Zlatne kapi majčinog mleka - Magazin

Dr Slavica Simić, Institut zaZlatneneonatologiju u Beogradukapimajčinog mlekaporodiéni lekarDr Slavica Simić: Prva srpskabanka humanog mleka priznataje od Ministarstva zdravlja14. maja 2009.40Nigde nije toliko očigledno koliki je značajmajčinog mleka kao ovde, na Institutu za neonatologijuu Beogradu. Ne umire se od gladi,već od nedostatka imuniteta“, kaže dr SlavicaSimić, specijalista pedijatar – neonaotolog inačelnik Prve srpske banke humanog mleka.Na 50 mililitara kolostruma – prvog majčinogmleka, dr Simić gleda kao na dijamantskekapi. „To je u pravom smislu reči imunološkai energetska bomba“, naglašava ona. Zahvaljujućinjoj i njenom timu, većina majki koje suimale prevremeni porođaj i čija su deca hospitalizovanana Institutu za neonatologiju, uspevada sačuva laktaciju. To je posao koji traživeliku upornost, katkad i mesec dana izmlazanjau prazno, ali je učinak daleko veći.Zahvaljujući doktorki Slavici i njenomtimu, broj majki koje se pridružuju ideji doniranjamleka svake godine raste. Posao oko Bankehumanog mleka je ogroman, zahteva administrativne,organizacione, logističke, edukativnei razne druge nadčovečanske napore, ali upornostentuzijasta očigledno „ruši planine“.Pacijenti doktorke Slavice katkad su teškisamo 500 grama i zato nema ništa važnijena svetu od borbe da se oni sačuvaju i odgaje,od osmeha sreće njihovih mama i, naravno,od majčinog mleka – jedine idealnehrane za bebe!Prevremeno rođenabeba sa „rejbankama“ zasunčanje u inkubatoruStižu nove bebeKafa koju je doktorka Slavica nameravalada popije dok daje intervju za Ona Magazin,ostala je netaknuta, jer se vrlo brzo začulasirena dostavnog vozila a zatim i doktorkinmobilni telefon. Zvali su je sa prijemnogodeljenja. „Važi, evo dolazim odmah“, izgovorilaje u jednom dahu.Požurili smo s njom u susret prevremenorođenim blizancima iz Pančeva, bratu i sestri,koji su na svet došli u razmaku od dva minuta.Dečak je bio težak 2530 grama a devojčica2620. Dr Simić ih je pažljivo pregledala ismirenim, iskusnim glasom izgovorila: Dečkona odeljenje poluintenzivne, devojčica na intenzivnu.Njene reči pretvorile su se istog časau delo. Medicinske sestre sa odeljenja poluintenzivnenege, na kome smo se i mi zadržali,preuzele su dečaka u svoje anđeoske ruke,obukle ga, smestile u inkubator, odnele narendgen slikanje, vratile, nahranile... Biljana,Aleksandra, Danijela... važnije su u tom časuza bebe od njihovih rođenih mama.Iako je dečko bio šesnaesta beba na odeljenju,ni jedno detence nije plakalo. Sestre suse kretale brzo, ali gotovo nečujno. Dlanom odlan i sve bebe su bile suve, site, mirne... „Vidite,bebe nemaju grčeve i ne plaču“, našalila sedoktorka Simić „to su roditelji izmislili“.www.onamagazin.com OnaPiše: Branislava Mićić, fotografije: Zoran MirčetićŠta kažu mame?Doktorka Slavica nema svoju kancelariju,ako se ne računa prostorija dva sa dva,koja je ujedno i garderoba i sobica za sestre.Na neonatologiji sve je podređeno najmanjimpacijentima, njihovim inkubatorima, biomedicinskimzamrzivačima, frižiderima s mlekom,aparatima za pasterizaciju, prostorijamaza higijensku pripremu majki za dojenje, prostorijamaza izmlazanje...U jednoj od soba zatekli smo nekolikomama u pauzi za odmor. Bila je to prilika da popričamosa njima.Obrenija Mazić (40) porodila se sedamnedelja pre termina. Njene blizance, dečake,prebacili su specijalnim vozilom iz porodilištau Institut za neonatologiju. Ona je ostalasama. Kakav je to bio osećaj, pitamo.„Umirujući“, kaže ona. „Znala sam da dolazeu najeminentniju ustanovu za prevremeno rođenudecu. U prvo vreme obilazila sam ih svakidan. Kad dođete, puste vas da uđete u boks, možeteda hranite svoju decu, koja u početku primajudonirano mleko od drugih majki. Imatepun osećaj jer ih vidite, dotaknete, hranite. Sadasam non-stop sa njima. Ja ih hranim, ja ih presvlačim.Sve pohvale za Institut, deca su potpunozbrinuta. Od izuzetno mladih do najstarijih sestara,svi su divni. Moj muž je rekao: Dečaci bimogli da ostanu do prvog razreda. Na Institutuimate i individualizovanu razvojnu negu, možetedva sata da budete sa vašom bebom, i tata, iuža porodica, do tri osobe. Dva sata vam je bebana grudima. To je neponovljiv osećaj“.Unfeter Maja (31) ističe da joj mnogoznači druženje sa ženama koje prolaze krozslično iskustvo kao ona. „Ovde ispričamošto ne bismo u vozu transsibirskom“, šali seMaja. „Podržavamo se, bodrimo, svaka imasvoj problem, kad ga ispriča, onda joj je lakše.Teško može da nas razume neko ko nijedoživeo prevremeni porođaj“.Njena ćerkica se rodila sa 850 grama. Majao tome priča: „U 30. nedelji trudnoće lekari suprimetili da bebi slabe otkucaji srca i moralisu da me porode. Inkubator je bio bolje rešenjenego stomak. To je bio šok za mene... Mojabeba je smeštena na odeljenje intenzivne negejer je imala sve moguće probleme: srce, pluća,želudac, čak i sepsu. Ona je dva i po mesecaovde. Sad ima 1.650 grama. Hvala Bogu, sad jestabilna. Čim sam mogla, došla sam da budemsa njom. Na svaka tri sata mogu da je presvlačim,gledam kako se hrani, pričam joj, mazimje, uskoro će da počne da pije mleko na flašicu,za sada jede na sondu. Vreme ovde brzo prolazi.Moramo da se tuširamo, izmlazamo na svaka trisata... Nema velikog spavanja, ima posla.Od prvog susreta sa doktorom, iako vam onne daje puno nade i ne može vam dati, jer se kodnedonoščadi menja situacija iz sata u sat, vi stesigurni da je beba u pravim rukama. Kad viditesestre koje su non-stop oko inkubatora, mnogovam je lakše. Ja sam dolazila dva puta dnevno iodmah dobijala sve informacije koje me se tiču,na način da razumem jer nisam medicinski radnik.To je vrlo važno“.I Obrenija i Maja sačuvale su laktaciju i saddoniraju mleko drugim bebama. „Nastaviću dadojim svoje dete kad dođem kući“, govore u glas.„Ovde je i poenta priče da vas nauče da održa-Razvoj Prve srpske banke humanog donorskog mlekaGodina 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.Broj majki u InstitutuRazvijena laktacija %Mleka (u litrima)Broj dobrotvornih davalacaMleka (u litrima)216*221820978,622722113130979,332935737530575,145778379927282,44472831021

Mlada mama iz Loznice sasvojim blizancima u sobiza individualizovanurazvojnuneguBanka mleka,telefon za prijavunovih donatorki011 36 30 127vate laktaciju da biste to radili kod kuće. To je visokovažna činjenica, pogotovo za prevremenorođenu decu“, naglašava Obrenija.Od početka osnivanja Banke humanogmleka dr Slavica Simić je u tom projektu,svakodnevno komunicira sa majkama donatorkamai ima ogromno iskustvo u radu sanajnežnijim pacijentima. Svake godine Institutza neonatologiju zbrine više od 1.000prevremeno rođenih i beba sa ozbiljnimzdravstvenim problemima iz cele Srbije, a uspešnofunkcionisanje Banke humanog mlekaje mogućnost da što više njih dobije majčinomleko koje je ujedno i hrana i lek.42U okviru do sada realizovanih aktivnosti,Prva srpska banka humanog mleka u Beograduopremljena je najsavremenijim aparatimaza obradu, kontrolu i čuvanje humanog mleka idostavnim vozilom kojim se prikuplja mleko odmajki donatora. Zahvaljujući sprovedenim edu-www.onamagazin.comkativnim aktivnostima, u poslednje dve godinekoličina prikupljenog mleka je više nego duplirana,a broj majki dobrovoljnih davalaca mlekaje višestruko uvećan.Kampanja „Podržimo razvoj banaka humanogmleka“ naišla je na veliku podršku javnosti,a samo putem interneta podržalo ju je 150.000ljudi. Široka javnost, a posebno mame i trudnice,upoznate su sa značajem koji majčino mlekoima za tek rođene bebe i o tome kako mogu dapostanu dobrovoljni davaoci.„Mi smo uveli nešto potpuno novo naovim prostorima“, kaže dr Slavica Simić.„Mora se pomenuti moja bivša direktorka,prof. dr Niveska Božinović Prekajski, ona jeapsolutno zaslužna za sve što se ostvarilo. Zanjenog mandata smo napravili Banku. Ali nezaboravite da mi, od kada Ustanova postoji,imamo svoj laktarijum.Sve kontrolišemo, sve je osmišljeno, postojesmernice po kojima poslujemo koje semogu uporediti sa bilo kojim smernicamasvetskih banaka. Mi smo članice Svetske asocijacijebanaka mleka. Ono zbog čega sam japrezadovoljna jeste kvalitet koji postižemo.Mi obrađujemo mleko bakteriološki, šaljemou Gradski zavod uzorke majčinog mleka, nikadani ranije, ni sada, nismo imali infekcijekoje su poticale od mleka.Ima puno finesa u radu sa davaocimamleka, to je posao sa ženama u najosetljivijemperiodu, prosto svaka sitnica je najvažnijana svetu. Kod nas na Institutu više ništane ide peške, sve je kompjuterizovano. Mlekose deci daje od rođenja, kap po kap, aliništa se ne improvizuje. Mi ovde prikupimo,zamrznemo, pasterizujemo, distribuiramoliftom do kabineta, tamo čekaju programikoliko koje dete treba da uzme, na koji način,da li sondom ili flašicom... Tu se pripremai obogaćuje majčino mleko, ukoliko jepotrebno. Kaže se 2 ml u špric, pa se pošaljesa imenom, etiketirano. Apsolutno se znašta svako dete jede. Nažalost, Banka pokrivasamo 30 posto potreba bolnice“.Mama prevremeno rođenog deteta biološkinije sposobna da doji odmah posle porođaja.Zato mi obilazimo majke od prvogdana po porodilištima, da ih edukujemo dadaju sve od sebe da za svoju decu obezbedesvaku kap mleka.Mama se kod kuće izmlaza u prazno, mijoj damo pribor, trudi se, omekšava dojke, pijedovoljno tečnosti, na taj način ona svu svojumentalnu energiju usmerava ka svom detetuili deci, i to pospešuje brže ozdravljenje i naviranjemleka. Mozak radi sve. Ja nisam da seplače, nego da se vidi šta možemo da uradimoi šta je najperspektivnije, najproduktivnije zanašu bebu. OnaOnaOna svakog 20. na kioscima43