PREDAVANJE TM - 1-2.pdf - Katedra za transportnu tehniku i logistiku

UNIVERZITET U NIŠUMAŠINSKI FAKULTETTRANSPORTNI TOKOVIMATERIJALA I PROIZVODAdr Miomir JovanovićttlKATEDRA ZA TRANSPORTNU TEHNIKU I LOGISTIKUPRINCIPI PROJEKTOVANJA PROIZVODNIH LINIJA1. Izbor tehnološki najjednostavnijih postupaka (na bazi varijantnog izbora),2. Minimum transporta (pravci kretanja materijala ka izlazu, automatizovana transportna sredstva),3. Elastičnost prilagodjenja opreme (kompjuterizovana oprema podesiva prema proizvodu),4. Efikasnost procesa (minimalne pauze, optimalnost režima rada opreme),5. Iskorišćenje radnog prostora (umereno zadržavanje proizvoda kod mašina, dovoljna preglednost),6. Investicioni troškovi minimalni (izbor proizvoda sa nižim zahtevima, minimalan kancelarijskiprostor, minimalan skladišni prostor),7. Radni uslovi (udobnost, ograničen nivo buke, vibracija, dobra osvetljenost, higijena, opremljenost)AKTIVNOSTI PROJEKTOVANJA LINIJE OBRADEFAZA-1: PRETHODNE ANALIZE (definisanje zadatka-pismeno, definisanje ograničenja, marketinškeanalize, lokacija, sirovinska i energetska baza, ambijent, tlo: nosivost, likvifikacija, finansijska sredstva,brzina otplate, rokovi, kamate, cene). Na osnovu toga odredjuje se optimalan kapacitet, tip proizvoda, vrstatehnologije, kvalitet proizvoda, mogućnost sniženja troškova izborom kooperanata.FAZA-2: IZRADA IDEJNOG I INVESTICIONOG PROJEKTA: Osnova je Tehnološki projekat.Tehnološki projekat obuhvata proizvodni program (tačan, sveden, tabelaran), opis procedura rada popojedinim operacijama, P-Q analizu, opšte rešenje tehnologije (odredjivanje normativa radne snage,energije, vremena rada), izbor i raspored tehnološke opreme i radnih mesta, proračun tehnoloških površina,proračun pomoćnih površina, postavljanje linija glavnih tokova materijala, rešenje transporta materijala(izbor mašina za transport), proračun skladišnog prostora (vrsta, veličina skladišta), izrada dispozicionogrešenja (LAYOUT) prostora i opreme, specifikacija radne snage (glavno i pomoćno osoblje), specifikacijaopreme, opšte rešenje snabdevanja (el. energijom, komprimovanim vazduhom, toplotnom energijom),program gradjevinskih zahvata, program ekoloških zahvata, kritičko poredjenje sa sličnim sistemima.FAZA-3: GLAVNI PROJEKAT: Glavni projekat se radi – razradjuje idejni projekat. Glavni projekatkod većih zahvata realizuju Inženjering firme. Glavni projekti sadrže kompletnu tehničku dokumentacijuza izradu. (gradjevinski, elektro, mašinski projekat. Glavni projekat sadrži opštu pravnu dokumentaciju(Garancije o finansiranju, dokaz o izvršenoj kontroli Glavnog projekta, Licence revizionih institucija,Dokaz o pravu korišćenja prostora ili zemljišta, Dokaz o rešenim imovinskim pitanjima), Projekat uslovaza projektovanje (urbanističko-tehnički uslovi, uslovi priključenja na vodu i struju, energetski uslovi, PTTuslovi, uslovi bezbednosti objekata), Saglasnosti (Protivpožarne zaštite, sanitarne inspekcije, sekretarijataza vojnu delatnost, Opštinske direkcije za urbanizam, Nadležnog ofisa za vodovod i kanalizaciju,Elektrodistribucije, PTT direkcije, inspekcije za kotlove i grejanje, Inspekcije za životnu sredinu, Gradskogkomiteta za saobraćaj, Nadležnog ŽTP za korišćenje pruga).FAZA-4: IZRADA PROIZVODNE (OBRADNE) LINIJE I NADZOR. Podrazumeva skup aktivnostijavnih konkursa (tenderi), izbor nadzornih organa za kontrolu radova i investicija. Izrada mikroplanovaaktivnosti. Termin planovi. Korekcije projekta. Formiranje investiciono-tehničke dokumentacije zaeksploataciju.

UNIVERZITET U NIŠUMAŠINSKI FAKULTETTRANSPORTNI TOKOVIMATERIJALA I PROIZVODAdr Miomir JovanovićttlKATEDRA ZA TRANSPORTNU TEHNIKU I LOGISTIKUGeneracija 2006/2007TRANSPORTNI TOKOVI MATERIJALA I PROIZVODA1.0 UVODNAUČNA DISCIPLINA: Ova naučna disciplina izučava procese kretanja materijala u toku njihove obrade istvaranja proizvoda. U tom procesu, materijal se distribuira i spaja pri čemu se proizvod formira kroz niz operacijaobrade diskretnih jedinica. Skup procesa uskladjenih kretanja materijala svih proizvoda jednog proizvodnogsistema naziva se transportnim tokovima.TOKOVI: Transportni tokovi materijala imaju putanju – šemu kretanja. Transportni tokovi imaju i vremenskukomponentu kretanja. Vremenska komponenta kretanja se odredjuje uskladjivanjem kapaciteta protoka materijalasa kapacitetom obrade mašina na kojima se izvršavaju procesi.TRANSPORT: Transpot materijala se izvodi posebnim mašinama – transportnim mašinama, koje suspecijalizovane za prenos materijala. Za transportne tokove značajne su performanse transportnih mašina jer se nabazi njih podešava brzina, kapaciteti, količine materijala u procesu, rezerve materijala u procesu. Transportnemašine se biraju prema karakteristikama proizvodnog procesa.USKLADIŠTENJE MATERIJALA: Uskladištenje materijala je deo procesa tokova materijala. Uskladištenje jeprivremeno zaustavljeno kretanje materijala na mestima čekanja daljeg procesa. Uskladištenje može bitikratkotrajno a to je slučaj kada se izvodi u kanalu za obradu jedinice.ZADATAK: Transportni tokovi imaju zadatak da reše koncept kretanja materijala kroz proizvodni proces ponajkraćim putanjama, zadržavajući tok u istom pravcu, dovodjenjem materijala na mesta obrade, eliminisanjemnagomilavanja i zastoje materijala, eliminišući manuelan rad, i realizujući proces u najkraćem vremenu.CILJEVI U OBLIKOVANJU TRANSPORTNIH TOKOVA:• Minimalni troškovi transporta materijala u proizvodnim tokovima,• Minimizacija vremena proizvodnih tokova,• Minimizacija površina radnog prostora,• Minimizacija skladišnog prostora u proizvodnom procesu,• Sinhronizacija kretanja materijala sa tehnološkim operacijama obrade diskretnih jedinica,• Automatizacija tokova materijala delimično ili u celom proizvodnom procesu,• Poboljšanje humanih uslova odvijanja proizvodnih tokova.POSTAVLJANJE KONCEPTA TOKA: Realizuje se kroz dve faze prethodnih analiza:• Faza analiza tehnološkog redosleda pojedinih operacija sa aspekta proizvodne raspoloživosti i znanja,• Faza izbora i uskladjivanja transportnih sredstava sa tehnološkim redosledom i rasporedom opreme,Tok materijala u proizvodnji i distribuciji proizvodaTEHNOLOGIJA: Pojedinačni koraci proizvodnje i distribucije robe široke potrošnje i investicionihproizvoda povezani su međusobno redosledom postupaka – tehnologijom izvršenja procesa. Tehnologija se izvodipo tehničkim i organizacionim pravilima.

UNIVERZITET U NIŠUMAŠINSKI FAKULTETTRANSPORTNI TOKOVIMATERIJALA I PROIZVODAdr Miomir JovanovićttlKATEDRA ZA TRANSPORTNU TEHNIKU I LOGISTIKUBAZNI TEHNIČKI POSTUPCI u proizvodnji i distribuciji proizvoda su: Obrada, montaža, ispitivanje,proba, transportovanje, skladištenje, sakupljanje, raspodela, sortiranje, pakovanje. Tehnologija se ostvaruje tačnoodređenim redosledom operacija u proizvodnji i distribuciji. Tehnologija se u celini ili u delovima može predstavitikao kvazi tekući proces. Opšti regulatori tehnologija su vreme i količina tokova materijala koji se kombinovanokoriste.MATERIJALNOST TOKOVA: Pojam materijal obuhvata sirovine, poluproizvode, pogonskematerijale, predmete rada, gotove delove, komponente (sklopove) i gotove proizvode svih vrsta.KLASE TOKOVA: Tokovi materijala u smislu izučavanja problematike transporta, odnose se napremeštanje diskretnih objekata koji u terminologiji transportne tehnike predstavljaju komadne terete. Premeštanjese može odvijati po vremenskom taktu ili stohastički.VRSTE MATERIJALA: Osim komadnih tereta, tokovi materijala obuhvataju i kontinualni protokrastresitih materijala, tečnosti ili gasa koji se definiše zapreminom ili masom u jedinici vremena.TOK: Upotreba reči tok ne znači da se materijal za vreme svog kretanja u procesu proizvodnje ilidistribucije ne može bilo da je to planirano ili se duže vremena uopšte ne kreće već stoji na skladištima. Realnogledano radi se o često prekidanom toku kretanja materijala.PRINCIPI: Željena vremena čekanja uslovljena tehnološkim procesima i organizacijom rada generalnogledano treba da u svim procesima tokova materijala obezbede najkraći mogući ciklus sa najmanjim zalihamakako materijala kao sirovine (na ulazu), tako i gotovih proizvoda (na izlazu) proizvodnog procesa odnosno uprocesu distribucije.Zadaci izračunavanja tokova materijalaKao najjednostavniji slučaj u tački 1.1. opisan je tok materijala sa samo jednom linijom (putanjom)premeštanja a to važi isključivo serijskim povezivanjem procesa transporta između pojedinih tačaka koji jepokazan na slici 1.1a. To je struktura jednog puta transfera koja postaje ekonomičnija sa povećanjem brojaproizvodnih jedinica i neekonomična sa smanjenjem broja komada po svakoj varijanti.Najveći broj danjašnih tokova materijala predstavlja mrežu (sl.1.1b.) jer se aktivnosti transporta odvijajudelom serijski a delom paralelno. Takav način odvijanja transporta zasniva se na potrebi da se različiti materijalipromenljivim redosledom transportuju ili da se transport istog materijala odvija na različit način (put,transportno sredstvo). Što je veća fleksibilnost, veći je stepen mrežnog povezivanja određenih tačaka u prostorupa je teže uspostaviti teorijski tretman procesa transporta.a )QV1V2VnSb )Q1V1V2VnS1Q2V3 .... ....V4 .... ........S2Q3Slika 1.1Strukture toka materijala sa izvorom (Q) i ponorom (S) i aktivnostima (V)a) linijska stuktura; b) mrežna struktura u sistemuMODELIRANJE: U okviru izučavanja tokova materijala veoma kompleksni procesi transportapredstavljaju se jednostavnim modelima kako bi se našla rešenja za praktične probleme. Prenos nađenihrešenja u realnosti pretpostavlja kvalitativno i kvantitativno pogodno modeliranje. Tako mrežne strukture

UNIVERZITET U NIŠUMAŠINSKI FAKULTETTRANSPORTNI TOKOVIMATERIJALA I PROIZVODAdr Miomir JovanovićttlKATEDRA ZA TRANSPORTNU TEHNIKU I LOGISTIKUtransporta pored ostalih pravila koja uzimaju u obzir prioritet, zahtevaju i prostore na kojima se materijalpovremeno skladišti (čeka nastavak postupka).INFORMACIONI KARAKTER PROCESA: Bavljenje samo fizičkim aspektom sistema toka materijalanije dovoljno jer je i tok informacija isto tako veoma važan. Informacioni sistem se stara o lokalizaciji iidentifikaciji materijala koji se transportuje ili skladišti. Informacija mora da bude potpuna i da da odgovorgde i kada treba transportovati materijal. Transportna sredstva moraju da budu integrisana sainformacionim sistemom da bi se obezbedilo upravljanje.PROTOK: Važan zadatak izučavanja transportnih tokova materijala je određivanje protoka na kritičnim mestima sistema. Uupravljanju materijalnim tokovima treba uspostaviti odnos između utvrđene strategije koja bazira na verovatnoći očekivanogprotoka i tehnički maksimalno mogućeg protoka u određenim tačkama sistema. Radni protok, naročito kod fleksibilnihpostrojenja, ne može biti konstantna vrednost kao što su nazivne karakteristike mašina. Uz pomoć jednostavnih matematičkihfunkcija raspodele diskretnih procesa, može se kvalitetno opisati radni protok materijala. U praksi, kod izvedenih postrojenja,neposrednim sprovodjenjem analize stvarnog toka može se odrediti funkcija raspodele i klasa empiriske raspodeleučestalosti određenih pojava. Protoci i vremena čekanja prognoziraju se na bazi funkcionisanja sistema sa zastojem. Zbogtoga se pouzdanost i raspoloživost sistema uključuje u analizu protoka.STOHASTIKA PROCESA: Radni protok materijala i pojava zastoja su slučajne prirode, te uslovljavajupromenljiva stanja transportnog sistema i sistema zadržavanja (čekanja) materijala. Teorija čekanja(nagomilavanja) daje analitičke obrasce za procenu promenljivog stanja. Dinamička pojava promena stanja,punjenja i pražnjenja prostora i odlaganja, utvrđuje se stohastičkim simulacijama, koje su orijentisane premapojavi. Pri traženju najkraćeg puta ili optimalnog kružnog puta u mreži, primenjuju se standardni algoritmi u oblastioperacionog istraživanja.PARAMETRI: Ukupno posmatrano, postupci koje daje nauka o tokovima materijala jako su pogodni zaobradu koncepcijski problematična mesta i dejstva njihovih troškova na aktuelne zahteve koji se svode nakraće cikluse i manje zalihe u proizvodnji i distribuciji (Sl.1.2).Slika 1.2. Razvoj troškova u tokovima materijalaB- Obrada, F - Transportovati, FGK - Ukupni troškovi proizvodnje, FK- Pojedinačni troškovi obrade u proizvodnji, HK- Troškoviproizvodnje, MF - Materijalni tok, MGK- Ukupni troškovi materijala, MK- Pojedinačni troškovi mat., SK- Sopstveni troškovi, W-Održavanje, WA- Izlazno skladište, WE-Ulazno skladište, W/F- Troškovi održavanja i transp.MODERNA KONCEPCIJA: Koncepcija napuštanja tehničkih detalja, rešavanje konceptuelnih zadatkatransportne tehnike: Izbor nosivosti, tipa pogonskog sistema, određivanju pogonske snage, izrada globalnihplanova procesa kao i primena gotovih komponenata transportnih mašina i informacione opreme.

UNIVERZITET U NIŠUMAŠINSKI FAKULTETTRANSPORTNI TOKOVIMATERIJALA I PROIZVODAdr Miomir JovanovićttlKATEDRA ZA TRANSPORTNU TEHNIKU I LOGISTIKUTipični primer sistema toka materijala u proizvodnom preduzećuAnalizirajmo materijalne tokove unutar preduzeća prema slici 1.3. Na njoj je grubo predstavljen fizičkideo sistema unutrašnjeg transporta jedne fabrike od ulaznog skladišta (WE) do skladišta gotovih proizvoda naizlazu (WA).Već prema vrsti i obimu proizvodnje u realnim okvirima fabričkog kruga, ulazno i izlazno skladištemogu biti u neposrednoj blizini ako to zahteva externi (spoljni) tok materijala sa putnim ili železničkim mrežama.Shodno istorijskom razvoju, preduzeća se mogu svesti na više posebnih prostora u kojima su locirani deloviulaznog ili izlaznog skladišta. Jezgro proizvodnje čine uglavnom mehanička obrada, proizvodno (među) skladište(PL) i odelenje montaže u jednoj kompleksnoj strukturi metaloprerađivačke strukture. Pravovremena isporukadelova (sklopova), kao što su pumpe, motori i drugo, koji se dobijaju na tržištu mogu se odmah upućivati u prostormontaže a pripremljeni sirovi materijal u oblast mašinske obrade.Tok materijala između različitih odeljenja preduzeća treba da se odvija samohodnim transportnimsredstvima kao sto su viljuškari. Čovek i danas kao i ranije raspolaže velikom fleksibilnošću i ne mogu gaekonomično zameniti nikakvi automatski uređaji na mnogim mestima unutrašnjeg transporta. Unutarproizvodnog i skladišnog prostora vrlo često se instalira automatska skladišna oprema kao što su:induktivna transportna vozila bez vozača (FTS) u oblasti montaže, valjkasti i lančani transporteri u oblastiproizvodnje do izlaznog skladišta (WA).Tok materijala unutar izlaznog skladišta danas se najčešće ostvaruje automatskim po šini vođenimregalnim podnim dizalicama (RBG), stapel dizalicama ili podnim visokoregalnim viljuškarima na gumenimtočkovima (RFZ). U okviru ulaznog skladišta, zbog potrebne fleksibilnosti, koriste se uglavnom viljuškari savozačem koji omogućavaju relativno lako komisioniranje pre upućivanja u proizvodne pogone. U okviru ovogskladišta postoji i poseban odeljak sitnih delova (AKL) koji je potpuno automatizovan i on preuzima na sebekomisioniranje sitnih delova. Transport delova u montaži koristi viseći konvejer (EHB).EHBFTSAKLKSRBGWE-skladisteMONTAŽAWE-skladisteWEB1B2B3WAPLEksterni protok materijalaAKL- Automatizovano skladište sitnih delova , EHB-Viseći konvejer, FTS-Transportno sredstvo sa induktivnimvodjenjem , FZ-Obradno mesto, JIT-Just-in-Time, KS-Regalna dizalica za komisioniranje , PL-Proizvodno skladište , RGB-Regalna dizalica , WA-Izlazno skladište , WE-Ulazno skladište.Slika 1.3 Šema toka materijala unutar jednog proizvodnog preduzeća

UNIVERZITET U NIŠUMAŠINSKI FAKULTETTRANSPORTNI TOKOVIMATERIJALA I PROIZVODAdr Miomir JovanovićttlKATEDRA ZA TRANSPORTNU TEHNIKU I LOGISTIKUZel./DrumskavozilaFWWEFVFFZWFFVFVFB1B2B3FF F FB-obradaF-transportFZWOdravanje -žV-rananje G tokovaZ-pajanje S tokovaZFBF F FVFZel./DrumskavozilaZWFWFWAWE-Ulazno skladistenjeObrada Montaza WA-Izlazno skladistenjeSl.1.4. Blok šema toka materijala za realni sistem preduzeća na sl. 1.3. sa osnovnim funkcijamaNa slici 1.4 jednostavnom blok šemom predstavljen je sistem tokova materijala sa slike 1.3.OSNOVNE FUNKCIJE TOKOVA MATRIJALA: Tok materijala može se razložiti u uvek osnovne funkcije:transport, grananje (raspodele), spajanje (sakupljanje), čekanje i opsluživanje.OPSLUŽIVANJE: su različite obrade, rukovanje, montaža, prijem ili predaja robe u/iz skladišta.ZATVORENI SISTEMI TOKOVA: Povezivanje jednostavnih transportnih puteva sa različitim elementima zaraspodelu i zajedničko vođenje tokova definiše podsisteme zatvorenog toka. To su skladište, sistemi obrade,montaže čime već u jednom preduzeću nastaje mrežni sistem transporta.LOGISTIČKI LANAC: Ulazno (WE) i izlazno (WA) skladište, čine tačke u kojima se ostvaruje veza svakogpreduzeća sa okruženjem, a to znači veza sa eksternim (spoljnim) tokovima materijala koji se odvijaju javnimsaobraćajem. U tim tačkama se vrši povezivanje preduzeća u tzv. logistički lanac, a to je lanac tokova materijalaod proizvodjača i dobavljača prema potrošaču.SPOLJAŠNJI TRANSPORT: Iako se transportna, pretovarna i skladišna tehnika kao i informaciona tehnika iorganizacione forme u spoljašnjem transportu razlikuje u odnosu na sredstva u unutrašnjem transportu, važe u suštini istiprincipi i strukture mreže transportnih tokova (Sl. 1.5.). To dozvoljava primenu postupaka unutrašnjeg toka materijala i usistemu snabdevanja proizvodnje i distribuciji gotovih proizvoda. Poteškoće u spoljnjem toku materijala nastaju tako što setu javlja više alternativnih načina transporta (putni, železnički, brodski i avio saobraćaj). U spoljašnjem transportu, shodnozakonskim odredbama, javljaju se i brojne restrikcije, pa se moraju uzeti u obzir pored ostalih ekonomski, politički,kulturni, socijalni i ekološki aspekti određenih poslova (država) u kojima se saobraćaj odvija.Z1Z2 Z3 ZnZL 1ZL kJITTiP1P2PrGVZ 1GVZ qJITTjK1K2 K3 KmZ- Dobavljači, ZL-Skladište dobavljača, P-Proizvodjači, GVZ-Distributivni centri, K-Potrošači, T-Transportna preduzeća,JIT-Just-in-Time (U pravom trenutku)Sl. 1.5 Grananje spoljneg toka materijala u logističkim lancima sa više dobavljača i potrošača

UNIVERZITET U NIŠUMAŠINSKI FAKULTETTRANSPORTNI TOKOVIMATERIJALA I PROIZVODAdr Miomir JovanovićttlKATEDRA ZA TRANSPORTNU TEHNIKU I LOGISTIKULOKALNE KOMUNIKACIJE: Tokovi materijala (u CIM sistemima) su integrisani sa informacionimsistemom. Neposredna kontrola i integracija u CIM sistem se ostvaruje računarom u lokalu. Pri tome jesvrsishodno zadatke podeliti u više ravni i u svakoj ravni vrši se praćenje i obrada samo za tu ravanrelevantnih podataka. Takva osnovna šema hierarhije ostvaruje se kod mnogih automatskih linija. Sl. 1.6.HOST-racunarBUSRacunar-tokaBUSRac unar-skladistaRa c una r-o b ra d eSPSSPSNC NCTransport(FTS, EHB,...)Sl. 1.6. Raspodela zadataka upravljanja u jednom sistemu toka materijala u više ravniPROCESI MAŠINSKOG UPRAVLJANJA (2): Između prvog i drugog nivoa razmenjuju se: uputstva za pogone aktuatora,senzorski signali i izmerene fizičke veličine mašina na licu mesta. To su procesi upravljanja programiranim pogonima,upravljanje pogonima transportnih i skladištnih uređaja, upravljanje specijalnim robotima i numeričko upravljanje proizvodnimmašinama. Sa tim procesima se paralelno obavljaju zadaci nadzora, regulacije pa i komunikacije.TOKOVI VODJENJA PROCESA (3): U ravni vođenja procesa upravlja se razmeštanjem ležišta prema tipu idimenzijama u skladištu, upravlja tokovima materijala, vode proizvodni procesi i NC-upravljanje.TOKOVI VOĐENJA PROIZVODNJE (4): Globalno upravljanje procesima proizvodnje a time i tokovima materijala.Ovde se upravlja proizvodnim nalozima, izdaju se radna uputstva i vrednuju povratne informacije. Na taj način četvrtaravan služi i kao informacioni sistem o iskorišćenju mašina, smetnjama i podacima praćenja toka materijala.PETA RAVAN (5): Vrednuje zadatke planiranja pojedinih dispozicija preduzeća: To je planiranje kapaciteta,planiranje nabavkom materijala kao i obrada podataka o poreklu i zahtevima potrošača. Dok se zadaci planiranja idispozicije sprovode korišćenjem velikih računara, uobičajni operativni zadaci se u svakom slučaju moraju rešavatiod treće ravni na gore u pravo vreme i neposredno.PROTOKOLI: Pretpostavka za otvorenu komunikaciju u okviru jedne ravni ili između ravni, kao po hijerarhijirasčlanjenih zadataka, jesu dogovorena presečna mesta i protokoli sa podacima. Standardizacija i normiranjeplanova u ovoj oblasti ostvaruje se postepeno tako da se u pojedinačnim slučajevima brižljivo ispituje sposobnostintegracije u svim ravnima. Optimalni tok informacija i logistički lanac shodno sl. 1.5 zahteva dodatne mrežekomunikacije koje prelaze granice preduzeća (WAN - mreže). Tako se realizuju prednosti materijalnih tokova samalim zalihama i kratkim vremenom distribucije.RAZLAGANJE NA OSNOVNE FUNKCIJE: Može da se ostvari za kompleksne postupke kao što sukomisioniranje ili sortiranje. Mehanički elementi za transport, raspodelu ili zajedničko vođenje (spajanje)pokazuju mnogo zajedničkog i dalje su obrađeni pod nazivom osnovni elementi toka materijala.