DOBRODOÅ LI U KLINIKU FEIRINGKLINIKKEN - LHL

More documents

Recommendations

Info

Saveti za trening Aktivnosti koje poboljšavaju kondiciju su povoljne (šetanje, trčanje, bicikl, nordijsko skijanje, plivanje itd.) Intervalni trening poboljšava kondiciju i posebno je povoljan za srce. (Na primer: ” 4-4 trening”. Nakon zagrejavanja se povećava intenzitet na 80-90 % od maksimalne vrednosti u trajanju od 4 minuta i to se ponovi najmanje 4 puta) Trening jačanja mišića je takođe dobar. Zatražite pomoć da Vam se sastavi plan treninga koji Vam odgovara. Dobre patike za trčanje su važne kako bi se izbegle posledice od opterećenja. Zatražite pomoć u odabiru cipela koje odgovaraju Vašoj nozi i vrsti aktivnosti kojom se želite baviti. Telu je potrebno zagrejavanje od 10-15 minuta. Počnite mirno i povećavajte intenzitet postepeno kako se zagrejavate. Poslednjih 5 minuta iskoristite da se ponovo smirite. Nikada nije prekasno početi sa redovnom fizičkom aktivnošću!
Stres Šta je to stres: Stres je prirodna reakcija tela na opterećenja kojima je izloženo, na osnovu toga kako mi tumačimo određenu situaciju osećajno i racionalno. Kako i u kojoj meri će telo reagovati zavisi od tog tumačenja, i iz toga slede fiziološke reakcije. Ako smo u stanju sprovesti određene mere i time da regulišemo nivo stresa, stres nije štetan. Ali ako stalno i preko dužih perioda ne uspevamo da regulišemo nivo stresa u telu, efekat je štetan jer: – Krvni pritisak raste – Srce lupa brže – Šećer u krvi raste – Povećava se količina masti u krvi – Krv postaje „gušća“ – Varenje postaje slabije – Mišići su napeti Na taj način možemo i objasniti vezu između stresa i bolesti srca i krvnih sudova. Većina ljudi povezuje stres sa nečim što samo nastaje u poslovnoj situaciji, ali to nije slučaj. Stres u istoj meri može nastati u slobodno vreme, na primer pri bračnim, ekonomskim i naravno zdravstvenim problemima. Imati ili preboleti srčanu bolest može biti takav faktor. Saveti za smanjenje stresa: – Obratite pažnju na zdravu i hranjivu ishranu – Dozvolite sebi da se odmorite i opustite upravo u stresnim situacijama, ali i u svakodnevnici. – Pobrinite se da ste redovno fizički aktivni. Fizičke aktivnosti sprečavaju štetni efekat stresa. – San je važan, ako nakon nekog vremena ne uspevate da se naspavate ili isprekidano spavate, zatražite pomoć od stručne osobe, na primer Vašeg kućnog lekara. – Bitno je imati uravnoteženu raspodelu vremena između porodice, posla i slobodnog vremena. – Postavite sami sebi realne ciljeve. Razmotrite koja su Vam ograničenja i upravljajte se prema tome. Razmotrite, odaberite i prenesite drugima zadatke. Dozvoljeno je reći ne i odbiti nešto. Zatvorena osećanja lako izazivaju stres. Oslobodite se pritiska. Recite šta mislite i osećate. Ako nemate nikoga u krugu poznanika s kim možete popričati, posetite kućnog lekara, udruženje dobrovoljaca (frivillighetssentral), <strong>LHL</strong>-grupu ili slično, gde možete popričati sa stručnjacima ili osobama s u istoj situaciji.
Page 1 and 2: DOBRODOŠLI U KLINIKU FEIRINGKLINIK
Page 3 and 4: Kontrola INR-vrednosti: Nakon prvih
Page 5 and 6: Zdrava ishrana povoljna za srce: Ud
Page 7 and 8: Budite svesni toga šta jedete Neka
Page 9 and 10: Grubi ugljeni hidrati Hrana bogata
Page 11: Koristite svoje telo - krećite se
Page 15: Medisiner - Lekovi lekarstwa Middag

DOBRODOÅ LI U KLINIKU FEIRINGKLINIKKEN - LHL

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?