DOBRODOÅ LI U KLINIKU FEIRINGKLINIKKEN - LHL

DOBRODOŠLI U KLINIKU
FEIRINGKLINIKKEN
Vreme posete:
Posete možete primati kada Vama to odgovara. To znači da sami određujete
kada i koliko dugo želite posetu.
Mi smo ovde radi Vas:
U sobama pacijenata postoji zvono sa konopcem pored kreveta kao i u
kupatilu. Ako Vam je potrebna pomoć medicinske sestre, možete povući
konopac.
Dežurna soba na hirurškom odeljenju ima interni telefonski broj: 4200 ili 4275
Dežurna soba na kardiološkom odeljenju ima interni telefonski broj: 4100 ili
4175
Obroci na odeljenju: Obroci u hotelu:
Doručak 08.00-09.30 Doručak 07.00-09.30
Tokom dana 12.00-13.30 Tokom dana 12.00-13.30
Ručak 17.00-18.30 Ručak 17.00-18.30
Ako stanujete u hotelu, onda su obroci uključeni u cenu boravka. Ako dolazite
na jednodnevnu posetu, obrok plaćate na recepciji.
Telefon:
Ako želite da zovete van bolnice, morate pritisnuti prvo broj 0 kako bi ste
dobili vezu. Razgovor biva registrovan na centrali, gde se i račun plaća na
kraju boravka. Telefon u sobi možete koristiti za interne pozive između svih
soba u hotelu i bolničkih soba. Pritisnite brojku 4 pre broja sobe koju želite
pozvati. Interni pozivi su besplatni.
Mobilni telefon:
Može se koristiti u glavnom u celoj bolnici. Izuzetak su intenzivno odeljenje,
postoperativna soba kao i čekaonica kod srčane laboratorije. Pacijentima koji
su priključeni na medicinsko-tehničku opremu, nije dozvoljeno korišćenje
mobilnog telefona, jer telefon može izazvati smetnje na tehničkoj opremi.
Internet:
Ako želite pristup Internetu, obratite se recepciji za informacije.
Higijena ruku:
Uobičajeni izvor zaraze u bolnicama je loša higijena ruku. Zato je za
sve nas važno da imamo dobre navike pranja ruku. U svim sobama
sa pacijentima su postavljene posude za sa alkoholom za pranje ruku.
Koristite ih!
Želimo Vam ugodan boravak kod nas!
Pozdrav od svih zaposlenih bolnice Feiringklinikken

LEČENJE MAREVANOM
Nakon što Vam je operativno stavljen umetni srčani zalizak morate koristiti
MAREVAN. Ovo je doživotno lečenje kako bi se sprečio tromb.
Delovanje leka MAREVAN:
Marevan sadrži Warfarin. Telu se mora dodati K-vitamin kako bi se krv
zgrušala. To dobijamo uglavnom kroz zeleno povrće a izvesnu količinu same
proizvode i bakterije u crevima. Marevan anulira delovanje K-vitamina i
snižava moć krvi da se zgrušava.
Propisana terapija:
Efekat Marevana se razlikuje zavisno od osobe. Količina Marevana koja se
morate uzimati svaki dan se zato prilagođava za svakog pacijenta ponaosob.
Radi toga morate redovno dati krv na analizu kod lekara jer se na taj način
ustanovljava da li se doza Marevana mora promeniti.
Cela dnevna doza Marevana se uzima odjednom, svaki dan u isto vreme,
obično uveče.
INR- merna jedinica za moć krvi da se zgruša (INR je međunarodna jedinica
merenja).
Vaša INR-vrednost treba biti unutar vrednosti 2,5-3,5.
INR-vrednosti koje su veće od 5,0 znače povećanu opasnost od krvarenja.
Pošto Marevan smanjuje moć krvi da se zgruša, moguće je da dođe i do
krvarenja. Opasnost od krvarenja se povećava sa većim INR-vrednostima. Ako
primećujete nenormalno velike sklonosti ka krvarenju pri sitnim povredama,
kod brijanja, pranja zuba, krvarenje nosa, ispod kože (velike modrice a da se
niste povredili), trebali bi ste stupiti u kontakt sa lekarom kako bi se ponovo
odredila INR-vrednost. Takva krvarenja mogu biti indikator na to da je efekat
tretmana Marevanom prejak i da postoji opasnost da dođe do unutrašnjih
krvarenja. To se retko dešava, ali može biti opasno. Unutrašnje krvarenje se
često ispoljava kao krv u mokraći ili kao crna stolica.

Kontrola INR-vrednosti:
Nakon prvih sedmica sa čestim kontrolama kako bi se odredila ispravna
doza Marevana, potrebno je proveriti INR-vrednost u krvi od prilike svake 4.
sedmice, eventualno sa kraćim razmacima ako su INR-vrednosti nestabilne.
Morate paziti šta jedete i pijete dok koristite Marevan:
Raznolika ishrana sa dnevnim obrocima sa povrćem je najbolja kako bi efekat
tretmana bio stabilan. Neki prehrambeni proizvodi, prvenstveno zeleno povrće,
sadrže puno K-vitamina. Velike količine K-vitamina mogu delovati protiv
efekta Marevana. Zato je najbolje da jedete povrće u uravnoteženim količinama
i da ne konzumirate preterano velike količine K-vitaminskog povrća dan pre
merenja INR-vrednosti, da rezultat merenja ne bi ispao isuviše nizak.
Jedna ili dve čaše vina nekoliko puta sedmično je u redu, ali velike količine
alkohola mogu povećati INR-vrednost i postoji opasnost od krvarenja.
Oprez pri vađenju zuba i manjih hirurških zahvata:
Informišite svog lekara/zubara o tome da koristite Marevan. Morate se
dogovoriti o tome kako se Marevan treba dozirati u odnosu na planirani zahvat.
Lekovi koji mogu uticati na tretman Marevanom:
Nemojte uzimati druge lekove bez dogovora sa Vašim lekarom. Neki lekovi
mogu oslabiti ili pojačati dejstvo Marevana.
Ovo su neki od lekova koji mogu uticati na dejstvo Marevana:
• Lekovi koji sadrže acetisalnu kiselinu (Albyl- E, Dispril, Globoid)
• Lekovi koji se koriste protiv bolova, kostobolje i reume (Alpoxen, Confortid,
Brexidol, Ibumetin, Indocid, Naproxen, Pirox, Ibux i drugi)
Lekovi protiv bolova koji sadrže paracetamol, kao na primer Pamol, Panodil,
Paracet i Pinex se mogu koristiti, ali ne smete uzimati više od 14 tableta
sedmično. Ako uzimate više od toga, može se povećati opasnost od krvarenja.

PRAVILA ZA VOĐENJE ŽIVOTA KOJA SU DOBRA ZA SRCE
Sa ovim lečenjem je popravljena oštećenje koje je nastalo od bolesti, ali lečenje se
nije pobrinulo oko uzroka zbog kog imate bolesno srce. Nasleđene osobine se ne
mogu izmeniti, ali ako promenite životne navike, sami možete uticati na druge rizične
faktore. Mnogima pada teško da započnu sa promenama navika. Zato imamo nekoliko
saveta Vama koji želite nešto promeniti.
Prekinite s pušenjem
– Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova.
Pušači imaju 2-3 puta veći rizik da obole od bolesti srca i krvnih sudova u odnosu na
nepušače.
– Pušenje dovodi do nepovoljnog sastava masti u krvi, smanjuje koncentraciju
„dobrog“ holesterola i povećava „loš“ holesterol.
– Nepovoljni sastav masti u krvi dovodi do povećanog stvaranja naslaga u krvnim
sudovima i ubrzava proces zakrečavanja istih.
– Duvan takođe sadrži materije koje mogu da oštete zidove krvnih sudova i pojačaju
proces zakrečenja.
– Dim duvana čini krv lepljivom i pojačava sklonost tome da se zgrušava, što
povećava rizik od stvaranja tromba.
– Ako prekinete da pušite, povećaće se „dobri“ holesterol nakon kratkog vremena a
opasnost dobijanja bolesti srca i krvnih sudova se nakon godinu dana smanjuje na
polovinu.
– Nakon 5 godina je opasnost od smrti usred srčanog udara ista kao kod nepušača.
Saveti kako da prestanete s pušenjem:
– Upotrebite dosta vremena da se motivišete.
– Isplanirajte da prekinete na određeni dan.
– Prekinite zajedno sa još nekim.
– Sačinite spisak prednosti i nepovoljnosti koje slede iz prekida pušenja.
– Smanjujte postepeno broj cigareta do dana prekida.
– Promenite navike pušenja, pušite u drugo vreme i na drugim mestima nego
što to uobičavate.
– Napravite plan šta želite raditi kada se pojavi želja za cigaretom.
– Zatražite podršku od porodice, prijatelja i kolega.
– Savladajte jedan dan za drugim. Ne zaboravite da prekidom pušenja sami
sebe nagrađujete!
– Apoteke i samoposluge prodaju nikotinske zamene za cigarete u raznim
oblicima – u vidu žvaka, flastera, tabletea i inhalatora.
– Većina dobija najvažniju podršku u kućnom lekaru. Lekar vam može
prepisati pomoćna sredstva i lekove koji smanjuju želju za cigaretom i
olakšavaju prekidanje pušenja.
– Upišite se na kurs za prekidanje pušenja. Postoje i ponude preko interneta.
– Nazovite pomoćni telefon za pušače 800 400 85. Tu ćete dobiti savete
stručnjaka za prekidanje pušenja.

Zdrava ishrana povoljna za srce:
Udruženje LHL ima šest saveta za ishranu:
– Redovni i mali obroci
– Energetska uravnoteženost
– Budite svesni šta jedete
– Hrana svih boja
– Pijte dovoljno vode
– Koristite manje soli
Redovni i mali obroci
Preporučujemo ped do šest obroka dnevno, raspodeljeno na četiri glavna obroka
i jedan do dva manja obroka. Izbegavajte da jedete nešto između obroka.
Ovakav prehrambeni raspored reguliše apetiti, sagorevanje i čini da nećete jesti
previše. Uz to sa manjim, češćim i zdravim obrocima ćete se hraniti zdravije,
što opet čini da se hrana bolje apsorbuje i varenje se poboljšava.
Redovni i mali obroci daju:
– ravnomerni dovod energije
– stabilnu vrednost šećera u krvi
– smanjeni osećaj gladi
– bolje sagorevanje
– sprečavaju stalno grickanje
Kako postići:
Najbolje je jesti u isto vreme svaki dan. Primer rasporeda obroka je:
Doručak
Užina
Obrok u podne
Užina
Ručak
Večera

Saveti pri planiranju:
– Napravite plan obroka za celu nedelju i koristite to pri kupovini
– Imajte sastojke za hranu spremne kada dođete kući
– Nemojte kupovati kada ste gladni
– Pijte vodu i pojedite manji obrok pre nego što odete kući sa posla
Držite se rutina koje Vama odgovaraju. Važno je imati na umu da ne bi trebalo
proći više od tri do četiri sata između svakog obroka. Između večere i doručka
ne bi trebalo biti više od 12 sati.
Energetska uravnoteženost
Kada je telo u energetskoj uravnoteženosti, znači da priliv energije odgovara
energetskoj potrošnji tela. Energija iz jela koje jedemo i pijemo tokom dana
mora znači da bude ista kao energija koju telo u toku dana potroši. Osoba koja
je u energetskoj uravnoteženosti ima veće mogućnosti da postigne stabilnu
težinu.
Mršavljenje
Ako želite da smršate, onda energetski priliv mora biti manji od energetske
potrošnje. To na primer možete postići izmenom ishrane i povećanjem obima
aktivnosti.
Postoje dve vrste masti: zasićene i nezasićene
Zasićena mast je mast od životinja - nju bi ste trebali jesti u manjoj meri.
Zasićena mast se nalazi u punomasnom mleku, masnim sirevima, tvrdom
margarinu, puteru, pavlaci i proizvodima istih, kao i mešanih i masnih mesnih
proizvoda.
Nezasićene masti su sadržane u mekanom vegetabilnom margarinu, biljnom
ulju (od uljane repice, maslinovo, suncokretovo), žitaricama i grubim
proizvodima žitarica, raznim lešnicima, orasima, masnoj ribi i proizvoda od
istih, u haringi, skuši, sardinama, pastrmki, lososu i jegulji.
Saveti:
– Sve u svemu smanjite mast u jelu, pogotovu zasićene masti.
– Zamenite deo zasićene masti sa nezasićenom
– Kako bi ste smanjili udeo zasićene masti u sirevima i slično, pojedite na
primer jednu krišku hleba sa sirom i jednu sa ribljim proizvodom umesto dve
kriške sa sirom.

Budite svesni toga šta jedete
Neka i glava a ne samo osećanje učestvuje u biranju hrane. Uživajte u svakom
zalogaju. Završite obrok kada osećate da ste siti. Važno je imati dovoljno
vremena za obrok.
Da li jedete previše i prebrzo?
Osećaj da ste siti se javlja tek nakon određenog vremena. Velika je opasnost da
ćete pojesti previše ako jedete brzo. Jedite sporije. Sačekajte nekoliko minuta
pre nego što se dodatno poslužite. Hrana sa kioska ili iz ćevabdžinice se obično
brže jede od domaće hrane i manje zasićuje.
Koliko velike porcije jedete?
Dobro pravilo je tanjir-model.
Jedna porcija ručka bi trebala da se rasporedi ovako na tanjiru:
¼ meso ili riba
¼ krompir, pirinač ili testenina
½ povrće ili salata
Savet:
Ako se želite poslužiti još jednom, poslužite se sa samo povrćem ili salatom.
Ishrana na brzinu
Zdrava hrana ne mora da bude istovetna sa jednolikom hranom. Treba samo
taktički razmišljati pri izboru u radnji
– Uzmite piletinu umesto hamburgera ili viršli.
– Kupite voće umesto čokolade.
– Odaberite gazirano piće bez šećera ili vodu kao piće.
– Uz kafu kupite zaslađenu zemičku umesto kolača.

Holesterol
Visoki nivo holesterola u krvi nije bolest, ali što je veći nivo holesterola u
krvi, povećava se opasnost od dobijanja bolesti srca i krvnih sudova. Mlečni i
mesni proizvodi sadrže mnogo više zasićene masti i često su puni holesterola.
Žumance i iznutrice (uključujući kavijar i slično) su takođe puni holesterola.
Ne bi trebalo jesti više od 3 – 4 jaja sedmično, uključujući jaja upotrebljena
u pripremanju jela. Jesti manje zasićene masti je važnije od holesterola koje
pojedina hrana sadrži. Ishrana sa puno grubih žitarica, mahunasto povrće, voće
i zeleniš takođe pozitivno utiču na holesterol.
“Ko svaki dan jede sa carske trpeze, nikad neće imati dobar obrok”
– Thomas Fuller, engleski lekar i pisac (1645-1734)
Hrana svih boja
Jedite više voća i povrća. Najmanje tri porcije povrća i dve voća svaki dan. Po
mogućstvu i više.
Voće i povrće štiti protiv između ostalog bolesti srca i krvnih sudova. Povrće
više štiti od voća. Zamrznuto povrće je istog kvaliteta kao i sveže.
Kako pojesti pet zdravih na dan
– Voće/đus za doručak, na primer dva kivija
– Voće/povrće usred dana, na primer dve šargarepe/mrkve
– Povrće za ručak, na primer 2 krompira i 2 dl kuvanog povrća
– Jedna porcija povrća i jedna voćka kao manji obrok, na primer čaša đusa
Savet:
Jedite povrće ili salate uz sve obroke i voće kao manji obrok između. Salata
bi trebala da sadrži tamno zeleno povrće kao što je rukola, kupus, spanać i
brokoli. Ovo povrće sadrži puno antioksidanata.

Grubi ugljeni hidrati
Hrana bogata grubim vlaknima ugljenih hidrata kao što su grublji hleb, ovsene
pahuljice, žitarice, razno mahunasto povrće, voće, povrće i krompir su osnova
za izmenu ishrane. Ova hrana ne sadrži holesterol. imaju puno vlakana grubih
ugljenih hidrata, vitamina i minerala u sebi, imaju dobar ukus i zasićuju. Vlakna
grubih ugljenih hidrata regulišu i varenje. Vlakna grubih ugljenih hidrata
pomažu protiv na primer zatvora/tvrde stolice.
Lešnici, orasi itd.
Lešnici su „hrana koja sadrži sve“ i mnoge hranjive materije koje su dobre za
telo. Lešnici sadrže antioksidante koji štite ćelije i telo i koje smanjuju rizik
dobijanja niza bolesti. Međutim, lešnici su puni kalorija, tako da ih nemojte jesti
u neograničenim količinama.
Savet:
Jedite lešnike i suvo voće kao manji obrok između dva glavna obroka, ali pazite
na količinu koju jedete.
Pijte dovoljno vode
Naše telo zavisi od vode. Voda je potrebna kako bi telo moglo da primi hranjive
materije i iste transportovalo do ćelija. Telu je potrebno dva do tri litra tečnost
dnevno. Jedan deo konzumiramo kroz hranu, ostatak moramo da popijemo.
Preporučujemo da pijete jedan do dva litra dnevno.
Voda puni stomak. Od prednosti je ako popijete čašu vode pre obroka.
Savet:
Popijte nešto pre nego što osetite žeđ
Imajte kao naviku da Vam stoji flaša ili bokal vode bude pri ruci kući i na poslu
Ponesite uvek u torbi ili rancu flašu vode. Možete i staviti krišku limuna ili
narandže u vodu.
Koka kola, kafa, čaj i alkohol sadrže kofein i teraju na mokrenje. Ako pijete
puno ovih proizvoda, morali bi ste da pijete dodatno i vodu kako bi ste
izjednačili gubitak tečnosti.
Ako Vam je mokraća svetla i providna, onda pijete dovoljno tečnosti.

Koristite manje soli
Šta so čini sa telom?
So je za nas ljude potrebna za život. Između ostalog je od velikog značaja za
ravnotežu tečnosti, za živce i mišiće.
Previše soli upija vodu u telu i može povisiti pritisak. Ako se smanji količina
soli, to može pozitivno uticati na Vaš krvni pritisak. Visok pritisak je jedan od
najvećih rizičnih faktora koji mogu izazvati bolesti srca i krvnih sudova.
Ovako možete smanjiti količinu soli u hrani:
Pripremajte kuvane obroke, pod parom, pečene u rerni,pod aluminijskom
folijom ili mikrotalasnoj peći.
Koristite sveže i sušene biljne začine u ishrani umesto soli. Budite oprezni kod
mešanih začina koji mogu da sadrže so.
Koristite mineralnu so, ali nemojte dodavati duplu količinu.
Pecite sami hleb.
Koristite sir u umerenim količinama.
Ograničite čips, prženi krompir, slani kikiriki i slično, odaberite umesto toga
nesoljene lešnike.
Ograničite kocke za supu, sojasos, polugotovu hranu i hranu sa kioska.

Koristite svoje telo – krećite se redovno
Zašto je kretanje dobro?
Redovne fizičke aktivnosti smanjuju mogućnost dobijanja bolesti srca i krvnih
sudova.
„Dobar“ holesterol u krvi se povećava.
Smanjuje se rizik da dobijete tromb
Povećava se sagorevanje u telu
Smanjuje se donekle i visok pritisak
Smanjuje se stres
Daje povećani radni kapacitet i bolju kondiciju
Kako početi:
Počnite sa kratkim šetnjama umerenom brzinom i povećavajte vremenom
brzinu i dužinu.
Odaberite aktivnost koju volite. To će Vas motivisati i veće su mogućnosti da
ćete biti uspešni.
Lakše je početi ako trenirate zajedno sa drugima ili se prijavite na neku
organizovanu aktivnost.
Nemojte sebi postavljati previsoke ciljeve, počnite sitno i povećavajte
postepeno.
Koliko bi ste trebali da trenirate:
Trening mora da ima takav intenzitet da se dobro zagrejete / znojite.
Najbolje je ako dnevno trenirate najmanje 30 minuta, ali i 45 minuta tri puta
sedmično je zadovoljavajuće.
Pokušajte uz to da budete aktivni u svakodnevnici (rad u bašti, idite
stepenicama umesto liftom, smanjite vožnje autom i sedenje pred televizorom)
Redovan trening cele godine daje mnogo bolji učinak nego kratki periodi sa
mnogo aktivnosti

Saveti za trening
Aktivnosti koje poboljšavaju kondiciju su povoljne (šetanje, trčanje, bicikl,
nordijsko skijanje, plivanje itd.)
Intervalni trening poboljšava kondiciju i posebno je povoljan za srce. (Na
primer: ” 4-4 trening”. Nakon zagrejavanja se povećava intenzitet na 80-90 %
od maksimalne vrednosti u trajanju od 4 minuta i to se ponovi najmanje 4 puta)
Trening jačanja mišića je takođe dobar. Zatražite pomoć da Vam se sastavi plan
treninga koji Vam odgovara.
Dobre patike za trčanje su važne kako bi se izbegle posledice od opterećenja.
Zatražite pomoć u odabiru cipela koje odgovaraju Vašoj nozi i vrsti aktivnosti
kojom se želite baviti.
Telu je potrebno zagrejavanje od 10-15 minuta. Počnite mirno i povećavajte
intenzitet postepeno kako se zagrejavate. Poslednjih 5 minuta iskoristite da se
ponovo smirite.
Nikada nije prekasno početi sa redovnom fizičkom aktivnošću!

Stres
Šta je to stres:
Stres je prirodna reakcija tela na opterećenja kojima je izloženo, na osnovu
toga kako mi tumačimo određenu situaciju osećajno i racionalno. Kako i u
kojoj meri će telo reagovati zavisi od tog tumačenja, i iz toga slede fiziološke
reakcije. Ako smo u stanju sprovesti određene mere i time da regulišemo nivo
stresa, stres nije štetan. Ali ako stalno i preko dužih perioda ne uspevamo da
regulišemo nivo stresa u telu, efekat je štetan jer:
– Krvni pritisak raste
– Srce lupa brže
– Šećer u krvi raste
– Povećava se količina masti u krvi
– Krv postaje „gušća“
– Varenje postaje slabije
– Mišići su napeti
Na taj način možemo i objasniti vezu između stresa i bolesti srca i krvnih
sudova.
Većina ljudi povezuje stres sa nečim što samo nastaje u poslovnoj situaciji, ali
to nije slučaj. Stres u istoj meri može nastati u slobodno vreme, na primer pri
bračnim, ekonomskim i naravno zdravstvenim problemima. Imati ili preboleti
srčanu bolest može biti takav faktor.
Saveti za smanjenje stresa:
– Obratite pažnju na zdravu i hranjivu ishranu
– Dozvolite sebi da se odmorite i opustite upravo u stresnim situacijama, ali i u
svakodnevnici.
– Pobrinite se da ste redovno fizički aktivni. Fizičke aktivnosti sprečavaju
štetni efekat stresa.
– San je važan, ako nakon nekog vremena ne uspevate da se naspavate ili
isprekidano spavate, zatražite pomoć od stručne osobe, na primer Vašeg
kućnog lekara.
– Bitno je imati uravnoteženu raspodelu vremena između porodice, posla i
slobodnog vremena.
– Postavite sami sebi realne ciljeve. Razmotrite koja su Vam ograničenja i
upravljajte se prema tome.
Razmotrite, odaberite i prenesite drugima zadatke. Dozvoljeno je reći ne i
odbiti nešto.
Zatvorena osećanja lako izazivaju stres. Oslobodite se pritiska. Recite šta
mislite i osećate. Ako nemate nikoga u krugu poznanika s kim možete
popričati, posetite kućnog lekara, udruženje dobrovoljaca (frivillighetssentral),
LHL-grupu ili slično, gde možete popričati sa stručnjacima ili osobama s u
istoj situaciji.

Ordliste
Indeks reči i izraza
Aktivitet - Aktivnost ruch; zajęcia
Akutt hjerteinfarkt - Akutni nagły zawał infarkt serca srca
Alkohol - Alkohol alkohol
Ambulanse - Hitna ambulans; pomoć karetka pogotowia
Antikoagualsjon - Antikoagulacija
antykoagulacja; przeciwkrzepliwość
Arm - Ruka ramię; ręka
Arterie - Arterija tętnica
Arv - Nasledstvo dziedzictwo
Aterosklerose - Arterioskleroza
miażdżyca
Atrieflimmer - Aritmija migotanie rada przedsionków srca u predkomorma
Avføring - Stolica kał
Bandasjer - Zavoj bandaże
Betennelse - Upala zapalenie
Ben - Noga noga; kość
Bevege - Kretati poruszać se
Bivirkning - Nuspojave działanie uboczne
Blodprøver - Analize próbki krwi krvi
Blodsukker - Šećer poziom u krvi cukru we krwi
Blodtrykk - Krvni ciśnienie pritisak/tlak krwi
Blodåre - Krvni naczynie sudkrwionośne
Blødning - Krvarenje krwotok
Blåse - Duvati dmuchać
Bryst - Grudi piersi
Brystsmerter - Bolovi bóle w u piersiach grudima
Buss - Autobus autobus
Diabetes - Dijabetes/Šećerna cukrzyca bolest
Dren - Drenaža dren
Drikke - Piće napój; pić
Dusje - Tuširanje brać natrysk; kąpać się pod prysznicem
EKG - EKG
Familie - Porodica rodzina
Fatle - Zavoj temblak za ruku
Feber - Temperatura gorączka
Fly - Avion samolot; latać
Fløyte - Pištaljka flet; tu: urządzenie flutter
Forebygge - Sprečavanje zapobiegać
Frokost - Doručak śniadanie
Fysioterapeut - Fizioterapeut
fizjoterapeuta
Gå - Hodati chodzić
Hjerneslag - Moždani udar mózgu udar
Hjerteinfarkt - Srčani zawał udar serca
Hjerteklaffer - Zalisci zastawki srca serca
Hjertekrampe - Grč dławica srca bolesna (angina pectoris)
Hjerteovervåkning - Intenzivno obserwacja za serca srčane bolesnike
Hjerterytme - Ritam rytm serca srca
Hjertestans - Prestanak zatrzymanie rada akcji srcaserca
Hjertesvikt - Otkazivanje niewydolność rada serca srca
Hjertet - Srce serce
Hode - Glava głowa
Hoste - Kašljati kaszel; kaszleć
Hotell - Hotel hotel
Hvile - Odmarati odpoczynek; se odpoczywać
Informasjon - Informacija informacja
Insulin - Inzulin insulina
Intensiv - Intenzivno intensywny
Ja - Da tak
Kaffe - Kafa kawa
Kald - Hladno zimny
Kiosk - Kiosk kiosk
Klokke - Sat godzina; zegar
Kolesterol - Holesterol cholesterol
Komplikasjoner - Komplikacije
powikłania; komplikacje
Kone - Supružnica żona
Kosthold - Ishrana dieta; odżywianie się
Koronar angiografi - Koronarna koronarografia angiografija (angiografia)
Kvalme - Mučnina nudności
Kvinne - Žena kobieta
Lege - Lekar lekarz
Ligge - Ležati leżeć
Lunsj - Obrok luch usred dana
Mage - Stomak brzuch
Mann - Muškarac mężczyzna
Mat - Hrana
jedzenie; żywność

Medisiner - Lekovi lekarstwa
Middag - Mobilni obiad telefon
Mobiltelefon - Kretati telefon se komórkowy
Mosjonere - Motivisati ruszać się; se trenować
Motivere - Ne motywować
Nei - Operacija nie
Operasjon - Gojaznost operacja
Overvekt - Pacemaker nadwaga
Pacemaker - Psihički rozrusznik serca
Psykisk - Puls psychiczny
Puls - Prati puls; zube tętno
Pusse tenner - Jastuk myć zęby
Pute - Najbliža poduszkaporodica
Pårørende - Otputovati najbliżsi; rodzina kući
Reise hjem - Faktori jechać do rizika domu
Risikofaktorer - Invalidska czynniki ryzyka; kolica zagrożenia
Rullestol - Leđa wózek inwalidzki
Rygg - Aritmija plecy
Rytmeforstyrrelser - Rendgen zakłócenia rytmu
Røntgen - Pušenje rentgen
Røyking - Sok palenie
Saft - Sekretar woda z sokiem
Sekretær - Seksualnost sekretarka
Seksualitet - Krevet seksualność
Seng - Sedeti łóżko
Sitte - Ramena siedzieć
Skuldre - Šlajm ramiona
Slim - Zamor śluz
Sliten - Bolovi zmęczony
Smerter - Lek bóle protiv bolova
Smertestillende - Spavanje przeciwbólowy
Sove - Sala spaćza
ručavanje
Spisesal - Stolica sala jadalna; jadalnia
Stol - Stres krzesło
Stress - Čarapa stres
Strømpe - Bolnica pończocha
Sykehus - Medicinska szpital sestra
Sykepleier - Rana pielęgniarka
Sår - Taxi rana
Taxi - Čaj taxi; taksówka
Te - Telefon herbata
Telefon - Temperatura telefon
Temperatur - Mokrenja temperatura
Tisse - Tumač siusiać
Tolk - Treniranje tłumacz
Trene - Umor trenować
Trøtt - Ultrazvuk zmęczony
Ultralyd Pregled - ultrasonografia; USG
Undersøkelse - Neredovni badanie ritam srca
Uregelmessig hjerterytme - Kateter nieregularny u mokraćnom rytm serca kanalu
Urinkateter - Voda cewnik moczu
Vann - Toplota woda
Varm - Pranje ciepły
Vaske - Prati myć ruke
Vaske hender - Čekanje myć ręce
Vente - Veneflon
czekać
Veneflon - kaniula dożylna