Ekonomskoosna`ivanje`ena- za{to i kako?Fuada Stankovi}, Novi Sad(Iz knjige: @ene u Srbiji - preduzetni~ki izazovi)od 80 3
EKONOMSKO OSNA@IVANJE @ENA - ZA[TO I KAKO?Ve} nekoliko decenija preduzetni{tvo se smatra jednim o<strong>do</strong>snovnih faktora proizvodnje <strong>po</strong>red kapitala, rada i prirodnihresursa. Danas se u svetu smatra da je <strong>po</strong>dsticanje preduzetni-~kih aktivnosti klju~ ekonomskog razvoja. Preduzetni{tvo je zastupljenou svim oblastima ljudskih aktivnosti od privrede <strong>do</strong>kulture, obrazovanja, s<strong>po</strong>rta. Ono je va`no za velike kompanije(interno, kor<strong>po</strong>rativno preduzetni{tvo), ali se <strong>po</strong>sebno vezuje uzprivatna, manja preduze}a. Mala i srednja preduze}a (MSP)obezbe|uju najve}i broj novih radnih mesta u svim privredama,i razvijenim i nerazvijenim. Ona su nosioci inovacija i zahvaljuju}isvojoj fleksibilnosti najbolje i najbr`e odgovaraju na stalneizazove tr`i{ta. Privatni biznisi obezbe|uju za<strong>do</strong>voljavaju}i na~in`ivota njihovim vlasnicima, ali i <strong>do</strong>prinose br`em razvoju svojesredine. Nasuprot starom shvatanju da samo velike kompanijemogu da uspeju na me|unarodnom tr`i{tu, mnogi <strong>po</strong>zitivniprimeri su ve} u <strong>po</strong>slednjim decenijama pro{log veka o<strong>po</strong>vrglitaj stereotip.Pored ekonomskih prednosti, MSP imaju mnogo {irih socijalnihprednosti: pru`aju ve}e za<strong>do</strong>voljstvo za<strong>po</strong>slenima, <strong>po</strong>dsti~urazvoj preduzetni~kog duha u {iroj zajednici, razvijaju boljeodnose sa partnerima u <strong>po</strong>slovnom lancu, <strong>do</strong>prinose razvojunaju`e lokalne zajednice, za<strong>po</strong>{ljavanju <strong>po</strong>sebnih kategorija(<strong>do</strong>ma}ice, penzioneri, <strong>do</strong>datni <strong>po</strong>sao ve} za<strong>po</strong>slenih, itd.).U Srbiji u <strong>po</strong>slednjoj deceniji stalno raste udeo MSP u ukupnombroju firmi. Taj udeo je ve} 2000. godine prelazio 90%. Jedinanova radna mesta u <strong>po</strong>slednjih dvadesetak godina su otvarana umalim preduze}ima. U njima je za<strong>po</strong>sleno i mnogo ljudi kojinemaju stalno radno mesto, a veliki je i broj onih koji rade nacrno. Stvaranje jakih asocijacija <strong>biznisa</strong> <strong>po</strong>ma`e teku}im strukturalnimreformama u pravcu decentralizacije {to je svetski trend.Sve ankete <strong>po</strong>kazuju da veliki procenat stanovni{tva u Srbiji `elida se bavi privatnim biznisom, ali mnogi isti~u da nemaju<strong>po</strong>trebna znanja o vo|enju soptvenog <strong>biznisa</strong>. Tako|e, veliki brojo~ekuje finansijsku <strong>po</strong>mo} dr`ave za <strong>po</strong>kretanje privatnefirme.Sve<strong>do</strong>ci smo da se danas u Srbiji sve vi{e nude krediti zaot<strong>po</strong>~injanje <strong>vlastitog</strong> <strong>biznisa</strong>. Naj~e{}e su oni jo{ uvek ne<strong>po</strong>voljni.Me|utim, ~ini se da je najve}a prepreka za br`e osnivanjejo{ ve}eg broja malih firmi ne<strong>do</strong>statak preduzetni~ke kulturei strah od rizika. Jo{ uvek <strong>do</strong>minira mentalitet ~ekanja da se privatniproblem re{i "o<strong>do</strong>zgo", umesto da se vlastiti `ivot uzme usvoje ruke.Kakav je to `enski <strong>po</strong>gled na biznis, odnosno, kakvo mesto`ene danas imaju u biznisu i kakve su njihove perspektive?Kada `ene ot<strong>po</strong>~nu vlastiti biznis tipi~no je da one, kako to `enesame ka`u, to ne <strong>do</strong>`ivljavaju samo i pre svega kao stvaranje<strong>po</strong>sebnog ekonomskog entiteta. Za njih je to ne{to mnogo vi{e.One }e na to gledati kao na svoju vlastitu "integraciju" u noviglobalni sistem odnosa u biznisu unose}i kao svoja osnovnasredstva, <strong>po</strong>red novca, i svoju intuiciju, instinkt, senzibilnost ivrednosti. Istra`ivanja su <strong>po</strong>kazala da globalno tr`i{te na <strong>po</strong>zitivanna~in reaguje na kvalitete koje `ene preduzetnice unose uglobalnu biznis arenu. Karakteristike koje se pripisuju `enamasu njihova s<strong>po</strong>sobnost u gra|enju i odr`avanju dugoro~nihodnosa i mre`a, u efikasnim komunikacionim ve{tinama,osetljivosti na kulturne razlike, organizacionim s<strong>po</strong>sobnostima iu pridavanju va`nosti neagresivnom <strong>po</strong>na{anju li{enom pretnji.Istra`ivanja, me|utim, defini{u i osnovne barijere na koje `enenailaze u biznisu. Neke od njih su stvarne, neke su vidljive,neke su samouvedene od strane `ena preduzetnica.Na <strong>po</strong>dru~ju me|unarodnog <strong>biznisa</strong> prepreke su slede}e:ograni~eno iskustvo u internacionalnom biznisu, neadekvatnoobrazovanje u biznisu i nemogu}nost pristupa me|unarodnimmre`ama. Dru{tveni, kulturni i religiozni stavovi tako|e ometaju`ene u biznisu. Ostali izazovi sa kojima se susre}u sva preduze}asu: finansije, globalizacija dru{tvenog i ekonomskogokru`enja, marketing i menad`ment. U privredama u tranzicijitreba uklju~iti i prepreke kao {to su: neadekvatan bankarski sistem,legalni aspekti, <strong>po</strong>liti~ki kontakti, carinske tarife, birokratijakoja svakodnevno izmi{lja nove mehanizme za najosnovnije procedure,kao i mito i korupcija.4 od 80
Change language