ARBITRAŽA U SLUŽBI BIZNISA - Privredna komora Srbije

SADRŽAJ3Broj 70Izdaje:Privredna komora SrbijeDirektor Centra za marketing,informisanje i promocije:Ivan JakšićRukovodilacSlužbe za informisanje:Milan NedićGlavni i odgovorni urednik:Mirjana StefanovićNovinar - urednik:Branislav GulanNovinar:Nada MitrovićPrevod na engleski:Katarina GavrićDizajn časopisa:Zoran BoldoracGrafičko - tehničko uređenjeNemanja IlićŠtampaPolitika ADAdresa redakcije:Resavska 13-15, 11001 BeogradE-mail:informisanje@pks.rsTelefon:+381 11 3300 905Fax:+381 11 3244 645Marketing:+381 11 3300 916marketing@pks.rsBesplatno izdanjeI M P R E S U M4812182434Skupština PKS:Nagrade Privrednekomore Srbije za 2011.Poslovni forum Srbija - Makedonija:Regionalni proizvodiza treća tržištaPredstavnici Svetske banke u PKS:Ubrzanje reformi- odgovor nanovi talas krizeRegulativa:Počela primena Zakona oprivrednim društvimaPredsednik RPK VojvodineRatko Filipović:Ulaganje u poljoprivreduje dobra investicijaUpravni odbor PKS:Potrebna strategijasveobuhvatne reformeKORAK: časopis Privredne komore Srbije /glavni i odgovorni urednik MirjanaStefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . -Beograd (Resavska 15) : Privredna komoraSrbije, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cmNasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak:magazine of the Serbian Chamber of commerceISSN 1451-480X = KorakCOBISS.SR-ID 109301516www.pks.rs3750 godina RPK Kraljevo:Ljudi uveknađu nove puteve

oj 704događajiUpravni odbor PKS - Predlog makroekonomske politike od 2012. do 2016.Potrebna strategijasveobuhvatne reformeSrpska privreda nalazi se u 20 godina staroj krizi, koja se može prevazići isključivotemeljnim ekonomskim reformama, ocenili su članovi Upravnogodbora Privredne komore Srbije na sednici krajem decembra prošle godine„Proteklu 2011. godinu, obeleženunestabilnim oporavkom od prethodnefinansijske i ekonomske krize,izgubili smo i ne možemo čekatiizbore, već moramo rešavati gorućeprobleme, poručili su privrednici udiskusiji nakon prezentovanih meramakroekonomske politike za 2012.godinu. S obzirom da će 2012. godinabiti puna neizvesnosti, zbog pogoršanjamakroekonomskih pokazateljai malih izgleda za oporavak domaćetražnje, čak i projektovani rast BDPaod 1,5 odsto u ovoj godini, dovodise u pitanje”, ukazao je predsednikPKS Miloš Bugarin. Ove godine neophodnoje smanjiti javnu potrošnju,održati makroekonomsku stabilnosti zaustaviti negativan trend u prioritetnimsektorima.Poslovanje u 2011. godiniPotpredsednica PKS Vidosava Džagić,predstavljajući aktuelna privrednakretanja, istakla je da je rastbruto domaćeg proizvoda bio ispodočekivanih vrednosti za 2011. godinu.„Doprinos rastu BDP u 2011. godinidali su investicije i neto izvoz,dok je domaća finalna potrošnjasmanjena. Nelikvidnost privrede,uprkos merama koje je Vlada preduzimala,i dalje je velika i predstavljadugoročan sistemski problem kojije kriza samo dodatno produbila.Prema anketi o radnoj snazi iz aprilaove godine, stopa nezaposlenostidostigla je 22,2 odsto i jedna je odnajviših u Evropi. Inflacija je, i poredsilaznog trenda u novembru,iznosila 8,1 odsto i među najvišimje u Evropi. Obim industrijske proizvodnjeu oktobru 2011, u odnosuna oktobar 2010, opao je u 16 oblasti.Pozitivan uticaj na rast BDP-a i održavanjeprivredne aktivnosti imaoje izvoz, iako je učešće izvoza robeiz Srbije u svetskom izvozu i daljezanemarljivo. Priliv investicija u poslednjedve godine u realni sektorwww.pks.rs

događaji5broj 70mogao bi imati pozitivan uticaj narast izvoza u narednom periodu”,ukazala je potpredsednica Džagić.Kratkoročne mere – za 2012.Iako je 2011. donet Zakon o sporazumnomfinansijskom restrukturiranjuprivrednih društava, još nisu usvojenapodzakonska akta koja omogućujuprimenu zakona, a nisu izmenjenini poreski zakoni, da bi se obezbedilestimulacije za banke i privrednadruštva za sporazumno regulisanjedužničko-poverilačkih odnosa. Većtri godine privreda traži sveobuhvatnuporesku reformu, uz paralelnopodizanje sistema za efikasnu zaštitupoverilaca, poštovanje ugovora iuspostavljanje finansijske discipline,zatim, rešavanje problema nesolventnihpreduzeća i velikih sistema urestrukturiranju, reformu tržišta radai obrazovanja. Smanjenje parafiskalnihopterećenja privrede, stimulacijakredita privredi i snižavanje cene kapitala,jesu prioritetne mere za oporavak.Potpredsednica Džagić naglasilaje da su glavni rizici za srpsku privreduu 2012. godini, koji mogu dovestido daljeg pada privredne aktivnosti,skroman privredni rast u zemljamačlanicama EU, fiskalna i finansijskaneizvesnost, koja može usloviti smanjenjepriliva kapitala i pogoršanjeuslova kredita. Među internim rizicimasu visoka inflacija, prezaduženostprivrede, nestabilnost kursa, nelikvidnost,rastuća stopa nezaposlenosti.Prema rečima Vidosave Džagić,poseban rizik predstavlja eventualnapolitička nestabilnost usled produbljenjakosovske krize, izborne kampanjei nedobijanje statusa kandidataza članstvo u EU. Džagić je rekla dakombinovanim merama monetarne ifiskalne politike treba doprineti smanjenjuinflacije, dok Narodna bankatreba da sprečava velike oscilacijedeviznog kursa i negativan uticaj naposlovanje i konkurentnost privrede.Privrednici su izrazili očekivanje daće novi Zakon o rokovima izmirenjanovčanih obaveza, koji bi trebalo daDugovanjaUkupna unutrašnja dugovanja su nepoznata. Indirektno se procenjuje, naosnovu podataka o dugovanju javnog sektora (bez javnih preduzeća) premaprivredi, da ona iznose 4,5 milijardi dinara, dok javna preduzeća privatnimprivrednim subjektima duguju oko 30 milijardi dinara. S druge strane,privreda i stanovništvo javnim preduzećima duguju oko 120 milijardi dinara.Prema podacima Ministarstva finansija, 11 javnih preduzeća potražujeod privrede 78,5 milijardi dinara, a duguje im oko 15,4 milijardi dinara. Međusobnadugovanja unutar privatnog sektora nemoguće je utvrditi. Premapodacima NBS, 31. septembra 2011. godine bilo je blokirano 62.234 privrednasubjekta, sa ukupnim iznosom blokade od oko 182 milijarde dinara iblizu 94.800 zaposlenih. Tokom prvih devet meseci 2011. godine javni dugje povećan za 2,6 milijardi evra, ili za 4,8 procentnih poena BDP.bude usvojen u najskorijem periodu,uvesti red u naplatu potraživanja,posebno zato što obuhvata i javni iprivatni sektor.Otkloniti uzrok nelikvidnostiDžagić je upozorila da je nelikvidnostprivrede i dalje visoka i da svemere koje je Vlada preduzimala uprethodnom periodu nisu doveledo rešavanja ovog problema, jersu bile dominantno usmerene naotklanjanje posledica, a ne uzroka.„Nelikvidnost privrede je dugoročansistemski problem koji je krizasamo dodatno produbila”, naglasilaje ona i napomenula da se prosečnovreme naplate potraživanja povećava,te je u avgustu 2011. iznosilo oko132 dana. Ona je rekla da je posledicasmanjenja privredne aktivnostii povećanja obima poslovanja usivoj ekonomiji smanjenje fiskalnihprihoda i povećanje budžetskogdeficita sa planiranih 4,1 odsto na4,5 odsto BDP-a, za čije pokriće jebilo neophodno novo zaduživanje.„Učešće spoljnog duga u procenjenomBDP-u na kraju trećeg tromesečjaiznosilo je 75,6 odsto, što je veomablizu nivoa zaduženosti od 80odsto koji predstavlja prag visokezaduženosti po kriterijumima Svetskebanke”‚ upozorila je Džagić.Govoreći o pozitivnim kretanjimau godini koja je na izmaku, ona jenavela da je izvoz dostigao predkrizninivo i ima pozitivan uticaj narast BDP-a i održavanje privredneaktivnosti.U rešavanju problema nelikvidnostineophodno je primenjivati Zakono rokovima za izmirenje obaveza,zatim utvrditi stanje svih dospelih,a neizmirenih obaveza i definisatidinamički plan izmirivanja dospelihnenaplaćenih obaveza. Ključnaje uloga države u rešavanju ovogproblema. Preduzeća bi trebaloda budu podeljena na dve grupe– nelikvidna preduzeća u sektoruprerađivačke industrije, koja su sezaduživala za tehnološki kapacitetili za investicije i preduzeća koja suinvestirala u nekretnine, očekujućinjihovu dalju preprodaju. Takvapreduzeća vrše pritisak na državu ibanke da pokriju njihove poslovnepromašaje, ali saniranje tih preduzećatrebalo bi prepustiti odnosimaizmeđu njih i poverilaca. Prvoj grupipreduzeća trebalo bi obezbeditipovoljne kredite, osiguranje izvoznihposlova od nekomercijalnih rizika,ili preuzimanje otplate od Fondaza razvoj preko modela „ekviti”finansiranja.Za rešavanje nelikvidnosti neophodnoje obezbediti sredstva zapodršku investicijama u: infrastrukturukoja angažuje domaću građevinskuindustriju, proizvodnjunamenjenu izvozu, poljoprivredui energetiku, osnovati Razvojnubanku, izgraditi infrastrukturu zawww.pks.rs

ekonomska diplomatija11broj 70Srpsko-crnogorski poslovni klubPrivredni odnosiSrbije i Crne Gore u usponuOdnosi Srbije i Crne Gore su u usponu, sa strateškim opredeljenjemkada su u pitanju evropske integracije, izjavili su u Podgorici premijeriMirko Cvetković i Igor Lukšić. U međusobnim poslovnim odnosimaveliku prednost predstavlja činjenica da imamo komplementarneprivrede i tradicionalno dobre poslovne veze, rekao je Miloš Bugarin,predsednik PKSPremijeri Mirko Cvetković i IgorLukšić istakli su da su dve zemljeopredeljene za unapređenjeodnosa u svim oblastima od obostranoginteresa. Srbija i Crna Gora,u političkom smislu, imaju odličnebilateralne odnose, koji su u usponu.„Nadam se da će se taj uspon nastavitii u narednom periodu” , kazaoje Cvetković tokom posete Podgoricipovodom otvaranja Poslovnogkluba 26. decembra 2011. Lukšić jenaveo da dve države unapređenjemmeđusobnih odnosa pokazuju da suspremne za evropske integracije.Govoreći o privrednoj saradnjidve zemlje, srpski premijer MirkoCvetković naveo je da će se Poslovniklub baviti pitanjima trgovinei međusobnim investicijama,a preduzeća i poslovni ljudi ćepreko uzajamnih kontakata stvaratinove ideje i vršiti pritisak naobe vlade da otklanjaju problemekoji se mogu javiti u poslovanju.Igor Lukšić je ukazao da je Srpsko-crnogorskiposlovni klub jasnapotreba interesa dve zemljeza zajedničko unapređenje biznisokruženja,usklađivanje posebnihi uzajamnih interesa, kao i međusobnerazmene znanja i iskustva.U delegaciji Srbije u poseti CrnojGori bio je i ministar poljoprivrede,trgovine, šumarstva i vodoprivredeDušan Petrović.Otvaranje Poslovnog kluba u PodgoriciPredsednik Privredne komore SrbijeMiloš Bugarin istakao je nasvečanoj Skupštini Srpsko-crnogorskogposlovnog kluba, otvorenog uPodgorici, da prisustvo i podrškanajviših državnih zvaničnika obezemlje, premijera Mirka Cvetkovićai Igora Lukšića, pokazuje da postojiuzajamna spremnost za daljeunapređivanje privredne saradnje.„U međusobnim poslovnim odnosimaveliku prednost predstavljačinjenica da Srbija i Crna Gora imajukomplementarne privrede i tradicionalnodobre poslovne veze”,rekao je Bugarin. Prema njegovimrečima, Crna Gora je među najvažnijimspoljnotrgovinskim partnerimaSrbije u regionu. U prvih10 meseci 2011. godine razmena jeiznosila 863 miliona dolara, što je za6,5 odsto više u odnosu na isti period2010. godine. „Srpske investicijeu Crnoj Gori premašile su iznos od230 miliona evra, a crnogorske investicijeu Srbiji takođe su dobrodošlewww.pks.rs

oj 7012ekonomska diplomatijai treba imati u vidu da Srbija postajesve atraktivnija investiciona lokacija”,rekao je predsednik PKS. „Zajedničkistrateški projekti, od obostranoginteresa, u koje mogu bitiuključena preduzeća iz Crne Gorei Srbije, pre svega su rekonstrukcijaželezničke pruge Beograd–Bar,proširenje, modernizacija i potpunijekorišćenje raspoloživih kapacitetaLuke Bar, izgradnja putnih pravacakoji povezuju susedne zemlje,kao i zajednički projekti u oblastielektroprivrede i turizma”, istakaoje Miloš Bugarin. Privrednici obezemlje ističu da značajan problemu saradnji predstavlja nepostojanjedirektnog platnog prometa, kao irazne necarinske barijere, dodao jeon. Miloš Bugarin je naveo da senajveći deo necarinskih barijera odnosina nepriznavanje sertifikata iuverenja koja prate robu i potrebnoje pojednostaviti procedure, smanjitibroj uzorkovanja robe i ubrzatipromet roba na granici, usaglasitidomaće standarde sa standardimai propisima EU i STO i poboljšatimeđusobnu saradnju u usaglašavanjufitosanitarnih, sanitarnih i veterinarskihdokumenata. „Najčešćepominjani predlozi za unapređenjeprivredne saradnje odnose se na zajedničkaulaganja u strateški značajneprojekte, otklanjanje problema uplatnom prometu, harmonizacijuinfrastrukture kvaliteta, ubrzavanjeprocedura na graničnim prelazimai proširenje prelaza”, istakao je MilošBugarin, predsednik Privrednekomore Srbije.Po završetku plenarnog dela sastankaodržani su bilateralni susretiprivrednika iz Srbije i Crne Gore.Predstavništvo Privredne komoreSrbije u Podgorici, u saradnji saPrivrednom komorom Crne Gore,osnovalo je u oktobru 2011. godineSrpsko- crnogorski poslovni klub,koji okuplja više od 100 istaknutihprivrednih subjekata, među kojimaje oko 40 iz SrbijeMilan NedićPoslovni forum Makedonija–SrbijaRegionalni proizvodiza treća tržištaNeophodni su regionalni proizvodi visokedodate vrednosti za zajednički nastup natrećim tržištima, zaključili su u Skoplju naBiznis-forumu Makedonija–Srbija predsednicidveju država Boris Tadić i Đorđe Ivanov,predsednik PKS Miloš Bugarin i predsednikStopanske komore Makedonije Branko AzeskiNa Poslovnim forumu, održanomu Skoplju 21. decembra2011, učestvovalo je oko 60 privrednikaiz Srbije i isto toliko partnera izMakedonije. Skupu je prisustvovaoi srpski ministar poljoprivrede, trgovine,šumarstva i vodoprivredeDušan Petrović, a u našoj privrednojdelegaciji bili su, između ostalih,i menadžeri iz kompanija „RTBBor”, „Simpo”, „Jumko”, „Potisje –Kanjiža”, „Galeb grupa”, „Goša” i„Naftna industrija Srbije”.Otvarajući Biznis-forum uglednihmakedonskih i srpskih privrednika,Branko Azeski, predsednik Stopanskekomore Makedonije, rekao je dase Srbija tradicionalno nalazi na trećemmestu liste makedonskih trgovinskihpartnera. On je podvukaoneophodnost stvaranja jakog regionalnogproizvoda koji bi se plasiraona treća tržišta, uz jačanje logistike,zatim bankarskog sektora i reindustrijalizacijena ovom prostoru, pričemu je posebno apostrofirao metalskui metaloprerađivačku industriju.Naše dve privrede se odličnopoznaju, komplementarne su i upućenejedna na drugu. Branko Azeskije kao ključne ciljeve u narednomperiodu izdvojio zajednički regionalninastup, brisanje ekonomskihbarijera i ponudu novih, finalnihproizvoda visoke obrade na evropskomi svetskom tržištu.Unapređenje infrastrukture –zajednički interesPredsednik Makedonije Đorđe Ivanovpozvao je srpske biznismeneda iskoriste prednosti makedonskeekonomije i najavio neizmernupodršku države u zajedničkimposlovima makedonskih i srpskihpreduzeća. On je posebno ukazaona značaj regionalne privredne saradnjeu vreme krize, istakavši dapreko unapređenja te saradnje izajedničkim nastupom na trećimtržištima treba tražiti izlaz iz recesije.Đorđe Ivanov je govorio i o unapređenjuinfrastrukture, pre svegaizgradnji Koridora 10, gasovoda ielektroenergetskih postrojenja. Makedonskipredsednik je naveo danjegova zemlja ima stabilan deviznikurs, nisku inflaciju – do dva odstogodišnje, nizak nivo javnog duga– ispod 26 odsto BDP, kao i da sesprovode reforme administracije,poljoprivrede i obrazovanja, dok supovećane investicije u energetiku iinfrastrukturu.Predsednik Srbije Boris Tadić rekaoje da bez ekonomskog razvoja nemavaljane političke strategije, ni evrop-www.pks.rs

ekonomska diplomatija13broj 70ske budućnosti i da je svako ulaganjeu infrastrukturu pretpostavka zaizlazak iz krize i privlačenje novihinvesticija. Tadić je skrenuo pažnjuprivrednicima da novi talas krizeneće zaobići ni Srbiju ni Makedoniju ida treba otvoreno reći da nas očekujuteške godine, ali i da su za prevazilaženjekrize posebno važne dve mere– proširenje tržišta, kao i rad na unutrašnjimtržištima. Tehnološka obnovai reindustrijalizacija su u osnovimogućnosti da se podigne standardgrađana i obezbedi sigurnija političkai ekonomska situacija. Ukazujućina činjenicu da će se u Srbiji, od proleća,naredne godine proizvoditi noviFijatov automobil, predsednik Srbijeje rekao da je naša zemlja veoma zainteresovanada klaster automobilskeindustrije razvija na komplementarannačin i da još neke automobilskeproizvođače dovede u region.CEFTA doprinosi stabilnostiMiloš Bugarin, predsednik PKS,ukazao je na činjenicu da Srbija i Makedonijaimaju tradicionalno dobruprivrednu saradnju, koju je mogućeunaprediti kroz više oblike kooperacija.Predsednik Privredne komoreSrbije rekao je da primena CEFTAsporazuma pozitivno deluje na poslovnuklimu u regionu i omogućavaintenziviranje robne razmene. CEF-TA doprinosi političkoj i ekonomskojstabilnosti svih članica, njihovomravnomernijem ekonomskom i infrastrukturnomrazvoju, poboljšanjuposlovnog imidža, privlačenju investicijai obezbeđivanju jeftinijih i kvalitetnijihproizvoda na tržištu. Srbijau ovom regionu realizuje gotovo 30odsto svog izvoza i ostvaruje suficitu razmeni, koji je uglavnom rezultatizvoza poljoprivrednih proizvoda.Miloš Bugarin je podsetio na prednostidijagonalne kumulacije poreklarobe, što otvara prostor za zajedničkinastup na trećim tžištima, sa kojimaSrbija ima potpisane sporazume oslobodnoj trgoviniMilan NedićPotpisani sporazumi o bezbednosti hraneU PKS su ministri poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Makedonije,Dušan Petrović i Ljupče Dimovski, potpisali Sporazum o fitosanitarnoj saradnji,a ministar Dušan Petrović potpisao je i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstvasa direktorom Agencije za hranu i veterinu Makedonije Dejanom RuntevskimNa inicijativu srpskih i makedonskih privrednika, u Privrednoj komoriSrbije 3. Februara 2012. godine potpisana su dva sporazuma o fitosanitarnojsaradnji i o saradnji u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstvaizmeđu Srbije i Makedonije.Ljupče Dimovski, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije,rekao je da će se ovim činom dalje razvijati i unapređivati naučni,tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje, čime će se stvoritiuslovi za povećanje međusobne robne razmene u ovoj godini za oko desetprocenata. On je istakao da su ovi sporazumi pripremljeni veoma brzo, samomesec i po dana posle Poslovnog foruma Makedonija - Srbija u Skoplju.Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva ivodoprivrede u Vladi Srbije, podsetio je da je Makedonija dobila statuskandidata za članstvo u EU 2005. godine. Srbija taj status uskoro očekuje,ali ne postoje razlozi da se čekaju koraci u evropskim integracijama,kako bi se građanima i privredi smanjili troškovi, a procedure učinilejednostavnijim. Ministar je naglasio da će međusobna trgovina Srbije iMakedonije sada biti mnogo jednostavnija i precizirao da to praktičnoznači da Srbija garantuje za proizvode koji imaju poreklo u našojzemlji, a Makedonija za svoje proizvođače i svoju robu.Miloš Bugarin, predsednik PKS, koji je bio domaćin svečanog događaja,istakao je da su privrednici obe zemlje insistirali na potpisivanju ovihdokumenata, kako bi unapredili svoje i međusobno poslovanje. To ćepovećati nivo efikasnosti, smanjiti troškove poslovanja i robu učinitikonkurentnijom, samim tim i dostupnijom krajnjim potrošačima, štoće rezultirati i povećanjem obima spoljnotrgovinske razmene izmeđuSrbije i Makedonije.Sporazum o fitosanitarnoj saradnji ima za cilj omogućavanjeprometa bilja i biljnih proizvoda bez ograničavanja spoljne trgovine.Sporazumom u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, koji jetakođe zaključen na period od 5 godina, olakšava se promet životinja iproizvoda životinjskog porekla i njime se takođe zadržava visok nivozaštite zdravlja ljudi.www.pks.rs

oj 7014Poslovni savet Srbija – BelorusijaNovi ugovori i zajedničkaprеduzećaekonomska diplomatijaOtvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije,predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da rezultati bilateralne privrednesaradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazumao slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinskarazmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolaraUkupna bilateralna trgovinskarazmena Srbije i Belorusije zajedanaest meseci prethodne godineiznosila je 149,4 miliona dolara, štopredstavlja rast od 40 odsto u odnosuna isti period prethodne godine.Naš izvoz beleži rast od 27,4odsto, ili nominalno 46,6 milionadolara. Uvoz je realizovan u visiniod 102,7 miliona dolara, što predstavljarast od 47 procenata. Pokrivenostuvoza izvozom je 45 odsto.Belorusija je 28. trgovinski partnerSrbije u ukupnom izvozu, a 33. uuvozu.Otvarajući peto zasedanje Poslovnogsaveta za saradnju Srbijei Belorusije, održano 17. januara2012, Miloš Bugarin, predsednikPrivredne komore Srbije, istakaoje izuzetan značaj uspostavljenedinamike međukomorske, institucionalnei privredne komunikacijeposlovnih krugova dvezemlje. On je posebno naglasiopodatke o izvozu i uvozu različitonomenklaturisanih roba, kojiidu u prilog značaju potpisivanjaSporazuma o slobodnoj trgovini,kako u kvantitativnom povećanjutako i u kvalitativnom širenjulista roba u razmeni. Pre potpisivanjaSporazuma izvozili smo144, sada više od 300 različitihproizvoda, dok smo uvozili samo330, a danas 475 različito tarifiranihproizvoda.Inicijativa za uspostavljanje međubankarskesaradnjePredsednik PKS ukazao je da rezultatimeđusobne privredne saradnjeSrbije i Belorusije zaostajuza mogućnostima i potrebama dvejudržava i da bi naš izvoz bio dalekoveći da polovinom prošle godinenije bilo problema sa deviznimplaćanjem, uslovljenim devalvacijombeloruske rublje. Postoji velikiprostor za kooperaciju preko osnivanjazajedničkih preduzeća u građevinarstvu,proizvodnje traktora,mašina i autobusa na gas, što je veći realizovano, povećanja plasmanasrpskih proizvoda na beloruskomtržištu kod isporuka lekova,medicinske opreme, boja, lakova,prehrambenih proizvoda i građevinskogmaterijala. Miloš Bugarinje podvukao da bi značajan impulstome bilo i formiranje zajedničkihpreduzeća ili logističkih trgovinsko-distributivnihcentara za rascarinjenjei plasman robe u Belorusijii Srbiji. „Privredna komora Srbijena poslednjem zasedanju Poslovnogsaveta za saradnju Srbije i Belorusijepodržala je inicijativu zauspostavljanje međubankarske saradnje,kao i predlog Nacionalnogaerodroma u Minsku za otvaranjeredovne avionske linije Beograd–Minsk–Beograd”, zaključio je MilošBugarin.Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko-industrijskekomore Belorusije,rekao je da će jačanje starihi uspostavljanje novih kontakata tridesetakbeloruskih i više od sedamdesetsrpskih poslovnih ljudi kojisu prisustvovali ovom Poslovnomsavetu, omogućiti nove ugovore,koji vode povećanju robne razmenedve zemlje i jačanju uzajamnihekonomskih odnosa. Prethodnegodine zajednički je realizovano sedamprivrednih susreta, poslovnihforuma, kao i posete sajmovima uBeogradu i Minsku, što je dovelo ido konkretnih rezultata.Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbijeu Belorusiji, istakao je da našiproizvodi i dalje nisu poznati nabeloruskom tržištu. Belorusija bitrebalo da bude odskočna daskaza plasman proizvoda iz Srbijena tržišta Rusije i Kazahstana,a to je moguće jedino zajedničkomproizvodnjom i razvijanjemne samo trgovinskih već i višihoblika ekonomske saradnje. Ovajstav je potkrepio podatkom da jeBelorusija, posle Nemačke, drugipartner Rusije u izvozu na totržište. Stojan Jevtić je predložioda se u Minsku realizuje projekatSrpskog doma, u kome bise predstavili naši proizvodi isveukupni privredni potencijali,uz promotivne revije i kulturneaktivnosti. Sličan projekat, powww.pks.rs

ekonomska diplomatija15broj 70Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Belorusije Mihail Mjatljikov, predsednikPKS Miloš Bugarin, ambasador Srbije u Belorusiji dr Stojan Jevtić i potpredsednik PKS Mihailo Vesovićsistemu reciprociteta, beloruskipartneri bi mogli da otvore u Beogradu.Belorusija u suficitu sa EUAmbasador Belorusije u Srbiji VladimirČušev rekao je da Srbija proizvodimnogo toga što je potrebnobeloruskom tržištu i da će ambasadaučiniti sve kako bi se unapredilaprivredna saradnja, koja je zaprotekle dve godine povećana višeod dva i po puta. Čušev je posebnopodvukao inicijativu za jačanjene samo centralne već i regionalnesaradnje. „Srbija teži da uđe uEvropsku uniju, a Belorusija aktivnosarađuje sa EU i za jedanaestprošlogodišnjih meseci ekonomskarazmena sa ovom asocijacijom dostiglaje 22 milijarde dolara, sa pozitivnimsaldom za Belorusiju od 6milijardi dolara”, naglasio je VladimirČušev.Na plenarnom delu Poslovnog savetapredstavljeni su i impresivniinvesticioni i privredni potencijaliMinska i Gomeljske oblasti, kaoi mogućnosti za saradnju srpskihprivrednika sa šest slobodnih ekonomskihzona u Belorusiji. U tomcilju potpisan je i Sporazum o saradnjislobodne ekonomske zonePirot i Gomelj. Nakon toga uslediloje i potpisivanje Sporazuma osaradnji Privredne komore Srbije iNacionalnog centra za marketing ikonjukturu cena u okviru Ministarstvaspoljnih poslova Belorusije, kojimože direktno da pomogne srpskimkompanijama koje žele da nastupajuu Belorusiji, pre svega na javnimtenderima, jer imaju ekskluzivnaprava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović,potpredsednik PKS, sumiraoje sve stavove koji su se čuli na Poslovnomsavetu za saradnju Srbije iBelorusije, a koji će biti izneti na sastankuMeđuvladine komisije za trgovinsko-ekonomskusaradnju. Onje posebno podvukao zaključak onastavku razgovora o lizingu poljoprivrednihmašina, što može da doprineseobnavljanju naših zastarelihparkova poljoprivredne mehanizacijei pozvao srpske privrednike daugoste u svojim kompanijama partnereiz Belorusije, kako bi se oni nalicu mesta upoznali sa proizvodnimprocesima, čime bi se brže došlo donovih poslovnih aranžmana. Po završetkuplenarnog dela Poslovnogsaveta za saradnju Srbije i Belorusijeusledili su višečasovni, bilateralnii konkretni poslovni razgovori privrednikai menadžera dve zemljeMilan NedićDogovor Srbije i Belorusije o spoljnotrgovinskoj saradnjiU Beogradu je održano i šesto zasedanje Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju Srbije iBelorusije, na kome je bilo reči o unapređenju spoljnotrgovinskih odnosa dve zemlje. Ministar poljoprivrede,trgovine šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović razgovarao je sa beloruskim ministrom trgovine ValentinomČekanovim o bilateralnim odnosima Srbije i Belorusije, kreiranju i praćenju ekonomskog razvoja dvezemlje i unapređenju njihovih spoljnotrgovinskih odnosa. Dosad je održano pet zasedanja Međuvladinekomisije, i to u Minsku 1997, 1999. i 2010. godine i u Beogradu 1998. i 2009. godine.www.pks.rs

oj 7020FINANSIJEMisija MMF u BeograduAranžman ulivapoverenje investitorimaVažno je da se učvrsti uverenje MMF-a i investitora da su javne finansijeu Srbiji pod kontrolom. Garancije države za kapitalne projekte javnihpreduzeća su potrebne, jer se radi o investicijama koje doprinoseodržanju privrednih aktivnosti, smatra predsednik PKS Miloš BugarinPoseta Misije Međunarodnogmonetarnog fonda Srbiji od2. do 9. februara i razgovori saVladom Srbije otvorili su pitanjenastavka realizacije aranžmanaiz predostrožnosti, postignutogu septembru 2011. godine. Aranžmaniz predostrožnosti u vrednostiod 1,1 milijarde evra, podrazumevaoje i nivo javnog duga koji nebi trebalo da pređe 45 odsto BDPa.MMF je zamerao našoj vladi štoje mimo dogovora planirala većiiznos zaduživanja.Bez aranžmana samo nulti rast„Važno je da se učvrsti uverenjeMMF-a i investitora da su javnefinansije u Srbiji pod kontrolom“,rekao je predsednik PKS MilošBugarin i naglasio da nastavak realizacijearanžmana iz predostrožnostii dobijanje pozitivne ocene oreviziji utiče na veću sigurnost investitora,manji rizik zemlje, kao ina povoljnije uslove zaduživanjana međunarodnom finansijskomtržištu.Eventualni prekid aranžmana saMeđunarodnim monetarnim fondomdoveo bi do teških posledicapo razvoj zemlje i do problema sadeviznim kursom i inflacijom većtokom narednih godina, izjavio jekoordinator istraživačkog projektačasopisa „Makroekonomske analizei trendovi“ (MAT) Stojan Stamenkovićna prezentaciji u PKS.„Bojim se da ćemo se u razgovorusa MMF suočiti sa nultim privrednimrastom, umesto rastom od 1,5odsto, kako je bilo planirano za2012. godinu“, kazao je Stamenkovići ocenio da će sve to dovesti dopreispitivanja planiranih prihodau republičkom budžetu. Član Fiskalnogsaveta Vladimir Vučkovićizrazio je bojazan da će i MMFposle razgovora u Beogradu snizitiprojekcije rasta naše zemlje. ,,Velikaje verovatnoća da fiskalni prihodiove godine neće biti na nivouplaniranih’’, rekao je Vučković.Važna ulaganjau infrastrukturne projekteSa druge strane, privrednici odMMF-a očekuju da u pregovorimauvaži složenu ekonomsku situacijuu Srbiji, koja je dobrim delomposledica dužničke krize u evrozoni i usporavanja privrednograsta u zemljama koje su naši najvećispoljnotrgovinski partneri.„Nadam se da MMF neće tražitiod Vlade smanjenje planiranihsredstava za subvencije u privredii sredstava za ulaganje u infrastrukturneprojekte, jer bi tomoglo da ugrozi ostvarivanje planiranestope BDP za 2012. godinu.Garancije države za zaduživanjeza kapitalne projekte javnih preduzećasu opravdane, jer se radio investicijama koje doprinoseodržanju privrednih aktivnosti iwww.pks.rs

FINANSIJEostvarivanju planirane stope rastaBDP. Međutim treba voditi računada izdate garancije ne vodepovećanju javnog duga“, rekao jepredsednik PKS Miloš Bugarin.Stalni predstavnik MMF u SrbijiBogdan Lisovolik najavio je da imamalo prostora za menjanje dogovorenepolitike, što može da bude velikiproblem za Srbiju ukoliko želida ide putem održivog rasta.Sprečiti parafiskalnazahvatanja iz privredeU slučaju rasta budžetskog deficita,smatra PKS, važno je da postojiprostor za njegovo vraćanjeu granice dozvoljene fiskalnimpravilima. „Čini mi se da je od pitanjaizdavanja garancija za javnapreduzeća mnogo bitnije da postojiadekvatan mehanizam kontrolepotrošnje budžetskih korisnika iztzv. sopstvenih prihoda“, kaže MilošBugarin. Ova potrošnja možeda dovede do povećanja deficitakonsolidovanog budžeta. Osimtoga, sa aspekta privrede, to možestvoriti pritisak za povećanje raznihtaksi i naknada koje privredaplaća, i da se kroz rast parafiskalnihzahvatanja poveća ukupno poreskoopterećenje privrede. To sene sme dozvoliti.Na sastanku premijera Srbije MirkaCvetkovića sa misijom MMF-abilo je reči o sprovođenju dogovorenihmera fiskalne politike,budžetu za 2012. godinu, makroekonomskomokviru za 2012. godinu,kao i nizu strukturnih reformikoje je Srbija u prethodnom periodusprovela. Savetnik premijeraJurij Bajec izjavio je tim povodomda će se Vlada Srbije striktno držatiokvira budžeta i da iznos datihgarancija i iznos izdatih obveznicadržave neće prekoračiti okvirekoji bi mogli da ugroze stabilnofunkcionisanje države u periodudo rebalansa budžetaM.S.21broj 70Kompanije i ličnosti koje su obeležile godinuPoslovni čovek godineMiroljub AleksićPredsedniku ,,Alko grupe’’ Miroljubu Aleksiću,u Privrednoj komori Srbije uručeno je priznanjeza poslovnog čoveka godine (2011) dokje Kompaniji NIS dodeljena Zlatna plaketa kaokompaniji godinePredsedniku ,,Alko grupe’’ MiroljubuAleksiću, u Privrednojkomori Srbije, uručeno je priznanjeza poslovnog čoveka godine (2011)dok je Kompaniji NIS dodeljenaZlatna plaketa kao kompaniji godine.Oni su i laureati tradicionalnihpriznanja ,,Kompanije i ličnostikoje su obeležile godinu’’, koje jedodelio žiri Kluba privrednih novinaraSrbije.U kategoriji poslovni potez godine,priznanje je uručeno izvršnomdirektoru kompanije ,,Nektar’’, zakupovinu slovenačkog ,,Fruktala’’,Bojanu Radunu, dok je mladi menadžergodine generalni direktorPKB-a Rajko Mandić, a za Bankugodine proglašena je ,,Komercijalnabanka’’.Priznanje Poslovnom čoveku godineuručio je ministar poljoprivredei trgovine Dušan Petrović koji jeistakao da su uspešne kompanijemerilo uspeha ekonomije jedne zemlje.Priznanje za kompaniju godineNIS uručila je predsednica SkupštineSrbije Slavica Đukić Dejanović.Plakete i priznanja ,,Menadžer godine’’dobio je i Ljubomir Ilkić izpreduzeća ,,Simpo ŠIK Kopaonik’’u Kuršumliji za održivost domaćeproizvodnje, dr Milan Zdravkovićiz Instituta za povrtarstvo u SmederevskojPalanci, za inovativnostu proizvodnji povrtarskih hibridai Radovan Ilić, direktor – IKG,,Guča’’ – koncern ,,Farmakom’’, zarazvoj livarstva.Priznanje je dobio i Dagan Lončardirektor Zemlrroadničke zadrugeu Beški, za očuvanje i razvoj zadrugarstva,Vaso Lekić, direktorpreduzeća ,,Fudlend’’ za zapošljavanježena iz seoskih krajeva, BobanBanković iz građevinskog preduzeća,,Banković’’ Crne Trave zaupošljavanje građevinske operative.Isto priznanje uručeno je RadoljubuVidiću, direktoru Lukovskebanje, za društvenu odgovornost idirektoru Matematičke gimnazije uBeogradu Srđanu Ognjanoviću zaulaganje u obrazovanje. Na predlognovinara koji prate kulturu, žirije odlučio da priznanje ,,Menadžergodine’’ pripadne i Draganu Bjelogrlićuza afirmaciju srpske kinematografije.Žiri je odlučio da zlatno pero, kojese tradicionalno dodeljuje za privrednonovinarstvo pripadne novinarimaSuzani Lakić iz ,,Blica’’ iNataliji Sekulić iz ,,Pressa’’.Žiri KPN je konstatovao da je ugodini, koju je obeležila kriza uevrozoni, ali i nepovoljni usloviprivređivanja na domaćem tržištu,bilo i svetlih primera, kako međufirmama tako i među pojedincima,koji su pokazali da su spremni dase uhvate u koštac sa svim vrstamaizazovaB.G.www.pks.rs

oj 70Ekonomski trenutak SrbijeŠest odsto firmi planira proširenje22ANALIZETrenutno svako treće preduzeće ne isplaćuje redovno zarade zaposlenima,a samo šest odsto firmi planira da proširi poslovanje. Imajući to u vidu,privrednici očekuju da će i ova godina biti podjednako teška kao i 2009,kada je udar krize bio najjačiČitava evrozona ulazi u blažurecesiju, a to će se neminovnoodraziti i na Srbiju, i ovo će biti teškagodina. Očekivanja privrednikanajgora su u poslednje dve godine,pokazala je najnovija anketa biltenaMakroekonomske analize i trendovi(MAT). Privrednici očekuju padprodaje u naredna tri meseca, rastrizika u poslovanju, visok nivo nelikvidnosti,kao i ponovni nedostataksirovina iz uvoza, kao najveći problemu poslovanju.Dakle, ekonomski tokovi u zemljine ohrabruju, jer imamo pad industrijskeproizvodnje koji se nastavlja,a očekuje se i rast cena proizvodai inputa u narednom periodu. U2012. godinu privreda Srbije ušla jesa silaznim trendom u prerađivačkojindustriji, te će tako najvažnijeoblasti u prerađivačkoj industrijiimati veliki problem da se u ovojgodini uzdignu do rezultata iz prvepolovine 2011. godine. Takođe, pokazalisu veliki pesimizam i po pitanjupriliva stranih investicija, rečenoje u beogradskom Ekonomskom institutu.Stagniranje poslovne klimePoslovna klima ne samo da se nijepromenila u poslednjih godinudana nego se čini da srednjoročnostagnira. Gotovo da nema državeu Evropi koja je manje konkurentnaod Srbije. Uz to, predstoji namtri godine negativnog saldo prilivai odliva sa inostranstvom. Koordinatoristraživačkog projekta uEkonomskom institutu Stojan Stamenkovićocenjuje da će minus utekućem saldu biti oko 2,5 milijardievra, što mora da se pokrije stranimdirektnim investicijama i doznakamaiz inostranstva. On dodaje dasmo u 2011. godini imali priliv od1,6 milijardi evra, koliko je „Delez”platio „Maksi”, a slična investicija,kako kaže, potrebna nam je i ovegodine.„Strane direktne investicije iznosilesu pet odsto bruto domaćegproizvoda (BDP), što je minimumkoji moramo da održimo u narednihnekoliko godina. Ako se to nedesi, nivo deviznih rezervi će pasti,a to bi dovelo do nerealnog padavrednosti dinara, što sa sobom vučeinflaciju. Postoje dva rizika za rušenjefiskalne discipline u 2012. godini,a to je da deficit državnog budžetabude veći od planiranog i da budeprobijena granica javnog duga od 45odsto bruto društvenog proizvodaNezaposlenost 24,4 odsto(BDP) Srbije, do kraja prve polovineove godine. Smatram da je prihodnastrana budžeta precenjena, pre svega,očekivani prihodi od poreza nadodatu vrednost”, upozorava Stamenković.On još ističe bojazan daće u naredne tri godine uslediti „negativnisaldo dugoročnih novčanihodliva u inostranstvo, po osnovuveće otplate kredita”, odnosno da ćeotplate kredita biti veće od uzimanjanovih pozajmica. Stamenkovićjoš navodi da je kod nas, trenutno,stopa servisiranja dugova (odnosplaćanja kamate i glavnice) oko 35odsto, a da je prema prihvaćenimevropskim standardima ta granica25 odsto. On ocenjuje da tako visokastopa može biti prisutna godinu ilidve, ali ne duže, i dodaje da je zbogtakvih očekivanih kretanja mogućminus u kreditnom saldu. Stamenkovićpodvlači da se sa reformamane sme više čekati, ukazujući na jošPrema podacima iz ankete Republičkog zavoda za statistiku, od prolećado jeseni 2011. godine bez posla je u Srbiji ostalo više od 40.000ljudi. Podaci su još alarmantniji kada je reč o celokupnoj populaciji od15 do 64 godine. Na tom uzorku nezaposlenost je dostigla 24,4 odsto.Ono što, čini se, najviše zabrinjava je struktura nezaposlenih po dužinitraženja posla, jer je među njima najviše onih koji godinama obijajupragove biroa rada. Podaci tako pokazuju da 17,4 odsto posao traži odčetiri do šest godina. Svega 0,3 odsto njih još nije počelo da traži zaposlenje,a čak 13,4 odsto duže od jedne decenije pokušava da se zaposli.Bez obzira na to što se signal za uzbunu, kada je o ovome reč, odavnoupalio, iz Vlade zasad nema efikasnijih mera kojima bi se negativantrend zaustavio. Da je nezaposlenost ekonomski problem broj jedan,konstatovano je i tokom pregovora sa MMF.www.pks.rs

AKTUELNO25broj 70konkursima, registracija službenogvozila, preduzetnik ili predstavnikfirme mora da ima izvod iz APR ion se prilikom dolaska momentalnodobija u APR i košta 1.700 dinara.Međutim, sada se uvodi novinada se taj izvod može dobiti u elektronskomobliku i on košta 800 dinara”,navela je Stamenković.Zakon reguliše imateriju preduzetnikaOna je dalje podsetila kako noveodredbe Zakona o privrednimdruštvima donose značajne novinesa kojima privredni subjekti trebada se upoznaju. „Zakon je zadržaočetiri osnovne pravne formeprivrednih društava, ali reguliše ikompletnu materiju preduzetnikakoji su do sada bili regulisani Zakonomo privatnim preduzetnicima.Taj zakon više nije na snazi, osim udelu koji se odnosi na ortačke radnjei te odredbe će se primenjivatido 2013”, kazala je Stamenković.„Pored toga, ovaj Zakon je potvrdioda se registruje samo pretežnadelatnost, a ne i dodatne”, reklaje Stamenković i dodala da će sviosnivački akti koji budu dostavljeniAPR biti javno objavljeni na internetstranici Agencije.„Predviđeno je i uvođenje noveadrese za prijem pošte, koja možeda se razlikuje od adrese sedišta.Te adrese mogu da se registruju ione će biti javno objavljene na internetstrani APR. Važna novina jei da nema više obavezne upotrebepečata”, dodala je. Zakon je odredioi visinu osnivačkog kapitala,koja je za društva sa ograničenomodgovornošću (d.o.o.) smanjena sa500 evra na 100 dinara, dok je samoza akcionarska društva iznos povećanna tri miliona dinara, a rokza uplatu pomeren je na 1. januar2014. „Sto dinara je zaista ispravnacifra, jer su se pojavile neke informacijeu javnosti da je to greška ida je reč o 100.000 dinara. Dakle,nije greška, to je minimalni ulog”,rekla je Stamenković, dodajući daje novina i to da uplata kapitala nijeobavezna pre osnivanja društva,već je to moguće učiniti u rokovimapredviđenim osnivačkim aktom.Stamenković je istakla da se izmenaza preduzetnike sastoji u tomeda je sada uvedena mogućnost danaslednici preminulog preduzetnikai članovi njegovog porodičnogdomaćinstva mogu da preuzmuradnju i nastave da obavljaju delatnost,a to se čak može izvršiti i naosnovu ugovora o ustupanju i raspodeliimovine već za vreme životavlasnika radnje. „Dakle, uvedena jemogućnost prebacivanja, odnosnopreuzimanja preduzetničke radnje,što ranije nije bilo moguće”, objasnilaje Stamenković.Dozvoljeno pretvaranjeduga u ulogInače, Zakon o privrednim društvimapooštrava i odgovornost direktora,jer je jasno precizirano nakoji način se sankcioniše povredadužnosti. Detaljnije je propisanai nadležnost sudova. Ukidaju se iupravni odbori, a ostavljena je mogućnostizbora između jednodomnogi dvodomnog sistema upravljanja.Kod akcionarskih društvaukinuta je podela na zatvorenai otvorena akcionarska društva,predviđena su javna i ona koja tonisu. Kod društva sa ograničenomodgovornošću isključeno je ograničenjebroja članova koje društvomože da ima, ukinuta je knjigačlanova društva, a uvedena evidencijačlanova. Izmenjen je i načinsticanja sopstvenih udela – pravopreče kupovine pripada isključivočlanovima društva, ali ne i samomdruštvu, dozvoljeno je pretvaranjeduga u ulog, a takođe, kao i kodakcionarskih društava, ostavljenaje mogućnost izbora između jednodomnogi dvodomnog sistemaupravljanjaNada Mitrovićwww.pks.rs

oj 7026Tržište maziva u SrbijiVisokoprofitna roba zapreživljavanjeENERGETIKATržište maziva u Srbiji, kao i u regionu, smanjuje se za 14 odsto godišnje,pri čemu su proizvođači i distributeri prinuđeni da nude nerealnoniske cene, što ih dovodi u finansijsku krizu, jer ne mogu da pokrijutroškove, kaže predsednik Grupacije za maziva Mile StojilkovićTržište maziva u Srbiji, kao i uregionu, smanjuje se u prosekuza oko 14 odsto godišnje, pri čemusu proizvođači i distributeri prinuđenida nude nerealno niske cene,što ih dovodi u finansijsku krizu,jer ne mogu da pokriju troškove.U 2012. godini očekuje se dalji padtog tržišta, dok se oporavak i blagopovećanje za 1,6 odsto očekujuod 2014. godine. Od nekada visokoprofitnihproizvoda, maziva supostala roba za preživljavanje.Probleme u ovoj oblasti za „Korak”osvetljava predsednik Grupacije zamaziva mr Mile Stojilković.Pomenuli ste da je stanje na tržištumaziva Srbije bolje nego ranijei da siva ekonomija više nijenajvažniji problem. Zašto?Velike promene, izazvane raspadomSFRJ, ratovima i sankcijama, stvorilesu pogodnu atmosferu za pojavufalsifikovanih maziva, šverca, lažnihdeklaracija kod uvoza, izbegavanjaplaćanja akciznih i poreskih obavezai drugih pojava koje su ozbiljno ugrozilekompanije koje se profesionalno iregularno bave ovim poslom. Za vrlokratko vreme registrovano je više desetinaproizvođača maziva koji su seovim poslom bavili na najprimitivnijinačin. Veliki broj „divljih” proizvođačabili su najveći faktor ovakvogstanja na tržištu maziva. Uvođenjemakcize na maziva, koja je iznosila55,00 dinara po kilogramu, stvorenisu uslovi za pojavu sive ekonomije.Cena takvih proizvoda bila je nekolikoputa niža.Radi rešavanja problema, u PKSformirana je Grupacija za maziva,sa više od 30 proizvođača maziva,distributera i zastupnika inostranihproizvođača, kao i eksperata u oblastimaziva. Oni su predložili niz aktivnosti,među kojima ukidanje akcizena maziva, kontrolu izdavanjadozvola za uvoz baznih ulja i aditivapreduzećima koja ne ispunjavajuuslove za proizvodnju mazivai uvođenje licenci za obavljanje delatnosti.Takođe, pojačanu kontrolukvaliteta prilikom uvoza, donošenjetehničko-tehnoloških propisa procesaproizvodnje i trgovine mazivima,reviziju odobrenih dozvola zaobavljanje delatnosti proizvodnje iprometa maziva, onemogućavanjedampinga stranim kompanijama istalne akcije carinske i finansijskekontrole i tržišne inspekcije.Osim toga, urađen je i objavljen uSlužbenom glasniku „Pravilnik zamaziva” kojim su definisane neophodneanalize za utvrđivanje kvalitetamaziva. Uvedena je kontrolakvaliteta maziva prilikom uvoza iproizvoda koji se prvi put puštaju natržište Srbije. Još se radi na uvođenjulicenciranja proizvođača, kao i nautvrđivanju minimalnog nivoa kvalitetamaziva, radi zaštite potrošača.Ključan uspeh donelo je ukidanjeakcize, koja je iznosila 55,00 din/kg,čime su mnogi „garažni proizvođači”izgubili interes da se bave ovomdelatnošću. Od nekadašnjih pedeseti više proizvođača, sada u Srbiji imamodesetak. Iako siva ekonomija idalje postoji, aktuelnija je problematikaplaćanja „ekološke takse” i brigao iskorišćenim (rabljenim) uljima,njihovo prikupljanje i tretman.Ranije se procenjivalo da oko trećinutržišta Srbije pokrivaju „sumnjivi”proizvođači. Kakva je sadasituacija?Koliko je, prema procenama i raspoloživim podacima, tržište mazivau padu u odnosu na prošlu godinu?Prema podacima kojima raspolažem, može se reći da je 2005. godine uSrbiji prodato oko 45.000 tona maziva i 3.000 tona antifriza, u 2006. oko50.000 tona maziva i 4.500 tona antifriza, u 2007. godini postignut je maksimum:53.000 tona maziva i 5.000 tona antifriza. U 2008. godini počinjepad: 45.000 tona maziva i 4.200 tona antifriza, u 2009. oko 38.000 tona mazivai 3.500 tona antifriza, u 2010. oko 34.000 tona maziva i 3.000 tona antifrizai u 2011.godini minimum: 31.000 tona maziva i 2.500 tona antifriza.www.pks.rs

oj 7028Biomelem SOUL INCLUSIVEKontinuitet je totalniprioritetNačin preživljavanja morao samda pretvorim u poslovnu politiku,kaže Zoran Ilić, osnivač „Biomelema”,i predlaže da se preduzetnici udružei izgrade jedinstven brendVSP – vrhunski srpski proizvodprivredniciJa sam preduzetnik, radim ono štome inspiriše, kaže s ponosom ZoranIlić, osnivač i direktor firme „Biomelem”,čuvene po spreju protiv opadanjakose – revitabion. Preduzimljivostje u slučaju ovog privrednika spojilaporodičnu tradiciju, koja je garancijakvaliteta, i razumevanje savremenihzakona tržišta, tako da se proizvodifirme „Biomelem” reklamiraju naRTS-u u kontinuitetu već 22 godine.Čukundeda Zorana Ilića, AustrijanacJulius Šringer, bio je poznavalaci stručnjak za lekovito bilje, o čemusvedoče njegove knjige, iz vremenakada su knjige bile važne i retke. Juliusje došao da živi u Srbiji, a njegovaćerka Roza Marija Šringer udalase za Cvetka Ilića i dobili su sina JosifaIlića. Josif je Zoranov deda.„Ljubav prema lekovitom bilju namog dedu preneo je njegov deda Julius.Pored svog zanata, on se celog životabavio i sakupljanjem bilja. Imaoje veliki broj narodnih lekova kojesmo koristili u porodici. Neke od svojihrecepata poklonio je „Galenici”, arecepture koje su više bile kozmetičkeostavio je u porodici”, kaže Zoran Ilić.Gubljenje tržišta zbog politikeIlići su rešili da porodično iskustvo iznanje pretvore u porodični biznis,1989. godine. Otvorili su jednu odprvih privatnih proizvodnji kozmetike,nazvali je „Biomelem”, a prviproizvod koji su plasirali na tržištebio je revitabion sprej protiv opadanjakose, seboreje i peruti. Za godinudana „Biomelem” je prvo zanatskaradnja, a potom preduzeće koje jeuspelo da revitabionom pokrije celotržište SFRJ. Izgledalo je da kombinacijadobrog proizvoda, na koji nijestigla ni jedna reklamacija, i odličnogTV marketinga počinje da stvaraameričku biografiju. Ali, ne insistirajuprivrednici bez razloga na važnostiambijenta za privređivanje.„Devedesetih smo počeli da gubimotržišta, prvo Slovenije, pa Hrvatskei Bosne. Uradili smo ateste i krenuliu Češku, Slovačku i Bugarsku, a zatimi Francusku – kolevku kozmetike.Uspeli smo da dobijemo atesteza revitabion i aktiv plus šampon.Počeli smo s prodajom, ali u perioduod 1996. do 1999. godine samosmo pokrivali troškove. Novac kojismo investirali, otvaranje firme iatesti samo u Francuskoj koštali su70 000 maraka, i veliki trud koji smouložili, zaustavljeni su posle bombardovanja”,kaže Zoran Ilić.„Biomelem” je bio kandidat za takmičenjeu Briselu za malo preduzećekoje je najviše puta palo i uspeloda se digne, ali Ilić je odbio daiz prijave izostavi činjenicu da suzbog političkih dešavanja na Balkanui bombardovanja NATO gubilitržišta. „Ja sam ekonomski nacionalista”,kaže Ilić i objašnjava kako jeuvek uspevao da ispliva iz teškoća.„Kvalitet! Ogromna upornost! Srbijaje zemlja večite revizije. Ono štouradi jedna generacija, izbriše se joštokom života te generacije. Zato mislimda u Srbiji treba da se bavimokontinuitetom, da nam je kontinuitettotalni prioritet”.Svoj „ekonomski nacionalizam” Ilićdefiniše kao aktivnost na tome da seljudi motivišu da proizvode. I da neodustaju.„Pribegli smo ozbiljnom gerila marketingu.S malim budžetima uspevamoda budemo konkurentni usektoru u kome su multinacionalnekompanije najjače”.Podrška ženskompreduzetništvuSvakome je očigledno da su najjačemultinacionalne kompanije osvojiletržište šampona i kozmetike u Srbiji.A „Biomelem” u toj oblasti opstaje iuspeva. Svi se sećaju reklamnog slogana„Ah, gubim kosu”. Potom suprešli na navijačko „Za jake dlake”.Pošto je revitabion bio prvenstvenonamenjen muškarcima, pre dve godinepokrenuli su konkurs za najlepšukosu, s ciljem da ohrabre žene dase bave biznisom. Danas su dve, od18 zaposlenih u „Biomelemu”, po-www.pks.rs

privrednici29broj 70bednice prošlogodišnjeg takmičenja.Jer, nije se tražila samo dama s najlepšomkosom, već i obrazovana, pametnažena sa idejama. A nagrada jebila – stalni posao. „Mislim da je ovosocijalno odgovorno”, kaže Ilić.„Ove godine odlučili smo da podržimožensko preduzetništvo. Nemožemo da zaposlimo 10 žena, alimožemo da sklopimo ugovore sanekoliko firmi kojima ćemo da uputimoučesnice konkursa, možemoda sklopimo ugovore o honorarnomradu. Takođe, ove godine smo tražilii žene s poslovnim idejama i odabraćemonekoliko koje će ove godinedobiti mogućnost da rade s nama.Žensko preduzetništvo moramo dapodržimo, pre svega zbog toga štosu u prethodnih 20 godina žene bileizdržljivije i svesnije od muškaracakoji su političarili, gubili vreme i čekalida se nešto promeni. Ništa nećeda se promeni ako mi sami nešto nepromenimo”, određen je Zoran Ilić.Organik proizvodi za izvozKad je pre četiri godine rešio da „Biomelemove”proizvode iz apotekapremesti u markete, Ilić je uvideošta sve nedostaje malim i srednjimpreduzećima u Srbiji.Osim distribucije, koju smatra najvećimproblemom, uvideo je da ni uizvoz mali i srednji iz Srbije ne mogupojedinačno. Sami ne možemo ni naistok, ni na zapad, smatra Zoran Ilić.Sarađujući sa dobavljačima sa Rtnja,Vlasine, Zlatibora i Fruške gore, dosetiose da se može zajednički napravitiproizvod koji bi obeležavao četiristrane Srbije i nazvati ga 4S. U pitanjusu prvi organski šamponi proizvedeniu Srbiji, koje Ilić smatra osnovomza širenje organske kozmetike i zapromociju bio i organik proizvoda,kozmetike, čajeva i hrane iz Srbije.„Ne možemo da se takmičimo s velikimkozmetičkim kućama, ali oveproizvode možemo skupo da prodamona zapadu”.Paralelno, treba da se radi i promocijaSrbije kao turističke destinacije,gde još postoji čista voda, zdravahrana i dobri uslovi za najzdravijisport na svetu – hodanje. Poslovnipartneri i prijatelji iz celog sveta sumu potvrđivali da nigde nisu takogostoljubivo i „s dušom” dočekanikao u Srbiji, a opet, Ilić zna da u Srbijinema ni jednog ol inkluziv (allinclusive) hotela. I tako se iskristalisaladeviza „Soul inkluziv” (Soulinclusive), kojom bi potencijalnimturistima jasno rekli šta u Srbijimogu da nađu, a čega na atraktivnimturističkim destinacijama nema.„To je način da u svetu promenimomišljenje o Srbiji. Naše gostoprimstvoi gostoljubivost je naša najvećakomparativna prednost. Mi kao privrednicimožemo na ovaj način damenjamo mišljenje o Srbiji, nezavisnood političara”, kaže Iilić.Da bi se sve ovo ostvarilo, potrebnoje udruživanje privrednika. Da biprevladao tradicionalni srpski otporprema udruživanju, počeo je daosmišljava i realizuje projekat VSP –vrhunski srpski proizvod . Na pitanjekako da se ujedinimo, Ilić odgovara:ovako, i pokazuje proizvodedizajnirane u bojama Crvene zvezdei u bojama Partizana. Biomelemi danas radi i s jednima i drugima.Oko projekta VSP – vrhunski srpskiproizvod, Ilić je započeo saradnju saPKS. Prvo je uradio simbol s kojimmogu da se identifikuju i najstarijigrađani Srbije, i najmlađi, ovi kojihoće u Evropsku uniju. I posle godinudana, od saradnika je dobio ideju:zvezda. Pod tim prepoznatljivim simbolommala i srednja preduzeća iz Srbijemogla bi da se udruže i da zajednonastupaju na stranim tržištima, alii u Srbiji, gde su stigli veliki trgovačkilanci kojima je teško konkurisati.„Potreban nam je distributivni sistemza sva mala i srednja prduzećau okviru VSP. Želimo da male radnjeintegrišemo u VSP sistem, da u velikimmarketima dobijemo kornereVSP, a na isti način bismo VSP ponudilii dijaspori. VSP može da postaneprepoznatljiv brend i za srpska pića,proizvode iz oblasti kulture i sportskeopreme. Svako zarađuje na svomproizvodu, ali svi zajedno gradimobrend. Mi u Srbiji ne treba jedni drugimada budemo konkurenti negopartneri, da radimo zajedno”.Zoran Ilić planira da sa PKS održi seminarza proizvođače iz oblasti kozmetikei zdrave hrane i da im predstaviprojekat VSP, koji definiše kaonačin da se stvori grupa konkurentnihproizvoda koji mogu da buduizvozno orijentisani. Konkurentnostje ključna stvar danas na tržištu, aSrbija može da bude konkurentnasamo novim idejama i originalnošću,smatra IlićMirjana Stefanovićwww.pks.rs

oj 7030Klanična industrijaŽivotinjski otpad –korisna sirovinaINDUSTRIJAVelika količina otpada koji se svakodnevno stvara u klanično-prerađivačkojindustriji u Srbiji i predstavlja velikog zagađivača životne sredine,može se zbrinuti proizvodnjom komposta i preradom otpadnih vodaOvo su dva najpovoljnija rešenjaza neškodljivo uklanjanjeanimalnog otpada u Srbiji, dok suneke druge poslovne mogućnosti,proizvodnja biogasa ili biodizelaod otpada, još teško ostvarive, zaključenoje na završnoj konferencijiprojekta „Upravljanje otpadom uklanično-prerađivačkoj industrijiu Srbiji”, koji je PKS pokrenula usaradnji sa Ambasadom Norveškei norveškom agencijom IDN.„Prema procenama, u Srbiji se godišnjenapravi oko 250.000 tonaklaničnog otpada, u koji spadaotpad iz klanica i uginule životinje.Sistem upravljanja otpadom uzemljama u razvoju pokazuje nizproblema, uslovljenih tehničkim ifinansijskim faktorima”, kaže savetniku Udruženju za poljoprivredu,prehrambenu i duvansku industrijui vodoprivredu PKS NenadBudimović. Otpad u klanično-prerađivačkojindustriji predstavljajusporedni proizvodi životinjskogporekla koji se, kao organska materija,brzo razgrađuju u spoljašnjojsredini, stvarajući gasove neprijatnogmirisa, ostale produkte raspadanja,zagađuju vazduh, zemljište ivodu, a takva mesta postaju staništapasa lutalica, glodara, lešinara iinsekata.„U Srbiji postoje dve fabrike otvorenogtipa za preradu životinjskogotpada, koje prerađuju svetri kategorije životinjskog otpada,razvrstane na osnovu veterinarsko-sanitarnihzahteva”, ukazujeBudimović. Fabrika „Žibel” nalazise u Bačkoj Topoli, a „Napredak”u Ćupriji. Preostali kapacitetfabrika za preradu životinjskogotpada predstavljaju postrojenjazatvorenog tipa, kakva imaju velikiproizvođači mesnih proizvoda,među kojima su „Karneks” Vrbas,„Juhor” Jagodina, „Turković” Sjenicai drugi.Izvesna saradnja sa Norvežanima„Proteklih godina primetno je povećanjebroja zaklanih grla u klanicama,što je pozitivno, jer su takokontrolisani i izvori otpada. Premapodacima za 2010. godinu, od436.000 zaklanih goveda, 174.000 jezaklano u klanicama, a od 5,7 milionasvinja, u klanicama je obavljeno1,8 miliona svinjokolja”, naveoje Budimović. Veliki problemNorvežani su zainteresovani za saradnju sa Fabrikom za preradu životinjskogotpada u Bačkoj Topoli i Ćupriji i očekuje se konkretna saradnja.Inače, fabrika u Bačkoj Topoli prva je te vrste u Srbiji koja je dobiladozvolu za izvoz u Evropsku uniju. Izvozni proizvodi su im brašno odhidrolizovanog perja i mesno-koštano brašno za ishranu kućnih ljubimacai riba, kao i tehnička mast, kao sirovina u proizvodnji sapuna. U„Žibelu” ove godine planiraju izgradnju nove fabrike za preradu životinjskogotpada druge kategorije, pa će kapacitet za preradu obuhvatitioko 1.200 tona kombinovanog otpada.www.pks.rs

INDUSTRIJArekla u izvozu, u 2011. godini su:kukuruz žuti u vrednosti od 422miliona dolara, šećer od šećernerepe rafinirani u vrednosti od 156,3miliona dolara, malina roland –smrznuta u vrednosti od 101,6 milionadolara, pšenica merkantilnau vrednosti od 82,4 miliona dolara,jestivo ulje od suncokreta u vrednostiod 81,6 miliona dolara, jabukesveže u vrednosti od 62,1 miliondolara i pivo od slada u bocamaod jednog litra u vrednosti od 60,3miliona američkih dolara. Posmatranopo odsecima SMTK, u izvozudominiraju robne grupe: žita i proizvodina bazi žita u vrednosti od731,8 miliona dolara, sa učešćemod 6,2 odsto u ukupnom robnomizvozu i voće i povrće, sa ostvarenimizvozom u vrednosti od 657,6miliona dolara i sa učešćem od 5,6odsto u ukupnom robnom izvozu.Na uvoznoj strani, među agrarnimproizvodima, dominira tradicionalnogrupa „nekonkurentnih”proizvoda – sirova kafa u vrednostiod 102,6 miliona dolara, bananesveže u vrednosti od 39,2 milionadolara i pomorandže slatke, svežeu vrednosti od 26 miliona dolara,a po ostvarenoj vrednosti u uvozunajzastupljeniji su odseci: voće ipovrće sa vrednošću uvoza od 301milion dolara (učešće u ukupnomuvozu od 1,5 odsto) i kafa, čaj, kakaoi začini u vrednosti od 209 miidalje predstavljaju leševi uginulihživotinja na farmama i individualnimgazdinstvima, jer se ne „tretiraju”ni na koji način.Nalazi studije, izrađene na uzorkupreduzeća i opština, pokazuju dasu domaći proizvođači uglavnomdelimično rešili problem otpadnihvoda hemijskim tretmanom, odnosnoda poseduju sopstvene pećiza spaljivanje čvrstog životinjskogotpada. Međutim, sudeći po izraženimpotrebama za dalji razvoj,neophodno je unapređenje postojećihpostrojenja, instalacija i poboljšanjeuslova za prečišćavanjeotpadnih voda. Na primer, „Simimpeks” u Beloj Palanci prevoziotpad u Ćupriju, novosadska „Neoplanta”skladišti otpadne vode utaložnici, dok čvrsti otpad odvozi uBačku Topolu, „Mrkšićevi Salaši”u Itebeju isporučuju otpad prve idruge kategorije fabrici „Proteinka”u Somboru, a treću kategorijuzrenjaninskom „Prekonu”, dok„Zlatiborac” u Mačkatu ima najvećiproblem sa odlaganjem oko 30tona kostiju svakog meseca. Projekatje obuhvatio i „snimak” situacijeu lokalnim samoupravama uSrbiji. U sedam opština problemisu slični, uglavnom je neophodnastručna profesionalna pomoć uodređivanju količina otpada i podizanjepogona za adekvatnu preradu.Opštine su zainteresovane iza saradnju sa norveškim kompanijamakroz pilot projekte, koji bipodrazumevali izgradnju sabirnihcentara za privremeno odlaganje.Projekat je finansijski podržalaAmbasada Kraljevine Norveške uBeogradu, sa oko 25.000 evra. Predstavnicidomaćih firmi smatraju dasu norveške kompanije kroz ovajprojekat ponudile dobra, celovitarešenja srpskim firmama, od rešenjaproblema tretmana otpadnihvoda, preko proizvodnje biogasa,do kompostiranja klaničnog otpadau obliku đubrivaN. Mitrović31broj 70Srpska poljoprivreda – rezultati i očekivanjaSuficit srpskog agrarapovećan za devet odstoPoljoprivreda i prehrambena industrijaSrbije u 2011. ostvarila izvoz od oko dvemilijarde i 700 miliona dolara, što je za preko20 odsto više nego 2010. godine, navodisavetnik predsednika PKS Vojislav Stanković,pozivajući se na najnovije podatke RZSBilans razmene poljoprivrede iprehrambene industrije Srbije sinostranstvom u 2011. godini pokazujeda je ostvaren izvoz u vrednostiod dve milijarde i 696,6 milionaameričkih dolara, što predstavljarast od 20,3 odsto u odnosu na rezultateiz 2010. godine, sa učešćemu ukupnom robnom izvozu od22,9 odsto. Istovremeno, vrednostuvoza u visini od milijardu i 382,1miliona dolara veća je za 33,4 odstood ostvarenog u 2010. godini,sa učešćem u ukupnom robnomuvozu od 5,1 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskojrazmeni poljoprivredno-prehrambenihproizvoda u2011. godini, takođe ima rast od 9odsto i iznosi milijardu i 314,5 milionadolara, a stopa pokrivenostiuvoza izvozom je 195,1 odsto, kažesavetnik predsednika PKS VojislavStanković, pozivajući se na podatkeRepubličkog zavoda za statistiku.Najviše izvozimokukuruz i šećerNeuobičajeno visokim uvozomrobe poljoprivredno-prehrambenogporekla tokom decembra 2011.godine (u vrednosti od 314,2 milionadolara), u značajnoj meri relativizovanje izuzetno optimalantrend koji su imala dva pomenutasektora tokom cele 2011. godine.Najvažniji proizvodi agrarnog po-www.pks.rs

studije33Studija o restrukturiranju preduzeća – Srbija 2012Srpske firme ubankarskim stegamabroj 70Srpski menadžeri restrukturiranje sprovode kroz smanjenje troškova i otpuštanjeradnika, a neophodno je najpre strateško, sistemsko restrukturiranje,pa tek onda finansijsko, poručio je izvršni partner za jugoistočnu Evropu„Roland Berger Strategy Consultants” Vladimir PrevedenPrezentujući rezultate „Studije orestrukturiranju preduzeća – Srbija2012”, predstavnici konsultantskekuće „Roland Berger” istakli suda firme u Srbiji, koje mnogo višenego firme u svetu koriste kreditebanaka, moraju da se okrenu drugimizvorima finansiranja, međukojima je interno finansiranje, krozsopstveni profit, ekviti finasiranje,spajanje sa drugima da bi se ojačalabaza i sličnim izvorima.Studija je obuhvatila uzorak od oko600 direktora i menadžera širomsveta, a od toga oko 30 iz Srbije. Anketiranesu male, srednje i velikefirme, od finansija do robe širokepotrošnje i industrije.Ključni nalazi studije pokazuju da sukompanije u Srbiji koje su iskoristilekrizu za restrukturiranje, očiglednoojačale. Na pitanje da li su preduzelimere restrukturiranja radi podizanjakonkurentnosti, polovina srpskihmenadžera rekla je da je preduzelamere, a oko 70 odsto smatra da sute mere znatno unapredile konkurentnostnjihovih preduzeća. „Inače,oko 60 odsto kompanija u Srbijisvoju konkurentnost ocenilo je kaovisoku, što je bilo iznenađujuće”, rekaoje Preveden. Međutim, studija jepokazala da pojam restrukturiranjau Srbiji, kao i u čitavoj regiji, nije jasnodefinisan. Ono ne podrazumevasamo finansijsko restrukturiranjei ne započinje njime, već treba damu prethodi strateško i sistemskorestrukturiranje poslovanja. Osimtoga, fleksibilizacija troškova, kao instrumentrestrukturiranja, mnogo semanje koristi u Srbiji nego u CIE (35odsto naspram 60 odsto u CIE).„Strateško” planiranje u kome sepostupno otpušta deset odsto zaposlenihu prvom krugu, pa još desetu drugom, nije restrukturiranje. Neophodnaje realna ocena tržišta, pravacanjegovog razvoja, pozicije firmena tom tržištu, a potom plan kakoće preduzeće pozitivno poslovati natakvom tržištu. Studija je pokazala ida su u Srbiji menadžeri (60 odsto)mnogo spremniji da preuzmu riziknego u Zapadnoj Evropi (21 odsto),Šta učiniti?što pokazuje da ne posluju po unapredpripremljenom konceptu i dasu skloniji intuitivnom odlučivanju.Uz prekomernu spremnost na rizik,nedostatak kvalifikovane radne snagenajviše ometa rast kompanije.„Jasno je da čekanja više nema, moramoda nađemo pravu strategiju,kako bi što više kompanija iz krizeizašlo ojačano. Moramo raditi mnogona sistemskom restrukturiranjui pronalaženju prave tržišne nišeda bismo preživeli vreme u kojemsmo i da bismo pravili kompanije zanovi biznis posle krize”, rekla je potpredsednicaPKS Vidosava Džagić.Prema njenim rečima, kompanije uSrbiji suočavaju se s padom tražnje,konkurentnosti i tržišnog učešća,rastom nelikvidnosti i troškova proizvodnjekao i pritska poverilaca. UzZakon o sporazumnom finansijskomrestrukturiranju još nisu završenapodzakonska akta, da bi se mogaoimplementirati u celosti.U raspravi je istaknuto da najvećeprobleme u Srbiji predstavlja to štojavni sektor nije reformisan i nedostakkvalifikovane radne snageN. MitrovićOko 46 odsto kompanija u Srbiji ne očekuje pravi oporavak 2012. godine,dok oko 26 odsto veruje da će promet njihove kompanije dostići pretkrizninivo tek 2013. Kriza je pomogla da čak 70 odsto kompanija u Srbiji povećakonkurentnost. Za poboljšanje situacije neophodno je odrediti strukturnemere, osigurati slobodan tok novca i usmeriti se na potrebe kupca.www.pks.rs

oj 7034REGIONIRatko Filipović,predsednik Privredne komore VojvodineUlaganje u poljoprivreduje dobra investicijaPrivreda Vojvodine je organski deo privredeSrbije, pa deli i njenu sudbinu. Potrebne sumere, kako bi se zaustavila negativna kretanja.Ulaganje u poljoprivredu mora biti shvaćenokao investiranje, a ne kao potrošnjaPrivreda Vojvodine je organskideo privrede Srbije, pa takovojvođanska preduzeća dele sudbinucele države. Kriza koja trajeod 2008. godine nije zaobišla preduzećau Srbiji, a preduzeća nisuzadovoljna zaštitom koju dobijajuod države. O tome kuda ide vojvođanskaprivredna, govori predsednikPrivredne komore VojvodineRatko Filipović.Ocenjujući aktuelnu situaciju, onkaže: „Posle pokretanja i intenziviranjaukupne privredne aktivnostipočetkom prošle godine, udrugoj njenoj polovini došlo je doslabljenja i postepenog usporavanja.Primera radi, industrijskaproizvodnja od januara do krajaseptembra 2011. godine, u odnosuna 2010. godinu imala je rastod 2,5 odsto. Međutim, pred kraj2011. godine došlo je do usporavanjatog rasta, pa očekujemo daće mere koje se donose stvoritidrugačiji privredni ambijent. Plašimse da novi talas krize možeda ,pojede’ rezultate postignuteu prethodnom periodu. Iakosmo ušli u predizbornu godinu,privrednici moraju preko komorskogsistema da se zajednički boreza preduzimanje mera koje bi povuklenašu privredu napred.”Kakav je stav Komore, koje meretreba preduzeti da bi se efekti krizeublažili?Cilj komorskog sistema mora bitipovećanje efikasnosti, smanjenjekorupcije, povećanje broja učesnikana tenderima, smanjenje parafiskalnihopterećenja koja ugrožavajuposlovanje. Za odbranu od ovog talasakrize potrebne su kratkoročnei dugoročne mere. U prvom redu,trebalo bi da u 2012. godini održimopostojeću privrednu aktivnost s rastomod 1,5 odsto bruto društvenogproizvoda u celoj državi, mada postojei analize da će taj rast biti samojedan odsto. Moramo pripremiti ijasan plan za novo investiranje. Mislimda će tu veliku ulogu da odigraRazvojna banka koja već postojiu Vojvodini, a uskoro se očekuje injeno osnivanje za celu Srbiju. Značajnamera mora da bude i uvođenjekorporativizma u javnom sektoru,što će biti prvi korak njegove depolitizacijei osnova za neophodnosmanjenje javne potrošnje.Kakav privredna ambijent predviđateu 2012?Privredu Srbije, a samim tim iVojvodine, u ovoj godini očekujeviše teškoća nego što ih je bilolane. Zbog veoma složene situacijeu svetu, 2012. godine će bitimnogo teže. U zemlji ima dostaplaniranog što nije realizovano, atek početkom 2013. godine moguse očekivati neki reformski koraci.Moramo da shvatimo da smoi u izbornoj godini, pa se zato iocenjuje da u ovoj godini neće bitigotovo ništa od reformi. Moramootvoreno da kažemo da smolane ostvarili proizvodnju za kakvuimamo veliki spoljnotrgovinskideficit i dodatno se zadužiliu zemlji i svetu. Pri tome, javnapotrošnja, koja je glavni razlogproblema u Srbiji, ne da nije smanjenaveć naprotiv –povećana je.Ako izbori budu u maju, u najboljemslučaju na jesen ćemo imatinovu Vladu, pa će njoj trebati jošpola godine da napravi temeljanprogram. Otuda je i realno očekivatida će tek sledeće godine početite dugo očekivane reforme.Čekajući to vreme, moramo sveda učinimo da što bolje usloveposlovanja dobije 20.000 malih isrednjih preduzeća u Srbiji.Kako je privatizacija uticala navojvođanska preduzeća?Vlada Vojvodine ulaže maksimalnenapore da pomogne preduzećimakoja su loše prošla u tom proce-www.pks.rs

REGIONI37broj 70Pet decenija Regionalne privredne komore KraljevoLjudi uvek nađu nove puteveObeležavanje 50 godina Regionalne privredne komore Kraljevo počeloje sastankom dosadašnjih predsednika i generalnih sekretaraRPK Kraljevo zastupa interese5.300 privrednih društava i oko16.000 radnji iz devet opština Raškogi Moravičkog okruga. Ranije jeovo poslovno udruženje pokrivaloi Rasinski okrug, pa je bilo jednood najvećih i privredno najznačajnijihu SFRJ. Obeležavanje jubileja50 godina postojanja, RPK Kraljevopočela je 17. januara ove godine,sastankom pet dosadašnjih predsednikai četiri generalna sekretara.Pozdravljajući ih, Mladomir Novaković,aktuelni predsednik RPK,rekao je da komorski sistem s relativnimuspehom ispunjava zadatakda bude kanal kroz koji će udruženiprivrednici lakše menjati uslovekoji im smetaju u radu i poboljšavatiposlovnu klimu. Novaković jeocenio da su sedamdesete godineprošlog veka bile najuspešnije zaprivredu ovog kraja i cele nekadašnjeJugoslavije i da Srbija, zbog ratovai sankcija, kasni 20 godina zavećinom nekadašnjih socijalističkihzemalja.„Tranzicija iz socijalističke u tržišnuprivredu nije dala očekivanerezultate, jer privatizacija nijeodrađena na najbolji način”, rekaoje Novaković i naglasio da je velikideo kapitala, koji je stvaralo nekolikogeneracija, otišao u potrošnju.Najstariji živi predsednik RPKDragoslav Aleksić (93), koji je načelu ovog udruženja bio od 1967.do 1977. godine, podseća da je u tovreme privredni rast bio desetakodsto godišnje. Aleksić, koji je biodirektor „Industrije mesa 22. juli”,ipak smatra da „ne treba da upadamou pesimizam”. „Kroz istorijusu se menjali režimi, ali ljudi suuvek nalazili nove puteve. Ja samuveren da ovo područje sa svojimbanjama, gradovima i ljudima, nijereklo zadnju reč. Ima još mnogomogućnosti”, zaključio je Aleksić.Milojko Veljović, koji je na čelu RPKKraljevo bio sredinom šezdesetih ikoji se pominje kao začetnik „malogprivrednog čuda” Gornjeg Milanovca,smatra da je u to vreme samostalnostopština od centralne vlasti bilaveća. „Mi smo radili u sigurnijemi boljem vremenu, nego generacijaljudi koji sada rade u komorama, jeroni su nasledili veliko propadanje.Najvažniji je program – šta se želipostići, a onda i ljudi koji to umejuda naprave”, poručuje Veljović.O kvalitetu kadrova RPK Kraljevosvedoči i Zorica Petković, kojaje 30 godina radila u Komori, bilaprvi sekretar Udruženja poslovnihsekretara Kraljeva, prvi predsednikUdruženja poslovnih skretara Srbijei prvi predsednik Udruženja poslovnihsekretara JugoslavijeM.S.www.pks.rs

oj 7038REGIONIPredsednica RPK Požarevac Milica MitkovićKomore pomažu malimada rade s velikimaInicijativa RPK Požarevac da se pomognedosadašnjim dobavljačima „Ju es stila” kakobi rešili moguće probleme usled promenevlasništva nad smederevskom železarom,samo je jedna od aktivnosti te Komore uslužbi malih i srednjih preduzećaPremijer Srbije Mirko Cvetkovićpotpisao je s predstavnicimaameričke kompanije „Ju es stil”ugovor o otkupu Železare Smederevo,kojim je država Srbij a postalavlasnik te kompanjie. Najveći kupcii dobavljači „Železare Smederevo”zatražili su od Privredne komore Srbijeda što pre organizuje sastanak snovom upravom železare o budućojsaradnji, a inicijativa je zvanično stiglaod Regionalne privredne komorePožarevca. Sastanak se organizujes ciljem da se vidi kakva će bitinova politika rada železare, šta će sedešavati sa već ugovorenim poslovima,na koji način će funkcionisatisaradnja u budućnosti. O odnosimaprivrednih giganata kakav je „Ju esstil” i regionalne komore, kao i outicaju promena u tim firmama naopštu sliku poslovanja regiona, razgovaralismo sa Milicom Mitković,predsednicom RPK Požarevac.Verovatno doprinos Regionalnekomore „Ju es stilu” nije onolikikoliki je bio njihov doprinos KomoriPožarevac, ali članarina kojuoni uplaćuju u službi je razvojamalih i srednjih preduzeća koji subili dobavljači „Ju es stila”. Komoraje realizovala projekat koji je finansiralaEU, čijim posredstvom jepedesetak firmi na ovom područjuuvelo sistem upravljanja kvalitetom.Većina njih bili su dobavljači„Ju es stila”. Firma „Dumako” bavise prevozom. Rekli su im da bezsertifikata o sistemu kvaliteta nemogu sarađivati. Tu obuku prošlisu i „Mitrašinović” iz Smedereva,„Čelik” iz Velikog Gradišta imnoge druge koje sarađuju sa „Jues stilom”. Tako ova velika kompanijaindirektno, kroz članarinu,pomaže razvoj malih firmi s kojimaposluje. Mi sarađujemo sa svima, avelike firme koriste usluge Komoreonoliko koliko oni misile da im jepotrebno, mada veliki češće koristeusluge Privredne komore Srbije,koja ima veće kapacitete.Požarevački Region je u nekolikoprethodnih godina bio u suficitu,delom i zahvaljujući velikomizvozu koji je ostvarivao„Ju es stil”. Da li i dalje očekujetesuficit?Za prvih devet meseci imamoblagi suficit, i ja sam optimista daće rezultati biti isti i kad se obradepodaci za celu 2011. Tu je „Jues stil” najviše doprineo izvozu,ali to je firma koja najviše i uvozina našem području. Naša poljoprivredaima suficit na nivouSrbije, ali mi je žao što ovaj regionnije više zastupljen u izvozuprehrambenih proizvoda, jer smoranije bili poznati po tome.Fabrika specijalne opreme „Goša”iz Simićeva, član RPK Požarevac,proglašena je izvoznikom godine.Fabrika specijalne opreme iz Simićevazapošljava 250 ljudi, ima ugovor sfirmom „Šving- Šteter” i 100 odstosvoje proizvodnje izvozi u Nemačku,a odatle po svojim ćerka-firmama usvetu. To je firma iz metalskog sektora,proizvode autobeton miksere,silose i druge čelične konstrukcije.Osnovana je kao deo nekadašnjeg„Gošinog” sistema, kasnije je privatizovana,a potom su se proširili i kupiliu Žabarima firmu „Petar Drapšin”.„Goša” iz Simićeva lepo sarađuje saRegionalnom komorom. Učesnici uprojektu „Centar za povećanje konkurentnostiMSP u pograničnomregionu” obuku na CNC mašinamaobavljali su u „Goši” Simićevo i u firmi„Metek” u Smederevu. I „Metek”je kvalitetna firma, vlasnik je Belgijanac,zapošljava preko 100 ljudi, ainteresantno je da oni u Smederevuimaju i sektor za projektovanje i programiranjesa ekipom mladih inženjera.Projekte dostavljaju u Belgiju,a 95 odsto proizvodnje izvoze prvou Belgiju u matičnu firmu, a zatim ipo svetu.Kakav je odziv privrednika i preduzetnikana obuke koje organizujeteu RPK?www.pks.rs

REGIONI39broj 70Osim obuke na CNC mašinama, zaljude iz metalskog sektora da naučeda rade na elektronskim mašinama,imali smo obuke za osnivanjemalih i srednjih preduzeća, o menadžmentui marketingu u malimi srednjim preduzećima, za kompjuterskupismenost, kako poslovatipomoću franšize, za poslovniengleski, ali i za rumunski jezik, jersu u pitanju obuke iz projekta prekograničnesaradnje s Rumunima.Kroz obuke je prošlo oko 3000 ljudi.Za 28 odsto smo prebacili plan.U junu prošle godine završiliste projekat „Poslovno povezivanjeu mrežu u skladu sa najboljompraksom EU”. O čemuse tu radi?O klasterima. Radili smo po privrednimgranama. Posebno smodržali obuke za metalsku, za drvnu,za prehrambenu industriju, zazanatlije, primarne poljoprivredneproizvođače, za cvećare. Kod nas jemetalski sektor razvijen, zahvaljujućinekadašnjem „Gošinom” kompleksui „Ju es stilu”. Mislili smoda će ljudi iz tog sektora najboljeprihvatiti ideju udruživanja u klastere.Ali, u toj oblasti naišli smo nanajveći otpor prema udruživanju.A najviše interesovanja pokazali suljudi vezani za prehrambenu industriju,ugostiteljstvo i cvećari. Cvećarisu bili najmasovniji i najvišesu se interesovali za udruživanje uklastere. Verujem da će posle našihobuka cvećari biti prvi na našempodručju koji će formirati klaster.S obzirom da se ovaj region nalazina granici, imate dobru prekograničnusaradnju s Komorom zaindustriju i trgovinu iz županijeKaraš-Severin iz Rešica u Rumuniji.Kakvi su rezultati susretaprivrednika?U prethodnih 5–6 godina bilo jeviše susreta privrednika u Požarevcu,Temišvaru i Rešici. „Superior”iz Velike Plane, zahvaljujućitoj aktivnosti Komore, uspostavioje saradnju u Rumuniji, pa sadaimaju svog agenta u Krajovi koji zanjih vrši prodaju semena. Institut„Goša” iz Smederevske Palankeuspostavio je saradnju sa institutomiz Temišvara i ta saradnja seširi. Proizvođači baštenskog nameštajaiz Petrovca na Mlavi „StrugaraMiM” uspostavili su dobrusaradnju s proizvođačima drvenegrađe iz Rumunije. Firma „MolteBanato” iz Rešice, koja se bavi proizvodnjomtestenine, u procesu jepregovaranja sa firmom „Pertu” izPožarevca o saradnji na polju konditorskeindustrije. Firma „Uče”iz Vranova u Rumuniju vrši izvozkomposta za proizvodnju šampinjona.Sve je to nastalo kao plodsusreta privrednika.Region koji pokriva RPK Požarevacima najveći procenat gastarbajtera.Kako možete da ihmotivišete da ne ulažu novac uvelike kuće, već u proizvodnedelatnosti?Najviše gastarbajtera ima iz Braničevskogokruga, manje iz Podunavskog.Sad se već u Austriji, Italiji,Nemačkoj, rađa druga, pa i treća generacija.Nažalost, mnogi se ispisujuiz knjige državljana Srbije i upisujuse u knjige zemalja u kojima žive.Velike kuće, nažalost, stoje prazne.Sve koji se obraćaju Komori, miusmeravamo da ulažu u proizvodnju.Obratio nam se čovek iz Ždrela,Zadrugekoji 20 godina radi u Švajcarskoj iima halu od 560 kvadrata, da ga misavetujemo šta treba da proizvodi.Savetovala sam ga da on tamo gderadi, a radi u velikoj švajcarskoj firmi,pokuša da dogovori da za njihproizvodi neki deo. Tako su uradilivlasnici firme „Atlantik 2”, koja sebavi proizvodnjom PVC stolarije.Lepo im ide, jer proizvode za gazduza koga su radili u Austriji. Celuproizvodnju izvoze. I sadašnji vlasnikBanje Ždrelo sa suprugom jeradio 30 godina u Švajcarskoj. Uložioje kod Paraćina u kapacitete zaproizvodnju gasa, a potom kupio ibanju. Napravio je hotel, sistem bazena,apartmane, zapošljava ljude.Svi su dobili, i opština Petrovac, iokolni poljoprivredni proizvođači,a jedan broj meštana se odlučio dakuće koje su pravili pretvore u smeštajnekapacitete za seoski turizam.Vlasnik ima nameru da se širi. Toje dobar primer ulaganja sredstavazarađenih u inostranstvu. Ljudi izKučeva koji su u Nemačkoj radili 12godina u pekarstvu, preneli su to iovde. Imaju dva prodajna objekta.Sin vlasnika jedan deo svog godišnjegodmora obavezno provede radećikod bivšeg gazde u Nemačkoj,da bi savladao novine koje su tamodošle u pekarstvu i to posle preneou svoju proizvodnju. Sa njima jelako razgovarati, jer su oni usvojilikoncept po kome se radi u Evropi.To je moj savet: ono što radiš tamo,preseli ovdeMirjana StefanovićStig ima ima oko 160000 hektara obradivih površina, Podunavlje oko100000 hektara. Sada je sva zemlja u rukama individualnih poljoprivrednihproizvođača. Problem je što su se zadruge na ovom područjupogasile u procesu tranzicije. Trebalo bi osnovati specijalizovane zadruge,stočarske, cvećarske, i ne moraju da postoje u svakom selu. Može dapostoji jedna vinogradarska zadruga za ceo smederevski kraj. Zadrugesu klasteri. Postoje u celoj zapadnoj Evropi. Obnovu zadruga treba dapomognu Mnistarstvo, Zadružni savez i fakulteti. A Komora će pomoći.www.pks.rs

oj 70ELDI d.o.o korporacija, NišPočasni član svetske direkcije zabiznis-inicijativu40sa pks na sajamPlanovi ELDI korporacije zasnovani su na korišćenju alternativnih izvoraobnovljive energije, kao što su sunčeva i energija vetra, uz ostvarenjenajvažnijeg cilja – ušteda električne energijeEldi korporacija iz Niša, svetskilider u proizvodnji konvektora,predstavlja primer za ugled u poslovanjuna bazi inovacija. Proizvelaje solarna energetska kolica „Eldisolar”, koja prikupljaju čistu energijusunca i pretvaraju je u električnu.„Eldi solar” predstavlja mobilnisistem za napajanje električnomenergijom, koji se može koristiti uvikendici, pored reke, na njivi, upolju – svuda gde je nedostupnaenergija iz javne mreže.„Solarna energetska kolica predstavljajukutiju u kojoj su smeštenadva akumulatora i solarni panelkoji fotonaponsku solarnu energijupretvara u električnu, a preko elektronikesprovodi u akumulatore”,objašnjava inženjer elektronike MiloradRančić, vlasnik kompanije„Eldi” u Nišu, čije inovacije i patentiupravo čine deo proizvodnogprograma tog preduzeća.Naziv preduzeća, koji predstavljaskraćenicu od ELektronika zaDomaćinstva i Industriju, oslikavanjegovu osnovnu delatnost iukazuje na pokretača inovacija. Uuslovima elektroenergetskog sistemaograničenog kapaciteta kojidugo nije povećavan, niti propisnoodržavan, zbog čega je dolazilo dočestih raspada sistema i restrikcija,nastajale su inovacije koje supostale osnov proizvodnog programa„Eldi korporacije”. Kao potvrdaizuzetnog vizionarstva, uzostvarenje kvaliteta, pouzdanosti,štedljivosti, eksploatacije obnovljiveenergije i doprinosa smanjenjuglobalnog zagrevanja, došla su imnogobrojna međunarodna priznanjai nagrade.Na svoj 15. rođendan, 2006. godine„Eldi” je nagrađen zlatnim trofejomi sertifikatom za kvalitet proizvodau Ženevi, iako se u tom perioduposlovalo u izuzetno teškimekonomskim uslovima. Nagraduje dodelila svetska agencija za biznis-inicijativu(Business InitiativeDirection), sa sedištem u Madridui predstavništvima u Njujorku, Parizu,Frakfurtu, Londonu i Ženevi.Juna iste godine „Eldi” postajepočasni član te direkcije, s pravomglasa i biva proglašen svetskimliderom u proizvodnji konvektora.Godine 2007. nagrađen je iproizvod „Elditerm” Internacionalnomzvezdom za kvalitet, a umartu 2010. firma dobija Zlatnogorla za kvalitet, koju dodeljuje Madridskibiznis-časopis.Svi „Eldijevi” proizvodi, kojih imaoko 20, imaju atest ovlašćenih institucija,a Eldijev konvektor je jediniproizvod na Balkanu koji ima i atestmeđunarodne asocijacije za urbanuekologiju. Energija se svuda u svetuproizvodi u ograničenoj količini, izobnovljivih izvora, zbog čega Eldisvoj proizvodni program zasnivana uštedi te energije, ne zapostavljajućipotrošnju iz obnovljivih izvora.Planovi „Eldi korporacije” zasnovanisu na korišćenju alternativnihizvora obnovljive energije, kao štosu sunčeva i energija vetra, uz ostvarenjenajvažnijeg cilja – uštedaelektrične energijeNada Mitrovićwww.pks.rs

No 70February 2012Year XIIwww.pks.rsARBITRATIONON BEHALF OF BUSINESSMILICAMITKOVIĆpresidentof RCCI Požarevac:Chambers support SMEsto work with bigsZORANILIĆfounder and directorof Biomelem:Continuity istotal priority

No 7042Macroeconomic policy for 2012 – 2016Businesses demandthorough reformseventThe Serbian economy has been suffering the crisis for 20 years now,and the only possible way to be overcome is by thorough economicreforms, estimated the members of the Managing Board of the Chamberof Commerce and Industry of Serbia at the sitting held in the laterDecember of the previous yearThe previous 2011 will be knownfor the unstable recovery of the financialand economic crisis. Wemust not wait the elections, but wemust solve the burning issues, is themessage sent by the businessmenupon the presentation of the measuresof the macroeconomic policyfor 2012 – 2016. Since this year isgoing to be full of challenges dueto the bad macroeconomic trendsand very small chances for therecovery of the domestic demand,and the projected GDP of 1.5 percentis brought in question, pointedout the president of the Chamber ofCommerce and Industry of SerbiaMiloš Bugarin. It is necessary toreduce the public spending, to sustainthe macroeconomic stabilityand to stop the negative trend inthe main sectors.Business in 2011The vice-president of the Chamberof Commerce and Industry ofSerbia Vidosava Džagić presentingthe current economic trends, pointedout that a growth of the grossdomestic product (GDP) was belowthe expected values in 2011.The GDP in 2011 grew thanks tothe investments and exportation,while the domestic final spendingwas reduced. The non-liquidity ofthe economy is still the biggest problem,despite of the Government’smeasures. The survey on the labourforce conducted in April 2011 indicatesthat the unemployment ratereached 22.2 percent and is one ofthe highest in Europe. The inflationrate amounted to 8.1 percent and isamong the highest in Europe, too.The volume of the industrial productionin October 2011 recorded adrop in 16 fields if compared withthe same period of the previousyear. The positive effects on theGDP growth and sustainability ofthe economy has the exportation,although the participation of theSerbian exportation in the globalwww.pks.rs

event43No 70export is still irrelevant. The inflowof the investments recordedin the real sector in the last two yearsmight have positive influenceon the growth of the export in thefollowing period, pointed out thevice-president Džagić.Short-term measures for 2012Although the Law on restructuringof enterprises was adoptedin 2011, the bylaws have not beenpassed and the tax laws have notbeen changed yet. It has beenthree years now that the businessesdemand overall reforms ofthe taxation system. They also askfor the system for efficient protectionof creditors, the financialdiscipline, then solutions to theproblem of the insolvent enterprisesand big companies being in restructuringprocess as well as thereforms of the labour market andeducation system. The reductionof the parafiscal burdens on theeconomy, the credit lines stimulationfor the economy and decreaseof the price of the capital are themain measures leading to the recovery.The vice-president Džagićunderscored that in 2012 the mainrisks for the Serbian economy area modest economic growth in theEU member-states and the fiscaland financial uncertainty. On theother hand, as the internal risksappear high inflation, over-debt,instability of the foreign exchangerate, non-liquidity and increasingunemployment rate. The vice-presidentemphasises that possiblepolitical instability as the resultof the deepened crisis in Kosovo,the election campaign and non-EU candidate status might appearas the particular risk. Džagić saidthat the combination of the monetaryand fiscal policy measuresshould reduce the inflation, whilethe National Bank of Serbia needsto prevent all big oscillations ofthe foreign exchange rate and allnegative influences on the competitivenessof the economy. Thebusinessmen expect that the newLaw on deadlines for settlementof debts will arrange the paymentof the debts particularly becauseit refers to the public and privatesectors.Fiscal and monetarypolicy measuresDžagić warned that the non-liquidityis still high and that all measuresbrought by the Governmentin the previous period have not providedany solution to this problemand it is like that because these measureswere for removing of the consequences,but not the causes.The non-liquidity is the long lastingsystematic problem whichthe crisis only made deeper, pointedout she and emphasised thataverage period for the payment ofdebt is increasing and in August2011 was near 132 days. She alsosaid that the result of the reductionof the economic activities andincrease of the grey economy isthe decrease of fiscal incomes andincrease of the budget deficit fromDebtsthe projected 4.1 percent of GDP to4.5 percent whose coverage meantnew debts. The participation of theforeign debt in the projected GDPin 3Q amounted to 75.6 percentwhich is very close to the debt of 80percent, and according to the criteriaof the World Bank it is too high,Džagić pointed out.Speaking about the positive trendsin the year which is behind us, shepointed out that the export reachedthe level as it was before the crisisand it will have positive influenceon a GDP growth and sustainabilityof the economy.To solve the issue of the non-liquidityit is necessary to implement theLaw on deadlines for settlement ofdebt, then to set up all new debtsand to define the plan for theirpayment. The state plays the mainrole in this issue. The enterprisesshould be divided into two groups– non-liquid enterprises in the fieldof processing industry and the enterpriseswhich invested in the realestates. Such enterprises make apressure on the state and banks tocover their business failures.Yet it is necessary to provide theassets for the investments in theTotal amount of the internal debt is unknown. Indirectly according tothe data on the debt of the public sector it has been estimated that itamounts to 4.5 billion RSD, while the public enterprises own to theprivate subjects near 30 billion RSD. On the other side, the economyand citizens own to the public enterprises around 120 billion RSD.According to the data obtained from the Ministry of Finances total of11 public enterprises ask from the businesses 78.5 billion RSD and ownthem near 15.4 billion RSD. According to the National Bank of Serbiain September 2011 there were 62 234 companies with the blocked accountswith total value of 182 billion RSD.In the first nine months 2011 the public debt was increased by 2.6 billioneuro or by 4.8 percent of the GDP. The public foreign and publicinternal debt increased at the same extent – by 1.3 billion euro respectively.The increase of the public debt resulted in a growth of its participationin the GDP to 46.7 percent.www.pks.rs

No 70Managing Board of the Chamber ofCommerce and Industry of Serbia.The CCIS president Miloš Bugarinpresented the Report on workof the Chamber of Commerce andIndustry of Serbia in the first ninemonths of 2011 and stated that theCCIS went far beyond the volumeof its activities planned for thewhole year. Although we could besatisfied with this volume of activities,all efforts put to make theeconomic system more competitiveand compatible with the EU standards,and to remove all administrativeobstacles and reduce the busiinfrastructurewhich recruits thedomestic building industry, theexport-oriented production, theagriculture and energy. It is necessaryto establish the DevelopmentBank, to build the infrastructure forthe private-public partnership andconcessions, to mend the policy offinancing local, regional and nationalprojects not being in the functionof stimulating the productionand investments for the export andthe creation of new jobs. However,it is necessary to establish thesystem for the estimation of the resultsof the spent public assets, toincrease share of the agrarian budgetfor 2012 to 5 percent minimumand to define the long-term policyof the agriculture. On the otherhand, it is necessary to reduce theexpenditures by the abolition of theadministrative costs and to reduceparafiscal burdens on the economy.Long-termmeasures for 2012 – 2016The macroeconomic policy for 2012– 2016 must be based on the reductionof public spending up to the levelin the countries with the similargrowth rate, or with the participationof near 35 percent in the GDP.It is necessary to make the strategyfor overall reforms of the publicsector with dynamic plan of the realisationand control of the effects.The priorities are the reform of thepension system, public enterprises,the introduction of the corporatemanagement, restructuring andprivatization and PJP investmentmodel, the taxation system.The great number of insolvent enterprisesand big companies beingin restructuring process mightcause the reduction of the employmentrate and because of thisit is necessary to carry out the reformsof the labour market andeducation system, tooNada Mitrović44Third sitting of the CCIS AssemblyChamber systemjustified itselfeventIn the first nine months of 2011 the Chamberof Commerce and Industry of Serbia went farbeyond the volume of its activities planned forthe whole year, said the president Miloš Bugarinat the sitting of the CCIS Assembly wherethe most successful companies and individualswere awardedThe third sitting of the CCISAssembly, being presided overby Marko Ćulibrk, was organizedwith a view to discussing the currenteconomic trends, which werepresented by the vice-president ofthe Chamber of Commerce andIndustry of Serbia Vidosava Džagić.She pointed out the main characteristicsof business climate in2011, the possible risks in 2012, theframework of the short-term measuresfor the following year as wellas the bases for new macroeconomicframework by 2016, which wasadopted at the 17 th sitting of theCCIS Assembly president Marko Ćulibrk and CCIS secretary general Goran Jevtićwww.pks.rs

event45No 70ness costs have not provided theexpected results because of the resistanceof the administration andrejecting the vital overall reformsin the country, said Bugarin at thesitting of the CCIS Assembly heldon 23 rd December 2011.All activities of the Chamber ofCommerce and Industry of Serbiaare directed in three main strategicaims , and the most dominant werethose referring to the representingand protection of the interests of itsmembers both at the national andinternational level. Therefore, totalof 1683 activities were organized,which makes up even 49.46 percentof total activities of the CCIS in thefirst nine months of 2011. The secondstrategic aim concerning thestructural adjusting of the economyand improvement of the businessclimate, which concerns theincrease of investments, productionand exportation. This aim wasrealised through 1547 activities,which makes up 45.98 percent of allactivities. The reorganization of theChamber of Commerce and Industryof Serbia and transformation ofthe chamber system in Serbia wasthe essential issue of the 154 activities.In the first ten months therewere 16 000 persons participatingin some of the activities organizedby the CCIS, which was an average1600 persons monthly, underscoredthe CCIS president Bugarin.When it comes to the creation ofthe regulatory framework, theCCIS notified the opinions andproposals on 37 laws in the fieldof economy to the relevant ministries.Out of that number the 22proposals were discussed at thepublic debates and the opinionson 90 bylaws were submitted, too.Having in mind the importance ofthe Law on public procurement,the CCIS nominated its representativein the working group forthe elaboration of the draft to theamendments to that Law.The president of the Chamber ofCommerce and Industry MilošBugarin particularly emphasisedthe importance of two meetingswhich the representatives of theSME sector had with the PrimeMinister of the Republic of Serbia.The Chamber of Commerce andIndustry of Serbia, in collaborationwith the National Assembly,organized the first Serbian Parliamentof Enterprises with a viewto conducting business dialoguebetween the economy and power,and on that occasion 22 conclusionswere adopted, said the presidentof the CCIS.As far as the reorganization of theCCIS and the chamber system on awhole, Bugarin pointed out the significanceof the meeting of twelveEuropean chambers with mandatorymembership, where the CCISsigned the Declaration titled ‘Fromacceptance to regular procedure’.Before the adoption of the Reporton work of the CCIS for 2011, thepresident of the Belgrade Chamberof Commerce and Industry ofSerbia Milan Janković said that theCCIS and the chamber system ofSerbia justified itself and that thefollowing year should be focusedon the activities to preserve it.The working program of the CCISfor 2012 was presented by MihailoVesović, vice-president of theCCIS, who underscored that threekey goals will be the base of all operationsas well as that the reorganizationof the CCIS and transformationof the chamber system will beone of the essential issues. Our goalis to fight for the Law on Chambersof Commerce, whose implementationstarts on 1 st January 2013, itdoes not come into force, but as of2013 the CCIS and the system of theregional chambers of commercethroughout Serbia to be a part ofthe public-legal European chamberswith the mandatory membership,said Vesović.The members of the CCIS Assemblyunanimously adopted the Workingprogram of the CCIS for 2012. Theyalso elected the new vice-presidentof the CCIS Miroslav Miletić, whowas the former general managerof the Bambi-Banat Concern andformer president of the CCIS Assembly.At the ceremonial part of the CCISAssembly the most successful companiesand individuals in 2011were awarded by the Chamber ofCommerce and Industry of SerbiaM.Nwww.pks.rs

No 7046interviewInterview: president of International Commercial Arbitration Gašo KneževićArbitration on behalf of businessArbitration is a method of solving commercial disputes in front of thepersons who are not the state judges, but eminent and trustful peoplebeing left to settle down their disputes by themselves, says Gašo Knežević,president of the International Commercial ArbitrationThe International CommercialArbitration within the Chamberof Commerce and Industry of Serbiadates bask to 1947, and for those 65years it has settled down thousandsof commercial disputes and decisionsbeing very successfully carriedout both in the country and abroad.That the International CommercialArbitration with the Chamber ofCommerce and Industry of Serbiaguarantees the businessmen objectiveresolving of the disputes provesthe names on the list of arbitrators.The arbitrators are eminent professors,lawyers and experts in the fieldof economy, they could be domesticand foreign residents, and the existinglist of Serbian Arbitration ismade up of 42 percent of domesticand 58 percent international residents.The reputation of the presidentof the International CommercialArbitration with the CCIS GašoKnežević, professor at the Faculty ofLaw in Belgrade, instills the additionalconfidence in this institution.What is the relation between theArbitration and courts like?The Arbitration is the private judiciarywhich has particularly beendeveloping since the 20 th century, asfor the number of this kind of courtsso for the number of disputes beingresolved. It is the trend that big disputesexceeding one/two millioneuro have been resolved before thearbitration. Even in Serbia rarely itcould happen that big disputes areresolved by the courts. The commercialshave taken all worth fromthe competence of the courts andagreed on resolving all big disputesbefore the arbitration.The arbitration bodies are the civilizationsigns. The arbitration existsthroughout European countries exceptin Albania. Once in the sociallyarrangedcountries the arbitrationhad been found within the chambersof commerce upon the WWII, becausethe chamber of commerce used to appearas the parastate body. On theother side, the arbitration now makesmuch effort to prove itself not beingthe para-state institutions. The arbitrationcould be the most productiveonly if it functions as non-state institution.If it would be the state institution,the arbitration and court wouldbe equally treated. Many arbitrationsin the West have been establishedwithin the chambers of commerce.For example, in Austria the biggestarbitration has been at the Chamberof Commerce, and in Germany, too.In Paris there is the InternationalChamber of Commerce which is apart of the World Business Organizationand it has the famous world arbitration.The biggest disputes havebeen resolved in France because theICC has its head office in Paris.What are the chances for our Arbitration?The world takes our Arbitration withgreat respect and because of thatit deserves the greatest confidenceever. The patriotism in our Arbitrationhas not been showed throughthe resolution of the disputes onour behalf, but objectively and in away which does not spoils the cooperationbetween the parties in theprocedure. The main idea of the Arbitrationis to have neither a winnernor loser, but to enable the parties tocontinue to cooperate after that. Thearbitration is turned to business.When singing the contract at whatextent do the companies forecastthe competence of our Arbitration?What are the companies doing that?www.pks.rs

47interview No 70As of 2000 the domestic arbitrationhas become more popular. Thereason for this is a great number ofprivatization which ended up withthe disputes. In the greatest numberof privatization cases the arbitrationclause has been included in thecontract. Those disputes, which arenow among the biggest in Serbia, aremostly resolved by the Arbitration.For four years now these disputeshave been mostly resolved by the SerbianArbitration, which is very good.The Agency for Privatization realizedthat it has the Arbitration at itshand, that this Arbitration enjoys thereputation and that it is far cheaperto settle down the disputes here inBelgrade than in Paris, Stockholm orGeneva. The Agency for Privatizationhas stated offering to its partners suchclauses and they agreed with that.The number of the disputes on investmentsis increasing at the domesticarbitration?It is about the non-respect of the bilateralinvestment treaties by whichof means the states take the obligationupon themselves that they willnot abuse the investments comingfrom other countries. It is the protectionwhich is at the edge betweenthe public and private right, becausethe state host is being suited for it,for example, the nationalization toa foreign investor, or he/she is nottreated as the domestic resident.The third type of the disputes is theconcession. Out of these three typesof the disputes only the disputesin the field of privatization processare getting to our Arbitration. It islike that because the agreement oninvestment protection contains theclause which obliges the parties orthe states which represents them, todecide between the UNCITRAL Arbitrationand Parisian ICC. When itcomes to the concessions it involvesthe huge sums of money and becauseof that it is an obligatory toresolve these disputes in Paris.The disputes could be resolved withthe reconciliation of the parties.The reconciliation starts with negotiatingand if it happens that the partiesare reconciled then, these two partiesconclude the agreement on conciliationand thus they redesign their relationship.It is the change of the relationship,because the parties haveagreed. It is the result of the compromise.Only 10 percent of the disputesin Serbia are being ended withthe conciliation, which is very smallnumber, on the contrary of Americawhere 90 percent of disputes has beenfinished with the reconciliation.What is the process like, if theconciliation is not reached?The tree-party tribunal arbitrates.The tribunal consists of varied nationals.The decision made is an obligatory.What is the reason for the businessesto choose the arbitrationand not the court procedure?Unlike the court procedure, wherethe trial is open to the public, at theChamber the trial is secret, becauseWhy Belgrade Arbitrationthe businesses could have secretswhich they do not want to tell tothe public, and the business relationbetween the partners could bea business secret.At the beginning of the followingyear the Law on Chambersof Commerce should be applied.How will it influence the InternationalCommercial Arbitration?The voluntary membership arousesthe fear of closing down the Chamberof Commerce and Industry. Ifsomething like this happens theArbitration will be closed too. I amvery concerned. If it would happen,it would not be good. The Arbitrationis the civilization heritage. Thedestiny of the agreement which isbeing concluded with our Arbitration,does it mean that we havecheated on these people? Yet, I hopethat the Chamber will survive. InSlovenia the Chamber was turnedinto a voluntary organization and itwas almost closed, when they all realizedthe mistake and now they returnthe mandatory membershipMirjana StefanovićSince 2000 our Arbitration has received between 15 and 25 disputes annually.What the business world finds attractive with our Arbitration is thatwithin a year the same number of the disputes has been resolved too. Theaverage duration for resolving a dispute in front of our Arbitration is 5.5months. You get a final decision which does not go through revision. I donot know any arbitration that is more efficient than ours. I am a memberof the ICC Court in Paris. When I submitted the report three years ago,the average duration of a dispute was eleven months and it was consideredwonderful. Now three years later, it takes 5.5 months to resolve adispute. The pace of resolving a dispute is the reason why many decidefor the arbitration. The other reason is the neutrality. The third reason isthe cost. The ICC in Paris, London, Swiss or American arbitrations aretoo expensive while in our country the price is favourable even for thedomestic companies. There was the dispute worth 72 million euro andthe expenditures of the process were 350 000 euro. For the same disputeworth 72 million euro the expenditures in Paris amount to one millioneuro, and the UNCITRAL costs two million euro.www.pks.rs

No 7048Serbian economySix percent firms planto enlarge their businessanalysesCurrently every third firm does not pay off the salaries to their employees,and only six percent firms plan to enlarge their business. Takinginto consideration this the businesses expect this year to be as hard as2009 when the hit of the crisis was the strongestThe eurozone slowly enters therecession, which will obviouslyinfluence Serbia, too. The forecastsof the businesses have beenthe worst for two years now andit proves the data of a survey publishedin the Macroeconomic Analysisand Trends (MAT). Therefore,the businesses expect a drop in salein the following three months, arisk growth in business, high levelof non-liquidity as well as the lackof imported raw materials.It is obvious that the economictrends in Serbia are not encouragingbecause there is a drop in theindustrial production and a growthof prices of products and inputs. In2012 the Serbian economy recordsfalling down in the processing industry.The bad forecasts are expectedin the inflow of the foreigninvestments, it has been said at theBelgrade Institute of Economics.Business climate stagnationNot only has the business climatechanged for a few last years, but itseems to stands still for a certain periodof time. None of the Europeancountries is less competitive thanSerbia. In addition, Serbia will havenegative balance of the inflows andoutflows with foreign countries. Thecoordinator of the projects being carriedout by the Institute of EconomicsStojan Stamenković estimates thatminus in the current balance will benear 2.5 billion euro, which must becovered by foreign direct investmentsand the remittances. He adds that in2011 the inflow of the FDI amountedto 1.6 billion euro, such similar investmentsis needed this year too.The foreign direct investmentsamounted to five percent of the grossdomestic product (GDP), which isthe minimum we have to sustain inthe following few years. If it doesnot happen, the level of the foreigncurrency reserves will fall down andit will effect the value of the dinarcurrency and increase the inflation.There are two risks which might provokedisorder of the fiscal disciplinein 2012, and they are that the deficitof the state budget could go beyondthe projected figure and overrun thelimit of the public debt of 45 percentof the GDP by the end of first half ofthis year. I think that the inflows inthe budget are overestimated, particularlywhen it comes to the inflowsfrom the value added tax, points outStamenković. He also said that in thefollowing three years Serbia couldexpect to have negative balance ofthe long-term outflow of capital becauseof higher paying back of theforeign loans. Stamenković also saidthat the relation of the principal andinterest rate is near 35 percent, whileaccording to the EU standards thislimit amounts to 25 percent. He estimatesthat such high rate couldbe longer than two-three yearsand because of that it is possible tohave deficit in the credit balance.Stamenković highlights that the reformsmust not wait to be carriedout. As a best example for it mightserve the fact that currently thereare over 150 agencies, while the biggestnumber of these agencies in oneEuropean country does not exceed22. Stojan Stamenković estimatesthat the Regulation on limiting themargins for certain food products isretrograde and it could increase thereserves and shrink the offer of productsin the retail stores. Therefore, itis bureaucratic and not market measure.The measures of this kind havenever solved a problem.Stable exportation,stable productionThe vice-president of the Chamberof Commerce and Industry of SerbiaVidosava Džagić emphasisesthat the stable production growth isimpossible without a stable growthof exportation. She adds that the instabilityof the foreign rate is a challengefor the businesses. The businessesneed stable foreign exchangerate so as to plan the production.More than a half of the firms emphasisesthe non-liquidity as theirmain problem, which also increasesthe prices of petrol and its derivates.The increase of the employment ratewill not happen as long as we donot have a stable economic growth,says Vidosava Džagić.www.pks.rs

analyses49No 70Unemployment rate 24.4 percentThe data obtained from the Republican Statistics Office show that fromthe spring to the autumn 2011 in Serbia total of 40 000 people lost theirjobs. The data are getting more alarming when it comes to the wholepopulation age 15 to 64. This sample indicates that the unemploymentrate reached 24.4 percent. The most frightening is the duration of tryingto find a job. Thus, the data show that 17.4 percent of the unemployedhas been trying to get a job from four to six years. Only 0.3 percent ofthem have not yet started to seek a job, and 13.4 percent are those whotry to find a job for more than a decade. The Government does nothave efficient measures by which of means this negative trend wouldbe stopped. In the talks with the International Monetary Fund it hasbeen stated that the unemployment is the number one problem in theSerbian economy.We need to prepare ourselves forthe crisis. Only healthy fiscal managingmight ensure a growth of theindustrial production. It used to betwo percent, while a drop of onepercent has been recorded in theprocessing industry.Although the European Commissioncongratulated Serbia on its stability,the domestic businesses arenot happy with the growing unemploymentrate. In its latest economicanalysis the European Commissionstates that the Serbian foreign reservesare stable and that it maintainedits macroeconomic stabilitydespite of the increasing global uncertainty.However, the RepublicanStatistics Office published the datawhich indicate the increased numberof the unemployed in the secondhalf of 2011. Since the beginning ofthe crisis in the private sector totalof 17 000 persons lost their jobs, andin big companies near 100 000 people,says Milan Kovačević from theSerbian Association of Employers.Currently every third firm does notpay off the salaries to their employees,and only six percent firms planto enlarge their business. Takinginto consideration this the businessesexpect this year to be as hard as2009 when the hit of the crisis wasthe strongest.An economist and editor-in-chiefof the MAT Vladimir Vučkovićunderscores that the trade deficitkeeps spreading as well as the stagnationof exportation and slightgrowth of import. We are concernedfor weakening demand andforeign investments, and increasinginflation. In 2011 the inflationrate of seven percent depended ondeflation at the end of 2011 whichamounted to 0.7 percent.Total export value in 2011 amountedto 8.4 billion euro with annualgrowth of 15 percent, while theimportation value was 14.3 billioneuro and growth rate was 14percent. It is not good that everymonth brings us some new pessimisticstatistics in the light of industry,exportation and importation,says Vučković. Even the lastsurvey conducted among the businessesin the late 2011 indicates thatthere has not been worse forecastsof the businesses for two and a halfyears now, says Vučković.To export to new markets might bea response to the crisis, the businessesstate.I think that along with the foreigndirect investments, which shouldnot be expected in any higher volumeduring the crisis, the onlypossible way to stop this negativetrend and to improve advancedforms of cooperation on the marketof Russia, Belarus and Kazkhstan,as well as with the countries Serbiasigned the free trade agreementwith, emphasises Miloš Bugarin,president of the Chamber of Commerceand Industry of SerbiaB.G.www.pks.rs

No 70ELDI Corporation NišHonourable member of GlobalBusiness Initiative Direction50with ccis to fairAll plans of the ELDI Corporation are based on the usage of alternativerenewable energy resources, such are the solar and wind energy, withthe aim to save electricityThe ELDI Corporation from Niš,the global leader in the productionof convectors and at the sametime the example of good businessin the field of innovations, createdthe solar energy trolley EDLI Solarwhich collects pure solar energyand turns it into the electricity. TheELDI Solar is the mobile supplyingsystem of electricity and it mightbe used in cottages, fields, in otherwords, wherever energy from thepublic network is not available.The solar energy trolley is the boxwith two batteries and solar panelwhich the solar energy turns intoelectricity and conducts it into batteries,explains Milorad Rančić, anengineer of electronics and owner ofthe ELDI corporation, whose innovationsand patents make up the productionprogram of this company.The name of the company is theacronym for the Electronic forHousehold and Industry, and itdiscloses the main activity of thecompany. At the time of the electro-energysystem with limitedcapacity which has been neitherextended nor maintained properly,which caused many restrictions,we needed the innovationswhich later on became the base ofthe ELDI’s production program.Many international awards justifythis exquisite visionary, quality, reliability,exploitation of renewableenergy and contribution to the reductionof the global warming.On its 15 th anniversary in 2006 theELDI Corporation was awarded withtrophy and certificate for the qualityin Geneva, although at that time thiscompany suffered difficult economicsituation. The award was given by theBusiness Initiative Direction with itshead office in Madrid and representativeoffice in New York, Paris, Frankfurt,London and Geneva. In June ofthe same year the ELDI became thehonourable member of the Directionwith the right to vote and was announcedfor the global leader in theproduction of convectors. In 2007 theproduct Elditerm was awarded withthe international quality star andin March 2010 the Madrid businessmagazine awarded this companywith Golden Quality Earl.All ELDI products, some 20 of them,have been approved by the relevantinstitutions and ELDI convector isthe only product in the Balkans beingapproved by the internationalassociation for urban ecology. Theenergy generation is limited allaround the world, from the renewableenergy resources, and this isthe reason why the ELDI corporationbases its production programon the energy saving. All plans ofthe ELDI corporation are based onthe usage of alternative renewableenergy resources, such are the solarand wind energy, with the aim tosave electricityNada Mitrovićwww.pks.rs