scena1-2 2009:scena.qxd

Scena, YU ISSN 0036-5734Časopis za pozorišnu umetnostNOVI SAD 2009.Broj 1–2Godina XLVJanuar–jun1-2

Savremena nemačkadramaMAJA PELEVIĆ, BOJANA DENIĆMONSUN U APRILU – 5TEREZIJA VALZERMONSUN U APRILU – 9TOMAS FRAJERA U NOĆIMA LEŽIMO NEMO – 41FRIC KATERHEAVEN (PO TRISTANU) – 59FILIP LOLEPO IMENU GOSPODIN – 107EVALD PALMETSHOFERHAMLET JE MRTAV. NEMA SILE TEŽE – 143DEA LOERPOSLEDNJA VATRA – 185ANA TOMOVIĆU STALNOM DIJALOGU S PUBLIKOM – 230Modeli pozorišnogorganizovanjaLORAN MENDONSCENE IZ SVAKODNEVNOG ŽIVOTA JEDNENEZAVISNE POZORIŠNE TRUPE U FRANCUSKOJ – 233HADI KURIĆDINAMIČNA ORGANIZACIJA POZORIŠNE STVARNOSTI – 237VLADISLAVA FEKETETOTALNA RASPRODAJA ILI POKVARENO VREME – 245> 2

SintezeTOMAŽ TOPORIŠIČTAKTIKE POLITIČKOG I POLITIZOVANOGPOZORIŠTA DRUGE POLOVINE DVADESETOG STOLEĆA – 251TeatralijeMIROSLAV RADONJIĆPOZORIŠNI REFERATI ISIDORE SEKULIĆ – 267EUĐENIO BARBAPOHVALA VATRI – 271PortretBRANKA KRILOVIĆTABAČKI, PRVI TOM – 277IN MEMORIAM – 282Harold Pinter (1930–2008)Jelica Bjeli (1922–2009)Bogdan Tirnanić (1942–2009)VESTI – 290KNJIGE I ČASOPISI – 2943>

Savremena nemačkadrama

MONSUN U APRILUJedan mogući izbor savremene nemačke drameIzbor tekstova za javno čitanje savremene nemačkedrame u Narodnom pozorištu u Beogradu (10–15. april2009), u saradnji sa Gete institutom i časopisom„Scena”, pod nazivom Monsun u aprilu, koji je ovde zastupljenintegralnim prevodima na srpski, motivisan jepotrebom da se prikaže jedan mogući pregled tematskih,stilskih, formalnih tendencija u savremenoj nemačkojdrami danas. Dodatni kriterijum za odabir tekstovabila je namera da se publici predstave autori kojido sada nisu prevođeni na srpski jezik (izuzetak je DeaLoer čije su komade preveli Branimir Živojinović / U tuđemdomu i Drinka Gojković / Nevinost), te ne treba daiznenadi što se izbor autora skoro sasvim poklopio sautorima koji su 2008. ušli u najuži krug festivala u Milhajmu,u čijem se okrilju bira najbolji nemački dramskitekst: Fric Kater (Fritz Kater), Terezija Valzer (TheresiaWalser), Filip Lole (Philipp Löhle), Evald Palmetshofer(Ewald Palmetshofer), Tomas Frajer (Thomas Freyer) iDea Loer (Dea Loher) koja je, na već pomenutom festivalu,ovenčana prvom nagradom za komad Poslednjavatra.Čak i kada dramski tekstovi jednog mogućeg izbora nemajuzajednički tematski, niti formalni imenitelj, većoznačavaju polifoniju poetika savremenog nemačkogdramskog izraza, nije moguće a da se ne uoči konstituisanjejedne transparentne motivske platforme prisutneu svim tekstovima: reakcija na globalni kapitalizam. Utom smislu autori razmatraju probleme manifestacijarazličitih aspekata globalizacije (ekonomska, politička,kulturna) na svakodnevni život pojedinca.Tako Fric Kater u komadu Heaven (po Tristanu) izoštrava,skoro arhetipsku, sliku grada Volfena, iz kojeg,baš kao što i Tristan odlazi iz Kornvala, odlazi i studentarhitekture Anders. On odlazi iz grada u kojem se brojstanovnika, u periodu od petnaest godina, skoro prepolovio,te pošto su sve dobrobiti privatizacije izostale, uopustošenom Volfenu ostaju isključivo stari, oni bezposla, oni slabi i gavrani. Kompleksan komad, koji govorio gradu koji postaje predgrađe, napisan je u duhutradicije Novalisa, Vagnera i Dantea.Filip Lole u komadu Po imenu Gospodin zauzima radikalneantistavove: antikapitalistički, antiglobalistički,5>

antikonzumeristički i antilicemerni. Autor u drami formulišepotrebu Gospodina da se povuče iz rutina ispraznesvakodnevice. On na to mesto postavlja lični manifestkojem pokušava da ostane dosledan u potpunosti.Šta se desi kada se ostvare naše najmračnije želje?Kada podsvesno postane svesno, a potom i realno. Uzapletu, gotovo nalik Hičkokovim filmovima, TerezijaValzer u komadu Monsun u aprilu kreira kancelarijskipoligon, s kog prati privatni i poslovni život mlade arhitektkinjeMaje, po njenom iznenadnom dolasku na mestonadređene, gospođe Firm, koja je misteriozno nestalapre sto dana.Likovi komada hamlet je mrtav. nema sile teže upravou jeziku pokušavaju da pronađu silu teže koja im u životuizmiče. Dani i Mani, brat i sestra, dolaze u rodnigrad na proslavu bakinog jubilarnog, devedeset petogrođendana. Svečanom ručku prethodi odlazak na sahranuškolskog druga, na kojoj sreću bivše prijatelje.Fragmenti misli virtuozno su formulisani u fragmentejezika. Potraga za suštinom kroz potragu za jezikom.Kroz surovi, hladni, svet napuštene dece, koja to višenisu, kroz nemilosrdni svet braće i sestara vodi nas TomasFrajer u komadu A u noćima ležimo nemo. Šta imu toj i takvoj realnosti preostaje nego da se povuku usebe, a odatle u Ništa. Kako izgleda život u međuprostoruu kom se mešaju realan svet i svet imaginacije.Dea Loer bavi se pitanjem krivice ali i pitanjima individualnei lične odgovornosti. U Poslednjoj vatri ona pokušavada artikuliše smisao, suštinu osećanja, i na čemuse zasniva poverenje u situacijama nagomilane nesreće,bolesti, tuge, prouzrokovanih gubitkom.Moglo bi se slobodno reći da savremena nemačkadrama u poslednje vreme doživljava procvat. U 2008.godini u Nemačkoj je postavljeno 130 tekstova napisanihna nemačkom jeziku. Posle velikih imena kao što suPeter Handke, Boto Štraus i Elfrida Jelinek, pojavljuje sečitava generacija dramskih pisaca koji se bave najrazličitijimtemama. Ali, ono što je sigurno, a što je dobrouočio Peter Mihalzik, urednik kulturne rubrike u novinama„Frankfurter Rundschau”, jeste da je Nemačkudefinitivno preplavio talas talentovanih mladih pisaca,ali da ne postoji nikakav znak da neko od njih želi da sevrati konzervativizmu.U nadi da će drame iz javnih čitanja dospeti na scenu,posebnu zahvalnost dugujemo Narodnom pozorištu uBeogradu zato što je imalo sluha za senzibilitet savremenognemačkog teksta i što je „udomilo“ ovaj program;Juti Gerig (Jutta Gehrig) i Suzani Vasović-Boze(Susanna Vasović-Bohse) ispred Gete instituta koje sudelile naš entuzijazam od samog početka, omogućileprevode predstavljenih dramskih tekstova i ujedno projektupodarile vizuelni identitet; Darinki Nikolić, VesniGrginčević i redakciji „Scene”, zato što su prepoznalivažnost projekta i pokazali strpljenje; Mariji Karaklajićšto se odazvala pozivu da učestvuje u ovom, namaveoma dragom, projektu. I, naravno, rediteljima javnihčitanja ovih komada – Slađani Kilibardi, Bojanu Đorđevu,Bojani Lazić, Ivani Koraksić, Jeleni Bogavac i AniTomović.Bojana DENIĆ, prevodilac iMaja PELEVIĆ, dramska spisateljica> 6

Prevod na srpski pomogaoSva prava na tekstove u celini kao i na njihove pojedinačne delove su zadržana, posebno prava na izvođenje od strane profesionalnih i amaterskihpozorišta, prava na javnu prezentaciju, na ekranizaciju i na emitovanje na radiju i televiziji. Prava na izvođenje u zemljama nemačkoggovornog područja mogu se dobiti isključivo od: Rowohlt Theater Verlag, Hamburger Straße 17, 21465 Reinbek, tel: 040 - 72 72 -271, theater@rowohlt.de. Pozorištima i udruženjima tekst se prosleđuje kao štampani manuskript. Do dana praizvedbe / prvog izvođenjana nemačkom govornom području / prvog izvođenja novog prevoda, tekst se smatra neobjavljenim u smislu zakona o autorskim pravima.Pre tog datuma nije dozvoljeno da se tekst ili njegovi pojedinačni delovi koriste ili da se njegov sadržaj na bilo koji način javno prezentujeili javno iznosi. Izdavač zadržava pravo da primeni zakonske mere protiv neodobrenih objavljivanja.

Terezija Valzer / Theresia WalserMONSUN U APRILUMONSUN IM APRILPrevela s nemačkog BOJANA DENIĆLektor Periša PerišićNapomena prevodioca: interpunkcija je dosledna originalu.

Foto©TOMAS DASHUBER/THOMAS DASHUBERTEREZIJA VALZER(Theresia Walser)> 10

Monsun u aprilu Foto©HANS JERG MIHEL/HANS JOERG MICHELTerezija Valzer rođena je 1967. u Fridrihshafenu na Bodenskom jezeru(Friedrichshafen, Bodensee). Nakon obuke za gerontološku sestrustudirala je glumu na Muzičko-pozorišnoj akademiji u Bernu(Hochschule für Musik und Theater Bern), da bi zatim dve godinebila član ansambla Pozorišta mladih u Getingenu (Junges TheaterGöttingen). U to vreme počela je i da piše pozorišne komade. Živi uFrajburgu u Brajsgauu (Freiburg im Breisgau).11 >

LICAMajaMajina majkaGospodin FirmGospođa Gust, nekadašnja sekretarica Judit FirmPetraUdoPol

SceneStarački dom i velika kancelarija s jednim jedinim prenatrpanimstolom i čivilukom na kojem visi ženski mantilScena 1Starački dom.Maja, njena majka.Tokom čitave scene majka odbija da jede.MAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAOd sada će sve biti bolje!Upravo si rekla: „Kakva božanstvenasoba”Nemoguće da sam rekla, kakva božanstvenasoba, onome ko ovde kaže: „Kakvabožanstvena soba”, stavljaju nož pod vrat.Rekla sam: od sada će sve biti bolje, i nisam,naravno, mislila na sobu, jer sobi i nemože da bude bolje.Trebalo bi nešto da pojedeš.Opet je prošlo leto, a da nisam ni primetila.Na koje leto misliš?Najavili su nevreme, ali nije ga bilo. Večitonajavljaju nešto, a to onda izostane. Pa,onda, niko ne treba da se čudi, kad čovekato izbaci iz koloseka, i to što odjednom nemogu da te prepoznam.Sad znaš ko sam.Mogao je i da bude neko, kome bi čovekmorao da saspe istinu u lice. Kako smrdi izormana, uopšte ga više ne otvaramMama, hajde jedi.Ukusno, baš je ukusno.Nisi još ništa pojela.MAJKATišina.MAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMogao je i da bude neko, ko bi bacio pogledna orman, na dve hrpe medenih kolačas isteklim datumom trajanja. Takvedajemo onoj ženi iz Šri LankeMajo, to nije bilo pravo leto. Letu je potrebnonevreme od kojeg se, u trenutku,preko stola za ručavanje, navuče pomrčinakao pri smaku sveta, zavese se zavijore krozprozore, suncobran se prevrne, trka, vriskai život u kući. Kako je bilo lepo, dok je čovekmislio da sve može da skloni na sigurno.Tada si pevala i ni onda nisi uspevala daodržiš ritam.I ne sviraš više klavirKlavir!?Baviš se drugim starima, a!?Je l‘ to prava kosa?Kao mala uvek si bila Indijanka s crnomperikom, čovek bi mogao da pomisli da sije i sad stavilaMama, imam još jedan sastanakJe l‘ se zabavljamo, Majo, a? Zabavljamose. Ništa ne jedešTreba da jedešKako to da čovek uopšte ne može da održiritamJedi sadIma u tome nečeg skoro nepristojnog. Čovekuispod stajaće lampe uvek se dopadaloTata tako nešto uopšte nije ni primećivaoČak je i plakaoJedi sadKakva božanstvena soba. Pogledaj, da li suvrata zaključana13 >

POLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLTamo sam skoro mogao da poginem odcigle, od cigle s hotelskog krova, a čovekna recepciji samo se smeje. Zamisli, jaskoro mrtav, a on se smeje. Stoji tamo,kaže: „You are survivor”, kaže svaki put,kad me vidi: „You are survivor” i smeje je.I onda čovek ode u Indiju, želi da im sagradiputeve, koje niko ne želi, iako bi imdobro došli, a onda ga skoro ubiju, a uz tojoš i ismeju. Majo, tu se čovek zamisli, nadstvarima koje ne želi naglas da izgovori.Da li policija dolazi još uvek?Taman toliko često da čovek ne pomisli dasu odustali. Sad bi to već… pritom uopštene znaš, šta bi, kada bi se ona vratila.Radujem se, Majo, radujem se zbog tebe.Mora se dalje. Hteo to čovek ili ne.Pobogu, pa čovek bi sa svojim životommogao da otpočne i nešto drugo, a ne dasedi u hotelu u Kalkuti i gleda TV, jer napoljupada kiša, samo lije. A kad ipak izađe izkuće, skoro ga ubiju.Ne mogu da sedim ovde i čekam da se onavratiDa li on još uvek dolazi svakog dana?Je l‘ ti sad ostaješ ili opet ideš?Kakva glupa ideja, posle sto dana? Zašto,zapravo, posle sto dana? Čovek se vodikao nestalo lice tek posle pet godina. Možešti da pričaš, štagod hoćeš, uvek zvučikao sahrana.Sve je već rečeno hiljadu puta. Zašto onmora da te maltretira. Imaš ti preča posla.Išao ti ili ostao, Pol, ništa se ne menja.Stvarno se radujem, Majo, što ti sada ovdetako…MAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOL„Poštovane dame, poštovana gospodo, tošto ja danas stojim ovde pred Vama, iznenađujemene podjednako kao i Vas, jerovde je, naime, stajala žena, koju, ko godje makar jednom doživeo, nikad neće zaboraviti…”Kažem ti ja: Posmrtni govorU najgorem slučaju, pročitaće, jednom,šta sam rekla o njoj. Može svakog trenutkada se vrati. Ali, kako čovek da se izrazi: nestala,iščezla, izgubljena, nepovratno nestala?Kako čovek da se izrazi, kad uopštene zna.To je rastanak, htela ti to ili ne.Ali, ne mogu da kažem: „Dragi ožalošćeni”,a ona se sutra pojavi da uzme svojmantil.Možeš da kažeš: Nedostaje nam pre stodana nestalaTu pre svega misliš na sebePonovo počinješ s tim, kao da to nismoveć hiljadu puta…Onda ti održi govor: „Otkad nema nje,nema ničega!”Samo bi mi razbucala lobanjuTo ti odgovara, uvek da izigravaš žrtvu,kad se zakomplikujeTi si sada i meni nadređena? Uspela siNadređena, šta znači nadređena?Ne pretvaraj se. Tako je, kako je.Poslovi sa Indijom nisu nikad ništa doneliPosao, posao, uvek samo posaoGospođa Gust stoji na vratima.MAJAGĐA GUSTMAJAGospođo Gust, opet ste zaboravili, je l‘ da?Šta?Da kucate!15 >

GĐA GUST Nisam ni primetila, da ste već stigli.Zašto niste ništa rekli?MAJA Danas sam došla ranije.GĐA GUST Ne može ni da se spava po ovakvoj vrućinipočetkom aprila, vrućina kakve nema niusred leta, prevrtanje po krevetu celenoći, kao da čoveka móre brige, koje nemora da briga.Kucala sam, zar niste čuli, žao mi je, štoniste čuli.Opet je došla. Stoji pred vratima, a bila jei juče. Rekla sam joj da ste zauzeti, a sad jeopet došla: gospođa Olsen.MAJA Olsen?GĐA GUST Mogu da Vam napravim još jednuMAJA Šta?GĐA GUST Kafu. Ja uvek spavam gola, navikla sam seu nekom trenutku. Čaršav, a ispod gola.Ranije su vrata uvek bila otvorena, niko ihnije zatvarao, nije bilo nikakvih tajni, uveksu stajala otvorena, takvu gužvu, kakvusmo ovde imali, večito tamo-vamo, dođipođi.MAJA Samo, uplašim se svaki putGĐA GUST (Polu) Vi ste još uvek ovde ili ste opetovde?Oduvek sam želela da odem u Indiju, jošdok sam išla u školu, Šiva, Višnu, Sidarta,sve sam znala, ima tome dosta.POL Pada kiša. U Indiji neprestano pada kiša.Inače, u ovo doba godine, padne tek pokoja kap, tako kažu ljudi. Inače skoro da nikadne pada kiša, uopšte ne pada, a sadsipa, danima, već pune dve nedelje, ulicepostaju beskrajno, nepregledno blato. Čovekod kiše ništa više i ne vidi, ni drvo, nikuću, samo kišu i kišu.GĐA GUSTPOLGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAPOLGĐA GUST(Maji) Vi znate da sam ja ta koja dolazi dovrata. Juče niste popili svoju kafu. Zar nepijete kafu? Onda Vam je neću praviti. Nemoram da pravim kafu, ja je ne pravim zasebe. Da Vam ipak napravim jednu? Onaje mogla da popije litre kafe, s toliko punokafe, ja ništa ne bih mogla da radim, čovekpočne da drhti. A popodne još tri duplaespresa, posle ručka. I na sve to čašu vode,jaoj, ako bi konobar zaboravio, moglo jeda bude i batina, znate i sami. Tada bi tibolje bilo da nisi na njegovom mestu. Bilasam svedok, kad se jedan proderao, nekasama sebi donese jebenu vodu, on ne dozvoljavada ga tako tretiraju. Onda je moraoda se izvini. Izvinite što ja opet…Gospođo Gust, ne morate da se izvinjavateZar neće dolaziti danas?Ko?Uvek se oseti da je bio. Ranije nikada nijedolazio, sada dolazi svakog dana, jedva daprođe dan, a da ga nema. Niko ko pati nekoristi takvu kolonjsku vodu. Može biti daVi ne volite kafu, pa to valjda može da sekaže, neću se uvrediti, ako Vam se mojakafa ne dopada. I ja se isto osećamIsto?Svaki put, kad uđem na vrata, potrebanmi je trenutak da shvatim da ste to Vi. Iakoje već prošlo više od tri mesecaPa šta su tek tri meseca!U Indiji, tamo, tri meseca nisu ništa. Tamose vreme doživljava na sasvim drugačijinačin. Tamo ne mora uvek sve da se nastavlja,tamo se vreme vrti u krug.Lepo ste to rekli: Vreme se vrti u krug.> 16

MAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTVišnu, Šiva, karma, sve sam to nekadznala. Šteta, što Vas više ne viđamo takočesto. Češće ste bili ovde, ranije… Sad i javeć govorim: ranije, a tek je prošlo tri mesecaili kako gospodin Firm kaže: sto dana.(Maji) Nije lako. Da je gospođa Firm znalada ćete Vi jednom govor o njoj da… Jauvek isponova zamišljam kako je to biti naVašem mestu, sada, kada ste na mestu gospođeFirm, kada u ćošku još uvek visi njenmantil, kao da će upravo da se pojavi navratima, a njen auto još uvek stoji parkiranu garaži. Za mene je to potpuno drugačijenego za Vas, pa Vi sedite u njenoj stolici!Pritom bi trebalo da se radujete, što steovde, mislim, na ovakvoj poziciji, kolikonjih bi samo rado ovde, na ovakvoj poziciji,pri čemu Vi i ne možete da se radujete,ne smete da se radujete Vašoj srećiJoš gore bi, svakako, bilo da je umrla ovdeunutra.Zašto, umrla?Nisam tako mislila, to jest, da sve ostane,kako jeste, kako bi, kad se ona vrati, svebilo kao nekad.Još nešto, gospođo Gust?Čovek, u ovakvoj situaciji, ne sme ništaviše da kaže. Sve što čovek, u ovakvoj situaciji,kaže, ispadne sasvim drugačijenego što je mislio.Uopšte ne liči na nju da čovek ne zna gdeje.Još nešto?Šta?Mislim, je l‘ imate još nešto?Ako ne želite kafu…Znate li, zapravo, šta je gospođa Firm reklaza Vas?MAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTGđa Gust odlazi.POLMAJAPOLJe l‘ baš moram da znam?Ne morateOnda, u reduZnate Vi kakva je ona bilaNe govorite stalno „bila”.Samo sam mislila…Čovek nikad ne misli samo ono što misli,gospođo GustKako to mislite?Tako kao što sam reklaAli, ponekad, čovek izgovori nešto, zbogčega je srećan, samim tim što je to izgovorio.Svi mi, pokatkad, izgovorimo tako nešto,ipak su to samo reči, to nema veze sarealnošću. Bilo bi još lepše kada bi reči bilerealnost.Da li ćete, kad se ona vrati, opet morati dapospremite kancelariju?Gospođa Olsen čekaLep mantil, zar ne, bila sam sa njom kad gaje kupila. Gospođa Firm nije imala nikakavukus, da kažemo to ovako: pokušala samda predupredim ono najgore. Mantil, govorilaje, za koji ne postoji odgovarajućevreme. Jeste li ga već isprobali?Napraviću još jednu.Nisi morala da je zadržišSamo je pitanje vremenaMajo, morao sam nekog da pozovem dadođe. Vrata su napukla. Čovek ne verujeda će osiguranje to da pokrije. U pitanju jevrsta neprobojnog stakla. Pita se, šta li sedesilo, čime je po njima udarano? To ninajjači čovek ne može da polomi, rekao je17 >

Mrak.Maja, Petra Olsen.PETRAMAJAPETRAMAJAPETRAMAJAPETRAMAJAPETRAMAJAMrak.Slika bez rečičovek, i dodao, najviše bi voleo kad bismomu jednom pokazali kako je to uopšte moguće.Mislim, Majo, ta priča je, što semene tiče, gotova, nešto te je tom prilikomspopalo, dešava se, veruj mi, za meneje gotova. Samo, taj čovek bi stvarno voleoda zna kako je to nekome pošlo za rukom.Majo? Zdravo, Majo!Gospođo Olsen…?Majo, Petra, Petra iz Brisela!Petra…Brisel, prošlog septembra, Boca Loca, Birdis,Barrabas*, uz ulice, niz ulice, na krajuA la mort subite: žena koja je u četiri ujutrouganula zglob.Brisel…!Nećemo da idemo okolo naokolo, moramoda vidimo šta radi Maja, na proputovanjusmo, na putu za Italiju!Smo?Udo, ne sećaš ga se? Udo? Čovek koji jemorao da me nosi kući?Naravno…Vidi se jedna prilika kako preko scene, u mraku, nosi buketcveća.* Barovi, klubovi u Briselu, prim.prev.Scena 3Gospodin Firm, gospođa Gust u Majinoj kancelariji.GĐA GUSTGDIN FIRM SačekaćuGĐA GUSTNije u kancelariji. Кada će se vratiti, to ses njom nikad ne znaPonekad se uopšte i ne pojavi, a ponekadje ovde već od pet, sedi satima tako mirnoda je čovek uopšte i ne primeti, i uplaši sekad uđe na vrata. Ranije, tu…GDIN FIRM Molim Vas, nemojteKratka tišina.GĐA GUST Vratio seGDIN FIRM ZnamGĐA GUST Kaže da u Indiji samo pada kiša. Skoro suga ubili. Sada, opet, ovde, provodi vremeGDIN FIRM Kao da se ništa nije promeniloGĐA GUST Sve ostavljamo kako jeste, gospodineFirm.Ne znam, da li su njih dvoje još uvek… Onase odselila, priča se da mu je demoliralapola stana, ko bi rek’o. Što me tako gledate?Hoćete da Vam donesem kafu?GDIN FIRM Kao da se ništa nije promeniloGĐA GUST Sad, odjednom, niko više ne dolazi, prenekoliko meseci bili su ovde skoro svakogdana, sve su preturili, svaku fioku, svakipapir. Čovek se oseća skoro napušteno, apritom još uvek ima pitanja.Mislim, trebalo bi i dalje da traže, upravosada. Tri meseca, šta su tek tri meseca, nesmeju ništa da propuste, mora da se nastavi,po celom svetu, ni šumu, ni more, nibrdo…> 18

GDIN FIRM Gospođo GustGĐA GUST Ja nisam policija.Verovatno danas više neće dolaziti.Sutra mora da održi govorGDIN FIRM Nekim danima se odavde vidi sve do vozovaGĐA GUST Ponekad smo radili do kasno u noć. Pogotovukad je Bendžamin… Izvinite!GDIN FIRM Gospođo Gust, ne morate da se izvinjavate.GĐA GUST „Kad bismo i mi sad mogli da budemo uvozu”, govorila bi pokatkad, kad bi svetlećetrake proklizile, tako mirno, u daljini.Sve ostavljamo kao što je biloGDIN FIRM Ostavljamo kako jesteGĐA GUST Kad sam jednom prilikom videla Bendžamina,pogledao me je, kao da je znao, kosamGDIN FIRM Bendžamin je znao sveMrak.Scena 4Maja, Udo, PetraMAJAUDOPETRAMAJAUDOPa nije valjda da sam bila potpuno vansebe, poboguSad ćeš nešto da popiješ, Majo, pa ćeš nasse setitiAli, ne previše, inače, sutra opet nećešznati ko smoNikad nisam popila toliko kao tad u BriseluKo u Briselu ne popije više nego što može,taj nije ni bio u BriseluPETRAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAPETRAUDOPETRAUDOMAJAUDOPETRAUDOPETRAMAJAUdo je još hteo da te probudi odmah poštosmo stigli, usred noći, da te izvuče izkreveta, da popijemo jedno pićence za dobrodošlicu.Ipak cele smo se noći zajedno šunjali krozBrisel i, u najlepšem smislu reči, ponovouredili svet, je l‘ tako, Majo(Maji) Svaki put si insistirala da pijemo uime našeg ponovnog susreta: Moramo seponovo sresti! Moramo se svakako ponovosresti, vikala si dok smo išli ulicamaI pritom dizala kažiprst, kao da je nekohteo da ti protivrečiAli, čak i da je neko to hteo, ma, nikad dotoga ne bi ni došloA kada i bi, zatvorila bi mu ustaUdu si stalno zatvarala usta!Da sam znala da dolazite, nešto bih, naravno,skuvala…Uveče nikad ne jedemo ništa toplo. Malohleba, malo sira, kobasice, nekoliko paradajza,krastavaca, salate, ono uobičajenoNama ne treba punoOvde bi moglo nešto da se napravi, Majo,moglo bi da ti bude baš lepo, malo bambusa,nekoliko oleandar-čokota, mogla biovde da imaš pravu baštu, baštu, visoko iznadgrada, s paradajzom, jagodama, tikvicamaPetra ima zlatne ruke, može od pustinjeda ti napravi rajOvo je kancelarijaMa, imaš dovoljno mestaGrožđe, kivi, kivi i pomorandžeMa, imaš dovoljno mestaA kakav ti je tek pogled, vide se čak i brdaBrda!?19 >

UDOPETRAUDOPETRAMAJAUDOPETRAMAJAPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAPETRADođi, Majo, dođi 'vamo, pa nećemo valjdasve vreme da budemo u grčuU Briselu samo daleko doguraliDođi, Majo, dođi 'vamoU Briselu samo se grlili sasvim drugačije.Zar morate već sutra da nastavite put?Ne moramoNastavljamo sutraZnate li već, kuda?ItalijaNe moramo, možemo i da ostanemo, nežurimoNa moreZar opet hoćeš da nas se otarasiš?Jednom je Udo došao kući, potpuno vansebe, jer je mislio, da te je ponovo video uBriselu. Rekla sam mu: „To je nemoguće,Maja bi nam se sigurno javila”Nisam ponovo bila u Briselu.Ali, Majo, video sam te. Za trenutak si bilatamo, živa, stajala si ispred Palate pravdeVerovatno su Udo i njegove želje ponovobile u raskorakuVideo sam te, stajala si ispred Palatepravde, ali odmah sam primetio da čovekne sme da ti se obratiNiko ne želi da mu se stalno obraćaju,nema ničeg goreg, nego kad je čovek naputu, daleko od kuće, a stalno ga okružuju,pa bilo to i na moru, na kojem se čovekupravo sprema da zaroni u beskonačnost,a ono neko pored tebe viče: „Oh,Petra, i ti si tu.”Mi, naime, hoćemo na moreNa more, da naučimo da plivamoNisam bila u BriseluMi, naime, ne umemo da plivamoUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAUDOPETRAMAJAUDOPETRAMAJAUDOKratka pauza.PETRAMAJAUDOŽelimo ovog leta da naučimo. Možeš li toda zamislišKoliko puta samo rekli: „Šta li Maja radisad”„Kako li je, da li katkad pomisli na nas?”Sad imaš preča posla, zar ne, MajoDugo već nameravamo da te posetimo,Majo, stalno smo nameravaliAli, onda smo pomislili: Možda je bolje daprođe još neko vremeSjajno što ste uspeliOni koje volimo ne mogu nam pobećiNema ih mnogo, MajoNapraviću nam nekoliko jaja na oko, jajana oko sa slaninom(Maji) Ne mršti se, već sam ti to rekao uBriselu. Jednog dana ostaće ti boraDa čovek ne poveruje da se radilo samo ojednoj noći, činilo se, kao da je trajalomnogo duže, skoro kao da smo zajednoproveli čitave dane, nedeljeA bilo je i toplo, početak oktobra, još uvektoplo kao u avgustuBila je sredina septembra. U septembru jeu Briselu još uvek leto. Majo, zar nećeš ništada popiješ(Udu) Verovatno se još uvek pita ko smo?Nisam bila baš potpuno van sebe, bile suneke uske, strme stepenice koje su vodilegore u neku sobu obloženu lamperijom sauskim, dugačkim stolovima oko kojih su,svuda, sedeli ljudi koji su već jeli, a kasnijeje neko od njih zapevaoPre ili kasnije, čovek rodom iz Brisela uvekzapeva> 20

MAJAPETRAUDOMAJAPETRAUDOMAJAUDOMAJAUDOPETRAMAJAUDOMAJAPETRAMAJAUDOPETRAUDOPETRAMAJAOdsedeli smo tamo dobru partijuBilo je to u Sv. Padriku!Sv. PatrikuSv. PatrikuJela si bele bubrege, sećaš li se?Jela je hutsepot*, Petra, beli bubrezi su bilimnogo kasnije, to je već bilo kod drugognapada gladi, rano ujutro, u četiriSasvim se dobro sećam supe, skoro crne,s krutonima u čorbi, gospode Bože, nemampojama, šta je to bilo!?Hutsepot, kažem ja, hutsepot!Stvarno nemam pojma, šta je to bilo, moždaje i bolje tako, ali bilo je dobroUnutra plivaju čitava seljačka imanja.Crevca, slezine, brizle i iznutrice, samoono najboljeTo je bilo tek u početku, pre toga samopopili po pivoSjajan je to gradRadije te sada uopšte ne bismo pitali, gdesmo sve biliSjajan gradMajo, hoćeš da popiješ još nešto?Ja inače retko kad pijemJoš uvek imamo tvoje čarape, krase namhodnikVise s plafona, neko je već rekao: „Ko setamo obesio, od koga su ostale samo joščarape”Eee, deco, to je život! Stalno si to ponavljalaDa li je tvoja majka dobila čokoladu?Čokoladu…? …jeste, hvala* hutsepot – tradicionalno belgijsko kuvano jelo od povrća i mesa,prim. prev.PETRAMAJAUDOPETRAUDOPETRAUDOMAJAPETRAUDOPETRAMAJAPETRAUDOMAJAPETRAUDOMAJAPETRAUDOMAJAPETRAPol nam je rekao gde je ona sadaVi poznajete Pola?!Pol nas sada već mnogo bolje poznajenego tiDala si nam tada tvoju adresu, Majo, i etonas, iznenada, pred Polovim vratima, otkudsmo mogli da znamo, da si…Već je i u Briselu zvučalo da nije jednostavno,mislim, ti i Pol…Ali, Udo, nije zvučalo kao neka velika komplikacijaAli, već tad je zvučalo da se čovek zabrineIselila sam se pre tri meseca, ali ipak…Svašta se, Majo, desilo od one naše noći.Pol nam je sve ispričao.Jako se radujemo zbog tebeSad je na samom vrhuNe znam, da li stvarno mogu da se radujem,na kraju krajeva sve je to zahvaljujućijednoj nesrećiNesreći? Kako ti kažeš… može se to i takonazvatiSreća, nesreća, sreća, Majo, nazovi tokako hoćeš, sve su to samo nazivi, ništa sene menjaMoglo je da ostane, kako je i bilo, mislim,ništa nije moralo da se menja, bila sam zadovoljnaonim kako je, nije moralo…Zadovoljna?To je one noći zvučalo sasvim drugačijeUjutro moram da držim govor, govor predsvim zaposlenimaDivnoNekog udela, Majo, ipak imamo i mi utomeKako to mislite?Ne mislimo mi ništa, Majo, to je ono najboljeza tebe, možeš da se osloniš na nas.21 >

MAJAUDOPETRAUDOMAJAPETRAUDOMAJAPETRAUDOPETRAMAJAUDOPETRAMAJAUDOPETRAUDOMAJAPETRAUDOPETRAUDOMAJAUDOPETRAUDOPETRAVi ste plaćali sve vreme!Ne zavaravaj se, ne zavaravaj seMajo, bilo je potpuno obratnoBila si nezaustavljivaDokle god ste ovde, moji ste gostiSutra nastavljamo put, nastavljamo putSada si baš zauzetaOduvek sam i bilaUnapređenje, to je sad unapređenjeDa popijemo u to imeBio je to nesrećan slučaj, nesrećan slučajsasvim jasnoNesrećan slučaj?Da popijemo u to imeSve sad pripada tebiŠta znači to: pripada?Da popijemo u to imeStalno sam mislila: javićeš se; baš si moglada nam javiš, Majo, kako si, brinuli smoBila si potpuno opsednuta one noći, tvojživot mora da se promeni, konačno da sepromeni, i to smesta i zauvek. Ne moževiše ovako, vikala si cele noći, ne ovako!Šta pričate!?Mi?!„To mora da se završi, zasvagda završi, dami svi seru po glavi!”Da ti je dosta što, povrh svega, još moraši da se izvinjavaš!Da više ne želiš tako da živišStvarno može da udari u glavu, to briselskopivo, ako se ne ostane na jednom…Pa daJoš je nešto bilo u igriUradili smo to za tebe, Majo, kako bi moglada zaboravišDa popijemo u to imeMAJAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAKratka tišina.UDOPETRAKratka pauza.MAJASvo troje se smeju.Čovek treba da je srećan, što može da zaboravičitavu besmislicu, izgovorenu u timvrelim noćima.A sad, sad malo vi, pričajte šta ima kodvas!Kod nas?Mi smo nevažniKod nas ne postoji ništa što bi uzburkalosvetMi živimo kako živimo, mogli bismo da živimoi drugačijeNe treba nam punoUopšte nam ne pada na pamet šta bi svečoveku moglo da trebaMajo, mnogo su, u stvari, važnije, posledicenaše briselske noćiKako se, da kažemo… pokrenula lavinaKako se tvoj život odjednom tako promenio.Jedan od razloga, zbog kojeg smoovde je, Majo, da ti kažemo: Sve je u reduRešeno jeSve je prošlo u najboljem reduUopšte ne moraš da brineš…lepoMoglo je da krene i naopako, znašU tom slučaju, sada, ne bismo ovde sedeli,MajoA verovatno ni ja sa vama, je l‘ da…?> 22

MAJAUDOPETRAMAJAUDOMAJAUDOPETRAUDOPETRAJaja na oko, napraviću nam nekoliko jajana oko, jaja na oko sa slaninom!Ma pustiNismo gladniKako sam stigla do hotela?Sa BrankomBrankom?Taksista sa Kosova? Zar se ne sećaš, njegasmo pozvali posebno zbog tebe, boljeg odBranka nećeš naći u celom Briselu. ABranko još i vozi ulicama, kroz koje autone može ni da prođe!Htela si, usred noći, pod obavezno, u obilazakgrada, čovek nije mogao da te odgovoriBranko je dragi medaČovek može s njim šta hoćePetra nešto šapne Udu na uho.UDOPETRAMAJAKratka pauza.UDOPETRAMAJAUDOMAJAMajo, ozbiljno, uopšte ne moraš da brineš,niko nikad neće saznati, to treba daznašSlobodno budi spokojnaDobro…A i za slučaj da ti to više ne znaš. Mislim,vidiš, došli smo, u stvari, da ti kažemo, damožeš da zaboravišZar ipak ne bi još jedan gutljaj?Neka, vi dve utvare, radije ne, hvala.Kako god ti kažeš, MajoPreprodavci tajni, je l‘ tako? Vi, lukavi hrčci!Čoveče, Udo, čoveče, Petra, torta ćesad da se rasprši po vazduhu, je l‘ tako? AUDOMAJAUDOPETRAKratka tišina.MAJAPETRAUDOMAJAUDOPETRAUDOPETRAKratka tišina.MAJAUDOPETRAMAJAPETRAUDOkrunisanja će tek biti!Kako god ti kažeš, MajoNeka, nekaKako god ti kažeš, MajoMi nikome ništa ne naturamoSve te supe, ta piva, sve te rakije, te kobasice,koje sam tamo pojela, sve ste to viplatili!PrekiniTo je strašnoDokle god ste ovde, moji ste gosti, svevreme ste moji gosti!Šta to pričaš?Kao da smo ovamo došli da nas isplatiš…Udo, čuješ li je?Ne vređaj nas, Majo, nama novac nije bitanNovac, novac, kao da se uvek sve vrtisamo oko novca!Uvek, kada čujem ljude kako pričaju o timnoćima, kojih se, navodno, ne sećaju, pomislim:oni potajno tačno znaju šta se dešavalo,samo glume izbezumljenje, kao danaknadno sve moraju da obaviju velomtajni, zato što je bilo grozno banalno!Zar nije tako?Ne postoji ništa čega bi morala da se stidišA najmanje pred namaI sutra nastavljate za Italiju?VidećemoMi dugo već ne pravimo nikakve planove23 >

PETRA Mi dugo već ne vodimo računa o vremenu,je l‘ tako, Udo?UDO Vreme…MAJA Mislila sam da ste na proputovanjuPETRA Pa, da, tako nekakoUDO I u Briselu samo isto tako ostali. (Smeje se)Dvadeset godinaPETRA Ponekad čovek mora da promeni tapete,zar ne, MajoMAJA I sutra nastavljate za Italiju?PETRA Ima nečeg u tome, kad se ne prave planoviUDO To se zove život!PETRA Bez ičega, samo motorUDO To se zove život!PETRA Da popijemo u to imeUDO Sigurno nemaš puno vremena, a ne kaomiPETRA Ima tu da se radi, odjednom, direktorkaUDO Preko noći u pravom smisluMAJA Sad bih stvarno morala…PETRA (Udu) Ona mora još da radiUDO Možemo sutra ponovo da svratimoPETRA Sutra nastavljamo putUDO Onda ćemo da nastavimo prekosutraMAJA Izvinite, što ja…UDO I PETRA Razumemo teUDO Mi smo tebe oduvek razumeliPETRA I to iz cuga!UDO Možeš da računaš na nasPETRA Mi te nećemo ostaviti na cediluUDO Dok sve ne prođePETRA I sad sve ovo pripada tebi?MAJA Šta znači: pripada?PETRA Tu bi stvarno mogla da se napravi bašta,pravi raj cveća-voća-povrća, visoko, iznadkrovova, Majo, onda uopšte više ne bi moralada silaziš u kupovinu, samo da bereš,bereš, bereš!UDO Petra, oni ovde imaju drugih brigaMAJA Najvažnije od svega je da smo zdravi, je l‘tako.PETRA Kako god ti kažeš, MajoMAJA Još jedan gutljaj?UDO KonačnoScena 5Gospodin Firm, Pol, opet pred sobom ima pivo, gospođaGustPOLGĐA GUSTPOLPočelo je da mi se vrti u glavi, oblivao meznoj pri svakom koraku, u ustima smradtruleži, kao da čovek truli iznutra, čitavihsedam dana, u kući bez normalnog WC-a,bolje da Vam ne pričam detalje, ali ništanije izašlo, ni nazad, ni napred, samo zatošto je onaj idiot od doktora propustio dami dā vakcinu i kaže: „Tu nema šta više dase desi!” Umesto da pusti sve da izađe,bilo kako, samo da izađe, ta odvratnahrana, koju su mi pripremili za doček, klanje,seckanje kozjih iznutrica, „It’s a speciality,it’s a speciality” govorili su mi desetputa pri svakom zalogaju, ne, ne želimda mislim o tomeAli sad, sad nastavljate dalje?Stomak mi se naduo do pucanja, kao kodleševa koje izvade iz vode, čitavih sedamdana u praznoj sobi u Kalkuti, a napoljupada li pada, tu čoveku odjednom postanejasno, kako je, kad se čoveku radije mre,nego nešto tako> 24

GĐA GUST Ali sad, sad nastavljate daljePOL Šta da se radi, čovek mora da izdržiGĐA GUST Gospođa Firm je uvek govorila: „Čovekmora biti stvoren za takve stvari”POL Dugujemo im to. Oni bi dugo već mogli dabudu negde sasvim drugde, i oni to i znaju,postaće uskoro druga Kina, ako tako nastave,to treba preduprediti, drugu Kinu uIndiji, mislim, s jedne strane, a s druge,nije sve tako jednostavno, oni ljude ne dočekujuoberučke, kad im se gradi ulica, zarne, gospodine Firm, Vi ste se pobrinuli daja završim u IndijiGDIN FIRM Vi niste u IndijiPOL (gospodinu Firmu) Sjano, što sam stigaodonde, tamo su mi se stvari razjasnije, nemožete ni da zamisliteGĐA GUST Razjasnile?POL Naravno da ću se vratiti, neće me se otarasiti,potrebno im je sedam sati za sto kilometara,sedam sati, kažu, ne treba imulica.Mi ovde živimo u jednom sasvim izvitoperenomsvetu, zato i jeste sve mnogo komplikovanijenego što čovek misli, a istovremenoje sve mnogo jednostavnije negošto tvrde oni koji odavde upravljajuGĐA GUST Lepo rečenoPOL Time, naravno, ne mislim na Vas, gospodineFirm. Vi ste me i poslali dole, čak ikada su svi govorili: „Ti poslovi se neisplate!”Ta, do neba, nepravda, naši unuci će namzbog nje jednom zameriti, i šta ćemo immi tada reći?GDIN FIRM Vi im tada nećete reći bogzna štaPOL Evropa je jedna iluzija, rep na kraju Azije.Evropa uopšte ne postoji, S jedne strane,svet se sve više smanjuje, a s druge strane,mi nestajemo. I reći ću Vam nešto: Zaslužilismo. Ono što mi smatramo problemima,uopšte nisu nikakvi problemi.Gospođa Gust klimne glavom.GDIN FIRM Tako se to kaže. To se zna, otkad je svetai veka, i svako ko to kaže, oseti se odmahboljim čovekom. Malo radosti zbog sopstvenognestajanja, zar ne, od toga živite iVi. Želja da se spasi svet kao takav, ainače…POL Vaša žena bila je zainteresovana za takvestvariGDIN FIRM Vi to zasigurno znateGĐA GUSTA meni se čini kao da će svakog časa da sevrati po svoj mantilGDIN FIRM Vratili ste se samo zato što je padala kiša?POL Trenutno nema šta da se radi. MonsunGDIN FIRM Monsun u ovo doba godine?GĐA GUST A onda Vas zamalo još i ubijuPOL Indija je ogromna.GDIN FIRM Ali ne toliko ogromna da bi trenutno negdemoglo da ima monsunaPOL Jeste li Vi u Indiji, ili sam ja u IndijiGDIN FIRM Monsun u aprilu!!?GĐA GUST A onda Vas zamalo još i ubijuGDIN FIRM Ponekad čovek ne može da bude dovoljnodalekoGĐA GUST Sad, odjednom, niko više ne dolazi, prenekoliko nedelja bili su ovde skoro svakogdana, sve su preturili, svaku fioku, svakipapir.Kada bi makar došla po svoj mantilPOL Da, nada, mislim…GDIN FIRM Čemu se Vi nadate?25 >

GĐA GUST Uopšte ne liči na nju da čovek ne zna gde jePOL Možda biste, jednom, i Vi, gospodineFirm, trebalo da otputujete, nije zdravo,kad se sve vrti u krug…GDIN FIRM Monsun u ovo doba godinePOL (ispijajući gutljaj po gutljaj piva) Samozato što Vi nikada za to niste čuli, da li toznači da ne treba da postoji?!Čovek se ovde i ne usudi da ima velikeideje, ideje, koje prevazilaze puko nastavljanjedalje, vizije, o kojima čovek ovdeuopšte ne želi da čuje, zato što se svi,isključivo, interesuju samo za svoje stvari,vrte se u krug, uspeh, kako preživeti, transakcijes bankama, grabi, grabi, grabi, kaoda čovek večito mora nešto da gomila,pare, račune, decu, akcije, ulaganja, kamatei kamate na kamate. Samo bez ideja,bez nade, bez utopije, samo zato što akcijeutopija ovde trenutno loše stoje!GĐA GUST Šta to pričate!?POL Ne mislim na Vas. Ljudi kao Vi samo sumali šraf, moraju po ceo dan da trčkarajuza drugima, da im kuvaju kafu, udovoljavaju,podižu raspoloženje: „Kako je, kakoje…!”GĐA GUST Šta Vam je?POL Meni? Ja sam sasvim dobro, bolje negobilo ko ovde. Ja poznajem ljude koji jošuvek imaju utopiju, koji svoj život još uvekžive s određenim životnim smislom, samošto ti ljudi oko sebe ne prave nikakvu gungulu.Ko jednom upozna takve ljude, tajdrugačije gleda na stvariGĐA GUST Šta pričate?GDIN FIRM Uostalom, veoma ljubazno od Vas što stemoju ženu, onda, povezli kućiScena 6Kancelarija.Udo i Petra, Maja.PETRAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAUDOPETRAGospođa Gust napravila nam je kafu, bašljubazno od njeKakva kancelarija! Svečana sala, ovdemogu da se smeste čitavi orkestri, zamisli,šta sve ovde može da se uradi!Jedna bašta bi ovde stvarno mogla da se…Petra ima zlatne rukeMagnolije, bundeve, ogrozd, limun, kamilica,šeboj, krbuljica, klice, sremuš, komonikaOni ovde imaju druga posla, PetraA pogled, a pogled, vide se čak i brda!Brda?!Pri ovakvom pogledu uvek se vide brda.Ja uopšte ne bih mogao da se usredsredimna svoj posao, celog dana bih samoposmatrao kako se menja vremeDivno!Sjajno si to izvela, MajoBaš smo srećni zbog tebeMajo, ti si verovatno đavoTo već znamoAli, ne vidi joj seČovek s tobom mora da provede čitavunoć, zar ne, MajoVi imate potpuno pogrešnu predstavu omeniPredstave, Majo, predstave!Šta su uostalom predstave!Maja daje Petri koverat.PETRAŠta je ovo?> 26

MAJAPETRAUDOMAJAUDOMAJAPETRAUDOMAJAUDOPETRAMAJAUDOMAJAPETRAUDOPETRAUDOMAJAUDOPETRAMAJAPETRAPoklonite ga, radite s tim šta hoćeteNovac? Nećemo nikakav novacPrekiniŠta je bilo, bilo je. Da se vrati, ne može. Janisam takva, to nisu moje sklonosti, sasvimsigurno nisu. Šta je bilo, bilo je i s timje gotovoNaravnoVi me razumeteNe moraš da se pravdašNe moraš da brineš za nasNajvažnije, zdravi smo, zar ne? Lepo, štoste svratili još jednom, danasDa li možemo da te ostavimo samu?Uz tebe smo, čak i kad nismo fizički uztebeReći ću samo još: U tim noćima… čovekradi stvari, i zaboravi, da ugrožava čitavsvoj život, pa da, i život drugih, zar ne?Možeš da budeš spokojnaDa li ste Polu…?NismoPoboguBudi spokojnaNiko ne znaDa li se vama često dešava ovako nešto?Nisam ja za to, nemojte pogrešno da merazumete, takva lakomislenost ne liči namene, iskreno rečeno…Najvažnije, zdravi smo, ili smatrate, da japredstavljam rizik?Pobogu, MajoJe l‘ ti misliš da mi često radimo ovako nešto?A i sve da je tako, Bože moj, može li čovekda zna kakav će biti, kad ostari?Šta pričaš?MAJAPETRAMAJAPETRAMAJAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAUDOMAJAPETRAUDOPETRAUDOMAJAUDOPETRAUDOPETRAUDOPETRAMAJAPETRAUDOPETRADa ne idemo u detalje. Nastavljate u Italiju,danas, je l‘ tako?Uradili smo to na parkingu, noćuU redu je, ne želim da znamUpravo onako kako si želela, MajoPoštedite me detalja, molim vasČekali smo, niko nije videoSve je bilo kao što si poželela one noćiOdstupili smo samo gde nam se činilo daje tako boljeČekićem, Udo je mislio, ići će boljeI veruj mi, bio sam u pravuČak i kad čovek prethodno sve zamisli,ipak je bilo…Da ne poveruješ, kakva se snaga pojavi, utim poslednjim trenucima, Majo…O čemu pričate?Kako grize, viče, cvili, preklinje……ti trenuci, koji, ni po koju cenu, ne želeda budu poslednji…kako udara, grebe, grize, vrištiPrekini!Ne preterujteMoram i ja da dodam, Petra, ne moramoda idemo u detaljeSamo hoću da kažem: Majo, nije da smobaš zaklali zeca!Uradili smo to i sad dosta s tim!Više smo izveli, nego uradili, rekla bih!Za tebe Majo, uradili smo to za tebePa nije bila naša idejaNe preterujte sadGle, Udo… gle, je l‘ to ona nama preti?Petra!Nego šta, vidi joj lice… preti nam, kao dato nije bio njen plan, kao da je nama takonešto moglo da padne na pamet, kao da bi27 >

MAJAUDOPETRAMAJAPETRAUDOPETRAUDOneko od nas došao na ideju da ubije gospođuFirm, a sad, vidi, sad ona namapreti!Šta…Niko je nikada neće naći, Majo, Branko sepobrinuo za toI pritom misliti na pare, o Bože, grozno!Ludi… vi ste…Moram reći: sva sam se naježila!Petra, a šta bi ti, da nećeš možda zahvalnost,saberi se!Pobogu, ne kažem da treba da skoči i ljubinam noge, ali makar neki mali gest…! Ali,ne, umesto toga ona nas ispsuje i još proglasiludacima!Pusti je, pusti je neka se sabere!Pojavljuje se gospodin Firm.GDIN FIRM Ja mogu da se vratim i kasnijeMrak.Scena 7Maja, gospodin Firm.GDIN FIRM Srećan sam što me ne pitate kako sam. Nikadajoš nisam ovoliko šetao. Tamo,preko, po brdima, u šumama, odandeuvek mogu da gledam u Vas.MAJA Baš lepoGDIN FIRM Retko sam prirodu doživljavao ovako intenzivno,odjednom: tu su boje, mirisi, iodsjaj, i vetar, sve to čoveka čini mlađim,jesen bez jeseni.MAJA A ujutro, opet, mrzećete sami sebe štoVam danas nije bilo lošeGDIN FIRM Nisam spavaoMAJA Eto, vidite!GDIN FIRM Čovek, tek kad nekog nema, primeti da ganema. I to biste mogli u svom govoru da…Hoćete li sve izbaciti napolje?MAJA NećuGDIN FIRM Ostavićete mantil da visi?MAJASve ostaje kako jeste. Ostavljamo sve kaošto je bilo, gospodine FirmGDIN FIRM Što?MAJA A što da ne?GDIN FIRM Kao što je ostavio pokojnikMAJAMogla bi svakog trenutka da se pojavi navratimaGDIN FIRM Odakle? Odakle će se vratiti moja žena,kad se pojavi?MAJA Sve su to pitanja…GDIN FIRM Ako verujete da će se vratiti, morali bisteda imate neku predstavu, otkuda?!MAJA Ja u svom govoru, naravno, ne bih želelada kažem bilo šta, što bi Vas na bilo kojinačin…GDIN FIRM Ne radi se o meniMAJA Morate da razumete, nakon sto danaGDIN FIRM Bio sam kod dve vračare, obe su imale podvaljak,jedna je rekla da vidi moju ženukako kupuje u Bolonji, druga je tvrdila daJudit već dugo nije među živima, da je zakopananegde u Belgiji. Recite Vi meni, štabi od ta dva trebalo da mi je milije?MAJAPostoje pitanja koja čovek nikako ne možeda odgonetneGDIN FIRM Majo, kada se vrati, ona više neće biti ista,ona više neće biti Judit, koju smo znali,Majo. Pa i Vi ne verujete da ćemo nazaddobiti Judit kakvu smo poznavali?> 28

MAJA Pre svega i Vi ćete biti drugačiji, gospodineFirm. Čovek se na neki način ipakoprosti, čak i kada uopšte ne želi da seoprosti, niti uopšte može da se oprosti, aličovek želi da se zaštiti, hteo on to ili ne, pabilo to makar i samo zbog mirnog sna,svako će to razumetiGDIN FIRM Ja ne želim više da spavamMAJA Ali ne smete da izgubite naduGDIN FIRM Ne morate Vi da mi pričate o nadi, maniteme tog iščašenog saučešćaMAJA Bože moj, čula sam, tek skoro, priču o nekomtaksisti. Nestao je, preko noći, beztraga. Svakome je, naravno, bilo jasno dau pitanju može biti isključivo zločin; nijeto prvi put, stalno se dešava, ali ovaj put,ovaj put bilo je besa, tolikog, da su čitavekolone taksista, celog dana, s crnim zastavamakružile gradom, blokirajći sve ulice,neki su ih kitili cvećem, a drugi, pak, besnohteli da ih batinama izvuku iz kola. Sve novinepisale su o tome tri, četiri dana. Jedanje tvrdio da je video jedno, a onaj druginešto sasvim drugo, brat, ujak, tetka, svadeca, svi isceđeni, da bi, odjednom, petogdana, tog taksistu, u njegovom taksiju uhvatiliu Hanoveru, na taksi stanici kod železničkestanice, čovek je jednostavnohteo da se izgubi, pa makar i na nekolikodana, možda i zauvek, niko to tačno nemože da zna, a ponajmanje njegova ženaGDIN FIRM StrašnoMAJA Ali, živ je, gospodine Firm, živ je!GDIN FIRM Može da se ubije!MAJA Ali, živ je!GDIN FIRM Čovek se oseća mnogo bliže drugom čoveku,kad ga nema.MAJA To što ponovo idete u šetnju, dobar jeznakGDIN FIRM Ponovo bolje spavamMAJA Raduje me toGDIN FIRM Na neki način, odjednom, sve je ponovo uredu, Majo, iako ništa nije u redu.Ali, čovek nije izložen tom večitom kolebanju,koje razrešava ovo provođenje vremenazajedno od jutra do sutra, čak i kadačovek uopšte i ne pomišlja na to…MAJA Vaša žena posedovala je nekakvu besprekidnost,nešto poput besprestanka, čovekne bi mogao da zamisli, kako ona, odjednom,leži na sofi ili kako sedi za stolom i ništane radi, već samo jede.GDIN FIRM Sad i Vi već pričate u prošlom vremenu.MAJA Sve je prošlo vreme, sve, i ovo, što upravoradimo: već je prošlo!GDIN FIRM Spavate li još uvek pored njega?MAJA Šta?GDIN FIRM Spavate li zajedno svake večeri, mislim…MAJA Ja uopšte više ne živim…GDIN FIRM Eto, vidite!MAJA Kakve to veze ima s Vašom ženom?GDIN FIRM Raščistite ovo đubre!Kada je zamislim, kako, odjednom, nakonsvih ovih meseci, stoji tu, morao bih dapobegnem, ne bih mogao da ostanem dastojim pred njom, bojim se da bih je napao,a da i sām ne znam zašto. Verovatnose i sām više ne bih prepoznao i otkrio bihda više nemamo šta jedan drugom da kažemo,ili bi mi, odjednom, došla nekakostrāna, ali ne i ja njoj, ne možemo to daznamo… ovako nešto nismo nikada još doživeli,ali ipak imam osećaj, kao da ju jesmaknuo čovek sām, kao da je kriv, a da toi nije, razumete li me!?29 >

MAJA Ma, šta to pričate, gospodine Firm, sad nesmete toliko da brinete, ne o tim stvarima.Već je dovoljno što je nema. Čovek sad nesme da pogoršava stvari, kad su već takve,kakve su. Vaša žena sigurno ne bi volela dase valjate u krivici, koja i ne postojiGDIN FIRM Imam utisak da policija neće da mi ispričasve do kraja, da nešto prećutkuju. Majo, Viznate, da i ja pripadam krugu osumnjičenihMAJA Opet mučite sami sebeGDIN FIRM I Vi ste, Majo, sigurno, u nekom trenutkupomislili da sam ja krivMAJA Sada Vi mučite mene, ne bi li ja mučila VasGDIN FIRM Da nešto nije u redu s Bendžaminom, primetiosam odmah po njegovom rođenju,čim sam ga prvi put ugledao, prestraviosam se, ležao je kao prastara drvena igračkau obliku čovečuljka, mesnat, majušnofaraonče, sa svojom špicastom glavom.Ona to nije htela da uoči. Sa tri još uveknije mogao sām da drži svoju glavu, a s četiripuzao je po našem tepihu… kakav jad.Postajao je sve deblji, sa dvanaest imao je94 kilograma. Graniči se sa čudom, govorilisu doktori, to što je naučio da štrika.Nedeljama je štrikao jednu kapu, a kada biga čovek upitao, za koga je štirka, samo biprozborio: „Vetar”. A ja bih na to rekao:„Da.” Samo bih rekao: „Da.” Jer nisamznao, šta drugo da kažem. Sledećeg danaopet ga pitam: „Za koga je štrikaš”, i sveopet ispočetka. Ali, ona, ona ga je volela,ona ga je obožavala. Nikad nije imala vremena,ali za njega je uvek imala vremena.Majo, šta mislite, šta je to predstavljalo zamene? Ja bih na to rekao: „Da”, samo bihMAJArekao: „Da”. A ona bi razgovarala s njim,premda čovek s njim uopšte nije mogaoda razgovara. To je da čovek iskoči iz sopstvenekože, Majo, ali ne može se, to jetako, ne može se. A ono što se ne može, točoveka izludi. Znala je da s njim priča satima.Noću bih ležao u krevetu i pitao se,o čemu bih uopšte mogao da razgovarams njim. Ništa mi ne bi padalo na pamet. Ninoću, a ni inače. I otkad je umro…Možda je baš sve dobro kako jeste.Često su stvari mnogo jednostavnije negošto čovek misliGDIN FIRM Kada bi mi neko moju ženu, mrtvu, ostaviopred vratima, bio bih srećniji nego što samsadaMAJA Ponekad razmišljam, kada se jednog dana,nakon života, budemo probudili, shvatićemo,odjednom, kako je mnogo toga bilomnogo drugačije nego što smo misliliGDIN FIRM Kakve to veze ima sa mojom ženom?MAJA Nikakve. Ipak ja to tako zamišljamGDIN FIRM Govor mora da sadrži bol, a da taj bol nepriredi bol nekom drugom, razumete meMAJA Ne mogu da održim Vaš govorGDIN FIRM MožeteMAJA Šta?GDIN FIRM Mi smo mnogo bliskiji nego što Vi mislite.Da li bih mogao nešto da Vas zamolim?MAJA NaravnoGDIN FIRM Hoćete li, molim Vas, prestati da stavljatecveće na auto moje žene. Molim Vas da nepravite groblje od tog auta.MAJA NaravnoGDIN FIRM Trebalo bi da bude ovako: da Vi kao Juditpričate o Judit, mislim, ipak biste mogli daobučete njen mantil> 30

Mrak.Scena 8Uzima mantil sa čiviluka.Izvinite, dozvolite…Stavlja ga preko njenih ramena.To bi bilo sjajnoGospođa Gust, Udo, Petra, gospodin Firm, Maja.PETRA Ne želimo da budemo nametljivi, samokratko da se pozdravimoUDO Brišemo odmahGDIN FIRM Ja mogu da se vratim i kasnijeMAJA Ne možetePETRA Brišemo odmahGDIN FIRM Ne želim da se uplićem u nekakav rastanakUDO Što kraći rastanak, to ćemo se pre ponovosrestiGDIN FIRM Lepo ste to rekli. Pouzdano. (Pruža ruku.)UDO Udo, Petra, stari Majini prijateljiMAJA Dakle, želim vam sve…PETRA Maja nam je ispričala priču o Vašoj ženiGDIN FIRM Voleo bih da je čujemUDO Nestati nije isto što i nestanak, gospodineFirmPETRA Čovek uopšte ne zna šta da kaže, sve štočovek kaže…MAJA Ne mora čovek ništa da kažeGDIN FIRM I kuda ćete sad?PETRA U Italiju. Znate, hoćemo da naučim da plivamo,u ItalijiMAJA Želim vam sve…GDIN FIRM U ovo doba godine?UDO Možemo i da sačekamoPETRA Da sačekam onoliko, dok više ne budemoznali, da li još uvek čekamo ili već živimoGDIN FIRM Kada bi čovek mogao tako da živiPETRA Kad, eto, živimo dvadeset godina u BriseluUDO A samo smo bili na proputovanjuGDIN FIRM Judit je često odlazila u Brisel, zar ne,Majo, katkad ste i Vi bili s njomPETRA (Maji) Nisi morala da nam daješ nikakavnovac, MajoUDO Novac nama ništa ne značiMAJA Želim vam sve najboljePETRA Inače bi ti tu nešto pogrešno razumelaUDO Učinili smo to za tebe, kako bi mogla dazaboravišPETRA Novac ne može da kupi baš sveUDO Inače, stekli bismo utisak da želiš da namplatiš i da nas se otarasišPETRA (gospodinu Firmu) Vi verovatno sada ništane razumete, to je prijateljska stvar,neka stara priča, Maja može kasnije daVam objasniGDIN FIRM Ja ne moram baš sve da razumemSvi se smeju.MAJA Sviđalo se to nama ili ne, ja večeras moramda održim govorUDO Kažem ja, hoćemo samo da se pozdravimoGDIN FIRM ŠtetaPETRA Jeste, katkad čovek mora da ide, kad jenajlepšeUDO Uvek, Petra, uvek, inače, ne bi bilo najlepšeGDIN FIRM Stvarno želite da naučite da plivateUDO Vidiš, Petra, šta sam ti već rekaoPETRA Udo stalno ponavlja: „Onda više nije takolako udaviti se”31 >

Svi se smeju.GDIN FIRM Ma ostanite, imate još tri nedeljeUDO Majo, ne mršti se, jednom će ti ostati boraPETRA (gospodinu Firmu) Kad dođete u BriselGDIN FIRM Moja žene je često išla u BriselPETRA Eto, vidite!UDO A sad na motorGDIN FIRM Bože moj, pa vi ste…!PETRA Možete sa nama!Mrak.Scena 9Maja, gospođa Gust.Gospođa Gust pokušava da pojede hleb, koji nije moglada pojede još u petoj sceni.Maja je pritom tako posmatra da gospođa Gust, postepeno,više ne može da proguta ni zalogaj.MAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAJedite lagano, gospođo Gust, samo jedite!HvalaBez žurbeDaTreba odvojiti vremeDaPotrebno je vreme za jedan takav sendvičs kobasicomDaČovek se odmah bolje oseća, kada možeda zagrize u takvu kobasičarsko-sendvičarskuzadovoljnost. Čovek, iz jutra u jutro,svom mogućom sendvičantnom brižljivošćustavlja kobasicu na hleb, kao da je sāmsebi majka.Smeju se obe.MAJAGĐA GUSTMAJADa li Vi stavljate cveće na auto gospođeFirm?Šta i ako stavljam?Lepo, lepo od Vas.Tišina.Gospođa Gust prestaje da jede.MAJANastavite mirno da jedete, samo jedite!Gospođa Gust pokušava da nastavi da jede.Tišina.MAJASmeju se obe.MAJALepo od Vas, takva žalost, koja osobu zakojom se žali tako lepo održava u životu.Lepo je kad je neko takav uvek opskrbljencvećem.Kao da i Vi uz njega procvetate, gospođoGust.Čoveka preplavi svest o sopstvenom biću,zar ne, gospođo Gust?Čovek se odjednom nađe u takvoj žalosti,ne dešava se svaki dan.Takva svest o sopstvu, kao da čovek tocveće namenjuje sebi samom.Iz straha da i sām jednog dana ne budezaboravljen.Gospođo Gust, čovek bi veoma priželjkivaoda ste Vi za njim u žalosti.Kakva divota.Samo kada bi ona to mogla da vidi, zar ne,gospođo Gust?Možda ipak vidi.Ili samo drugi treba da vide?> 32

GĐA GUSTMAJATišinaMAJAGĐA GUSTMAJASlika bez rečiMirno žvaćite, polagano, čovek mora daih usitni. Lagano usitni, to je zdravo.Zdravo?Kakva sreća što cveće stalno isponovavene.Zamislite kada bi večno cvetalo.Šta bi onda čoveku još preostalo?Znate li da joj Vi time kopate raku?Raku?Raku, naravno.Ili šta biste pomislili kada biste Vi bili gospođaFirm i kada biste noću, jednom tudaprošli, i Vi biste pomislili…Jedite lagano, samo Vi jedite!Čoveku je potrebna snaga……već kada se golo telo gospođe Gust, iznoći u noć, prevrće ispod čaršava.Gospođa Gust, naša devojka sa cvećem,naša grobarka.Ne, ništa ne govorite, lepši ste, iz dana udan.Sve ste lepši iz dana u dan!Jedna prilika prelazi preko scene u mraku.Scena 10Maja, Pol.POLNego… šta on uopšte hoće, osim što kukaunaokolo?MAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLKad krećeš?Hoćeš da me se otarasiš? Dvanaest godinanije baš ništa, MajoOdjednomNikada još nisam bio s nekim dvanaest godina…s druge strane, šta je dvanaest godina,kad, eto, proleteŠta je bilo, bilo je: je‘ l moralo baš to da sedesi?Moralo da se desi, moralo da se desi, štajoš mora da se desi, zašto stalno dolazikod tebe?A šta drugo da radi?Nakon tri meseca, takve stvari se dešavaju,i strašne su, ali dešavaju se, štagodbilo, nesreća, namera, beg, ja sam je jedvapoznavaoTi si je jedva poznavao!?Bilo je već takvih primedbi, biće njemu jasno,čak iako ti ništa ne kažePa ti moraš da znašOči su joj bile pune suza dok sam joj pričaoo KalkutiVerovatno ste pritom oboje bili dirnutisopstvenim bićem.Dirnuti vašom dirnutošćuUdo je obećao da će mi popraviti vrata.Ništa mu nisam ispričao, mada se, naravno,zaprepastio. Pitao se, kako se to desilo,takva snaga, rekao je, nije, zapravo,moguća. Pozdravio teŠta…?Oni sada žive kod meneŠta?!Nedavno su noću stajali pred vratima,znaš da nemaju puno para. Udo mi pomažepri renoviranju, brzo ću opet moratina put33 >

MAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLMAJAPOLPol!Šta?Pol, to su… to su prestupnici, prevaranti suto, neviđeni ološ, asocijalni ludaci, najgorišljam, oni pripadaju nekoj sekti, Pol, takoje, uništitelji života, mašine za uništavanje,iznikle iz znoja najgorih noćnih mora,lutajući krpelji vuku se po Evropi.A najbolje tek stiže…Mislim da je dovoljnoOni uopšte ne postojeJesi poludela?!Jeste, oni ne postoje, raspitivala sam se:Olsen, Olsen, Olsen, postoji preko stotinuOlsenovih u Briselu, ali ni jednog jedinogUda, a ni PetrePrekini!Da, da, tad mi je postalo lakše.Opet pušiš?Ne zaistinskiMajo, mora li svaki put da se završi onakokako se uvek završavalo?Oni jednostavno žele da me uništeMajo, šta pričaš, ti nemaš pojma, ti ih nepoznaješ. Udo i Petra pokušavaju da živejedan sasvim poseban život. Oni žive životbez novca, to je neka vrsta životnog eksperimenta.Samo što oni o tome ne zvone nasva zvona, oni ne žele nikoga da preobrate.Oni ništa ne propovedaju, razumeš, Majo,svuda po svetu rasute su već grupe ljudikoje pokušavaju da žive kao Udo i Petra,koje su odlučile da uteknu ovom kapitalističkombesmislu, koje su shvatile da postajesve gore i gore i da vodi do još veće bede.Ljudi kao Udo i Petra pokušavaju da savladajuto ludilo, razumeš, oni se suprotstavljajutoj egoističnoj mašineriji proždrljivo-MAJAUDOMAJAPOLMAJAsti. Oni pokušavaju da žive život na bazi razmene.Međusobno razmenjuju usluge, ponudeda nekome učine nešto, što taj nekone može sām da uradi, a zauzvrat im tajneko ponudi nešto drugo. Na taj način čoveknešto nudi i nešto zauzvrat dobija. Postojekrizne situacije, potrebe, za čije ispunjenjena normalnom tržištu jedva da postoji,ili uopšte ne postoji, povoljna ponuda,a pritom čovek može vrlo lepo da živi, i takose, Majo, postepeno, po celom svetu, pravimreža ljudi kao što su Udo i Petra.O, BožeUdo mi renovira stan, a zauzvrat ću imdozvoliti da žive tu, oni su moji gosti.Gosti? Gosti!Ali, to još uvek nije sve, Majo, oni dezavuišui sāmu tu ideju: Udo i Petra odlaze još korakdalje. Oni zauzvrat ništa ne očekuju, znaš,oni i ne žele da žive kod mene za džabe, naprotiv.Čovek čak stiče utisak da bi ih uvrediokada bi im za njihov rad nešto ponudio.Njima je na umu nešto sasvim drugo: pukodavanje, ideja pukog davanja, Majo, pukodavanje netaknuto bilo kakvom zabludom,bilo kakvom protivuslugom! Znaš li šta toznači? Možeš li to da zamisliš!? Majo, možešli uopšte da pojmiš, šta to znači? Da li sise ikada pitala, šta je suština davanja? To jejedna prava nemogućnost, priznajem, čovekabi takva pomisao mogla gotovo da izludi.Udo i Petra se bore za još jednu stvar,oni imaju viziju, utopiju, ne žive ovako kao tii ja, bez iluzija, oni iskreno žele da nešto promeneu ovom svetu! Dobro je što još uvekima ljudi kao što su Udo i Petra, koji se jednostavnone… to je vredno divljenja.Izbaci ih napolje!> 34

POLMAJAPOLScena 11Majo, uopšte me ne čudi, što ti to odbijaš,što se čak osećaš ugroženom. Njima je žaošto se osećaš kao da su te oni napali, alinavikli su oni na to, čak su te i branili, akobaš hoćeš da znaš, rekli su da čovek morada ima razumevanja, sada, kada si, odjednom,dospela na takvu poziciju. Majo, onite jako cene. Ne želim da znam šta semeđu vama dogodilo, uopšte ne želim daznam, ali oseća se da si ih duboko povredila.Oni to nikada ne bi priznali, privrženisu ti, još uvek maštaju o vašoj zajedničkojnoći u Briselu kad su te upoznali, koja je zanjih bila sasvim poseban doživljaj, i koji nikadaneće zaboraviti.Pol, izbaci ih napolje, smesta!Zar ne primećuješ da postepeno postaješkao tvoja majka? Ranije si me proganjalaludačkim napadima ljubomore, samo seseti vrata, Majo… ali, sada, postaje još maglovitije,mračnije, sasvim neshvatljivo.Njihova ideja tebi ne mora ništa da znači,Majo, ali mogla bi, u najmanju ruku, jednomda… Znaš, malo je parova, kao Udo iPetra, koje tako rado posmatram, kako seophode jedan prema drugome.Oni ne bi voleli da ti ja ovo kažem, ali smatramda bi ti, sada, kad si na takvoj poziciji,mogla, mogla jednom nešto za njih da…Majo, razmisli.Starački dom, majka, Maja.MAJKAMAJARekla sam da želim kupaći kostimZbog čega?MAJKAMAJATišina.MAJKAMAJAMAJKATišina.MAJKAMAJAMAJKAMAJATišina.MAJKAMAJAMAJKAŠta je toliko neobično u tome da jednažena zatraži kupaći kostim?Zašto tučeš druge korisnike doma?Ja bih se stidela kada bih svoju majku pitalatako nešto, BetiJa nisam Beti, mamaUgasi svetloI kako je na poslu, jesi li čula nešto?Prekini!Je l‘ se žena, čiji novac sad zarađuješ, jošuvek nije vratila?Ja ne zarađujem njen novac. A da li krevet,u kojem ti ovde spavaš, pripada ženi, kojaje prethodno u njemu umrla?!Kakav bi to svet bio bez Šubertovih pesama,uvek si ponavljala.Čovek dobije tako lep glas, takav dar, aonda ne može da održi ritam, kakva šteta!Čovek, čije je sredstvo protiv gljivičnihoboljenja dugo stajalo u našem kupatilu,uvek je govorio…Nije mu baš bilo od koristiMožda je bio isuviše lep, tvoj glas. Glas,koji ne želi da bude ništa drugo nego lep,više i nije lep. Bez muke bi izašla na kraj sasvakim Vagner-orkestrom, ali šta vredi.Često sam razmišljala: Da si umesto togglasa dobila pravi osećaj za ritam, mogla simakar da budeš dirigent. Mogla si da bu-35 >

MAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAdeš i član hora, u tom slučaju, makar biodrasla u horskoj porodici s drugim članicama.Zamisli samo sva ta lepa putovanja,zemlje i crkve koje bi obišla. Verovatno sinekom prilikom mogla da stojiš na operskojsceni usred hora zarobljenihNije se desilo baš onako kao što si ti u svojojglavi zamislila!Oduvek si kaskala, od svake Šubertove pesmepravila bi katastrofu.Ranije sam te slušala, kako noćima tumarašpo kući, raspremaš i šuškaš usred noći,usamljeno raduckaš u tami, ja sam ležala,nisam više mogla da se pomerim, kao daništa drugo nisam bila u stanju, već samoda osluškujem tu tužnu daljinu, daljinu,koja je postajala sve dalja i koja te je laganoprogutalaBilo nam je lepoJoš uvek mogu da zamislim kako sediš podhaubom, ogromnom haubom, a ja sedimispred tebe, i krećem da te psujem, a ti sesmeješ, gluva od duvanja haube, a ja urlamizgovarajući najogavnije reči, najogavnijereči na celom svetu, po prvi put usvom životu, a ti sediš i smeješ seTe zime kada si se rodila, Majo, bilo je tolikohladno da su kravama uši otpadaleMaja odjednom prasne u smeh, a potom i majka.MAJKAMAJAMAJKAJesi li održala govor?Još uvek znaš za to? To si zapamtila?!A zašto ne bih to zapamtila?Odlazi do ormana iz kojeg uzima jedan džemper.MAJKAHoćeš li da obučeš džemper, Majo?MAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAMAJKAMAJAKratka tišina.MAJAMAJKAScena 12NećuPoklanjam ti gaVrati gaBaš je lep džemperVrati ga!Imam već toliko puno džempera, Majo,mislila sam, možda ti je baš ovakav potrebanNijeObuci ga makarPrestaniBaš je lep džemperPrestani da mi vraćaš sve moje poklone,kao da je sve od mene, jedno veliko ništa,kao da čovek uopšte ne želi to ni da dotakne,niti da ga makar na dan zadrži zasebe, kao da će se čovek otrovati, svakipoklon, jedna kletva, toliko gadna da čovekmomentalno želi da ga se oslobodi,kao da poklona nikad nije ni bilo.Moram sad da održim govor koji sam napisala,mamaDaćemo ga onda ženi iz Šri LankeMaja, Udo, Petra, gospođa Gust, Pol, gospodin Firm.Piju.POL Meni danas kao da je novembarGDIN FIRM Novembar je za mene najlepši mesecPOL U novembru je u Indiji letoGDIN FIRM Leto u novembru?POL Indija je velika> 36

GDIN FIRM U ovo doba godine!?POL Da li sam ja u Indiji ili ste Vi?GĐA GUST Trebalo bi da puste grejanjeUDO Mi bismo, stvarno, lagano trebalo da…MAJA Ostanite, ma, ostanite! Nije baš zgodno dačovek vozi po ovakvom vremenuPOL Možete da ostanete koliko god želite.PETRA Ali, nažalost, moramoMAJA I POL Morate?UDO Još jedan gutljajGDIN FIRM Još uvek brojim dane. U početku su to bilisati. Sati koji nikako da prođu.POL U nekom trenutku biće godineGĐA GUST Uopšte ne liči na nju da čovek ne zna gde je.MAJA U ime toga što smo svi ovde zajedno…GDIN FIRM Neće se više vratitiMAJA U ime sto dana koji, eto, još uvek… (Podignesvoju čašu)POL Čovek se vodi kao nestalo lice tek nakonpet godina.MAJA …nisu prošli, jer ona, još uvek, svakog trenutka…uzdravlje!GĐA GUST Gđa Firm nikada nije pila u kancelariji. Onanije bila…MAJA Opet govorite „bila”, gospođo Gust.GĐA GUST Gospodin Firm je takođe rekao „bila”.MAJA Kad gospodin Firm kaže „bila”, onda je tonešto sasvim drugoUDO Pijem za nadu, koja ne odustaje od sebe,jer nada uvek ostaje nada.POL Sjajno!PETRA (Udu) Moramo da mislimo i na vožnju!GDIN FIRM Najgore je slepo verovanje! Slepo verovanjesamo stvara nemire.POL Nemire?GDIN FIRM Ko se nada, taj se boji.MAJA Ja mislim, kada bi ona znala, da mi danasovako sedimo…GDIN FIRM Tako počinju posmrtni govori.MAJA Ja još uvek nisam ni započela svoj govor,gospodine Firm.GĐA GUST Ja na hodniku još uvek čujem njene korake,korake koji su mogli da deluju ljutitoonome ko ih nije znao.GDIN FIRM Samo jedna molba: bez posmrtnog govora!MAJA Gospodine Firm, meni je već dovoljno teško…UDO Majo, da poseduješ retoričke sposobnosti,čuli smo to još u Briselu.MAJA (gospodinu Firmu) Ne bih želela da kažembilo šta, što bi Vas na bilo koji način…GDIN FIRM Ne radi se o meniGĐA GUST (Maji) Šteta. Da je gospođa Firm znala daćete Vi jednom o njoj držati govor.POL Ja ne bih želeo da čujem govor o sebi, čaki da sam mrtav, ne bihMAJA Zašto mrtav?POL Bilo bi mi dovoljno da znam ko će ga održati.MAJA Lepo je i kada se čovek sa takvim govoromzapriča u daljinu, za koju i ne zna kolikoje daleko.GĐA GUST „Kad bismo mogli da budemo u nekom odovih vozova”, stalno je govorila.GDIN FIRM To se kaže onako, dok čovek tako gledakroz prozor, a u stvari, priželjkuje da nekodrugi baš to i čuje, kako bi kasnije govorio„Uvek je govorila: ’Kad bismo mogli da budemou nekom od ovih vozova.‘”PETRA Mi to radimo oduvek, kad nešto tako pomislimo,zar ne, Udo.UDO To se zove život.POL Sjajno!GDIN FIRM Kada bi čovek znao šta sve ljudi pričaju onjemu, to bi ga u grob oteralo.37 >

POL Pa kažem jaMAJA (digne čašu) Za gospodina Firma, na kojemse uopšte ne vidi šta sve…GDIN FIRM Neće se više vratiti.UDO Ja uvek govorim: Nada se brine za sebesamu.POL Tako je!GDIN FIRM Ona je mrtva!Tišina.Pol prvo sebi sipa punu čašu vina, a potom jednu manjugospodinu Firmu, jer u flaši više nema vina.MAJAPOLPETRAGĐA GUSTŠta to pričate?(gospodinu Firmu) Mogu da otvorim jošjednu.Nećemo piti više.Ne smete da izgovarate tako nešto, gospodineFirm.Pol otvara još dve flaše i sipa svakome, neometen pričom.GĐA GUSTUDOPOLGDIN FIRM A da sam je ja ubio?MAJA Gospodine Firm, za mene je već dovoljnoteško…GDIN FIRM Ja sam je ubio.UDO Da ne pripisujete sebi malo više nego štobi trebaloPOL Malo previšeGDIN FIRM Ne verujete mi?UDO Verujemo Vam, ali ne u ovom slučajuMAJA Da li biste o tome mogli nakon govora…UDO (gospodinu Firmu) Da sam na Vašem mestune bih bio toliko siguranPOL Ipak, uvek je lakše kad čovek nešto možeda prizna. I ja bih rado to učinio. Jednostavnopriznao. Oslobodio se balasta. Samo,šta da priznam? Pitanje je šta?Uvek može nešto da se pronađe.(gospodinu Firmu) Šta Vi umišljate?!(gospodinu Firmu) Dā se razumeti da steVi to uradili.GDIN FIRM Razumeti? Razumeti! Mora li čovek uveksve da razume?Ljudi stalno govore o razumevanju.GĐA GUST Srećna sam što ona ne mora to da slušaGDIN FIRM Ja sam je ubioUDO Rado biste to učiniliGDIN FIRM Molim?!MAJA „Ja sam je ubio, ja sam je ubio!”, nikadVam nije dostaGĐA GUST Moram da kažem da…MAJA (gospođi Gust) Ne umišljajte da ste takovažniPETRA (Udu) Sad krećemo.GĐA GUST (Udu i Petri) To govorite otkad ste došli.MAJA Ostanite!POL Čovek je oduvek žrtvovao, ne samo životinjei ljude, već i decu, Feničani su žrtvovalidecuGĐA GUST Fe… Ko?POL Ne znate za to?GDIN FIRM Ja nisam prinosio žrtvu!POL (gospodinu Firmu) Niste, Vi niste. Ona je.Vi uopšte nemate pojma…MAJA Žrtva nije isto što i žrtvovanjePETRA Šta sad to treba da znači?MAJA Rat, ubistvo, rak, prebiti koga na mrtvoime, da li je to isto?UDO (Maji) Ti bi sada trebalo da se suzdržiš.MAJA Da se suzdržim?! Šta imam od toga?POL Ona je možda pošla sa mnom u IndijuGDIN FIRM Prekinite, visite ovde, jer su Vas proteraliiz Indije> 38

POL Proterali?GDIN FIRM (Polu) Da, proterali, Vi mislite, mi neznamo, Vi, glupane što poboljšavate svetMAJA (Polu) Reklo bi se da joj nije smetalo, štonisi bio tamo. Izgleda da joj i nisi baš nedostajaoPOL Šta vi znate?GDIN FIRM Obrlatite u životu sve ovde, sve sami duhovi,bogalji nesposobni za vezivanje,deca-jedinciMAJA (Udu i Petri) Ispričajte, no hajde ispričajte,sada nedostaje još samo vaša pričaUDO Mi nemamo šta da ispričamoPETRA Nema ničega do nas samihMAJA Šta se onda desilo te noći?UDO Koje noći?PETRA Živimo isključivo u trenutkuUDO Ima noći i noćiPETRA (Udu) Treba da krenmo.GĐA GUST To govorite otkad ste došli.POL Šteta što nema više ljudi kao što ste viMAJA Zar nikad nije dosta!? Ništa ne preostane.„Ja sam to uradio!”, „ja sam to uradio!”UDO Zar nije govorila samo lepo o Vama, gospodineFirmGDIN FIRM Govorila? Govorila! Kada bi čovek znao štasve ljudi pričaju o njemu, to bi ga u groboteralo.POL Kažem jaGĐA GUSTMAJAA čovek bi ipak želeo da zna.Gospođo Gust, ja mislim da Vi ne bisteviše želeli sve da znate, kada biste znalisve.GĐA GUST Pa, ne mislim ja na sebe.POL To ne zavisi od čoveka.PETRA To se zove život.GDIN FIRM Šta to pričate? Život? Život! Kao da je tonešto što čovek može da izabere.GĐA GUST Čovek bi želeo da zna, ali istovremeno i nebi.MAJA Kad čovek sazna, kasno je.GĐA GUST Čovek bi ipak želeo da zna, koliko je ožalošćenih.I čega se sećaju.POL (Maji) Danas ti je kosa tako lepa. Kao dauopšte nije tvoja.GDIN FIRM (Polu) Veoma ljubazno od Vas što stemoju ženu povezli kući.POL Sedeli smo u kanuu. Nikada do tada nisamsedeo u kanuu. Bilo je kao na filmu. Čovekposmatra, eto, kako tako sedi i misli se:Baš je kao na filmu. Ali, da mi stvarno, eto,tako sedimo. Nije udobno. Izgleda udobnosamo na filmu. Nestala je dve nedelje kasnije.Tišina.Pol sebi sipa vino.PETRA To se zove životGĐA GUST Čula sam jednom o jednoj ženi koja…MAJA Ne želimo da znamo šta ste Vi čuliGDIN FIRM Pustite je neka pričaMAJA Moram, dođavola, odmah da održim svojgovor!GDIN FIRM Samo da ne bude posmrtni govor!PETRA (Maji) Sad možeš sve da kažeš.MAJA Sve? Sve! Kada bi čovek znao šta je sve, onnikada više ništa ne bi rekao. Jednostavnoništa. Jer, drugi to ne bi mogli da razumeju.I pošto bi on, koji sve zna, takođeznao, da oni to ne bi mogli da razumeju,on bi jednostavno zanemeo. Sve bi zadržaoza sebe. I ne bi bio nesrećan zbogtoga. Ništa nesrećniji nego što su drugikoji to ne mogu da razumeju. Do te merene razumeju, da je bolje da čovek ipak sve39 >

Tišina.GĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAGĐA GUSTMAJAUDOMAJAPOLMAJAGĐA GUSTMAJAPETRAMAJAzadrži za sebe. Za sva vremena. Zato štonema šta više da se kaže, kad su drugi zbunjeni.Pritom je sebi, malo pre toga, kupila ovajmantil, mantil za koji ne postoji odgovarajućevreme, rekla je.Šta sad znači „malo pre toga”?Baš pre negoPre čega, gospođo Gust, pre čega?Ali, ipak, još uvek postoji pre i posleA šta je između, gospođo Gust?Čovek, u ovakvoj situaciji, ne sme ništaviše da kaže, sve što čovek, u ovakvoj situaciji,kaže, ispadne sasvim drugačijenego što je mislio.Šta ste hteli da kažete, gospođo Gust?Još jedan gutljaj, a onda se bacamo namotor.Neki smatraju da u zalasku sunca ima nečegšto nas umirujeU zalasku sunca?Na sunce besni li se besni danju i noću.Sunce urla. Neprestano. Čim urla malomanje, mi to osetimo.Osetimo?Postane malo hladnije.Kada bismo sve čuli, poludeli bismo.Ne dolazi sve do nas.Kada bi sve dolazilo do nas, poludeli bismo.Čak i drveće ispušta umirući vapaj…Samo, mi ga ne čujemoPrvi put čujem za to.Vidite!UDOGĐA GUSTMAJAMrak.Poslednja slikaNestajemo sad.Nestajete? Kada bi čovek to mogao tektako.Zar nije divno kad neko nestane.Koliko ljudi to priželjkuje? Celog života.Čak i oni za koje se nikad ne bi reklo. I neuspe im. Taj potpuni nestanak. Kako morada, od sreće, prolaze žmarci, onoga komejednom to uspe. Potpuni nestanak. Iakoje čovek još uvek tu. Možda čak i sasvimblizu. Ili na drugom kraju sveta. To je život.Uspeli život. Potpuni nestanak. Bila bi tosasvim drugačija vrsta uspeha. Uspeh kojičovek ne može da vidi, kojem ne može dase divi, koji ne može da se obožava. Uspehkoji na sebe ne navlači ni trunku zavisti.Uspeh zarad samog uspeha. Koliko ljudi topriželjkuje? Celog života. Da postanu misterija.Možda da nekome nedostaju kaonikada do tad. Da nedostaju kao nikadado tad. Puko nedostajanje. Da neko čeznekao nikada do tad. A pritom ostaviti za sobomtoliku krivicu. Krivicu zbog krivice.Krivice koje se čovek nikad ne može osloboditi.Celog života. A istovremeno: kakvoolakšanje!Jedna ženska prilika prelazi preko scene u mraku.Odlazi do čiviluka s mantilom.Prebaci mantil preko ramena.Čuju se koraci kako odzvanjaju.> 40

Tomas Frajer / Thomas FreyerA U NOĆIMA LEŽIMO NEMOUND IN DEN NÄCHTEN LIEGEN WIR STUMMPrevela s nemačkog MARIJA KARAKLAJIĆ

Foto©MATIJAS HORN/MATTHIAS HORNTOMAS FRAJER(Thomas Freyer)> 42

A u noćima ležimo nemo Foto©ARNO DEKLER/ARNO DECLAIRTomas Frajer rođen je 1981. u gradu Geri u Tiringiji (Gera, Thüringen). Godine 2001. popozivu je učestvovao na Seminaru o dramskoj umetnosti za decu i omladinu „Paul Mar”(Paul-Maar-Seminar) u Volfenbitelu (Wolfenbüttel). Iste godine bio je i na stručnoj praksiiz dramaturgije u Pozorištu „Hans Oto” u Potsdamu (Hans-Otto-Theater Potsdam), takođeu oblasti dečjeg i omladinskog pozorišta. Od 2002. do 2006. studirao je dramaturgijuna Univerzitetu umetnosti u Berlinu (Univesität der Künste Berlin), a 2006. učestvovaoje u radionici „Nova dramska umetnost” (Neue Dramatik) u Ulmskom pozorištu(Theater Ulm).43 >

mojoj sestri Kerstin…Napomena:Monološke tekstove ne moraju da izgovaraju isključivo lica kojima su tekstovi dodeljeni.Moguće je govoriti ih i horski.

1 / jakobStojim ispred prozora. Stavljam kameru na stativ i uključujemje. Kratak fleš. To je prvo što vidim. Onda jednodrvo. Ulica. Kuće preko puta. Na displeju. Ono što je jošuvek napolju. Polako se utiskuje u moju glavu. Ostavljamkameru uključenu i vraćam se u krevet. Dan je.2 / maraOtvaram vrata dnevne sobe. Majka sedi na kauču zajednos čovekom kog naziva „sveštenik”. Stojim. Prednjima. Smeše mi se. Ja ćutim. „Veruj u šta god hoćeš. Alidecu ostavi na miru“, doviknuo joj je otac pre nego štoje ušao u svoja službena kola. „Gde si bila“, pita me.Idem u kuhinju. „Zar nećeš da odgovoriš svojoj majci,dete moje?“ Uzimam jogurt iz frižidera. Idući ka kaučutrpam sve u usta. I povraćam na sto pred njim. „Ako hoćeteda spavate sa mojom majkom, ne morate meni dase obraćate sa ‚dete moje’.“3 / marlenPrestao je da govori s nama. Otac. Čak i kada bismo ganešto pitali. Sedeo bi za kuhinjskim stolom. I čekao.Kada bi ga Robert u fotelji odneo do televizora, ništa nebi rekao. Sedela sam ispred njega. Na tepihu. Počinjalada plačem. Robert me je gledao i noću udarao glavomo vrata dečje sobe. Dok drvo nije uleglo. Onda su počelitikovi u očima. Slepilo. Koje traje nekoliko sekundi. Idan-danas mogu da čujem krckanje svoje mrežnjače.4 / robertDa li zna ko sam, pitam ga. Svog oca. Smeje se bez glasai miluje me po licu. Čekam dok ne zaspi, stavljam jelo zaMarlen ispred vrata njene sobe. Praznim njenu kofu.Vraćam je. Stojim pred njenim vratima i osluškujem. Ništa.Tamo ničeg nema. Sve je tiho. Odlazim u svoju sobu.Zastajem ispred prozora. Ulica. Kuća. Nigde žive duše.Sutra ću prodati komodu. Jakob će mi pomoći.5Mara:Jakob:Mara:Jakob:Mara:Jakob:Mara:Jakob:Mara:Jakob:Mara:Jakob:Mara:Jakob:Mara:Jakob:Mara:Jakob:Ona priča. Samo o Bogu. O Bogu i sudbini. I nio čemu više. Put ka Bogu, kaže, čist je, detemoje.Pa šta?Pa šta?To nije ništa novo.Znaš li kada je otac poslednji put ovde spavao?Ovde kod nas? Kod kuće?Ne.Pakuje svoje torbe. Svoju akten-tašnu. Brzome ljubi u obraz. Razgovara sa mnom kao dasam još uvek njegova mala devojčica. Kao daje sve normalno. Sve ovo ovde.A ti? Šta ti radiš? Tamo dole? Po podrumima?Misliš da je to normalno?Majka kaže da treba da se ponašam pristojno.Nadaš se da će nešto ostati. Ali više ničegnema, Mara. Ničeg. Ima i gorih stvari.Ima i gorih stvari.Ti nisi više mala devojčica.Nisam.Neću da pitam kako ti je. Da li još uvek neštoosećaš.Nemoj.Radi šta hoćeš, Mara. Ja imam svoj mir. Tisvoj.Ja neću tvoj mir.Pa šta hoćeš?45 >

Mara:Jakob:Mara:Nešto. Šta ćeš ti da radiš, Jakobe?Nestaću.Hoćeš li se vratiti?6 / maraTelo na meni. Ruka koja mi steže grudi događa se nekojdrugoj. Nekoj koju mogu da posmatram. Ne osećampenis u njoj. Ne prepoznajem lice mladića. Ja nisamona. Ja posmatram. Sve dok sperma ne počne polakoda curi iz nje. I dok se ne ušunjam. Nazad u sebe. Skorosvi mladići prisiljavaju se da nešto kažu. Bilo šta. Kadasve prođe. Nešto fino. Nešto lepo. Stomak mi se grči.Dok idem gore. Na stepeništu. Svaki put. Osećam. Natrenutak. Nešto. Dok mi kiselina šiklja u usta. Sve jeostalo. Kao što je i bilo. Oduvek. I to je ono što je najbolje.Ponovo i ponovo. Ono što je moralo da mi sedesi. Kada vidim svoju majku. Gore. U stanu. Kada vidimkako plače zato što je Bog danas nije sreo. Šta dajoj kažem, dok tako stoji ispred mene? Danas te nejebe? Tvoj Bog? Treba li to da je pitam?7 / robertProdao sam majčino posuđe. Njene stolnjake. Držačeza sveće. Prodao sam očeve knjige. Nameštaj iz spavaćesobe. Iz moje sobe. Sve što otac neće moći da vidikada jednom ipak otvori oči. Četiri stolice i kuhinjskisto za kojim smo čekali, neću da prodam. Ali zato komoduiz hodnika još danas. Jakob zvoni. Otvaram vrata.Kezi se. Nosimo komodu niz stepenice. Preko ulice. Poreddečjeg igrališta, do prodavnice polovnih stvari.„Trideset. Ne više”, mrmlja čovek iza tezge. Treba minovac, kratko klimnem i gurnem izgužvane novčanice udžep od pantalona. Jakob me čeka ispred prodavnice.Idemo. Da pijemo pivo. „Dokle ćeš tako da živiš”, pitame, dok stoji u mojoj sobi. „Dokle”, kažem. „Dok neprođe”.8 / jakobLežimo na podu. U Robertovoj praznoj sobi. Pijemopivo. Noć je nema. Samo se Marlen čuje. „Razgovara“,kaže Robert. „S glasovima iz televizora“. Čujem njenglas. Njen smeh. Već godinu dana niko je nije video.„To radi svake noći“, kaže Robert. I zaspi. Ruka ispodglave. Nogu priljubljenih uz stomak, leži na mestu nakom je još pre godinu dana stajao njegov krevet. Spava.Meni još uvek nije vreme za spavanje. Izlazim. Na ulicu.Ne znam kuda ću. Sve je tiho. Sve ovde. Nebo. Mesec.I ja. Posmatram sebe. Posmatram kako ispijam pivo ibacam flašu na zid neke kuće. Posmatram kako stakloudara o zid. Kako se razbija. Ništa. Ne čujem ništa.Vadim kameru iz ranca. I nastavljam dalje. Kući, čujemsebe kako kažem. I nasmejem se. Kući.9 / marlenKada zatvorim oči. I ležim nemo. U noćima u kojima nemogu da spavam. Div sam, koji leži u planinama. Mojakoža odronjeno kamenje na livadama u podnožju planina.Moje telo je teško. Od kamena, od kog je sačinjeno.Toliko teško, da mislim, sve bi moralo da seuruši. Sve ispod mene. Planine. Livade. Zemlja. Do središtabi morala da se raspukne. Da mogu da se istopim.U njoj. U njenoj vrelini.Morala bih da otvorim oči. Samo da ne padnem. Moralabih da otvorim oči. Ili da zaspim. Makar da zaspim,morala bih da mogu.10 / jakobUgledaju me na putu ka kući. Na autobuskoj stanici poredškole. Noć je. Pijan sam, jedva se držim na nogama.Trojica ih je. Neposredno pre prvog udarca uspevam dauključim kameru. Krv mi se sliva u oči. Svet je crven.11Mara:Robert:Roberte.Šta ti tražiš ovde?> 46

Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Moraš da mi pomogneš.Moram da okupam oca.Sredili su Jakoba.Ko?Prošle noći. Na ulici. Leži u bolnici.Ko ga je sredio?Kaže da je dobro.Da li je rekao šta se dogodilo?Hoće svoj mir. To je sve.To je sve?On meni ništa ne priča.Ti si mu sestra.Roberte, ja. Neću da te odvlačim od posla.Doći ću do tebe.Da?Kada sve bude gotovo.Kada sve bude gotovo. Da.12 / jakobMara je otišla pre pola sata. Sada otac stoji pored kreveta.Zajedno s majkom koja briše suze. I smeši mi se.Kažem da se ničeg ne sećam. „Našao te je vozač autobusa“,kaže otac. I to je sve što kaže. Prijali su mi, hteobih da mu kažem. Udarci. Ali on to ne bi razumeo. Dobrosam, kažem. Sad hoću da spavam.13 / maraMajka će se vratiti kući sama. I govoriti o sudbini. O kazniBožjoj. Ne želim to da slušam. Zatvaram se u sobu ičekam Roberta. Mažem usne crveno.14 / robertOvde svi znaju da oni noću bazaju po kraju. Svake noćimlate koga stignu. Dok sve ne zamre. Dok ne postanesasvim tiho. Sasvim tiho. Ovde. Jakob je to znao.15Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Tu si.Rekao sam da ću doći do tebe. Kada sve budegotovo.Zar nećeš da uđeš?Imaš li vesti o Jakobu?Rekla sam ti sve što znam. Zar nećeš da uđeš?Majka ti nije tu?Hoćeš li da budemo sami?Otišla je na molitvu?Zašto toliko kasniš?Da li je otišla na molitvu, pitao sam.Zašto me ne gledaš? Ti me uopšte ne gledaš,Roberte.Nisam došao da te gledam.Nisam više mala devojčica.Tvoja majka misli da si ti jedna pristojna devojka.Ti nisi moja majka.Zašto si se tako namazala?To ti se sviđa. Sviđa ti se?Ne.Rekla sam ti sve što znam o Jakobu. Ti nisizbog Jakoba došao. Zašto si došao?47 >

Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Rekla si da treba da ti pomognem.Mogao bi da mi kažeš da ti se sviđam. To pomaže.Za početak.Ne sviđaš mi se.Želiš da me dodirneš. Vidim to. Želiš da miskineš pantalone. Stegneš grudi.Želiš da zabiješ penis u mene. Ovog trenutka.Dosta.I da nestaneš. Hoćeš da spavaš sa mnom i danestaneš posle toga. Zato si došao. Kao i sviostali.Dosta, rekao sam.Ne moraš da mi kažeš da me voliš. To nije važno.Dođi.Besmisleno je.Znaš li zašto se moja majka moli? Svakogdana? Svake noći? Ako Bog postoji.Ako Bog zaista postoji, onda svaki čovekmože da nađe neki smisao. Sve što mu se dešava.Što mora da podnosi. Svakog dana. Veruješli u Boga? Kuda ćeš?Ovo s tobom je besmisleno.Prekini da se moliš, Roberte. Tako je lakše.Videćeš.16 / jakobKad sredstva protiv bolova počnu da deluju. U svitanje.Prenem se iz polusna. Ne znam gde sam. Više nemogu da zaspim. Ustajem. Osećam želju. U sebi. Napolje.Da izađem na ulicu. I da bacim kamen. Na nečijuglavu. Ili na svoju. „Dok ne prođe“, rekao je Robert.17 / marlenSeda pred moja vrata. I govori mi. Robert. Pijan je. Šišti.Vređa me. Tiho. Da ne probudi oca. Preklinje me daizađem odavde. Preti da će razvaliti vrata. Izvući me naulicu. Često. Volim njegov glas. Često zaspim slušajućiga. Ali večeras ne. Večeras me zove Mara.Onda je tiho. Kada otvorim vrata. Pažljivo. Posle satvremena. Vidim ga. Kako leži na tepihu u hodniku. Kaodete često je govorio u snu. Smejao se čak. U sobi prekoputa vidim oca. U svojoj fotelji. Spava. Ispred televizora.Ostario je. Iznenada čujem krckanje. U očima. Ponovo.Zatvaram vrata. Brzo. I ponovo ležem. U svojeplanine.18Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Hteo sam da vidim kako to izgleda?Mislio si da ćeš biti bolje? Ako ti unakaze lice?Super sam.Šta ti znaš, Jakobe?Tri naprsla rebra. Posekotina iznad oka.Šta ti znaš?Moram da primetim da me još nijednom nisiposetio.Prekini.Računao sam s tim, Roberte. Stvarno. Misliosam da brineš zbog mene. Mislio sam da ćešdoći. S velikim, šarenim buketom cveća, zabrinutimizrazom lica i sokom od pomorandžekoji ćeš da spustiš na stočić pored kreveta,dok me očinski tapšeš po ramenu. Razočaransam. Stvarno. Stvarno sam razočaran utebe. Zašto ti ne brineš zbog mene?> 48

Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Tebi stvarno nije dobro.Super mi je. Znaš to. Šta hoćeš?Znao si šta će se desiti. Znao si da će te uhvatiti.Naravno.I to ti se sviđa.Sviđa mi se.Da budeš žrtva. Da se smeješ drugima.Ja se ne smejem. Čuješ li? Ne smejem se. Tone smeš da pobrkaš. Da li si spavao s njom?Molim?S Marom.Ne.Ne bi me čudilo. Stvarno. Ubili ste se od brigeza mene. Tešili jedno drugo. Znam je ja. Da lisi sada kod nje?Kod kuće sam.Kod kuće.Da, kod kuće.Ponekad si srećan. Što je nestala. Da li si srećan?Srećan?Ne pretvaraj se, Roberte. Otkad je nestala,kupaš svog oca. Hraniš ga. Pripremaš hranuza Marlen i čistiš njena govna. Svakog dana.Ponovo. I ponovo. Da li si srećan? Zato što siim potreban? Oboma? Zato što je ona nestala.Misliš li ponekad na nju? Pitaš li se ponekadzašto je otišla?Jesi li gotov?Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Gotov? Ne. Dok ne prođe, rekao si. Umoransam. Samo sam malo umoran. Ja. Ja ne moguovde da ostanem.Pa kuda ćeš?Napolje.Napolje?Otkud znam. Napolje.19 / marlenNe znam zašto je nestala. Tako iznenada. Prestala samo tome da razmišljam. Kada mi dolazi. Noću. Kroz zatvorenavrata. Tako, kako je i otišla. Pojačavam televizor.20 / jakobU hodnicima je svetlo prigušeno. Dok idem napolje,koža na mojim stopalima šljapka po laminatu. Smradsredstava za dezinfekciju i govana uvlače mi se u nozdrve.Na ulici nema ni daška vetra. Mogu da vidimnebo. Neko nebo. Ništa mi nije dovoljno. Nikakav udarac.Ne znam kuda ću. I zašto ne mogu da ostanem ovde.Pokušavam da ne mislim ni na šta. Idem dalje. Duž autoputa.Napolje iz grada. U ruci kamen. Ne znam odaklemi. Vreli grumen u želucu.Pored znaka za izlaz iz grada čovek šeta psa.21Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Ti?Da.Šta hoćeš?Nestao je.Jakob.Htela sam da ga posetim. Jutros. Svuda samga tražila. Tvoj otac spava?49 >

Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Spava.A Marlen? Imaš li vremena? Znam. Nemašvremena.Ja.Moramo da ga potražimo. Moraš da mi pomogneš.Ne znam šta sve može da uradi.Znam kako to izgleda. Kada se tebi pomaže.Nisam došla da me uzmeš u naručje.To je i hteo. Znao je da će ga uhvatiti.Ne znam.Sačekaj ovde.Čekam.22 / robertMara. Dok pored nje hodam kroz kraj. Dok tražimo Jakoba.Iako znamo da ga nećemo naći. Dok čujem sebekako govorim. Čujem kako govorim nešto, primećujemda me hvata za ruku. Svojim hladnim prstima. Osećamda mi gori u glavi. Puca. Izvlačim ruku. „Ja to ne mogu“,čujem sebe kako vičem. I zatvorenih očiju počinjem daje udaram. Kroz kožu. Do kostiju. Sve jače. Sve dok neosetim da nema više ničeg čvrstog. U njoj. I vidim samonjena razjapljena usta.„Zašto si zatvorio oči“, pita me. I sad. Tek sad primećujemda hoda pored mene. Ne drži me za ruku. Kao da semalopre ništa nije dogodilo. „Nećemo ga naći”, kažem.„Zašto to kažeš”, pita. I pitam se, da li me je stvarno uhvatilaza ruku. I kakav bi to bio osećaj. S tuđom kožom.23Mara:Robert:Mara:Zašto to kažeš?Zna da ga tražimo.Moramo da ga pronađemo.Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:A kod kuće?Kod kuće.Zašto se smeješ?Način na koji to kažeš. Kod kuće.Možda je tamo.Da li me voliš?Molim?Da li me voliš?Da li ti voliš tipove s kojima spavaš?Stvarno te zanima?Ne znam.Gledaš u nebo. Noću. Kada ne možeš da spavaš.Ne.Moliš se. U snu. Jakob mi je to rekao.Ne treba da veruješ svemu što Jakob kaže.Veruješ li da je Bog baš tebi namenio? Sve tošto ti se dešava. Da ćeš biti nagrađen? I kažnjen?Zbog svog ponašanja?Gospode.Zašto se smeješ?Ja nisam tvoja majka.Ne volim nijednog od njih. Od tih tipova. To sihteo da znaš. Ne slušam ih. Zaboravljam njihovalica. Ali kratko. Sasvim kratko. Pomislim.Kako bi to bilo?Da li si je uhvatila?Uhvatila šta?> 50

Robert: Moju ruku.Mara: Tvoju ruku?Robert: Maločas. Dok smo išli jedno pored drugog.Mara: To je svejedno.Robert: Nije.Mara: Svejedno je.Robert: Važno je.Mara: Daj mi je onda. Kad je važno. Tvoju ruku. Daj.Robert: Mara.Mara: I?Robert: Šta? Šta i?Mara: Veruješ li da je važno? To što upravo radimo?Veruješ li da će to nešto promeniti?Robert: Ništa se neće promeniti.Mara: Topla je. Tvoja ruka.Robert: Moguće.Mara: Sasvim topla.Robert: Pusti.Mara: Nećemo ga naći.Robert: Ne.Mara: Dođi.Robert: Kuda?Mara: Dođi.24 / marlenOtac je pre pola sata pao iz fotelje. Čula sam tup udarac.Verovatno moždana kap. Ponovo. Kroz ključaonicusam videla njegovo lice. Njegovo izobličeno lice. I zapitalase gde je Robert. Moram da mu pomognem, pomislilasam. Moram da pomognem ocu. Njegovo lice jepotpuno iskrivljeno.Vidim sebe. Kako mu prilazim. Smeštam ga u fotelju.Zovem hitnu pomoć. Smešim mu se. Vidim sebe prednjim. Kako čučim na podu. Vidim kako pokušava da razgovarasa mnom. Vidim kako njegov jezik oblikuje mojeime. I otvaram oči.Ništa se u meni ne pokreće. Još uvek stojim. Na sredinisvoje sobe. Pred zaključanim vratima.Zašto moram da budem sama sa sobom?Još uvek mogu da pozovem Roberta. I da vrištim. Ondagubim ravnotežu. Glava mi udara o televizor. Blještavosvetlo pali moje očne jabučice. Krv mi probija kroz kožu.U kosu. Toplo se sliva niz moj vrat. Preko lica. U ustakoja su još uvek otvorena.Ovakvog je ukusa moja krv.25 / jakobČovek stoji pored psa. Desetak metara ispred mene,nešto viče. Nešto što ne mogu da razumem. Pas je miran.Navikao je. Na viku svog gazde.Iako idem ka njemu, prilazim tom čoveku sve bliže, nemogu da razumem šta govori. Tek kada mu sasvim priđem,razaznajem njegove reči. Razumem „čovek“. Neprekidnoponavlja „čovek“ i „čovek mora da bude srećan“.Tek sada shvatam da je meni upućeno. Njegovourlanje. Ali ne udaram ga zbog toga kamenom u čelo.Za trenutak je mirno.Gleda me. Njegova usta ispuštaju još nekoliko glasova.Onda tupo pada na stazu. Trzam ramenima. Glavom.„Tako dakle. Srećan“, kažem i odlazim.Posle nekoliko metara primetim da me pas sledi.26 / marlenOpijenost u meni. Kao da mi ćelije jure kroz glavu.Ustajem. Kroz ključaonicu gvirim u očevu sobu. Nestaoje.51 >

27 / maraNjegova koža je bleda. Ispod nje plava boja vena. Znojna njegovom čelu. I nekoliko tamnih dlaka na grudima.Ne znam kada se poslednji put okupao. Njegov topaomiris prodire mi u nozdrve. Težina koja se spušta namoju sobu. On stoji tu. Pred mojim krevetom. Nag, kaoi ja. I kao da ni on ne zna kako smo ovde dospeli.Nisam zatvorila vrata. Nisam otvorila prozor. Svukli smose bez reči. Sada stojimo jedno naspram drugog. Kao daga nervira to što ležem u krevet. „Da li si već spavao snekim?“ „S jednom devojkom“, kaže. Jedva čujnim glasom.I to je sve što kažemo jedno drugom.Polako seda pored mene. Vidim kako mu ruke, grudi drhte.Njegov miris mi prilazi. Sve bliže. Teško se spuštana moj jezik. Ostavlja slatkasti trag i meša se sa slanimukusom njegove kože.Njegov pogled klizi mimo mene.Najzad me dodiruje desnom rukom. Moj stomak.Grudi. Vrat. Dodiruje me kao da spavam. Kao da ne želida me probudi. Time što tu radi.I odjednom. Pomislim. Da više neću izaći iz sebe. Izsvoje kože. Kada to radi.Ne mogu da zatvorim oči. Čak ni dok mi širi noge. Svojimstomakom. Grudima. I tone sve dublje. Licem uranja.U mene. Njegove usne su hladne. Jezik topao i hrapav.Ne čujem kako majka stavlja ključ u bravu. Kako otvarai zatvara vrata stana. Kako kači ključ na dasku. Ne vidimkako zastaje pred mojom sobom, pred otvorenim vratima.I ne vidim njene suze. Ne znam koliko dugo već tustoji. Da li nas posmatra. Svojim mokrim licem. Nemirnimprstima koji drže sliku njenog sveštenika.Robert prodire u mene. Kreće se kao da nešto traži. Štali ćeš još naći, pomislim. Video si ko sam. Dok sam stajalapred tobom. Tu nema ničeg. Ničeg.I odjednom. Odjednom čujem krik. Dubok. I dug. Kaoda se nalazim pod vodom. I pomislim, to je Robert.Onda shvatim. Onda shvatim da zvuci dolaze od mojemajke. „Jakob je mrtav“, urla. I ja razumem svaku njenureč. „Jakob je mrtav“.A Robert? Ispada iz mene. Tetura se. Čelom udara opisaći sto. Glava mu odskače. Kratko se nasmeje. Visokoi neprirodno. Ne vidim krv.„Obuci se“, kaže moja majka. „Obuci se.“ I ja. Oblačimse.Jakob nije mrtav? Majka nije bila ovde? Nije plakala?Nije stajala u vratima? I nije mi rekla: „Obuci se“?Obuci se.Gola sam.Majka nije ovde. Pitam Roberta da li je bila tu. Ali on mene čuje. Svud je po meni. U meni. Ponovo ga osećam.Osećam. Vreli talas. Osećam. Njegove mišiće. Trzaje.Gledam ga u oči. Pogleda me, spusti svoju glavu poredmoje. Njegovo disanje se umiruje. „Mara“, kaže.„Mara.“ I to je poslednje što izgovori. Pre nego što seobuče i nestane. Tako brzo, da ne stignem ni da pogledamza njim.Onda ležim sama. U svom krevetu. U sebi sam. Tu sam.Ispod svoje kože. Mislim na njega.Tonem u san.28Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Roberte!Gde se nalaziš?Pitao sam te dokle će to da traje. Sećaš li se?Pili smo pivo. U tvom lepom, praznom stanu.Šta si mi odgovorio? Sećaš li se?Gde se nalaziš?Sećaš li se?„Dok ne prođe“, rekao sam.„Dok ne prođe.“> 52

Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Da.I onda si se nasmejao.Da.Nasmejao si se.Da.Znam zašto si se nasmejao. Nije reč o donošenjuodluke. Ti se ni za šta nisi odlučio. Nisi izabraosvog oca. Ni majku. Ni Marlen. Nisam nija. Ništa od svega ovoga nisam izabrao. Misamo čekamo da prođe. To je sve.To nije sve.Rekao si: „Dok ne prođe.“Moram da te nađem.Nećeš me naći.Moram.Znam.Gde si? Jakobe! Gde se nalaziš?Nisam tražio da brineš zbog mene. Da mespaseš. Ja nisam Marlen. Ni tvoj otac.To znam.Da li si ih ikada pitao da li si im zaista potreban?Da li si se ti ikada zapitao šta bi radio beznjih? Sa svim tim vremenom koje bi ti ondaostalo? Sve to radiš zbog sebe. Bojiš se. To jesve.Gde si?Šetam.Jakobe!Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Ostavi me na miru!Moram da te nađem.Znam.Idiote!Srećno!29 / robertDolazim k sebi. Ne znam šta se dogodilo. Zašto sam biokod Mare. Na mom jeziku neki tuđi ukus. Moje oči suoči nekog drugog. Ne prepoznajem ulice. Ni svoje lice.Gde je Jakob?30 / marlenNestao je. U stanu je tiho. Nema više opijenosti u meni.Ne znam gde se nalazi. Moj otac. Da li je još uvek ustanu. Kako mu je. Da li je mrtav. Da li treba da ga potražim.Da li još uvek mogu da se krećem.Ne mogu da izađem. Da stavim ključ u bravu. Ne moguda se smirim. Ne mogu više da budem div. U mojojsobi. U planinama. Ne znam gde je Robert. Kod kuće je.Obično je kod kuće u ovo vreme. Sprema večeru. Uvek.Tačno u ovo vreme. Prazni kofu. Kupa oca. Čujem gakako govori. U ovo vreme. Ne znam gde je. Zašto nijeovde? Zašto ne čujem njegov glas?Ne znam da li sam već mrtva.Sedim. U svojoj sobi. Pored televizora. Sve više pojačavamton. Dok pokušavam da ne mislim ni na šta. Da nevrtim nijednu reč po glavi. Ne mogu da izađem odavde.Ne mogu. Ne mogu da ne mislim ni na šta. Mislim naRoberta. I na oca. Moram da čekam, pomislim. Dok Robertne dođe kod mene. Moram da čekam. To mogu.Da čekam. I da pustim. Dah. U nekom trenutku možda.Kada zatvorim oči vidim svoje lice. Jednu beskrvnu, izobličenugrimasu.53 >

31 / jakobHladnoća mi se uvukla u telo. Ležim. Na nekom putu. Unekoj šumi. U blatu. Granje mi je raseklo lice. Košulju.Pantalone. Čujem tutnjavu autoputa. Disanje psa. Vidimmesec. Zvezde. Više ne vidim nebo.Moja krv mora napolje, iz mene. Mora da iskaplje krozsvaku poru.Svet je beo. I crven. Reči šuplje odjekuju u mojoj glavi.Ruka neprekidno dodiruje grudi u kojima moje srcenemo kuca.Izlazim iz svoje kože.32 / maraBudi me majčin glas. Plače. „Obuci se“, kaže. I odlazi udnevnu sobu. Ja. Oblačim se. Ja. Čujem glas njenog sveštenika.Čujem kako joj govori. Sudbina. I Bog. I uteha.I čujem. Njene jecaje. I ja. Ja znam šta će mi reći.33Marlen: Gde si?Robert:Marlen?Marlen: Roberte!Robert:Marlen.Marlen: Gde si?Robert:Marlen: Da.Robert:Ti govoriš. Ti. Zaista govoriš.Ti govoriš.Marlen: Dođi kući!Robert:Zašto?Marlen: Moraš da dođeš kući!Robert:Kući?Marlen: Moraš da požuriš.Robert: Ne znam gde je to. Kod kuće.34 / robertNa ulici je nebo visoko iznad mene. Sigurno sam zalutao.Ništa više ne prepoznajem. Nijednu kuću. Ni ulicu.Ništa od onoga što vidim. Ne znam gde sam.35 / marlenKucanje. Na mojim vratima. Trgnem se. Otac leži napodu iza mene. Koža mu je hladna, kaže majka.36 / robertIspred robne kuće neka starica me pomiluje po glavi.Ponudi bombonu. Uzmem je. Starica se smeje. Bezubo.Kažem: „Hvala.“ Ona kaže: „Dobar dečko.“Na sledećem uglu neki dečko me šutne u cevanicu iotme bombonu iz ruke. Nestane.Počinjem da plačem. Suze mi liju niz lice. Ne znam kadasam poslednji put plakao. Ne znam da li je to dobro.Idem dalje. Moram kući. Ne mogu da nađem put.37 / marlenPokušavam da izađem iz sobe. Ne mogu da nađemključ. Povraćam. Neprestano. Sve kulja iz mene. „Nemožeš da se vratiš“, urlam na majku. „Jednostavno nemožeš.“Jurim ka vratima. Rukama udaram o drvo. Pogledamsvoju majku. Otvaram prozor. Penjem se na prozorskudasku.Moj otac je mrtav. Moja majka se smeje. Skačem.38 / jakobPodigao sam se. Iz sebe. Izašao iz svoje kože. Uvukao seu krzno. Preko kostiju mog lica leži njuška vuka.Vraćam se. Kući.> 54

39 / maraIšunjala sam se iz sobe. U hodniku su stajale sveštenikovecrne kožne cipele. Pored njih cipele moje majke.Svetlo je bilo mirno. I mirisalo na prašinu.Na stepeništu sam pomislila na Jakoba. On je mrtav,pomislila sam. Mrtav. I vrtela tu reč po glavi. Cedila jekroz moždane vijuge. Dok nije počela da odjekuje. Umeni. Mrtav je.Ja ne mogu. Napolje, na ulicu. Ni nazad u stan. U svojusobu. Svojoj majci. Kada otac vidi sveštenika u stanu,ubiće ga. I njihovog Boga. I sebe samog. Možda.Odlazim u podrum, ne znam zašto. Zatvaram gvozdenavrata za sobom. Čučnem pored starog drvenog trotineta.U otvorenu kutiju.Pokušavam da ga zamislim. Jakoba. Njegovo lice. Pokušavamda se setim njegovog lica. Očiju. Pokreta koji jesvojstven samo njegovom telu. Pokušavam da se setimnjegovih poslednjih reči. Bilo čega što je rekao. Alisve je u meni tupo. Kao da se raspadam. I moja šaka.Moja ruka. Celo moje telo kao da je samo misao. Ideja.Kratkotrajno svetlo.„Mrtva sam“, kažem tiho. Iako znam da ih izgovaram,ne čujem svoje reči. Izgovorim ih glasnije. „Ja sam. Jakobje mrtav. Ja sam. Mrtav. Jakob.“Ništa.Ne znam da li još uvek sedim. Ležim. Da li je neštoostalo. Od mene. Pomislim na Roberta. Kako je ležao nameni. Bio u meni. Njegova koža. Njegova suva usta. Ikako je nestao. Svaki detalj urezao mi se u glavu. I ništanije ostalo. Od Jakoba. Umro je tako brzo.Osećam kako se cepa u meni. Nešto tuđe.Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Robert:Mara:Pusti me!Moraš da dođeš.Pusti me, rekao sam. Pusti me. Moram kući.Otac me čeka. Majka. Treba da doručkujemo.Sto je već postavljen. Moram kući, Mara. Ja.Dodirnuo si me.Zalutao sam.Mi moramo da budemo zajedno.Ne znam gde sam.Ali ipak si me dodirnuo.Moram kući.Voliš me. Ti moraš. I da ostaneš pored mene.I to moraš.Ne.Robert: Nestani.Mara:Robert:Moraš da dođeš.Roberte.Nestani, rekao sam. Beži!41 / jakobOtac sedi u svom autu. Nije video da dolazim. Nije seuplašio kada sam otvorio vrata. „Zar ne vidiš šta sam“,pitam ga. „Pijan“, kaže. Ne dižući pogled s volana.I polako. Gotovo nežno. Otkidam mu glavu.40Mara:Robert:Mara:Nešto nije u redu. Sa mnom.Pusti.Roberte!42 / marlenLežim na livadi. Između šipki na kojima se suši rublje.Ispred kuće koju ne poznajem. Sunce mi bije u oči. Ponovočujem krckanje svoje mrežnjače. Vidim pukotinena njoj.55 >

Svetlo mi kroz oči prodire u glavu. Lobanja puca. Sigurnojarko blješti iz mog potiljka.43 / jakobIdem kod majke držeći očevu glavu u ruci. Prstiju upletenihu njegovu kosu. Niko ne vidi šta sam. Na ulici.„Ovde niko nikada nije video vuka“, smeje se otac.44 / marlenMajka mi dovikuje s otvorenog prozora, visoko gore.Smeši mi se. Maše. Kao da sam devojčica koja se vraćaiz škole.Ustajem. U glavi gori. Svetlo. Idem ulicom. Malobrojniljudi koje srećem, ne vide me. Na nebu. Mesec. Zvezde.Tek sada primetim da je odavno pala noć, tamo gdesam.45 / maraNapolju sam. Iznenada. Na ulici. Ne znam kako sam dospelaovde. Zašto više ne ležim u podrumu. Odavno jepala noć. Vazduh više nema nikakav miris.46 / robertNa autobuskoj stanici pitam nekog starca da li zna gdeje moja majka. Smeši se. Pomiluje me po kosi i pokažeženu na drugoj strani ulice.47 / maraNa prilazu ka zgradi dolazi mi u susret vuk. U njegovojšapi krvava glava. Ne osećam strah. Ljudi na ulici kao dane vide vuka. Zatvaram oči i produžavam dalje. Mimoilazimga. Onda se osvrnem. On nestaje u ulazu zgradeiz koje sam ja izašla.48 / jakobPonovo pokušava da mi objasni. Da sam bez cilja u životu.Da sam niko i ništa. Dete svog vremena. Na stepeništunajzad odustaje od pokušaja da razgovara samnom. Nisam mu se obratio od kada nosim njegovuglavu sa sobom. Pred vratima stana počinje da plače.Zabacim glavu. Razjapim gubicu. Kucam. Majka otvaravrata.49Marlen: Ne znam gde sam.Robert: Marlen.Marlen: Gde si ti?Robert: Našao sam majku. Prepoznao sam je. Na ulici.Pitao sam je da li je to ona. Poljubila me je učelo. Uzela za ruku. Dušo, rekla je. Ljubavi,idemo kući. Otac nas već čeka.Marlen: Šta to pričaš.Tišina.Marlen: Imaš temperaturu.Robert: Dođi kući, Marlen.Marlen: Znoj je svuda po tvom čelu.Robert: Dođi!Marlen: Neću kući, Roberte.Robert: Marlen!Marlen: Potpuno sam mirna. Otac je mrtav. Majka sesmeje sa prozora. Nije se vratila.Ne. Ne. Ti buncaš.Robert: Dođi kući, rekao sam.Marlen: Ne viči na mene!Robert: Molim te, Marlen. Svi će biti tu. Otac. Majka.Ti i ja.Marlen: Više se neću vratiti kući, Roberte.> 56

Robert: Tvoja porodica.Marlen: Kako to zvuči.Robert: Čekamo te.Marlen: Ne, Roberte.Robert: Čekamo. Da li si me razumela. Čekamo. Imajku smo čekali.50 / jakobMajka nežno uzima glavu svog muža iz moje šape. Posmatraje kao da je dugo čekala. Tu glavu. Mene neprepoznaje. Ti, kaže i poljubi ga.51 / marlenGde sam ja, tu je noć. Nema neba iznad stena. Ja samdiv. Ovde gore. Iz mojih očiju teče krv.52 / robertHodam. Držim majku za ruku. Uz stepenice do vratastana. Kada otvorim vrata, otac mi ide u susret. Grlime. Nemo se smeje. Više me ne pušta. Gde si ti bio,pita me. Ugušićeš ga, kaže majka. Sve što sam prodaostoji ponovo na svom mestu. Stan je kao pre.Doručkujemo.53 / maraNa autobuskoj stanici vidim tipa čije sam lice zaboravila.Pre mesec dana. Ima crnu kapu na glavi. Nosi crnujaknu. Crne pantalone. U ruci drži gvozdenu šipku. Porednjega dva tipa koja izgledaju isto kao on. Kada meugledaju, priđu. „Neću da se molim.“ Ne razumeju štaim govorim.54 / jakobStojim sam. Pred otvorenim vratima stana. Iz moje gubicecuri pljuvačka. Sliva mi se niz krzno. Kaplje po otiračuza noge. „Uđi i donesi sreću“ piše na njemu.Čujem kako majka u spavaćoj sobi mrmlja molitvu. „Janisam tvoj Bog“, viče otac. „Hoću da budem sam!“ „Tipripadaš meni“, čujem je kako šapuće.Nisu primetili da sam ušao u sobu. Podešavam videokameru. Stavljam je na stativ.Usmerim je ka bračnom krevetu i uključim. Ono što jeostalo od mog oca leži na jastuku.Majka pored njega. U svom bade mantilu. Da li je ispodgola, ne znam.Rukom mu nežno mrsi kosu.Moja majka je pronašla svog Boga. Njen Bog plače. I nerazgovara s njom. Ostavljam kameru uključenu. Odlazimu svoju sobu. Sve je kao što je oduvek bilo.55 / maraLežim sama. Boli me želudac. Udarali su me. I šutirali.Onako kako sam želela. Vrhovima prstiju pipam naduvenolice. Novu njušku. Jakob je mrtav. Moram do Roberta.Čak i ako me ne želi kraj sebe. On je jedino što miovde nije tuđe.56Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Moja koža nije krzno.Šta?Bilo je pogrešno. To što si rekao. Ne prolazi.Zato si se smejao.Vraćam se. Sve je kao što je oduvek bilo. Mojiroditelji. Moja soba. I vruć grumen u stomaku.Sve što još treba da se desi, nije mi višestrano. Vraćam se. Pokušao sam da odem.Doći ću ponovo. Ti ćeš otići.Ne razumem te.Ali ja nisam vuk. Sve je ostalo. To je zaistaumirujuće, Roberte. Ja uopšte nisam svestanonoga što imam. Sve je mirno. Ničega više nemoram da se plašim.57 >

Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Robert:Jakob:Prekini da se smeješ.Ne smejem se.Prekini!Da li treba da svučem kožu? Da se sklupčamu sebe? U svoje lepo, novo krzno? I to je samokoža. Mislio sam da će biti drugačije. Kada krvjednom iscuri iz mene.Imaš sve što si hteo.Čekam. Sedim u svojoj sobi. Prekrio sam prozor.Zaključao vrata. Čekam. Ne radim ništadrugo. Ukjučim televizor i ne mislim više nina šta. To je stvarno umirujuće. To mestvarno umiruje.Moram da doručkujem, Jakobe.To bi stvarno moralo da me umiri.Ja.Ali nije tako. To jednostavno nije tako.57 / robertDok jedemo, iznenada pomislim na Marlen. „Gde jeMarlen“, pitam majku. „Zašto ne jede s nama?“Majka me ošamari. Otac urla majčino ime. „Zašto topita“, viče na njega. „Kad zna dobro.“ Onda nestane.Otac zuri u tanjir. Ćuti. I ja shvatam da je sigurno mrtva.Marlen. Da ćemo ostati sami. Za našim stolom.„Ona se neće vratiti“, kaže otac. I ja ne znam da li mislina Marlen ili na majku.Nastavljamo da jedemo.58 / maraVrata stana su otvorena. Fotelja na kojoj Robertov otacuvek sedi je prazna. Soba opustošena. Vrata Marleninesobe su zatvorena. Robertova soba prazna. U stanu jetiho.Vazduh je težak.59 / marlenNišta se ne urušava. Ni stene. Ni zemlja ispod njih. Mojetelo je kamen. Ništa se ne miče. Div sam u svojoj sobi.60 / maraKada uđem u kuhinju, ugledam ga. Roberta. Sedi nastolici. Preko puta njegov otac. Za postavljenim stolom.Ne vidi me. Pažljivo mu prilazim.Koža njegovog oca prekrivena je flekama. Telo kruto.Oči širom otvorene.Spuštam Robertu ruku na rame. Ostaje miran. Neokreće se. „Ne znam koliko dugo je već mrtav“, šapuće.„Ostaću s tobom“, kažem tiho, „čak i ako ti to ne želiš“.61 / robertMara i ja stojimo u mojoj sobi. Gledamo kroz prozor.Hvata me za ruku. Njena koža je hladna i meka. „Sadasmo sami“, kaže. Ni ja napolju ništa više ne vidim. Nikakvukuću. Nikakvo drvo. Ne vidim nikakvo nebo više.Sve je nestalo. Možda je prošlo.Kraj.> 58

Fric Kater / Fritz KaterHEAVEN (po tristanu)HEAVEN (zu tristan)Prevela s nemačkog BOJANA DENIĆLektor Periša Perišić59 >

60FRIC KATER(Fritz Kater)

Heaven Foto: Šaušpil Frankfurt©FRICI HABERLANT/FRITZI HABERLANDTFric Kater rođen je 1966. u Bad Klajnenu (Bad Kleinen), u pokrajini Meklenburg – Prednja Pomeranija (Mecklenburg-Vorpommern),a odrastao u Istočnom Berlinu. Nakon mature odslužio je vojni rok u Istočnoj Nemačkoj. Školovaose za preciznog mehaničara, sarađivao s nezavisnim pozorišnim trupama u okrilju Crkve. Godine 1987. emigrirau Zapadnu Nemačku. Bavi se različitim privremenim poslovima: kelner, asistent režije, taksista u Bavarskoj,a 1990. vraća se u Berlin. Od 1990. Fric Kater piše pozorišne komade. Oženjen je i ima troje dece.Fric Kater je književni alter ego Armina Petrasa (Armin Petras), rođenog 1962. u Mešedeu (Meschede). S roditeljimase, 1969, preselio u Istočnu Nemačku. Studirao je režiju na Pozorišnoj akademiji „Ernst Buš” (Hochschule fürSchauspiel kunst „Ernst Busch”) u Berlinu. U Nordhauzenu (Nordhausen) 1987. režira komad Volokolamski put 1-3 (Wolokolamsker Chaussee 1 – 3) Hajnera Milera (Heiner Müller). Godine 1987. preseljava se u Zapadnu Nemačku.Slede inscenacije u brojnim značajnim pozorištima, između ostalog i na Kamernim igrama u Minhenu (MünchnerKammerspiele), u Minhenskom rezidencijalnom pozorištu (Münchner Residenztheater), Berlinskom Ansamblu(Berliner Ensamble), Pozorištu Talija u Hamburgu (Thalia Theater Hamburg). Od 1999. do 2001. bio je direktorDrame Državnog pozorišta u Kaselu (Staatstheater Kassel). Od 2001. Petras je stalno angažovan kao režiser uFrankfurtskom dramskom pozorištu (Frankfurter Schauspiel), a od sezone 2006–2007. je umetnički direktor Pozorišta„Maksim Gorki” u Berlinu (Maxim Gorki Theater Berlin).61 >

HVEN je ostrvo u baltičkom moru koje je u Tiho Braheovo* vreme pripadalo kraljevini danskoj.HVEN u prevodu znači isto što i rajski VRT.kenigsfrosthelgarobertsimonasaraanders adelkrojcmiša57 psihijatar55 bivša laborantkinja31 umetnik života28 voli andersa34 ćerka kenigsfrosta i helge, muzičar30 student arhitekture13 simonin bratgavranoviUSTALI SMO – DA UĐEMO U ISTORIJU(natpis na ustanovi kulture ratenau/brandenburg)od pesnika naučih da volim.(lord bajron)*izvorni oblik: Tycho Brahe, prim. prev.

1(na sceni zgrada novogradnje koja lagano ponovo nastajeiz sopstvenog pepela.)2I will survivesimona, robert, anders(simona sa konopcem umotanim oko tela, na drugomkraju ništa.robert donosi flaše na scenu, ima ih puno.anders se pakuje, sa svog tela razmotava ostatak kanapai spakuje ga.)andersdobar dan dragi robertekako životkako letorobertne možeš da odešanderszaštorobertsimoni nije dobroanderszaštorobertpokušala je da se ubijeandersi kako joj je sadarobertpreživeće ali nisu joj sve na brojumislimuopšte je nisam prepoznaoti si krivanderssvi su krivi za sveu bolnici jeroberta gde bi inače bilaandersprenesi joj moje pozdraveneću stići da je obiđemžao mi je inače ću propustiti letbaš u nedeljunemačke lenje nedeljeda umreš od dosaderobertnajgori si3srebrne visineanders(na putu za ameriku.)anderssimbolika javnog prostora još uvek je na snazi za gradovekoji nestaju63 >

štavišebila to tiha crkva u gradiću gubenu koja se smestila napogrešnoj strani u poljskojdakle na drugoj strani reke odre ili u potpunosti saniranaipak potpuno prazna praznina u sred grada vitenbergastanovnici svoje umiruće gradove doživljavaju kao produžetaksopstvenih delova telaosećaju se bolesno nesigurno u svojoj egzistenciji ugroženoostati bez krova nad glavom ovde nije metaforaveć osećaj onih koji ostajufenomen obezljuđenih zajednica koji moj profesor nežnozove efekat neutronske bombe nije novitet u istorijina američkom srednjem zapadu u severnoj engleskoj iliu rurskoj oblasti su usled premeštanjaproizvodnih grana ili usled nerentabilnosti vađenja sirovineopustošene čitave oblastišto je u svakom slučaju neprijatno po stanovništvo išto u najvećem broju slučajevazahvaljujući dugogodišnjim merama prestrukturacijezahvaljujući uvođenju novih tehnologija i odgovarajućojedukativnoj i socijalnoj ofanzivinije dovelo do katastrofeu istočnoj nemačkoj situacija je danas drugačijadržavna industrija privatizovana posredstvom poverenikau potpunosti je propala uprkos drugačije datimobećanjimasubvencije u vrednosti od nekoliko milijardi izgubile suse u tokovima birokratije ili završile zapravo u koncernimainfrastrukture izgrađene novcem iz državnog budžetapojavile su se uoblastiu kojoj se ništa više ne proizvodi pa ni vetrenjače donkihotatako istočna nemačka ima najviše mostove i najvećukoncentraciju bazena za rekreaciju na svetu akapaciteti novoizgrađenih postrojenja za prečišćavanjedovoljni su da se higijenski izdašno opskrbi narod bangladešamlađi obrazovani ljudi beže stariji socijalno vezani ionisasvim mladi moraju da ostanužive u sopstevnim muzejima jednog sveta koji izgledakao nekad ali u kojem ništa više ne funkcionišesve što dođe spolja osećaju kao neprijateljsku opasnostpo svom prirodnom impulsu ostaju ušančeni u privatnojsferi ili u društvenim nišama koje se sve teže pronalazeono što me uzemirava nije parcijalna tragedija pojedincaveć egzemplarni slučajjednog društva bez utopijeako dozvolimo ukotvljavanje upravo kao fraze u državnimi političkim deklaracijamada te oblasti i ljude prepustimo njihovim sudbinamaonda to nije samo izostanak vizije o obnovi gradovamanjak utopija po mom mišljenju predstavlja najvećupretnju čovečanstvu uopšteradi se o tome da se usprotivimo ujednoličavanju kojeje ubrzano globalizacijom ujednoličavanju svetovaimestada ih maštom i intervencijama na svim nivoima sačuvamoi damo im nov značajpotrebni su nam snovi o mestima u kojima želimo da živimokao štopozorište stvara snove iz tvog života takoarhitektura iz tvojih snovamora da stvori životkako će da izgleda tvoja kuća tvoj grad za deset petnaestgodina tvoj život tvoja zemljaja npr. pripremam> 64

intervjue radionice snimam filmoveskupljam crteže po obdaništimapokazalo se da su uljane boje od koristiajde skupljajte zvezdeda li je uopšte još uvek neophodno zidati stalne gradovezar privremeno naseljavanje ne odgovara više ovomvremenukoji su materijali budućnostikako je moguće ostaviti trag brending kojipoziva bodri primorava na neko novo društvovideo sam ljude kako se dosađuju oko mašinasad više nezar je nemoguće da su individualna stanja prouzrokovanavrućinom bolom šokom strahommožda i oslobađajuća za dušu ne bi li se animirale samoisceliteljskesnage stanovnikana način kakav poznajemo iz kineske medicinezar napuštanjem moramo da ponižavamo uništavamou datim okolnostima odemo još dalje dok se iz pepelavēzane stvori nešto sasvim novothe shadow of your smilerečima da dozvolimo da zalutaju dok se same ne pronađuda sugerišemo formunekako se oraspoložimoda nas vode tačke viših energijamoram da učimjoš moram da učim4progonhelga, kenigsfrost, mišahelgapogled odavde odozgou početku sam se smejala crveni traktor sa dve plavekukekao igračkani oni se dugo već ne koristesamo auto socijalne službe još uvek ima posla oko negei da prokomentariše sa starijima među namai onda ode a dođu pogrebna kola rano ujutro oko šestdok u zgradi svi još spavajuovde tako nestaju stari ljudia mladi zajedno sa kamionom za selidbuu neki novi pokušajmišo jesi li još uvek tuskoro sam čitala da određene legure mogu da se setešta su ranije bile npr. svoje tačke topljenjaja jedva mogu da se setim šta sam bila pre njegami pripadamo jedno drugom kaooh slike su zapravo samo rečimogu da ga osetim svakako bol koju mi nanosiNAŠ DUŠEKKRV SPERMA URINJEDNA KARTA SEĆANJASADA SMO IZBEGLICERASTALI SMO SE I VOZIMO SEPOKLONIO SI MI PARČE GLINE NA KOJOJ JE BIO OTISAKNEKOG LISTA nosila sam ga oko vrataonda je vrpca PUKLA a list nestaoto je bio prvi put kada si stvarno bio besan65 >

takvog te nikada još nisam videlaTE NOĆI SMO NAPRAVILI NAŠU ĆERKUŽIVI LIST TAKOREĆImožda će od njega biti neko drvo ima još koju godinustarorotkinja ima kao peska na moru sa 43 u džipu uzduži popreko minhena ubutike za decupa dobro kaouPREDVEČERJE PROGONA IZ EGIPTAipak utešno je da to nije ništa tako novomarijeta blau* nprbila je baš mojih godina kada je morala da napusti evropuRADILA JE U BEČU KRAJEM DVADESETIHdoktorirala je deset godina ranije i još uvek bila asistentMESTO DOCENTA GOVORIO JE PROFESOR UZ TO ŽENAI JEVREJKAPA TO JE PREVIŠENAKON ŠTO JE POČELA DA RADI SA SVOJOM NEKADA-ŠNJOM STUDENTKINJOM HERTOM VAMBAHER*USPELA JE DA DOKAŽE POSTOJANJE PROTONA A KA-SNIJE ČAK I UPRAVO OTKRIVENIH NEUTRONABLAU JE HRABRO I STRPLJIVO NASTAVILA SVOJA ISTRA-ŽIVANJAI DALJE JE RADILA U INSTITUTU ZA rentdgentska istraživanjaNARAVNO BEZ PLATE I DALJE JE RAZVIJALA TEO-RIJU IZVODEĆI DOKAZE ORADIOAKTIVNOM ZRAČENJU UZ POMOĆ FOTOGRAF-SKIH PLOČA ALI PUTJE JOŠ UVEK BIO DUG A REZULTATI RAZOČARAVAJUĆII TEŠKO DA BI BILO KO DRUGI ISTRAJAO ILI IMAO TO-LIKO ELANA DA IZRDŽI U TAKO TEŠKIM OKOLNOSTIMAKAO MARIJETA BLAU1943. MARIJETA DOBIJA iznenadni poziv iz pariza odMARIJE KIRI *brzo je spakovala kofereBLAU JE ZAJEDNO SA FIRMOM I L F O R D USPELA DAUSAVRŠI TEHNOLOGIJU PROIZVODNJE FILMANJEN JEDINI PROBLEM BIO JE TO ŠTO SU DOMAĆI ISTRANI NACIONALSOCIJALISTI NJENU PORODICU OCR-NILI VIŠE NEGO ŠTO JE RADIOAKTIVNOST TO IKADAMOGLA DA URADImišo ostavi taj frižider suviše je težak za tebedobićeš bruh i ko će onda to da platimišagotovo dok si rekla kekskenigsfrostona fabrika filmova bio je to ženama najbogatiji pogonu celoj evropi14000 njih je tamo svakog dana stajalo u mrakustvarno su mnoge bile bledog tena skoro kao finkinjea onaj spomenik pred ulazom bila je moja ženai sad su ga uklonilia zašto niko u stvari ne znabilo je čudnosvih ovih godina gledati original kako staridok je kopija u granitu ostala mlada do krajasa maramom na glavi i u radnom mantilu od kamena naputu ka poslusa osmehom na licumoja žena i ja* izvorni oblik: marietta blau, prim.prev.* izvorni oblik: herta wambacher, prim.prev. * izvorni oblik: marie curie, prim.prev.> 66

ono što će mi najviše nedostajati je tvoja mračna komorasara je praktično odrasla u njojhelgazaboravio si kolor filmkenigsfrostjoš uvek se sećamkako si razvijala fotografije sa odmorahelgasvake godine na baltičkom morunudistički kampkenigsfrostdok sara nije ušla u pubertet i više nije htela sa namahelgamislim da je ružno to kako su prstenovali pticekenigsfrostpa i ja sam tebehelgadobrovoljnokenigsfrostptice su bile slobodnije od nashelgato kažeš ti a ipak si mogao dva put na kongres u jugoslavijuimamo još onaj zidni tepihmišo jesi li ga već sneomišaona crvena krpahelgadamišau đubretu jeveć je nestaohelganema vezemišakupićemo sutra novi u radnji kod turakahelgamišo baš si dragkenigsfrostuvek sam želeo da se bavim nekom pravom naukom ane samo da kopam po dušamakoje čovek ne može da dokučikoje se zapravo samo batrgaju u sopstvenim brigamabilo čim gde čovek ponekad može da uzme kleštahelgaa otkud ti sad touvek si bio tako ponosan što niko ne može da ti prigovoribudi srećan jedini si u zgradi koji još uvek ima svoj stariposao ili bilo kakav posaoi to u tvojim godinama šta mladi treba da kažubudi miran potreban nam je novacod ovih mojih bednih evraneće mi izrasti novi zubipa ću dugo još da izgledam kao izduvani zmajkenigsfrostne razumeš me67 >

sa onim što ja umem neću im više biti potrebani sve da je tako nemam problem da odemsamo ne znam kudahelgahajde pođi već jednom kola neće večno da čekajutvoje knjige zar ne možeš ni jedne da se otarasiškenigsfrostviktor hes* dobitnik nobelove nagrade za fiziku zaboravljenu poređenju sa drugimapre dobijanja nagrade tragao je za nekim čudnim zračenjemo kojem niko nije znao odaklepotičeznalo se jedino da se naelektrisana tela u vazduhu prazneverovalo se da sunce emituje nepoznate zrake koji jonizujuvazduhi čine ga provodnim ali viktor hes nije verovao u to17. aprila 1912. preleteo je pravolinijski iznad našeggrada u prilično velikom balonuod drezdena ka berlinu preleteo je preko praznog kopašljunkaimao je strašan strah od visine i morao je neprekidnoda povraćakonačno oko 19 časova tog prolećnog dana na visini5350 m usred pomračenja sunca njegovi merni instrumentii dalje su i to bez prestanka registrovali jonizacijusamo što sunce kao izvor zračenja više nije dolazilo uobziri onda mu jedna neverovatna misao prođe kroz glavuna putu ka praznom stomaku i nazadda ovi tajanstveni zraci mogu da potiču samo iz kosmosasamog* izvorni oblik: victor hess, prim.prev.helgakada bi se samo iskoristila sva ta energija koju jošimamo na raspolaganjuenergija od vanzemaljaca nam uopšte ne bi bila potrebnakenigsfrostviktor hes sleteo je na jezero šarmicel prodao svoj balonotputovao kući razmišljao da li da se oženi svojom služavkomili njenom ćerkomodlučio se za prvu jer je bolje kuvala i dao se na proračuneposle izvesnog vremena ustanovio jeda je zračenje koje je detektovao staro 5 milijardi godinanikakvih dokaza nije imaonikada više nije leteo balonom ali se prihvatio nameštenjau inzbrukubilo je to najbolje moguće mesto za njegova istraživanjajer je bilo na najvećoj nadmorskoj visiniviktor hes je 25 godina izdašno jeo a inače bio nesrećanjer uprkos svim naporima nije uspeo da izvede dokaz okosmičkom zračenjuhelgaUPRAVO KAD JE marijeta blau IMALA GOTOVU EMUL-ZIJU ZA PRVI FILMfebruara 1938.MORALA JE DA BEŽI OD NACISTA KOJI SU ZAPLENILISVA NJENA DOKUMENTAALBERT AJNŠTAJN LIČNO JOJ JE POMOGAO DA POBE-GNE na UNIVERZITET U MEKSIKO ali TU JE BILA DALEKOI ODSEČENA OD MEĐUNARODNIH ISTRAŽIVANJADRUGI SU ISKORISTILINJENE REZULTATENJENE FOTOGRAFSKE PLOČEnjenu EMULZIJU> 68

NIKADA VIŠE NIJE USPELA DA OFORMI USPEŠNU LA-BORATORIJUKADA SE 1960. VRATILA U BEČ UPRKOS SVOJIM DOSTI-GNUĆIMA ZA NJIH JE BILA SAMO STARA NAUČNICAKOJU NIKO VIŠE NIJE POZNAVAOIAKO JE OSTALA SKORO POTPUNO BEZ SREDSTAVA PO-NOS JOJ NIJE DOZVOLJAVAO DA PRIHVATI KODAKOVUI ILFORDOVU PENZIJU KAO ZNAK ZAHVALNOSTI ZANJENE DOPRINOSE FILMSKOJ INDUSTRIJIkenigsfrostmislim da smo gotovisve izbacihelgamilizagrli me čvrstojoš čvršćekenigsfrostšta ti jehelgapotreban si i te kakokenigsfrostkomehelgaponekad si baš glup5pionirski gradanders, simona, robert(u bolnici. anders ide u posetu simoni, ona je zbunjena)andersmoram da krenem čuješ li meobećaj da ćeš doćiposlaću ti kartu čim stignemproslavićemo božić zajedno u vegasutamo usred pustinje ima najneverovatnijih građevinauspeli susve veštački navodnjavaju10% prihoda iz svih kazina ulaže se direktno u ekološkeprojekteto je jedinstven slučajkaži neštobilo štazar ne misliš i ti da je smešno to što rečima treba da izrazimonaše emocije(simona ispljuvava krv.)andersko je odgovoran ko upravlja emocijama rečimarobertzašto si takavanderspozajmi mi nešto novcarobertmora da si poludeoandersto što imašza taksi do aerodromarobertimam samo prazne flaše69 >

mogu da ti ih damnekolikoandersnekako baš ličena teberobertimaš sreće što nismo napoljuinače bih te ubiokonačnoanderskakva li je to sreća živeti ovdene na žalost nijeja te volim ne zaboravi todoći ćeš za mnomobećavam tiali samo ako ne budeš opet pravila glupostirobertonda neće moćiandersštarobertda dođe za tobomandersdaj mi jednurobertštaandersflašurobertzaštoandersvrućina jerobertpa prazna jeanderszaboraviteprogram tugediši dok pričašne mogu da se borim(simona rida.)anderslepa sitvoje sise tvoje butinesad ću te poljubitine žmurićaaaooorobertžao mi je malazastoj u emocionalnom razvojujavlja se kod svakog drugog muškarcasimonahoćeš li da odeš po mišu u školurobertšto da neće i on da se obesisimonamolim te> 70

obertnaravno6helga sama kod kućehelga(zvezde.)helgavratila sam se još jednom da se oprostim sve samoprala rituali moraju da postojea kad onim starima odzvoni čovek mora da izmisli novekupila sam i posebne sveće koje oslobađaju mirisnouljenajradije bih još zapušila rupe u zidu ali ne umema njegada pitamne moguverovatno svi psihijatri misleda su im ženeludejedino saznanje koje smo otpočetka oboje imali tihobrahe i ja bilo jeDA JE PAKAO KONSTANTANi zato je svejedno koja je slika sveta ispravna ona đordanabruna koji je prošle godine spaljen u rimu ili onamog voljenog muža koji ovde sahranjen ležiupraguili ona crkvinaPAKAO ĆE NAS SVUDA PRATITIda li je zemlja u centru okružena suncem i planetamakako tvrdi tiho brahe ili je sunce u centru po kopernikupokazaće vreme meni je svejednonajviše tragova ostavili smo o onome što nismo uradilio našim neproživljenim snovima koji se sad kriju u zidovimajoš neko vremesagradili smo uraniborg prvu osmatračnicu zvezda nasvetu i šternborg dom udruženjasa pogledom na nebotu neizmernu kuću NEBAsavršene i čudesne pozicije zvezdā i veličanstveneharmonije njihovih kretanjacelo ostrvoHEAVENkoje smo od kralja dobili na poklon trebalo je da budeizgrađeno u skladu sa harmonijom u kojoj bi sve bilodeljivo sa 15 i u tome sam već videla proviđenje jer sapetnaest sam se udala za tihaimali smo prvu opservatoriju na svetu u čijoj su gradnjisvi smeli da učestvuju i svi smeli da posmatrajuinisu baš svi razumeli zašto je neophodno toliko biti opsednutpraćenjem putanje zvezdakad ne dobijaš ništa za jeloi zašto ovde na zemlji preslikavati NEBO i da se NAR zanekoga može ubratisa NEBA tek nakon dugog rada i mnogi su jednostavnopobegli sanašegOSTRVA i u nekom trenutku tiho je počeo da se bavi baštovanskimi stolarskim poslovima i noću jetolikoiznuren ležao kraj mojih nogu da sam morala da gaHRANIM ali tiho je razumeo šta znači jestiizruke a ostati ponosanjer on je orao koji visoko na NEBU leti i otvorenih očijuu svetlo sunce gleda71 >

jedne večeri tiho je otkrio novu ZVEZDU u kasiopeji a jasam se pitala kako je to mogućekad je božjih ruku delo završeno 7. dana samonakonjedne radne nedeljea tiho odgovorida je još u početku bio uveren da je ZVEZDA od bogastvaraoca celokupne SVETSKE MAŠINE i da je tek sadvreme da se ona prikaže svetukoji se bliži svom krajubožansko veličanstvo naime deluje slobodno nezavisnood zakonaprirodeveć kad mu se prohte zaustavi vodu u rekama i povučeZVEZDEi upravo tako nam je bog proizvoljno opet oduzeoOSTRVO heaven uz pomoćnekog drugogkraljaali zašto pitanje je sadzato što je toliko seljaka pobeglo ili što je tiho grobovepilića ofarbao u šarene bojemožda zato što smo živeli u divljem braku a on me nakondvadeset godina još uvek voliali i naša zvezda je nestala kao što je nastalaveliki crveni džin zvezda malo pred smrtjoš jednom ogromno narasla nestala je u noćii zbog nje i zahvaljujući njoj smočelični crkveni zakono nepromenljivosti kosmosaiscepali iz njihovih knjiganeka se nose svi sa svojom realnošćuja nemam nikakvu sliku sveta samo niz krhotina koječuvam i u kojeverujemjer one su moje telomoje prazne grudi posle dojenja saremoj ožiljak od carskog rezamoje sede vlasi iz noći kada su zatvorili pogoneto prošle nedelje smo pevali zajednosa bivšim kolegama i svi su bili zadovoljnii igrali smo se da smo zvezde na nebu onog drugog i jasam bilacirke samo tata nije i sedeo je tu sa čašom mleka u rucii usred tog pevanja i smejanja njegove crvene oči takosu me pogledalei samo je rekaoJA NE MOGU višeja sam u svetu strani gostplesali smo i igrali se da smo zvezde na nebu onog drugognakon svega ja sam raskrčila neredi pomislila sam zašto nam je neophodno središte anapolju na HEAVENUgore lomače7ostacirobert, simona(robert i simona sede na praznom bazenu.podlaktica joj je uvijena.miša sedi na dasci za skakanje i drži pivo.)> 72

obertnisam znaš doktorku i ceo tim podmitio vernesgrinerpivom da bi tiovde sa mnomćutala mislim sa tobom je baš superi lepo je kad samo tako sedimoali ja nisam baš najbolji solo zabavljačsvakako ne sebe samogprimetio sam već kako se krišom smejete kada samponovo morao da zatvorim sigurnosni zatvarač na flašiprimetim i ja poneštohm okje l' znaš za moj novi planza kamenjemenjaću flaše za polovno kamenjebio sam u zavodudobiću koncesiju za zapadno krilofilmski pogon je ceo od dobre holandske ciglenove kuće od stare cigleočistiti brda i prodatisuper posaoto je jedino što imamo od sirovina pesak i šljunak i vodudobro s vodom i ne izgleda baš najbolje ove godine alibićesimonasvinjerobertvidiš da funkcionišesimonaotrgnu ti i poslednji delić sreće puste vodu iz bazenarobertnisu ga ni punilisimonau četvrtom sam jednostavno prešla u mušku kupaonicune da su zijalirobertbaš sam tad nažalost dežurao i rasklanjao mlekovečito smrdljive kofe od prethodne nedelje na hodnikukad smo dolazili ponedeljkomsimonauvek sam spavala nemam pojma šta su mi govoriliuvek sam se skrivala u ormanu na odmorua tek panika kada bi te prozvaliuvek sam sanjalaosim maria i mađioničara to sam jedino htela da čitamzvučalo je tako dobrona tabli s kredom u ruci a prsti potpuno mokrirobertsve sami kreteni osim gospodina vajzeakojem se žena zakucala u drvouvek je nosio kratke pantalone i nikada nije davao kecasimonajednom me je pogledao sa strane i rekao mi kako mi jedupe prevelikoda nisam možda sakrila lenjirmože da drka iza dnevnika gledajući me nemam ništaprotivali ne i da mi se podsmeva pred celim razredom baš kadodgovaram maria i mađioničaranikad mi nije bilo jasno gde muškarci stavljaju svojekite u opremi za fizičkoa da doneseš miši sladoledrobertveć ga je pojeo73 >

zar ne mišokad ćeš ponovo u zavod za zapošljavanjeaharazumemni ja ne bih više tamo išao beskonačne biciklističkestazena kojima nema nikogajesi li još koji put bila u frenkovom pabusimonaisključivo se skidajurekla sam mu frenki sve ću ih blago okrznuti dok se budemnjihalasapivomne moram da se skidam zadobro mu ideuzeo je neku drugurobertsve same drkadžije(miši zvoni mobilni.)mišaza tebe jerobertandersgde sina plaži siludilo i mida i mi se provodimoupravo sadatrenutno je prilično stabilnažene i zajebancija bez krajaznaš me valjdanaravno da joj je boljeali hejpa i brinem svake sekundešta da li uzima lekoveodakle ja to da znamreci jesi poludeopa ne preturam joj po noćnom ormarićuzašto ne preturampa jer se još nisam probio do njenog kreveta a i ako bihto ikada uradiosigurno neću da njuškam po njenoj nahtkasnikao što si tidobropogledaćukad ćeš nazad već jednomzašto ne znašjebi ganaravno da te volia koga bi inačene može da letine može da radiizbacili su jepukla je potpunokad ćeš već jednom da ukapirašštanaravno da ću joj te datiništa radije od togagovnaru(robert daje simoni mobilni. uzima ga, pokušava neštoda kaže. posle nekog vremena robert uzima mobilni nazad.)pa jeste li se izrazgovaraline ljuti se> 74

ni mi više ne razgovaramofuck your partybye byegovnaru(pauza.)simona mišo znam šta ćemo menjaćemo prazne flašeza bazenizbušićemo jednurupu u dnu sprovešćemo stajaću vodu i napunićemoga ja ću onda dabudem spasilac a simona će da prodaje sladoledi kobasice a miša će da radi na ulazu i da se bori s osamakako vam se činibiće para ko kiše ovako i onako sve je toplijea kad nam stvarno krene dopremićemo u bagerima sitanpesaksa starih rudnika isti je kao na plaži siltstvarno desethiljada godina isto ledeno doba a ondaćemo da zasadimo palmei onda može da nas poljubi u dupe sa svojom floridommišane volim sladoled(miša ustane i čudno se prodere.u odlasku razbije flašu.)8coraxhelga, miša(miša sedi na starom dušeku preko puta gavrana.gavran je zauzeo stan od helge i kenigsfrosta.izlučevine, strvina.)mišaznaš helgaoni lete jako visoko i tamo sasvim gore na razdaljini odhiljadu kilometara mogujedni drugima da šaljusignalezdravo evo strvine ima šta da se pokupievo ždranja hajdemojedan gavran sve to ne može nikada sām da prožderezauzvrat mu drugi obavezno jave kada se gde drugdeopet pojavi pregažena divlja svinja ili srnapomognu mu prave mu društvo pri ždranju tako seuklanja štroka a vrsta se održavaoni se međusobno pomažuhelgagade mi se mrtve životinjemišasama si mi pričala da ste kao pioniri stalno sklanjalistare stvarihelgajesmo ali smo ih skupljani na gomiluvodi računa da ti otac ne vidi fleke inače će opet da seljutimišane idem više kućihelgane izmotavaj sebiće sve u reduskoro sam razgovarala sa tvojom mamompuno joj nedostaješ i ti i simonamišabaš me briga75 >

donesi mi nešto za jelosledeći put važihelganaravnomišanajbolje žive pacoveima ih u radnjama za kućne ljubimcehelgajesi li poludeomišai viskas je u redu uopšte nije lošeg ukusasamo je papreno skuphelgaMI deca IMALI SMO ZAJEDNIČKU VIKENDICUIZA STANICE ZA GAS GDE SE UGALJ PROSTIRAO POPODUMAŠTA JE IZVEŠTAJ O TOME ŠTA SVE MOŽE DA SE DESIONA JE MOST IZVIDNICE KOJA PRETRAŽUJE PROSTORDECA ODLAZE U IZVIDNICU I IZVEŠTAVAJU O STVARIMAKOJE SE DEŠAVAJU KOJE DOLAZE KOJIH TAMO IMAMI IM GOVORIMO DA PRETERUJUONI ODGOVARAJU NE ISTINA JEI U PRAVU SUU NJIHOVIM IGRAMA TRANSPONUJE SE STVARNOSTOSEĆAJU NEMOĆ U ODNOSU NA REALNI SVET KOJIMNE MOŽE DA SE UPRAVLJA KOJI SAMO MOŽE DA SEPODNOSI I U SVOJIM MAŠTARIJAMA PRUŽAJU MU JOŠVEĆI OTPOR KAKO BI NAUČILI DA GA SAVLADAJU KAOŠTO JE UOSTALOM UOBIČAJENO ZA SVAKU VRSTU TRE-NINGAMI SMO SVI UČESTVOVALI U SVEMU MI DECAU OBARANJU DRVEĆA PRAVLJENJU STEPENICA OD ŠIN-SKIH PRAGOVA BRANJU JABUKA RASIPANJU ŠLJUNKAISPIJANJU KAFA IGRAMA LOPTOM BOJENJU KLUPAlemanju mačakamišasvinjehelgaNAŠ DUŠEKKRV SPERMA URINJEDNA KARTA SEĆANJAipak ne postoji ljubav slična majčinskoj ljubavi a ni tolikobeznadežna ljubavu nekom trenutku tvoj sin će ustati i biće mu neugodnošto ga toliko tiskašuz sebei znaćeš da odlazi od tebe kao što svi odlazekao što svako svakoga napuštamišahelga nikad mi nisi ni spomenula da imaš sinahelgaDECA NISU NI PROBLEM NITI SU REŠENJENOSE BREME VREMENA NA SVOJIM MALIM RAME-NIMA IIDU U IZVIDNICUIDU SA VREMENOM VUKU KOLICA A MI IH HRANIMOBENZINOM I TOPLINOM I LJUBAVLJU I TAKO JE ODU-VEKKAKO BISMO IMALI RAZLOG DA NASTAVIMO DA ŽI-VIMOali šta ondašta da radimo kad ona odumišaej sad mu je potreban mir to ga opušta sve to brbljanjeosetljiv je> 76

a kasnije ćemo malo da učimo da pričamo(miša dopusti da mu da novac.)stvarno nije ništa protiv tebehelga(helga odlazi.)bog odin imao je dva gavrana hugina i muninahugin je bio misao a munin sećanjesvakog jutra ih je puštao i noću bi se vraćalii reče on svojoj ženibrinem za huginaali još više se bojim da se muninkući ne vratia sad ti9odmorsarasaraon bi najradije da mi uopšte više ne ustajemo iz krevetada jednostavno zatvorimo vrata i zovemo pizza deliveryŽELIM TE ŠTA DA RADIMkad je već tako onda molim te sushi deliveryčoveka koji ne priča ali ume da svira klavirtakvog tražimsvi oni umeju da se zaljube ali ne umeju da voleupoznala sam ga na karnevalu hodao je kao vuk aliispostavilo se da je zalutao istražuje životinje i već godinudana živi u nekakvom čoporuSAMO POTPUNA VERA MOŽE DA ZAMENI KRVAVEOKOVENIKAKO ZAHTEVIpo onome šta nam sledujeduša nam pravi drame kako bismo se osećali živoa sigurno najteže od svega što još nismo naučili jekako da uredimo logiku dušeovi dates su grozninaravno imam jednog kod kuće ali da li mogu da budemsigurna da je on onaj pravičovek mora da ostane otvoren postoji samo ova prilikavrednost mog tela radikalno opadaPOSEBNO PRI AKTIVNOSTIMA U KOJIMA SE PRETEŽNOSEDIne zavaravam se i totakvom brzinom koju nije lako izračunatimoj otac bi svakako postavio adekvatnu formulu alineće to uraditi postojesvetovi koje on ne uzima u obzirtelesni svetovisedim u kolima ispod nekog starog hrasta hrast me smirujedva puta ga je udario grom a on ipak rastesa ranom u stomakunikad nije perfektno i dalje mora da se vežbapokušavam da umaknem svim nivoima lažia nema malo onihsa ranom u stomakudanašnja deca pravi su nomadi koja sa svojom igračkomlutajuod jedne majkedo drugevikendom očevi u kafićima sa polustasalim ćerkama si-77 >

novima koji bulje u njih kao u nepoznatu životinjuu salo na bradia glas im više nije dečjiVIDEĆEŠ JA SAM ČOVEK KOJI SVE PREUZIMA NA SEBErekao je lambert jednom prilikomSVE PITALA SAMNA ŠTA TAČNO MISLIŠSVE JEDNOSTAVNO SVENE MORAŠ TO DA RADIŠDOBRO ONDA ĆEMO DA PODELIMO KAO MUŽ I ŽENADAKLE NE SVEDA LI BI TAKO BILA ZADOVOLJNIJAPOĐI SAD U KANCELARIJU I ZATVORI VRATAJA moram DA VEŽBAMA PRETHODNO MOLIM TE SKLONI MONOPOL S KRE-VETAJOŠ UVEK IMAM OTISKE HOTELA NA ZADNJICIČINILO MI SE DA TI SE TO DOPADATO UVEK GOVORIŠMOŽDA ZATO ŠTO SI U TIM HOTELIMAPOVALIO SVOJU ljubavnicuOPROSTI MIHOĆU AKO ODMAH IZBACIŠ ĐUBREVOLIM TETO JE NAJMANJE ŠTO MOŽEŠMISLIM DA CELOG ŽIVOTA SVE NEŠTO POKUŠAVAMODA ULEPŠAMO KAKO BISMO PRIKRILI SVOJE NESTAJA-NJEDA ULEPŠAMO OČI GRUDI NOGE RUKEDA ULEPŠAMO AUTOMOBILE SOBE odmore SUPER-MARKETEDA ULEPŠAMO BULEVARE PREKOOKEANSKE BRODOVEVRTOVEDA ULEPŠAMO ATOMSKE CENTRALEKOJEvrana ili gavranotac kaže da je gavran otišao po još nešto i da se nije navreme vratio za nojevu arku i silno se naljutio jer je otišlasvi su otišli u neki bolji život a njih ostavili ovdezato proždiru ostatkepa dobro mogu da lete naravno da leteTI NE VOLIŠ DIJETETSKU SALAMUBUDALO10boulevard of broken dreamskenigsfrost, helga(automobil, vatrogasnim crevom prepravljen za samoubistvona rubu šume.)helgakrv nije vodanije moguće da svi mi uvek moramo da idemo a u tu-> 78

đini nas mrzeipakja umem da živim sa mržnjom ali ne i moja decakenigsfrostne petljaj saru u ovohelgapa zbog tebe je i otišla zar si već zaboravionikada te nisam videla da plačeš više nego tadakada je uzela dedin ranac i čelo pod mišku i rekla da jojtreba sloboda i da se gušijer joj stalno držiš predavanjagodinamai kako si njen prvi brushalter s korpama bacio kroz prozora ja morala da ga pokupim ali derišta su ga već maznulas jabukestvarno si imao poremećen odnos prema seksualnostikenigsfrostznaš helgaMARKS KAŽE DA SE OTUĐENJE JEDNOZNAČNO DA DE-FINISATI SAMO U ODNOSU NA NJENO ANULIRANJE UODNOSU NA PRAKTIČNU ČINJENIČNU MOGUĆNOSTNJEGOVOG ANULIRANJANAJGORE OTUĐENJE NASTAJE U BLOKIRANJU SVAKOGRAZVOJADIJALEKTIČKA STRUJA SA SVOJA TRI OSNOVNA POJMAISTINOM-ANULIRANJEM-PREVAZILAŽENJEM OTUĐE-NJAOBJAŠNJAVA KAKO SPISE MARKSA TAKO I DANTEOVUBOŽANSTVENU KOMEDIJU U KOJOJ SLEDEĆI TERMINIPAKAO-ČISTILIŠTE-RAJMARKIRAJU ISTA TRI KORAKADANTE JE SVOJE DELO PISAO KAKO BI RAZJASNIO SVETKOJI GA OKRUŽUJESVE DOK SE SAM AUTOR SA SVETOM I NJIHOVIM ZA-JEDNIČKIM NEJASNOĆAMA nije RASPAOhelgada tata zato smo ovdehoćeš sendvič sa sirom ili kobasicomja ću s kobasicomi molim te skloni te prljave čarape sa sedištane želim da to bude prvo na šta će da naiđu kad nasbudu pronašlikada nešto smatra nepravednim on ne može da plačekao jaja plačem čestoidem nakurseve za usavršavanje za ovladavanje kompjuterskimveštinamaza softverske programezamene u kancelarijamajednom sam jednokratno provela četiri meseca ali ipakstalno bez perspektive suviše starajednostavno idem dalje negujem seulje je neophodno protiv korozijeuvek idem svojim putem to sam uvek i činilaobožavala sam svoj posao u mraku ili u zelenoj tamiZAVISILO JE POTPUNO OD OSETLJIVOSTI FILMAmi smo se žene uvek opipavale rukama oooh helga tosi tiA KO DRUGI RENATA BAŠ SI NAVALILADOBIĆEŠ PO NJUŠCI BEZOBRAZNICE JEDNAprepoznavala sam ih po radnim keceljama po materijalupo oblini zadnjice ili grudiali ništa nije moglo da se namirišekiselina je bila suviše jakatata je uvek morao da proba pa začini salatunekako je uticalo i na nervne završetke čula ukusanekoliko čulā sam izgubila79 >

povreda na radu ali zato sam druge dobila i utoliko ihojačalaa tek fotografijenismo samo proizvodili filmove već ih i razvijali kaotest-probetragovi tragovi drugih ljudipa i od ranije onih koje su umnožili od muzeja ili sličnočega je sve bilo na njima(smeje se.)pa dobroemocije od proslave na posluda kažemo ovakood vrtića preduzeća i krojača preduzeća i vešernice preduzećai mama-busajoš uvek održavam kontaktputem e-maila katkad telefonom sa onima sa radnihmesta 18 broja na kojem sam bila i jaMOJE GRUDI MOJI UČITELJI i SVETSKA ISTORIJAdo toga mi je staloi tebi zar netatakenigsfrostu skladu s čvrstim planom ponovo se tamo pojavila ipodsetila sedo sada nije bilo nove ponudehelgaali tu i tamo bilo je vremena za kratak razgovorrado idem najavna čitanja vernisaže posebnokenigsfrosttamo gde se ne plaća ulazhelgauvek imam aparat sa sobom i beležim doživljajekenigsfrostjednom godišnje ide na sajam u frankfurt na majni iprikazuje slike koje je napravilaizsvog i života drugihhelgaponekad dobijem neku knjigu besplatnone želim tati da budem na grbačiponos još uvek postojiiako je mladost prošlakenigsfrostnajveća razmena iz koje je isključenaposao za živottu razmenu hoće da zaobiđepitanje je koliko bajpasova može da izdrži jedno srcehelgapo glavi mi se vrte filmovi u kojima priče imaju dobarkrajmoja kola dozvolakenigsfrostja brojim nedostatke na njenom telu to je jedini načinda shvatim svoju vrednosthelgamoja kola i zamakne možemo još uvek da se ubijemo a ni da odustanemokao što je naša ćerka onomad htela da iskoči iz kola u> 80

pokretuzbog takvih stvari postoje bezbednosne mere za decua gde su te mere za odraslenaše telo je kuća mnogim stvarima ovde je sreća tamotugaposvud fioke koje se gomilaju u životukenigsfrostplaši se trenutka u kojem više neće biti od koristišta će onda da radihelgaudvostručenje istok i zapad moralo bi da nastane neštonovokao kod disk-džokeja kad pusti dve pločei stvori sasvim novu muzikuili par očiju koji samo zajedno može da gleda u dubinuo ušima i da ne govorimokenigsfrostmisliš stereo-efekathelgami se nismoiselili kao narod izraela iz egiptaza nas nije bilo druge šansemi smo samo pristupilisa lošim ukusom u ustimasunce se više ne ukazuje KAO NI MINOJSKOJ CIVILIZA-CIJI NA KRITU GDE JE VULKANSKA ERUPCIJA UNIŠTILAJEDNU ČITAVU KULTURUkenigsfrostti znaš da sam ja naučnik i da nisam u stanju da izgovaramreči kojenisu utemeljeneljudi minojske civilizacije proveli su sedam godina bezsunca dobro do sada je sve tačnoali čudno bilo je točudno je to što nije bilo mrtvihizgleda da su svi prethodno bili upozoreni interesantnopreko mora sve do egipta potom do centralnog egiptaa onda je došao tutankamonfaraoni rekao zdravo sugrađani od danas nema više raznihbogova od danas postoji samojedan i zlatom je obložio kamenu palatu i zlatno sunceobasjalo je to zlato idvema stvarima čovek ne može da pogleda u lice suncui smrtido hitenštata uopšte nije daleko i zgodno je pusto moždabi tamo trebalo da odemozarad našeg eksperimenta ili do gerlicahelgapusti baš je lepo ovdekad sunce više onako ne pržislušajovilekovi su poklonvidišupakovani su rekla sam im u apotecimolim vas upakujte ih za poklonprvo nije htela nisu imali ukrasnu traku onda je ipakmoralazato što je šef posmatraoevo staviću ih ovdekenigsfrostdakle ljudi minojske civilizacije i bik minotaurtaj lavirint u stvari nije bio nikakav lavirint labis značiprolaz ili hodnik81 >

to je zapravo bila jedna ogromna palata s puno odaja istanova otprilikekao našblok u kojoj ječovek-bik zalutao i više izlaz nije pronašao što je opetbio simbolzavladavinu njegovom zemljomi onda je naišao vulkan i svemu je došao krajiskopavanje može da se radi samo jednomkao i sa ženom onda je otkrivenahelgaonda nisu imali ukrasni papir opet sam skoknula prekoputado mc paperaNOVINE NE ČITAM DUGO VEĆ KO ĆE TO DA IZDRŽIRANIJE JE BILO I PODATAKA O ŽETVI A DANAS ŽETVAmrtva i raspuštenaveć dugo ne shvatam ko se bori protiv koga i zaštomislim da je netaknuta priroda najbolja zaštita za našuplanetukenigsfrostvreme je reka skrivenih suzakoliko je tanak ovaj sloj kulture koliko će tanko biti ovih40 godinakasnije kada nas opet budu iskopavalijednog danahelgamolim te bolje nemojzar ne misliš da će nam sara oprostitikenigsfrostu jednom drvetu recimo starom četiristo godina to ćebiti desetina godovahelgagodine šezdesetiprve u drvo je urasla bodljikava žicaja se ne osećam kao da sam bačena u kovitlac svetaja se osećam kao deo jednog celogu prirodi pri svođenju računa važi samo kako si postupaou krugovimada li si se ovako kretao kako si se razmnožio kako signezda svio i takokao meduze i morski orlovi koji za trenutak izađu izsvog okuženjaopišu svojekrugove i ponovo nestanu u okruženjuja se osećam kao neko ko je ujedno slobodan i to nijenaravno da je ranije bilo lepšeali i ti si tada bio drugačijikenigsfrostverovatno si u pravuviše nisam u stanju da se uključim u društvoja sam verovatno deo nekakvih prilikakoje imaju veze sa mojim vremenom ali sasvim sigurnoi sa da vinčijem i humboltomitobomza takve prilike vezujem se instinktivnohelgaza tvoj bicikl marke mifa i za tvoj escajg od alpakane mogu više da gledam to đubremoraš da naučiš da se oslobađaškenigsfrostupravo to pokušavamalikao što roda svije svoje gnezdo u svom prirodnomokruženju> 82

helgai nije baš prirodno gradonačelnik je naložio da se svijugnezda i u njih postavemale rodekako bi privukao turisteuobičajen primer obmanekenigsfrostlepota i istina tih prilika navela me je da preuzmem odgovornosthelgaoh otkad tokenigsfrostkada mi se oduzmu svi ti načinikada mi se otmu sve prilike da se izrazim u svom stiluonda mi se onemogući da zauzmem stavviše nisam u stanju da upravljam svojim postupcimaonda bih podjednako dobro mogao da budem i kamenne onda bi bolje bilo da jesam kamennije reč o neophodnoj slobodi već o tome da pronađemi produbim svoju vezanostza tebeza druge ljude za društvomoj stil je moj način vezanosti za svet u domenu jelaarhitekturehodanja muzike ili zajedništvavladajući red taj sve-savremeni stil je onaj najbolji jer jeopstaoali to nije moj stilhelgaptice pevaju leto je vrelo a hijene proždiru mrtvečovek ne čini čoveka govorim ja sebito mi samo umišljamokenigsfrostšta je sadne usuđuješ se(hoće da završe s tim.)helgaUpravo u tom trenutkuJAVIO SE VIKTOR HES IZ INZBRUKA I PONUDIO marijetiblauDA IZLOŽI SVOJE NOVE FILMOVEKOSMIČKOM ZRAČENJUNA VISINI OD 2300 METARA u blizini inzbruka u njegovojlaboratorijibrzo je spakovala kofereI ONO ŠTO SU MARIJETA BLAU I HERTA VAMBAHER TUOTKRILE NA SVOJIM FILMOVIMA BILO JE VIŠE NEGOSENZACIONALNONEOBIČNI ZVEZDASTI TRAGOVIBILI SU JAKO RETKI ALI MOGLI SU SE JASNO videtiZVEZDASTI TRAGOVI KOJE SU OTKRILE MARIJETA IHERTA NASTALI SU CEPANJEM JEZGRA ATOMATO JEZGRO ATOMA POGODILA JE NEKA ČESTICA KOJAJE VEROVATNO RASPOLAGALA VEOMA VISOKOM ENE-RGIJOM I ONO SE POD PRITISKOM UDARCA RASPALONA DELOVE SASTAVNI DELOVI NJEGOVOG JEZGRA RA-SPRŠILI SU SE OSTAVLJAJUĆI ZVEZDASTE TRAGOVE ATA ČESTICA KOJA JE PROUZROKOVALA RASPAD JEZGRAVEROVATNO JE POTICALA IZ TOG ZAGONETNOG ZRA-ČENJAMARIJETA I HERTA BILE SU PRVE KOJE SU UKAZALE NACENTAR CEPANJA ATOMSKOG JEZGRAi tako je dokazano kosmičko zračenjetog dana marijeta blau zaljubila se u viktora hesa bio jeto najsrećniji dan83 >

njenogživotau noći koja je usledila dok je marijeta blau SASTAV-LJALA PISMENU IZJAVU ZA JAVNOST O SVOM pionirskomOTKRIĆUviktor hes spavao je s hertom vambaherjer je bila dvadeset godina mlađa od marijete inije bila jevrejkamarijeta je s IZJAVOM u ruci ušla u žensku sobu ipotpuno se slomilaTAJ ČLANAK OBJAVLJEN u časopisu p r i r o d a 2. OK-TOBRA 1937. PREDSTAVLJAO JE VRHUNAC KARIJEREMARIJETE blauNIJE SAMO NJEN NAUČNI doprinos TREBALO DA BUDEPATENTIRAN VEĆ I EMULZIJA ZA FILM KOJU JE RAZVILAŠTO BI SAMIM TIM OSIGURALO I KOMERCIJALNUVREDNOST2 MESECA KASNIJE POBEGLA JE IZ NEMAČKE2 MESECA KASNIJE VIKTOR HES DOBIO JE NOBELOVUNAGRADU U OSLUEJ ČOVEČE JOŠ 2 SATAajde tata momentalno spakuj crevo i sve drangulijeinače ćemo kasno stićiu lajpcignisam tek tako OBUKLA stari zapadni KOMPLETi STAVILA hladnu trajnuimam dobar osećaj kao onda kad si mi se obratio na autobuskojstanicikako se stiže do poliklinike ti na tvojoj javiako ne uspemo staćemo u graduimaju dečju hranu na dečjim tanjirima zbog linijea onda puding sa šljivama u bioskopuspavati bez stidaspavationo drugo s crevommožemo još uvek da isprobamokenigsfrostmarijeta blau umrla je nedaleko od startne pozicije balonau bečkom prateru s koje je viktor hes krenuou svojeprve letačke poduhvate11lutkicesimona, robert(simona je ČVRSTO VEZANA za skakaonicu 10 m, stojinapolju. usukala se, umorna. HOĆE DA SKOČI.)robertprekini već jednom s tim glupostimane mogu to više da podnesemnemam pojma šta možemo da uradimoali prekinisimonada se pobijeteto je jedino što biste moglirobertubiću tesimonaučinio bi mi to> 84

obertoh ne ne još i totvoj životnije operasimonakad zatvorim oči vidim njegovo licesvake noći pre nego što zaspim molim se da se vratiuopšte ne znam kako ide to s molitvomjednostavno zamislim nebo gutljaj martinija i idemonebesa nebesa čujete li mekad sam ga prvi put videla u meni se sve preokrenulozašto sam uvek sveradilakako ne trebazašto nisam ništa naučilazašto sam tako glupazašto sam ovde odraslanebesa čujete li menebesa na kolenima samnebesa šta mi je činitirobertznaš šta jednostavno odleti k njemusimonakudarobertprodaću flašeprodaću ih odmah sutrai onda ću te odvesti na aerodrom a onda preko baresve je bolje od ovoga ovdebudi bez brige tvoj tata neće ga se domoći miše uzećudve nedelje slobodno i onda ću sa njim na kampovanjena reku unštrut može da ponese i svoju glupu pticukakvo sranje taj govnarsimonauradio bi to(robert razbija flaše o zid.)robertbaš si smešna pa šta inače da radim s tim praznim flašamada neću možda izložbu da pravimsimonazaboravi(simona skine svoje gaćice i sedne na roberta.)12pomoćsimona(kod psihijatra.)simona(PLAČE)ne želim da to bude to pa nemam ni trideset godinavaljda mora jošneštoda mi se dogodikenigsfrosta vaš partner šta on kaže na tosimonabaš NIŠTAnije tu85 >

obećao je da će pisatiali ništa nije stizaloni redaka onda je stigla karta malo pred božići onda sam stajala tamo na aerodromu tegel i nisammogla da odem znala sam da se nikadane bih vratilau ovu štroku ovdeosim toga ovde mi je bratotkad nas je mama napustila popustio je u školion zavisi od menekenigsfrostsećate li se često lepih stvariiz vaše mladosti ili detinjstva zar nije bilo ničeg pozitivnogeto na primer na raspustusimonaprstenovanje ptica na ostrvu hidenzekenigsfrostoh stvarnosimonato je bilo najlepše doba u mom životu kretali smo ujutroodmah posle doručkaza doručak je bilo šargarepe rendane šargarepe zato jošuvek imam tako dobrezubeonda je moj brat jahao psa ogromnog i posle plažeodlazilismodo mreža iz kojih su uzimali ptice i kleštima im oko nožicaobmotavali komadiće limamoj brat bio je potpuno fasciniran stalno sam moralada mu kupujem zviždaljku sa ptičjim zvukovima je l`znateonemale stvarčice koje se stave između jezika i nepca ionda zviždecvrkutao je po kući još godinama pošto smo prestali daidemo na hidenzejer više nije bilo čuvara ptica već su na litici opalili ponekakvom wellness kompleksuja sam u svom detinjstvu bila deo nečegadeo kraja u kojem sam živela deo mog bloka novogradnjedeo mog stanadeomoje sobe deo mog plakara deo mojih žutih helankikenigsfrostžutihsimonada znate oblačila sam samo žute za slučaj da se neštodesi naravno nikad se ništa nije desiloali da jeste mama bi to odmah primetila bolesno zar nekenigsfrostmislim da nijea problemi mislim na one stvarno velike problemesimonadva puta mi se desilo nešto baš strašno jednom sam sebiciklom zaletela u ogradu fudbalskog terena od šljunkajednostavno sam zaboravila kako se kočini danas ne znamonda sam dve godine kasnije preko istog tog terenaišla kod svog prvog dečkai doterala sam se ništa posebno ali onako da se menisviđalo i dvadečaka koja su baš tada igrala fudbal stala su odjednom> 86

ispred mene i smejali su se i pokazivali na mene i vikalibože koliko je ružnai odmah sam se rasplakala a oni su se još više smejalii onda sam se okrenula i put kuće a moj dečko je dvenedelje visio na telefonuaja se nisam javljala i onda je raskinuo sa mnomkenigsfrostaptice su prstenovali i onda ih ponovo puštalisimonada iornitolozi su tačno znali u kojim su zemljama pticeza njih nije bilo granicamože se reći da im je svuda bio domkenigsfrosti to je to što vas je kao dete činilo srećnomsimonapa ne znammislila sam da ste vi zato tukenigsfrostda jesam u izvesnom smislusimonaznate ja sam u posttraumatskoj depresijito se dešava ljudima kada izgube druge ljude ili kadadruštvenakonstelacija odjednom neočekivano postane negativnato osetljive ljude može potpuno da izbaci iz kolosekamorate samo da pronađete načina da me motivišete dase ponovo otvorimkenigsfrostupravo se time bavimsimonadaklekatkad je neka ptica umirala od slabosti ili bolestionda su ih stavljali u kutije za suvi led njih smo se plašilijer je u njima bilo strašno ledenominus 120 stepeni rekao je ornitolognjemu su nedostajala dva prsta imao je dva patrljka lelujalasu se među ostalim prstimajer je predugo lovio po kutiji pa su se smrzlisamo ih je jednostavno uzeo i bacio u kantutako se osećam otkako je anders otišaokenigsfrostkao amputirani prsti u kanti za đubresimonama ne nego kao ptice u ledenoj kutijipoložene u kutijuizgledale su prilično živo kao da su u stvari prilegle daodmorea zapravo su dugo već bile mrtvekenigsfrostnemojte se zapuštatisimonaštakenigsfrontto je važno za vasdesi se to brzo kada čovek ode sa table ljubavida se zapustii propusti sledeći vozi onda postane neko sasvim drugi87 >

simonagrešitekenigsforstzaštosimonavi možda nisteali ja sam još uvek na tabliljubavisamo što je moj kralj upravo otputovao13blind datesara, anderssararecite mi šta radite ovdeanderssedim samo onakosaravidimodmah da ste izašli moj jeandersneće moćisarašta pričate’ajde napolje iz autaandersneću vam praviti nikakve neprilikeobećavamsaraobećanje ste već prekršilia sad napolje ili zovem policijuandersostavite mobilnidok oni dođu propustićete svoj datesaraodakle vam da imam dateanderspo tome kako izgledatefrizuranova haljinanove cipelesaraodakle vam da idem u vašem pravcuandersregistarska tablicasarada li se kući ide na sastanakne verujemandersu pravu ste to je neobičnoobično se partner traži izvan kućetamo gde je čovek nepoznat gde se još uvek nije našaona nekakvoj fotografijiu kom pravcu idetesarabaš ste bezobrazni> 88

andersrecimo pravonemam baš puno vremenasaraja imamandersu redu onda idemosaranemam pojmabože koliko ste ružniizvinite nisam tako mislilaandersistinanešto sam ubledeo od dugog putavi ste završili sa dateomi idete kućisaranijedno od toga nije tačnodolazim s poslovnog sastankai idem na mesto na kojem sam nekada živelaa registarske tablice sam zadržala kao talismananderskakvog sastankasarasvirala samanderszvuči interesantnosaramože se reći i audicije ja sam muzičarandersbez posla stesarada je tako ne bih ni morala da idem tamoandersdobili ste nov posaosaranemam pojmabilo nas je 67andersipak morate da imate neki osećajsaratreće ili četvrto mestoandersda li je to dovoljnosarane verujemali polažem nadu u spoljašnje okolnostiandersa to bi bilesaradruge dve dame sa mesta jedan i dva su neviđeno jadneadirigent je još uvek dovoljno mlad da bi me povalioali ne i dovoljno star da bi to moraoandersto me podseća na beketa89 >

onda sam se vratio kući i pisao/ponoć je/kiša dobuje postaklunije bila ponoć/nije padala kišaeto kako je jednostavno opisati prve korake ka dvosmislenomživotusarameni bi draži bio jednoznačan životandersmožete li nešto da mi odsvirate smatram da je muzikauvek višeznačnasaravi ste potpuno poludeline pada mi na pamet da baš u toku ova dva sata kad nemoram da vežbam vadim instumentuostalom raspao bi se na ovom vremenusuviše je vruće sve se izobličianders(hvata se za grlo, glavu.)za mene je višeznačnost onoliko važna koliko mi je teškoda živim s njomkada letim avionom ili kada sam u nekoj drugoj zemljiuvek mislim na to štabi bilo kada bih živeo ovde ili onde ili kada bih preuzeoovu ili onu egzistencijuprosjak u brazilu ili prodavačica cveća na železničkojstanici ili železničaru tundrine bi to bile samo drugačije navike i drugačiji protokvremena promenio bi se čitav svet vrednost jednognovčića hladovina vetrenjača na polju bojaugljadrveća ja sam deo ovog sveta i moje stanište odgovornoje za toštamrzim o čemu sanjam koga volim a sama pomisao nato da smo samokomadićna ovoj ogromnoj disko kugli ponekad me čini neutešnimne zato što bih hteo da budem nekivećiveć zato što jedva opstajem sa saznanjem da postoji tolikodrugihmogućnostisarakao za božić kada smo otvarali poklone stavljene podjelku a pokloni braća i sestara su uvek bili lepši i čovekbi se nervirao zašto nije naručiobašto nego ove glupe lutke i tricikleandersizmešteni smo u neki nepoznati stani što ga više upoznajemo to veći postaje strah od moranepoznatog koje vreba iza drugih vratasarašta je tuširao si se vrelom vodomandersnisamsaravi ste nažalostpsihijatar imala sam jednog u porodiciandersnisam građevinski sam radniksarane izgledate tako ruke su vam suviše tankei puno pričate> 90

andersobožavam svoj mozak a preko svog i tuđebruno u italiji spaljen kafka poludeo pazolini ubijen dokje jebaoi prljavi sneg i plivanje i ostrva i tišina kada čovek ništane čuje a ondaipak sasvim tihosarazvuči pomalo uopštenoanders(ljutito.)pa da znam na ovom mestu bi trebalo da dođe nešto ličnozašto zapravo imaš različitu boju očijusarapitaju dva o dvaanders(u bolovima.)meni je draže neko netačno objašnjenje svetanego ono tačno za sve ponaosobtoliko se toga dešava na planeti da se u stvari ništa nedešavasvet proizvodi svoje šarene događaje tolikom brzinomda se šare rastaču i postaju siveupravo se najveći događaji prihvataju kao da se radi onekompregrejanom loncu kog treba skinuti sa šporeta da bi seohladiodakle sa svešću da se čovek mora navikavati samo na toda nas ništa neće pokrenuti da stvarno promenimo svojživot nikakav cunami nikakvi uragani nikakvi građanskiratovi radi se samo o tome da se što je pre mogućevratimo u status quoNIKADA NEĆEMO POKUŠATI DA ZAJEDNIČKIM SNA-GAMAZA OVU PROMENUPRONAĐEMO ODGOVARAJUĆUPROMENUU NAŠEM ŽIVOTUstalno se vraćamo na staro OPET NA STAROU SVET PSEUDODOGAĐAJA INDIVIDUALNOG DOŽIV-LJAJA PRIVATNIH DEŠAVANJA KOJA SE NAJBRŽE MO-GUĆE DAJU OBZNANITI KULT RAZMENE PRIVATNIHDOŽIVLJAJA KOJI NIKOGA NE ZANIMAJU I(smeten.)pogledaj samo ovu ogromnu svinjariju ne mogu višeda gledam to đubreA SAD SMO SE OBESHRABRILI KAD POGLEDAMO U RA-ZORENU PRIRODUsararazgovaraj sa mojim ocem zakazaću tije l‘ imaš osiguranje mislim na zdravstveno osiguranjeandersja bih voleo da ti pričaš o stvarima o kojima ne želiš dapričašsarastvarno ne znam ja u stvari pričam o svemuosim o svom računuanderso onome o čemu uvek moraš da razmišljaš u tišini91 >

sarapa nemam više 17mogu nešto da ti odsviram na mom instrumentuali ako se neko pojavi prestaću malo mi je gluposa takvom propalicomandersvoleo bih da vidiš ono što ne vidiš a što uvek vidimo usebišto ne umemo da imenujemoželim da sagradim nešto s tobomgrad na brdudovešću ti vodu gorekolače ćeš da praviš timolim temoj projekat te volisaradobro da sviram sad ili da vozim ili ćeš da pališandersželim da radiš ono što nikada ne bi uradilasararužan si i nepristojan i bezobrazannapoljemoram na dateanderso tome ti pričam sve vreme14DRVO NARAkenigsfrost, gavran, simona, miša(miša iza drveta, posmatra.)Moby 5:45kenigsfrostVIŠE NEMA NEBA IZNAD MENE VEĆ SAMOPRAZAN PROSTORI JA NISAM ROĐEN VEĆISPORUČENPANIKA JE JEDNAKA ONOJ KADA JE KEPLER 1630.OTKRIO SUNČEVE FLEKE POSTALO JE jasnoDA ZEMLJA NIJE NIKAKVA PLOČAVEĆLOPTAI DA ĆE ČOVEK UBRZO DA PADNESA NJEdošla je KUGAI DVA MILIONA LJUDI JE UMRLOidošao je baroka barok na portugalskom znači biser nepravilnog oblikai svi su bili u zabludi oko tog biserajer sve je bilo novoali iDON ŽUAN je bio novJER JEVEROVAOisključivoSVETUKOJI JE ČVRSTO DRŽAO U RUKAMAA TO SU BILEgrudiI SUDIJE SU GA OSUDILE JER JE ONmorao da bude osuđenzato što jeBIO JEDINI KOJI SE NIJE PLAŠIOŽENSKIH TELAMEKIH TELASOČNIH TELA> 92

NJIH(kenigsfrost otkida voćku sa drveta.)15srećarobert, simonaroberthi izgledaš ne samo kao da te je dotakla sreća već kaoda si je proždraladođi vamo izgledaš baš urednosimonakažeš mi tisa tim šarenim konopcem oko vratarobertobavio sam ga pa da ne moram da se obesim o istisimonajesi li ponovo bio na radionicikod teta-kulturerobertu opštinia ti na poliklinicisimonamoraš da mi kažeš da nisam ja krivatako mi je rekao doktoron je upropastio porodicuon je sve uništiorobertčiju porodicusimonakad sam bila mala ni za čim nisam žudelasasvim sama teturala sam kroz godišnja dobakao da su odmorišta u nekom luna parkurobertda li ti trebaju lekovigde sunisam gledao u noćnom stočićudoneću ti ihsimonamatori je rekao da pokušam bez njihrobertje l‘ takosimonamorao je da mi ih ukineili ću morati sama da ih plaćamrobertznam već ko će morati da ih plaćasimonagovnarurobertpa ko ćesimonaoboje ćemorobertčekaj samo da dobijem kvotuonda mi ništa više ne trebaonda ću pivo da uložim u vino93 >

simonašta je sadopet imaš napad idejazamenićeš prazne pivske flaše za prazne vinske flašerobertne sasvimsimonana putu po nalogu gospodararobertod novca koji sam dobio za prazne flaše kupio sam prazankop šljunkasledeće nedelje dolaze zalihe vina 200 rizlinga 400 rozentalerkadarke 200 burgundacaovog puta je stvarnosve sam pitaobiologe meteorologe seizmologe statičare hidrologegeologe agrotehničare jednogbankarajednogsavetnika na filmu ornitologe paleontologe istraživačebuba i jednog astrologa jednu hobi-proročicu i jednogparoha bez parohijesvi oni imaju vremena svi učestvuju u programima pomozitesebisreo sam se sa jednim posrednikom jedino je on tražionovacVINO IZ VOLFENAKAKO BI HEMIJA PRORADILAsamo da još vreme bude kako trebaali ozonske rupe imaju svoju dobru stranune vidim tu nikakve problemesimonamoći ćemo sledeće godine da ubiramo plodovesimonai meni tako izlgedarobertstani malo čini mi se da sam ovde nešto sasvim pogrešnorazumeo(robert pali cigaretu.)zovem se robert imam 32volim je beskompromisno potpuno beskompromisnokao novalisupravo smo završili radioniculjuštiću ti krastavceskidaću koru s jabukaodstranjivaću potamnelu koricu s belog hlebamoram ponovo u portugal tamo radim ranije suodande oni dolazili ovamodavno odmah posle pada zida sa 18 otišli smo tamo nanaš prvi odmorutroje simona govnar i jasmrdelo je na usoljenu ribu i more skoro sam se udavionikada do tada nisam osetio morske strujemoram sledeće nedelje opet dolesimona me još uvek vozi do motela na granicivozimo se do granice nije to prava granica to je poslednjimotel predstarugranicuovde stoje tri ista tri stara fabrička tornjai njih hoće da srušeorganizovaću protestkada odemna internetumoraju da se drže zajednomiševi iz istočnog bloka> 94

deca iz blokovaunitedbaš bih voleo da znam otkud joj tomožda fabrički tornjevi jednostavno moraju da se premestena neko drugo mestomožda sportski teren ili jezero ili bazen koji natkrivajupreko zimesa stazama za klizanje na vrhupitaću govnara kad se javiportugalskim čovek može da se služi više nego što mislidve noći jedan danpun gasnije šalamože dva puta mesečno12 slobodnih dana18 radnih dana14 satiopet počinjem da brojimranije sam patio od bolesti brojanja na putu iz školebrojao samsve kamene kocke sve semafore sve motore sve korakesve žene u suknjamaa zašto pitao sam se tek kasnijezaštopotrošnja vina raste a piva opadatemperature rastu ozonske rupe nemaju samo negativanefekatjeste svaka promena nešto uzme ali nešto i donese čoveksamo mora da otkrije šta je tonije lakoradim to već 15 godinanajviše volim da jedem pizzukada mi je bilo 13 rođaci sa zapada doneli su mi jednupizzu od tada nisam hteo da jedem ništa drugoza rođendane sam uvek stopirao do berlinapo pizzu dan tamo dan nazadšvrćkanje mi je u krvinaravno da bih radije ostao samo ne mogumali čovekpreguraćemo i toako je to sad put ka tebi onda je to moj putznašČOVEK NE MOŽE DRUGOM BIĆU OD JUTRA DO SUTRADA PRIČA KOLIKO JE RAZOČARAN U NJEGA TO NIKO NEMOŽE DA IZDRŽInije ni čudo što se više ne javljasimonaALI AKO JE TO ISTINA AKO ME JE STVARNO RAZOČA-RAOrobertI TI SI NJEGA RAZOČARALA NISI OTPUTOVALA ZA AME-RIKUsimonaNISAM MOGLArobertZNAM PA JA SAM IŠAO S TOBOM NA AERODROMČAK I DA SU TVOJI ARGUMENTI TVOJI PRIGOVORI AKOJE SVE TOTAČNOGREŠIŠ TI MISLIŠ DA IMAŠ PRAVA E PA NEMAŠgde STOJI DA JE ZA TEBE REZERVISANO BAŠ ONO ŠTOTI HOĆEŠvoleo bih da pročitam tu ceduljugde je daj mi je(simona mu daje jednu cedulju.robert čita.)95 >

obertpotvrda za socijalno i stambeno gospođa simona refeldjeučetvrtom mesecu trudnoćedoktorka doma zdravlja(robert okrene cedulju.)robertdrago dete lepo što si stiglosvi ti se jako radujemovodi molim te računa da mama ne zaboravi knjižicu kadpođeš na vakcinacijumolim te ne uzimaj nikakve kašice ni napitke sat vremenapred pregleda zašto objasniće ti sigurno tvoj tatavidimo se uskoro tvoja doktorkalepo čestitamko ti ga je napraviosimonaroberte stvarno sadkako ja to mogu da znamrobertznaš on ima taj svoj trik on jednostavno brblja on brbljasa svim ženama sve dok se oneu nekom trenutku ne umore i dobrovoljno ne odu snjim u krevet to je baš ludački trikali imam i ja svoj ja ništa ne govorim ja jednostavnočekam čekam dok ne ostanemsami onda uzmem što preostane i počnem iz početkauvek nešto ostanesimonapravićeš festival vinarobertnaravno zašto ne bihsimonahoću da budem princezarobertžao mi jemogu samo devicesimonapa šta opet ću biti ja16infernomiša(miša sa pivom i gavranom.sve ih je više.na drvenom konjiću sa pištoljem pored nekog auta.auto gori.)mišanakon kratkog životnog puta zadesih seu tamnoj šumi prebijenjer skrenuh s pravog putane znam kako se ovde zadesihtoliko savladan od sna dubokogkada pravi put promašihda mi gavran istrže mesto put sveta drugog nekogna nekom jeziku za koji pre toga nisam čuo je sazivanokroz mene se ulazi u grad onih da pate izabranih> 96

kroz mene stiže se do naroda izgubljenihovde je svako nepoverenje zabranjivanoi neka svaki kukavičluk na ovom mestu mreubrzo potom uđosmo u neki prazan kameni toranja glasovi se kao senke tiskaše o moje ušicare kakva se buka diglakoga je ovde potpuno savlado bolnisu to oni dobri a ni oni lošito su oni koji nisu ni jedni ni drugini kraljevi a ni vojnicito su oni iz kraja čije duše kao pečurke iz baruštine džikljajui koji se međusobno po uspavanim glavama mlatarajuduše koje pucaju visoko kao pečurkeduše preplavljene besomkoje se međusobno glođuhajdesiđimo u slepi svetja ću biti prvi a ti pođi za mnomsiđimo u slepi svet(miša nestaje sa gavranovima.)17azilsara, kenigsfrost(u novogradnji.)kenigsfrostisti raspored kao kod nasbaš su mogli da ostave zgradusarapogrešan kvart pogrešna firmakenigsfrostpogrešan životsaradevojka sa kojom si bio zajednoda li si je voleokenigsfrostda li ti je to rekla mama ili znaš iz novinasarao nekim stvarima ne razgovaramoo ovoj bi vredelo razgovarati ali nećemokenigsfrostjer nemamo šta da kažemosarazaštokenigsfrostplašimo se da ne izgovorimo neku glupost ili da se neponavljamo plašimo sei prihvatamo stvari onakve kakve suuvek ponovo izlazimo na kišu bez kabanicejer mislimo da neće padatisaraali sad je krajje l‘ čezneš za njomkenigsfrostznaš da to ne smem sebi da dopustim97 >

saraje l‘ bilo ozbiljnokenigsfrostne znam ali znam da su posledice ozbiljnesarazašto te je prijavilakenigsfrostnije mi reklaima problema s nekim drugim čovekomnjega nije mogla da kaznisarapa je tebekenigsfrostdabomesarada li si razmišljao da nađeš nekog drugogkenigsfrostnekog iz moje generacijesarašto da nekenigsfrosteros je bogbogovi se ne daju podmititisarato što su te izbacili je l‘ to definitivnokenigsfrostjeste sam sam kriv nisam hteo da idem u savetovalištereuspostavljanje socijalne kompetencije i tome sličnomožda da sam popustiosaraznam ali nisitvoj glupi ponos ti je upropastio ostatak životakenigsfrostne razumem šta pričašsaraimaš još dvadeset godina ako sve bude kako treba mogaosi opušteno da ih provedeš u baštia problem sa tvojom kitom odmah bi se potom rešiosam od sebekenigsfrostmislio sam da hoće otkad si se rodilaod tadame tvoja majka više ne privlačisarai svih ovih godina niste zajednokenigsfrostnaravno da jesmo i te kakonisam hteo da razočaram mamu ani sebeborio sam se protiv tog gubitkasvih ovih godinanisam želeo rasturenu porodicuizgubio samsaraje l‘ tražiš nešto po gradukenigsfrostne budi takva> 98

nisam više sposobančak i da nije bilo svega toga sa devojkomsaraon uzdišekoliko je kratka bila jesen nakon leta a sad je već zimamožeš da ostaneš koliko hoćeškenigsfrostmisliš na azilsaradok ne pronađeš neku obavezukenigsfrostzar ne mogu da ostanem i bez njesarane bih verovala da ćeš ti to ikada da izgovoriškenigsfrostpa ti si za sve kriva stalno sam morao da te vozim na baletgde je bilo polugolih znojavih devojčurakaja živim živeo sam ja sam živeosaraglava mu je postala utočište za stare misli jadne šašavemislikoje nikome više nisu od pomoći trebalo bi da ih seotarasi ali neće da se potrudiilise ne trudi dovoljnokenigsfrostmoja ćerka mislim se ja moja omiljena ćerka koja mi jepripala da je vodim neka bolje ona mene sada vodisaraponekad je možda dobro pasti ali se naravno ne razbitimožda se iz toga nešto naučikenigsfrostja mislim da posle određenog doba čovek ne može ništaviše da nauči već samo može da bude kažnjavanko je da pomisli mogao kad si se rodila da ću ti ikad doćii moliti te dameprimiš u svoje okriljesarakako se slažeš sa mamomkenigsfrostja se još uvek lepo slažem sa njom ali ne i ona sa mnomsarazato si me onda tukaokenigsfrostne sećam se da sam to ikada radiosaraja se zato sećamkenigsfrostti živiš sa jednim potpunim kretenomzašto mi se nisi ranije obratila šta ti to značizašto on nosi kučeći kostim i lajeili je to tehnosaraja ne mogu svoj život večito da upravljam premaonome šta ti smatraš dobrim ili lošimuvek si se ponašao kao da je sve što ja radim deo neke99 >

tvoje pričeneka sporedna uloga koja se tek pojavi kada već prođepolovina tvog životaali to nije tačno ne postoje važni i manje važni ljudija imam svoj sopstveni život koji je meni podjednakovažan kao i tebi tvoja u svom životu ja donosim odlukeon oseća kako mu interesovanje za svet crpi kap po kapmože trajati nedeljama dok ne iskrvari ali on krvarikada se bude ispraznio biće sasvim lagan i preturiće sei ostaće da leži ili će ustatiinastaviti da letimožeš da ostaneš nedelju danaili dve ne dužemoram da vežbam moram da se koncentrišemne mogu da brinem o tebiza mesec dana idem u ameriku na takmičenjeto je velika prilikakenigsfrostizmeđu tvoje i moje generacije postavljen je zida ja ni primetio nisam kad su ga podiglisarati si deo mene i imam utisak da je baš to taj deo u menikoji tesadaodbacujeali ja ne mogu da ti pomognemčak i ako sad više nisi onakav kakav si bio ranijeja jesamja ne poznajem boginju istineali sam sigurnada se ni ona ne da podmititi kao ni eroskenigsfrostpronaći istinu jednako je operaciji čovek mora da povreditelo da bijoj sepribližiosarapostaje sve teže ali ujedno i lakšejer čovek se navikne da sve postaje teže i težeu nekom trenutku se iznenadi što je još uveksve teže i onda mora da se smejekenigsfrostidem sada iradujem se da si dobro dete mojesarajedna izuzetno tačna analizamislim da sam pronašla čoveka koji mi je potrebankengisfrostonaj pit bul sa kojim si me upoznalasarane upoznala sam jednog ludaka onako baš ružnog a brbljaviše besmislica čak i od tebekenigsfrostgde je onsaranestao kao što se pojavioništa ne znam o njemupotreban mi je neko ko će da ga pronađe i prenese muporukukenigsfrostja ćušunjaću se dosta uokolo> 100

sarakako misliš da ga pronađeškenigsfrostprimetiće on da ga tražimsarašta ćeš mu rećikenigsfrostreći ću ti kad se budem vratiočuvaj sesarauvekNAMAZATI SE RATNIČKIM BOJAMA PRE ODLASKA NADATEne zaboraviti sočivaDOĆI ĆE sigurno U NEKOM DŽIPUbože mojopet sam iznova radoznalaKOLIKO RAZLIČITIH LICA IMA TUGAmoj instrument zna odgovor18bak to the reality, back to lifesimona, helga, robert(groblje.veče/zvezde/gavranovi.)simonana severu volfena je mirno tamo gde prestaju blokovipočinje prazan pejzažzeleno braonnema baš drvećaalivazduh je dobarispred blokova gomile sa izbačenim pokućstvomjedino što preživljava je đubrealiU PRAZNU PROSTORIJU MOŽE DA SE USELI BOŽAN-STVOgovorio je andersanders adelkrojcnajveći govnar na svetuuskoro će dečaci da budu sami u svom klubu za mladekonačno na otvorenom bez starijih bez zvocanjamog brata su njegovi drugari namrtvo pretukli bejzbolpalicama pred kraj raspustabilo je to lepo letosamo suviše vruće sva jezera su procvetalaljudi to ne mogu da izdrže a ponajmanje mladi oni to nemogu da izdržetajosećaj da su ništamom najmlađem bratu koji je još živ kažu u školineće od tebe biti ništaništa i ne može da budeprestupnikvolfen44000 199025000 2005je 19000 manje plus jedan mišahelgaKRV POMRČINA I OSTALE NEVOLJEALI DECA IZRAELA IPAK SU OSLOBOĐENA IZ ROPSTVA101 >

og je noću upalio ogromnu baklju kako bi mogli davide put iz egiptaneka vrsta čudnog zračenjarobertDA TAKO JE TO KASNIJE OPISANO ČOVEK kasnije UVEKŽELIDA IZVUČENEŠTO POZITIVNO IZ ISTORIJEDA LI JE TA PRIČA makar bila istinitahelgaŽELELI SU DA VERUJU U NJU1jesi li se i ti spustila na nas mračna noćišto tako mi neviđeno teško duši padaduboko neizrecivo dirnuti mi smokako siromašan i dečji čini mi se dan ipakoproštaj dana kao blagoslovslao si u svemir daleki svetleće lopteda bi se izemešala sa njima po hladnom nebeskomsvodu2nekoć dok ronila sam gorke suzei dok u bolu rastakala se moja nadausamljena kao niko do tada neizrecivim strahom gonjenatražeći pomoćnapred ništa nazad ništai najednom puče vrpca sadašnjostiiu njegovim očima krilo se nešto meni nepoznatovečnost moždatada to nisam znalaa ne znam ni danasuhvatila sam ga za rukea u njegovim očima svetleća neraskidiva vrpcai stenjanje i traženje i disanje i gledanjeplakala sam na njegovom vraturonila zanosne suze novom životu3bio je to moj prvi jedini sani tek od tada osećampšenice bistar sokkao kop šljunka u kojem si se kupaotek od tada osećam opojnu bujicu grožđacrvenog kao suncepod kojim smo te ubilidođi noći prekrij nasdođi noći prekrij i nas(miša dolazi kao gavran. mrak.)19svetlaanders(anders se vratio.dok drugi pričaju, on postavlja ogromne svetleće lampiceoko ljudi groblja igrada.)andersarhitektura mora da podstakne ljude da misle ono nezamislivoo prazniku u slavlje žetve želim da napravim nisku odsvetlećih lampica koja će međusobno povezati sve delovegrada> 102

koja će samoću i tugu odagnati na tri dana simboličanznaktoga da ovde još uvek ima prisustvatakoreći zemaljsko zračenje koje se odsijava u kosmosmožda bi trebalo pozajmiti novalisov optimizam kadapišeda ćemo razumeti svet tek pošto razumemo sebe jer mii oni mi smo integralne polovine/deca božja mi smo/nauka o prirodi više ne mora stručno da se proučava popoglavljima – ona mora da postane pričaorganska vrsta drvo ili životinja ili čovek/postoji puno delova svega ali mi smo mnogo više malilavirinti lavirinti svegajezika prirodeljubavirazumete20tristan returnsimona, robert, anders(istorija se ponavlja, pa bilo to i na skroman način.možda je nešto iz toga naučila. ne verujem.što se stvari više menjaju, to postaju sličnije.)VIDEO/komad =paralelnosimonaTRISTAN/andersandersIZOLDA/simonasimonaNEVERNI DRAGI!/govno jednoandersBLAŽENA GOSPO!/kozo jednasimonaZAR ZAJEDNODAN I SMRTNAŠU LJUBAV DA STIGNU?/ne verujem da si se vratione gledaj me potpuno sam propalatako sam propalaandersAKO ŽIVOT SVOJ ZA TO TREBA DA DAMŠTO VRLO RADO UČINIO BIHKAKO LJUBAVMOŽE DA UMRE SA MNOMVEČNO PLAMTEĆADA ZAVRŠI SE SA MNOM?/znamsve sam shvatiozato sam se i vratiosimonaDAN SAMOTANPOSLEDNJI PUT!/zbog mene ili zbog nasandersČEMU OVAJ PAKAO MENI?NIKAKAV JAD OKAJATI GA NE MOŽEČEMU OVA SRAMOTA MENI?NEISTRAŽENE DUBINENJIHOVIH RAZLOGA TAJANSTVENIHKO ĆE SVETU OBJAVITI IH? /103 >

strašno je ono sa mišom a to malonije moje zar nemoram prvo u bolnicusimonaGONJENA ŽUDNJOM LJUBAVIIZOLDA PLOVI KA MENI/nema više bolnice zatvorili su jeposlednji je ostao psihijatarkakav kretenpričaću ti kasnijeandersKADA ĆEŠ KONAČNOKADA, OH KADAUGASITI PLAMVOLEO BIH SVOJU SREĆU DA ZNAM?SVETLO – KADA ĆE SE UGASITII TIŠINA U KUĆIKONAČNO ZAVLADATI?/ne mogu višerobertJER OBNEVIDEO SIMISLIŠ LI DA SE POGLEDSVETA POMUTIO SPRAM VAS?/šta ti radiš ovdehoćeš opet sve da upropastišanders/da vidim kako su kod kućedoneo sam ti nekoliko praznih flašarobert/bez grlićaanders/nisu više flaše sad su staklene cigleod njih smo sagradili kuće u malijustaklo propušta svetlo vazduh u cigli zadržava solarnuenergijua između glinato su najjeftinije kuće na svetui najboljesimona/a amerikaanders/isto sam bio kratkoglupo jerasipaju energijusimona/to nije istinato ne može da bude istinaželim da odem odavdeanders/ne postoji nikakav drugi životpostoji samo ovo ovdei kretanjemi ovde rušimo kuće jer nikome više nisu potrebne atamo gde ima ljudiponovo ih gradimoradi se samo o tome da kretanje pratimoda reagujemo> 104

obert/opet počinje da brblja poludećušta ti se desilo sa vratomanders/krv mi nije u redurobert/izgleda groznoanders/tamo dole ima malih životinja koje nisu stvorene zabelcesimona/super palite i pustite me da se obesimvratite se održite propoved i potpuno sranjeonda opet možeš lagano da se odvučeš kretenu jedanrobert/o bože nešto ti izlaziiz bubuljiceandersOH, KRVI MOJA!SAMO TECI, KRVI MOJA!/simonaZAR ODGOVORITI MI NEĆEŠ!SAMO JEDAN SAT,SAMO JEDAN SAT,OSTANI MI BUDAN!TOLIKE DANE PUNE ZEBNJEBDELA JE ŽUDEĆI,ZA SATOMKOJI PROBDELA BI S TOBOM:DA LI ĆE IZOLDI,DA LI ĆE JOJ TRISTAN POREĆIOVU JEDINU,VEČNO KRATKUPOSLEDNJU SREĆU NA SVETU OVOM?RANA? GDE JE?DOPUSTI MI DA JE ZALEČIM!DA PODELIMO VELIČANSTVENUSLASNU NOĆ;NEMOJ OD RANE,UMRETI MI NEMOJ OD RANE;NI DAHANEŽNO TREPERENJE!MORA LI SADA U JADUDA STOJI PRED TOBOM,ONA KOJA JE RADOSNO NE BI LI SE ZA TEBE UDALAHRABRO PREŠLA MORE?KASNO JE!ZLURADI ČOVEČE!/robertMORAŠ LI I DANASPRIJATELJA DA IZDAŠ?ZAŠTO, IZOLDA,ZAŠTO MI TO UČINI?/evo uzmi flašune iznutraspolja to dezinfikuje97 posto rekao mi psihijatarstečajne vrednosti105 >

simona/umrećerobert/ne verujemneće mi učiniti tu uslugusimona/ja palim ovako ili onakorobertmoraš da budeš moja princezasimona/šta je sadrobert/donose zalihe vinane odlazitene možete to da uraditeprerano jesve će se raspasti21(urušava se zgrada novogradnje.)> 106

Filip Lole / Philipp LöhlePO IMENU GOSPODINGENANNT GOSPODINPrevela s nemačkog BOJANA DENIĆLektor Periša Perišić107 >

Foto©privatna fotografijaFILIP LOLE(Philipp Löhle)> 108

Po imenu Gospodin Foto©TOMAS DASHUBER/THOMAS DASHUBERFilip Lole rođen je 1978. u Ravensburgu (Ravensburg). Studirao je istoriju, teatrologiju s teorijommedija i nemačku književnost u Erlangenu (Erlangen) i Rimu. Prve pozorišne komade napisao jejoš tokom studija. Bavio se i novinarskim i filmskim radom (kratki i dokumentarni filmovi, stručneprakse). Nakon toga radio je kao asistent režije u Baden-Badenu. U sezoni 2008–2009. dobioje stalni angažman kao autor Pozorišta „Maksim Gorki” u Berlinu (Maxim Gorki Theater Berlin).109 >

„Radi se o tome da se neko usudi, da bude sasvim svoj, da bude pojedinac, baš taj pojedinac.”Seren Kjerkegor (Soeren Kierkegaard)Najmanje tri glumaca igraju:OnaOnGospodinAnetaEndiNorbertSilvijaHajoKarl EngerlingČovek iz supermarketaMajka2 komesara

Ona: Dakle, on se tom prilikom probudio nanekom igralištu. Ležao je na klupi i zaspao. Neudobno.A glava, glava mu je visila s ivice klupe. Onako visila.Eto, njegov… svet stajao je naglavačke. I onda je ustao,a decu koja su se igrala uokolo, njih jedva da je primetio,iako je jedno od njih imalo neki policijski auto s nekakvomsirenom. Od toga čovek stvarno može da poludi.Deca su svejedno već bučna, a onda pride i takvaigračka. Kome uopšte tako nešto pada na pamet? Tajmora da je sadista.Eto, i onda je otišao s igrališta i jedino se, u stvari,pitao, kako je tu dospeo. Na igralište. Na klupu. I ogladneoje i otišao do kioska, nešto da pojede. Kobasicu skarijem ili kebab. Kebab je sevap.Verovatno sam se iznervirao, pomislio je. Unekom trenutku postalo mu je jasno da se iznervirao,jer to je tako kad se Gospodin iznervira, onako,baš iznervira, onda on, eto, zaspi. Ne odmah, ali priličnobrzo. Onda jednostavo postane neverovatnoumoran i zeva i namešta se i poluleži-polusedi, i unekom trenutku zadrema a, u stvari, iznervirao se i,u stvari, hteo bi da diskutuje. Drema, kunja, ne hrče,ali spava kao malo dete. I to je, pomislio je, verovatnomu se to desilo. Zna on to. Poznaje sebe. Ko jošsebe zna?Ali, nikad mu se još nije desilo da, pošto se probudi,ne zna zbog čega se toliko iznervirao. I tako je tobilo. Onda. Na početku. Na kraju.I zbog toga zaviruje u svoj mozak, gleda šta jošuvek zna i priseća se: Kako se jutros probudio i doručkovaokod kuće. Kako je u kuhinji doručkovao tik do praznogzida sivo-braon boje, i pitao se, kao i svakog jutra,šta bi najbolje bilo da o njega okači. I svakog dana, zapravo,dolazi do zaključka da je najbolje, ništa da neokači. Jer bi, u tom slučaju, mogao celog da ga iscrta.Kako god.Dakle, priseća se šta je radio ali, nekako, kao dasu to nečija tuđa sećanja, kao da mu ih je neko ispričao.Pa onda kako je posle doručka izašao iz kuće i šetaounaokolo. Sve to još uvek zna, ali nekako polovično. Aonda, u nekom trenutku, sve to upije neki sunđer, nekakaša, neka neprozirna smesa, slična saću.Onda se udaljio od kioska, jer pomislio je: najboljeda počnem dan iz početka. Pomislio je. Da se jednostavnovratim unazad i još jednom ustanem, još jednomposmatram zid u kuhinji i jednostavno zaboravimkakav je bio dosadašnji dan.Dok je hodao gledao je u zemlju, kako ne bi moraoštošta da primećuje.I skoro mu je pošlo za rukom. Bio je nedaleko odkuće, ali onda je na ćošku sreo prodavačicu iz prodavnicezdrave hrane. Kako god. A ona ga je pozdravila,kao da je sneg u proleće, i rekla mu: „Otkud to? Vi saminapolju?” Tako je! To je rekla: „Otkud to? Vi sami napolju?”Da, da. Što je, s jedne strane, bilo dobro ali i loše,s druge. Jer to što je rekla pogodi Gospodina kao gromiz vedra neba, pravo u centar, kao Robin Hud streluonog drugog tipa: baš u centar, posred srede, kao dupeu čabar, i sve mu se opet vratilo!Baš ume da bude glupo, kad se sve opet vrati.Ceo dan, sav taj stres, sva ta ogromna svinjarija. Svegase odjednom setio. Odjednom je nestala sva ta magla imagma! Bum! Tras! I Gospodin odgurnu ženu iz radnjezdrave hrane u stranu i otrča, trči kao ludak, jer mu ništadrugo ne preostaje nego da trči. Trči kroz dugačaktunel, trči kao Supermen za kojim se vijori nešto poputrepa i samo želi da stigne kući i da Aneti ispriča celupriču. To, što do malopre nije znao. To, što je do maloprebilo sasvim daleko, kao DVD u video klubu, koji seodjednom našao u njegovom plejeru i u mozgu vrti li sevrti. Na repeatu. Repeat all!!! Stvarno se razbesneo.Razbesneo se. Stvarno.111 >

1. scenaAneta i GospodinGospodin:Gospodin:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Danas su mi je... oduzeli.–Bila je kamen temeljac mog života.–Aneta?Dolazio je Herman. Pitao je da li može dapozajmi tvoje pojačalo.Razumeš? Oduzet je kamen temeljac mogživota.Rekla sam, sigurno ti neće smetati. Hermanje baš pažljiv.–Sećaš se, kako je ono u Španiji prao šator,jer smo spavali ispod nekog smolastogcvrčka?To je bio čempres.Ali, oprao je šator svojim malim peškirom.Cvrčak je insekt.Na kojem je još bilo ostataka epiderma.Uostalom, to je bio njegov šator. Svakoima da vodi računa o sebi i svojoj okolini.Ostale dve nedelje nije čak mogao ni dase umije.Mogao je.–Koristio je moj mali peškir.Ne verujem.Nije želeo da saznate, jer toliko je bio podutiskom vašeg divljenja njegovoj „nesebičnosti”.To baš liči na tebe.U stvari, hoću nešto drugo da ti ispričam.Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Tračaro. Tvoj drugar ti poveri tajnu, a ti jesvima razbrbljaš.Na tom smo odmoru bili pre tri godine.Pa? Zar niste više drugari?Naravno da jesmo. I to dobri drugari. Ali,nije to nikakva velika tajna. To nije ništa lično.Pa ne radi se o njegovoj kiti.Odvratan si. Vratiće ti pojačalo u nedelju.Pravi malu zabavu za svoje kolege izfirme.–Aneta, oduzeli su mi moju lamu.Aneta!Oni iz Greenpeacea oduzeli su mi mojulamu.Greenpeace!Hermana baš vole u njegovoj firmi!Rekli su da lamu žele da odnesu u zoološkivrt. Da li si ikada videla taj zoološkivrt? Tamo su životinje kojima je potrebnokretanje, u kavezu veličine dva kvadratnametra. TO je mučenje.Herman je sa svojim šefom na ti.I lamama je potrebno kretanje!Hermanove kolege ne moraju ništa dadonesu. Čak ni salatu.Oni žele da štite svet i tako to. Zašto subaš morali da počnu s mojom lamom.Rekao je da će on sve da uradi.Mojoj lami je bilo dobro. To mogu da kažem.Zar ne, Aneta?Bilo joj je dobro. Svakako se kretala. A imazili su je. Ne bi me čudilo da joj je sadajoš gore. Podrum možda stvarno jestemali, okej, ali kretala se. A i ja sam.Herman je kupio CD-ove specijalno za toveče.> 112

Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Aneta:Gospodin:Aneta:I ja sam se kretao. To nam je potrebno,mislim da jeste. Potrebno nam je kretanje,kao i lami.A kupio je i jednu ploču. Herman, zbognostalgije.Aneta! Sad sam ukapirao:Herman!Firma!Prijatelji na poslu!Organizuje proslavu!Baš me briga. Herman nije pažljiv, on jejedan opaljeni malograđanin. A kad većima tako dobru firmu i tako dobre prijatelje,što od njih onda ne pozajmi pojačalo.Mislila sam da ti je on prijatelj. Ako jetako, onda valjda može da pozajmi tvojepojačalo.Ja mu nisam prijatelj.Uostalom, on nikad ne sluša muziku, jermuzika šteti ušima. Znaš već.Ah. Taj potpuni kreten. Taj ezoteričnipravi… malograđanin.Ne bih da komentarišem.Aneta, oduzeli su mi moju lamu. Da li meuopšte slušaš?Ne želim da se izrazim o tom pitanju.–Da, slušam te, i da hoću, ne mogu da tene čujem.Moram da smislim nešto drugo. Ili ću daih tužim. Ima da ih izmuzem. UništićuGreenpeace, pa neka nauče da mojoj laminije potrebna njihova jebena organizacija.Uzeću im milione.Sigrno ćeš postati omiljen zbog toga. To jefantastična ideja: moja kuća, moj auto,moja jahta. Sve to sam mogao da kupim,Gospodin:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:jer sam tužio Greenpeace. Znate već: onešto štite životinje. Oni, zapravo, spasavajumale bebe morskih pāsa od čeličnih ruskihsekira, ali sada, za to više nemajunovca, jer sav je novac sad kod Gospodina!Ne radi se o novcu. Moj životni stil… istrgnutmi je. Bilo bi ljubazno od tebe, kadabi se mojoj agresiji u vezi s tim ukazalomalo više poštovanja.–Čak mi ni za lamu ništa nisu dali. Samo surekli, držati lamu na ovim geografskim širinama,to je mučenje životinja. Lamatreba da je u Peruu. Ona se oseća dobrotek iznad 2000 m nadmorske visine, a zarađivatinovac na taj način, to je ropskoiskorišćavanje! Aneta, čuješ li ti to? Ropskoiskorišćavanje. Kao da je lama nekičovek ili u prošlosti neka crnčuga.Reci: obojeni ili u najmanju ruku: crnac.Uopšte nije reč o novcu. Pokušao sam toda im objasnim, ali ni oni ništa ne razumeju.I sad, u podrumu, imamo svu tu hranu iseno. Nego, reći ću ti nešto: radije ću sâmda je prožderem, nego što ću njima da jedam.Neću se izraziti o tom pitanju.„Neću se izraziti o tom pitanju”. Nja, nja,nja. Pa, onda i nemoj da se izražavaš.JA želim da se izrazim o tom pitanju.Možeš da me poljubiš u dupe.Gospodin hoće da pusti muziku. Ne može, jer mu nedostajepojačalo. Vrišti.Aneta:Šta je sad?113 >

Gospodin:MrakSluša mi se muzika!On: Onda je opet otišao. Nije više mogao daizdrži to s Anetom. Uopšte ga nije slušala, i zato je moraou šetnju, u šetnju da bi ostao u formi. I dok hodarazmišlja o raznim stvarima, skoro o svemu, ali ne možeda sabere misli, niti išta da zaključi.Vidi jednu stariju ženu s maramom na glavi, kojanosi torbu za školarce vrištećih elektrik boja. Atlas, pomisliGospodin, svet na ramenima.Pa ugleda jednu debeljucu s puno toalet papirapod miškom i licem kao da pati od hroničnog zatvora.A u nekom dvorištu stoje tri klinca i puše džoint,međusobno ismevaju onog koji se zakašlje i puše kaoda ih neko tera na to. I hoda, i vidi jednog ćelavog starijegčoveka, sa sivim zulufima, kako rukama lovi povazduhu kao da će da ulovi slova okačena na kanap zaprostiranje veša. Sigurnosti radi!I hoda i vidi neku radnju, koja prodaje samo kaiševe,pored druge radnje, koja prodaje samo stolice.Na nekoj trafo stanici piše „Sve pada”, a isprednjega šćućuren leži jedan prosjak, oko kojeg se, izpravca prodavnice pantalona, širi bara.I hoda, i u jednom izlogu preko puta ulice vidikako mu neko maše, i ponada se da maše njemu i, poštose približi, shvati da je to perač prozora koji izvodislične pokrete.I spazi reklamu za mleko „Mleko je moja snaga”i misli se: Jadna li je zemlja kojoj treba reklama zamleko, tu nešto nije u redu.I gleda kako se s neke tezge s voćem na trotoarkotrlja jedna jabuka i misli se da li da je šutne daleko nizulicu ili da je podigne, i vidi trgovca kako diže jabuku,kratko je briše o košulju i ponovo stavlja u kutiju, i razmišlja:da li su kruške, svejedno, zdravije od jabuka.I šeta on tako i posmatra sve to i razmišlja osvemu tome i ne može da se zaustavi. Jer jednostavnomora da šeta. Jer šetnjom želi da ostane u formi.2. scenaEndi i GospodinEndi:Gospodin:Endi:Endi:Gospodin:Endi:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Trajaće najduže pola sata. To… Odradićešti to s pola mozga.Ja ih i ne poznajem. Šta uopšte trebatamo da radim. Posle ću nekome, ko s timnema nikakve veze, reći: „Moje saučešće.”Ali, takav je red kad se ide na groblje.Osim toga, moraćeš da uneseš moje imeu knjigu žalosti. Onda će videti da sam biotamo.–Učini mi to, molim te. Već sam pitao Hermanai Norberta, ali oni nemaju vremena.Herman je verovatno sa svojom firmom uotišao u Legoland.Nije, otišli su na neku degustaciju vina. UDiseldorf.–Daću ti nešto za učinjenu uslugu. A sredićuti i odelo.Da li ti ja izgledam kao neko ko nemaodelo?Ja znam samo za ono jedno, koje si mi pozajmioza onu žurku.Pa eto. Zar to nije odelo?Bilo je žute boje?!> 114

Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Endi:Gospodin:Endi:Baš je sranje što su sahrane uvek u crnom.Ovo nije trenutak za kršenje te tradicije.Ali žuto odelo je lepo, sâm si to rekao.Gospodine! Molim te, idi na sahranu. Alipod mojim uslovima. Ne u tom žutomodelu. Bode oči.Onda ostavi frižider na mestu. Ili ti on nebode oči?To je nešto sasvim drugo. Znaš i sam.To je bila žurka na temu: Bad Taste, Gospodine.Nosio sam tvoje žuto odelo na Bad Tastežurci. Razumeš? Tvoj frižider preneću kodsebe da u njemu držim ovu jebenu pečenugusku. Njega niko ne vidi.Znači, ni on ti se ne sviđa. Frižider.Kao ni odelo. Za koje si uvek govorio da je„strava”.Odelo–frižider. To su dve potpuno različitestvari. Neću s tvojim frižiderom daidem na sahranu.Ma ne. Ti uopšte i ne ideš na sahranu.Polako se pitam, ko šta ovde od kogahoće.Gospodine, molim te.–Niko drugi, ko bi to uradio, ne pada minapamet. A ja ne mogu da idem. Neću izdržati.Znam to. Pući ću.Pa leči se onda.I popravi tvoj frižider.Ne mogu večito da idem na sahrane umestotebe. Ili si to nekako drugačije zamislio.Šta će biti kad Klaudija umre? Da li ćui onda da idem umesto tebe?Znači li to da ćeš ići?Gospodine?Gospodin: Šta se, uostalom, desilo? Pilotu JohenuCajzeru?Endi: Jirgenu Cajzeru. Zove se Jirgen Cajzer. 13časova. Centralno groblje. Grob 856 d.Gospodin: Jirgen. Okej.Dakle?Endi: Rutinski let. Četvoro ljudi u avionu. I sveje bilo u redu. Jedan krug oko tornja. Iznadjezera, jedan krug iznad grada i nazad.I onda su kao klada pali, odjednom, s15 m visine.Gospodin: 15 m?Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Da. To je… ludilo. Već su bili iznad piste.Hoćeš da kažeš da avion može da se srušis 15 m i da možeš da umreš? Čak i ja ćutome morati da se nasmejem na sahrani.Da ne poveruješ.Naprotiv. Takvi padovi su, u stvari, najopasniji.S male visine. Jer ne možeš dareaguješ. A onda su otpala krila, i potpunoih oduvala.Kakvo sranje!Pa jeste. Nema ni jednog leša.Kako?U celosti.Pa za čim ću onda da idem u povorci?Biće sahranjena samo ruka ili tako nešto.Ništa više. Od preostalo troje nemaju nitoliko.Čoveče, kakvo sranje!Ne mogu da idem za kovčegom u kojemje jedna ruka nekog pilota, koji je pao s 15m. A da se pritom ne smejem. Ne mogu.Razumem!Pogotovo kada je u pitanju pilot koji jeimao dozvolu za džambo-džet. A onda sesruši s nekom malom cesnom.115 >

Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Endi:MrakAko i dalje budeš pričao i ja neću moći dase suzdržim, a da ne prasnem od smeha.Okej. Izvini.Daću ti nešto za uzvrat.Znaš da prihvatam samo namirnice.U redu. Možemo da podelimo moju pečenugusku. Doneću ti parče.To je u redu, može.Naravno. Svakako. A što se frižidera tiče,mislim, hej: ti spasavaš moju pečenu guskui moju profesionalnu čast.Ona: U nekom trenutku on shvati da bi boljebilo, brzo da nestane. Ionako svi već izgledaju strašnosmešno. Kao automobili. I krene da trči kao strela. Trčis ogrtačem koji leluja za njim. Trči između nadgrobnihploča i privremenih drvenih krstova. Pomalo izgledakao lovac na vampire iz 19. veka. I trči pored grobova scvećem i pored zapuštenih grobova. Stigne do kapijegroblja, skrene udesno, i tek tada primeti da nema levucipelu. Beži duž grobljanskog zida, u jednom trenutkustigne do nekog ćoška u kraju, i tu se po prvi put osvrne.Otpadne mu dugme s jakne, odskoči na ulicu, kao NLOu malom. On to ne primeti, pokuša da razazna da li ganeko prati, kad eno: tamo stoji neki tip. I zatrči se unjega, kao da će ga oboriti, zabije svoj nos u njegov buketcveća s lentom ožalošćenih. A u vazduhu iza Gospodinavise pokidani cvetovi i glasovi i nepristojne reči, raspršese kao mehurići sapunice, nečujno.I Gospodin trči, kija dok trči, od polena i cvetneprašine, koju još uvek oseća u nozdrvama. Sada trčitrotoarom, na kojem je sve življe, češe svoja leđa otuđa, ali trči i dalje, između automobila, čuje sirene,kasnije i biciklističko zvonce, oseća blago zatezanjejakne, pa probadanje i grebanje, i onda nešto lupi, ineko viče i psuje. A jakna se pocepala.I Gospodin trči i poželi da ima bicikl, onda ipakpomisli: da imam bicikl, sigurno bih davno već pao sistog, i nastavlja da trči još zadovoljnije.Ujuri u neko dvorište iza zgrade, opazi visoke zidove,uplaši se da je uhvaćen i, na kraju trećeg dvorišta,vidi kako se otvaraju vrata, potrči i naleti na dva muškarcas dugim kosama, koji nose mašinu za pranje vešai jedan kaže: „Demonstracije. Sve je fake. Demonstracijeorganizuje država. Sve su to glumci. Pravih demonstracijaviše nema.” I u punom trku obiđe počasni krugpo trećem dvorištu, kako bi dvojici dugokosih dao prilikuda oslobode vrata. S njihovom glupom mašinom zapranje veša. A, u stvari, zastao bi i s dvojicom dugokosihporazgovarao o demonstracijama i pitao ih: da li jeto samo teza, ili već imaju neke dokaze, ali ne može dase zaustavi, iako dugokosi misle da je lud. Goni ga pritisaku grudima. Da li ga pritisak gura ili vuče?Sapliće se o neoplevljene leje u dvorištu, za sobompovuče nešto s puno trnja, šmugne kroz vrata, prenego što se ponovo zatvore i trči uz stepenište zgrade,sprat po sprat, sve s granom punom trnja na jakni.Vidi malo uvelo cveće i kese pune đubreta, kojeljudi nameravaju da ponesu sa sobom u sledećem silaskui svaki put ih zaborave ili već kasne, jer sve je jurnjava.I zato sada stepenište smrdi na đubre.I vidi otirač iz radnje Ikea s natpitsom „Homesweet home” ili „Sreća tom ko u ovaj uđe dom” i gumenečizme, kabanice, prozorska krila, ispletene venčiće,pločice s prezimenima iz radnje Fimo, čovečuljkeod kiselog testa i dopola pune piksle najrazličitijihoblika.I dalje trči i stigne do poslednjeg sprata, vidi merdevinenaslonjene o zid i uspenje se do svetlarnika, pana ravan krov bez ograde. Sada je sasvim na vrhu, ponovona slobodi.I nastavlja da trči, opazi fantastičnu panoramugrada i mora da zažmuri, jer sunce je ovde mnogo svetlijei učini mu se da prepozna groblje.> 116

Već davno više ne veruje da ga prate, misli da jeto jednostavno nemoguće, ali ipak trči.Trči s krova na krov, pored antena i kamina, trčiza talasom u svojim grudima (dakle, ipak ga vuče) i nestajekao mala lelujava tačka u tamnoj liniji izmeđuoblaka i krovova zgrada.3. scenaNorbert i GospodinGospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:U redu je. Slobodno ga uzmi.To je zaista lep gest s tvoje strane. Imamveć jedan od Endija i onaj od Hermana, iimam svoja dva komada. Od jednog drugara,koji je zajedno sa mnom radio kodŠmakela, isto imam jedan. I s tvojim, to ješest. U stvari, trebalo bi mi osam, ali teškoje nabaviti tolike televizore. Možeš daideš kod Lajbarcta * kad ti se bude gledaosport. Ili u bioskop. Gledanje TV-a jeobrni-okreni sranje.Jeste. U pravu si.A da ne znaš još nekog ko iznajmljuje televizore.Jok.Da li sam ti već ispričao šta nameravamda napravim?Jok.Biće stvarno strava. Ređam tone đubreta,sloj po sloj, pa ću sve te televizore, između,da izlepim pur-penom. I neki ćeonda da stoje nakrivo ili naopačke, a onda*naziv Leibarzt u prevodu znači: Doktor za telo, prim. prev.Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:ću da pustim da se vrte slike. Snimio samisključivo prirodne katastrofe. Ciklone ipoplave i cunami i sneg u Americi i Katrinu.Sve sam to umontirao da bude bašbrzo i igrao se bojama, i to sad izgledapotpuno nenormalno. A ispred bi trebaloda visi ogromno klatno. Izliću ga od plemenitogmetala. I ono se stalno klatitamo-vamo, a na natpisu stoji „Tempusfuck it”. Razumeš? Ne „fugit”, već „fuckit”. Igra reči. Ma, kapiram da je baš super.To znači da se, s jedne strane, vremene da zaustaviti a, s druge, da se zbogtoga ne treba nervirati. Baš strava.Aha.A za soundtrack sam snimio ludilo od šumova.Buka. To je… Stvarno imam sve, odblejanja jedne ovce do… ma, stvarno sve,a s Endijem sam uspeo da snimim šumoves kontrolnog tornja: „Delta Alphaplease. Delta Alpha please. Can you hearme?” To je stvarno strava i, naravno, potpunonabudženo. Ali stvarno sam uhvationaše vreme i naše probleme, razumeš?Verujem da jesi.I, ako stvarno sve bude kako treba, ondato ide dalje. Onda ću možda s mojim„Tempus Fuck it 05” stići i u Minhen iliBerlin. To bi stvarno bilo… vaaaau.Dobro. Jasno. Slobodno ga uzmi. Stvarnomogu da idem kod Lajbarcta. U pravu si.Hej. Matori. Kul si. Stvarno cenim to.Kuuul si. Mislim za umetnost, i to.U redu je.Endi mi je ispričao ono za sahranu. Naravnoda je ispalo sranje. Kako i ne bi. Ali jamislim da ti tu ništa ne možeš. Stvarno si117 >

Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:mislio sve najbolje. Hteo si da mu učiniš.On stvarno nema prava da se žali. To sammu i rekao. Ali on je još uvek na tri ćoška.Sve će doći na svoje mesto.Norberte, u redu je.To je to s mojim „Tempus fuck it”. To jebaš to. Za nekoliko nedelja, opet ćete razgovarati,i onda će sve opet biti u redu izato: fuck it. Tako je, jebi ga. Srediće sesve to. Baš na to i ciljam s tim klatnom ito. Stvarno je dobro.Verovatno si u pravu.Naravno, veruj mi. A onda će ti vratiti itvoj frižider. Sve to je sad naravno maloglupo. I ja mislim da je bezveze, što setako postavio. A da jedeš možeš kod Lajbarcta.Ili svrati ponekad do Šmakela. Itamo možeš da jedeš.Da, u pravu si.Naravno. Znam. Pričao sam s Endijem. Istao sam na tvoju stranu. Rekao sam: Idionda sâm na svoje sahrane. Nemoj da šalješljude, nego se sâm nosi sa svojim sranjem.I mene je pitao da li mogu da idemna sahranu. Ali, imao sam, stvarno, imaosam posla preko glave oko izložbe.Stvarno je bilo napeto. I zato mislim da jesuper što si ti to uradio. Skidam ti kapu. Iispričao sam mu da te nervira to s cipelom,što sada imaš samo još jednu, i što tije jakna tako iscepana. Skupo te je koštalo.Zar ne? A Herman ju je nerado iznajmio.I… nemaš više lamu, je l‘ tako?Gospodin:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin:MrakTako je.Endi mi je rekao. Misli da si to i zaslužio.Endi je malograđanin.Trenutno je malo ljut. Razume se. Ne nervirajse. Reći ću samo: „tempus fuck it”.Šta je bilo s tvojom lamom?Greenpeace! Oni su mi je oduzeli.Sranje. Stvarno. Greenpeace. Pa da, to suuvek neki nacikomunisti, ti što štite okolinu,radikali, prave su svinje. Čoveče, čoveče,čoveče. Nego, šta to oni štite? To jeisto kao s mojim „Tempus fuck it”, ciklonii to, hej, a Green-peace? Oni tako neštohoće da zaustave. Sranje, čoveče. Ja bihza tebe i tvoju lamu ruku u vatru stavio.To je stvarno bilo… Ne verujem da bi ikomogao bolje da se ophodi prema nekojlami, a zahvaljujući njoj držao si se podaljeod neprilika. Ona je praktično bila kamentemeljac tvog života, je l‘ tako?Norberte, pusti, neka. Uzmi televizor. Netreba mi. Kada se završi ta tvoja izložba,vratićeš ga. To je u redu.Gospodine, stvarno si kul. Ti si kuuul. Žaomi je zbog Endija i tvoje lame. Ali „Tempusfuck it”, nego šta.Norberte, pusti, neka.On: I Gospodin onda odlazi u kupovinu. Jer gaje iznerviralo ono s televizorom. Nije baš bio raspoloženda ga pozajmi, i sad hoće da nauči kako da se oslobodi.Razmišlja: Oslobađanje je dobro.Dakle, uzima kolica s nekakvim plastičnim žetonom,koji bi mogao da bude privezak za ključeve, i razmišlja,kako je perverzan svako ko se ozbiljno bavi ovakvimstvarima. Smesta sâm sebi dođe kao malograđanins tim kolicima za kupovinu, ali, eto, ne može drugačije.I odmah na ulazu počinje s povrćem. U kolica ubacuje> 118

šargarepu, luk i tikvice. Preko puta upakovani hleb, aonda slatkiše, gotove proizvode, pa u sve to, potpunoneprikladno, DVD-eve i časopise, šta god, Gospodinuzima, sve stavlja u kolica, nastavlja dalje, uzima marmeladu,ulje, začine i gotove sosove. U kolica stavljapaprike i artičoke u tegli, uzima dva tetrapaka i jednuflašu mleka, s malim procentom masti, bez masti i jednopunomasno mleko. Razmišlja: kakva je ovo zemljau kojoj čovek može da kupi mleko s tri različita procentamasti a, uzgred, još i mleko minus L, bez laktoze.Tu mu se prizevalo!Uzima tri vrste paštete, dva pakovanja lovačkekobasice, uzima najskuplji troslojni toalet papir,uzima gotovu picu, zamrznutu ribu list, vijetnamskogsoma, i lososa, 3 kg mešanog povrća, ćufte, mlevenomeso i zamrznutu štrudlu s voćem i jabukama, zamrznutitapas, mešanu ribu i krokete u obliku fudbalskelopte.Rukama seže za konzervama oljuštenog paradajza,i na sve to uzima još nekoliko konzervi sitno seckanogparadajza, uzima kukuruz, tunjevinu, sardele, snajviše police, brašno za paniranje, knedle, krompirpire, a pored toga vise kućni ogrtači i on uzme dva.Tako ide kroz prolaze i puni kolica šarenim pakovanjima.Kiseli kupus, crveni kupus, brašno, kornflejksi frosties, iako je oduvek mislio da su bezvezne, i suvišeslatke. Šta god, on samo puni. Iz velike gondole s testeninomuzima po nekoliko kesa od svake vrste, a pored,s police sa sosovima, uzima čili sos i majonez i kečap skarijem, mango-čatni, koktel sos i sos za roštilj, skoropo teglu od svakog. Njegova kolica sve se više pune iskoro su puna do vrha. Bez obzira na to seže za četkicamaza zube, pastama za zube, šamponom, penom zabrijanje, tamponima marke OB i vaticama za skidanješminke, uzima slatku pavlaku, krem freš, mileram, nekolikojogurta, najrazličitije vrste sira, pronađe gomilugraška na sniženju i uzme sve, dođe do dela sa „grickalicama”pa u svoja kolica ubaci sve moguće kese: čips,smoki, kolutiće s ukusom slanine, slane štapiće, koji sesada zovu solete ili saltlete i imaju aromu belog luka ilisu ekstrapikantne.Na kraju uzima nekoliko flaša vina, rakije, šerijai konjaka, penušavog vina, šampanjca i malu flašu likera,krene ka kasi broj sedam i stane u red. Jedna starijažena s detetom pita ga da li bi je propustio, jer imamalo stvari. On klimne glavom.Konačno na pokretnu traku minutima izbacujestvari iz prepunih kolica, više puta pritisne automat kojiizbacuje kutije cigareta, isprazni ceo pregradak žvaka iuzme jedno kinder jaje. Kasirka mu se osmehne, prijatnoga pozdravi, jer takav je red i proverava njegova kolicana ogledalu, koso postavljenom na plafonu. I ondaceo sadržaj njegovih kolica propušta preko lasera, a onpišti bez prestanka.Dok Gospodin pokušava da ustanovi ritam u tompištanju, pogura svoja kolica do drugog kraja kase, pasve još jednom sruči u kolica. Sam sebi izgleda kao nasvetskom prvenstvu u tetrisu, eto toliko je teško sve toponovo ugurati unutra. Ali, eto, može još jednom sveprecizno da osmotri i zaprepasti se, jer se ne seća da jeu kolica stavio mešavine za testo za hleb: za ražani hleb.Stvarno je teško napuniti kolica, i začudi se, i kasirkakaže „503,57 evra”.Za njega je to znak. Hteo je da dođe do ovoga.Pogledom još jednom preleti preko kolica, preko šarenihkutijica s masnim ili izuvijanim natpisima, koji musvi sugerišu kako je sjajan i ukusan njihov sadržaj, i pozlimu. Skoro pa je stvarno morao da povraća. Kome sveto treba? zapita se i: Ko kupuje ovakve stvari? Ja ne.I podigne pogled s kolica, gleda u iščekujuće licekasirke sa žvakom, gleda u kupce, koji stoje iza njega, igleda u njihova prepunjena kolica, pa izvrne džepovesvojih pantalona i kaže: „Novčanik mi nije tu. Ja uopštei nemam novčanik.”119 >

4. scenaSilvija i GospodinSilvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Ona kaže da ne štima. Više ne može s tobomni da razgovara.To je budalaština. Oduvek smo neviđenolepo mogli da razgovaramo. Pa to je bilonajbolje u našoj vezi. Mislim da pomalopreteruje.Rekla je da je sve laž.Laž? Ime laži je verovatno Hajnc Peter ivozi porše.Gospodine. Nije fer.Ne znam ko ovde nije fer. Imate pet krevetau kući, a šta ona uradi? Ponese našjedini dušek sa sobom. Tek tako. Krišom.Dok sedim kod Lajbarcta, i kad sam sevratio, više nemam krevet. Nije fer.Aneta loše spava u tuđim krevetima. Trebaloje to da znaš.Znam, naravno da znam. Aneta je malograđanka.Kažem ti ja. Možeš slobodnoda joj preneseš. I, uz to, reci joj da je megakukavica,kad ovamo šalje drugaricu dauzme stvari.Neću da se mešam.Svašta mi je ispričala: i ono o lami i sahraniEndijevog kolege i o tvojim kupovinama,bez kupovine, i rekla je da to bašliči na tebe, i da si se baš promenio.Ja… Naravno da sam se promenio. Još boljebi bilo kad bismo večno ostali isti. Kakvesu to gluposti.Tvrdi da ti isključivo radiš na svom novomživotnom stilu, i da za nju tu nema mesta.I da si više kod Lajbarcta nego kod kuće.Gospodin:Silvija:Gospodin:Silivija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Tamo ima ljudi koji me slušaju, i koji nemajupotrebu za stalnim napredovanjem.A nemaju ni televizor. Norbert je za svojujebenu izložbu do te mere pur-penomisprskao moj televizor da sad više nemasliku. Unutra je verovatno pun pur-penedo samih ivica.Ne možeš Norberta da kriviš za to što ti jepukla veza. On je umetnik.Ne krivim ga. Rekao sam mu da ne morada donese drugi televizor. Pa ni on nemakintu. Ali, nemam je ni ja, pa ne mogu dakupim novi televizor, i onda moram dačučim kod Lajbarcta i tamo da gledamprogram. Jebi ga. Zar je to tako teško uvideti.Ona ne uviđa. A ne bih ni ja.Pa vi nikada niste ni imali televizor. Pa vinemate ni muzičku liniju. Herman večitood mene pozajmljuje to sranje.A on je tebi pozajmio svoju jaknu, i znamošta se s njom desilo.Morao sam brzo da nestanem, i tamo jebio taj biciklista i… Sve je tako napeto.Zadržaće liniju iz principa.Iz principa? Pa onda ja da ne idem kodLajbarcta? To je moj princip.Gledanje televizije zatupljuje, zato ni nemamotelevizor.Jeste, a od slušanja muzike prljaju se uši.–To je verovatno bila kap u punoj čašivode. To sigurno nije jedini razlog. Znaš tišta ja mislim.Uzmi već jednom tu jebenu mikrotalasnui pali. I pozdravi je.Gospodine. Znaš ti šta ja mislim.> 120

Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:–Gospodine. Čak ni posao ne moraš da tražiš,ako konkursi nisu tvoja jača strana.Malograđani.Nisi baš najbolje prolazio na prvim intervjuima,čovek može da se razočara.Malograđani.I ona to razume. I to što tražiš novu orijentaciju.To je baš strava. Svi mi, svi mimislimo da je to strava. Ona samo hoćeda se prijaviš u zavod za zapošljavanje. Dazauzmeš stav. Učini to. Onda ćeš i finansijskibolje stajati. Onda ćeš imati svu slobodui moći ćeš da razrađuješ svojesnove.Vi to nikada niste razumeli.Kada sam se pojavio s lamom i rekao dasam od sada nezavisan, svi ste se smejali.I šta je bilo?Bio sam nezavisan. Pronašao sam sebi izvorprihoda koji bi mi omogućio da nezavisno,podalje od radnih mesta koja ljudemelju, preživim prijatno antikapitalistički.Koji bi mi pružao osećaj da ne radim, a daipak preživljavam. Tu nisam morao ništada odlučujem i bio sam sâm svoj gazda. Istigao sam. Prvo ja, a onda i lama – dojednog nivoa.Da uhvatiš kapitalizam za jaja!Baš to. Tako je.Hoćeš opet ispočetka.I uradio sam baš to. Uhvatio sam ga zajaja. Obema rukama. Ja i moja lama. Ja imoja bezgrba kamila. Da li si to znala? Dasu lame bezgrbe kamile? Jedva da to ikozna. Ali zato je mleko s tri različita procentamasti. Nešto tu nije u redu, Silvija.Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Silvija:MrakA vi to ne kapirate. Vi učestvujete. Pijetemleko s niskim procentom masti, upotrebljivodo 2512, a demonstracije organizujedržava.Gospodine!Malograđani ste, i Greenpeace su malograđani.I otkad mi nema lame…–Samo jedno pucketanje prstima, i sve biponovo bilo kako treba. Prijavi se u zavodza zapošljavanje, onda ćeš imati novac,pa ćeš opet sebi moći da kupiš televizor,a onda će ti se i Aneta vratiti. Sve bi mogloda bude tako jednostavno. Sve je tu,samo moraš da ga zgrabiš.A sad, molim te, uzmi mikrotalasnu i idi. Ireci Aneti da povede računa da opet neštone zajebe.Nije fer.Ona: Gospodin donosi seno iz podruma. Stanje potpuno prazan, otkad je Aneta otišla, on u sobi,koja je nekad bila dnevna soba, od sena pravi neku vrstugnezda. I spava u senu. Spava nemirno.Probudi se, dok je još mrak. Bole ga leđa. Spavaoje bez jastuka, na strani, i ukočio se. I pita se da li jeispravno to što radi. Da li je to stvarno njegov put. „Ilisu svi drugi u pravu?”, pita se. „Da li sam stvarno propao,tragajući za svojim životnim stilom, da li sam napogrešnom putu, a svi drugi na pravom? Zar nisamblizu svoje sreće? Uhvatiti kapitalizam za jaja!” Ponovito dva puta, jer on to stvarno ozbiljno misli. Mnogi sumu se zbog toga podsmevali. Za njega je to manifest, životniprogram, posao, skoro pa poziv. Kao džihad za121 >

fanatične muslimane. Kratko razmisli da ne bi i on moždatrebalo da se digne u vazduh i koje bi zgrade došleu obzir. Misli da je glupo povređivati druge ljude, ali pomisaona kraj, biti rasterećen, oslobođen, tu misao neodbacuje odmah. Proučava je iz svih uglova, preživa je,premeće je prstima tamo-vamo, baci je visoko i ponovoje uhvati. Odjednom shvati da upravo razmišlja o samoubistvui prestravi se. Ne, samoubistvo je malograđansko.Samoubistvo bi značilo svim Anetama i Silvijamaovog sveta dati za pravo, i samoubistvo bi značilopropast.Odlazi u podrum, u prostoriju u kojoj je bilalama, i gde je držao seno i donosi kanister mleka, kojimje pojio lamu. Donese ga u kuhinju do zida tik do kojegje uvek znao da doručkuje. Do zida za koji je uvek mislioda je dobro što na njemu nema ničega, što ga tera narazmišljanje. Pomeri kanister, otvori ga i golim rukama,mlekom, koje curi sa zida i jedva se čita, ispisuje svojmanifest, baš onako kako mu nadolazi.„Br. 1: Bekstvo ne dolazi u obzir.”Kakav bi smisao imao nov životni stil, ako bi onjednostavno napustio zemlju. To bi baš bilo suviše lako.Recimo, da ode za južnu Ameriku, da kupi ranč i tamoživi potpuno slobodno, okružen plodovima i životinjamakoje sam uzgaja. Da li bi im u tom slučaju svimapokazao? Da li bi to bilo to što je mislio pod „uhvatiti zajaja”? Ipak ne bi, stoga tačka broj jedan.I, bez ikakvog oklevanja, odmah nastavlja da ispisuje„Br. 2: Novac ne sme da bude neophodan.” Kapitalizamse zasniva na sistemu novca. Ako stvarno hoće dabude antikapitalista, mora potpuno da se oslobodinovca, ako ne odmah i svake vrste imovine. Ta reč muse dopadne, i nastavlja dalje ka „Br. 3: Otarasiti se svakevrste imovine”. Dopadne mu se i reč otarasiti. Otelovljavaneku vrstu mirnog otpora. Čovek može biti istinskislobodan, samo ako ništa ne poseduje. Sloboda je neposedovanje.Ako su ga protekle nedelje nečemu naučileto je da, u odnosu na predmete, razgradi svaku vrstuemocija. Gospodinu je sloboda bitna reč. Tačka broj četirineizostavno mora da ima neke veze sa slobodom.Krene, stane, odustane od smišljene rečenice, obrne je,već je podigao ruku, mleko mu se sliva niz ruku, golicaga po pazuhu, i ispisuje „Br. 4: Sloboda je kad ne morašda odlučuješ”. Pravi pritisak za Gospodina predstavljaodmeravanje, pretpostavljanje, poštovanje pravila, posredovanje,prihvatanje, odbijanje, i upravo odlučivanje.Istinska sloboda je kad ne moraš da donosiš nikakveodluke, ne zato što će drugi to da urade, već zato štojednostavno ne postoji potreba za donošenjem odluka,zato što je čovek jednostavno biće.Promatra svoj manifest i ponosan je. Legne naseno i zaspi kao malo dete.5. scenaHajo s plavim šalom i GospodinGospodin:Hajo:Gospodin:Hajo:Gospodin:Ko bi rek‘o da su tako male. Čini mi se dačovek veliku količinu novca uvek zamišljakao nešto veliko. Očekivao sam ovolikutorbetinu. A ona je, u stvari, tako mala.Stavi je tamo.Kada su novčanice dovoljno velike, nemapotrebe za velikom torbom. Ima u tomenečeg skoro filozofskog. Što veće novčanice,to manja torba.Univerzum u orahovoj ljusci, je l‘ to?Stvarno sam ti zahvalan što mogu ovdeda je ostavim. Vratiću se najkasnije za tridana, i onda ću ti reći kada ću je uzeti.U redu. Imaj poverenja u mene. I ne obraćampažnju.> 122

Hajo:Gospodin:Hajo:Gospodin:Hajo:Gospodin:Hajo:Gospodin:Hajo:Gospodin:Hajo:Gospodin:Hajo:Gospodin:Pa ti si i rekao da ti novac ništa ne znači,je l‘ tako. To je dovoljno za poverenje!Novac ne sme da bude neophodan.Tačno. To bi bila prava stvar. Pa dobro.Nemaš još neki komad nameštaja?Imam. Ali sam ga… Krevet sam izbacio napoljei pomislio, oslobodiću se.I sad spavaš tamo, na onom senu?Da, u stvari, jako je udobno, a ovo mi jejoš preostalo. Ponekad malo žulja.–Dobro je s ovo malo nameštaja. Čovekima mnogo više mesta.Imaš pravo, to čovek primeti tek kad izbacisve to sranje. Moja preporuka bila bida se čovek jednostavno svega otarasi!Cak i gotovo.Gospodine, još ću svašta od tebe da naučim.I ono što si mi ispričao o kapitalizmu.Mislim, u pravu si. Sve su to malograđani.Jesu! Malograđani!–Vidimo se onda, recimo, kod Lajbarcta.Ja sam svakako tamo. Ne mogu da izdržimu zatvorenom prostoru.Do tada ću znati nešto konkretnije opreuzimanju torbe.Nemaš frke. Kod mene je na sigurnom.On: Ostavila mu je 7 knjiga. On, u stvari, uopštene voli knjige i, zapravo, nikad ih nije ni imao, retkoje čitao, i neka tako i ostane. Pala mu je druga ideja napamet, razmišlja: sada živim svoj novi životni stil. Radićukao nekad: razmena. Kad sam gladan, uzeću neštoi trampiću za hranu. Neće da prizna da njegov ceh kodLajbarcta i nije baš zanemarljiv, ali dobro.Dakle, uzima tih 7 knjiga pod mišku i kreće. Šetagradom i „luftira mozak”, to kaže kad ga pitaju šta radi.Oseća se nekako filozofski, u vezi sa svojim bićem, a umislima često koristi reč sklad.I eto ga, sa 7 knjiga stoji ispred pekare, koja je umeđuvremenu postala vlasništvo njegove školske drugarice– nasledstvo – i za koju zna da ima malo dete, devojčicu.Gospodin ulazi u pekaru, pita devojku za pultomgde mu je školska drugarica, malo pričeka i ova ga urlajućipozdravi. Oduvek je bila neverovatno glasna, pomisliGospodin. Učini mu se ogromna ali privlačna,zrela, ali ne uspeva da sa njom zamisli zajednički život.Zbog jačine njenog glasa. Trudi se, sve dok mu ona nekaže: „Što tako buljiš u mene?”, a on joj kaže: „Hoćuovih 7 knjiga da zamenim za hleb.” Podigne onu gomilupapira u vazduh i doda: „Tvoja ćerka. Trebalo bi daizraste u pametnicu” i „više mi nisu potrebne.”Pekarka je za trenutak mirna, gleda u knjige,ščepa ih i prodere se: „Znaš da imam ćerku?”, i nastavi,tiše, jer se Gospodin trgao: „Neka budu dva.” Gura ivrti se iza pulta, odgurne svoju radnicu ustranu, spustisvoje grudi na malu dasku za pakovanje kod izloga izgrabi dva velika, okrugla hleba. Gospodin uoči paraleluizmeđu dva hleba i njenih sisa, i formuliše to u rečenicu,kompliment, nešto s mlekom, što se tiče i jednog i drugoga što treba da ima laskavi ton. Ne pođe mu za rukomi, nakon kratke vike, stoji na trotoaru ispred pekares dva hleba u ruci.Nastavlja da šeta i dok ih nosi razmišlja o reči trotoar,dok ne zaključi da neće više da hoda trotoarom,već ulicom. „Trotoar je za građane. Ja nisam građanin,ja sam nezavisan. Ja nisam deo ovog društva, ja se bavimrazmenom, ja sam trampo-trgovac, trampo-trgovcine pripadaju građanstvu, ja sam iznad svega toga i stogane želim da imam ikakve veze s trotoarom.”I dok brusi tu misao, oko njega puno trube ipsuju iz automobila. Jedan autobus skoro ga je pokosio,123 >

a vozač motora ga je opalio po glavi. I onda se pojaviotaj BMW ili možda mercedes i skoro ga je pregazio, nakraju ipak nije, već je prošišao kroz baru, prljava vodapljusnula je na sve strane, i pokvasila jedan Gospodinovhleb.Onda je zamakao u prvi slobodan prostor izmeđudva automobila i vratio se na trotoar. „Ipak neka budetrotoar”, razmišlja i opušteno nastavlja šetnju put kuće.6. scenaGospodin i Karl EngerlingGospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Pronašao sam ovu cedulju na kojoj pišeda dođem ovde.Moju poruku?Poruku? Znate šta, poruka je nešto drugo.Ovo nije nikakva poruka, a ako je uopštenešto, onda je naredba i ona, zapravo, toi jeste, kako god: adresa i vreme.Hteo sam da Vas pozovem.Nemam telefon.Pa da. Stoga ta… Možda malo staromodno,ali nadasve primereno.Aneta je uzela telefon. Ja ga svejedno nisamkoristio. Je l’ znate kako ja gledamna to? Ja kažem: Ako neko ima nešto dami kaže, neka svrati.I eto vas. Imate li šta da kažete?Ko puno priča, taj laže.Došao sam zbog cedulje.Ja sam vam je ostavio.Zašto?Mislim da oboje znamo zašto.Hajo. Hajo je u pitanju.Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Je l’ to onaj drugi tip koji s vama uvek sedikod Lajbarcta?Napisali ste je za Haja. Čak sam pomislioda je Hajo napisao poruku. Pomislio sam,Hajo je u problemu, i hoće svoj novac nazad.Mene se to ne tiče.Postaje baš gusto. Ne sme da se pojavikod mene, ili nema vremena da sedi nastepeništu i da me sačeka. Ne želi da meuvlači u sve i svašta. Dobar tip, taj Hajo. Ionda uradi, šta? Iskrade se, uzme cedulju,olovku i napiše da se ovde nađemo. Tosam pomislio. Ali, to ste bili Vi. Vi ste jenapisali. Vi ste posrednik. Vaša radnja iizgleda kao radnja posrednika. „Engerlingstarinarnica”. Ne mogu ni da zamislim dana ovakvim stvarima zarađujete novac.Ne znam na šta tačno mislite, Gospodine.Ovde ih perete, zar ne? Ovde perete novac,lovu, kinta-kintu? Je l’ tako? Vi steneka vrsta čistačice.Ja uvek govorim: Kupujem starudiju, aprodajem vredne antikvitete.Ahaa!Stari vic nas starinara.Da, starinari. Slušajte, nisam poneotorbu. Nisam znao da želite torbu. Hteosam da je ponesem, naravno, mislio samda ću ovde sresti Haja. Hajo je želeo da tašnaostane u mom stanu. Ja sam častančovek, kad nešto obećam…Često ste kod Lajbarcta?Bio sam, jesam. Ja, ovaj… U poslednjevreme odlazim ređe.Šef mi je to ispričao.Oh, znate šefa?> 124

Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:On mi je dobar prijatelj.Da, mi se takođe razumemo… i to sasvimdobro.Šef mi je ispričao o Vama. Da ste dolazilikod njega, da Vas u poslednje vreme neštonema, više nego inače, i da, u odnosuna ranije, još više pričate, još više gluposti,rekao je šef. I da ste kod njega dostajeli i pili, i to dosta na crtu.Da, jasno. Vratiću mu sve, nema problema.Trenutno sam likvidno… no, bićega opet.Vidite, upravo se zbog toga šef malkicebrine.Nema razloga za brigu. Trenutno tražim,ako baš hoćete…Šefa poznajem dugo već. Prijatelji smoveć sto godina. Znam da je dobar tip,duša od čoveka, i znam da kada neštooseća, onda čovek na to može da seosloni. On je takoreći čovek-stomak. Onzna ljude. On zna Vas. Je l’ znate šta mi jeispričao?Ne znam. Da još uvek imam otvoren račun?Ispričao mi je da ste imali lamu.Greenpeace, ti kreteni, ti prokleti zaštitniciživotinja. Je l’ Vam i to ispričao?Otkad ste ostali bez lame, dosta toga stestavili na crtu. Zajedno s Hajom.Znam! Šta je ovo? Pređite na stvar.Stvar je da šef ozbiljno brine što Vasnema već duže vreme. Brine da ne propadnete.Šef je govnar! Šta se to njega tiče? Je l’ seplaši da neću platiti ceh? Stvarno ne znamšta je ovo. Zašto stojim ovde pred Vama iEngerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:dozvoljavam da mi solite pamet Vašimkapitalističkim baljezgarijama? Čoveče,moja lama… bila je temelj, osnov i to sumi oduzeli, sasvim je razumljivo da se čovekmalo zaklati i onda ponovo sredi…Takođe mi je ispričao o Vašem govoru,odnosno o Vašim govorima. Ne želite dabudete deo društva i tome slično. Ispričaomi je da ste jednom stajali na stolu kaoneki revolucionarni lider ili kao Hitler.Hitler je bio malograđanin.Slušajte, Vi ste mi napisali ovu „poruku”,i evo me, nisam morao da dolazim. Dakle,o čemu se radi. Mislio sam da imate nekeveze s Hajom, ali izgleda sam pogrešio.Ne zanima me sve to.A šta Vas onda zanima? Inače ću da krenem.Imam pametnija posla.Samo sam hteo da Vam objasnim da samupućen. Dugo sam razgovarao sa šefom.Okej, to je to. Puno Vam hvala. Odlazim.Kuda ćete?Sasvim sigurno neću kod Lajbarcta! IVama dobar dan i doviđenja.Šef me je zamolio da Vam ponudim posao!Šta Vas je zamolio?Kažem ja. Duša od čoveka.Taj…Stvarno bi mi trebala pomoć.Taj…Ovaj magacin pozadi je u prilično lošemstanju. Rekao mi je, ej, zar ti ne trebaneko, imam ja jednog kod mene u lokalukoji nije baš pri parama? A ja sam rekao:treba mi!Taj neverovatni…125 >

Engerling:Gospodin:Engerling:Gospodin:To može da se završi za dva-tri dana. Petevra na sat plus hrana. Pa nismo neljudi.Ja sam stvari tamo samo gurao, samo ihtako ređao. Nemam vremena da se danimatamo zavučem, sve to mora da sesredi, katalogizira, male stvari da se staveu police, knjige i atlasi da se alfabetski poređajudo drugih knjiga i da se grubo sortirašta mora da se reparira, šta restaurira,šta renovira, da nije nešto u međuvremenupostalo neupotrebljivo?Vi imperijalističke svinje!Molim?Vi ništa ne razumete i dobro se u tomeosećate. Tamna strana. Kuga. Ispljujetesočnu šlajmaru i s njom sve ulepite.Odvratni ste, prepoznao sam vas. Hoćeteda mi pomognete samo da biste sebi pomogli,da biste umirili vašu jadnu gadnueksploatatorsku savest. Ali neću vam učinititu uslugu. Neću da učestvujem utome. Jednostavno neću da učestvujemu tome. Nećete vi meni da pomažete. Nećetevi mene da naterate da vam budemzahvalan. Nećete me inficirati. Nećete vi.Nećete mene. Zato što sam, ja sam odgovaranza sebe. Ja sam ja. Ja sam sâm, živimod razmene i: ja imam manifest!Ona: Jednom prilikom, kada je Gospodin otvoriovrata da krene u svoju uobičajenu šetnju gradom,ispostavi se da su vrata spolja zazidana novinama. Otprilikedo polovine vrata stajalo je naslagano oko 25 paketanovina, uvijenih u plastiku i povezanih kanapom.Gospodin gleda zaprepašćeno, i pita se, zašto ovipaketi stoje ispred njegovih vrata, i pošto mu tako nezgodnozatvaraju prolaz, izgleda mu kao da je u mauzoleju.Gurne pakete novina ustranu, napravi mali prolazi više o tome ne razmišlja.Sledeće nedelje na tih 25 paketa stiglo je dodatnih25, a nedelju dana kasnije odmorište na stepenicamaispred Gospodinovog stana postalo je tesno zasvu tu gomilu novina. Četvrte nedelje izostala je isporukapaketa, ali zato neki čovek stoji ispred Gospodinovogstana.7. scenaGospodin i čovek iz supermarketaČovek:Gospodin:Čovek:Gospodin:Čovek:Gospodin:Čovek:Gospodin:Čovek:Čovek:Zašto niste obavljali svoj posao? Gospodine.Moj…? Ja nemam posao.Ako Vam to tako izgleda, ona ste otpušteni.Upravo sada. Kakav je to stav!Slažem se. Pošto nemam posao, možeterado da me otpustite, jer ja, u stvari, i neželim posao. Čak ću obrnuti čitavo to sranje:Vi ste otpušteni.Dugujete mi objašnjenje!Možda ste u pravu!–Radim za jedan lanac supermarketa. Uprodaji, tačnije rečeno u menadžmentuza plasiranje prodaje.Tako dakle.Da. To podrazumeva ne samo in-houseprodaju, već i marketing, reklamu, publiciteti tome slično.–U svakom slučaju, zadužen sam, izmeđuostalog, za deljenje besplatnih novina našegsupermarketa „Ponuda”. Te novine> 126

Gospodin:Čovek:Gospodin:Čovek:Gospodin:Čovek:Gospodin:Čovek:dele se svakog petka po okolnim zgradama.Je l’ Vam sad jasno?Ja nisam lopov! Te stvari stajale su poređaneispred mojih vrata, a ja sam jednostavnobio lenj da ih sve izbacim napolje,pa sam ostatak uneo u stan. Sedim nanjima. Ali, rado ću Vam ih vratiti.Nije reč o tome! Trebalo je da ih razdelitepo poštanskim sandučićima, a ne da ihgomilate po stanu. To je isto što i štrajk. Akad se štrajkuje, nema para.Da bi štrajkovao, čovek mora da ima posao.–Vi mislite da ja želim da delim te glupenovine? Zašto bih to radio?Zato što Vam je potreban novac?Zašto mi dajete posao, a da me prethodnoo tome niste ni pitali? Kakva je ovočudna zemlja. Postoji pet miliona nezaposlenih,i jedini čovek, koji ne želi posao,zato što se kloni sistema, redovno dobijaponude za posao. Poznajete li Karla Engerlingastarinara?Vaša supruga rekla je da Vam je potrebannovac, a da nemate posao.Moja supruga?Vaša supruga je nastavnica u osnovnojškoli, zar ne? Moj sin, Manuel, ide u njenrazred i, nedavno, bio je dan otvorenihvrata i, naravno, otišao sam na razgovor,hoću da znam, kakav je, mali. Sasvim dobar,rekla je vaša supruga. Znate, škola minije baš bila svetla tačka. Završio samsamo srednju, tri godine i, naravno, dabih voleo da malom bude bolje. Gimnazija,matura, a onda neki dobar fakultet,kako bi dobro zarađivao, kad poraste. Zasada, još uvek želi da bude pilot. Pilot ilikapetan. U svakom slučaju, sedim ja kodvaše supruge i, nekako, dođosmo do moglanca supermarketa i šta ja tamo radim i,u nekom trenutku, pomenem da ja tamoipak imam neku odgovornost. Mislim, pato je istina, konačno, ako se ne pobrinemja za to, niko neće, i ispričam joj o besplatnimnovinama i kako svakog petka morajuda se razdele, to je reklama, rekaosam joj, jer ona to zapravo i jeste. Iakounutra ima horoskop. I stvari su se nizale,i ispričam joj kako nam hitno treba nekoko bi delio te novine, a vaša žena će na toda biste vi to mogli da radite, i onda mi jejednostavno dala adresu.Gospodin: On nije moja supruga. Ja nisam oženjen.Gospodin zeva.Ona se plaši da mi izađe na oči, a ondahoće da radim ovakve gluposti? Mislimda ona nije baš kako treba. Pa ona je većamalograđanka od čitave ove gomile. Onajoš uvek hoće da mi određuje šta da radim,a šta ne. Je l’ znate šta mi je uradila?Podsmevala mi se. Svako se bori, trudi seda pronađe nešto što će ga činiti srećnim,a ona? Živi ovde zajedno sa mnom i podsmevami se. I to u lice.Čovek:Gospodin:Žao mi je.Dakle, pozvao sam je na odgovornost. Kažem:„Moje lame nema, to me nervira.Sad moram da smislim nešto novo. Oduzelisu mi je oni majmuni, što štite životinje.”A ona? Iseli se. Dođem kući, a njeviše nema. Umesto da razgovara samnom, ona se iseli. Gde to ima? I nesamo to, nego sve stvari, sav taj krš ponesesa sobom. Eto tako. Krišom.127 >

Čovek:Gospodin:Žao mi je.Misli da može da mi naudi ili da mi držilekciju ili tome slično. Ali, ne može. Sve jesranje. I sad mi nabacuje nekog kapitalističkogkrvoloka zavrat, koji mi nudi posao,od kojeg bi i potpuni idiot još više zaglupeo.Sad verovatno sedi s ono dvoje iumire od smeha. Svi ste vi svinje! Vi stekrivi što propadaju sve Teta Ema radnje,vaši tržni centri, vi ajkule, vi strašila, vi želiteda posedujete što više i što globalnije.Imati! Imati! Uzimati! Uzimati! Uzimati!Ali, bez mene! Bez mene!Gospodin zaspi. Čovek se zabrinuo. Pokušava da ga probudi.Gospodin dođe sebi.Gospodin:Čovek:Gospodin:Čovek:Gospodin:Mrak8. scenaMajka i GospodinMajka:Neverovatno.Stvarno jeste.–I sad nemate nikoga ko bi to radio, ili?Ne. To je to.Daću vam Hermanovu adresu. Pozdravitega. Neka se potrudi.Nikada još nisam videla stan u tako lošemstanju. Dakle, i tvoj stan je prilično čudan,slama, ni stola, ni stolice. Nije ni to bašnormalno. A kod Ulfa tek. Grozno.Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Aneta je otišla!Znam. Pretpostavljala sam. Neću ništareći. Ljudi kada se rastanu. To je prelaznafaza. Bilo bi još bolje da sam došla i rekla:ovde izgleda grozno, i ti izgledaš grozno…Naravno da neću to da uradim. Ipak samti majka.Znam.Mada, ta brada. Sumanuto duga brada.Je l’ ti se polomio brijač?Nije.Nameravaš da se promeniš, je l’ tako? Toje potpuno normalno. I ja sam se promenilakada je otišao tvoj otac. Razumeš,upravo o tome se i radi: imaš pravi pravcatirazlog: Aneta je otišla. To je razlog!Ulf nema nikakav razlog, a stan mu ipakonako izgleda. Kad čovek ima razlog,malo se tetura, vrti se, obrne se, bori sesa sobom i svetom, savršeno jasno ionda?Čovek se sabere.Upravo tako: Čovek se sabere. Tako je to.Saslušaj me: Takav je život. Nije samoprava linija. Od A do B, najkraćim putem,tu čovek katkad ume da bude nespretan,da ide napred ili nazad.Ne brini.Ja? Ja uopšte ne brinem za tebe. Ti si oduvekbio prilično samostalno dete, je l’znaš to? Sva su deca imala pesak u dvorištusamo ti nisi, i onda si u tvom školskomrancu doneo pesak u naš stan i istresao gapo tvojoj sobi. Ni dan-danas ne znam odakleti.Mama!Dobrooo, ali to je baš bilo slatko.> 128

Gospodin: Prekini.Majka: Samo zato što si hteo da imaš pesak.Gospodin: Imovina mi više ništa ne znači.Majka: Pa dobro, imao bi mesta za pesak. Ovde.Je l’ tako?–Majka: Tata i dan-danas tvrdi da nas je napustiozbog peska. Zato što sam ti to dozvolila ionda se s tobom igrala, umesto da sam tegrdila, svejedno. Ne, ne, nisi ti kriv, znaš isam, ali to je bila prelomna tačka, u kojojsu se naši modeli vaspitanja susreli i razišli.Gospodin: Zato si došla, da mi to kažeš?Majka: Nisam. Izvini. Sad, kad ste se razišli. Zbogčega?Gospodin: Zbog nečeg sličnog modelima vaspitanja.Šta se dešava s Ulfom?Majka: Taj stan! Da si ti video taj stan, da si gasamo video, znao bi o čemu pričam. Htelasam, u stvari, da te nazovem, a ne da banemovako, nego šta je s tvojim telefonom?Gospodin: Uzela ga Aneta.Majka: Aha. Pa dobro, neka si se rešio te gluposti.Gospodin: Nemoj tako o Aneti!Smeju se oboje.Majka: U svakom slučaju, rekla sam: Ulf, ne možeto tako. Ne možeš ovako da živiš. Kao neandertalac.Ja sam prilično liberalna iimam razumevanja, i nemam ništa protivstarog i iznošenog, ali prljavog i pocepanog?Trebalo je da vidiš njegove pantalone.On njih takve uveče uredno slaže ućošak.Gospodin: Pusti ga.Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Propašće. Stvarno. Onda sam mu kupilamašinu za pranje veša i stalak za sušenjeveša, pa sad makar može da pere. Jadničak.Ponekad imam utisak da mu stvarnotreba protresti mozak. Ništa ne može dauradi kako treba.Kad jednom bude pao na njušku, naučiće.Jednom na njušku. Dobar si. On upravoleži na njušci i tone sve dublje. On ne primećujegde mu je dupe, a gde glava. Pa…oprala sam, izbacili smo tu gomilu praznihflaša, a onda sam mu kupila tu mašinu zapranje veša, kako bi opet izgledao kaoljudsko biće. Bio je to pravi obor za svinje,a tek što je smrdelo. Grozno.Jesi li mu i to rekla?Naravno da jesam! Bez ustezanja. I reklasam da mu to ne govorim isključivo kaomajka, već generalno. Znaš, ne bih volelada prođe kao tvoj prijatelj Norbert.Norbert je pronašao svoj put.Ni ja nemam ništa protiv umetnosti, akoUlf hoće, neka bude umetnik, imaće odmene podršku kakvu samo poželetimože, ali Norbert se zato godinama vukaood stana do stana, bez prebijene pareu džepu, s bubama u glavi, potpuno uništen,i na kraju je ipak ponovo završio kodsvojih roditelja. Koliko dugo je živeo kodtebe?Nije mi smetao. Čak je bilo dobro.U redu, ali to se izrodilo iz krizne situacije.Pobogu, pa kad ne želi da preuzme posaood svog oca. Šta da radi? „Servis zakompjutere”, a Norberta tehnika ne zanima.129 >

Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Ma, Gospodine! Samo sam pomislila, štoti ne bi porazgovarao s Ulfom. Kao brat sabratom. Možeš da mu kažeš stvari koje biiz majčinskih usta zvučale glupo, ipak majčinski.I ti ćeš biti u redu, probićeš se ti već nekako.Pa, pogledaj, Aneta te je upravoostavila, a ti se ipak snalaziš, puštašbradu, ali nisi se slomio.A šta da mu kažem?Otkud ja znam. Da treba da dođe sebi. Zaštoon ne može da bude kao ti? Zašto svine mogu da budu kao ti?I ja se to ponekad pitam.I da brinem, jer mislim da se drogira. Tomu reci.Ulf? Da se drogira?On mi to nikada ne bi rekao, ali kad nekotako živi. Tako žive oni što duvaju i narkomani.Ma 'ajde!Jeste, gledala sa na TV-u.Ne, Ulf ne duva, niti je narkoman. Nikadto sebi ne bi mogao da priušti.Ali mora da ima novac. Verovatno i diluje.Samo zato što mu je stan malo u neredu,ne znači odmah da je narkoman. Molimte!Je l’ možeš da razgovaraš s njim? Da muispričaš kako se ti snalaziš. Samo da svratiši pitaš ga, kako je?Mogu, naravno.Oh, Gospodine, stvarno si srce. Čim sevratim s krstarenja, javiću ti se.Mediteran?Atlantik!–Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Je l’ si usamljena?Nisam, nisam. Vrlo je ljubazan premameni. Dobro je.Koliko dugo se već poznajete.Tri nedelje.I da svi oni uvek s tobom idu na krstarenje.Biće da je pitanje godina.Da Ulf nije gej?Srećan put!Ali ne bi mogao da bude, je l’ da, da ne bi?Namaži se kad izlaziš na sunce! Uživaj!Hoćeš da ga pitaš da li je gej?Narvno, hoću, i da li se drogira, i da totreba da prekine.Možda sam bila suviše nežna premanjemu, tebe nikad nisam toliko razmazila,tebi nikad nisam kupila mašinu za pranjeveša.Imovina mi ništa ne znači. A sad, molimte, kreni na svoje krstarenje. Dečko će bitiu redu.Misliš?Naravno.Ako ti tako kažeš.Mama, srećan put!On: Radi se o tome da ga je poznavao samo saTV-a kod Lajbarcta, tačnije samo ispred TV-a kod Lajbarcta.Pošto niko više nije želeo da razgovara s Gospodinomonako odistinski, jer su se njegovi govori, eto,preselili u sferu u kojoj više niko nije mogao da ga prati,pojavio se Hajo, tip koji se predstavljao samo nadimkom.I koji je uvek nosio taj plavi šal, čak i leti, kao daima neki osip po vratu.Dobro, pa nije ni Gospodin razmišljao o tome,sve do dana dok mama nije bila kod njega, verovatno je> 130

io prezauzet sobom. Nije se pitao kada će Hajo dauzme novac. Bio je podosta zauzet sobom. Puno je šetao,posmatrao, ili bi svraćao do pekarke i pitao je zaknjige, da li su ćerki već bile od pomoći, a pekarka bi odgovaralada ćerka ima tek dve godine i da je suviše malada bi čitala. Kad čovek ne bi umeo da čita, pomisli Gospodin,možda je u tome ključ. Ali, to je opet bila samojedna od ideja, i uzeo bi kolač, koji mu je pekarka poklonila,i iskezili bi se jedno drugom, a ona je i dalje bila suvišeglasna.U svakom slučaju, jedva što je Gospodinovamama otišla, on ponovo kreće. Šeta ulicama, švrlja isanjari, razmišlja i gleda. Vidi dečake, kako na rampamaza invalidska kolica, prave umetnička dela. Vidi parkingmesto s autom i otvorenim vratima vozača, i kako ispodauta vire dve noge, kao da je neko nekoga pregazio ipobegao s mesta nesreće. Tik uz školu za vozače kamiona,a pored na klupi dva pijanca, ljuljaju se doksede.Vidi jednu staricu kako, korak po korak, ide ulicamauz pomoć štapa, i pita se da li su starost i slepilostatusni simboli.Predstavi se nekom čoveku, koji je toliko usamljen,da satima priča u interfon, kako ne bi morao darazgovara sam sa sobom.I zapita se: šta bi bilo kada bi golubovi srali posvim žicama, pa i tamo gde ljudi to ne bi želeli. Da li bisada tuda uopšte mogao da prolazi.I dok tako razmišlja i gleda, skrene iza ćoška, izakojeg je često skretao, ćošak vodi niz ulicu, koja izlazi navodu, a on rado ide na vodu, katkad pomisli, voleo bi daje odrastao na vodi, tada možda ne bi imao problemesa slobodom i snalaženjem, s donošenjem odluka, i navodi ugleda plava svetla i jednog policajca koji se dosađuje,i koju upravo zatvara prilaz, i Gospodin se pitašta li se to desilo, stoji sa strane i radoznalo posmatra,malo se zbog toga postidi, ali otrpi.I još uvek je sâm, ali odjednom stoji u prvomredu radoznalih, i jedan pored njega urlajući pita šta sedesilo. I toliko urla Gospodinu na uvo da on ogluvi i nečuje odgovor policajca, koji se dosađuje. Ali, vidi šleper,i na šleperu auto. Uopšte nije toliko ulubljen niti udaren,ali potpuno je mokar. Curi i kaplje i zvuči kao kadaviše krava pišaju istovremeno.Taj se verovatno zaleteo u vodu, kaže neki drugiiza Gospodina, a on se pita, odakle ovom da je muškaracu pitanju, i onda dva doktora hitne pomoći prolazepored njega gurajući nosila, na kojima leži telo, a ono jepokriveno i preko lica i svi znaju šta to znači. To se osetii u gomili ljudi u kojoj stoji Gospodin. Nešto se sručilona sve njih. I dok Gospodin gleda kako s jedne stranenosila visi plavi šal, čuje, kako jedan doktor hitne pomoćionom drugom kaže nešto nevažno. A drugi se nasmejei kaže da su žene svejedno smešne i Gospodin sesruši. Kao klada. A u pitanju nije san prouzrokovan besom.Ne ovaj put.9. scenaAneta i GospodinGospodin: –Aneta: –Aneta:Gospodin: –Aneta:Previše si tvrdoglav. Radije ćeš sve da pustišniz vodu i da psuješ Greenpeace, negoda se uozbiljiš i nešto promeniš.Previše si egoističan. Sve posmatraš izsvoje perspektive. Nikad ne misliš nadruge. Da se drugi možda brinu, zato štoje kod tebe sve naopako. Ali, ti i ne pomišljašna to. Ti si egoista.131 >

Gospodin: –Aneta: Previše si lenj. Imaš zdrav duh u zdravomtelu u zdravoj zemlji i dozvoljavaš da takviresursi propadnu. Dozvoljavaš da te drugipomažu i izdržavaju. Ljudi kao što si ti uništavajuovu zemlju.Gospodin: –Aneta: Ti ideš kako te voda nosi. Plivaš nekako.Misliš, uspećeš već nekako.I sujetan si. Ne u smislu da čupkaš obrveili slično, već sujetan, jer sebe previsokoceniš da bi se prijavio u zavod za zapošljavanjeili potražio posao: bilo bi ti neprijatno.Gospodin: –Aneta: I mislim da bi češće trebalo da se tuširaš.Uvek se osećaš na duvan i mast. I nekakona seno.Gospodin: Je l‘ to sve?Aneta: Jeste, trenutno mi ništa drugo ne pada napamet.To je sve što mi smeta kod tebe.Aneta: Gospodine, zar nećeš ništa da kažeš nasve to?Gospodin: Besmisleno je. Pustimo to sad. Ne razumešme. Kako da živim s nekim, ko neprihvata moj životni stil.Aneta: Životni stil. To je samo izgovor.Gospodin: Vidiš? Da ne razumeš? U potrazi sam zaantikapitalističkim načinom života u jednojkapitalističkoj državi. Ne dam se potčiniti.Ja sam otpadnik koji živi u zemlji.Aneta: Uhvatiti kapitalizam za jaja, je l‘ tako?Gospodin: Baš tako. Da li si se ikada potrudila da razumeššta ja mislim pod tim? Odobravalasi klimanjem glave, kad sam pričao otome. Kažeš da treba da se prijavim u za-Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:vod za zapošljavanje. Neću da se prijavimu zavod za zapošljavanje. A je l‘ znaš zašto?Zato što nisam nezaposlen. U mojoj idejinema nezaposlenosti, a nema ni novca.Za mene sve to ne postoji. I još bolje:meni sve to uopšte ne treba!Ali, Gospodine, ti ne možeš da postavljašsvoja pravila kako ti se ćefne. To s lamom,to je, ako ništa drugo, bila neka vrsta prosjačenja,koja… Nisam smatrala da je tookej, ali bila je neka vrsta posla, i imao sišta da radiš.Za tebe je to bilo prosjačenje. Za menenije. Za mene je to bila šetnja. Povezanosts prirodom. Za mene je to bio protestprotiv industrijskih gradova. S mojomlamom pokazao sam da čovek zavisi odživotinje. Otvorio sam ljudima oči. Želeosam da im kažem: Pogledajte, ranije je čovekimao samo životinju, i to je bilo dovoljno.A da li je iko to razumeo?Ti nisi razumela. Nikada.A kada te Indus, koji se noću vuče po lokalimapita: „Oš‘ kupiš ruža”, kada bi ti onispričao da želi da ti pokaže kako je čovekranije imao samo cveće i ništa više.Da li bi ga razumeo?Indus prosi. On nema filozofiju koja ideuz to.Vidiš, ni ti ne razumeš. Da li i to spada utvoju filozofiju?Ah, Aneta. Dovedi mi, molim te, jednogIndusa koji to ne radi zbog para, nego, zapravo,neke filozofije radi. Onda ću mupoverovati.> 132

Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Svi žive s novcem. Samo ti ne. Zar ne možešda prihvatiš da novac makar postoji, aonda se aktiviraj u nekom udruženju zazaštitu prirode ili u partiji Zelenih pa možešda zarađuješ novac otvarajući vidike ipoboljšavajući svet. Zar ne može da budetako?Zeleni su malograđani.Ali, potreban ti je novac. Svima je potrebannovac. Svi igraju loto i učestvuju ukvizovima, i kada ih pitaju šta će da uradesa svojom nagradom, oni onda odgovore:Štednja za stare dane. Razumeš?Kvizovi ispiraju mozak. A ti se potpuno nanjih primaš.Ne. Gospodine, prekini s tim. Kvizovi ti,između ostalog, pokazuju da je dobroimati novac. I da su takva pravila. Ko pobedi,dobija novac. Kvizovi su život u malom.Prihvati to već jednom.Idi onda u kvizove. Ako u njima možešda živiš, ti onda to i radi, ali dozvoli menida živim onako kako ja umem. Ja seneću ubiti zbog parčeta odštampanogpapira.Za nekoliko godina bićeš mi zahvalan štosam te izvukla iz toga.Ne želim da me izvlačiš. Po prvi put u životuosećam da sam na pravom putu.Živiš u praznom stanu, spavaš na gomilisena, zaudaraš i tvrdiš da ti nikada nijebilo tako dobro kao sada?Aneta, ti možeš da radiš šta god hoćeš.Zašto pokušavaš da spasiš nešto što uopštene traži da se spasi? Posao s novinama?Šta je sve to trebalo da znači?Prihvatio si posao?Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Ne radi se više o tome da pronađem posao,uopšte se više ne radi o poslu.Moraš ipak od nečega da živiš? Moraš daplaćaš razne stvari!Ti ne razumeš: Čak i da imam novac, nebih ga dotakao.To bih baš volela da vidim. To liči na tebe.Dosta mi je tvojih priča. Tih praznih reči,tog bla-bla, truć-truć, ispraznog i… vrelogvazduha. Muka mi je od tebe!Imam novac.Gospodin donese Hajovu tašnu s novcem i istrese jepred Anetom na pod.Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Evo.Gospodine!To…To SU pare!To je najmanje. Čoveče. To je nekoliko hiljada?Ne, još više, to je 20, 40, 80...Gospodine, odakle ti?Da nije od lame?Lepo sam ti rekao da imam novac. Leposam ti rekao da funkcioniše.Greenpeace ti je uopšte nije oduzeo. Prodaosi je, je l‘ tako?Je l‘ znaš koliko je ovo para?Ne znam, još uvek nisam izbrojao.Je l‘ smem ja da izbrojim?Naravno, ako želiš. Meni je svejedno.Neću ga taći.Ovo je divno. I sve velike novčanice.Aneta, ti si zavisna.Volim te, Gospodine. Volim te.Ništa ti ne razumeš.133 >

10. scenaNorbert, Silvija, Endi, Majka i GospodinNorbert:Norbert:Gospodin:Norbert:Gospodin: I?Norbert:Gospodin:Norbert:I onda sam eto čuo da je Gospodin… da jeprilično likvidan.Nije ni čudo što mi je tako olako dao svojtelevizor. Pa da, kad svakog dana možeda kupi novi. Kažu da ima preko 50.000. Uobičnoj torbi u njegovom stanu.Srediću ja sve to, bez problema. Okej,možda sam trenutno malo po strani. Uandergraundu, ali to ne mora ništa daznači.Ne mogu ništa da ti dam.Kakvo sranje. „Tempus fuck it”. To je prolazilo,to se ljudima sviđalo. Ovde subvencija,onde donacija, podrška Evropske kulturnefondacije i Zavoda za mladu umetnost,to zvuči dobro, i dobar je osećaj.Pa, šta da radim? Dobro, seo sam i razmislio,mislim se, sad moram da nastavim,moram da zagrizem, debitant sam, sadmogu da se probijem. „Tempus fuck it”, ito bi bilo to? E, pa neće moći.Možda je bilo glupo što sam opet pravionešto s televizorima, opet sagradio nekuinstalaciju, opet neki klateći element… alii veliki uvek rade jedno te isto. Stil! To sezove stil. Vorhol: Mao u boji, Monro uboji, Betoven u boji, čak i Bekenbauer. Akod mene su to mediji.Ne mogu ništa da ti dam!„Fuck i pravo”, to je bio naslov. U svimnovinama je pisalo kako sam u prvomprojektu rekao „fuck it”. To je prolazilo. AGospodin:Norbert:Gospodin:sad: Potpuni debakl. Katastrofa. Strašno.Rasture ti izložbu i kraj. Kao da ljudi nemajusvoj stav, kao da misle da je dobrosamo ono za šta im drugi kažu da je dobro.Možda i jeste tako.I, šta je sledeće? Svi su se okupili i podigliruku: Kulturna fondacija i donatori i zavodi.I rekli: to je bila pozajmica, želelismo da investiramo u nešto uspešno, toje propalo, sad nam vratite pare. A neki izbanke će na to: Nikad još nisam video neštotako opičeno.I: Mogao je to da kaže i „S punim pravom”,a ja ću na to: „Fuck i pravo” je naslov.Vikao sam dok nisam promukao. Ali,oni ipak hoće pare nazad, razumeš?Norberte, ja nemam novac!On: Odmah se pokajao. Kako je Aneta otišla.Plakao je. Kao kiša. I zbog Haja, i što je lagao, i jer sepravio kao da sve funkcioniše. Njegov životni stil. Njegovootpadništvo. Kao da ima novac, zato što mu nazidu kuhinje stoje četiri plesnive numerisane rečenice.A kad se pojavio Norbert, nije dugo premišljao. Već muje bilo jasno zašto je došao. Jedan ovakav grad ne prašta.I čovek bi morao da bude gluv kao top, slep i bašopaljen, pa da ne shvati da Norbert sa svojim „Fuck ipravo”… kako god.Gospodin ne premišlja dugo, sačeka da Norbertizađe i uzima torbu iza grejalice. Plaši se torbe. Ne želida je otvori, da vidi novac, pa da poklekne, da posustane,zato što ga je Aneta gledala svojim zaljubljenimpogledom, i zato što je izložba Norberta saterala u tesnac.Kreće, dakle, da trči, a da na torbu ne baci ni jedanjedini pogled, i trči pravolinijski nekoliko blokova.> 134

Ništa ne opaža. Ništa ne vidi. Ne ovaj put! Trčeći kaokroz neki tunel stigne ispred neke banke. Novac trebada stoji u banci, razmišlja, brzo uđe unutra i ostavitorbu. Usred lobija. Stanite iza linije! Potom laganoišeta unazad, skoro se zapetlja u roto-vrata i kad senađe na otvorenom, pojuri kao strela. Već poveruje daje uspeo, kad primeti da ga neko prati i zove.Pravi se kao da ne čuje, kao da se ne odnosi nanjega, jednostavno se ne okreće, već ponovo hoda usvom tunelu blok za blokom. Ali, na nekom semaforustignu ga i gurnu mu tašnu u ruku.Još je morao i da zahvali.Silvija:Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:To je, u najmanju ruku, pola miliona.Aneta mi je rekla u poverenju.Ili 300.000. Nije mogla sebi da dođe. Nesmem da širim dalje, rekla nam je. Meni iHermanu. Zapisala sam to negde u malommozgu, ali onda sam pomislila:300.000? To je dovoljno za sve nas, morašda pokušaš, ovo je tvoja prilika.Znaš kako je. Kad se pridržava svojih principa,to je onda: neoborivo. Tu čovek ništane može. Nagovarala sam ga, brbljala,trabunjala, ali on tvrdi da smo onda takoodlučili, i da sada oboje treba da ostanemodosledni. Zarad naše dece.Ne mogu ništa da ti dam.Kad kaže deca, on više misli na budućnostpo sebi. Jer mi i ne znamo da li uopšte želimodecu. Možeš li ti to da zamisliš? Onprirodu štiti od dece, koja uopšte nisunjegova. Koju i ne poznaje. Koju verovatnonikada neće ni upoznati. Zamisli, nepušiš u svom stanu zbog dece, iako ihuopšte i nemaš. Znaš na šta mislim?Znam. To je Herman.Silvija:Gospodin:Silvija:Gospodin:Gospodin:Tako je. Ipak, pokušala sam još jednomprilikom. Prošle godine. Rekla sam mu,sada postoje automobili, koji troše oko trilitre na sto kilometara, možeš odavde dastigneš do... beskonačno daleko. Eto, stokilometara. I rekla sam mu: mobilnost, reklasam, ona je apsolutno važna. Svi sumobilni, na raspolaganju i fleksibilni i brzomogu da stignu ovde i onde. Jer imajuauto.Ne mogu da ti dam novac.Nisi me razumeo. Nije reč o tome da janemam novca. Naravno da mogu sebi dakupim auto. Danas, sutra, prekosutra.Kadgod poželim. Ali, mi imamo zajedničkiračun. 2,5%. Isplati se. Prošle godinesmo dobili… 100 ili ne… U svakom slučajudobijamo dosta kamate i primetimo, kadonaj drugi nešto podigne. On se stalno raspituje.Nedavno sam kupila čarape, i primetioje, jer sam platila karticom, i tekšto sam ušla u kuću…Gospodine, mogu da ti vratim novac. Aimala bih auto. Znaš, jednostavno bih gaparkirala u paralelnu ulicu i vozila samokad on nije tu. Herman to nikad ne bi primetio,a ja bih imala auto.Silvija, ja nemam novac!–Molim te, prestani da plačeš.Ona: Onda je ipak otvorio torbu. Samo malo.To mu je bio plan. Da otvori torbu i da izviri nekolikonovčanica, da svako vidi: Ako nečeg ima u toj torbi,onda svakako ima para. Smirilo ga je to što mu nijesmetalo da otvori torbu. Video je novac, dotakao ga i135 >

pomerio da izviri i pritom ostao potpuno hladan. „Novacne sme da bude neophodan.” Sâm je tako hteo. Ionda je krenuo s torbom. Uveče, kad je pao mrak. Išaoje glavnom ulicom. Prilično dugo. Pored porodica, bračnihparova, koji gledaju TV, sve dok nije stigao donde,gde uveče ne gledaju TV, već gde se međusobno napadaju.Uspeće, pomislio je. Sigurno žele novac, inače sene bi međusobno gložili. Onda mogu da uzmu i moj. IliHajov. U svakom slučaju šeta po kraju, jedva da šta vidi,jer ulično osvetljenje nekako ne radi ili, u najbolju ruku,treperi i šeta između visokih solitera, vidi table s 55zvona, i tako na svakom soliteru.Neko mu ide u susret, ali star je i hoda polako. Ujednom trenutku još dvojica, koji ne govore nemački, aliga i ne primete, toliko glasno pričaju, jer se verovatnosvađaju ili oko nečega spore. I on nastavlja dalje i već jezašao duboko, među te solitere s 55 zvona po tabli.I tad pred sobom ugleda jednu grupicu, zapravosiluete i crvene tačkice, i pomisli, to su verovatno mladi,puše. Stoje zajedno i puše, a onda se raziđu i pelješeljude. A onda mobilne prodaju na internet aukcijama isebi kupuju Playstation i markirane farmerke, jer im jeneko rekao da je to važno.„Otarasiti se svake vrste imovine” kaže sebi ikrene pravo ka crnim senkama s crvenim tačkicama. Isve im se više približava i intuitivno stegne trbušne mišiće.I naravno da se plaši, ali razmišlja: tako je najbolje,uskoro ću ga se otarasiti.I kad je bio na metar od grupe, sve se brzo desi.Odjednom svi se okrenu ka njemu, kao da se oni njegaplaše, i jedna od velikih uličnih svetiljki zatreperi i sve ihosvetli, i on im razazna lica i primeti ono belo i narandžastona cigaretama, a oni primete njegovu torbu, i onstoji baš između njih, okružen i opkoljen tamnim kosamai tamnim obrvama i crnim očima.Onda pogledaju njegovu torbu, i jedan povučedim svoje cigarete, i dok govori, dim mu izlazi iz usta, ion kaže: „Novac ne bi trebalo tako da vam viri iz torbe,inače vam ovde neće dugo potrajati!” I onda se svismeju i gledaju kako uredno pakuje torbu, kako je zatvarai nastavlja dalje.Endi:Endi:Gospodin:Endi:Gospodin:Odakle, odakle… Uopšte nije bitno. Bitnaje činjenica. Neko u ekipi ima kintu kojamu izlazi na uši, pa naravno da će da sedeli. Preko pola miliona, tako su mi rekli.Ej, matori, kada bih ja dobio, pronašao ilinasledio pola miliona, i ja bih ga podelio.Naravno da bih. Svako to očekuje, normalnoje to očekivati. Kapiram.Gospodine, to je moj san. Šta ti imaš protivmog sna? Kapiram da sam ti ortak, jel‘ jesam? I ja sam tebi činio neke stvari, pamožeš i ti valjda meni nešto da učiniš. A,na kraju krajeva, to je neka vrsta ulaganjanovca. Zbog toga ćeš, pre ili kasnije, bitijoš bogatiji, još više snova, još više života,pa to je ta nezavisnost koju si oduvek želeo.Ne mogu da ti dam novac.Ti nemaš pojma o avionima. Moraćeš dami veruješ, i slobodno mi veruj. Nisam japilot tek od juče. Ja znam, šta vidim, kadugledam avion. Ti možda vidiš samo krilai male točkove, ali ja ću ti reći, kolikovredi, koliko smo dobri.Dakle: Kancelarija će biti u stanu jednogod nas, radićemo sve telefonom. I bićemopametni, koji letovi nedostaju, kuda bogatižele da idu, razumeš? Tamo ćemo daih vozimo. Ja ću. Egipat, Španija, Italija,ostrva u Sredozemnom moru i Turska.Ne mogu ništa da ti dam.> 136

Endi:Gospodin:Endi:Razmišljati dugoročno, to je važno. U početkućemo, naravno, da investiramo.Dok ne napravimo ime, dok ne budemomogli da angažujemo stjuardese, kakveželimo, znaš već. Svi ti Rusi, oni ne lete snormalnim stjuardesama. Moramo da seprilagodimo, Gospodine. Takvo je tržište.Ali, onda bih ja bio po strani, onda bih jabio svoj gazda. Svo to sranje, sav taj otpad,doviđenja. Kod kuće, kad poželim,razumeš? A ne neke glupe kolege, nekirasporedi, kao za malu decu. Svi siti, svekoze na broju, samo ja. Ja i ti i avion.Endi, ja nemam novac.Govnaru!On: Sada je već skoro svakog dana od jutrado večeri bio napolju sa svojom torbom i parama. To gaje bacalo u očaj. Zato je ponekad reagovao tako impulsivno.Stajao je na semaforu i vozačima je bilo upaljenocrveno svetlo. Jednostavno je prošao iza prvog automobilai neprimetno stavio torbu na krov. Onda je nastaviodalje i skrenuo u sledeću ulicu i u čudnom cik-cakušetao kroz blokove zgrada, osećao se slobodno i držaose pravo. Pao mu teret s leđa. Kad, eto, nije prošlo nideset minuta, jedan auto zaustavlja se pored njega, ineka žena viče kako ga toliko dugo traži, i da ima srećušto je ona pošten čovek i što trenutno nije u stisci sa sastancima,jer inače je u priličnoj stisci sa sastancima, jerje organizatorka. I stavi torbu ispred njega, doda, poštenjese još uvek ne naplaćuje i uđe u auto i nestane.Ili, ugledao je čoveka koji ima istu torbu, i pomisliona američke filmove s tajnim agentima, u kojimaljudi uvek budu prevareni uz pomoć dve identičnetorbe, i prišao je čoveku koji je na jednom kioskuupravo birao novine, i uradio je baš kao što se radi nafilmu. Stane pored, uzme dva šund romana iz stalka sšund romanima, vrati ih nazad i odlazi s pogrešnomtorbom, odnosno s onom ispravnom za njega, s torbomonog čoveka, udaljava se, i hoda kao da nematorbu, iako je drži u ruci, iako je puno teža, jer su aparatza brijanje i donji veš za dva dana teži od malih Hajovihnovčanica, i on nastavlja da šeta, kao da je u torbisamo vata ili sloboda sama ili jednostavno ništa, ako touopšte postoji.Nije hodao posebno brzo, niti je razmišljao kudada nastavi, hodao je bez ikakvog cilja, kao neko ko je zadovoljan.Onome ko je zadovoljan nije potreban cilj, iupravo je to olakšalo onom čoveku da ga prati, i pronašaoga je prilično brzo, iako mu je košulja ispala, iako jena čelu imao grašku-dve znoja, taman onoliko graškiznoja da se konobarica u nekom kafiću okrenula za njim,jer graške znoja čoveka čine privlačnim. Zgrabio je Gospodinaza ramena, okrenuo ga i osmehujući se zameniotorbe. „Teško da mogu da se zamene”, i reče: „Sve samisanjari!”. Onda je nastavio dalje i namignuo ženi u kafiću,a Gospodin pomisli kako će u zemlju da propadne i krećeda hoda kao što hoda čovek po močvari, kad ne zna gdeje. I bili su mu potrebni sati da stigne do kuće, jer mu jetorba bila baš teška.Majka:Majka:Ulf mi je rekao. Nije mogao da se skrasina jednom mestu. Vikao je na mene, štaje Gospodin umislio, da s jednim milionomu gotovini visi kod kuće, a njemu ćeda pridikuje, da treba da povede računa osebi, da majka brine. „Milion?”, upitalasam, a on je rekao da može da zamisli,kako ja za to znam već neko vreme, i dane moram da se pretvaram. Kako nasdvoje svejedno šurujemo.Naravno da je bilo fino. Svaki put budefino. Uvek su ljubazni i izmaknu mi stolicuod stola da mogu da sednem i kažu,kako mi je lepa haljina, i oni uvek plaćaju.137 >

Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Majka:Gospodin:Čak i u kazinu. To je u redu. Ovaj put smona brodu imali dva frizera, i tokom tih nekolikonedelja bila sam kod svakog po nekolikoputa. I to je fino, naravno. Razgovorisu fini, priče o njihovim bivšim ženamasu fine, i o tome kako su puno radili,to je fino, i da im je lakše sada kada sumi sve to ispričali, i to što me još uvekžele, i to je fino. Ali, fino nije dovoljno!Ne mogu ništa da ti dam!Zabavno je i stvarno to rado radim, ali radijebih volela da tako mogu sama ili, usvakom slučaju, da znam da to mogusama da uradim. A ne ta zavisnost, ta otužnaborba za simpatije: za jedno krstarenje.Pa, pobogu, dokle smo dogurali. Ponekadpomislim da odmah mogu u prostitutke,razumeš?Mislim da razumem.Onda kad ostanem sama osećam se otrcanoi loše. Ne želim to da vam činim.Tebi i Ulfu. Ta zavisnost. Znam da mi ti tone uzimaš za zlo, da ti to razumeš, i dabaš zbog toga i tražiš da budeš nezavisan.Ali, kako Ulfu da objanism, da ima smisla,potruditi se? Kako to da mu kažem, kadnjegova majka dopušta da je vode na krstarenja,a brat s torbom punom para živiu praznom stanu. Kako, Gospodine?Mama, ne mogu ništa da ti dam. Ja nemamnovac.Koliko bi nam svima bilo lakše. Mogli bismosvi, na primer, ponovo da živimo zajedno,i ponovo da budemo kao nekaprava porodica.Mama, novac ne sme da bude neophodan.Može i bez njega. Mora da može iMajka:Gospodin:Majka:11. scenabez njega. Pogledaj se. Puziš predamnom. Svi puze preda mnom. Ne moguda ti dam novac. Ni tebi, ni Silviji, ni Endiju,a ni Norbertu. Nikome od vas. Niti ćuga ikome dati, niti ću ga spaliti, niti zagubiti– znaš, hteo sam da ga zagubim, alinije mi pošlo za rukom – zadržaću gaovde, ovde u ovom stanu, u kojem samotpočeo svoj novi život. Na pravom samputu, znam to, i vi mi to nećete upropastiti.Ali…Mama, ja nemam novac.Ali… fino? Samo fino? Zar fino da budedovoljno?Dva komesara i GospodinKomesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Gospodin:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Hans-Joahim Kranker se dosta motao kodLajbarcta. A i Vi ste. Znamo to.Bili smo tamo. Raspitivali smo se.Hans-Joahim Kranker sebe zove: Hajo. Onje bio tamo. Vi ste bili tamo. I: Dobro stese slagali.To su nam tamo rekli. Šef nam je rekao.A Vi tamo imate prilično veliki ceh. Obojica.Ali se Hans-Joahim Kranker tamo nijepojavljivao već dugo.Gde je on?Vi ne znate gde je on?Obojca se tamo niste pojavljivali većduže.Vi ste saučesnik. Znamo to.Bili smo tamo. Raspitivali smo se.> 138

Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Gospodin:Komesar 2:Komesar 1:Gospodin:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Gospodin:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Gospodin:Skoro pa Vam je uspelo. Ali, policija nespava. Ne ovde. Ne u ovom gradu i ne uovoj zemlji. To bi bilo prvi put da nekoprođe glat.Do sada smo sve razjasnili. Nas nećeteprevariti.Znate li šta se ja stalno pitam?Znate li šta se on stalno pita?Ne znam.Pita se zašto ljudi još uvek veruju u nepoštenje.Zašto ljudi jednostavno ne rade svoj posao.Da je Hans-Joahim Kranker radio svojposao, sad ne bi imao ove probleme iznate šta još?Bekstvo ne dolazi u obzir!Ne biste ih imali ni Vi.Vidite, kako stvari zavise jedna od druge.Zato što se Hajo ponaša kao da vam jeprijatelj, što on možda stvarno i jeste…Baš zato što vam je prijatelj.Baš zato Vam je poverio novac na čuvanjei uvukao Vas u sve ovo.Ćorka!Razumete. Takav je svet. Da je Hajo biopošten i da je jednostavno radio svoj posao,mogao je da Vam dâ sav svoj novac,i Vi biste sada bili čisti.A ovako ste njegov saučesnik.A Vi imate posao.Tako je. Kad ne bi bilo ljudi kao što ste Vi,mi ne bismo imali posao. Mi onda ne bismomogli da radimo svoj posao.Zato možda ipak treba da budemo zahvalni,zato što postojite.Gde je Hajo?Gde je Hans-Joahim Kranker?Hajo je dobro. Daleko je!Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Gospodin:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Komesar 1:Komesar 2:Gospodine!Može da bude samo dobro za Vas, akonam kažete, gde je?Ovako s kintom u torbi možete da dobijetenekoliko godinica.Nekoliko mnogo godinica.Ako nam kažete gde je Hajo…Hans-Joahim Kranker.Onda ćete dobiti nekoliko godinica manje.Razumete? Tako stoje stvari.„Vreme je novac” dobija sasvim novoznačenje.–Znate li da smo ovde zbog jedne dojave?Neko Vas je ocinkario.Možda Vas je on otkucao.Možda. Da.Kako biste odležali njegovu kaznu.Prilično puno para u velikim novčanicamau jednoj torbi kod Gospodina. Toliko stese s tim motali po kraju, stvarno, nema konije primetio.Kažite nam gde je. Znamo da novac samočuvate za njega.Vi ste mala riba. Hans-Joahim Kranker jevelika. On je onom pilotu oteo sav novac,ne Vi.Pilot je u međuvremenu nastradao. Akotvrdite da Vam je savest još uvek čista, izvolite.Hans-Joahim Kranker Vas iskorišćava.Dozvoliće da Vas uhapsimo, kako bi seslučaj prepada vodio kao rešen.Ali, mi smo pametne glavice. Gospodine,mi znamo kako Hans-Joahim Krankerdiše, razumete?Zato i znamo, čak i kad ga ne poznajemo,139 >

šta on sa Vama radi.Svi su oni, naime, isti.Komesar 1: Sve su to ista govna, ti prestupnici.Komesar 2: Ti asocijalni tipovi.Komesar 1: Ti kriminalci.Komesar 2: Ti stranci. Najčešće su stranci.Komesar 1: Gospodine, mi nemamo ništa protiv stranaca,nemojte pogrešno da nas razumete.Komesar 2: Ali, ti kriminalni stranci. Protiv njihimamo. Sve njih trebalo bi poređati uzazid i…–Gospodin: Hajo me ne bi izdao. Hajo sve razume.Komesar 2: A ja bih Vam preporučio da ocinkarite vašegprijatelja koji sve razume.Komesar 1: Gospodine! Gde je Hans-Joahim Kranker?Gospodin: Na sigurnom.Komesar 1: Biće to dugo vreme u ćorci.Komesar 2: Ukebali smo Vas.Komesar 1: Imamo i novac.Komesar 2: A Vi ćete imati dosta vremena da razmisliteo svemu.Komesar 1: Mi smo jači.Komesar 2: Držimo Vas u šaci.Komesar 1: Znate li šta se pitam?Komesar 2: Znate li šta se on pita?Gospodin: Ne znam.Komesar 1: Zašto ljudi rade ovakve stvari? Sad ćeteiza rešetaka.Komesar 2: Lišavanje slobode.Komesar 1: A zbog čega? Zbog novca?Komesar 2: Je l‘ to radite samo zbog novca? Je l‘ seisplati? Je l‘ vredi?Komesar 1: Eto, to se ja pitam.Mrak12. scenaAneta i GospodinAneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Pozdravljaju te Endi i Klaudija i Herman iSilvija i Norbert. On sad radi nešto sasvimdrugo. Betonom puni lopte za fudbal i postavljaih na ulicu s natpisom „Can youkick it”.Sranje!Jeste, nekoliko ljudi već je polomilo nogu.Verovatno će biti u problemu.–I mama te pozdravlja. Otkad je saznala daUlf svoj novac zarađuje od spam-mejlova,a ne od droge, ponovo je na putu.Vi ste svi ludi.Kako si ti?Aneta, divno mi je. Voleo bih kada bihzauvek mogao da ostanem ovde, unutra.Gospodine, poludeo si. Šta ti to znači?Ovde imam upravo ono za čim sam oduvektragao, znaš? Pronašao sam. Postigaosam svoj cilj.–Gospodine, ja ti se divim. Da si podelionovac ili ga bacio, niko ne bi ni posumnjao.Da, znam. Ali, otvorio mi je oči. Ovde samkonačno postigao ono što sam oduvek želeo.Ovde unutra je društvo koje mi jeoduvek lebdelo pred očima.Gospodine, ovo je zatvor.Shvatio sam to, čim sam stigao. Sve se poklapas mojim principima. Sećaš li se zidau kuhinji? Mog manifesta?Br. 1 Bekstvo ne dolazi u obzir!> 140

Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Br. 2 Novac ne sme da bude neophodan!Br. 3 Otarasiti se svake vrste imovine!Br. 4 Sloboda je kad ne moraš da odlučuješ!Na primer: Ovde nema novca. Zamisli to.Svi rade, ali nema para. Na tako neštouopšte nisam ni pomislio, da čovek možeda radi, a da ne dobija novac. Posao meispunjava svakog dana. Kad uveče odemu svoju ćeliju, mogu da kažem da sam neštopostigao.Ali, ti ipak nešto zaradiš, zar ne?Naravno. Za javnost. Zvanična verzija jeda nešto dobijamo. Ali, to je baš malo, anajbolje od svega je: što od tog novcaovde ne mogu ništa da kupim. Otarasiti sesvake vrste imovine! To i nije tako teško,kad ne postoji ništa što čovek može daposeduje. Četkicu za zube, pa šta? Ovdeosećam podršku.I šta radiš sa svojim parama?Donacije.Šaljem donacije u Greenpeace.Ja sam mislila da ti mrziš Greenpeace.U pravu si. Ali, oprostio sam im. Lamu,znam, Greenpeace ima lamu, i još uvekmislim da to nije u redu, ali sam im, naneki način, zahvalan, zato što sam ovde.Greenpeaceu i Haju. Ovde je toliko divno.Učim baš puno. I razmišljam. Više ne moramda posmatram svet oko sebe. Sve teživote, taj socijalni otpad.Gospodine!Morao sam da sklopim primirje s Greenpeaceom,kako bih mogao da živim oslobođeno.Zato šaljem donacije, jer moj novacza mene nema nikakvu vrednost, atime činim nešto dobro za Greenpeace.Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Ti podržavaš organizaciju koju si, u stvari,hteo da ukineš.Aneta, ti to ne možeš da razumeš. Ti pripadaštom svetu spolja. Ovde, unutra, sveje drugačije. Ja, ovde, živim potpuno samostalno.Radim i dobijam da jedem.Razmena je u osnovi svega. Ne moram daimam novac da bih sebi kupio nešto zajelo, ja to jednostavno dobijem: Ujutro usedam, u jedan, i uveče u sedam. Za to radim.Imam krevet, koji je, u stvari, mojkrevet, ali svi kreveti su isti. Kad se razbolim,leče me, kad mi se čita, pozajmimknjige, kada mi se gleda TV, idem u TVsalu. Istina je, postoji samo jedan TV, alion pripada svima. Kad mi se izlazi na svežvazduh, odem u dvorište i obiđem krug. Akada mi se trenira, igram košarku ili stonitenis.Ali, ne možeš kući, Gospodine.Ovo ovde je moja kuća.Zatvoren si ovde. Godinama.Ja znam gde su granice. To je važna razlika.Ja imam tu sigurnost, ti je nemaš. Zaštobih bio napolju kad ne znam kuda daidem. Ovde mi nije potreban ni voz, niauto, ni bicikl, ništa. Ne moram da tražimposao, niti da se prijavljujem u zavod zazapošljavanje. Imam sve. Bio sam u slobodnompadu i završio sam ovde. I divnoje. Po prvi put se osećam stvarno slobodno.Voleo bih kada bi ti to razumela. Voleobih kada biste svi to razumeli.–Gospodine. Došla sam, u stvari, da ti kažemnešto drugo.141 >

Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Aneta:Gospodin:Pusti, Aneta. Šta god da je. Ne želim daznam. Dolazi iz tvog sveta tamo spolja. Jatamo nikada ništa nisam razumeo, a ti sise uvek dobro snalazila. Za tebe je taj svettamo verovatno bolji. Ali, meni je ovdeunutra dom…Htela sam da ti kažem da smo uz tebe.Ne želim da budete uz mene. Silvija je bilakod mene i molila me da joj dam novac zaauto. Krila bi ga od Hermana, jer on nevoli automobile, jer želi da živi ekološkisavesno. Tako su se dogovorili.Znam. Novac nas je sve razbucao.Herman me je pitao istu stvar. I on je hteotajni auto. Napisao mi je pismo u kojemme je pitao da li bih mu dao novac. Razumeš?Nisam ti ja za to. Ne mogu ja to.Herman je digao ruke od svoje karijere.Sada deli one besplatne novine iz super-Aneta:Gospodin:Mrak13. scenaGospodinGospodin: –KRAJmarketa. Kaže da je preterao.To je otprilike kao da sam ja riba, a viptice. Otprilike, ja mogu da dišem samo uvodi, a vi samo na vazduhu, ja ne moguda letim, a ti ne možeš da roniš. Poređenjeje možda malo labavo, ali imam vremena,razmisliću o svemu tome, pa kadati sledeći put dođem u posetu, reći ću ti.Ti ne možeš mene da posetiš. Ti sediš ućorci.Iz tvog ugla. Ja mogu slobodno da odlučim,da li želim ili ne želim da uđem u ovuprostoriju za posete. Ja imam jasne granice.Aneta, ja sam slobodan. Ja sam zaistaslobodan. Ali, vi to ne razumete. Nikood vas.> 142

Evald Palmetshofer / Ewald Palmetshoferhamlet je mrtav. nema sile težehamlet ist tot. keine schwerkraftPrevela s nemačkog MARIJA KARAKLAJIĆ

Foto©RUT DAJBL/RUTH DEIBLEVALD PALMETSHOFER(Ewald Palmetshofer)> 144

hamlet je mrtav. nema sile teže Foto©KRISTIJAN KLAJNER/CHRISTIANKLEINEREvald Palmetshofer rođen je 1978. u Milfirtelu (Mühlviertel) u Gornjoj Austriji. Prvo jestudirao teatrologiju i germanistiku, a potom teologiju i filozofiju, psihologiju i pedagogiju.1 Pored studija i književnog stvaralaštva bavi se i socijalnim radom. Tokom pozorišnesezone 2007–2008. bio je angažovan kao stalni autor Dramskog pozorišta u Beču(Schauspielhaus Wien).1U zemljama nemačkog govornog područja studije su tako organizovane da svaki student studira više različitihpredmeta, po pravilu dva do tri. Jedan do dva predmeta imaju status glavnog predmeta, dok su ostalisporedni, tj. manje zastupljeni. prim. prev.145 >

dok neko govori, svićeLicaKurtKaroOliManiDaniBineotacmajkadobar prijateljsinkćerkadobra prijateljica> 146

Uvučeni delovi teksta upućeni su po smislu drugim licima,što ne znači da ih treba izgovarati direktno seobraćajući tim licima. Pre svega, reč je o tome da se glumačkomigrom naznače različite govorne intencije. Tekstoviu blokovima dodatno pojačavaju usmerenostodređenih odeljaka ka spolja. Uvučeni delovi u okvirujednog bloka ukazuju na neočekivani početak novogreda; u tom slučaju treba se rukovoditi kontekstom.Celokupni redosled scena treba postaviti bez prekida ibez pauze. Pojedinačne scene, odnosno numeracijascena, služe isključivo strukturalnoj organizaciji teksta.Komad je nastao uz prijateljsku podršku pozorišnogprojekta za pisce „bečke radionice reči”. Hvala BernharduŠtudlaru, Hansu Ešeru, Volfgangu Štalu i MarijiVlasov, kao i kolegama druge po redu sezone „radionicareči” na višemesečnom bavljenju ovim radom.Ovo je za mnogobrojne i za jednog. Zato što su se oseobrnule.KURTKURTdakle, početakpromena sistemato je, nažalost, samo promena iz jednog sistemau drugiDANIizvinia da sada možda konačno nekoja nećui tucati nekog drugog isto je takojedno sranje od promene sistemakoja, zapravo, nije nikakvadakle, teoretski, tucanje bi moralo ponovo da seizmisliKARO jedna takva svinjarija, u pičku materinuKURTali ja tu nisam za teorijuDANIhajde počni već jednom( )MANIu pičku materinusada svi konačno zavežiteKARODANIa sada?da li sada možda konačno nekomislimda li sada neko može da počnemoždakakva je sad ovo usrana svinjarija, u pičku materinuDANIPrilikom posmatranja, prilikom sveukupnog posmatranjaodnosa, da, to je stvarno sranje odreči „odnosi”, „situacija” dakle prilikom sveukupnogposmatranja situacije i posle detaljneanalize čovek je prinuđen i prosto se nameće,dve tačke, nebo je mašina.DANIsada te molim da konačno počnešDANIa da sada možda neko konačnoMANIu pičku materinu, evo upravo počinjemKAROu pičku materinu, sve ovo je jedna takva svinjarijaMANI Dakle. Posle detaljne, posle u pičku materinudetaljne analize savremene situacije, globalne147 >

BINEOLIBINEOLIBINEOLIBINEOLIBINEsituacije, naravno, zato što čovek ovde ipak jedanstandard, jedan globalan standard u analizi,iako je sad to, naravno, samo analiza u malimokvirima, dakle, pre u privatnim ličnim malim,dakle, više nekako lokalno i pojedinačno valjda,ali ipak jedan standard koji čovek ovde hoće daispuni i posle detaljne analize globalne situacije.Srž teze detaljne analize globalne situacije,dve tačke, nebo je mašina.dakle, ja mislim da je to sa Hanesomda, i ja to mislim, da je to sa Hanesom mislimpočeloda, to je stvarno počelo sa Hanesombar je za nas dvoje to sa Hanesomi nismo imali više nikakav kontakt s njih dvojene, do toga sa Hanesom s njih dvoje nismo imaliuopšte nikakavi zato je to sa Hanesomzato što pre toga uopšte nikakav kontaktdakle, s njih dvojea onda je to nekako počeloMANIrekao sam da zavežeteMANI Nebo je mašina. Dokazivanje teze, dve tačkeOLIda, i onda je to počeloMANI Od kada je Bog mrtav, nebo je prazno, ali neBINEOLIKAROBINEsasvim, dakle skoro prazno, nebo, i zato u jednojopštoj topografiji neba može da se kažeda je nebo samo po sebi istina prazno, ali kaotakvo, kao prazno nebo je nebo mašina, neboje prazno ali je mašina i ta mašina koja je nebo,ta mašina daje broj. Druga teza, dve tačke,nebo je mašina i daje broj. Kao ured. Tako točovek treba da shvati. Nebo je kao ured. Kaoured za rad, na primer, ne, kao mašina u ureduza rad i ona ti daje jedan broj. U uredu iz mašineu čekaonici izvlačiš jedan broj a kod nebaje to skoro slično. I kada ti nebo da jedan broj,onda s tobom može da se računa. Onda se računas tobom, kada imaš jedan broj. Kada tinebo da jedan broj, mašina, onda se računa stobom, onda s tobom može da se računa,onda igraš neku ulogu u opštem računu savremenesituacije, u ekonomiji budućnosti, u globalnomračunovodstvu sadašnjosti i u budućembilansu na kraju svih poslova, na krajuvremena, na kraju sveta, kada ti nebo, mašina,kada ti ona jedan broju svakom slučaju, to je stvarno bila slučajnostto što smo njih dvoje kod HanesaDANImi upravo sve totalno useravamoda li to možda još neko primećujeda mi sve ovo upravo totalno useravamoda, to je bila totalna slučajnost, da nas četvorošta sad to znači „nas četvoro”?dakle, ja bih rekla da to kod Hanesada smo nas četvoro kod Hanesa> 148

KAROKURTpa dobroja sam ovde, naime, majka i mislilasam,da uvek sve počinje sa majkomali mi ovde nismo za teorijuzar ne?nenismoBINEpa to je zaistazdravo, BineOli, vidi ko je tuvidi, Dani ine mogu da verujemi Mani je tuOli, vidi, ManiMani, zdravoKAROonda da pustimo ovo četvoro, je li?MANIzdravo, BineKURTi pošto sam ja ovde otac, naravno dakažem „Sve najbolje”BINEOli, vidiMani, zdravoDANIda li sada možda konačno nekomislim da glava samo što mi nije puklada li sada neko može da počnemoždaBINEDANIBINEDANI(1)Dani, zdravoslušajpa to je stvarnoBožeti ovdene mogu da verujemBine, zdravoDanine mogu da verujemBineali stvarnoOLIMANIBINEDANIOLIzdravo, Manikakva slučajnostzdravo, OliBine, zdravolepotiviMani, zdravotakosada smo gotovi s pozdravljanjemja stvarno ne mogu da verujemzdravo, vas dvojekakva slučajnostludilone mogu da verujemda, ni jaBine Bine, to je stvarnoi vi ste specijalno zbog149 >

MANIBINEOLImislimzbog Hanesaspecijalno došlipa sadne bašaliludilo, Danizašto se nistemislimda i vi dolazitemogli ste da se javitemislimda i vi dolaziteto je stvarno slučajnostludilozaista ste mogli da se javiteali na sreću sam vasda, Bine ništa ne može da promaknevi ste došli skroz u tajnostiali Binenjoj ništa ne može da promakneona ima oko sokolovoBineDANIMANIDANIMANIOLIDANIBine, to je stvarno totalna slučajnost,da smo nas dvoje ovdeMani i jatotalna slučajnostda, totalnozato što mi u stvarimislim mi u stvari uopšte nismo zbogHanesamislimzapravobaki je rođendan i zato smo mi slučajnoali na sreću Bine ništa ne može da promaknene, njoj baš ništa ne može da promakne,Bineni ja joj nisammislimpromakaoda, to je tačnozdravo, Olijoš jednomzdravoBINEda, tačnomeni baš ništa ne može da promaknezar ne, Daniodmah sam te spazilai Manija takođeoboje sam vas odmah spazilaali stvarno ste mogli da se javiteDaniManistvarnoDANIBINEDANIja tako stojim i čekam Olijaosvrćem se malo okoloi koga vidimDani i Manijaprvo Dani a ondaOlilepo je što te ponovomogu li ja možda nakratko na jednu pauzu?> 150

DANIBINEBINEOLIjednostavno vidim Dani i Manijakakva slučajnoststvarnozdravo, Danizaista mi treba samo nakratkosasvim nakratkomogu li ja možda nakratko na jednu pauzu?(2)Kakva slučajnost. Da njih dvoje sretnemo kodHanesa. I stvarno smo se obradovali, Oli i ja,stvarno. Zaista obradovali, nas dvoje. Totalno.Da ih oboje tu kod Hanesa. I nismo se videlisto godina i onda ja tako gledam i ugledam ihi totalno se obradujem. Stvarno. Da. Šteta. Mislim.Stvarno je počelo totalno super i ja samse stvarno totalno obradovala. Da, stvarno totalnošteta. I niko nije mogao da zna da će toonda. Dakle, kad razmislim o tome, onda je tosa Hanesom. To je sa Hanesom. Mislim, to štosmo njih dvoje tu sreli, kod Hanesa, tu je nekakosve počelo i iskreno rečeno, nekako je tobilo totalno čudno, kada smo njih dvoje, Danii Manija, ali ja sam se stvarno obradovala, i Olitakođe, na početku. Stvarno. Totalno. Stvarno.BINEOli, da li bi i ti možda nešto rekao?pa dobro, u svakom slučaju je sve tokod HanesaDANItako, mislim da sad možemo da nastavimoDANIOLIBINEMANIDANIBINEOLIBINE(3)da li neko zna gdemislim da je izlaz tamo, DaniOli, da li si siguran, tamo?mislim da smo mi ipak odandezar mi nismo odande došli?sad više uopšte ne znamipak smo došli odandeide li još neko na daću?dakle, ja sigurno neni jaevo, tipičnobaš kao pre, dve devojčiceda, baš kao prezato što nas dve žene, „žene”, Olislučajno smo nas dve, naime, sada većženenismo više devojčicei sada, naime, nećemo da idemo savamadosta, tačka, kraj, gotovoOLIBINEna Hanesovoj sahranidana Hanesovoj sahraniDANIsasvim tačnoi ne moraš tako da se bečiš, Manizato što dve žene, one sada idu na jednukafu151 >

OLIBINEje l’ tako, Bine?nas dve žene, mi sada idemo na jednukafujednu, dvedve ženei one sad idu na jednu kafuevo, opetbaš kao preLudilo. Dani, stvarno se radujemda vas dvoje, Mani i tii da smo se tako slučajnomislimokolnosti prosto nisuBINEOLIDANIOLIBINEManii da nas četvoro tu sad takobaš kao preda li možda neko zna gdemislim da je izlaz tamodakle, ja sam sad izgubila svaku orijentacijuDani, mislim da je tamoslušaj, Dani, to me sad stvarno raduje,da smo se nas četvoro ovdeDANIda, okolnosti stvarno nisu bašOLIje l’ tako, Mani?BINEMANIBINEOLIali ipaki da smo se nas četvoro tako slučajnokod Hanesamislim„kod Hanesa”, to sad zvuči tako čudnoda smo se na Hanesovoj sahraniDanistvarno se totalno radujemi Manidaj da te vidimBine, zdravoMani, Manito je stvarnotakva slučajnostda, to je stvarno slučajnostzar ne?MANIBINEOLIBINEDANIdasvakakočini mi seOli, jesi li siguran?dakle, Mani i jaslušaj, Oli, ne, mislim da je to pogrešnomi smo ipak odandevidi, još neki idujesi li videla taj pokret rukom, Dani?jesi li ga videla?on to uvek radi kada misli da jeOli, to je pogrešno!jebi ga, ja idem s tobomzato što sam sad stvarno izgubilasvaku orijentaciju> 152

BINEOLIBINEmolim lepo, onda nas dve prostoidemo ovuda a dečaci nekasami videvidimo se kasnije, dečaci!vidimo se kasnije, devojčice!opet je rekao „devojčice”sada su stvarno svi otišličudno, zar ne?pa dobromislimu takvim okolnostimai sa ovakvim vremenomi Hanesova majka potpuno pod injekcijamato je nekako, čini mi se, ironijamislim, ironija sudbineda ona onda na grobu i tako skroz drogiranato je stvarno ironijašta da se radišteta što vas dvoje niste na venčanjeMani i tibilo je totalno super, venčanjetotalnostvarno(4)DANITi misliš, to je sada beskraj. Da, to je sranje od misli,znaš i sama, ne mora niko da ti kaže, to je sranje od misli,ali molim lepo, u pizdu materinu, ti ćeš sada sebi dadozvoliš tu misao, ti ćeš sada sebi da je dozvoliš, da je tosada beskraj ili bi mogao da bude ili bi bio ili će biti, ne,morao, morao, u pičku materinu, morao bi da bude beskraj,sranje, u pičku materinu, sranje i da ti sada imaštako neki osećaj koji ti kaže da je to sada beskraj, da jeto večno, beskrajno, da je to po širini, po širini beskrajno.Zato što, da, ti usrana pičko, ti misliš, mislila si,nažalost, da je to s njim nešto veliko, beskraj, i da nikadapre takvu osobu, i to si mu, ne, ne samo pomislila, to simu čak i rekla, nikada pre nisi srela takvu osobu, nikadado sad, rekla si, glupa pičko. Njemu. Pritom si do sad većmnoge, već si mnoge osobe, da, to se dešava, i više tinije 20 i to se prosto dešava da čovek tako sreće osobe,osobe – muškarce tako sreće i misli da je to ljubav i takođepomalo beskrajno, dakle usmereno ka beskraju,dok vas smrt, po dužini, u pizdu materinu, usmereno kabeskraju po dužini, ali, nažalost, ništa od toga nije bilo.Ništa od toga nije bilo po dužini s tim osobama – muškarcimakoje si sretala, koje si, više ti, u pizdu materinu,nije 20, koje si po dužini sretala. Nažalost ništa od toganije bilo. Ali oni u suštini nisu bili opremljeni, mislila si,nisu, nažalost, po strukturi u suštini bili opremljeni zabeskraj po dužini, nažalost, nisu, misliš, i zato ništa odtoga nije bilo i sve si ih odjebala. A onda on. Onda sejednostavno on tako pojavi, i ti pomisliš, dobro, više tinije 20, krajnje je vreme da se on tako pojavi, tako nekokao on, s nekom drugom, s nekom drugom strukturom,mislila si, sa strukturom za beskraj po širini, mislila si i tosi mu i rekla, da je to sada sasvim drugačije i nikada prenisi srela takvu osobu i odjednom je sve potpuno bogatoi puno i sve je tu i sve je moguće i tu bi moglo jednostavnosve, da, rekla si, da je tu sad jednostavno svemoguće i potpuni beskraj, ali ne po dužini, ne, ne doksmrt, na to uopšte ne misliš u tom trenutku, teška kaosmrt je ljubav i na to uopšte ne misliš, zato što to nije podužini, nije jedna linija, ne sve do smrti, misliš, zato štotrenutak, samo si u trenutku, i on se tako širi i postajepotpuno bezgraničan i bogat i pun i sve je moguće utom trenutku koji se širi i raste i raste i raste, raste u ši-153 >

inu i beskrajno, obrćeš se po dužini za 90 stepeni i iztoga nastaje širina, misliš, da je sve u tom jednom trenutkumoguće i nema granica i totalna mogućnost i totalnopredavanje, to je događaj, misliš, to je tvoja revolucija,tvoja Hirošima, to je tvoj 9/11, tvoje ponovno rođenje,pad zida, krštenje, jebi ga, uskrsnuće što se menetiče, da sretneš tu osobu i odjednom neki smisao,odjednom sve dobije neki smisao, kako tu sve dobijeneki smisao, u tom trenutku. I da tu sada ne bi bilo nikakvihnesporazuma, u pičku materinu, zato što to,naime, nije ljubav na prvi pogled, kada ti tu sad o trenutku,dakle, da ne bi bilo nikakvih nesporazuma, taj trenutakje već sam po sebi bio večnost, u pičku materinu,bio je jedan diskurs, taj trenutak, u pičku materinu, bioje jedan, u tri lepe pičke materine, kontakt mejlom –diskurs o tebi i njemu, trajao je usranu večnost, u pičkumaterinu, taj diskurs, da, a onda kasnije i telefonom,onda ste to i telefonom, i onda je stvarno bilo sranje kolikoje mnogo koštao taj diskurs o vama telefonom, zatošto onda čovek hoće i da se malo približi jedno drugomiznutra i malo unutrašnja stanja i ne samo tekst negomalo i glasom i tako i onda malo i nijanse, zato što su utvojoj revoluciji nijanse, naime, prilično važne. I ondaodjednom sve tu dobije neki smisao i problem je bilaprosto tvoja ideja, tvoja ideja beskraja, beskraja po dužini,tvoj problem je bio još jednom, u pizdu lepu materinu,samo tvoje sranje od ideje o beskraju po dužini ionda se pojavi on i razbuca tvoju ideju i onda se on takoobrne, beskraj, obrne, obrne se za 90 stepeni, obrne seza tačno 90 stepeni i od dužine postane širina i beskrajje po dužini odjednom sasvim jasno u tebi, u tom momentutačno u tom trenutku, beskraj je uvek i neprekidnoi po dužini a ne po širini i zato je sve moguće i nikadapre nisi srela takvu osobu. I onda on kaže: „Čuj, mislimda ja stvarno nisam, hoću da kažem, ja stvarno nisam,mislim, nisam čovek za tebe, dakle, nisam tvoj čovek,ali je jako važno, čuj, ovo je sad stvarno totalno važnoza mene. Da. Tako je. Tako je. I ja isto. Potpuno. I jaisto. Ni ja nikada nekog takvog. Totalno nikada pre nekogkao ti. Jako važno. I totalno snažno, to između nas.Ali, mislim, to sad zvuči možda čudno, ali mislim, to jenešto sasvim drugo između nas, to je nešto totalno duhovno,zvuči sad možda čudno, ali to između nas, to jedublje, to je, hoću da kažem, ta ravan, to je na jednoj totalnodrugoj ravni, totalno dublje, duhovno. A onda pomislim„prefinjeno”. Ako sad kaže „prefinjeno”, ondaću da mu ga preko telefona, pomislim, u pizdu lepu materinu,ako sad „prefinjeno”, onda. „Prefinjeno”, kažeonda. I mislim se, u pizdu materinu, zašto ja plaćam telefondva sata, sve sa ovim sranjem od beskraja po dužini,da, to su ta stanja, u pizdu materinu, znam već, ionda jedno takvo pseudoreligijsko sranje, jebi se, pomislim,jebi se, ti i tvoja prefinjenost i tvoj duh, jebi se. I dali možda neko može da mi kaže zašto ja kao žena stalnomoram da pričam o tom sranju od ljubavi? Da li moždato neko može da mi kaže, zašto, molim lepo, stalno otom sranju od ljubavi, u pičku materinu. Ali sada uopštenisam. Uopšte nisam o ljubavi. Već o beskraju. Ma zaboleme. Jebite se svi.BINE(5)pa dobroi dečaci su onda bez nasi nas dve stojimo još malo takoDani i jasranje od vremenabilo je prilično hladnoDANIBINEBinereci, je l’ se kod vas nešto spremamolim?> 154

DANIpa, mislim, da li neštoda li se nešto sprema prostokod Olija i tebeBINEi osećam da glava samo što mi nije puklai onda se vratila s groba i reklaBINEneotkud ti sad to?DANIsranje, mislim da glava samo što minije puklaBINEDANIDANIeto takoi onda me pita, da li se nešto spremai ja mislimmalo je čudno mestopitati tako nešto na grobljuali dobronju je sve ovo prilično potreslopotreslo me u pičku materinuto sa Hanesomglupa pičkomislim seBINEsmešnoda joj pukne glavastvarno smešnoi ranije je to često govorilašta ćešto im je u porodici, kod njihi to je isto nekakva ironijačini mi seto da će joj glava pućito im je u porodici(6)BINEDANIDANIsranje, Bine, zaboravila sam ono sazemljomslušaj, idem još jednom brzoi onda se čak vratila zbog zemljenju je stvarno potresloko bi rekaoi pomislim, to je sad stvarno tako jeftinotako jedan jeftin beskraj, u pizdu materinuda joj napravi detesigurno je trudna i neće da priznaali ja tačno osećam da se nešto sprema kod njezato što slučajno osećam neviđeno mnogo, upizdu materinui onda bacam još malo zemlje na HanesaKAROKAROKAROdobro, mislim da je to sad bio mojšlagvortporodicato je sad bio, mislim, moj šlagvortDakle, oni su specijalno došli, mislim, zbog rođendana,deca. Zbog njenog rođendana. Dakle,zbog mog. Da. Zato su došla, deca, zbog rođendana.95. Ozbiljne godine, nema šta. Ozbiljnegodine, 95. Napravila sam svinjsko pečenje.KAROhoće li još neko kafu?I onda su kod Hanesa, mislim, na Hanesovu sahranu,deca. I takva slučajnost, to sa rođenda-155 >

nom i sahranom u istom danu. Stvarno slučajnost.Jer inače uopšte ne bi bila ovde, deca,uopšte ne bi bila ovde, da nije to sa rođendanomi uopšte ne bi na sahranu i onda bi svebilo sasvim drugačije, jer ako mene neko pita,onda mogu da kažem da je to sa Hanesom. Mislim,počelo.KAROzar ne?čujKurt, zar ne?hajde reci već jednom nešto, u pičkumaterinuneverovatnosamo zato što je to slučajno moj šlagvortda, jebi ga„porodica” je bio moj šlagvortali to još uvek ne znači da ti ništa nemoraš da kažešmislim, neverovatnosamo zato što je „porodica” moj šlagvortali to je opet tako tipčnomogao je to i tvoj šlagvortali ti ništa ne govorišporodica!u svakom slučaju je sve to sa Hanesom!KAROje l’ ti čuješ?sve je počelo sa HanesomKURT i ja to uopšte ne čujem i mislim da čovek teoretskipočetak, teoretski to verovatno nekojednom mora da mi objasni, šta je to, početak,jer ja zapravo ne znam kada je cela ta prošlost,u pičku materinu, zato što je to sad, čini mi se,prošlost koju treba da ispričam, to je, čini mise, prošlost, jer budućnost čovek, nažalost, nemože da ispriča a ni sadašnjost ne može zatošto je ona suviše mala za priču i odmah postajeprošlost i zato sad ja, nažalost, uopšte neznam odakle da počnem priču, zato što, nažalost,ne znam gde ona počinje, ta prošlost, i tučovek mora, čini mi se, dobro da sredi stvari,jer ja od čiste prošlosti nikakav početak a onakao rak buja i raste i điklja i savija i propinje iprobija se i ja ne vidim nikakav početak i uopšteneću ni stići do sadašnjosti ako se ovoovako nastaviKAROonda prosto ništaonda prosto nemoj ništa da kažešali bi možda ipak mogao neštomislimpa dobromislim da glava samo što mi nije puklaKURTi ja pomislim, tačno znam zašto ona sad tokaže, jebi se sa svojim šlagvortom, jebi se sasvojim šlagvortom, u pičku materinu, znam,naime, jako dobro zašto je za nju to sve sa Hanesomi da bi Hanes sada trebalo da bude mojšlagvort, u pičku materinu, i ona sad to možeda ponovi još sto puta, da je to sve sa HanesomDANI(7)Da, i onda jedna kafa na brzinu, nas dve, dve devojčice.I dečaci takođe nešto za sebe. I više mise uopšte ne pije kafa, zato što sam je celogdana neprekidno i Bine i ja onda tako jednu kafuna brzinu i pomislim, stvarno ne bi trebalo to-> 156

liko mnogo, sranje, stalno moram u wc od tekafe.DANIKAROmoram na brzinuda li mogu na brzinu kratkosamo nakratko na jednu pauzu(8)hoće li još neko kafu?KAROKURTKAROšta ćeš, tako je tomatori slave rođendan a mlade sahranjujuKaro, ne budi morbidnazašto sam morbidna?prosto je takomatori slave rođendan a mlade sahranjujuovaj svet je potpuno poludeoMANIhvala, moramo daMANIšta ćešKURTtačno, vi morate odmah dabaš loše, to sa Hanesombaš lošeKAROzar ne?Manuel, zar ne?prosto je takoKAROKURTKAROKURTda, to je stvarno lošečovek to uopšte ne može da zamisli,tako neštone, čovek to uopšte ne može da zamislii kako je do toga uopšte moglo dadođetu si stvarno u pravu, Kurtali čovek ne može da provali jednu takvuporodicuzar ne?ko će to da provali, Kurtjednu takvu porodicuni ti to ne provaljuješ, Kurtzar ne?ne, čovek ne provaljujeKURTKAROu svakom slučaju strašno, to sa HanesomManuel!zar ne?jesam li u pravu?matori slave rođendan a mladeManuel!jesam li u pravu?(9)MANIDanas je dobar dan, pomisliš, vratiš se kući i pomisliš daje danas dobar dan. U pičku materinu, stvarno dobardan. Vratiš se kući, vratiš se u svoj super stan, vratiš seu svoj super – nije neki standard, ne, nije neki standard,tvoj stan, ali super, baš odgovara, neviđeno ti odgovara157 >

i kao samac, mislim, molim lepo, kao samac, šta čovekujoš treba, i kada izračunaš i kada svaki čovek, kada bisvaki čovek na ovoj usranoj zemlji imao toliko prostorakao ti, onda više, nažalost, ne bi bilo prostora na zemlji,kada bi svako toliko prostora kao ti i zato je ovo čak i luksuz,tvoj super stan, to je pravi luksuz, u pičku materinu,toliko mnogo prostora i jebe mi se za standard iliza ispod, jebe mi se za ispod standarda i budi malo neutralan,pomisliš, molim te budi malo CO2 neutralan, upičku materinu, jer to, nažalost, nisi, CO2 neutralan, nažalost,nisi a ipak se nerviraš – zbog standarda i tako, čovekmora nekad da misli i na druge, čovek mora nekadda misli i za druge i nekad malo globalno molim, maloglobalnog razmišljanja, naime, sigurno ti neće škoditi utvom drkadžijskom sranju od stana, to ti sigurno nećeškoditi i nemoj stalno da kukaš, simbolički kukaš, jer, tomoraš da priznaš, iznutra stalno kukaš, simbolički stalnokukaš za luksuzom i za konjunkturom, zato što te to i tekako interesuje, kada za doručkom svoje lepe novine, tote naime i te kako interesuje, to sa konjunkturom, da liraste, da li je stabilna, stabilno, molim, samo neka rastei onda i ti računaš, istina, ne razumeš se baš mnogo u to,ali ipak računaš, da li je to dovoljno, da li ćeš ipak navreme da nađeš novi stan i malo neki standard i ondamalo srećan, zato što je to, nažalost, jedna funkcija,sreća, privredna funkcija, nažalost, i zato je konjunktura,nažalost, ipak malo važna, zato što bi to ipak bilolepo, kada bi se to desilo s tvojom srećom i svetom i luksuzom,pre nego što oni dođu, zato što to znaš, to znaš,nažalost, da oni dolaze, da su već na startnim pozicijama,ti mladi, ta generacija, ta mlada generacija, tanova, zato što ti je već neko vreme kristalno jasno, da tuveć sledeća, da tu već sledeća generacija, da si ti sad, nažalost,već u godinama, kada moraš da priznaš, da, većje ponovo tu jedna, jedna generacija, već je ponovo tujedna nova i oni nemaju isto sranje u glavi kao ti, i jošpre tvog uspeha u karijeri oni već čitavu večnost sede natvom radnom mestu i jebu te u zdrav mozak, ali ni tonema veze, zato što konjunktura i klima i takvom kaošto si ti ionako ništa ne treba, dakle, ispod standarda,bar ti ne treba mnogo prostora i skoro neutralno, zatošto ti samo sok od jabuke a kada narandžu onda, molim,fer trejd i vraćaš se u svoj stan ispod standarda i misliš,danas je bio lep dan, zato što si tako umoran, zato štopo tome čovek prepoznaje lepe dane, kada se sa poslaumoran vratiš kući i uključiš televizor i kompjuter i frižiderje prazan i tako si umoran u glavi i uključiš kompjuteri televizor i svučeš pantalone i nešto udobno ili prostotako i sediš u košulji i bez pantalona ispred televizorai čak se sa 30 čovek dosađuje i čak se sa 30 jedan lep danzavršava ispred televizora sa kurcem u ruci. I svaki danje lep i na kraju svakog dana ispred televizora, ispredkompjutera i kurac u ruci i ceo svet kod tebe na ekranui kurac u ruci i svet propada i drkaš sa svetom u opkladu,na poplave i bombe, na papu i sušu i na Istok, jakodrkaš na Bliski Istok, na Jerusalim drkaš i na Ameriku i nahiljadu afričkih muva koje žderu decu i na Netrebko, i nanju drkaš, i te kako na nju drkaš, i odjednom ti postanejasno, u tvom drkadžijskom dvosobnom stanu – bezstandarda i wc u hodniku – tačno u tom trenutku u tvomusranom drkadžijskom samačkom stanu postane ti jasno,to je nadanje, to što ti sad radiš je nadanje, molimlepo, i odjednom ti sine, jer da vidim da te neko sad kopira,da se tako nada kao ti, da vidim da te neko sad kopira,zato što, molim lepo, to nije drkanje, ne, to je nada,to je religija, molim lepo, to je religiozni čin naprosto,sam kod kuće sa sobom i svetom i hladna glava i ukrućenkurac i sve će biti dobro.DANIMANI(10)dobro, mislim da sad moramo daje l’ tako, Mani?da, moramo> 158

KURTDANIja mislim da je to superšta?KAROda, nažalost, Manuelejer to svinjsko pečenje, i njega sam, nažalostKURTKAROKURTKAROmislim da je super što vas dvoje kodHanesai onda sam ja morbidna, ili šta?šta ti je?prosto mislim da je super što idu tamoiako skoro više nikakav kontakta sada ipak idu tamoprosto mislim da je to super, Karoahanisam znala da te je to toliko potresloali možeš i ti na sahranu ako te je to tolikopotreslosigurno će ti se obradovatiHanesova majka, na primerako te je to toliko potreslonisam znala da te je toDANIKARODANIKURTKAROMANIKAROsad stvarno, mama, molim tenema „mama, molim te”ali pečenje joj je zaista prijaloi meni istoKarojesam li ja možda gluva? da li sam neštoprečula?zato što, nažalost, uopšte ne mogu dase setimda je ona rekla da joj pečenje prijajesam li ja možda gluva?ne, ali to se videloa, videlo, znači da sam ćoravaDANIKURTKAROMANIda, i mene čudi, ako ćemo iskrenošta to?prosto mislim da je to superne znam šta vam je svimai zašto ti uvek sve moraš da upropastišzašto ja uvek sve moram da upropastimmaločas svet a sad i super sahranua da ne zaboravimo svinjsko pečenjekoje joj nije prijalomama, sad stvarnoKAROKURTKaro, bilo je dobroto pečenje(11)Boli me dupe za pečenje, nešto se mislim. Nijestvar u pečenju, to znam i sama. Neka sam jamorbidna, ali tako glupa nisam, da ne znam danije stvar u usranom pečenju. Ali možda nekomože da mi kaže zašto ona uvek takve stvari?Kada joj je, navodno, toliko prijalo? U pičku materinui s proslavom rođendana. Izađe iz svoje159 >

KURTsobe, dođe dole i deca tu i nas četvoro i ona ionda uvek kaže takve stvari. Da su Rusi lice uwc šolji. Da su Rusi. Idiotizam. Lice u wc šolji.„Umivali su se u wc šolji, zato što nisu znali štaje to wc šolja, ti Rusi”, kaže. Došli, nisu znali štaje wc šolja i umivali se u njoj. Idiotizam. Tadajoš nije bilo wc šolje u kući. Nju smo Kurt i jasutra malo je to počelo sa Hanesommislim sezato što je to, naime, sa kućomto je sve sa kućomali u njihovom sistemu je to sa Hanesomi sad opet to sa prošlošću, u pičku materinuDANIKAROMANIDANIda joj je prijalo, onda joj je prijalo i onda ja nemogu da kažem da nije. Onda moram da zavežem.i onda stvarno kažematori slave rođendan a mlade sahranjujuI nebo je zeleno a usranu wc šolju je dobila odcara za venčanje. Tako. Sad sam još ja sveupropastila.mogli smo i mi da potpišemoda, mislim da smo tu rečenicu i miKAROKURTRusi su već odavno bili otišli kada smo on i jaugradili wc šolju, zato što je ovde nije bilo.Ovde, u pičku materinu, nije bilo nikakve wcšolje, zato što smo nju on i ja ugradili. Pre dece.Pre nego što su deca došla na svet on i ja smougradili wc šolju, da se deci ne bi smrzlo dupedok seru. Ali ako ona kaže da su se Rusi umivaliu wc šolji, onda su se Rusi u wc šolji i ako onakaže da je nebo zeleno a ne plavo, onda jenebo zeleno a ne plavo a ako ti kažeš da jenebo plavo a da wc šolje nije bilo, onda ti joškaže da zavežeš. Ali pečenje je glavno.u mojoj prošlosti je sve to sa kućoma kuća je pod hipotekoma hipoteka je starai to je prošlost koja se nikada neće otplatitia budućnost, nažalost, niko sebi ne može dapriuštiMANIOLIBINEOLIBINEOLImatori slave rođendan a mlade sahranjuju(12)pa dobrou svakom slučaju mi smo se jako obradovaliBine i jada, Oli je tu u pravustvarno smo se jako obradovali kada smo njihdvoje kod Hanesana Hanesovoj sahranida, na Hanesovoj sahranikada smo ih tamo sreliDani i Manijamislim, okolnosti su prosto mogleKAROZaista ne znam kako su došli na ideju da njojpečenje. Ali valjda su bili u pravu. I ako oni kažuBINEali ipak lepobilo je ipak stvarno lepo kada smo njih dvoje> 160

OLIBINEOLIna Hanesovoj sahranii ja verujem da je to onda počelomislimpre toga nismo više imali kontaktsa njih dvojemislim, sa Manijem i Danine, između nas četvoro bilo je stvarnonisu čak ni na venčanje došli, njih dvojepozvali smo ihpozvali smo ih oboje na venčanjeali nisu došliposlali su samo čestitkui rekli da ne moguBINEOLIBINEne, to nije tačno, Olito nije tačnosutra malo su poslali čestitkusigurno je Daniah, Danije poslala čestitkuDaniuopšte nisam znala da ti je Dani čestitkumeni Dani, čini mi se, nije nikakvu čestitkuBINEOLIBINEOLIBINEOLIBINEOLIOLInetačnonisu došlina venčanjeOlijevo i mojejebe mi se za čestitkuoni u svakom slučaju nisu došlihoću rećinekadamislim, stvarno smo bili bliski, nas četvoromislim, Mani i Dani i Bine i jadečaci i devojčicea onda se to prosto nekako promenilomislim, oseda, tako je bilo, kao kada obrneš kvadrattu su se jednostavno osekada obrneš kvadrat za 90 stepeniprvo dečaci i devojčicea onda dečak devojčica dečak devojčicaBine Oli i Dani Manitu su se jednostavno oseOLIBINEili mejlpa dobro, ako je tebi Dani čestitku ilimejlsad stvarno ne znamali ako je tebi Dani čestitku ili mejlBINEkao kod kvadrataiakonije to baš sasvim tačnomislim, to poređenjeto sa kvadratom i tozato što Mani i Danioni su bili i ranije161 >

pre nego što su se osekrv nije vodahoću da kažemali naša voda, mislim Olijeva i mojajača je od njihove krvinaša vodačak mnogo jača(13)KARODa, i ja spremam svinjsko pečenje, stojim u kuhinji ispremam svinjsko pečenje i ona silazi niz stepenice istane tako. „Pa kad onda? Pa kad će onda doći, deca?Kad onda? Čuj! Reci. Kada će deca. Kada će doći, deca?”A ja: Doći će uskoro, kažem dok spremam pečenje, doćiće uskoro, deca, kažem. „A kada?”, pita, „kada će doći,deca”, pita. Sve vreme to pita. A ja pravim ovo sranjeod svinjskog pečenja i ona silazi niz stepenice i svevreme pita kada će deca doći. Kada će doći deca grada.Deca grada. Iz grada. Deca iz grada. Kada će doći i da liće doći i kada će doći i da li će uskoro doći i da li ona jošdugo mora da čeka da deca, da deca grada, da deca izgrada. Da dođu. Doći će. U pičku materinu, doći će,deca. I sad neka prestane. Neka prestane da zapitkuje,u pičku materinu i neka se skloni i oni će doći. Da. Doćiće, deca. Da, u pičku materinu. I onda dobije taj tunelskipogled. Ja ovde svinjsko pečenje a ona taj tunelskipogled i onda gleda, da, ja to stvarno verujem, u taj tunelgleda, verujem. Ne znam tačno kuda. Prosto u tunel.Dobije taj tunelski pogled i gleda u tunel i nemampojma šta tamo vidi. Ali sigurno nikakvo svetlo. Sigurnone vidi nikakvo svetlo. Ne. To ne. Gleda u tunel i sigurnonikakvo svetlo. Na kraju. Nikakvo svetlo. Nakraju. Ne. Taj njen tunel nema nikakvo svetlo, pomislim.Ne, svetlo taj njen tunel sigurno nema. Zato što seugasilo, to svetlo, na kraju. Ugasilo se. Čekalo je, da, čekaloje, to svetlo. Čekalo je da ona dođe. Da umre. Čekaloje decenijama da ona konačno prođe kroz tajusrani tunal. Čekalo, to svetlo, ali ona nije došla, nijeprošla, nije kroz to sranje od tunela i onda je svetlo pomislilo,„Sada ću se ugasiti”. „Više neću da čekam. Sadaću se ugasiti. Ja sam svetlo na kraju tunela i neću višeda čekam i zato ću se sada ugasiti”, kaže svetlo na krajutunela a ona i dalje taj tunelski pogled bez svetla nakraju i gleda i pita i diše i pita i diše kada će deca doći,pita, kada će doći, deca. Jer kada deca dođu, sinućesvetlo. I gleda u taj tunel bez svetla i ne usuđuje seunutra, ne usuđuje se već godinama unutra u tunel,zato što tamo nikakvo svetlo i mrak a ona se već godinamaboji mraka. Boji se mraka već godinama, kao detese boji mraka i gleda u tunel i ne usuđuje se unutra ičeka da deca dođu, jer kada deca dođu, sinuće svetlo.Kada deca dođu, sinuće svetlo. I ja se pitam, da li ćemožda onda, u pičku materinu, kada deca dođu i tousrano svetlo, da li će možda onda. Zato što strah odmraka. Kada deca dođu i sine svetlo, da li će onda moždasa svojim tunelskim pogledom i disanjem i pitanjem,da li će onda konačno kraj i ona u taj usrani tunel.Ali onda deca dolaze i njoj je ponovo dobro i nema višetunelskog pogleda i nema pitanja i disanje je ponovo laganoi ne gleda u tunel i usisava svetlo od dece i zaključavaga i čuva za beskraj i ne ulazi u tunel. (Matora krmača.)(14)KARO hoće li još neko kafu?MANIDANIne, moramo dasranje, već je kasno> 162

KAROKAROKURTsad stvarno moramomogu li ja ovako?nemam ništa crnošta da se radividimo se kasnijeja mislim da je to stvarno super, decoi onda su deca posle rođendanamislim, posle jela i malo kafea ona je samo nakratko dolena svinjsko pečenje i zato što decaa onda opet gore i malo da spavaili šta ti ja znama deca su onda na sahranuKurtu je to inače bilo baš superda decapa dobroi matori žive večno i slave rođendan95ozbiljne godine, 95i pomislim, ako ona može 95, onda ću ja sigurnoda živim večno, pomislimružna misaostvarno užasno ružna misaoi nekako to svinjsko pečenje ipak nije bilo dobro,čini mi sezato što mi je nekako tako lošeKAROmislim da moram brzosamo nakratkou pičku materinu, ni ja ne znam kako je takonešto moglo da se desito je ipak sve sa HanesomKAROKURTKAROKURTKAROKAROsve je počelo sa Hanesom, kažemhoće dušu da povrati i kaže da je to sve sa Hanesoma ja pomislim, kako neko može tako da lažeKURTstvarno strašnoKURTti stvarno u to veruješ?da je to sa HanesomKaro, u pičku materinu, zar stvarno veruješu to?kako neko može tako da laže, pomislimKURTKAROKaro, u pičku materinu!ne viči na menesve ovo je jedna takva svinjarijajedna takva usrana svinjarijane viči na mene!i hoću dušu da povratim i pomislim dva pucnjai hoću dušu da povratimKURTKAROKURTKaro, reci neštošta?ne znamreci prosto neštočini mi se da sam prilično na kraju snage, pomislimKURTi onda kleči ispred šolje u wc-u i kažeKURTKaro, reci nešto163 >

KURTKAROnapravila sam pečenjei pomislim, večni život, nažalost, niko sebi nemože da priuštiBINE(15)i mi sad sedimo tuDani, tako se radujemstvarnototalnoDANIBINEludilo, Danikakva slučajnost, da nas četvoromogu ti reći, kad tako nešto planiraš,nikad ne uspekunem ti se!kad tako nešto planiraš, da nas četvoroto nikad ne uspeludilostvarno totalno srećna slučajnosti pomislim, to sranje od slučajnosti možeš da,znaš gdeDANIBINEDANIčuj, i ja isto, BinedasmešnoBine, BineBINEhajde, pričaj!pa kako ste?Mani i tipa kako ste?dobro?jeste li dobro?BINEne mogu da verujembaš kao pre sedimo sad ovdedve devojčice i pijemo kafuDANIdobro samda, hvalaa Manija moraš, verujem, sama da pitašBINEda, u pičku materinu, naravno da sam se obradovalahoću rećito je sasvim normalno, da se čovek obradujekada se posle tako dugo vremenai da onda na jednu kafui to ne znači da čovek odmah ponovo sasvimbliskomislim, okolnosti nisu baš biledakle, to sa Hanesommislimatmosfera je bila malo teškarekla bihBINEjasno, njega moram sama da pitamali njega sad sigurno Oli to pitasad sigurno piju pivo, dečaci i Oliupravo pita Manija kako je(16)MANITi si moderan, misliš, moderan i mlad i sad i danas i totalnona pulsu, totalno si na pulsu, na pulsu vremena imlad čovek i totalno na pulsu, u sadašnjem trenutku, upizdu materinu, toliko si totalno u sada i u sadašnjosti> 164

i u trenutku, tome čovek može i da se raduje, misliš,zato što si ti tako u trenutku. Tome čovek stvarno možemalo i da se raduje, u pizdu materinu. I onda se raduješ.Raduješ se nakratko i onda odjednom, odjednomposle radovanja, posle radovanja zbog sadašnjosti,zbog tvog bivstva – u – sadašnjosti – u – sadašnjem –trenutku, odjednom ti postane jasno da je sve to teškosranje, jedno činjenično sranje i da to, nažalost, uopšteništa ne znači, osim da si ti sad prosto slučajno, da slučajno,u pičku materinu, slučajno u ovom sranju od sadašnjosti,slučajno u trenutku, slučajno sada ovde danas,to teško sranje ništa drugo ne znači. Ali samo trenutak!Zato što ipak, molim lepo, ipak ti to uopšte neide loše, dakle, to sa trenutkom i da vidim da te nekosad kopira, tvoj u trenutku, u sada i ovde i danas. I ondamisliš da je to totalno istočnjački, smatraš da je to sadtotalno istočnjački, to što ti sad upravo u trenutku. Čoveče,to je stvarno totalno jedna istočnjačka praksa,skoro kao zen i budizam, misliš, i već si, a da to nisi niprimetio, usred totalno istočnjačkog biti – u – trenutku– meditativnog sranja. Prosto tako i bez ikakve praksea ipak totalni budista, potpuno anonimni budista i totalnonesvesno i bez napora i bez ikakve prakse, totalnonesvesni budizam bez, bez isključivanja i uranjanjai zaboravljanja, i ti sad to, nažalost, uopšte ne razumeš,šta je u tome lepo i zašto to ljudi dobrovoljno ipale mirišljave štapiće za to sranje od bivstva – u – trenutku.Zato što je to bolesno. Tvoj anonimni budizam jebolest a ne izlečenje, u pičku materinu, i kada ti nekodođe i kaže, tu čovek mora malo opušteno, opusti semalo i sad malo u trenutku i malo ti ceo a ne uvek nekodrugi i ne uvek neko htenje, kada ti neko dođe i kaže,da ti jednostavno malo samo u trenutku, zato što je to,naime, jedna tehnika, postoji jedna tehnika trenutkaza bivstvo, za bivstvo – u – sebi, kada ti neko dođe,onda, molim lepo, može da ti ga malo. Može da ti gamalo sa svojim govnetom od trenutka i tom drkadžijskompsihotehnikom i tim usranim Budom i celim timsranjem, zato što je to bolesno i tebi je to odavno jasno,u pičku materinu, zato što si ti, naime, neprekidno, u pičkumaterinu neprekidno u ovom trenutku, i bez tehnike,i uvek si i neprekidno u svakom sranju od trenutkau trenutku, i zato može da ti ga malo, zato što tiuvek u trenutku, i uvek jedna tačka i uvek raspršen i naovoj krivoj i, nažalost, nikakva funkcija, tu čovek morasad malo matematički. Ne, funkcija, nažalost, ne. Kadačovek malo matematički. Ti, nažalost, nemaš nikakvufunkciju, nažalost, nikakvu matematičku funkciju, nikakavračun, i nikakvu funkciju za tvoju krivu i zato samotačke, i onda se one raspršavaju, tvoje tačke, raspršavajuse, sasvim bez matematike, sasvim bez računa, sasvimbez funkcije, raspršavaju se i onda obrazuju, nažalost,ne, jednu liniju tvoje tačke, nažalost, ne obrazuju,to ti je govno od muve na prozoru, misliš se, i nikakvalinija i uvek samo trenutak i sada i raspršeno i jednosada i jedno sada i jedno sada a između nikakva linija,nikakva linija između tačaka i nikakva kriva i nikakvabudućnost, ne, nažalost, nikakva budućnost koju možešda zamisliš, zato što je budućnost izvod, izvod funkcijea ti, nažalost, samo tačke i tu ne možeš nikakvu krivu,tu ne možeš, nažalost, nikakvu krivu da povučeš lenjiromi da jednom izvedeš neku budućnost i da znaš kudato vodi, i zato on može da ti ga malo, u pičku materinu,zato što je tvoj budizam bolest, ali on onda, nažalost,uopšte ne zna šta ti je, i zašto je to sad problem, kada,izvini, oni na Istoku, oni sa istočnjačkim načinom mišljenja,ni oni nemaju nikakav problem i to je tamo čak i cilj,to je tamo prosvetljenje, to je tamo sreća, samo u trenutkui totalno u sada, i zašto ti tu neki problem, samozato što ti nikakav račun za svoje tačke i nikakvu funkcijui odjednom hoćeš da oni neku krivu i neku liniju, alito one u Aziji uopšte ne interesuje, i zašto ti uvek nekiračun i neki sistem. Izvini, tu uvek mora neki sistem ineki račun, molim lepo, i tu čoveku mora jednom da165 >

postane jasno, da je to, nažalost, jedan prilično zapadnjačkidiskurs, matematika i sve to, to je, nažalost, jedansasvim zapadnjački, jedan vladajući diskurs i to priličnofalusno orijentisan a u Aziji može, naime, i beztoga, tamo može, molim lepo, u pičku materinu, i beztoga. I njima je bolje, onima u Aziji je stvarno bolje, u pičkumaterinu, zato što oni još uvek znaju kako se živi,kako se jednostavno živi, da, jednostavno, oni žive jednostavno,ali zato, nažalost, i bolje i bez sistema i stare,da, oni u Aziji, nećeš verovati koju starost mogu da doživeoni u Aziji i nemaju ni rak, čitao je negde, da oni nikakavrak ili manje ili makar ne tako često kao kod nasi da oni žive duže i da je to od ždranja pirinča, oni žderutoliko mnogo pirinča, da nikakav rak i potpuno su u trenutkui totalno u ovde i sada i totalno srećni i onda tinajradije dođe da tom seratoru nabiješ njegove kineskeštapiće u dupe i zapušiš njegovim usranim pirinčom i damu kažeš da je to sad jedna totalno lepa praksa za trenutaki neka uroni u sebe i uživa jer sigurno neće dobitirak zahvaljujući pirinču i tropskom drvetu u svom dupetu,to je totalno super protiv zatvora i raka i nekasad malo opušteno i slobodno može da ti razglednicuiz Azije i neka konačno zaveže, u tri lepe pičke materine,jebeni drkadžija.MANIMANIKARODANIda, u pičku materinu, ni sama ne znamzaštoprosto sam mislila da toi pitam se da li ona to zbog Olijai onda sedimo takoi to usrano pečenje još uvek na stolui tata kažeKURTstvarno strašnoto sa Hanesomstvarnoi onda još jednom kaže da je to baš superšto smo nas dvoje na sahranuKURTto je stvarno superšto ste vas dvoje kod Hanesai ja ga uopšte ne slušami mislim, ako ona može 95, onda ću ja sigurnoda živim večnoi ona istoi ona će sigurno da živi večnomatori žive večno a mlade sahranjujuMANIKURT(17)i kako je bilo?kod Hanesana Hanesovoj sahrani?i onda se vratimo kućii susret s njih dvoje nije bio, čini mi se, baš srećnaslučajnostbar to pivo s Olijem nijei onda mi Dani kaže da oni uveče još jednomKURTKAROda, priznajemstvarno me je potresloto sa Hanesomstvarno me je, jebote, potresloi sve pokvariloali iskreno rečeno, mogu to da razumemmogu da razumem to sa Hanesomzato što sam ja ovde, naime, otac i onda čovekrazume tako neštou pizdu materinu, ona će sigurno da živi večno,pomislim> 166

DANIi Mani odlazi u wci tata za njimzato što je on još malo pečenja za užinu i sadaide da opere rukeMANIi ja stojim nad wc šoljomi on pere rukei onda priča još jednom to o Hanesujoš jednomDANIMANIDANIKARODANIKAROKAROwc šolju su ugradili Rusi!mislite na to, vas dvojica, kadada su wc šolju Rusi!i ja sama s njom za stolomi ja odlazim u wc i tata za mnomi to ga je toliko potreslo, to sa Hanesom, kažeKURTto me je stvarno potresloi ja sama s njom za stolomona će sigurno da živi večno, pomislimu pizdu materinu, pomislim, ona će sigurno daživi večno95u pizdu materinuona to namerno radi, namerno ne umirei onda kaže, ona namerno ne umirei da je onaona je već mrtva, rekla samona je već godinama mrtvau pizdu materinu, tu se ništa više neće desiti, sanjomona je već odavno mrtvaona je živo mrtva i namerno neće da odeKARODani, ona od moje kuće pravi grobljeDANIMANIDANIKURTMANI to si mi već ispričao, tatato si mi još preko telefonaCARO s matorom u kući, ovo je pravo grobljekažes matorom u kući, ovo je pravo grobljeMANI tata, to si mi stvarno još preko telefonaKURTali ne od početkai onda mi priča to o Hanesua ona kažeKARO svetlostmislila sam, svetlostkada deca dođu, onda će svetlosti sasvim svetlo u tuneluod kraja ka početkuonda će se pojaviti svetlost na kraju tunelajer kada deca dođu, svetlost ćemislila sami ona onda nema više straha od mraka ii onda mu još jednom pričam to o Hanesuda je bio totalno gotov i da se ponovo uradio iponovo bez novcaa novac mu trebatreba mu novac, Hanesu167 >

ne zna se za šta, ali mu treba novacčovek može da zamisli za šta mu treba novacto mu nisam rekao, Maniju, ali imam ja svoje izvorei tačno znam za šta Hanesu stalno novacMANI daslušaš li me, Mani?slušaš li me?MANIi onda priča još jednomi ja to više ne mogu da izdržim i najradije bihmu zavrnuo šijuzato što opet to sa Hanesomstojim nad wc šoljom a on ulazi i opet to sa HanesomKARO ponekad pomislim, ona namerno nećeda umreona nam isisava vazduhKurtu i meniisisava nam vazduhu pičku materinuživim na grobljuovde smrdiovde smrdi na truležto se oseća, u pičku materinuKURTu svakom slučaju, Hanesu opet trebanovacMANIDANIKAROonda i ja perem rukea on stoji u vratima i ne pušta me napoljei onda kažezategnuću konopacdarekla samzategnuću konopacdarekla sampriznajemrekla samKURTi roditelji nisu kod kuće i Hanes u spavaćojsobizato što tamo novaczato što tamo štedne knjižicei Hanes traži i pravi krš u sobii traži i tražiDANIi onda kažejoš jedan ovakav rođendanjoš jedan ovakavjoš jedna godinato sebi neću da radimKURTi u nekom trenutku Hanes stoji u srednoćiu spavaćoj sobi svojih roditeljai roditelji nisu kod kućeizašli su, roditeljiKARODANIda, u pičku materinu, to sam reklada ću konopacda, u pičku materinuMANI i onda se otvaraju vrata i otac ulazikrišom, noću, kažekrišom, noću, zategnuće konopacKARO krišom, noću, zategnuću konopacKURTi onda otac ulazi> 168

MANIDANIvratili su se ranije, zato što Hanesova majka takvuglavoboljuKURTi vide svetlo gorei otac odlazi gore i stoji u vratimai onda kažene, ne noću, ne noćuuvečekada padne mrak i kada ona još jednom na šoljujoš jednom u wcna njenu wc šolju, u kojoj su se Rusionda ću da zategnem konopacKAROMANIi padne niz stepenicea mi nismo tu preko vikendai vratimo sei sklonimo konopaci jedna stara žena je niz stepenicea ispod u wc-u majkaHanesova majkahoće dušu da povratizato što je glava tolikoKURTi otac odlazi do regala s lovačkim oružjemKURTi otac stoji u vratimai gleda Hanesai sobui sav taj kršDANIMANItako nešto se dešava, kažeda jedna stara žena niz stepenicei majka hoće dušu da povratia otac ponovo uz stepeniceDANIKAROKURTi onda ćemo da otputujemona vikendotputovaćemo još iste večeria ja zategnula konopaci Hanes vrišti „Gde je novac”i otac se okrećei ostavlja Hanesa da vrištii vraća sei silazi niz stepenicei onda noću ustaje još jednomkao svakog dana ustaje još jednomzato što mora u wcustaje i ide ka stepenicamai stane na prvi stepeniki saplete se o konopacKURTi Hanes ponovo vrišti, gde je novacKARO svakoga dana negde neka stara ženapadnesvakog dana u celom svetu padaju hiljadeženabaš sada u ovoj sekundi padaju u celomsvetustotine hiljada starih žena niz stepenicei niko se ne zapitazato što je to normalnotako nešto se dešavaKURTgde je novac, vrištiKARO u Africi ljudi takođe neprestano umiruhiljade169 >

MANIDANIKAROKURTDANIKURTstotine hiljadau Africi, na primeri otac podiže pušku i pucato je potpuno normalno, kažepodiže pušku i nišani i pucaprvo u Hanesaa zatim u sebea majka dušu da povrati i onda čuje dva pucnjai hoće dušu da povratiKURTprvo u Hanesaa zatimKARO ali ona namerno neće da umresigurno će joj još i krila izrastiKURTjedan dvatamo pozadi, iz grbe, sigurno će joj još i krila izrasti,kažeKARO saplešće se o konopac, izrašće joj krilai poleteće niz stepenicei sleteće dole i otići u wc s tim usranimkrilimai namerno neće umretiKURTpodiže pušku i pucajedan dvai pomislimu pičku materinučak ni oni u Africi ne čekaju večno da umru(18)BINEJa se izvinjavam, ali ja mislim da tu sigurno nema ničegzbog čega bismo se nas dvoje sad nešto krivim, dakle,Oli i ja. Mislim da tu stvarno nema ničeg zbog čega bismose nas dvoje sad tu nešto osećali krivim, zato što,mislim, prosto je tako. Da, to sad zvuči hevi, to sad moždazvuči totalno hevi i odvratno i pokvareno i grozno isve, ali boli me dupe za to, zato što, nažalost, mislim, jase izvinjavam, ali ponekad život krene nekim drugimtokom. Da, to je sad odvratno i totalno nekorektno, da,čak i politički je to totalno nekorektno, ali to, nažalost,nije nikakav dečiji rođendan, taj život, i on ponekadkrene nekim drugim tokom i u tom usranom kvadratu,tu su se onda, nažalost, prosto ose. Mislim, ja se izvinjavam,ali pošto krv nije voda, ona ponekad postane tolikogusta da se zgruša, onda to, nažalost, postane malopreviše gusto, rekla bih i da me je Dani tada pitala, dakle,da me je pitala za savet, onda bih joj sigurno rekla,čuj, kada je krv previše gusta, onda se ona zgruša, krv,i onda više ništa ne funkcioniše, i onda život sebi tražineki drugi tok, zato što ni on nema neograničenomnogo vremena, taj život, nažalost, nema neograničenomnogo vremena, nažalost, nema, taj život, reklabih joj, Dani, da me je tada pitala, ili Mani. I, nažalost,ja sam onda neki drugi tok, dakle Oli i ja, neki drugi tok,to smo onda, nažalost, bili nas dvoje, zato što je tu životpomislio, sada ću radije krenuti drugim putem, sadaću uzeti Olija i Bine, sada ću malo obrnuti ose, pomislioje život, ose ovog usranog kvadrata, dečaci i devojčice,pomislio je život i jasno rekao, zato što život, naime, ponekadi jasno govori i računa samo sa celim brojevimai da su možda nešto uspeli da nauče, Dani i Mani, neštood Hanesa, da su možda nešto naučili, zato što je i kodHanesa život, nažalost, teška svinjarija, taj život, i kadaonda čovek na kraju, dakle kada pogleda unazad, onda,> 170

nažalost, mora da kaže da je život bio u pravu, to saosom, dakle, sa drugom osom i drugim tokom i to tako,tu je život, („)nažalost(”), bio u pravu, zato što on nećeda gradi kule od peska, taj život, i ja sad tu stvarno totalnoništa ne mogu. Baš sranje.DANIMANIda li si na osida li si uopšte na osi brojevada li si broj na osi, na brojčanom zraku, na osidobrogMANIsad svi zavežiteu pičku materinu(19)DANIjebe mi se za osu dobrogza to me boli dupe, u pičku materinuglavna stvar je osadok god si na osi, sve je dobroDANIMANImi upravo sve tako useravamokao što to čovek samo može da usereovo ovde je jedno takvo drkadžijsko sranjenebo je mašinausrani čmar, u pičku materinu, može da se jebeda, mašinato sam već na početkuMANIDANIMANIDANIzato što sve što je na osiu pičku materinu, boli me dupe kakva je osasve što je na osi igra neku ulogu, u pičku materinukada ti nekom ansambluDANIMANIDANIMANIi mašina ti daje jedan broji uopšte nije, u pičku materinu, stvar u tomekakav broj dobiješ od nebauopšte nije stvar u tomestvar je samo u tome DAstvar je samo u tome DA taj broj, u tome DA tajračunDA LI se s tobom računa, u tome je stvarda li si ti deo opšteg računada li ti mnoštvu elemenatada li si deo mnoštva elemenata s kojima se računau ekonomiji budućnostiu pičku materinu, samo je u tome stvarda li si deo ansambla, mnoštva proračunaMANIDANImnoštvu elemenatane nekih određenih brojevamnoštvu brojeva uopšteonda se računa s tobomonda imaš neku budućnostzato što osa, brojčani zrak, on se uvek kreće kabudućnostikreće od nule ka beskraju, po dužinika beskraju u budućnostikada ti jedan brojonda imaš neku, neku budućnost, u pičku materinusve na osi ima neku budućnost i igra, u pičkumaterinu, neku ulogu u ovom usranom računuekonomije budućnosti171 >

MANIi onda oni na osi zla mogu, naime, da se raduju,što su uopšte na nekoj osišto su uopšte na nekoj usranoj osi a ne nigdezato što ako nisi ni na jednoj osiako ti neboDANIjedan ekscesivan ostatakjedan ćelijski višakjedna ćelijska gomilajedna polovina ćelijske planetejedan karcinom u sistemu za varenje svetajedan usrani karcinomDANInebo je mašinaMANIjedan ispražnjen depo ugljovodonikaMANIDANIMANIDANIi ako nisi ni na jednoj osizato što od neba nisi nikakav brojonda se ne krećeš napredonda si, nažalost, višak koji ne ulazi u računbaviš se matematikoma pored tebe na stolu stoji kolai ni to ti ne ulazi u računkola na stolu, u pičku materinuda, to je glup primerto sa kolomznam i samaali nema nikakav broji tu postoje hiljadestotine hiljada postojemilioniDANIMANIDANIMANIjedno organsko privremeno skladištemožda za kasnije, nikad se ne znai prema zakonu o održanju mase sasvim normalnozato što su tu atomi u pustinji ili negde drugeprosto pomislilisada ću obrazovati jednu vezu, sada ću obrazovatijednu ugljovodoničnu vezuda jednom budem malo organskimožda kao skladište za kasnije, nikad se ne znani mašina ne znamašina je u strogom smislu reči i posle detaljneanalizeMANIda, milioni drugih koji nisu na osi i zato uopštene igraju nikakvu uloguDANIMANIposle u pičku materinu detaljne analizemašina je transcendencijaDANIMANIi to mora neko i da im kaže, u pičku materinu,da je nebo mašinaa oni prosto, nažalost, nikakav broj i ni na kakvojosii zato, nažalost, jedan višak koji se može zanemaritiDANItotalna transcendencijai toliko transcendentan kao mašina, Bog, činimi se, nikada nije bioali zato sad mašinamnogo transcendentnija od Boga i sad, zapravo,totalni Bog> 172

MANIDANItotalna transcendencijaposle detaljne analize, na kraju istorije razvojaBINEludilototalno hevistvarnoMANIDANIMANIistorije razvoja religijei posle smrti Bogana kraju stoji mašina(20)OLII onda su nas još pozvali u goste. Mislim. Da smo znali.Bine, glupa guska, pita da li su nešto planirali to veče.Zato što se tako dugo nismo videli i nas dvoje uveče verovatnoi onda Dani kaže da uveče možemo da svratimodo njih. Uveče. Možemo kod njih. Mislim, u kućunjihovih roditelja. Zato što oni još uvek nemaju svoju.Mislim, kuću. I Bine kaže Dani, Dani, baš se radujem.Takva slučajnost. Stvarno. I naravno da ćemo doći.Svratićemo. Uveče. I roditelji nisu kod kuće i onda takosedimo i onda oni pričaju tako neke stvari. Uopšte minije jasno zašto pričaju tako neke stvari, tako privatne,dok smo mi u poseti, zašto oni tako neke stvariBINEDANI(21)ludiloto je stvarno hevii ona je to stvarno rekla?to sa konopcem i to?mislimda, sve, tim rečimaDANIMANI a on stoji u vratima wc-a i ne pušta menapoljeOLIBINEDANIBINEšta ćešludiloa ja sam uvek mislila da moji matorišta ćešnego reci, Dani, zašto tako gledaš u mojstomak?šta?ja?da, tistalno gledaš u moj stomakmožda zato što ne mogu da podnesem tvojeusrano licemislim seBINEDANIBINEOLIstvarno mi stalno gledaš u stomakimam osećajnekakone, to nije tačnoje l’ tako, Oli?sigurnoje l’ tako?Bine, dakleja173 >

MANI Oli, on mi pretiOLIšta?BINEkod mene se stvarno ništa ne sprema,je l’ da?mislim, kod nasBINEOli!pa dobro, možda samo umišljamMANI znaš, Oli, to sa Hanesomto što on stalno počinje s timon mi pretiOLIBINEDANImolim te, Manito je sad već malo paranoičnozar ne misliš?Dani, ne lažem testvarno te ne lažemkako to misliš, ne lažeš meMANI molim te, Oli, šta je sad tu paranoičnoBINEOLIBINEBINEOLIpa to, mislim, da se kod mene ništa nespremada je to sad pretnja, Manistvarno mislim da je to maloDani, stvarno te ne lažemOLI to je stvarno paranoično, Manimislimkod mene se stvarno ništa ne spremaje l’ da, Oli?šta?DANIDANIOLIBine, ja sad stvarno ništa ne razumemni jaMANI ma da, Oli, verovatno si u pravustvarno bi bilo čudno da mi pretistvarno sam već paranoičanu pravu si, OliDANIBine!ja sad stvarno ne znam na šta misliši onda kaže da je mislila da ja verujem da meona laže kada kaže da se kod nje ništa nesprema i da ja zato stalno u njenBINEi ja sam već paranoičnaMANI pa onda je dobro što smo se ponovosreli, Binezato što sam i jaOLIBINEda, dobro jevidiš, Manii Bine stalno padaju na pamet takoneke čudne stvaripa da, ali ne tako kao Manijustvarno neali Dani, timislimstvarno te ne lažem> 174

DANIi onda je pitam odakle joj toBINEDANIodakle mi šta?to da ti ja ne verujem da se tu ništa nesprema i da ti zato stalno navodno ustomakloškog sata, pomislima onda to i glasno kažem a Mani kažeMANI jebi ga, Dani, ni jaDANIda, Mani i ja nemamo tako neštonažalostDANIDANIBINEpa prosto sam mislila damislimzato što meni već otkucava satmislim biološki sati da možda i kod tebe i da ti zatoda joj zavidim, zato što je možda trudnaona stvarno misli da joj ja zavidimOLIDANIOLIo Bože, to je sad gadna temada, Oli, to je sad gadna temazato što tu sad slatki par dolazi u posetustarim prijateljimaoni su stvarno stari prijatelji, je l’tako?Mani?oni su naši stari prijateljii odnedavno parčak i venčanje i sve toi dolaze u posetu i onda se meni podmećeda sam zavidna i da moj sate jebi gadakle, Dani, sad stvarnoMani, reci nešto?MANI šta da kažem?ja tako nešto uopšte nemam, to sranje od bio-BINEMANI šta ćeš, kad smo brat i sestraOLIdaverovatno zatoMANI kad smo brat i sestraDANIBINEDANIa krv nije vodami smo sasvim bliski, Mani i japa da, oduvek ste i bilizar ne?nenismo oduvekje l’ tako, Mani?nismo oduvekMANI nismo, tačnonismo oduveku stvari tek od kada ste Oli i ti, Binene, još ranije, stvarno, verujem još ranije, kažemi pomislim da se sve ovo sad polako otima kontrolii ja zaista razumem, da Danitako sama i sveda to nije lako175 >

DANIali onda ona prosto mora nekog da nađeali ona je uvek bila tako bliska sa Manijemi ja kažem, ne, tek od kada ste Oli i tiDANIBine, nažalost, ja sad insistiram natometek otkad Oli i tizato što su ranije bili dečaci i devojčicei tek posle je bilo tako da ti i Olii Mani i jaMANI samo prosto drugačijeDANIda, samo drugačijezato što između brata i sestremislimMANI između brata i sestre to je drugačijeMANIMANIu stvari sve je ukazivalo na to da ne ti iOli, nego ja išta da se radisve je ukazivalo na toteoretskii onda me Oli pogleda i kažeOLIDANIšta da se raditamo gde ljubav padneah, glupostitamo gde ljubav padnetakva glupostzar ne?Manii ja pomislim, drkadžijoti usrani jebeni drkadžijoOLIi on kaže između brata i sestre to je drugačijei ja pomislim, da, tu si u pravusamo što je to, nažalost, kod vas dvoje ipakmalo čudnojoš onda sam mislio, dok smo Mani i ja bili bliskijoš onda, da je to čudno između njih dvoje i dase Maniju uopšte ne bidaklekada zamislim da bih mogao da tucam njegovusestruto mu se sigurno ne bii zbog toga sam ja ondadobro, ne sad „zbog toga”ali onda sam ja onda ipak BineDANIpa dobro, sve je ukazivalo na toali ondamislim, čovek se ipak informišepre nego što ljubav negde padne, čovekse ipak informišemislim, čovek ima svoje izvoredečaci i devojčicei ja pitam svoj izvor, zato što su dečaciskroz bliski prijatelji i ja pitam svoj izvori izvor kaže:pa sad, da li je to po dužini za beskrajMANI pa sadja ti u svakom slučaju verujem, Bineda se ništa ne spremakod tebeDANIi tada niko nije mogao da zna, da ondana kraju Oli i ti, BineDANIi pošto krv nije vodapomislila sam, prepustiću ti ga, Bine> 176

OLIBINEda li on jebe svoju sestru, pitam seda li drkadžija jebe svoju sestruona će mi ga prepustiti, kaže, glupa droljaona će meni njega prepustitii nešto se mislim, baš lepo od tebe što si miprepustila Olija, ali ja njega nisam dobila napoklon, nije meni Dani njega poklonila, zatošto se tu, molim lepo, još nešto računaprepustiću ti ga, kažea ja kažemBINEOLIšta da se radi, tamo gde ljubav padne,Danisasvim tačno, Binetamo gde ljubav padnenije puklai da ja to sad uopšte ne želim da slušami da je to sad opet jedna rečenica kao ona sanebom i sa matorima i mladima i sve ostaloi da ja sad to, u pičku materinu, stvarno ne želimda slušamMANI jednostavno imamo premalo sile težei zato ljubav ne padaBINEblesavokao jabukaMANI tačno, kao jabukai zato ljubav ne padai Dani i ja kao Zemlja i ona ne pada, ljubavOLII onda Mani kaže, da li postoji sila teže?BINEi onda ona ustaje i ponovo odlazi u wcMANI da li postoji sila teže?DANImoram u wcOLIDANIi ja pomislim, to je sad opet tako tipičnokada postane gusto, menja se temaali isto tako znam, ko je izvorBINEda li postoji kakva sila teže?MANI tamo gde ljubav padneda li za to postoji sila teže,jer ako za to postoji sila teže, onda jeDani i ja nemamoili je imamo premalomožda Dani i ja imamo jednostavnopremalo sile težeDANI da, tu si možda u pravu, Manikažem i pomislim da glava opet samo što miOLIi Dani ustaje i odlazi u wcprilično dugo čak, Danii ja pomislim, mi sad onda idemoBine i jakada se Dani iz wc-aprilično je dugo u wc-u, Dani(22)DANIDa, u pičku materinu, znam već, sve ovo je jedno sranjeod unutrašnjih stanja i svi mi ovde, da, to sad nekomora, nažalost, i da izgovori, da smo mi ovde luksuzkoji sebi možemo da priuštimo, da priuštimo sebi samima,da priuštimo sebe same sebi samima, mi smo177 >

mladež na dupetu sveta, ali pošto jedna takva asimetrijamože da bude i veoma lepa, možemo to sebi dapriuštimo, tako jedan mladež na levom guzu, ali i jednotakvo sranje od unutrašnjih stanja. I onda se ja pitamzašto, u tri lepe pičke materine, zašto ja ne mogu daizađem iz ove usrane orbite, iz ove emocionalne, analogneorbite koja kruži oko mene same i mog sranja odunutrašnjih stanja i uopšte celog tog đubreta u mommozgu. Odatle čovek mora malo i da izađe, a ne dastalno oko sebe samog i ne da stalno džedži na tomguzu i, nažalost, nikakva politika i zašto ja kao ženastalno moram da govorim o toj usranoj jebenoj drkadžijskojljubavi i ja sad to više neću da radim i ljubav sadmože malo da me poljubi u dupe, može da me poljubiu mladež na levom guzu, ta usrana ljubav i sad opet toradim i opet govorim o ljubavi, glupa drolja, pomislim,i s tim je sad gotovo, gotovo je s tim, u pičku materinu.I zato što, nažalost, ne mogu tako lako da izađem izovog konteksta unutrašnjih stanja, iz ove usrane orbite,pomislim, možda bi trebalo da jednom onako potpunouronim u taj kontekst unutrašnjih stanja, zato štoja, nažalost, s one strane mojih unutrašnjih stanja nikakvupolitiku, to moram sada ovde i danas, nažalost, javnou klonji, sa svoja oba, da, u pičku materinu, sa svojaoba guza, desnim i levim, sa svoja oba guza džedžim našolji i ispišavam sebi jedan brojčani zrak i sasvim javnopriznajem da ja, nažalost, nemam nikakvu politiku osimovih analognih sranja od unutrašnjih stanja, priznajem,priznajem, u tri lepe pičke materine. I onda uranjam utaj kontekst unutrašnjih stanja, i pravim u svom mozguod lokalnih analognih sranja od unutrašnjih stanja jedanglobalan program, zato što ja, nažalost, osećamtoliko mnogo i zato kažem, da je to jedina politika kojuimam i pošto mi je mladež na levoj strani, imam sad,nažalost, mali problem, i onda pomislim da govno uvekizlazi desno od levog i levo od desnog i da je moj čmarzlatna sredina i to mi je sad totalno zabavno i ondaustajem i okrećem se i gledam u to govno koje je izašloiz mene i pomislim da sam upravo proizvela nešto totalnoanalogno i brzo ponovo uronim u svoj kontekst ipomislim da, ako su moja unutrašnja stanja jedina politika,onda samo moram i dalje da čekam, dok mi seglava ne ohladi i dok više ništa ne budem htela i dok mimladež ne kaže da je došlo vreme.BINEBINEOLIBINEOLIBINE(23)i odjednom mi padne na pamet, da sam se zaljubilau Manija, to bi mi sigurno upropastilo živottu sam, čini mi se, stvarno imala srećetamo gde ljubav padnetakva slučajnosttu sam stvarno imala srećetotalnoi onda se Dani vrati iz wc-aOLIčuj, mislim da ćemo Bine i ja sad daidemoi onda još malo tako ćaskamo u vratimastojimo još malo u vratima i ćaskamoi onda još cmok cmokdečaci i devojčicei devojčice i dečacimislim, dijagonalnokao kod kvadratatako dijagonalnoi onda> 178

DANIBINEda, čak me je i cmoknulaDANIBine, pa-pai onda je ona niz stepeniceu pičku materinuona je jednostavno tako niz stepenicejoš jednom se brzo okrenem i dohvatim kišobrankoji je tu naslonjen na gelender, i ondapogledam gore i tamo neko stoji i prvo pomislimda je to duh koji tako mlati rukama i belaspavaćica i mlati tako kao krilima i onda prostotako poleti niz stepenice, u pičku materinu, isleti direktno ispred mojih noguneviđeno sranjemislimprosto tako poleti niz stepeniceBINEi pogledam Dani i ona menei pomislim, ako tomislimako to Danionda neko mora da konopacmislim, neko mora da ga skloni, pre nego štohitna pomoćali ovde je tako mračno, ništa ne vidimzašto je ovde tako mračno, u pičku materinuneko mora dapre nego što hitna pomoćmislimali ja, nažalost, ništa ne vidimmislim, nikakav konopac ili tako neštoi može da bude, da je ona prosto tako niz stepenicetako nešto se dešava, da jedna stara ženaOLIsranje, u pičku materinu, pomislimi da li on jebe svoju sestruda, ne znam ni sam zašto baš na to u tom trenutkuzašto baš na to pomislim, u pičku materinune znam ni samsranje, u pičku materinu, tu je jedna stara ženaniz stepeniceOLIi tako stojimo tu i gledamo i neko odlazi do telefonai onda hitna pomoći onda smo Bine i ja otišlipre nego što je hitna pomoć stiglami smo već otišli, Bine i jaa ni ona više nije disala(24)BINEOLIprosto tako poleti niz stepeniceprosto niz stepeniceDANIu pičku materinu, ovde je ipak nešto trulou pičku materinu, stvarno, ovde je ipak neštotruloBINEDANIda li su joj konopac, pomislim nakratko, samonakratkopogledam Dani, pogledam je i samo nakratkostvarno samo nakratko pomislimslomila je vratMANIDANIMANInebo je mašinau pičku materinu, ovde je ipak nešto truloi ja pomislim, ovde sad nešto najzad mora dapočne179 >

DANIMANIDANIMANIDANImeni onda treba, čini mi se, stvarno jednapauzamislim, to je ipaki ako ovde sad ništa ne počne, onda će ovoovako večnodok svi mi više nikakav brojzato što su se osei osećam, to već počinjei sve se obrće tako brzoi što si dalje na ivici, to je centrifugalna sila većai ona grabi tvoj brojzato što je svet jedna centrifugaa ti talogaminokiselinski kompleks na staklenom zidubočice s reagensomi nikakav broj i nikakva budućnosti čini mi se da lobanja samo što mi nije puklai ja hoću da sve ovo sad malo stane i da ja malona neki odmora ne uvek samo trenutaknego jedna istorija i jedna pričai da stavim jedan lenjir na svet i da izračunamšta tu ispadana krajui onda se ose obrćui centrifugalna silai Dani i jai ubrzava i napoljei sasvim sami, pomislimdve nenastanjene planeteja nemam nikakvu silu teže, pomislimja sam planeta bez sile težeMANIDANIa oko mene drugeugojeneugojene druge sa svojom silom težei ja poredi one sve privlače ka sebia ja nikakvu silu teže i nikakav mesec a htelabih da se nešto sjuri u menehtela bih da nešto padne u menei ja joj kažem, ona više ne postoji, ta sila težeona više ne postojinema sila teže, kažemona više ne postojizato što si ti planeta bez jezgrai bez suncai nikakva orbitai nikakav mesecnisi čak ni planeta, kažemveć oblak gasai zato nema sile teže i totalno je isparljivoa čvrstoća je negde drugdea ne kod tebesila teženegde drugde, kažemkod krajazato što je tamo mesto na kom stanuje krajgde je sva sila teže i čvrstoćagde se sve to gomila i zgušnjavai u jednom trenutku tamo postane toliko čvrsto,da se sve stropošta u kraja ti jedan oblak gasai tu oko tebe sve leti ka krajui proleće kroz tebe i mimo tebei meni samo što nije pukla lobanjai pitam se kako novo dolazi na svetkada sam planetai sama> 180

MANIDANIMANIDANIi nikakvo suncei moja usrana unutrašnja stanja su, nažalost,jedina politika koja mi je još ostalamoja sranja od unutrašnjih stanja i đubre umojoj glavii svet jedna centrifugai meni samo što nije pukla lobanjai ponovo mi treba pauza, čini mi senesada ne(25)KURTi ON je to osetioda tu još nekoda ti nju tucaši pomislim, tucanje bi moralo ponovo da se izmisliali to, nažalost, nije promena sistemai više neće da me vidii stalno u bolnicii na njegovom krevetui čeka da onKARO Kurt, drugidrugi pucanj, Hanes tu nije krivzato što ti nju tucašzato je on u sebeKURTKARO jedna takva svinjarija, u tri lepe pičkematerine, drkadžijoti usrani drkadžijojedan dvadrugitaj je bio zbog tebe, drkadžijodrugi pucanj, on je bio zbog tebe, u pičkumaterinuHanesovu majku je to stvarno potreslonije više htela da me vidizato što njenleži u bolnicipošto je prvo u Hanesa a zatim u sebeleži u bolnici i ne može da umrene želi više da me vidi, rekla jeKURTKURTKURT je l’ ti bolje, Karo, a?da li ti je bolje, u pičku materinu!ti sa tvojim usranim konopcemzategni ga sebi samojzategni ga sebi oko vrata, tvoj usrani konopac,pomislimako već konopac, onda ga zategni sebi samoji onda stižemo kući i sve je u mraku i ona kažeKARO čuj, ovde je nešto vlažno, upali svetloKurt, ovde je nešto vlažnoi ja palim svetlo i ona stoji u bariu dnu stepenica ona stoji u bariKARO u pičku materinu, ja sam sve to znalati usrani drkadžijostvarno misliš da ja to ne osećamKARO kada će doći decakada će doćiuvek je pitala181 >

KURTi ja pogledam gore, pogledam uz stepenice igore Danistoji sasvim gore na prvom stepeniku i drži neštou ruciDANIKURTmeni onda, čini mi se, stvarno treba jednapauzai ja se penjem ka njojKARO zdravo, DaniDANIzdravo, tataDANIzdravo, mama, kažem i držim konopac u ruciKARO zdravo, DaniKURTi ošamarim jei još jednomi još jednomDANIniko nije video, taj konopacniko nije video kada je prva pomoć bila ovdetako nešto se dešava, da jedna stara žena nizstepeniceMANIKAROMANIi ja ležim u krevetu i čekami ja u wc-u i hoću dušu da povratimi pomislim, krv nije vodaMANIKURTDANIhtela je u wci ja već čekamgore u sobi već čekam Danigore u sobikada bih mogao još jednom da, sagradio bihsebi kućučudno, da na to pomislimu trenutku kada baru i DaniKURTMANIKURTMANIi ostavljam je da leži na podu gore na stepeništui čujem nešto i gledam i odlazim u spavaćusobu, u Karinu i moju spavaću sobui ležim u bračnom krevetu i čekam da Danii već sam se skinuoi otvaram vrataveć sam se skinuo za budućnostMANIdolazim odmah, rekla jeodvezaću brzo konopaci ja u sobu i čekam jei već sam legao u krevetKAROMANI zdravo, tatai majka hoće dušu da povrati i čuje dva pucnjai hoće dušu da povratiKAROKURTKAROi ja stojim u toj bari i nekako mi je jako lošei ja se penjem uz stepenice, ka njoj i gledam jemislim da moram u wc, nije mi baš savim dobro,čini mi seBINEOLI(26)nebo je mašina, uvek je govorioi ona isto> 182

BINEOLIBINEOLIBINEOLIBINEOLIBINEoboje su to govorili, to s nebomi mašinommislim, jedva da smo više imali neki kontakt, jel’ da?dadakleda se nije to sa Hanesom, onda sigurno ne bismonikakavda, sigurno, pozvali smo ih na venčanjeali mislimto sad ne znači mnogo, zar ne?u budizmu, inače, čovek mora da prestane dastalno nešto hoćešta da se radii onda ona stvarno tako leži ispred mojih noguto, kako je niz stepenicejoš sam pomislio, ludilo, Bine, stvarno si imalasrećestvarno sam imala srećeBINEOLImogu li brzo na jednu pauzuili ćeš još jednom da mi ispričaš ono sa nebom,Olimolim teispričaj još jednom onu priču sa nebomOli, hajdemolim teDakle. Bog je mrtav. I problem je u tome što jenebo prazno, zato što je Bog mrtav i zato nebosve vreme stoji tako tu jednostavno prazno i to,molim lepo, niko više sebi ne može da priušti, danebo potpuno neiskorišćeno stoji tu tako prazno,i zato je nebo pomislilo, pre nego što jaovde samo tako, dakle, ne „samo tako stojim”,zato što nebo ne stoji samo tako, dakle, prenego što ja ovde prazno i beskorisno „samo takonešto”, htelo bih rado, molim lepo, neki komadnameštaja ili bilo šta što bih ovde moglo da stavim,zato da bih i ja sad ovde moglo nešto, jer odkada je Bog mrtav, ja sam usrano prazno i tomože da proizvede čudno raspoloženje, takoprazno i tako zauvek i zato je nebo sebi stavilonešto i komad nameštaja bi bio glupa ideja, zatošto niko na tome ne može da sedi, kada je većBog mrtav, ko bi pa tu i mogao da sedi i tako to,i onda je ono sebi jednostavno mašinu, nebo.OLIzamisli da si stajala pola metra bliže stepenicamaBINEOLIkod nas se, inače, nešto spremadaBINEOLImislim da bi me ubila, stvarno bi me ubilatu smo stvarno imali sreće da nismo ubijeništa ćešBINEi to nas totalno radujestvarnokraj183 >

Dea Loer / Dea LoherPOSLEDNJA VATRADAS LETZTE FEUERPrevela s nemačkog BOJANA DENIĆLektor Vera Lebović

Foto©ARNO DEKLER/ARNO DECLAIRDEA LOER(Dea Loher)> 186

Poslednja vatra Foto©ARNO DEKLER/ARNO DECLAIRDea Loer rođena je 1964. u Traunštajnu (Traunstein), u Bavarskoj. Studirala je filozofijui germanistiku u Minhenu. Nakon dužeg boravka u Brazilu, studirala je dramaturgiju naUmetničkoj akademiji (Hochschule der Künste) u Berlinu kod Hajnera Milera (HeinerMüller) i Jaka Karzunkea (Yaak Karsunke). Živi u Berlinu. Kao dobitnica Berlinske nagradeza književnost (Berliner Literaturpreis) tokom letnjeg semestra 2009. angažovanaje kao gostujući profesor za nemačku poetiku na Institutu „Peter Sondi” za opštu poetikui uporednu književnost (Peter-Szondi-Institut) na Slobodnom univerzitetu u Berlinu(Freie Universität Berlin). 22Berlinsku književnu nagradu dodeljuje Pruska fondacija za prekomorsku trgovinu (Stiftung PreußischerSeehandel). Pored novčane nagrade u visini 30000 evra, laureat se, o trošku Fondacije, angažuje kao gostujućiprofesor na Institutu za opštu i uporednu književnost Slobodnog univerziteta u Berlinu. prim. prev.187 >

MISuzanaLudvigRozmariEdnaKarolinaOlafPeterRapii Edgar✞kao iDavitelj HumboltNapomena:Tekst MI nikada ne treba izgovarati u horu, već podeljeno u pojedinačne glasove. Govornik odnosno likne navodi se uvek; gde podela ne proizlazi iz konteksta, prepušta se režiji.Ćiu Šihua* rođen 1940. u Sečuanu; živi i radi u Šenženu.Prihvati, kad mom životu dođe krajRazarajuću prema tebi što osećam ljubavIz dima što diže se od mojeg telaKoje gori.Cunetomo Jamamoto, Hagakure*** izvorni oblik: Qiu Shihua, prim.prev.** Tsunetomo Yamamoto, Hagakure, prim.prev.> 188

1.U podne devetnaestog avgusta dvehiljadeiU svetlo podne devetnaestog avgusta dvehiljadeiBilo je to avgusta preIma tome već nekoliko godinaPet tri četiriSedamNeki stranacU svetlo podne togitog avgustaBila je sredina letaI svetloSvetlo tog avgustaBilo je zaslepljujućeSvetlo tog avgustaSijalo je tako da su se obrisi predmeta kuća drveća automobilaPa i ljudiTako jasno izdvajali kao da su bili izrezaniNečim vrelim, što je usijalo iviceNeko ko ti je na ulici išao u susretTog poodmaklog letaGorućom svetlošću okružen je bioI izgledao je kao da lebdiU svetlo podne togitog avgusta pre nekoliko godinaDošao je stranac u naš krajBio je toliko tuđDa se nije ni osvrtaoNije ni ulevo ni udesno gledaoIšao je niz ulicuPosred uliceUlične pisteSve do Nellis baraI umesto da uđeOstaje ispred da stojiNa trotoaruGde dečak po imenuTišina.Gde osmogodišnjiPauza. Sasvim tiho.EdgarPauza.Gde osmogodišnji dečak bespomoćnoGleda svoju fudbalsku loptuKako se izduvava u njegovim rukamaVentil je popustioDečak posmatra strancaStranac odlaže svoj mornarički ranac i uzima loptu,okreće je,proverava ventilReči im nisu potrebneU svetlo podne togitog avgusta pre nekoliko godinaUlica je raskopana, celom dužinom, a onda zatrpanaI nikad asfaltirana, prljavština pesak šljunak, smrdi natrulež đubrefekalijeKao i u celom krajuZaboravljeni kraj, malo pre puste pustošiOn diže puno prašineViše nego uobičajenoA kao i uvekTik iza volanaBez pojasa, nemiran, mrtav pijan, s ostacima kokainakrviJuri kroz prašnjavi pesak koji se dižeVreba, glave kao u nemirne pticeKroz šoferšajbnuPrašina i sunceDodaje gas189 >

U svetlo podne togitog avgusta pre nekoliko godinaVozi Olaf, kreten na kokainu, ukradeni autoPozajmljeni, pozajmljeni, samo iznajmljeniAuto, koji nije njegovTakvom onostranom brzinomSkoro je proleteoPored stranca i dečakaKoji zadubljeni u fudbalsku loptuStoje ispred Nellis baraOlaf kokainska raketaU svetlo podne osmogodišnji dečak toliko se prepao, daU svetlo podne togitog avgusta pre nekoliko godinaEdna je preuzela slučaj praćenjaEdna, upravo unapređenaSada načelnica policijeNa dužnosti i odlučnaČoveče Edna baš si lude srećeTo je on On je To je on Ne mogu da verujemUbica kojeg tražeZlo na točkovimaJa Edna Sasvim sama Kakav zanosJe l' stvarno misliš Edna uspećešImam li izboraDa sama pratim tog čovekaDa li Edna to smeNaravno da ne sme, ali Edna voli slavuI neviđeno se plaši, usrala se u gaće od strahaKada on sa svojim bomba-automKada on zapali prtljagDakle, nikako ne biti tik iza, i ni u kom slučaju mu nedozvolitida zapaliTo ipak nije onaj kojeg traže širom zemljeNije bombašTo je samo Olaf, kradljivac automobila, kokainska raketaOn samo tako izgleda, Olaf samo tako izgledaKao ubicaOn samo tako izgleda, jer je plav kao ubica i brz kaoubica u akcijiU kanti koja nije njegovaKoja do u dlaku liči bomba-kanti, koja takođe nije njegovaNikad nije ni bila, niti je ikada mogla biti, čoveče, je l'me čuješEdna na dužnosti Samo ga sada ne izgubiti iz vida Ne izgubitiživce Samo ne živce Ne iz vida Sada kad ide kavrhu Gde gde gdejoj teško meni vozi u pravcu joj teško meni šina voza železničkestanice Zar po ovakvom avgustovskom danunema ništa drugo na umu nego opasno bekstvo i čvrstoseGrčevito iznenađeno uplašenoDrži kokainske raketeI sadKad Edna ugleda dečaka u oblaku prašineKako se pojavljuje kao senka pred suncemDirektno pred njomTuUdaracOseti gaMirno je sveSamo svetlost i motorSvetlosni motorSvetlosni motorCrveno svetloSvetloSmrtUlicaBez ljudi> 190

VrućinaMi nismo ništa videliMi nismo bili prisutniAli postojiJedanSvedokU svetlo podne devetnaestog avgusta pre nekoliko godinaDošao je stranac u kraj, koji je mogao da bude našKoji smo želeli da bude našIšao je niz ulicu, s rancem na leđimaDo Nellis baraI tu je uzeo sobuSobu s pogledom na ulicu2.Mi, mi koji ovu priču pričamoMi možda uopšte ne postojimoMi, kao zajednica, kakva tvrdimo da smoMi uopšte ne postojimoMi, mi ovu priču samo sakupljamoParče po parčeJer mi verujemo, da zajedno znamo višeNego svako ponaosobMi, mi smo se pronašliNakon razmirica se složiliNa vremeSamo zatoIz jednog jedinog razlogaA da li se poznajemoDa li ćemo se kasnije znati još boljeDa li možemo da se sporazumemoTo nam polazi za rukomPonekadMi, sakupljamo komadićeI sastavljamo ihBilo šta polomljenoU kojem je pogdegde bilo šta prepoznatljivoDa li možemo da se razumemoRazumemoO tome se nikada nije radilo3.Ovde viditeRoditelje ubijenog detetaRoditelje nastradalog detetaUnesrećenu porodicuLudviga i Suzanu ŠraubeA ovo je majka gospodina ŠraubeaŠraube RozmariUdovicaAlchajmer u poodmaklom stadijumuŽivi kod svog sina već dve triI o njoj se brine snajaNeguje jePazi jeŠta god da trebaŠta god Alchajmer zahtevaSuzana ispunjavaBrižnoNećemo vam pokazatiKako su roditelji primili vest oSmrti svog detetaBez vriskaBez šokaIkakve histerijeSuzana svlači gospođu Šraube i stavlja je u kadu.191 >

Baki Šraube je najgore jerOna stalno zaboravlja, šta se desiloI svaki put prestraši se iznovaSvaki putKao da je prviMala smrtTo je u toku danaPauza.OtprilikePauza.Šest do osam smrtiNe budi morbidanKad je takoZanemetiTišinaNe možete dugo tako saRozmari ŠraubeNaginje inkontinencijiTokom noći mokri u krevetuDa li gospođa Šraube treba da ostane da ležiU svom urinuOna ne želi peleneVrlo je jasna o tom pitanjuŠta će mi te gumene gaće Pa nisam bebaTu nije primereno ne reagovatiUnesrećena porodicaMora da ostane u pokretuNesreća, pošto se ušunjala u njihov domKao gamadKao buđKao otrov u hraniŽeli da nema štetno dejstvoŽeli da bude uništena, želi da bude isprašenaŽeli da bude priznata i prelomljenaIliSuzana sunđerom kupa svoju svekrvu u kadi. Polako. Spuno ljubavi.LUDVIG Klavir ćuti. Vazduh je ustajao.GOSPOĐA ŠRAUBE Gde je mali Edgar. Danas mi nijedošao u posetu.SUZANA Mali Edgar je mrtav, Rozmari.GOSPOĐA ŠRAUBE Mrtav – a od kad to. Pauza. Pa bioje sasvim mali. Zašto je umro. Pokušava da se seti. Gdeje. Koliko godina. Koja je godina –SUZANA Podigni ruku. – Visoko. Ludvigu. Uvek smo otvaraliprozor, dok smo vežbali. Notama treba vazduh.Muzika mora da odleprša napolje –LUDVIG Žalile su se komšije. Opet.SUZANA Veruješ da bih mogla sama da sviram. Samakraj otvorenog prozora. Ti veruješ u to –LUDVIG Nedostaje mi, što te ne čujem. Inače, čuo samte na stepenicama. Čuo sam te već dole na ulici. Čuosam te čak i na ćošku na kraju ulice. Tišina. To mi nedostaje.Pauza.SUZANA Drvo je povuklo vlagu i istrulio. Poklonićemoklavir koji ni muzikalna ruka više ne može da popravi.LUDVIG Ja se u to ne razumem.SUZANA Osim toga. Tvoju majku ne sme da uhvati promaja.Vidim kroz staklo. Tišina je nova i treba joj prostor.LUDVIG Avgust je mesec. Izgorećemo iznutra.SUZANA Možda ćemo sutra da otvorimo prozor i dapustimo tišinu da izađe. Šta kažeš, Rozmari –GOSPOĐA ŠRAUBE A gde je –LUDVIG Edgar je na izletu. S celim razredom.Suzana ga zapanjeno gleda.> 192

GOSPOĐA ŠRAUBE Aaa, tako. Pauza. I prenoćiće tamo.Pauza. Onda će se uskoro vratiti.LUDVIG Hoće mama, uskoro će se vratiti.Pauza.GOSPOĐA ŠRAUBE Kuda su otišli.Pauza. Ludvig daje Suzani neki znak.SUZANA Na more. Otišli su na Severno more. Plima ioseka. To upravo uče, plimu i oseku. Kako se pravebrane, kako se dobija so. Školjke puževi ribe. Odaklepotiče život. Kako se talasi i plaža menjaju svakog dana.Zašto more sve više ulazi u kopno. Kako se prečišćavavoda. Posle neke havarije.GOSPOĐA ŠRAUBE Oooh, ulje. Ulje mi peče oči.Suzana je briše.SUZANA Ovde su tvoje memorijske kartice, Rozmari.Staviću ih pored veša.ROZMARI Nemoj sada. Dobro je ponekad ležati u krevetubez tog sranja s karticama.SUZANA Sutra ujutro. – Podseti me da te podsetim.ROZMARI Ako ne zaboravim.Smeju se. Rozmari odlazi na spavanje.LUDVIG Veži kaiš. Spadaju ti čarape. Pereš na devedesetstepeni, da bi ti se stvari skupile. Moraš da jedeš.SUZANA Ne želim. Ne mogu. Ne želim više da jedembilo šta, što ima srce.LUDVIG uzdahne Suzana –SUZANA Moramo da nastavimo. Zar ne. Klavir mora dase svira. Hleb da se seče. Srce da kuca.LUDVIG Pa onda i pirinač. Jaja –SUZANA Dan mora da osvane. Novac da se zaradi. Srceda kuca.LUDVIG Napraviću listu. Tišina. Rado bih voleo daznam, šta mi je činiti. Kako da nam pomognem. – Ali, toniko ne ume da mi kaže.SUZANA Ideje žele da se rode. Srce mora da kuca.LUDVIG Jedan mali ćoškasti kamenčić u potoku; to si ti.Vodi će biti potrebno hiljade godina da ga zaobli.SUZANA Da li si čuo za čoveka koji je video kako je Edgarodleteo u vazduh i ostao da leži na ulici. – Znaš li, štaje on uradio –LUDVIG Naravno da znam. Svi to znaju.SUZANA Tako znači. Svi to znaju. Pauza. Ni on ne moževiše da svira.Tišina.LUDVIG Pokušavam da ne brojim dane. – Da nastavimdalje. Da jednostavno nastavim dalje.SUZANA Pronašla sam listiće.Iz Ludvigove aktentašne izvuče malu vezu listića za lotoi razbaca ih po stolu.SUZANA Je l' ti je preostalo vremena i novca. Je l' ti jepreostalo misli. Za ovo.LUDVIG To nikome ne nanosi bol.SUZANA Naše dete je mrtvo. Cveće sa mise još nijeuvelo. Pepeo još uvek topao. A ti igraš loto. Kakav si tito čovek –LUDVIG Samo zato što –SUZANA Ako dobiješ pola miliona, ili milion, pet, deset,hoćeš li onda biti srećan. Hoće li ti onda biti dobro.Hoće li ti to olakšati smrt. Ili koliko košta zaborav. Kolikovredi tvoje pamćenje. Koliko čovek mora da te plati– da bi se ti bezrezervno smejao, da bi tvom srcu bilo lakšei da bi poskakivalo, od srće –Udari ga.193 >

LUDVIG Ja nikad ne bih – Ja nikad ne bih mogao da dobijem–On udari nju.SUZANA Zar nisi sām uvideo, da je sve moguće, zar nisiupravo to i sām doživeo –Tuku se. Čvrsto se drže jedno za drugo.LUDVIG Čovek kao ja. Kako bi takav neko mogao da dobijena lotou. To nije sudbina. Tvom mužu bi dokazala,da je slučajnost ta, koja sve određuje. Kada je slučajnostta, koja određuje, onda je sve lakše. Mi tu ništa nemožemo. Mi nismo krivi.Tuku se. Čvrsto se drže jedno za drugo.SUZANA Naprotiv. Ako bi moj muž dobio, dobio na lotou,morala bi to da bude sudbina. Ili Bog. Koji te takojezivo, koji te dvostruko kažnjava. Brdo zlata, bogat čovek.S mrtvim detetom. Volja drevnog Boga. Da li bionda mogao ponovo da veruješ. Da li bih ja onda moglaponovo da verujem –LUDVIG Meni. Veruj u mene –Tuku se. Čvrsto se drže jedno za drugo.SUZANA Ne odlazi. Ne odlazi. Ne odlazi. Ostani uzmene. Ostani uz mene.4.Onda smo saznali ime strancaZvao se RapiRapi kako jošMajer Rapi MajerŠta sad, šta je ime a šta prezimeRapi ime, Majer prezimeOnda smo čuli strancaČuli smo ga, pre nego što smo saznaliNjegovo imeIli bilo šta drugo o njemuUzeo je sobuTri minuta posle saobraćajne nesrećeUzeo je sobuI u njoj je nestaoI čuli smo kako urlaUrlao je celo popodne i večeUrlao je celu noć, urlao je i sledećeg danaDan noć danUrlati, šta to značiNjegov urlik zvučao je kao urlik nekoga ko pada sogromne visineS neke strme litice možda, sa 42. sprata nekog soliteraS vrha nekog tornja ili iz gondole sa žičareI on pad mora da proživi još jednom, pre nego što padneI opet ispočetkaVečno osuđen da pada i da pada i da pada s večitimstrahomod smrtiČekali smoRapi Majer je urlaoPozvali smo doktorkuOna je otišla do njega, ušla u sobu i našla ga kako sedina krevetuČaršav pun tragova krviIsturpijao je sebi nokte, dok je urlaoTokom popodneva noći danaDuže od dvadesetičetiri sataIsturpijao ih je nekom gvozdenom turpijom> 194

Nokti su se pretvorili u prahNema više mesa na jagodicamaI nokte i meso isturpijao je do same kostiPrevila mu je šakeUvila mu zavoj oko svakog prstaDala mu sredstvo za spavanjeI nešto protiv bolovaI rekla mu tu da ostaneU toj uskoj sobi, zatamnjenojS navučenim zavesamaAko ih ikad otvori5.Edna, Karolina i Peter ispred vrata Olafove sobe.Karolini su amputirane obe dojke (rak) i jasno se primetida ne nosi nikakvu protezu niti implantate.EDNA Kad bih samo znala, zašto.Pauza.PETER Da čoveče. Zašto.EDNA Mogao je da se zaustavi.PETER Naravno da je mogao, čoveče.KAROLINA Na kokainu sa dvesta kroz grad. A za tobompandur. Niko ne bi kočio.EDNA Ja sam u stvari pratila ekspoziv. Od tog, kako sebeše zove, Olafa ništa nisam htela. Nisam mogla daznam da on nije onaj pravi. Čoveče, samo reč, jednu jedinu.Otvori, bre gubicu –Pauza.PETER Da, čoveče, ču‘eš li. Zašto ne progovoriš. Nem jeko riba. Pauza. Stari lisac.Tišina. Peter se češe u predelu prepona i po glavi.PETER Mis‘im da nije tu.EDNA Vi rekoste, da se često dešavalo da pozajmi Vašauto.KAROLINA Pozajmi, neka bude tako.PETER Iznajmi. Naravno, čoveče.Pauza.KAROLINA Uvek ga je vraćao.EDNA Nasilno prisvajanje je kažnjivo. Olafe. – To nije tolikostrašno. Ne toliko kao krađa.KAROLINA Bože, kako je ovde sparno. Kud sam i pošlas vama.PETER Ej, čoveče, stari lišče, ribo nema je l' si ti to uradio.Zašto. Pauza. Ni‘e tu.Tišina.KAROLINA Da sam samo znala da nema ni vozačku dozvolu.EDNA Nema je l' tako.PETER Odakle nam pare. Češe se ispod pazuha i poglavi.EDNA Vi ste – gospodine – u srodstvu. –PETER Peter. – Mi se tucamo. Tišina. On je stidljiv. Akomu neko dođe u posetu, uvek me pošalje da skuvam čaji da započnem konverzaciju.EDNA To uopšte ni’e smešno, govnaru jedan. Oni hoćeda ga optuže. Za posedovanje droge, krađu automobila– kakav poklon-paket; uhapsiće ga zbog ubistva iz nehata.Znaš li, šta to znači. Znaš li, šta to znači.PETER Znam, otprilike, ni’e on pregazio dete, nije on.EDNA Nije, nego sam ga ja pregazila, hoću da te čujemjasno i glasno, Edna je pregazila dete, jer je tvoja momčinaje’an odlepljen govnar na kokainu, koji sa sto na195 >

sat jurca kroz grad i ne zna gde je kočnica i koji je nakraju toliko razvaljen da kantu zabije u jebeni zid nekekuće – Ali, njega će da sheftaju, neće mene, jer on je biouzrok nesreće. Zbog njega i njegove jurnjave dečak seuplašio i potrčao preko ulice – Ka vratima. Optuženzbog postupka čije je posledice mogao da predvidi –tako stoji u zapisniku; je l' kapiraš sad, ti napaljenaidiotčino. Ići ćeš u zatvor bez saslušanja, a ja ću dobitinajviše novčanu kaznu –Glasna muzika. Peter se češe po vratu i rukama.PETER Baš si super fina, napolje. Šta ‘oćeš.EDNA iznurena Oboje smo krivi. Ili nismo. Najmanje štomožemo je da pogledamo jedni drugima oči u oči. Karolini.Kao Vi i ja.PETER Možemo, ali ne moramo. Kažem ja, on nije tu.EDNA A ko je onda unutra. Ko se to čuje.PETER Olafe, je l' pas kod tebe. – Je l' pseto kod tebe,unutra.Pauza. Ma kakvi, lepo vam kažem, nema nikoga.Edna i Karolina češu se po nogama.EDNA Htela sam da vidim kako izgleda. Da li on uopštepostoji. Ili sam ga samo izmaštala.Pauza.KAROLINA Olaf je bio moj učenik. Nije bio uvek tako –zatvoren.Pauza.Ovde je tako vlažno, tako vrelo. – Otkada je sa Vamasve je mršaviji. Je l' još uvek izlazi u klub. Nikad nije biood onih prepredenih, ali bio je dobar sportista, žilav. Izdržljivi –Pauza.Moj auto – već četrnaest godina. Taj auto bio je mojalična veza s istokom, moj zapadno-istočni divan u voznomstanju, stvarno je tako; vozila sam do Bosfora idalje, do Adapazarija, Ankare, Aksaraja, Adane, Antalije.Tu sam stala i nisam mogla dalje. Prednje gume suodavde, zadnje su iz Azije, i sada su otpad. A htela samda idem još u Kinu.EDNA Ako dobro zavrtimo stvar, dobiće možda uslovnu;i za mene bi to bilo olakšanje.PETER Olafe, ajde stišaj strasti. Olafe, jesi li danas većbio napolju sa psom.Edna i Karolina češu se po nogama. Udaljavaju se nekolikokoraka. Sednu. Bele stolice su crne. Peter se češe poslabinama.PETER On neće moći to da pre‘aziđe. On jednostavnoneće moći to da pre‘aziđe. Od onda uo‘šte ne izlazi. Nisamga vid‘o već tri dana. Posle saobraćajne nesrećedošao je kući tek uveče. Ogrebotine po ruci i odran,ovde je’na mala posekotina, i pokunjen, ali ipak budan,ovolicko imaš pre nego što se preturiš; š‘a je, kažem ja;ubio sam neko, kaže on; ubio sam neko – Stavljam gapod tuš, ledeno, ledeno, ledeno, a onda u krevet. Sledećegdana otišao sam po hleb, kad sam se vratio, onse zaključao. Ostalo znam iz novina. Pauza. To uopštenije bio on – Viče u pravcu vrata. Da, on je kod kuće, makakvi, nije tu –KAROLINA Šta je, bre, ovo –EDNA Šta.KAROLINA Šta je, bre, ovo Obožemojobožemojobožemojoj,jojjojjoj, sve je crno, sve je crno i tako živo –PETER To su, – izvinjavam se, – samo ne obraćajte pažnju,– nezaustavljive su, neću da budem vaš gospodar,sve više ih je, multipliciraju se tako brzometno, od psasu –KAROLINA Stolica je oživela!> 196

PETER Izlaze iz poda, iz fugni, pukotina u drvetu, a dezinfekcijaih potpuno raspomami, i učini rezistentnim,napasti, i svaki put kad ode dole, navuče nove, ali onene idu na ljude, samo ne obraćajte pažnju, one idusamo na psa, i otako me Olaf ne pušta unutra, a unutraje sa tim stvorenjem, ali ni on ga ne kupa, sve je gore igore, ja sam se već navik’o, svako veče utrljam autan pocelom telu, psu je jezivo, on napravi nekak’e ogrebotinei sav bude crn, i sve zuji i mrda se, stoji sa‘o na tri noge,a četvrtom grabulja –KAROLINA Sve je puno –EDNA BuvaPETER Olafe, Olafe. – Ajde već jednom. – Pusti makarpsa napolje. – Pusti me unutra da počistim. –Glasna muzika.6.Stranac je saslušanTrenutno nemaStalnu adresuTamo odakle on dolaziKaže Povratak ni u kom slučajuNe mogu Ne mogu Ne smemPokazuje svoja dokumentaRuke mu se tresuNesposoban za radHronična obamrlostAritmijeA oči mu otkažu, ponekad, odjednom, toliko, da morada sedneIli da se pridrži za neki predmet, zacrni mu se predočima, ne čuje ništa, vrti mu se u glaviČaša vode, parče hleba, kao kod hipoglikemičaraPonekad raskomada hlebOnononon raskomada hlebDaj neku šaluI onda je ponovo sve u reduSada je ponovo sve u reduDa u redu je U redu je Hvala dobro jeŽao nam je ako Vas miDobro jeMožda neki drugi putA šta ste Vi videliNama bi bio značajanTačan razvoj situacijeA i kako bismo eventualnoRasteretili koleginicuInformacije informacije o razvoju situacijeSamo toI onda smo gotoviDaReče stranacDa da sve sam videoBio sam prisutan Da Da Sve sve sam video SveAli šta Šta se desiloOnda se prevrne I čini se Izgleda kao da spavaIli jeBez svestiBez sećanjaSećanje ne želi da se setiKroz njegaI ono jednostavno pošalje svoje saputnike noć sansnoveU telo RapijaA iz delova prstiju previjenih zavojem vidite kako izlazikrv; beli vrhovi prstiju postaju crveni, i raste petoprsnareka, desetoprsna reka, a iz ušća prstiju počinje da ka-197 >

plje na tlo, i šta to kaplje na pod, pojedinačni mlazevi,međusobno se prepliću, cure i ulivaju se jedni u drugei tako, dok on spava, eto ponovo reke krvi na podu tuđehotelske sobe, crvene kao zastava, crvene kao plamenNisu mu baš sve na brojuOtkako je bio doleU ratuRat je uvek tamo doleNikad tamo gore ili tamo preko putaUvek tamo doleSve to ga je i suviše obuzeloSuviše Suviše za nekoga kao što je onBože dragi Tamo je neko naš ali jeOd nečeg čvršćegIli jeOd drveta istesanIli nije7.KAROLINA Retko vozim. Vozim baš vrlo retko. Sve doknisam primetila. Drugačija kilometraža, nema benzina.LUDVIG Odakle mu ključ.KAROLINA Već je obio nekol’ko kolica, šta će mu ključ.LUDVIG Šta sve ti nećeš da pretrpiš.KAROLINA Bila sam besna. Misli da tako može samnom. Kao nekad u školi.LUDVIG Uvek ti govorim, brani se. Ofanzivno, Karolina,ofanzivno.KAROLINA Noću bi odlazio u provod, ujutro bih stavilaruku na haubu, motor bi još uvek bio topao, i to me povređuje.Razumeš. Kako se napreže, koliko se trudi, daja ništa ne primetim. Kako bi izgledalo kao da se nikadaništa nije desilo. Ničega u kolima. Ni opuška od cigarete,ni konzerve od piva. Ni dlake.LUDVIG Fali samo buket cveća. Zakačen iza volana, kaoizraz zahvalnosti. To bi bilo to, zar ne. To bi ti se dopalo.Tu bi se ona potpuno istopila. Pauza. Da se ti nikada nikomene suprotstaviš. Da ti svima učiniš. Svima sve daješ.Ti bi se čak smejala, kada bi te – kada bi ti. –KAROLINA Tako je, nije hteo da me povredi. Da me nerazočara. Vratio bi auto pre svitanja, da bi me poštedeo.– A onda sam jednog dana sakrila ključ.LUDVIG Umesto da ga prijaviš. Pauza. Moje dete bi jošuvek bilo živo. – Da si ga –KAROLINA Kakvu bi me ti voleo.LUDVIG Kad bi bila čvrste volje.Tišina.KAROLINA Sakrila sam ključ; pa više nije morao da seplaši svetla. Dolazio bi i odlazio bez reči. Pred mojimočima. Ponekad bismo se gledali kroz prozor.LUDVIG Odvratno. Odvratno. Uvek ta odvratna prilagodljivost.KAROLINA Pomalo me je podsetio na tebe. Tajno dolaženjei odlaženje; strah da te neko ne posmatra. I ondaimati ključ, uzeti, šta ti treba, brzo i bez reči, i ponašatise, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Ponašatise, kao da je to najnormalnija stvar. Ponašati se, kao daje to najnormalnija stvar. Ponašati se, kao da su osećanjau igri –LUDVIG Kurvo jedna.KAROLINA Oh, Ludviže, za tebe ću sve uraditi.LUDVIG Kad bih mogao, ja bih te –KAROLINA Učini to. – Udri. Kada te moja prilagodljivosttoliko odbija; kakvu bi me ti voleo.Skida se i ostaje obnaženog torza. Vide se ožiljci od amputacijegrudi.KAROLINA Je l' me sažaljevaš.> 198

Tišina.KAROLINA Je l' me sažaljevaš.Tišina.KAROLINA Je l' se jebeš sa mnom iz sažaljenja.LUDVIG Ne. – Naravno da ne.KAROLINA Odvratno. Uzbudljivo. Je l' zbog toga. Odgovorimi. Zbog dobrodušnog bezvoljnog kratera u grudimakoji ti je na raspolaganju u svakom trenutku. Je l'te to pali, sex sa osobom koja je imala amputaciju.LUDVIG Ne. Naravno da ne.KAROLINA Čoveče, koliko si ti normalan. Zar nisi sāmsebi dosadan, kad si toliko normalan.Tišina.KAROLINA Možeš li da zamisliš, da te ja volim.Ludvig odmahuje glavom. Tišina.LUDVIG Onog dana, kad smo se prvi put videli. Bilo jeleto pre osam godina, u školskom dvorištu. Čekao samSuzanu, a ti si bila nova i trčala si preko dvorišta. Kakosam se samo zaljubio. Neviđeno. Jednostavno tako. Naprvi pogled. Neverovatno. Pokušao sam sām sebe daodgovorim. Ili nagovorim. Kad umisliš, prođe te. Ali,ovo nije prolazilo.KAROLINA Ništa mi nisi govorio.LUDVIG Suzana je bila trudna, a ti s onim smešnim –KAROLINA Karlom –LUDVIG – u vezi. – Kada si se razbolela, često sam stajaoispred bolnice. Satima na parkingu. Ali, nikad nisamsmogao hrabrosti da uđem da te vidim.KAROLINA Zašto.LUDVIG Zašto. Pauza. Smeje se. Mislim da sam se stideo.Stideo sam se svoje ljubavi. Ni sām ne znam zašto.Suzana je ponekad pričala o tome, kako ćemo zajednoda ostarimo, da čuvamo unučiće, celu tu priču. Smejese. Stideo sam se, jer je postojalo neko drugo osećanje,koje je bilo mnogo jače; I za koje nisam znao, kuda ćeda me odvede. Stideo sam se, jer nisam imao snage dase suočim. Tišina. Bio je normalan. Život sa Suzanom.Normalan.Dakle – dobar. Ničeg uzbudljivog. Ničeg izopačenog.Pauza. Čak je bilo lepo. Mislim. Pauza. Da. Pauza. Kadabih ostavio Suzanu, onda bi me taj osećaj prema tebi,toliko jak i snažan i izvan kontrole, kakav je već bio, tajosećaj bi me počistio, oduvao, razbucao, rasparčao binas na froncle. Tišina. Sad sve izgleda drugačije. Sada,kada nema Edgara. Šta je to. Ne znam. Pauza. Ne moguda odgonetnem, u kakvom odnosu su stvari, šta jeuzrok, a šta posledica. Pauza. Volim te, Karolina. Volimte. I ubeđen sam, da to ne zaslužujem. Nisam zaslužio,da osećam takvu bezuslovnu ljubav. Pauza. Kako jesmešno sve ovo.KAROLINA Ludviže, ti nisi jedini s kojim spavam.LUDVIG Kao da ja to ne znam.KAROLINA Sa mnom ne bi bilo drugačije. Zamenio bi jedannormalan život drugim.LUDVIG Moguće.KAROLINA Sasvim lep rizik. Isprobati tako nešto. Tektako.LUDVIG Jeste.KAROLINA Može sve da krene naopako.Pauza.LUDVIG Na to mislim. Na to mislim kad kažem prilagodljivost.Kako mi se samo podsmevaš.Pauza.KAROLINA Ti ne veruješ u sebe.199 >

LUDVIG Nije tačno, ti ne veruješ u sebe.KAROLINA Nije tačno, ti meni ne veruješ.LUDVIG Ni ti meni.Pauza.KAROLINA Moguće.Pauza.KAROLINA Ti govoriš samo o sebi. Ja te ne volim.LUDVIG Ti ne veruješ u sebe.KAROLINA Vrlo moguće. – Nežno. Ludviže, oduvek sibio kukavica. Idi kući. Ne vraćaj se nikad više.8.Pred Olafovim vratima.EDNA Verovatno ćete se postepenozapitatiGde je OlafDa, gde je OlafDa li taj Olaf uopšte postojiI – zašto se još uvekkrijeZašto se ne usudi da izađeNavodnoOlaf živi iza ovih vrataA to da li je Olaf još uvek živvidi se na prorezu ovde dolePonekad ovuda prođe tračak svetlostiZnači Olaf je budani čita, sluša muziku ilirazmišljaKada je Olaf gladanon gurne cedulju kroz prorezs ispisanom željom za ručaki onda mu Peter nešto spremii ostavi pred vratimaNe dešava se često, to s ceduljomJa taj prorez zovempukotina gladiOlaf je sve mršavijiDa li ponekad izađeNikadKako bi gola kost i koža moglada izađe na ulicuoduvao bi gaizdah prvog prolaznikaNe, Olaf više ne napušta svoju sobuOd saobraćajne nesreće krije se u skrovištuŠta radi unutraŠta li samo radi unutraPonekad, noću, kad misli da ga nikoneće videti i otkritia ni prepoznatiNe, čak ni ondaAli, ja motrim, držim ga na okuStavljam se na njegovo mestotome nas učeda se stavimo u ono što stoji preko puta nasZamišljam, kako je biti OlafU Olafovoj koži, Olafovom teluZnam sasvim dobro većkako izgleda svet iz Olafovih očijuOboje vidimopravog ubicukako šeta napoljuAli šta planira sledećeŠta li planiraMožda će Olaf nekad postati> 200

toliko mršavtoliko nematerijalan kao tračak svetlostipa će jednostavno sa svetlom proćikroz svoju pukotinui pobećiiščeznutizasvetletii nestatiJedan sjaj, jedan odsjajjedan plamenkoji je nakratko postojaou našim životima.9.Karolina šalje porudžbinu i odmah dobija jedan paketČiji sadržaj odlučno isprobavaKao da je to lek, koji mora da se uzmeGleda se, prestraši se, uplaši seAli ona želi da pokuša ispočetkaPostaće neka druga, nema vreme za gubljenjeSledećeg dana odlaziDa poseti stranca, bar sa pansionom, prvi spratI kad joj on otvori vrataNe očekuje to što je dočekujeRapijeva soba je svetla, zavese razmaknuteSvetlo izdužuje sobu, a Rapi je obučen iOkupan i dobro miriše i čovek bi mogao da pomisliSve je u redu, samo da nemaZavoja na njegovih deset prstijuI tamnih mrlja na poduI bočica lekova na komodiKAROLINA Ja sam ona žena s autom. Moj auto je ukradeni pretvoren u otpad. Moj auto je pratila policija,greškom.RAPI Srećom dete nije bilo vaše.KAROLINA Nisam tako mislila. Htela sam – da se izvinim.RAPI Meni.KAROLINA Da, takođe. Da nije bilo moje nepažnje okoautomobila, sve se ovo ne bi desilo. Možda.RAPI Možda.Tišina. Karolina odlazi do prozora.KAROLINA Raskopali su ulicu pre više od godinu dana.Trebalo je da stave nove cevi. A onda je građevinskafirma otišla pod stečaj. I ništa nisu popravili. Ništa nisuzamenili. Ništa nisu obnovili. Cevi rđaju sāme od sebe;zatrpali su ulicu. Ali, do dan-danas nisu je asfaltirali.Pauza. U stvari, njima je svejedno. Kraj bez budućnosti,razbijen u komade. Ljudi bez vrednosti. Deca bezimena. Pauza. Kažu da ste bili u ratu.Tišina.RAPI Da. Bio sam.KAROLINA Gde ste bili.Tišina.RAPI odmahne rukom.Pauza.KAROLINA Donela sam vam nešto. Vadi jednu sliku.Malu, 50 x 50. Ako Vam se ne dopada, Vi je spalite.Rapi je pažljivo uzima svojim previjenim šakama, i posmatraje. Drži je uza zid. Površina oslikana u crveno.RAPI Biće teško da se ukuca ekser. Ne znam da li je upansionu to uopšte dozvoljeno.201 >

KAROLINA Pitajte gazdaricu.Neko kuca. Čekić i eksere pružaju kroz vrata. Rapi ne želida propusti da sām ukuca eksere i okači sliku.Nakon toga konačno može da popuši jednu cigaretu.Meditirajući posmatraju sliku neko vreme.RAPI Dobro izgleda.KAROLINA Da.Pauza.KAROLINA Sviđa Vam se.RAPI Da. Pauza. Neću je spaliti.Pauza.KAROLINA Stvarno Vam se dopada.RAPI Da.KAROLINA Zove se „Poslednja vatra”. Pauza. Posle togasve počinje ispočetka.Pauza.RAPI Bez obzira, lepa je.Pauza.KAROLINA Imam cilj. Da naslikam jedno ništa. Jedanskoro nevidljiv predeo, u kojem posmatrač može danestane. Ako se usudi da ode dovoljno daleko. Tišina.U suštini, čista svetlost.Pauza.RAPI Jasno.Tišina.KAROLINA Nakašljava se. Nisam je završila još uvek.Pauza.RAPI Može li od toga da se živi.KAROLINA Od slikanja. Ma kakvi. Novac zarađujem nahemijskom čišćenju. Odstranjujem fleke. Četiri dananedeljno. Provodim vreme s ljudima. Petkom ne radim.A kada niko ne dođe po komad odeće, mogu da ga ponesemkući. Ne dešava se tako često.Tišina. Karolina odlazi do prozora.KAROLINA Raskopali su ulicu pre više od godinu dana.Pauza. I ništa nisu popravili. Ništa nisu zamenili. Ništanisu obnovili. Pauza. Znate li da tamo, preko puta, žividečakova mama, tačno preko puta –RAPI Kako se zove.KAROLINA Suzana. Suzana Šraube. – Možete da gledateu prozore njenog stana.RAPI Je l' tako.KAROLINA Čak i u spavaću sobu.RAPI Tamo su zavese uvek navučene.KAROLINA Zar ništa ne može da se vidi.RAPI Senke, mogu da se vide senke, kad je upaljenosvetlo.KAROLINA Jadna Suzana, mora da neguje majku svogamuža. Alchajmer. – Zbog toga je i posao napustila.RAPI Čime se bavila, pre toga.KAROLINA Predavala je muzičko. U osnovnoj školi, ukoju je išao i Edgar.RAPI Ona je veoma lepa.KAROLINA tiho, zapanjeno Lepa – Suzana –RAPI Kupa svoju svekrvu svakog dana. Ponekad plače,kad je sama. Malo priča. Pokatkad otvori klavir i svira,ali njeni prsti samo ovlaš dodiruju dirke, ne svira…KAROLINA Jeste, u toj kući ne vole muziku. Večito se> 202

une zbog preglasnih radio aparata, bučne dece. – Pritomsu prozori prema dvorištu razbijeni, pa rojevi muvazuje na stepeništu; nedavno je neko zapalio vatru u dečjimkolicima koja su bila odložena pod stepeništem –kuća im se raspada, kao i većina kuća ovde, a oni se svađajuzbog galame.RAPI Ne, ne. Klavir je raštimovan. Zbog toga ne svira.Zbog pogrešnih tonova.KAROLINA Tako znači. Tišina. Pa da. Tišina. I Vi sve tomožete da vidite odavde. Pauza. Njen muž se inačezove Ludvig.RAPI Suzana i Ludvig.KAROLINA Tako je. U braku su već devet godina. Pauza.Srećni.RAPI Kako znate.KAROLINA On je jedan jako fin čovek. Nema mu pomoći.Pauza.On obožava moje grudi. Veštačke su. Znate, amputirane.Rak. Sada isprobavam nove oblike. Špicaste, keglaste,okrugle kao balon, poluokrugle, postoje grudikoje vise, ravne grudi i uspravne grudi. Kubne, kupaste,cevičaste, čvornovate. Sužavajućih uglova i širećihuglova. I sve to u asimetričnoj varijanti. On je fetišista.Gospodin Šraube, veštačke grudi njegov su fetiš. –RAPI Ako sve to znate o njemu, Vi ga onda prilično dobropoznajete.KAROLINA Ludvig Šraube, zamislite samo, čovek kojiigra loto, da ne bi dobio. Eto, takav je to čovek.RAPI Ako sve to znate o njemu, Vi ga onda prilično dobropoznajete.KAROLINA To su samo priče. Priče s hemijskog čišćenja.– Postoje ljudi koji idu u perionice i peru veš u mašinamana žetone i postoje ljudi koji idu na hemijsko čišćenje.Šraubeovi još uvek donose neke jako uprljanekomade na hemijsko. I pritom ne gledaju na svakuparu.Tišina.KAROLINA Zajedno sam s njom predavala, ranije, uškoli. Ja sam bila nastavnica likovnog. Jadna nastavnica,a takva sam i slikarka, ali za decu je dovoljno; a i školaje jadna. Onda sam se razbolela i usledila je terapija;Ćelava Karolina, zvali su me ćelava Karolina. Ponekadsam morala da istrčim iz učionice, da bih povraćala, ijednom prilikom nisam stigla da istrčim, pa sam se ispovraćalaispred table, smrad kiselina trulež; učenici sutvrdili da sam bila mrtva pijana, možda, da mi pomognu,možda, da me počiste, ko zna. Pijana, i to se dešavai manje je strašno od raka, zar ne. Ali, od tada tvrdilisu da je moja bolest preveliko opterećenje za decu,i da moram da odem, i onda sam stvarno morala daodem, morala da odem, da odem –Tišina. Rapi je pažljivo dodirne jednom rukom.KAROLINA Da, bila sam bolesna i išla sam na operaciju,na više operacija, i na terapiju i ponovo na operaciju i– molim Vas, ne dodirujte me, ne dodirujte me – Rapipokušava pažljivo da je smiri obema rukama – ja nisamlepa, ja uopšte nisam lepa, niko ne može da me pogleda,čak ni kroz zavesu –RAPI Može. Ja te gledam, ja te gledam.Tišina.RAPI Spolja nedostaje nekoliko delova, ali iznutra si čitava.KAROLINA Bolje nego da je obrnuto.RAPI To mi je nedostajalo. To što nedostaje.KAROLINA Obećaju ti da se ništa neće primetiti. Obećajuti „harmoničan prelaz ka dekolteu” i „prirodne pokrete”.Što će reći, sve se normalno ljuljuška. Serem imse na to. Znaš, postoje te ozbiljne radnje. Upravo, zažene kakva sam bila ja, nastavnica sa osiguranjem i penzijom.S pravom na korišćenje medicinskih usluga. Or-203 >

topedskih pomagala. Zvuči kao da je čovek ranjen uratu. Izvinite.RAPI To mi je nedostajalo. Biti ranjen.KAROLINA Serem im se na to. A postoje i radnje: Makeyour Boobs come true. Za žene koje nikada nisu bilekao ja i koje nisu želele da budu kao ja; za žene koje želeda izgledaju kao bombe, i za muškarce koji žele da izgledajukao bombe i da se opašu bombama, kako bi pokazaliono što osećaju iznutra. Odlučila sam da budembomba. Da pokažem šta nemam, i da slavim zamenu.Bolje nego original. U stvari, sve zavisi od pakovanja.RAPI Lepo je, ovako kako je.Tišina.KAROLINA Da li u Vašim rukama osećate nešto osimbolova –RAPI odmahuje glavom. Ali, osećam nešto u vezi sVama – Je l' ti osećaš nešto –KAROLINA U stvari ne.On je dodiruje, opipava, mazi.KAROLINA Da li želite da vidite ono čega više nema –RAPI odmahuje glavom.KAROLINA Izvini. Neki muškarci to žele. Imam poslaisključivo s muškarcima koji – koji žele da ih vide.RAPI Znam.KAROLINA Grudi kojih više nema. Pokušava da se nasmeje.RAPI Znam.KAROLINA Dosta. Ti si sigurno video mnogo gore stvari.RAPI To mi je nedostajalo.Ljubi je i mazi po licu.Ona želi da se skine.RAPI Nemoj. Ostani ovako. Ostani ovako. Izvini.Ostaju obučeni, spavaju zajedno.10.Jedna neidentifikovana osoba prelazi preko scene. Moždalagano zbunjena, možda u zamišljenom stanju, mogućei da se samo zanima sobom. Zaustavljamo se, jedanza drugim, u onome čime se trenutno bavimo. Gledamoza osobom, pre nego što prvi među nama svhati.To je bio Olaf!To je bio Olaf!11.PETER Taj čovek, Edgarov otac, radi u agenciji za nekretnineNord. Službenik. Tu čovek nema nikakvesnove. Znam to, lično sam tamo bio zaposlen, kao portir,dok me nisu otpustili, bezvezna priča. Odatle gapoznajem, gospodina Šraubea. Samo iz viđenja, Dobrojutro kako je, danas nema pošte za Vas, ali čekaju Vasveć tri klijenta itd…Češe se.Od tada pokušavam ponovo da nađem posao. Ali, nemamsreće. Crni Petar. Nemam sreće, ali zato imamvremena na pretek. Satima šetam s našim psom. Olafviše ne ide sa nama. A kakav je to tek buldog. Dostojanstven.Miroljubiv, mada izgleda opasno. S podlivimaispod očiju, s takvim otromboljenim usnicama, protreseli ih dvaput tamo-vamo, eto ti već litar želudačnih sokovapo garderobi.> 204

Pauza.Ali, približiš li se, i počeškaš li ga iza uha, a to baš obožava,on ti odgovori – i, š‘a misliš, š‘a uradi – stavi svojuglavu na tvoje grudi, režucka, zaspi i celog te ophrče.Stalno to govorim, on je prava kurva. I izgleda opasno.Zastrašujuće, kao da će lako napasti čoveka, kao daždere meso, a ne hranu iz konzerve, a tak’a životinja,naravno, mora da se šeta. I koga ja to odskora srećemu svojim šetnjama – gospodina Šraubea. I šta li on traži,šta li radi, u šumi, preko dana, kada bi trebalo da budeu kancelariji – pojma nemam. Mazi drveće, pronalaziunutrašnji mir, slegne ramenima – ne znam.Agenciji za nekretnine Nord verovatno pripada šuma;možda premeravaju nešto novo, ispituju stanje, neznam. On samo tako stoji. Još uvek nema pečuraka.Dakle – prava enigma. Ali to ne mora ništa da znači.Tišina. Češe se.Uo‘šte ne znam – uo‘šte ne znam šta ćemo i kako ćemodalje. Olaf će – potpuno da poludi. Sad je stvarno dobiosudski poziv zbog celog onog sranja, ubistva iz nehata itome slično, to će ga potpuno rasturiti. Ipak mu semora dati još jedna šansa. Imao je nekog kao dara. Uh,ja već pričam u prošlom vremenu –Stvarno.Pauza.Razumem ga. Razumem tog čoveka. Mislim, ako se sāmupitam, što idem u šumu – Sigurno ne zbog psa.Odlazi. Vraća se.Uostalom, ime mu je Humbolt.Slegne ramenima.Nije bila moja ideja.Odlazi. Vraća se.Znam već, šta Vi mislite. Ne veruju nam, zar ne. Dakle,meni sigurno ne. Ali, ni‘e to, što Vi mislite. Ni‘e zbogobrazovanja. Zbog Humboltovog gaja je. Je l' znate zaHumboltov gaj. Tamo postoji bunker. Iz Drugog svetskograta. Nisu uspeli da ga dignu u vazduh ni poslerata. Sad služi k‘o stena za penjanje. Stoji tamo, slobodanzid, gladak i dvadeset metara visok, s izbočinama,na njemu se moj prijatelj bavi freeclimbingom.Naporno trenira, pet puta nedeljno. Trenirao je. Olaf.Zapravo pas je njegov, Olafov.Reći Humbolt, u stvari, znači Zdravo zide za penjanje,evo me; zdravo treningu, evo me; zdravo samodisciplino,evo stižem. Tako je bar bilo ranije.Pauza. Plače.Hteo je da mu to bude posao, penjanje. Baš je kreten.Tišina.Freeclimbing je sad propala stvar. Nekoliko puta gadnoje pao. Ne mojom krivicom. Odmah sam rek’o, Olaf,urađen u glavi, a na strmom zidu, ma, pali. Eeee, na kokainumis‘iš, možeš sve i da si muva i da ćeš ostati zalepljenna zidu. Ali, zidu se ne čini baš tako.Ja nemam posao i, naravno, da ću da blejim i tad jeOlaf počeo da mi pravi društvo. Desi se to i pre nego štoshvatiš. Sad je s tim gotovo. Sve nam konfiskuju, jernemamo ni prebijenog feninga, u dugovima smo doguše. Nema kinte, nema koke, i šta sad.Češe se.Sav keš odlazi na psa. Iako prosim već neko vreme, onipak dobija hranu kojoj je istekao rok. Naravno da nekažem da je za psa. Nego za obrok beskućnika. Ovebuve, ova napast od buva, nikako ne prestaje. Sve jecrno, posteljina, čaršavi, neprekidno izlaze iz drvenihdasaka na podu. Već nekoliko dana spavam u kadi, i tus vremena na vreme mogu da ih sperem u odvod. –Dok još možemo da plaćamo vodu.Pauza.Neviđeno se plašim.Neviđeno.Da će da napravi neku glupost. Neku neviđenu glupost.Pauza.205 >

Olaf nema nikakvu školu. Ni za portira, na primer, kao ja.Pauza.Pa šta.Može samo da bude bolje.Mi čekamo.12.Karolina dakleNekoliko dana kasnijeOdlazi do Suzanine kućeI pozvoni na vratimaI kad Suzana otvoriKarolina ne progovori ni rečJedino šta uradiU poluokretu ispruži rukuI pokaže, ukoso prekoputa, na Rapijev prozorNa drugoj strani ulice, sasvim jasnoSuzanin pogled prati ispruženu rukuTako stoje, nekoliko sekundiNišta se drugo nije desilo tog danaA ni sledećeg se ništa nije desilo osimŠto Suzana pogledom traži prozorStrancaU pojedinim trenucima nemiraIli strahaNemira i strahaDaI pokatkad vidi Rapijevu siluetuKako se užurbano sklanjaPoluskrivena iza zaveseKad pomisli, mora da ga je Suzana otkrilaKako bezobzirno, pohlepno i besramnoGleda u njen prozorI jesteOtkrila je Rapijevu tajnuIli makar deo, koji se nje tičeRapi se oseća jadnoPoniženo, sām se ponizioSad će da mu se podsmevaJe l' može da bude još goreDa li mora još više da se stidiDa se oseća još više poniženoNavlači zavesePovlači seNazad u tamuPokrije se ćebetomI legne pod krevetVazduh u sobi je ustajaoOd prljave prljavštineGovnjivog sranjaNikakvog ničegaNoćnamorajednogslabićaBeskorisnakomadinamesaBezvredniživotjednogzgubidanaNajvećabrukabožjatrebalobiteugazitiTrebalobidaistrulišticrvožderuUprahprahprahZemljuzemljuzemljuRaspadraspadraspadUprahprahprahVetreoduvajga13.Gospođa Šraube ide ulicom gore-dole. Sama.GOSPOĐA ŠRAUBE Mačka je rano jutromIzašla iz kuće> 206

I naveče je bila mrtvaGaze je točkovimaNe primećuju jeMrlja na ulici crveni trag ostavljaRapi je čuje kako izgubljeno peva sebi u bradu, potomlagano otvori zavese i posmatra je neko vreme, otvoriprozor. Gospođa Šraube ga vidi. Tišina.GOSPOĐA ŠRAUBE U čemu je radost.RAPI Kakva. –GOSPOĐA ŠRAUBE Je l' to bilo ovde. – Je l' to ta mrlja.– Pauza.Uživati u trenutku, živeti u sadašnjosti, serem im se natu glupost glupost glupost, radost nije u tome. Štaimam od tog trenutka, kad sutradan ne mogu da ga sesetim. Za radost – potrebna mi je prošlost. A nje nikakone mogu da se setim. Bez sećanja si manje od životinje.Manje od životinje –RAPI Ja sam zatvorenik; zatvorenik kao i Vi.GOSPOĐA ŠRAUBE Dokažite.RAPI Gaze je točkovimaNe primećuju jeMrlja na ulici crveni trag ostavljaKad je svanuo danBilo nas je trojeA kad se smrkloOstalo nas samo dvojePevušenjem smo se najaviliNismo hteli da uplašimo RozmariHteli smo da je ispratimo do kućeIšli smo niz ulicu gegajući seI mi smo počeli da pevamoNismo ga videliNismo bili prisutniSmrt je bila brža od životaGOSPOĐA ŠRAUBE Koliko smo samo srećni bili ranije!Koliko smo samo srećni bili!Zamislite, bili smo toliko srećni!Zar se, zar se ne sećate, koliko smo samo srećni bili –RAPI nežno Idite kući, gospođo Šraube; idite kući i okupajtese.GOSPOĐA ŠRAUBE Voda je hladna ko led. Nema struje.RAPI Ovo nije ratno stanje, Rozmari.Nismo ga videliNismo bili prisutniSmrt je bila brža od životaNikada te više neću pustitiNikada te više neću sām da budeš ostavitiKad smrt dođe po tebeTreba da budeš uz meneGOSPOĐA ŠRAUBE razmišlja Nije ratno stanje? Upinjese razmišljajući Već je prošlo, piskavo –RAPI Da, rat je prošao.Pevušili smo i dalje, dokGospođa Šraube traži svoj stanA Rapi zatvara prozorI onda vidimo Suzanu, kojaKroz prozor gleda na ulicuČeka svekrvuKojoj priprema kadu za kupanjeI pogleda preko puta u Rapija i želi da mu dā neki znakI podigne ruku, podigne je, ali ne mahneRapi se uplaši, ustukne korak nazad aliBrzo se sabere pa i on podigne rukuI oboje skoro istovremeno stavljaju ruku na prozor207 >

IMi se pravimo kao da ništa ne primećujemoAOni se bojažljivo jedan drugomOsmehuju14.SUZANA Nisam imala hrabrosti ranije da Vas posetim.Tišina.RAPI Sad ste tu.SUZANA A mislila sam i – da ćete Vi svakako imati jošmanje hrabrosti mene da posetite.RAPI Sad ste tu.SUZANA istovremeno Zato sam došla.Smeju se. Tišina.SUZANA pokazuje na njegove šake Zašto ste to uradili.Zašto ste to sebi uradili.Tišina.SUZANA Baš to nikako nisam htela da kažem. Pauza.Izvinite. Nije mi bila namera da vas tako napadnem.Tišina.SUZANA Zašto ste to uradili. Zašto ste to sebi uradili.RAPI odmahuje glavom Ne znam. Ne znam.SUZANA Videli ste. Sve ste videli. Bili ste prisutni.Tišina.RAPI Jesam. Video sam. Pauza. Pričanje mi ne ide bašod ruke –SUZANA Znam da ste bili u ratu. Svi to već znaju. Sad steovde, samo s jednim koferom. I sedite u mraku. – Ja Vasodatle neću izvlačiti, ja sasvim sigurno neću. Pauza. Većje dovoljno, što ja –A sa kim bih drugo. Ne znam, s kim bih drugo.Tišina.Kad god izgovorim ime svog deteta, kao da. – Više ne izgovaramime svog deteta. – Kad god izgovorim imesvog muža, svog muža, kao da – pominjem i dete. Deteisponova zaklinjati imenom onoga, ko ga je stvorio. Kojiga svaki put ponovo oživljava. Iako bi konačno želeoda počiva u miru. Pauza. Više ga ne budim. – Spavaj. –Učim da ćutim.Pauza.RAPI Reči odrednice – reči povezane u misaone celine– stvar su spoljašnjosti. Kako da znam – kako to razumeonaj drugi. – To su moji utisci, i misli i sećanja, i – osećanja.Ali, koje reči odrednice odgovaraju tim osećanjima.– Ponekad ne znam, kako sve to jedno drugomodgovara. Kad to reči odrednice postaju reči povezaneu misaone celine, i kad se to usaglase sa mnom, štačemu pripada.Tišina.SUZANA Mora da postoji veza sa spoljašnjim.Dodirne mu šake.RAPI Ništa ne osećam. – Ali, ne želim da živim kao dasam nem. Slobodno mogu to da kažem. Ne želim da živimkao bogalj. Bez jezika. Možda to i jesam, ali to neželim. – Tako je, negde mora da postoji neka veza – iz-> 208

među mene i spoljašnjeg. Reči odrednice toliko su apstraktneda ne mogu ni da ih osetim.Pauza.SUZANA U početku sam imala plan. Htela sam da sačekamgodinu dana. Godinu dana ili duže, sve dok me nebiste zaboravili. Dok ne biste pomislili da je moj bol potonuotoliko duboko, na dno mog srca, da bi se on, čaki ako bi se pokrenuo, zapravo osetio samo kao sećanjena pokret, ne više kao pokret sām.A onda, kada bih postala toliko hladna. Kad bih na pomennjegovog imena videla da mi se ruke više ne tresu,onda bih se svetila. Kaznila bih svakog ko je učestvovaou njegovoj smrti. Ne govorim o krivici. Ne tiče me se krivica.Svakog, ko je učestvovao.Tišina.Želela sam da vam nešto promeni život, život svakogponaosob, na tako nepovratan način, kao što je moj životnepovratno postao neki drugi posle onog dana, posleonog sata. Ne bi to trebalo da bude ništa veliko, alimoralo bi da ostavi ožiljak; sećanje, koje besni da budeprimećeno, i koje nikome neće dati mira. Svakog podneva,kad sat otkuca dvanaest sati. Svaki put, kad seupali motor. Svaki put, kad uzmeš poštu iz poštanskogsandučeta; kad prelaziš pešački prelaz; vidiš žuto svetlo.Svaki put kad pročitaš reči „fudbalska lopta”. Sećanje bite zabolelo.Htela sam da se ušunjam u tuđe živote, kao što boja dospeispod nokta. Brzo, neprimetno, uporno.Pauza.A onda se pojavio neki svedok.Pauza.Jedan, koji je posmatrao. Jedan, koji ništa nije sprečio.I koji je zbog toga, sām sebe kaznio.PauzaI tu nisam znala kako dalje.Tišina. Rapi posmatra svoje šake.SUZANA Ti si bio svetlost. Moja.Tišina.RAPI Nenene. Nisam nisam. Ne želim. Taj način – brige.Razumevanja – Nenenenene. Ne želim ne želim ne želim.Pauza.SUZANA Ništa ne znam o tebi.RAPI Otišao sam. Ostavio sam ženu. Napustio sam je.Iako mi se potpuno posvetila. Iako je bila spremna sveda čuje. Čak i da ćuti. Sve što mi je bilo potrebno, omogućilabi mi. Bar je tako mislila. To je želela.Pauza.Ali, ja nisam bogalj. Nisam žrtva.Pauza.SUZANA Sve što ja znam je da nemam više razumevanja.Nemam ga nemam ga nemam.Smešak.SUZANA I zbog toga, bez razumevanja, sve nemogućeodjednom postaje moguće. Je l' razumete –RAPI Ne.Smešak.SUZANA Je l' znate šta znači „nesrećna”–RAPI razmišlja „Nesrećna”–SUZANA Pitala sam se da li sam nesrećna, sada. Da lisam takva postala. „Ne budi nesrećna, Suzana.” Kažemoja svekrva. Svakog dana. Zaboravi, koliko puta mi tokaže. Nisam mogla drugačije. Morala sam da je prihvatim.Pauza. Biću i ja ista kao moja svekrva, a onda će,209 >

jednom, neko da dođe i da me udavi, da mi stavi glavupod vodu. Smeje se. Pauza. Ne. Da bih bila nesrećna,nedostaje mi razumevanje.RAPI Nesreća –Ja mislim da je nesreća – reč za prestupnike.SUZANA Da li je Bog onda prestupnik? Ili zašto je mojdečak mrtav. Je l' to bila greška. Da li se nebo zbunilo.Da li moj dečak nastavlja da živi, samo ne ovde – I akoje tako, gde je to „ne ovde”.Pauza. Da li je njegova smrtsmislena, zato što je stvarna. Pauza. Ili je jebeno svejednošto mi taj tajni smisao ne razumemo, i samo serado time zanosimo –RAPI Smisao – ne postoji ne postoji ne postoji –SUZANA A šta mi to pa znamo, mi, malo bolji insekti.RAPI Baš zato što ne razumemo, ne može da bude svejedno.Tišina.SUZANA Da li onda treba da kažem, dobro, onda gauzmi, sasvim tiho, nežno Edgara. Uzmi ono što mi jenajdraže. Najvrednije. I ostavi me sāmu. Ja sam samootpad, i moj bol je samo otpad, moj bol je otpad koji ništane vredi, otpad, koji ništa ne vredi –RAPI Ali, ova gomila otpada ovde, ova gomila otpadamesa iznutrica kostiju krvi, to sam ja, on je stvaran –čuješli me. On može da bude važan, tebi, trebalo bi da tibude važan. Pauza. Ja sam ovde. Ja sam stvaran.Ljube se. Vrlo pažljivo.15.Jedna neidentifikovana osoba prelazi preko scene. Moždalagano zbunjena, možda u zamišljenom stanju, mogućei da se samo zanima sobom. Zaustavljamo se, jedanza drugim, u onome čime se trenutno bavimo. Gledamoza osobom, pre nego što prvi među nama svhati.To je bio Olaf!To je bio Olaf!16.Pred Olafovim vratima.PETER Olafe – izađi! Imam dobre vesti!Zamisli, Olafe – imamo posao.Posao, stvarno, i to plaćeni. Prave pare. U stvari, nemamoga mi, nego pas.Humbolt je naš’o posao. Bili smo u šetnji, u šumi, u susretnam ide neki tip, koji nas već neko vreme posmatra,već mi je sumnjiv, prilazi nam i pita:Je l' opasan.Ja, k‘o iz topa, kažem: Izgleda opasno. Zar ne.Humbolt se namešta ispred tipa, frontalno, povukaousnice nagore, reži na njega, onako odozdo nagore,praktično kao da će da skoči. – Pomislim, nadam se datom idiotu neće pasti na pamet da pomazi Humbolta,jer inače će da dobije lizanje po licu i psa u krilu.Ali, ne, on ga ne mazi, već ustukne korak nazad i kaže,Respect. I Humbolt sede na svoju zadnjicu i zareža.Češe se.U svakom slučaju, ispostavi se da je on vlasnik ovdašnjefabrike porcelana i da traži noćnog čuvara. Uz’ite mene,kažem ja. Ne, psa ću, za noćnog čuvara. Za pratnju čovekaiz obezbeđenja. Nekog ko izgleda opasno i ko ćeda ostavi utisak.I Humbolt je dobio posao!Olafe, čoveče, naš pas ide na posao. I stvarno donosi> 210

kintu kući.Tišina.Ajde makar proturi cedulju kroz prorez.Pauza.Šta li samo radiš unutra –17.Karolinine grudi su porasle.EDNA Već sam nešto načula.KAROLINA I.EDNA Da li smem da pipnem.KAROLINA Naravno da smeš.EDNA N-N-Neverovatno.KAROLINA Ne moraš zbog toga da zamuckuješ. Slobodnopipni još jednom. Zato sam i dala gomilu para.EDNA Da ne preteruješ malo.KAROLINA Ma kakvi. One jeftine popucaju ili ti oderukožu, dobiješ osip, alergijsku reakciju, i rane besplatnouz njih, ma kakvi, nema šanse.EDNA Mislim na veličinu. Prilično su bujne.KAROLINA Nije to sve. Samo moram postepeno da senavikavam na njihovu težinu. Lepo se ukrštaju. Srećompa noću ležim.EDNA Zar ih ne skidaš noću.KAROLINA A zašto bih. Je l' hoću da izgledam autentičnoili neću.EDNA Noću.KAROLINA Noću, naravno. A kad inače.EDNA Kapiram. Kapiram.Pauza.EDNA Edna se ponekad stavlja u Karolininu poziciju.Kako ona gleda na svet. To je teško. Ako čovek hoće dabude profajler, uvek ima posla s prestupnicima. Ali, saženom bez grudi.KAROLINA Edna, ne smej mi se. Nikada. Ja mislim daona nema predstavu o tome šta znači lepota. To mi sesviđa kod nje.EDNA Ja se zabavljam tako što se stavljam u pozicijedrugih ljudi. Ja–Edna lagano se uliva u nepoznato okruženjenekog bića, i ništa više nije kao inače. Ja osećamkao neko sasvim drugi. Ja mislim kao neko sasvim drugi.Ja postajem neko sasvim drugi . – Ali, još uvek morampuno da treniram. Nisam ostvarila svoj cilj, nisam jošuvek.KAROLINA A šta ti je cilj.Pauza.KAROLINA Alo, uja, Edna – to si ti. Pauza. Cilj.EDNA Ubica – da uhvatim ubicu. Da uhvatim ubicu, prenego što ponovo napadne. Edna će da ga spreči.KAROLINA Ali, ne radi se o pojedincu, takvih bombi-samoubica,ima onoliko.EDNA Nisam ni ja pojedinac, i mene ima onoliko.KAROLINA Edna, prizovi se!EDNA Prizvala sam se, Edna je sveprisutna, reci njenoime još jednom, zavrveće ovde odmah samo tako.KAROLINA Ako možemo bilo kako da ti pomognemo,Edna, samo reci.EDNA Držati oči širom otvorene. Oprez, molim, pažnja,pažnja.4. septembra troje mrtvih, 18. bilo ih je dvoje, a u metrou30. bilo je petoro povređenih. U napadu pre tridana —KAROLINA Koji je bio petsto kilometara daleko odavde.Na jugu.EDNA U međuvremenu mogao je već da se vrati. Ovdeu kraju osećao bi se posebno sigurno, jer su ga ovde većpratili.211 >

KAROLINA Još uvek čekamo na početak procesa. Olafne zna šta može da očekuje. Novčanu kaznu, zatvorskukaznu, sāmo čekanje je već kazna. Pravi ubica –EDNA On će na miru da izabere sledeći cilj, na miru. Jersam zakazala, ja. Kad sledeća bomba eksplodira, kad seraznese u vazduh zajedno sa sedamnaest ljudi, koji suse slučajno našli u njegovoj blizini, na nebu će biti zapisano:Edna opet nije bila oprezna. — Imala je šansukoju je protraćila. – Ja sam za sve kriva. Kriva sam i zaono što će da se desi.KAROLINA Glupo je to, što pravi ubica – mi ga ne poznajemo.Može da bude svako. Ova, ona ili ja ili ta tamo.Ili Edna.EDNA Da, ja sam, ja sam ubica, ja sve vreme pratimsebe samu –KAROLINA Da bi se smirila, staviću obe njene šake usvoje i reći – Edna, molim, da sad jedanput položitevaše šake. Onda ću Ednine šake staviti na svoje grudi –možda će to delovati umirujuće.EDNA I glavu, molim te. Možda će delovati još više umirujuće.KAROLINA Nekoliko minuta udišem i izdišem tako dastvaram talase, a to lagano ljuljuška grudi.EDNA Je l' možeš da ih zanjišeš.KAROLINA Da vidimo baš.7:30, račun za novo, predstojeće izvlačenje, leži u kantidesno od ulaza u parking. Katkad prekriven opušcimaod cigareta, lišćem ili konzervama coca-cole, a katkadga vetar oduva na livadu. To prevazilazi moje moći imoći onoga ko traži. Ali, ja, ja račun ujutro spuštam ukantu. Za to sam, eto, odgovoran.Tišina.Ne znam koliko se slučajnih nalazača već obogatilo. Nikadne gledam izvlačenje. Kakva je korist od toga. Jasam samo posrednik. Ja slučajnost i sreću prenosim dalje.Tišina.Zamišljam neki drugi život. Život, kakav nikad nisammogao da imam. Zamišljam, kako bi taj drugi život pronašaomoj račun. Nekog, ko je mlad i sām, bez porodice,ali širokih vidika. Nekog ko ima zarazan smeh. Nekogko ne ulazi u lift, čak iako živi na dvadesetiprvomspratu. Nekog ko je odvojen od svog najboljeg prijatelja,ali nikako ne prestaje da mu čuje glas. – Najradijebih voleo da je to neko, kome uopšte ne treba, novac.Kome uopšte ne treba, jackpot. Jer ga odavno već ima.Neko, kome ni najmanje nije potreban, pronalazi loz,uzme ga, i šta se desi – raduje se, raduje se, raduje se,onako kako ja nikad nisam umeo da se radujem; zbogsvoje sreće u izobilju.18.LUDVIG Ispunjavam listiće za loto i plaćam. Ali, nikad nesačuvam račun. Bacam ih u jednu kantu, na putu kaposlu. Uvek u istu kantu, pored klupe desno od ulaza uparking. Uvek istu. Bacam ih povrh drugog đubreta, nemarno,ni previše upadljivo, ali ni previše opušteno.Bilo ko, bez daljeg, može da ih izvadi i sačuva. Bilo komože da primeti da postoji sistem u tom bacanju; svakogjutra po izvlačenju brojeva, i to prilično tačno, u19.Pred Olafovim vratima.PETER Postoji jedan zez. Rekao je, ime ne može da muostane takvo. Ime ni u kom slučaju ne može da ostanetakvo. Argument. Kakav bi to utisak ostavilo na lopova,kada bi se našao pred psom, a obezbeđenje se pojavi ivikne „Hvataj ga, Humbolte!” To ne dolazi u obzir. Sadatreba da mu pronađemo neko drugo ime, koje zvuči> 212

strašno, zastrašujuće i žestoko zapaljivo. Olafe, progovoričo’eče.Češe se.Predlozi.Češe se.Nešto kao – nežno, brzo – Dvadesetsedmostruki analnisiledžija ili Vuk mesožder na spidu ili Živa motorna testera– nešto na tu temu. Kako ti se čini Kostolomac,Borbena hijena… Krvavi pas…Razmišlja. Dugo.Davitelj.Davitelj je dobro, čini mi se. –Češe se. Zamišljeno.Proklete bile ove jebene napasti, kad-tad će nas naselitiu snu, Olafe, je l' ti jasno – kao da smo mi mrtvi, a onidolaze da odlože svoja jajašca, i to po našem telu,odlažu ih u naša tela. Oni dolaze umirućima, insekti, tose zna, to je dokazano, Olafe, ali ja još uvek ne želim daumrem, Olafe, pomozi nam – molim te, izađi –Duga pauza. Pipa se.Davitelj. Problem je samo što pas ne reaguje na novoime, on misli da je reč o nekom drugom. Ili, pomisliće,da je podvojena ličnost, i dobiće šizofreni napad. Samokada bi on to razumeo.Pauza.Humbolte, dođi vamo, ajde traži Olafa.20.ROZMARI Kupovala sam društvene igre. Edgaru. Memory.Memory sa životinjama. Memory s automobilima. Nisammogla da odlučim. Kupila sam obe.Pauza.Gde je mali Edgar.SUZANA Mama, Edgar nas je napustio.ROZMARI Napustio. Kuda je otišao. Poslali ste ga u internat.Nemamo para za tako nešto. Kakav nežan dečak.Da li može da prima poštu. Poslaću mu Memory.Pauza. Ohoho, danas opet imamo ribu. Pauza. Poslaćumu Memory sa životinjama.Tišina.ROZMARI Da li će Edgar doći kući za vikend.SUZANA Ne, neće doći.ROZMARI Ne sme. Je l' nešto zabrljao.LUDVIG Naravno da će doći. Dolaziće nam u posetu.Svakog vikenda.ROZMARI Koji je danas dan.LUDVIG Mama, jedi.ROZMARI Moram da mu zapakujem Memory. Odmah.Za slučaj da je danas tek ponedeljak, zaboraviću do vikenda.Pakuje.ROZMARI Bilo je i igre Memory s putovanjima. Pitalasam prodavca, šta je to, Memory s putovanjima. Kaže,s oznakama. Ajfelov toranj, Plava džamija, Glava šećeraitd. A ja ću na to, ali ako ja nisam bila na tim mestima,kako mogu da ih se setim; ko je mogao da obiđe sva tamesta, ja nisam, morala bih da lažem. Nikad nismoimali para, za putovanja; Ludviže, ne mislim ništa loše.Dakle nisu prave oznake, već lažne. Nije Memory s putovanjima,nego Memory s lažima. Nisam ga kupila. Suzani.Zar ti ne jedeš, srce drago.SUZANA Ako sledeći put kreneš sama, reci mi, Rozmari.Da ti stavim cedulju u veš.ROZMARI Cedulju u veš –SUZANA S tvojim imenom, adresom, telefonom, uvekmoraš da je nosiš u donjem vešu. U slučaju da negdezaboraviš tašnu. Donji veš je sigurno mesto. Ukoliko sedesi da se povrediš, pronaćiće ti ime pre nego što teuvedu u narkozu.LUDVIG Bolje bi bilo da ima neki lančić. Mali lančić oko213 >

vrata s medaljonom.ROZARI To je dobra ideja. Napred slika sv. Kristofora,pozadi Edgarova fotografija.Tišina. Rozmari gleda u paket.ROZMARI Je l' ovaj paket za mene?Već ga otvara. Ozarena.Memory!Razmišlja, uplaši se. Seti se.Jaoj, Edgar je mrtav! To je! Edgar je mrtav! Edgar jemrtav!21.Suzana odlaziSuzana ponovo dolaziRapi čekaRapi je pratiGde god da kreneSuzana to znaSuzana to osećaRapi je traži i uvek pronađeNjegove reči odrednice, i njegove reči povezane u misaonecelinePolakoA ljubavNeko od nasPruža rukuU vazduhDa uhvatiMušicu22.Pred Olafovim vratima. Peter potpuno izujedan.PETER Olafe, mogao bi makar da pođeš s nama u šumu.Niko te neće videti. A i ako te vidi, tamo ionako šetajusamo neki čudaci. Šraube, Ludvig, njega vidim svaki put.On stvarno ne izgleda dobro, je l' znaš. Stoji tamo, ponekadi petnaestak minuta, ispred nekog drveta; šećkaokolo-naokolo, glave okrenute gore, osluškuje – šta ličeka. Kontakt, tako je, znam, ti ne želiš nikakav kontakt.A ne želi ga ni Šraube, obratio sam mu se nekoliko puta.Gleda me kao da sam neko drvo. Nije pričao sa mnom.– Kao ti. – Stoji čak i po kiši. Samo fali da se skine go ida zaigra na proplanku. Smeje se.Tišina.Olafe, da li sam ti već rekao, da ja –Da te ja –Da li sam ti ikada rekao, da te ja –Da mi nedostaješ.Glasna muzika.Šta li smišljaš tu unutra –Šta –Viče.Pusti me unutra bar da dezinfikujem!Počinje da čisti.Pauza.Sad, u prelaznoj fazi, zvaću ga Davitelj Humbolt. Ljudime na ulici već čudno gledaju. Da, čudno me zagledaju.Slegne ramenima. Ne gladuju oni. Nama je potrebannovac.23.Ljubav ljubav ljubavMora da prija> 214

Kad se toliko čudite štoImate vazduha, što ste u stanju da dišeteU prisustvu onog drugogProzor širom otvorenSvetlo povetarac sunceDozvoli mi da te gledamVreme ne tečeVreme stojiZaustavljamo gaDeo smo trenutkaTrenutka koji traje beskonačnoMrtvo dete, koje leži pod zemljom, nikada ne zaboraviteUvek ga se sećajteZemljo crnico, na kojoj rasteteNe zaboraviNapreduju teritorijom tuđeg telaRapi sa zavojima na svojim prstimaDovodi Suzaninu golu kožu do smehaI greje je, tamo gde joj to nije potrebnoSuzana broji i zatvorenih očiju sabiraSvaki put, svaki ožiljak na Rapijevoj kožiI svaki put dođe do nekog drugog brojaI svoje istraživanje mora da započne ispočetkaOžiljak 9 ili 12, ujed psa, bezopasnoOžiljak 17 ili 21, na kolenu, sećanje na pad u srču od staklaVeliki mladež ispod levog ramena, urođenUlegnuće na sredini grudniOd polomljene zatim zarasle kostiO stvarima kao što su šavovi na butini, 15 ili 16Ili reljef veličine novčića ispod plećke, 8 ili 11Rapi ne daje nikakve informacijeLagano pomeri ustranu Suzanine prste koji opipavajuI pravi se da je zaspaoAli, baš zato što spava, Suzana može te nerazjašnjenetragoveDa ljubi s takvom koncentracijom, s takvom predanošćuI želi da veruje da je upravo njena nežnost taKoja bi mogla da je vrati i u najdalju prošlostZaboraviti, šta ima da se zaboraviU tihim satimaU Rapijevoj sobiPo prvi put vidi Rapija srećnogRapi se smeje, stvarno se smejeSamo su jednom izašli iz sobeSuzana, kroz otvoren prozor, gleda na suprotnu stranuuliceMožda nas Ludvig ponekad posmatraKao što si ti to činio ranijeAli on nije kod kućeBrzo spakuje svoju tašnu i povuče Rapija niz stepenicePre nego što shvatiVeć su u nadzemnoj železnici idu do poslednje staniceI odande trče, jureJure jure u trci s vremenom, staniLeto ili dva zvali su me „Arapin”. Svako je morao daima nadimak. Ja nisam nikome pripadao, i mislili su daje to zabavno. Posle časova išao sam kući i smucao sesām. Ništa mi nisu učinili, ništa. Radilo se samo o tojreči, koja je postavila granicu. Između mene i njih. Ili jesāma reč bila ta, koja je označavala granicu, koja je i ranijei oduvek postojala.Kada bismo nekuda išli, bilo je potrebno samo neko davikne, hej, Arapine, i dobio bih mesto na promaji, hladnojelo, ružnu devojčicu. Rapi, zovem se Rapi. Smejalisu se. Stidi se što je Arapin. Potrudio sam se. Kad već je-215 >

sam lažni Arapin, želeo sam, u najmanju ruku, da budemnajpametniji, najlepši, najhrabriji. Smejali su se, ija sam ostao onaj drugi. A kao takav, ništa nisam mogaoda budem. Sve dok nisam pomislio, dobro, tako jekakoje, ja sam za vas šljam. Ako hoćete da moja stopalabudu crna, da ja budem taman i neproziran, ondaneka moja stopala budu crna, samo za vas. I tako je ibilo, a ja postao, to što jesam.I odande trče, jureJure jure u trci s vremenom, staniBez daha dolaze do jezeraVeslač, želeo sam da budem veslačBilo je to onog leta, kad sam počeo da treniram.Ispočetka sve bez ikakvog plana, boks veslanje rvanje.Moj ujak je imao kanu, u kojem sam često veslao uzvodno,u susret struji. Po reci je bilo toliko pene da se rečnodno nikad nije moglo videti. Nisam hteo da se bijem.Nisam hteo da se borim. Hteo sam samo da budemnaoružan, za slučaj da oni dođu, da me napadnu.Trče uz obalu rekeUživao sam u pokretu. Naučio sam da vladam telom.Uživao sam u pokretu. Trebalo je da budem veslač, a nevojnik.Trče uz obalu rekeKišni je dan, sami su, obala je omekšalaTrska busen crna zemljaNa nekoj stazi, našli su kanu, širok dve drvene daskeNemo posmatraju vesla, koja stoje u ležištimaOkrenuta unutraIzmeđu dve daske u dnuMlaz vode probija se u čamac i ponovo otiče u ritmu talasaOdvezuju sajlu i uskaču unutraNiko od njih dvoje ne pokušava da veslaLēžu na leđa i puštaju da ih struja odnese od obale24.Popušili su travu, vrhunac je prošao, poslednji dim.EDNA Reci još jednom. Ćiu Šihua. Reci još jednom.KAROLINA Ćiu Šihua. Ne znam kako izgleda. Nemampojma da li uošte postoji njegova fotografija.EDNA Pa, dobro, Kinez je. Kinez u svojim sedamdesetim.Kozja bradica. Spljošten nos s velikim nozdrvama.Mogu da ga zamislim.KAROLINA Spor kao puž. Svake godine, koja je ujednobila i radna godina, naslikao je, otprilike, jednu sliku. Toje, kažu, kaže on, dovoljno.EDNA Opiši mi ih. Dugo se ništa ne razaznaje.KAROLINA Sve su – skoro bele. Na prvi pogled ništa višeod pomalo zaprljanog platna. Nevidljive mrlje.EDNA Ali, sasvim postepeno, ako se čovek dovoljnodugo zadrži pred platnom –KAROLINA Počinje da naslućuje to što ima pred sobom,kakvi sve putevi, prostranstva, predeli mogu da seukažu, otvore na svetlu –EDNA Koje takođe izlazi iz same slike koje je takođeKAROLINA uzme jednu tabletu – koje je takođe imaginarno.Stvari koje ranije nisu postojale. Koje nisu vidljivena prvi, ni na drugi treći četvrti pogled. Koje vidisamo oko, umorno od dovoljno dugog posmatranja,toliko dugog da zasuzi i kapak zatreperi; tada ti slika postepenopokaže stvarnost.EDNA Nebo, još uvek skriveno, osvetljeno zaslepljujućomsunčevom loptom. Svetlost se širi i prolazi krozvodu, zemlju i tebe, tebe koja tu stojiš kao posmatrač.> 216

KAROLINA Još divnije je tvoje oko koje, tvoja misao,koja stvara oblike, boje, slike. Potrebno im je vreme,oduzimaju ti vreme, a poklanjaju ti prostor i tišinu isreću za uzvrat. Poklanjaju ti – uzme jednu tabletu.EDNA Imaginaciju. Tako je. – Meni je to vreme ukradeno.Vreme u kojem sam mogla da spoznam kakveopcije imam. Vreme u kojem je sve bilo belo i koje se laganorasvetljavalo. Vreme u kojem su se stvarali obrisi.Moji, a ne tuđi. Vreme u kojem ti misliš na sebe – Ja nasebe, ne na nekog drugog.Pauza. Razočarano nastavlja.EDNA Jutro onog avgustovskog dana. Svetlo, plavo jutroonog avgustovskog dana. Ono mi najviše nedostaje.Znali smo već da će dan biti vreo. To je bilo jedino štosmo sigurno znali.Pauza.KAROLINA Edna, ne bi više trebalo da odlaziš na mestonesreće. Ne prija ti.EDNA Znam. Svakog dana trčim niz ulicu i onda skrenemlevo ka staroj sportskoj hali, treniram. Svakogdana. – Ići ću zaobilaznim putevima. Obećavam. Pauza.Mozganje. Probadajućemukemozganja. Probadanje umojoj glavi prestaje isključivo u snu. Ali, retko spavam,ne mogu, ne mogu, ne mogu više da zaspim – Zar tinije žao. Zbog onoga ranije. Što više ne radiš u školi.KAROLINA Zašto. Zar je trebalo da nastavim da radim.Posle terapije. Nisam mogla da se nosim s tim. Nervnislom. Ne zbog učenika. A oni su jezivo direktni. Ohohouzviciiznenađenja. Olaf: Gospođa Karolina, ‘esu vamamputirali kese za mleko… Ja odgovaram, da Olafe, nikadne nosim brus… mo‘eš moje korpice da iskoristiškao filtere za kafu – Kolege su bile gadne. Žene i muškarcipodjednako. Kao da sam duh. Uđem u prostoriju,idem hodnikom, dignu glavu kao da duva promaja. Nikote ne gleda u oči. Ili ti jednostavno bulje u kolena. – Tonije život.EDNA Zašto odmah nisi nabavila veštačke sise.KAROLINA Čik pogodi. Uzmi šta ti život pruža. Ostatiautentičan. Keep it real.EDNA Iskrena priroda –KAROLINA Ko još želi da bude to što jeste.EDNA Ja sasvim sigurno ne želim.Pauza.EDNA Svega ti je preko glave, zar ne.KAROLINA Da. – I estetski mora da izgleda dobro. – A neda mi iza leđa pričaju, grudi su okej, ali telo joj je premalo.EDNA Važno je da se tebi sviđaju.KAROLINA Sviđaju – Ja moram da ih nosim. Uzme jednutabletu.EDNA Reci mi. Kakve to tablete uzimaš. Bez mene. To tije već treća –KAROLINA Ništa strašno. Nešto protiv bolova u leđima.EDNA Ne bi trebalo toliko da se njišeš.25.Uveče.LUDVIG 'Ajde, sedi u kadu.ROZMARI Joj, voda će biti ledena, biće ledena, ledena,ledena.LUDVIG To ti se samo čini. Mlaka je.ROZMARI Moramo da štedimo struju. Zbog rata, znaš.LUDVIG Ovde nema nikakavog rata.ROZMARI Već je gotov?217 >

LUDVIG Ne, Rozmari. Nema nikakavog rata. Nije ga bilodugo već.ROZMARI Aha.Tišina.ROZMARI Ludviže –LUDVIG Reci, mama –ROZMARI Mogu li nešto da te pitam; mogu li nešto date pitam, a da mi se ne podsmevaš.LUDVIG Ja se tebi nikad ne podsmevam. Šta je.ROZMARI nervozno, stidi se Ne znam –LUDVIG Samo reciROZMARI Ne znam da li se to meni samo čini, da li umišljam– ali – Pauza. Edgara nisam videla toliko dugoveć. Vrlo umorno, vrlo očajno. Toliko dugo već.LUDVIG strpljivo, uzima Rozmarine šake, s puno ljubaviZnaš, mama, Edgar je mrtav. Pregazio ga je auto.Pauza.ROZMARI To nikad neću shvatiti.Pauza.LUDVIG Znam.Rozmari se skinulaI ulazi u kaduLeže u voduLeže u moreŠkoljke puževi ribeOdakle potiče životLudvig misli da Suzana stoji pored njegaIli EdgarIli KarolinaIli neko čiji je glas, koji kažeNe čini toOn se naprežeGlasnije, naređujeAko hoćeš da pričaš sa mnom, pričaj glasnijeTako da te razumemOsluškujeGlasnije, glasnije, glasnijeNe mogu da te čujemNe viči tako, kaže RozmariZaustavi se na trenutak, ali ne čuje nikakav glasNikog ko mu se obraća, sve je nemoLudvig potapa ramena svoje majke pod vodu, dovoljanje samo dodir, žena je toliko mršava, toliko suvonjava,skoro da nema nikakvu težinu, ramena, onda glava,majka uranja, izranja, mokre kose, glava deluje još manjanego inače, gleda gore, posmatra Ludviga, zapanjeno,ali prijateljski, čak se i smeška, da, ona se smeje,samo dodir, ramena, glava, doviđenja, mama, zbogom,još jednom dvaput triput izroni, ne može da dođe dodaha, oči su joj zatvorene, njeno telo se ne brani, njenosrce prestaje da kuca, ruke joj se otvaraju, pluća joj sepune vodom26.OLAF dugo ćuti i posmatra publiku, pre nego što progovoriNe moram više da izlazimNe moram više ni sunce da vidimSve što mi je još potrebno, visi na kraju jedne žice zastrujukoja vodi u moju sobuSve signale koji su mi potrebni,uhvati mi moj bežični prijemnik, moj komandni most,> 218

moja antenaiz vazduhaI ja ih šaljemSonar radar ultrazvuk svetlosne impulseInsekt, slepi mišZbogom vreme i doba dana i fizički kontaktSve je na ekranuOno napolju više mi nije potrebnoVama je vaš ubica važniji od sudbine vašeg komšijeVama je vaš terorista važniji od sudbine prijateljaAli, s nama je možda gotovoS nama, za koje verujete da poznajete najboljeod malih nogu, a koje ipak najmanje znateS nama, za koje mislite, Bog ih je stvorio tek onakousputili greškom čaku svakom slučaju, bez previše trudai upravo tako i izgledaju, i upravo tako će i proteći njihovživotSranje, u kojem se između rađanja i smrti dešava samosranjeSranje je, sve što pipnu, sranje je, sve što uradeSranje do sranja hteli oni to ili neKako bi oni bili sposobni da isplaniraju nekakvo zloKako bi se oni usudili da deluju uopšte damisle kad oni postoje samo slučajnoMožda smo mi tiMi, jednostavni, nevidljivi bivši freeclimberi iz komšilukakoji su nekad visili na zidu kao muvea koje ste vi podjednako malo primećivali kao muve nazidusvakako malkice dosadneMi ćemo vas na kraju naučiti, šta znači, živeti u strahu,u strahu27.Kažu, trebalo je višeDa povedemo računaSvako od nas ponaosob oSvako od nas ponaosob oSvakom ponaosobDada svakakosvakakosvakakoTo je tačnoTrebalo jeTrebalo je tiTrebalo je tiNismo ga videliNismo bili prisutniSmrt je bila brža od životaNikada te više neću pustitiNikada te više neću sām da budeš ostavitiKad smrt dođe po tebeTreba da budeš uz meneJer bilo je mogućeUvidetiJer bilo je moguće predvidetiI mogli smo nešto daI miMogli smoDa sprečimoDada svakakosvakakosvakakoSvako od nas ponaosobJasno ko danPosle svega219 >

28.PETER Nastavljao je dalje. Tako odsutan. Lakomislen.Shvatio sam uplašeno. Šta je imao na umu. Nije delovaokao neko ko se izgubio. Išao je s ciljem, uvek svedalje i dalje. Vikao sam za njim, gospodine Šraube,gospodine Šraube. Ni trzaj ramena, ni okret glave.Ludviže, vikao sam, Ludviže; možda ga to prizove. Ništa.Postao je zelen; paprat je rasla, što se više udaljavao,obavijala mu kolena, noge, bokove; senka mladogdrveća obavila se oko njegovog tela, listovi sumu prekrili ruke, granje se sagnulo i obgrlilo njegovvrat, kosu. Nastavljao je, dalje, sve dok nije nestaomeđu drvećem, sve dok ga zelenilo nije primilo usebe.29.Eto, Suzana stoji u Rapijevim vratima, s koferom u ruciI on više ne može da zatvori vrata od njeOna ulazi u sobu koja je njegovaI počinje da se raspakujeUredno slaže svoje stvari u orman koji je njegovI seda na krevet na takav podrazumeva-se-načinKoji izgleda i govori da oni pripadaju jedno drugomDa od sada treba da žive zajednoDok Suzana priča o čoveku koji je ubio svoju majkuI otišaoNiko ne zna kuda Jednostavno nestaoRapi razmišlja o ženi, koju je ostavioI kako nikada više nekoga, ko mislida bi mogao da mu pripada, ne želi da napustiDakle, upušta se u igru koja to u stvari nijeI za koju ne zna kako će da se nastaviI nada se dobrom završetkuNejasno je Da li je on držaoRozmari pod vodom Ili je to bio nesrećan slučajTo ne mogu da znajuKako je mogla da se udavi sama od sebeSrčani ili moždani udarNa obdukciji se nije pokazalo ništa tome sličnoRapiju se na njegovo iznenađenje dopadaŽivotU dvoje u kojem ima zaljubljenostiA od čega će da žive, šta će biti daljeO tome ne želi da misliJa ga uopšte ne poznajem, ne znam, ko je čovek, koji jebio moj muž. Pomozi mi, molim te, govorila sam mu ponekad,ranije, Šta da radim ili Budi tu. Ali, u njegovomsvetu, slabosti nisu smele da se pokazuju, ni s moje, nis njegove strane, nikakve slabosti, ni ranjivosti, ni odustajanja.Mislila sam da u njegovom svetu ljudi nosekorset, kako bi se na okupu držalo ono što bi inače izgubiloformu. Dakle, naučila sam da ćutim, da se smeškam.Iako je Suzana bila ta koja je došla kod njega,Ona ne traži Rapijevu bliskostSada više ne moram da izgovaram ime tog čoveka.Oboje su nestali, dete i otac.Ne želi da je Rapi zagrli i ukočeno se šećka uokoloKao da ima reumu, svaki pokret izaziva bolNoću se odmiče, lakat postavljen između njihRapiju je to poznatoNećeš nam biti potrebanAli tvoje prisustvo je poželjnoVolim taj osećaj> 220

Nije istina, ono što kažu, o tome, kako se postaje vojnikDa čovek mora sām da se poništi, da zaboravi sopstvenuličnostNikada sebe nisam tako dobro osećaoKao u vojsciŽelim taj osećaj, potreban mi je taj osećajUradio sam nešto značajnoIstreniran sam za specijalna dejstvaDobrovoljno sam se prijavioTako se desilo, toOvo nije rat, ovo gde smo miNije praviTa reč se više ne koristiTa reč izumireA mi smo specijalne jediniceJa sam sada specijalac na zadatku operacija SuzanaTo je naša terenska pozicijaKada ćemo dobiti komadu za maršI kuda ćemo ondaTo ne znamoRapi se smejeRapi gleda u svoje zavijene šakeJedno je sigurnoŽelim da ovaj zadatak rešimo zajednoJedno je sigurnoIzvadiću te odavdeRanjene nosimo sa sobomMrtvi ostaju za namaOd sada će sve biti drugačijeProšla prva ljubav, druga ljubav, treća ljubav. Večitosam čekala da moj život postane celina. Baš glupo, zarne. Škola, posao, nešto nedostaje, brak, nešto nedostaje,deca, još uvek nešto nedostaje. Čekanje. Nisamznala šta to čekam, kako bi se moj život upotpunio, iličekam tek tako. Postao bi celina kada bi dobio poslednjikamen, kao što krov dobije poslednji crep, da ne prokišnjava.Pauza.A otkad je Edgar umro, ništa više ne nedostaje.Pauza.Smešno, zar ne.Pauza. Da slučajno ne pomisliš kako je to bilo to, štasam čekala. Jednostavno je tako, uvek ide dalje, život.Nije gotov niti će ikada biti, bez obzira šta će biti sanama. To nije nikakav novi bol, nikakva uteha. Nikadnije kraj. Sad sam to shvatila. Tišina. Nikad nije kraj.Sve je moguće. Uvek. Tišina. I zato se sad plašim višenego ikada pre.Osećaj bespomoćnosti preti da nabuja u RapijuSvaki put, kad Suzana ovako govoriOn nema toliko reči na raspolaganjuOn bi radije delovaoDa li može da se deluje kroz rečiPonekad dobije glavobolju, dok ona govoriOn odgovara, najbolje što umePune ovu prostoriju s previše misli za dvoje ljudiOn to osećaMisli, izgovorene, i one, koje se kreću unutrar njihovihglava, stalnoOne prete da raznesu prostorijuI prave vrlo opasnu napravu od ove stvari ovdeOn to osećaPotreban nam je neko ko će preuzeti naše misliKao prvo, neko ko će sve to na miru da sasluša; kaodrugo, neko ko će da ih srediKao treće, neko ko će da ih čuva, dok nam eventualnoopet ne zatrebajuMoramo da ih se otarasimoSuzana nemo klima glavom221 >

Ponudili su joj da brinu o njojBriga BrigaAli ona ne preduzima ništa po tom pitanju30.EDNA S vremena na vreme poneka anonimna pretnjaI danas koja već po reduUbica je opet aktivanEdna to nije mogla da sprečiPoslednja prilika Da pronađe bombuda je demontira Na putu ka meti napadapostati neko drugi Konačnoću moći da dokažem šta sve moguMeta Restoran u centru gradatik po završetku radnog vremena, dobro posećenPre nekoliko nedelja nabavila sam peroksidhlorovodoničnu kiselinu acetonu nadi, na moj znaksad sam ovde KonačnoKonačno ću se prizvatiPauza.U nekom ulazu u zgraduprekoputa restoranaČekanje PosmatranjePogledam se i vidim da na svom teluimam opasač s eksplozivomKo sam jaPogledam se i vidim da na svom teluJedan čovek Jedna ženaKako izgledaju šake ruke nogeGrubo nežno dugo dežmekasto mesnato otmenoMoje cipela Šta to nosim A bojeOpipavam svoju kosu Svoje liceKo sam ja Kako izgledamNe mogu da prepoznam svoje liceIma još vremenaIma još vremenaPosmatram kako dvoje mladih ispred lokalaskidaju zaštitne lance sa svojih bicikala i kako odlazeNeki poslovni čovek, sa šeširom i crnom tašnom izlazižuri niz ulicuPlavuša s dvoje male dece, proučava jelovnikodlazi Jedno dete skakuće ispred Hog dog Hot dogTri starije gospođe, bledih lica, jako našminkanenapuštaju lokal ćaskajući, ćaskaju, ćaskajuJedna gitara progura se između njih, ulazi unutraZa njom još jedna gitara I jedan plavi vuneni kaputJedan ranac viče za njim, trči, saplete se, skoro padnesaplete se, skoro padne, dočeka se na jednunogu, smeje se Tri bleda lica jarko crvenih usanatakođe se smeju, opa, pazite, mlada damoRanac nestane u lokaluIma još vremenaIma još vremenaBleda lica razmenjuju poljupcePogledam seKo sam jaKada ću daodem do lokala i da uđemGledam na sat, pratimsekundarui brojimunazad od 2131.Zašto si tako brzo otkazala stanIpak je bio tvoj, a imala si i ugovorNe želim ta sećanjaMogla si da zadržiš stan> 222

Tri osobe sam izgubila, triA njihov miris još uvek se oseća u vazduhuI udišem njihovu odsutnost svakim udahomTamo bismo imali mnogo više mestaNe vičiIzvini, uopšte nisam primetioMogao sam da ga okrečim, ceo stan u beloNe, u žuto, tako je, nešto veselo, onako kako ti volišU redu, sad je kasno za toRapi se ne boji mrtvihČak ni nestalihIzdržao bi on njih, stan je dovoljno velikU to je sebe ubedio, kao i da želi nešto trajnoA ne nešto tako prolazno kao život u hoteluStalno stoji kraj prozora i gledaNeko skida sijaliceSuzana, svetlo više neće moći da se upaliNeko odnosi vaše dušekeDa skoknem tamo na kratkoNemoj molim te, biću srećna kad se otarasim tih štrokavihstvariMožda bih mogao nešto da spasimJe l' hoćeš da se svađašJe l' to hoćešNe želim taj život da nosim sa sobom Ne želim da mebilo šta podsećaOn je razume, on je razumeSvrbe ga šake, prsti, kožaispod zavojaRazume je on, samo što, nakon što je toliko često tolikotoga ostavljao za sobomOn konačno želi nešto trajno, tako je sebe ubedioSvrbi ga koža ispod zavojaTrebalo bi da već može rukama nešto da uhvatiMrtvo dete se pojavljuje sve češćeA on ne može da ga dodirnePulsira ispod tih zavoja, to su verovatno male životinjeKoje deliće njegove odumrle kože uzimaju u svoje malešnepipkestavljaju ih u svoje vilice glođu ih i pojeduPlaši se da zaspi, ako zaspi, i više ne bude na oprezu,možda će početi da proždiru njegovu zdravu kožu, njegovozdravo meso, desilo bi se to u snu, da on i ne primeti,a kad bi se probudio, već bi bilo kasno, već bi nagrizlinjegovu kožu, temeljno bi savladali njegove tetivehrskavicu mišiće, već bi svojim malim gubicamapili krv iz vena, hranili se njegovim mesom, njegovomkrvlju, preostale bi samo još kosti, i kada bi se probudio,glava bi mu još uvek bila na mestu, mozak bi mu jošuvek bio na mestu, osetio bi toplo peckanje i tapkanjehiljade insektoidnih životinjica, kako ga nežno dodirujusvojim pipcima, kako otvaraju vrhove njegovih usana, i,eto ih, na njegovom jeziku, i pre nego što u roju preletepreko njegovih očnih jabučica, on zatvara kapke, golicaga, samo što mu nisu očupali trepavice, uskoroneće moći ništa da vidi, ispod kapaka pliva nekakva sluzavatečnost, upravo marširaju i svojim telašcima zapušujumu nozdrve i uskoro će ostati bez vazduhaNe viči Ne vičiNe vičiIzvini, nisam primetioJesi li spavao Oči su ti ponovo bileširom otvoreneNe ne nisam spavaoDa li sam te udarioMalkice U snu Ali, nisi spavao Ne ne nisi me udario Mislilasam da loviš muve rasteruješ dim od cigarete Mislilasam da hoćeš da me probudiš i da se igraš samnomDa se igraš Da Da Biće da je tako Da se igraš tako jeBiće da je tako223 >

Suzana uzima njegove šakeUzima njegove šake i drži ih čvrsto i mazi ih preko zavojaPolako i temeljno kako ona to umePrimetila je da Rapija taj pokret smirujeNiša ne osećam Ništa ne osećamLakše mu je Ništa ne osećam To je dobroDaje Rapiju nekoliko svojih tableta i čeka da on zaspiStvarno zaspi ovaj putNe zna šta ga muči Ne može to ni da pretpostaviNišta nismo jedno drugom obećali Osim da nemamorazumevanjaU redu U redu Bez razumevanja molimBilo je toliko ozbiljno koliko je u stvari i igraIpak razgovarajuŽelja da razumeju jedno drugo toliko je velikaDa s onom drugom osobom razgovaraju, dok ona prvaspavaAli o mrtvom detetuI svemu što ide uz toSuzana nikada ne može da razgovaraMrtvo dete Rapija dovodi do usijanjaA kad pokuša da se savladaTo mrtvo dete isprovocira Rapija do te mereDa ona već pomisli da će Rapi da skoči kroz prozorIli da će nju da baci i da skoči za njomIli da će da je ščepa i da je nagovori da skoči zajedno snjimIliBi ona tom prilikomPokušalaSamoća sa kojom živim, ona je kao neka nepoznataosoba u meni. — Znam da ti za to nemaš nikakvog razumevanja.Samo se ti smej. Nema veze. Ta nepoznata,šeta se u meni, zauzima prostore u mom telu, u kojimaja nikad nisam bila. Pauza. Sve što čujem je odjek sopstvenihkoraka. Sve što osećam je teksoba moga srca.Sve što vidim je propast moga sveta.Rapi ne podnosi, kad ona ovako govoriSve odobrava i pravi se da je ljubazanI smeje se, dok mu ne pozliOn voli Suzanu, ona ni u kom slučaju ne sme da pomisliDa je on ne slušaPonekad mu pođe za rukom da ostane miran do sledećegdana i da zaboraviIako Suzanine reči odzvanjaju u njegovoj glaviReči se međusobno ubijajuU njegovoj glavi, i on u tome ne može da ih sprečiU njegovom telu podrhtavaju i grče se sva mišićnavlaknaI žele samo jednoDa se pokrenuNešto mora da se uradi Nešto mora da se desi neštoglasno i sveobuhvatno Nešto što će sve dovesti u redNeki lep Neki red Neku tišinuI što će ponovo da uspostavi ono normalnoŠto prijaTreba da prijaKao nekadDok je jošSāmZašto ona to govoriBolZašto ona govori tako neštoBez budućnostiKako ona može da izgovori tako neštoPropastMogao bih sad da uzmem oružje, neki nož, granatu.Mogao bih da pucam s prozora na svakog slučajnog> 224

prolaznika, pa bilo ih i osamnaest zaredom, ili ceo razred.Mogao bih da se uvučem u neki pasaž i prvog, kome pogleda, ko me pogleda s nečim onim u pogledu,što rado pogrešno protumačim, što mi se ne dopadne– njemu bih oštricu nabio u stomak sve do drške, do izmeđurebara, pravo u srce – mogao bih to da uradim.Mogao bih to sad da uradim. Rado bih to uradio. Sada.RapiRapiSuzana sasvim tihoMisli na nasDa smo se sreliDa smo se pronašliDa smo ovdeUprkos svemuRapiSuzana još tišeMi smo ovde Mi smo istinitiDa, još uvek bih mogao to da uradim. I plaši me to, štobih još uvek to mogao da uradim. Još uvek nije prošlo.— Zato sam ovde. Zato se ne usuđujem da izađem napolje.Kada me, ovde, spopadne taj košmar, ta noćnamora, spopadnu te crne misli, sām ću da se vežem, zavezaćuse čvrsto, već sam to radio, uzimaću svoje lekove,čekaću, dok ne prođe, udaraću glavom o pod,dok ne prođe, glodaću svoje kosti, dok ne prođe, uzimaćutablete dok se ne onesvestim, dok ne prođe.Suzana ga posmatraKako se vezujeŽeli da ga odgovoriOn joj pretiJe l' ste to naučili u vojsciDa se sāmi vezujeteKaže šaleći seJa sam neprijatelj, Suzana, ja sam neprijateljSuzani teku suze niz liceA smejala bi seRapi vežba, uzima dva užetaKoja vezuje za krevet u čvor, na svakom kraju po jednaomčaU koje sklizne stopalimaNa jedan zglob stavi lisice koje zakači za krevetKad se ispruži, čvorovi se zategnuNa brzinuSada je mirnijiPravi se da spavaKako bi i Suzana mogla da se smiriLegne pored njega na podLjubi njegove očiMazi njegovo teloČeka, dok ne oseti njeno disanjeU ritmu snaOnda joj on pričaPriča joj šapatom ne ispuštajući skoro nikakav zvukŠta je sve video, šta mu se sve desiloIspriča joj, dok ona spava, kako bi ona to znala,A da ne mora da ga sluša, da ne mora da se sažali,Da ne mora da je zaboli,Da ne mora da odgovori, ne mora da reagujeOn to ispriča u noćU dubinu tamnog prostoraA vazduh nosi njegove reči koje prodiru do njenog uha,uranjaju u njen sanSlušaj, Suzana, bilo je to ovakoBio sam na straži i začulo se zvono na kapiji.Napolju je stajala jedna porodica, doveli su dete. Deteje bilo u nesvesnom stanju, otac ga je držao na rukama.Video sam da je stomak deteta neprirodno naduven, i225 >

da na slepoočnici ima ranu. Rekao sam da se pozove hitnapomoć i stavio dete na nosila. Otac, majka, brat i sestrastajali su pored. Stavio sam svoju ruku na njegovstomak. Otok je bio tvrd i nije smekšavao. Uzeo samnjegovu šaku u svoju. Jedna muva sletela je na njegovolice, oterao sam je i pomilovao ga po obrazu. Dete je otvorilooči, pogledalo me i umrlo.32.EDNA U nekom ulazu u zgraduprekoputa restoranaPogledam se i vidim da na svom teluimam opasač s eksplozivomKo sam jaPogledam se i vidim da na svom teluJedan čovek Jedna ženaKako izgledaju šake ruke nogeGrubo nežno dugo dežmekasto mesnato otmenoMoje cipele Šta to nosim A bojeOpipvam svoju kosu Svoje liceKo sam ja Kako izgledamNe mogu da prepoznam svoje liceGledam na sat, pratimsekundarui brojim unazad od 21I onda, sedam sekundi, pre nego što ću da krenemDa pređem ulicu i odem do mete napadaŽena koju volim, pojavljuje se iza ćoškaPojavljuje se iza ćoška, i ulazi u restoranŽena, koju volimTišina.Čovek, kojeg volimTišina.Dete, koje volimTišina.Pet četiri triTišinaTišinaTišinaPogledam seNe nosim nikakav opasačNe mogu da prepoznam svoje licePet četiri triTamo, na drugoj strani uliceIde jedna osobaJedna osobaNekoulazi unutra kogdeDva jedan nula33.Danas se skidajuDanas ćemo da proverimoSuzani je dopušteno da pažljivo skine Rapijeve zavojeNe samo da ih zameni Danas se skidajuSuzana od toga pravi svečanostKoliko dugo smo zajedno A još nikad nisam osetila tvojegole šakeZamisli samo To nije normalnoDanas je slavlje Nabavila je šampanjacRapi je od početka loše voljeOn bi radije da završe s tim što preHajde već jednom bržeSkini zavoje da popijemo šampanjac pa na spavanjeA tek sutra ponovo u svesno stanje> 226

Pusti me da pogledam na miru Da li su zarasli Smiri seHmm svih deset su na broju Ali ne izgleda baš dobroNapred svi okrnjeniNaravno, pobogu, šta si očekivala Nara’no da s‘ okrnjeniNe moraš da urlaš zbog togaŠta Šta Šta si mislila Da će da izgledaju kao da su upravodošli od manikiraNisam negoŠta Šta ŠtaDanas si stvarno nepodnošljivPočni opet ispočetka pa ću da posmatram koliko dugoćeš da izdržiš. Ali, ti ništa ne možeš da popraviš sāmaMožda bi ti dobro došla mala pauza između jednog idrugog frajera ili ne bi Pre nego što se ponovo upustišu nešto u čemu uopšte ne želiš da budeš i onda shvatišdeset godina kasnije da, kao i sada, želiš da izađeš iztandema Razvlačiće se još koju godinu dok se ne preturišod iscrpljenostiRapi Ja to razumemMolim bez Molim bez Molim bez razumevanja Obećalasi miDa idemNe Naravno da ne OstaniToliko mi je žao Toliko me boli To što se desilo tvojimšakama Krivica je u suštini Edgarova Samim tim i mojaPreuzimam je od njegaBesmislicaBesmislica Samo da nisam bio tamo Tog dana U taj časSvetlog podneva devetnaestog avgusta Ako je neko krivNišta nisam sprečio Da sam samo mogao išta da sprečimNe viči odmahRadije mi ispričajIspričaj miStavio sam svoje šake na njegovu loptuSamo na minutu možda i manjeTražeći ventilOkrenuo loptu vrhovima svojih prstiju i pritisnuoKako bih osetio preostali vazduh u loptiTrebalo je samo da se napumpa Nisi mogao da je šutirašPrvi auto projurio jeTik uz nasEdgarSe uplašioI hteo je da pređe ulicu i da ide kući da ide kućiMeni Hteo je kod meneDa SigurnoJe l' uočavaš moju krivicu Moju ogromnu krivicuPrekiniMoju krivicuPrekini s timTvoje šake Edgarova smrt Moja krivicaSmiri se već jednomRapi je udariI strese se koliko brzo se to desiUdara je i udara je još jednomSuzana se skoro uopšte ne iznenadi besna na sebesamu ne dozvoli sebi da izusti ni rečcu, besnoJa sam kriva Što je Edgar mrtvar Što je Rozmari mrtvaRapi je udaraSada mu to dođe kao neko olakšanjeZar mu ona svojom konstantnom pričom i time što neprestajeda priča i što se ne obazire na njega, zar mu nije daladozvolu227 >

Udara jeJa sam kriva Što je Ludvig otišao Ja sam kriva Što je nestaoZar ga ne izaziva otkad se uselila kod njega Zar mora dakoristi te proklete reči, kad on to ne želi, kad je on molito da ne radi Da začepi gubicuTako mi i treba Tako mi i treba Je l' znaš da me je varaoMislim da jesteSuzana krvari i vičeJa sam krivaRapi je udaraNizašta Nizašta Nizašta ona nije kriva niti je ikad bilaOna je nevina i on je voli i kada bi ona konačno to razumelabilo bi im mnogo bolje Kada bi shvatila da mučitise takvim mislima o prošlosti i o tome ko šta zašto nikudane vodi Toliko je umoran Udara je isključivo zatošto je pospan Zato što ona svojom pričom svakodnevnorastura budućnost koja je pred njima Ali, Suzana krvariAli, Suzana se brani Prilazi Rapiju koji leži na podu iudara ga usred stomaka u mekane delove Ne plaši ga seuopšte ga se ne plaši Mora da brani to malo života štojoj je ostalo i dok isprobava ukus gvožđa u svojm ustimanjena ljubav prema Rapiju toliko je velika da bi ga moglaubiti koliko ga voli mogla bi da ga gleda kako umirekoliko ga voli tada bi on pronašao svoj mir nema višestraha nema više lekova i radovali bi se mogli bi zajednoda se raduju onako kako je trebalo da bude radost imje bila suđena ništa drugo i neko je to sprečio nešto jepogodi u desno oko ona se savije zgrabi telefon i tresnega svom snagom o Rapijevu glavu i dok se nadvija nadnju, njoj postane jasno ko se isprečio njenoj radosti onisami oni su sami sebe sprečili da budu srećni i zato je ilogično što se tuku da razbucaju to razarajuće u sebikako bi mogli da se smire gušenje nežnosti kod njegatoliko je jako da bi ga ona rado zagrlila ali nema višesnageNemam pojma Oblaci magle Plićak sećanja Je l' se neštodesilo Delovi slika onaj deo koji ostaje ne znam nisām nešto nepotpuno nekakve pocepane stranice nekakvaoštrica koja se ne dā izvući iz tvoje glave neštotako strašno čega čovek želi da se otarasiSećanjeSećanjeSamo ga ukloniRapi vidi Suzanu kako leži na poduŠćućuri se pored njeŠta sam u stanju da uradimOna dišeŠta ću biti u stanju da uradimOn je podigne i stavi je u krevetOna dišeŠta ću biti u stanju da uradimOn želi da ona živiOn želi da je pronađuZapaliće veliku vatruKako bi je lakše pronašliOn će biti vatraOn će biti vatraKoja će goreti za njuOtvara jedan kanisterPolije se benzinomKresne svoj upaljačOn gori> 228

Poslednja vatra Prva vatraEpilogNiko od nas ne živi više ovdeU zatvoru samPonovoDešava se matoriJa sam mrtavI ja samKonačno sam pronašao posao, kuvarDobro, jeste samo kiosk, ali je u DancinguJoš uvek se vodim kao nestaoKad me pitaju, kažem da sam udovacDvostrukiI da su rane zacelileNe dešava se često da neko pitaOdselio sam se, posle, stacionirao seNikada se ponovo nismo sreliNikada mi ne dolaze na grobNiko ne dolazi da mi obiđe grobA ja ležim i čekam i čekamI ja sam mrtav i niko me ne obilaziI ne dočekujem ih baš tako šik s mermernim anđelimaSvim i svačim, kod mene je gore samo vresI da će da cveta, tome se nadam devet meseciNiko od nas više ne živi ovdeDigla sam ruke od slikanjaUmesto toga mala specijalizovana radnja za erotskeprotezeA mušterije savetujem ličnoOdselila sam se, posle, lutamNikada se ponovo nismo sreliPođimo onda lagano kući bršljanu i crvimaTako je, navuci nam ploču ponovo iznad sandukaAli, izađi čoveče češće iz te rupena svež vazduh sa mnomPokazaću ti zvezdeKako, kada je od tebe preostao samo pepeoNikada se više nismo videliU zatvoru samNe vraćam se nazad pobeći ću sadPobeći ću sad sad, sad ili nikadUslovna ma nemojUradiću to isto kao ptice u jesenSačekaću pravi vetar iVinuću se iOdleteću odavde229 >

ANA TOMOVIĆIskustvo boravka u vodećem nemačkom pozorištu – Thalia teatruU STALNOM DIJALOGU S PUBLIKOMPre godinu dana boravila sam dva meseca, kao stipendistaGete instituta i Internacionalnog pozorišnog instituta(ITI), u Hamburgu, u pozorištu Thalia. Stipendija mi jeomogućila da kao hospitant (strani gost – posmatrač) pratimproces rada na jednoj predstavi. Bilo je to kod poznatognemačkog reditelja Štefana Kimiha koji je prošle godinegostovao i na Sterijinom pozorju. Pored prisustvovanjaprobama, imala sam prilike da tokom boravka upoznamrepertoar, različite programe, organizaciju i, uopšte,način rada jednog od najznačajnijih nemačkih pozorišta –Thalia teatra, koje je 2007. po drugi put proglašeno za pozorištegodine na nemačkom govornom području. Poredmnogih umetnički značajnih predstava, od kojih se baremjedna ili dve svake godine nađu u selekciji za njihov najznačajnijipozorišni festival Berliner Teatertrefen, Thalia sprovodimnoge značajne programe posvećene, pre svega,mladim autorima i mladoj publici.Ovom prilikom ću, na primeru Thalia teatra, preneti svojaiskustva o tome kako u organizacionom smislu funkcionišejedno nemačko pozorište. Thalija teatar je jedno oddva velika pozorišta u Hamburgu, pored čuvenog Šaušpilhausa.Ima dve scene: veliku, u glavnoj zgradi pozorišta iscenu u Ulici Gaus, koja je nešto neformalnija i gde seuglavnom izvode savremeni dramski komadi koje režirajumladi reditelji i koja je namenjena mladoj publici.U nemačkom teatru upravnik pozorišta je u svakom smisluvodeća ličnost. Mandat upravnika traje četiri godine,ali može se produžiti još jednim mandatom. Ulrih Kuon,upravnik Thalia teatra, već dugi niz godina ima renomejednog od najznačajnijih upravnika. Prednost u nemačkompozorištu je to što upravnik u potpunosti može da bira saradnike.Kada dođe na funkciju, on dovodi i svoje dramaturge,glumce i reditelje. Jedini kriterijum odabira je kvalitet.Ovakav sistem ugovora i odabira tima, rezultira činjenicomda se uspeh pozorišta smatra pre svega uspehomsamog menadžera/upravnika. Sistem „otvorene konkurencije”utiče na to da u pozorištima nema „balasta” kaokod nas, da je cirkulacija ljudi velika, da glumci tokom karijereigraju po ugovoru u različitim gradovima i da su profesionalnaetika i kvalitet presudni za njihovo buduće angažovanje.Ovakav sistem utiče i na podmlađivanje ansambla.Za osam godina, koliko je Ulrih Kuon proveo uThalia teatru, to pozorište je dva puta proglašeno za pozorištegodine na nemačkom govornom području.Pored upravnika, ključna osoba u nemačkom pozorištu jedramaturg. Postoji nekoliko dramaturga koji su zaposleniu jednom pozorištu i oni, uglavnom, imaju funkciju „umetničkogdirektora”. Tim dramaturga, kojima rukovodi glavnidramaturg, pravi repertoarsku politiku kuće i osmišljavamnoge programe koji su jednako važni kao i same predstave.Njihova pozicija je kreativna ali i zahtevna. Od njihse očekuje da prepoznaju aktuelne društvene teme i fenomenei da predlažu tekstove i reditelje. U samom procesurada na predstavi, dramaturg je prvi saradnik reditelja, nesamo u eventualnoj adaptaciji tekstualnog predloška veći u kreativnom osmišljavanju čitave predstave. Dramaturzise bave i javnim saopštenjima, organizovanjem redovnih> 230

diskusija i susreta s publikom. Pozicija dramaturga je stogaveoma moćna i poštovana i bez njenog velikog i značajnoguticaja nemačko pozorište ne bi se dalo ni zamisliti. Moglobi se reći da su dramaturzi „mozak pozorišta”.Funkcija asistenta režije u nemačkom pozorištu je mnogovažnija i konkretnija nego kod nas. Jako je teško ući uneko pozorište i dobiti priliku za asistenturu velikim rediteljima.Oni kojima to uspe, imaju priliku da na taj načinkontinuirano uče posao i stiču pozorišnu praksu. Uobičajenoje da asistenti kasnije i sami postanu reditelji; nijepotrebno završiti studije režije. Postoji nekoliko asistenatarežije zaposlenih u pozorištu, koji funkcionišu i poputorganizatora jedne predstave. Uglavnom su asistenti režijestudenti nekog drugog fakulteta, koji i sami hoće dapostanu reditelji i koji svoju asistenturu koriste kao svojevrstannačin da uče od velikih majstora. Neki od njih sustalno zaposleni u pozorištu i neprestano rade s različitimrediteljima. Pored značajne uloge tokom pripremanjapredstave, oni imaju još jednu bitnu ulogu. Nakon što jepremijera izvedena, oni ostaju uz predstavu i prate svakonjeno igranje, s tekstom u rukama, i kontrolišu kvalitet izvođenja.Ukoliko je u toku igranja došlo do odstupanja ilipada kvaliteta, oni nakon predstave razgovaraju s glumcimai upozoravaju ih na propuste. Na taj način kvalitetpredstave tokom repriziranja održava se na visokom nivou.Asistenti režije nakon nekoliko asistentura i sami dobijajupriliku da rade predstavu. Pri tom im na raspolaganjustoji kompletan ansambl. Mnogi nemački reditelji nemajuzavršenu školu režije, već postaju reditelji nakonnekoliko godina asistenture. Jedan takav primer je AndreasKrigenburg, vodeći nemački reditelj, koji je po profesiji– stolar.Pored velikog broja premijera godišnje, Thalia teatar redovnoorganizuje različite javne diskusije o komadima koji ćese naći na repertoaru, dajući širi teorijski uvid u značajodređenog dela i to iz različitih socijalnih i političkih aspekata.Predavanja i razgovori su redovna praksa, čime sestalno održava živ dijalog pozorišta, univerziteta, publikei pozorišnih stvaralaca. Česti su simpozijumi o savremenompozorištu, poput: „Nove pozorišne realnosti”, „Rediteljskopozorište”, „Koliko je pozorište političko?” itd. Thalia,putem javnih rasprava, preispituje sopstvenu funkcijukao odgovorne i značajne gradske kulturne institucije.Ovogodišnja tema postavlja pitanja o zahtevima modernoggradskog pozorišta, o tome kako pozorište može dapostane mesto na kome se prikazuje aktuelna problematikana umetnički zahtevan način, i kako pridobiti novegledaoce, a zadržati staru publiku?Thalia teatru je veoma važno da privuče mladu publiku, paima mnogo predstava koje su namenjene isključivo mladima.Pored toga, Thalia organizuje i Kampus – posebanprogram za srednjoškolce i studente. Zainteresovani srednjoškolcii studenti provode nekoliko dana unutar pozorištana različitim predavanjima i radionicama – od predavanja„Upravljanje pozorištem”, preko dramaturških, rediteljskihi glumačkih radionica, do scenografije i kostima –upoznajući rad teatra uopšte. Pre i posle odgledane predstaverazgovaraju s dramaturzima. Na taj način pozorišteprestaje da bude zatvorena institucija, već ulazi u dijalogs budućom publikom.Sistemsko ulaganje u mladost, otkrivanje mladih pisaca ireditelja, osnovna su načela Thalia teatra, pa stoga zaistanije čudno što nemačko pozorište danas ima najzanimljivijemlade reditelje i pisce, najznačajnije teoretičare, najsmelijeupravnike i edukovanu i negovanu publiku kojajednako uživa u izazovima savremenosti.Razmišljajući o iskustvima stečenim u Thalia teatru, dolazimdo zaključka da razlike u pozorišnim sistemima nisu nivelike ni nepremostive. Naša pozorišna sredina mnogomože da nauči na primeru Thalia teatra. Naravno, sve ovoteško je ostvarivo bez pozorišnog zakona koji bi omogućiozdravu konkurenciju. Na taj način, odgovornost i svest svihaktera u pozorišnom sistemu podigla bi se na viši nivo.231 >

Modeli pozorišnogorganizovanjastara i nova iskustva

LORAN MENDONSCENE IZ SVAKODNEVNOGŽIVOTA JEDNE NEZAVISNEPOZORIŠNE TRUPE U FRANCUSKOJPre nego što ukratko objasnim ekonomske i strukturalneaspekte umetničke svakodnevice u Francuskoj (ada to ne izgleda kao da sam zastranio u trgovačko analiziranje),želeo bih u uvodu da podsetim da ono štome pokreće jeste, pre svega, odbrana savremene dramaturgije,odbrana stvaranja i njegove polemičke iestetske vrednosti, koju težimo da iznesemo pred publiku,koja ide za nama kako bi gledala naše predstave.Svakodnevno treba da se borimo za to da pozorište dobijesvoje mesto u životu grada, kako ne bi izgubilo suštinui svelo se na razonodu u periodu dokolice. Kulturneustanove danas su svugde ugrožene, jer su čestomesta osporavanja i suprotstavljanja, ali, takođe, zameraim se da dosta koštaju. Na ovo možemo da odgovorimoda neznanje košta još mnogo više i da nanosinesagledivu štetu i na duge i na kratke staze. Ekspozekoji sledi ima za cilj da predstavi sistem u kom se razvijamo,ali nemam dovoljno prostora da bih mogao dabudem opširan, pa će moje predočavanje činjenica bitisamo lično gledište.Ja sam reditelj i, kao što je to uobičajeno u Francuskoj,rukovodim jednom nezavisnom pozorišnom trupom.Kao i većina mojih kolega, imam status slobodnogumetnika, a naša trupa registrovana je kao udruženje,po zakonu iz 1901. Šta zapravo podrazumeva statusslobodnog umetnika? Način na koji je ovaj status uFrancuskoj regulisan, jedinstven je u svetu. Utvrđen jekako bi zaštitio profesije iz kinematografske industrije 1 ,a regulisao ga je UNEDIC 2 , organizam oformljen odmahpo završetku Drugog svetskog rata. UNEDIC-om ravnopravnoupravljaju vlasti i sindikati. Ova organizacija propisujemeđuprofesionalnu solidarnost i ima za cilj dautvrdi načine podrške nezaposlenima (nadoknade,uslove pristupanja...). Finansira se od članarina zaposlenihi poslodavaca iz privatnog sektora.233 >

Zanimljivo je da su umetnici i tehnička lica iz pozorišnogsektora 3 svojim statusom vezani za ovaj režim finansiranja,jer poslovi u ovoj oblasti nisu redovni. UFrancuskoj, ako izuzemo Comédie Française i još nekolikoumetnički institucija, pozorišne trupe (drama, ples,muzika, lutkarsko pozorište, cirkus...) izuzetno retkoimaju fiksan i stalan personal (osim, ponekad, administrativnihradnika i direktora trupe). Umetnici i oni kojirealizuju predstave, često, po potrebi, rade za više poslodavacatokom godine i potpisuju ugovore na određenovreme, čuvene CDD. Oni, dakle, imaju dva izvoraprihoda: u jednom periodu poslodavci (trupa, festival,pozorište) isplaćuju im honorare koje su zaradili tokommeseci u kojima su bili aktivni (kad su imali probe, predstave,nastupe...), a u drugom periodu, kad nemaju posla,dobijaju nadoknadu koju im uplaćuje UNEDIC. Tanadoknada obračunava se ponovo svakih deset meseci,u skladu s visinom prihoda i brojem radnih sati uaktivnom periodu. Onaj ko želi da zatraži status slobodnogpozorišnog umetnika, po UNEDIC-u, mora daima minimum 507 radnih sati. Nakon što se situacija iznovasagleda i radni sati obračunaju, slobodni umetnikulazi u period od osam meseci tokom kojih ima pravona nadoknadu. Mehanizmi prijavljivanja i obračunavanjanaknade su složeni, pa neću širiti priču i na tu temu.Ako umetnik ili tehničar ne ispunjava neophodneuslove (507 sati koje je prijavio i platio poslodavac), onde facto gubi svoj status. Zbog toga je često prinuđenda prihvata istovremeno više sitnih poslova, kako biosigurao prihode, a u najgorem slučaju mora da napustisvoje aktivnosti, kako bi radio i nešto sa strane. Regulisanjestatusa slobodnog umetnika tera poslodavcei zaposlene da ugovore i organizuju posao dosta ranije,kako bi zaposleni, po potrebi, imao dosta vremena dapotraži više različitih izvora prihoda. Ta situacije podstičei mobilnost, jer umetnici ne žele da rizikuju iostanu bez minimuma radnih sati koji zahteva UNEDIC.Ovakav režim finansiranja, iako štiti aktivne umetnike itehnička lica, i osigurava kontinuitet u radu, utiče na toda se trupe „raspršuju” na sve strane, jer članovi ponaosobžele da potpišu što više ugovora kako bi ostvarilibroj radnih sati koji se zahteva od njih. Zbog toga jetrajna saradnja među umetnicima teško izvodljiva.(Trupa se zato uglavnom poistovećuje s rediteljem, jedinomosobom koja je u potpunosti vezana za nju, a retkos celom ekipom.) Međutim, ova situacija podstiče„cirkulisanje” umetnika i čini dinamičnijim tržište radau ovoj branši.Većina trupa 4 osnovanih po principima udruživanja regulisanimčuvenim zakonom iz 1901, živi od svog stvaranja,koje im obezbeđuje subvencije i omogućava dazapošljavaju ljude, pod uslovom da im puka zarada nijejedini cilj, te da ne budu konkurencija komercijalnomsektoru. Zakon, međutim, ne zabranjuje ostvarivanjezarade, pod uslovom da se zarađeni novac uloži u noveprojekte udruženja. Udruženje mora državi da plaćadažbine, poreze i takse na plate. Tako se obrće velikasuma novca u udruženjima iz više sektora. 5Ali, vratimo se našoj priči. Godine 1995, napustio samjednu pozorišnu družinu s kojom sam sarađivao dvegodine, jer sam želeo da oformim sopstvenu trupu,kako bih realizovao svoje rediteljske zamisli. Tako samosnovao udruženje, po zakonu iz 1901. (u saradnji sjednim prijateljem glumcem) – udruženje koje smo ironičnonazvali „Teatar keženja”. Utvrdili smo statut (ciljevei aktivnosti asocijacije i sastav kancelarije) i registrovaliudruženje u Prefekturi. Da bismo mogli daobračunavamo plate, upisali smo se u registre za uplatusocijalnog i penzijskog osiguranja.Kako bismo mogli sve to da uplaćujemo državi, bilo jeneophodno vraćati novac u blagajnu trupe. Tako poči-> 234

nje duga i teška borba koja traje godinama, i koja jedinamože da osigura život projektima. Kad želite da realizujeteneki umetnički projekat, morate pratiti dve komplementarnepiste: s jedne strane morate da kucate navrata državnih institucija (ministarstvo, regija, departmani,grad i organizmi pri ministrastvu 6 , a s druge, morateda zadobijete poverenje direktora pozorišta ili festivala7 da biste unapred kupili, odnosno koproducirali,svoju ideju koja još nije sprovedena u delo. Sastancioduzimaju dosta vremena, a morate da računate i periodsamog pravljenja predstave. Što se tiče rezultata,oni su uvek neizvesni (treba znati da u Francuskoj imaoko 2.000 profesionalnih trupa koje rade po ovom principu).Sve je, dakle, neizvesno, jer nikad ne znate sa sigurnošćuda li će vam suma koju tražite od institucijabiti uplaćena. Nakon nekoliko godina, kad vaš rad postanepoznatiji i priznatiji, lakše dobijate podršku. Paralelnos produkcijom, morate da vodite računa i o distribucijipredstava, umetnicima i tehničkom osoblju (kojeskoro uvek čine scenograf, kostimograf, šminkerka,tehničari zaduženi za rasvetu, ton i video projekciju). U„Teatru keženja” imamo i producentkinju, koja je isama slobodna umetnica, i ona organizuje i koordinirakompletan projekat. U zavisnosti od prirode projekta,proces produkcije može da traje godinu do dve. Kadspektakl postavimo i uvežbamo, najveći izazov jeste daučinimo da zaživi. Jednostavnije rečeno, treba da gaprodamo, kako bismo trupi osigurali prihode i time povećaliplate umetnicima i tehničarima koji rade na projektu.Posao kojim se bavimo donosi nam neku vrstuestetskog i ljudskog zadovoljenja, ali uvek imamo u vidui to da što se naša predstava češće igra, oni koji rade nanjoj (slobodni umetnici) mogu da prijave više radnihsati i time sebi osiguraju status, a trupi finansijsku autonomiju.Na turneje ide minimalan broj ljudi. Uglavnomvodimo dvojicu ili trojicu tehničara. Ekipa kojanam je domaćin stavlja nam na raspolaganje svoje tehničkoosoblje, zaduženo za postavljanje i rasklapanjesvetla, dekora, zvuka.Trupa se može vezati za neko pozorište, kao što je toslučaj sa „Teatrom keženja” koji je povezan sa ThéâtreQuartier libre iz Ansenija. Oni nam, u dogovorenom periodu,stavljaju na raspolaganje svoj prostor i opremu,kao i deo osoblja. U okviru tog partnerstva, dogovorenoje da naša trupa organizuje akcije kojima će skrenutipažnju školaraca i amaterskih trupa na pozorište.Ujedno, sebi rezervišemo igranje premijera u ThéâtreQuartier libre. Zauzvrat, grad Anseni angažovao se dauplati na račun trupe sumu koja nam omogućava nesmetanirad, i da je finansijski podrži u akcijama i predstavama.Ovakav tip partnerstva sve više se razvija uFrancuskoj, zahvaljujući zajedničkom interesu. Na tajnačin postiže se da umetnička i kulturna dešavanja „pokrivaju”celu teritoriju jedne regije, a time se rasterećujunajznačajniji gradski centri u kojima boravi najvišeumetničkih trupa. Théâtre Quartier libre ima salu od500 mesta i nalazi se u opštini od 8.000 stanovnika, uregiji u kojoj živi 45.000 ljudi. To je pozorište 8 koje, kaoi većina pozorišta u Francuskoj (izdržava se iz opštinskihi regionalnih fondova), ima pluralistički program, i trudise da ne zapostavi nijedan pravac pozorišne umetnosti.Tako je, tokom godina, segment drame na repertorupozorišta nestao, da bi ustupio mesto savremenomplesu, pesmi i multimedijalnim formama.Trenutno, najveći problem živog spektakla u Francuskojjeste serijsko nastupanje. Tu se prepliću više razloga:veliki broj predstava u ponudi, ugrožen budžetustanova u kojima su predviđeni nastupi, smanjen brojposetilaca... Turneje se iz godine u godinu skraćuju,upravo iz ovih razloga. Kad gostujemo u nekom pozorištu,to znači da nastupamo jednom ili dvaput, vrlo retkotriput. Serije od 10 do 15 nastupa u kontinuitetu re-235 >

zervisane su samo za nacionalne dramske centre. Trebaznati da 5.000 predstava, stvorenih svake godine uFrancuskoj, u proseku, doživi osam izvođenja (prosekčetiri poslednja ostvarenja „Teatra keženja” je 35). Ekonomskaograničenja koja muče trupe apsolutno su nezaobilazniproblem i određuju mnogo toga. Ponekadmogu da podstaknu trupe da izbegavaju da prave suviše„teške” predstave (koje otežavaju distribuciju,imaju tehnička ograničenja...) ili previše politički nekorektne.Ponekad trupe mogu da između isplativosti nekogprojekta i umetničkog rizika, izaberu ovo prvo. Toje jedno ograničenje na koje nas naš sistem podstiče.Da rezimiramo: naša trupa, poput ostalih, radi kao malafirma, koja privremeno zapošljava osoblje koje realizujeprojekte i održava ih u životu što je moguće duže,kako bi oni trupu učinili prepoznatljivom i utabali jojput za buduće projekte. Ona mora da potpiše konvencijes predstavnicima vlasti (gradske, opštinske, regionalne,ministarske) i partnerske konvencije (s pozorištima,producentima, Evropskom zajednicom...), kakobi sebi „produžila život”. Ona može da nestane u svakomtrenutku, baš kao i osoblje koje zapošljava, jer budžetnamenjen kulturi varira.Ali, da završimo u optimističnijem tonu, nedavno partnerstvo„Teatra keženja” s još tri evropske pozorišnestrukture, pod nazivom Quartet-Visions d’Europe 9 , nudinove umetničke, ekonomske i humanističke perspektive.Avantura u koju smo se zajedno upustili, naučilanas je da samo udruženi možemo imati budućnost.S francuskog prevela Bojana JANJUŠEVIĆ1Utvrđen 1936. da bi zaštitio filmske radnike, 1969. proširio se i naizvođače i tehničko osoblje pozorišne struke. Od 1992, stalno jepreispitivan, a od 2003. uslovi za dobijanje i održavanje ovog statusaprilično su otežani, što je rezultiralo žestokim protestima kojisu obeležili leto 2003. i prouzrokovali otkazivanje brojnih festivala.2Nacionalna unija zaposlenih u industriji i trgovini3Procenjuje se da je 2004. godine bilo 45.000 zaposlenih umetnikai 90.000 tehničara. Krajem 2003, kad je na snagu stupio novi protokol,broj kulturnih radnika sa ovim statusom opao je za 30 %.4U Francuskoj postoji nešto više od milion udruženja koja imaju 1,6miliona zaposlenih i angažuju 13 miliona dobrovoljaca.5Po podacima vlade, raspodela po sektorima je sledeća: 25 % asocijacijaje sportskog tipa, 23 % deluje u oblasti kulture, razonodei turizma, 16,5 % u sanitarnom i socijalnom sektoru, 10 % u društvenomživotu, 10 % u oblasti stanovanja i 8 % u obrazovanju.6Institucije uglavnom imenuju komitete stručnjaka koji odlučuju ododeli subvencija. Ti komiteti često su sastavljeni od direktorapozorišta, univerzitetskih radnika, novinara, svih posmatrača kulturnogživota iz te regije od koje zavisi pomenuta institucija.7Osnovni posao pozorišta i festivala jeste kupovina predstava odrazličitih trupa i kreiranje repertoara, u okviru kog varira broj predstava,u zavisnosti od veličine i finansijskih mogućnosti mesta. Velikavećina nema stalnu umetničku ekipu, za razliku od nemačkihili centralnoevropskih pozorišta.8U Francuskoj postoji više vrsta struktura. Na vrhu piramide imamopet nacionalnih pozorišta (Comédie Française, Théâtre de la Colline,Théâtre National de Chaillot iz Pariza, Théâtre des Amandiersiz Nantera i Théâtre National iz Strazbura), zatim 44 nacionalnadramska centra, 81 nacionalnu scenu, državne scene, regionalnedramske centre, kulturne centre i opštinske sale (oko2.000). Naravno, misije tih struktura su različite, što objašnjavavažnost i različitost izvora subvencija.9Asocijacija koju podržava Evropska zajednica, osnovana u partnerstvusa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada, mađarskimpozorištem Geza Gardonyi, Theatre de Boheme Occidentale izŠeba, „Teatrom keženja” i Théâtre Quartier libre iz Ansenija. Zaviše informacija posetite www.quartet.org.> 236

HADI KURIĆDINAMIČNA ORGANIZACIJAPOZORIŠNE STVARNOSTIPozorište je produkt i deo društvenog bića i, kao takvo,ni u sopstvenoj organizacionoj strukturi ne može da izbegneideološke, političke i kulturološke premise zajedniceu kojoj je nastalo.Budući da mi je život, kao i mnogim drugim južnoslovenskimstvaraocima, obeležen građanskim ratom i egzilom,imao sam sreću u nesreći da izbliza upoznamdva potpuno različita sistema, s dve sasvim različite pozorišnetradicije. Prvih trideset godina proveo sam uSFRJ, zemlji samoupravnog socijalizma koja je insistiralana društvenom vlasništvu, ateizmu i federalizmu, aostatak života živim u Kraljevini Španiji, zemlji izrazitokapitalističkoj, sa snažnom katoličkom i unitarističkomtradicijom koju tek odskora pokušava da menja. SFRJ jenegovala oblik pozorišne organizacije repertoarskognarodnog pozorišta, a Španija oduvek temelji svoj pozorišnimodel na pozorišnim trupama, privatnim ili državnimproducentskim kućama.U Jugoslaviji sam radio kao stalni reditelj Narodnog pozorištau Sarajevu, a u Španiji imam privatnu kompaniju već17 godina. Radeći aktivno u oba sistema, došao sam dozaključka da dosadašnji razvoj organizacionih strukturajoš ne ispunjava sve potrebne uslove za jednu dinamičnuorganizaciju pozorišne stvarnosti koja bi bila spremnada odgovori potrebama i zahtevima savremenog društvau neprekidnom i brzom razvoju. Verujem da je budućnostpozorišta u uravnoteženoj kombinaciji postojećih modelakoji bi, kao komplementarni, mogli stvoriti uslove za pravilanrast pozorišnog tržišta, čime bi se pospešio razvoj celokupnogpozorišnog života i njegovih brojnih izraza.237 >

Da bih mogao da približim čitaocu moguću sintezu postojećihorganizacionih tipova, neophodno je da ih prvopredstavim.Znajući da u svim državama bivše Jugoslavije, pa i u Srbiji,pozorišni ljudi znaju koje su karakteristike repertoarnognarodnog pozorišta kao ustanove, ovaj će sečlanak uglavnom baviti prednostima i manama teatarskeprivatne inicijative i državnim producentskim kućamakoji su našem čitaocu mnogo manje poznati. Specifičnaorganizaciona iskustva tradicionalnih pozorištau vanevropskom prostoru neće se uzimati u razmatranje,jer mislim da ti organizacioni modeli nisu ostvariviu evropskoj sredini. Takođe se neću zadržavati na modeluprojektnog organizovanja u kome se kompletnaekipa okupi oko jedne jedine predstave i po njenomzavršetku se raspušta, jer on, u svojoj biti, ne podrazumevakonstantnu delatnost. Taj oblik, iako dinamičan,praktičan i veoma uspešan, nije predmet ovoga tekstakoji se bavi samo permanentnim pozorišnim strukturama.Četiri osnovna modela producentskih jedinica u kojimaje evropsko pozorište našlo svoj izraz su: koncept narodnogpozorišta kakav se i kod nas zadržao, konceptdržavne producentske kuće, privatne producentskekuće i koncept privatne pozorišne trupe. Iako postojebrojne varijacije, osnova ovih organizacionih oblika istaje i prepoznatljiva širom Evrope. Sva četiri modelaimaju svoje kritičare i zagovornike i sva četiri su isprobanau praksi.Privatna trupa nastala je prva i, u praktično neizmenjenomobliku, održala se sve do današnjih dana. To je jedinipotpuno samodovoljni model koji može da ostvarisvoju elementarnu pozorišnu funkciju čak i u državamakoje ne polažu mnogo na kulturu a samim tim i ne ulažuu nju. Počiva na jednostavnoj ali veoma efektivnoj „zanatskoj”organizaciji. Promotori su jedan ili dvoje umetnikakoji zapošljavaju ostale stalne članove uvek malogansambla. Tehničko osoblje je minimalno a podelauvek ista, jer samo tako mogu da se održe sve predstavena repertoaru na konstantnim turnejama. Iako uprivatnim rukama, pozorišna kompanija-trupa, dok poslaima, daje stalno radno mesto umetnicima jer jenjena delatnost, kao i delatnost narodnih pozorišta,utemeljena na repertoaru, a ne na pojedinačnoj produkciji.Finansiranje ovakvih kompanija danas se izvodina dva načina. Ukoliko imaju sreće da se nalaze u državamakojima je koncept društvenog blagostanja na prvommestu, mogu računati na državne subvencije; ukolikotu sreću nemaju, onda su prepušteni najbazičnijemtržištu, a to je gledalac.Repertoarsko narodno pozorište je proizvod čvrstog državotvornogprincipa na nacionalnoj osnovi, nastalog udevetnaestom veku. Socijalistička ideja samo je doprinelada se taj oblik, kreiran u centralnoj Evropi, proširiiz glavnih gradova na regionalne centre i veće opštine.Državne producentske kuće temelje svoje finansiranjeisključivo na državnoj kasi. Osnivaju se uglavnom u velikimurbanim sredinama i, zbog komplikovane strukture,retko idu na turneje. Iako poseduju salu gde igrajusvoje predstave, nemaju sve servise ni tehničke radionicekoje uobičajeno imaju narodna pozorišta i nemajustalne glumce na plati. Umetnici se zapošljavaju pougovoru o delu, a predstave se igraju u blokovima odpo nekoliko meseci i ne skidaju se s repertoara čak ikada nisu uspele ili nemaju publiku. Predstave su najčešćevelike i skupe jer državni aparat pokušava da nadoknadionaj segment pozorišne produkcije koju privatnopozorište ne može da dosegne iz čisto finansijskih razloga.> 238

Privatne producentske kuće rade na principima klasičnogkapitalizma. Ne podrazumevaju strukturu „zanatskeradionice”, kao privatne trupe, već streme organizacijibilo kog drugog preduzeća. Osnovni cilj im je profit,iako često uspevaju da stvore i veoma dobre umetničkerezultate. Imaju oštro specijalizovane i veomarazvijene segmente produkcije i prodaje, dok se umetničkisektor, kao i tehnički, popunjavaju na određenovreme i po potrebi. Igraju kako u salama koje su u njihovomvlasništvu, tako i u salama koje su u vlasništvudrugih privatnih lica ili države. Finansiranje privatneproducentske kuće nije uvek iz ličnih fondova. Samokada mogu da računaju na velike zvezde ili najkomercijalniježanrove: mjuzikl, opereta ili laka komedija, privatneproducentske kuće samofinansiraju se kreditom iliranije ostvarenim zalihama, a dobit ostvaruju iz prodajeulaznica. Kada je privatna producentska kuća specijalizovanau ostvarivanju rizičnih produkata: savremenidramski pisac, mladi ili neafirmisani glumci, klasika,onda se ona obraća za pomoć državi koja finansiranjene projekte subvencijama ili državnim kreditima snultim kamatama. Dobit se, u tom slučaju, ostvarujeprodajom predstava salama u državnom vlasništvu.Nijedan od ovih modela ne može se s uspehom primenjivatibez pratećih struktura i uslova koje je, uglavnom,država dužna da stvori. Tu ne mislim samo na pozorišnesale već i na obrazovanje kadrova, zakonsku regulativui mehanizme kojima se pospešuje razvoj tržištau kulturi.Kada je reč o odnosu tržišta i kulture, mislim da kod naspreovladava veoma pogrešno mišljenje da je pozorišnaprivatna inicijativa vezana jedino za samofinansiranje,mecenstvo i oslonac na dobit od prodatih karata.Takvu opciju danas potpuno odbacuju gotovo sve zemljeEvrope. Zamena državne pomoći profitom ostvarenimna neregulisanom tržištu mogla bi da izazove trajneporemećaje u razvoju svake umetnosti, pa i pozorišne.Takvom praksom vratili bismo se na prevaziđenu pozicijupodele na bogatu elitu kojoj je pristup visokoj kulturiomogućen i na siromašni puk kome je on nedostupan.Nijedna od evropskih država koja svoj razvoj temeljina idealu jednakosti u blagostanju ne bi dozvolila dase kultura ponovo odvoji od najvećeg dela građana.Vođeni mišlju da je pozorište neophodno u društvenojorganizaciji kao veoma značajan kulturni i obrazovnifaktor, skoro sve razvijenije države daju mu maksimalnustrukturalnu i finansijsku podršku i ne pomišljajućida ga ostave na milost i nemilost tržišta oličenog ugledaocu. Jedna od retkih država zapada koja se držineoliberalnih principa i u kulturi je SAD, ali su njenislabi pozorišni rezultati u odnosu na njenu ekonomijui broj stanovnika dokazali da taj pristup nije dovoljnoproduktivan. Za razliku od američkog, većinsko evropskoiskustvo jeste nešto što bi ozbiljno trebalo uzeti urazmatranje.Analizirati sve mere koje su razne evropske državesprovele da bi pozorišna kultura bila na što većem nivoui da bi se približila što većem broju građana, temaje za celu jednu knjigu i zato ću se u ovome članku koncentrisatisamo na španski model. Sem navedenog, postojejoš tri razloga za takvu odluku. Prvi je, što uprkosrazlikama koje sam u početku ovoga teksta pomenuo,Španci imaju slično iskustvo prelaska iz diktature u demokratijuu sličnom vremenskom periodu. Drugi je, štoje španski pozorišni model, koji se temelji na stogodišnjojkapitalističkoj tradiciji, potpuno različit od našeg itreći, što je takav kakav jeste, sa svim svojim manjkavostima,veoma uspešan.U vreme diktature, sve do Frankove smrti 1975, pozorišniživot Španije vezivao se samo za velike centre.239 >

Pozorište se produciralo u Madridu ili Barseloni, aonda se izvozilo u male sredine. Iako je kapitalizam, uzkatoličanstvo i unitarizam, bio osnovni stub Frankovogrežima, tržište je bilo krajnje neslobodno. Iako jebilo odličnih profesionalaca, nedostatak političkih slobodareflektovao se na kvalitet samih predstava. Odkraja šezdesetih počinju da se pojavljuju nezavisne pozorišnegrupe koje konstantno ugrožavaju autoritet režimai samim tim privlače velike mase, pretežno mladihljudi željnih promena. Vodeći ljudi tih pozorišnihgrupa su, nakon Frankove smrti, postali nosioci demokratskeobnove. Pozorišna struktura promenila se izkorena. Kao osnovni razlog razvoja, po ugledu nadruge evropske zemlje, uveden je ideal države blagostanjai jednakosti a to je podrazumevalo i veću decentralizacijukulture. Počele su da niču pozorišne institucijeu obliku državnih producentskih kuća u većini glavnihgradova španskih autonomija, a broj kompanija iprivatnih producentskih kuća višestruko se multiplikovao.Samo u Valensijanskoj Autonomnoj Pokrajini, ukojoj živi oko četiri miliona stanovnika, ima više od dvestotine malih producentskih jedinica, a u samomegradu Valensiji osnovan je Fakultet dramskih umetnostii nekoliko privatnih škola koje godišnje proizvode nadesetine dobrih profesionalaca. U poslednjih tridesetgodina adaptirano je i izgrađeno na hiljade državnihsala širom Španije. Čak i najstariji privatni menadžeri,vlasnici sala još iz Frankovog vremena, izašli su osnaženiiz procesa demokratizacije. Njihov raniji monopolističkipoložaj uspavljivao ih je a sadašnja takmičarskaatmosfera naterala ih je da mnogo jasnije odredesvoju repertoarsku politiku. U većim gradovima došloje do buma alternativnih sala s manjim brojem sedišta,koje su se za desetak godina stabilizovale i sada čineveoma značajan segment pozorišnog života. Publikaje postala brojnija i obrazovanija a ponuda je tako velikada će se u skorije vreme morati misliti i na smanjivanjesektora. Da bi se pospešila privatna inicijativa,država je uvela subvencije, kako na centralnom, takona nivou autonomija. Stotine kompanija u Španiji danasprimaju direktnu državnu subvenciju i to im dajestabilnost i mogućnost da se posvete ozbiljnijem umetničkomradu a ne samo potrazi za nasušnim hlebom.Ogroman razvoj i učinak su evidentni. Demokratizacijaje, sem ličnih i političkih sloboda, donela i većuslobodu tržišta, a to je podstaklo dinamizam u razvojupozorišne umetnosti.Sloboda tržišta nikako ne podrazumeva nedostataknjegove regulacije. Danas je opšti stav da je anarhičnotržište u kulturi kontraproduktivno i da je država jedinimedij koji regulaciju treba i može da izvede, alioblik regulisanja ne sme da bude politička kontrola i jošmanje upliv u producentske i umetničke odluke većveća ili manja implikacija u finansiranju umetničkogstvaralaštva. Sem bazične infrastrukture koju je stvorila,država Španija direktno se implicira ne samo uprodukciju državnih kuća već i u kupovinu dela stvorenihu privatnom sektoru. Pravo tržište ovde nije gledalacveć velika skupina menadžera čija je osnovna funkcijaodabir i otkup predstava koje će se igrati u sali kojuzastupaju. Selekcija može biti vođena umetničkim, pedagoškim,socijalnim a nekada i čisto ekonomskim razlozoma.Praktično, ceo pozorišni život ovisi od sposobnostimenadžera – selektora da pravilno odaberu predstaveza svoju publiku. Sale za koje oni rade sličnog sutipa u celoj Španiji. U malim mestima to su polivalentnesale slične našim domovima kulture, a u većim gradovimauglavnom služe samo za izvođenje pozorišnihpredstava. U oba slučaja sala ima samo menadžera,minimalno administrativno osoblje i po dva ili tri tehničara.Sala je koncipirana kao neophodna infrastrukturaza izvođenje predstava ali nije predviđena kao infrastrukturaza proizvodnju predstava. Sem ako sala,> 240

što je veoma retko, nije u privatnom vlasništvu samekompanije, ova se mora pobrinuti da svoje predstaveproizvede u prostoru koji je sama kupila ili iznajmila.Kada je predstava jednom gotova, producent je iznesena tržište gde se onda različite sale odlučuju da li hoćeda kupe njeno izvođenje. Sale u državnom vlasništvu,a one su u ogromnoj većini, kupuju predstave za državninovac. Samo sale u privatnom vlasništvu, koje seuglavnom nalaze u većim gradovima, prave dogovor sproducentom predstave o podeli dobiti od ulaznica.Moguće je, takođe, da producent iznajmi neku državnuili privatnu salu za izvođenje svoje predstave i onda onsam, na osnovu sopstvenog rizika, ubire sveukupni prihodod karata. No, kako god bilo, činilac koji odlučujeko će i kada moći da igra u određenoj sali je njen menadžer.Kako pospešivanje, tako i regulacija tržišta, postižu seulaganjem novca u kulturu preko razgranate mrežedržavnih sala koje su osnovni kupci pozorišnih ostvarenja,ali i preko sistema subvencija koje se daju kompanijamai producentskim kućama na osnovu njihovihgodišnjih projekata. Ministarstvo kulture uglavnomdodeljuje subvencije bazirane na društvenom i umetničkomdejstvu pojedinačnih produkcija na teritorijicele države, a vlasti autonomnih jedinica kojih u Španijiima devetnaest, dodeljuju subvencije za razvoj pozorišnihpreduzeća na svojoj teritoriji. Ta podela nijefiksna i menja se u zavisnosti od potrebe i stanja tržišta.Čak se i privatnim salama dodeljuju subvencije dabi mogle dosledno i kvalitetno da obavljaju svojuulogu. Praktično, sva pozorišna infrastruktura u Španijiodržava se državnim novcem. Razlog tome je jasanstav da se rentabilnost umetnosti ne meri profitomkoji ostvaruje već vaspitnom, socijalnom i kreativnomfunkcijom koju u zdravom i prosperitetnom društvuuspešno ostvari.Uprkos slici koja je nesumnjivo bolja od one koja je postojalapre tri decenije, španski pozorišni sistem i daljeima ozbiljnih slabosti.Tržište predstava dobro funkcioniše ali je zato tržišterada umetnika nedovoljno regulisano. Paradoksalno jeda najviše posla imaju tehničari. Svima i u svim oblastimascenskih delatnosti oni su potrebni, ali glumci,čak i kada su dobri, previše često, i na duge periode,ostaju bez posla. To ne samo što onemogućava stabilnostu njihovom privatnom životu već smanjuje i njihovuspremnost i kapacitet da odgovore svim zadacimakoji se pred njih postavljaju. Jedina garancija opstankajednog glumca na tržištu je da svojom slavomdovodi publiku, a to često odvaja dobre glumce od samogpozorišta i obavezuje ih da rade više na televizijigde ne samo što dobro zarađuju već i zadobijaju većuslavu koja im, opet, omogućava da dobiju posao u pozorištu;pravi začarani krug. Samo ogromne državneproducentske kuće daju posao većem broju glumaca,ali i to je samo na određeno vreme, jer ugovori trajusamo dok je predstava na repertoaru. Pred nerešivimproblemom nemanja stalnog posla glumci se samousavršavajuna neprekidnim kursevima, što ih bar održavau formi. Pred takvom perspektivom, nemali broj talentovanihljudi se u srednjim godinama odluči da napustinaš posao. Sem mladih glumaca, na tržištu rada opstajusamo pravi zaljubljenici, oni kojima slavno ime garantujeposao, oni koji su našli uhleblje na radiju, televiziji,nasinhronizovanju ili filmu i oni koji su se, sem glumačkogposla, odlučili i na preuzimanje producentskeuloge pa su osnovali sopstvene kompanije. I sam sistemsubvencija potpomaže produbljivanju ovoga problema,jer potencira prodaju predstava, a ne broj umetnikakoji u njima učestvuju. Država se rukovodi idejomda je veći broj prodatih predstava ujedno i garancijada će umetničko delo doći do većeg broja gledalaca i241 >

zato zahteva da joj se u projektu koji joj producentipredstave najpodrobnije obrazloži, upravo postignutaili potencijalna prodaja. Takva politika dovodi do uskespecijalizacije najvećeg broja privatnih producentskihkuća i kompanija na male podele do najviše sedam glumaca.U državnim strukturama postoji neopravdanavera da će radna mesta u pozorištima biti potenciranasamim tržištem koje će preferirati veće predstave, alirealnost je tu tezu potpuno opovrgla. Tržište, čak i kadaje u državnim rukama, preferira pune sale, a one se nepostižu samo kvalitetom, brojem učesnika i spektakularnošću,već, najčešće i najlakše, slavom glumaca kojiu njoj učestvuju. Većina umetnika u pozorištu nije dovoljnozaštićena a to, na duge staze, može da dovededo opasnog odliva kvalitetnih kadrova.Ozbiljan problem je i nedovoljno precizirana profesionalnasprema samih menadžera. U malim sredinamačesto su to bibliotekari ili nastavnici, a u velikim su onikoje lokalna vlast postavi dok joj traje mandat. Kvalifikacijemenadžera u državnim salama nisu regulisanezakonom, a po mom mišljenju, za to radno mesto potrebnaje isto tako usko specijalistička sprema kakva jepotrebna jednom lekaru da bi mogao da leči u državnojbolnici, ili bar veoma značajna pozorišna biografija.Zbog vladine politike da pri dodeli subvencija ne insistirana veličini ansambla, mnogi reditelji, a naročitomladi, retko imaju priliku da se razvijaju radeći većeposlove. Sem ako se ne uključe u producentski posao,osuđeni su da rade veoma male predstave i tek kada setu dokažu, mogu da se nadaju da će im neka državna institucijaponuditi neki veći projekat.U borbi za subvencije, predstave po tekstovima domaćihpisaca posebno su valorizovane, što je neospornodobro za autore, ali ne tako dobro za publiku kojoj nijepružen dovoljan uvid u najsavremenija kretanja u svetskojdramskoj literaturi, jer je retko ko postavlja na repertoar.Preuzimanje rizika pravljenja predstave po tekstustranog autora koji nije komercijalan svedeno je naminimum.Koren ovih i mnogih drugih ozbiljnih propusta nalazi seu nedostatku zakona o pozorišnoj delatnosti koji bi najasan i precizan način regulisao celokupni pozorišni životi sprečio mahinacije i mešanje trenutne vlasti uusko specijalističke pozorišne poslove.Jedna slika, kompozicija, roman ili drama mogu da sestvore u neprijateljskoj sredini kao čin slobode jednogautora, ali teatar nikada nije bio, niti može biti, potpunonezavisan jer je, po svojoj ograničenosti u vremenui prostoru, vezan za društveni okvir. Jedna predstavamožda, ali kompletan pozorišni aparat koji iz mesecau mesec proizvodi i igra predstave, ne može seoformiti, a još manje opstati, bez podrške sredine. Upraksi, ta sredina najčešće je oličena državom i njenimizvorima. Država je najvažniji pozorišni finansijer i producentijoj, kao najvećem ulagaču, daju pravo da omnogim aspektima tržišta odlučuje, ali...Od ogromne je važnosti razumeti da suština države itrenutna vlast u njoj nikako nisu, niti smeju biti, isto.Pogrešno poistovećivanje vlasti sa državom koči nesamo razvoj pozorišta i kulture već i društva u celini. Pozorišniorganizam jeste i treba da bude finansijski zavisanod države, ali ne i od aktuelne vlasti. Konfuzija izmeđukompetencija u kulturi direktno je promovisananedostatkom regulative. Dokle god država u ime celokupnogdruštva ne potvrdi zakonskom regulativom daje pozorište, u svojoj celini, javno i neophodno dobro,što ono neosporno jeste, trenutni vlastodršci mogu dakulturom i radnim mestima u njoj manipulišu po po-> 242

trebi. Ova devijacija prisutna je ne samo u totalitarnimrežimima već i u demokratski uređenim državama.Donošenje zakona o pozorišnoj delatnosti nije samopo sebi dovoljno. Potrebno je i da takav zakon odgovorizahtevima vremena, da se ne temelji samo na generalnimstavovima i da, iznad svega, ne potencira samoono što već postoji, onemogućavajući na taj način, stvaranjedinamičnije pozorišne organizacije.Španija je dužnik kapitalističkog nasleđa i teško da je ustanju da u svoj potencijalni zakon o pozorištu uključi ipojavu narodnog pozorišta, jer je smatra anahronom,kontraproduktivnom i previše vezanom za ideju „državemajke”, a Srbija, opet, samo deklarativno želi dauvede tržišni model u kulturu ali se na taj korak, evo,već godinama ne odlučuje i to veoma koči razvoj njenogpozorišnog života. Ukoliko sam u pravu u svojimprocenama, obe navedene države duboko greše u svojimstrategijama.Repertoarsko narodno pozorište je odličan model zavelike sredine jer daje raznovrsnu i garantovanu ponuduu svakom trenutku i može da zadovolji potrebevelikog broja gledalaca koncentrisanih na malom prostoru.Uz određene promene u organizaciji, kao što jeuvođenje ugovora na dve do pet godina (u kojima biklauzula o ekskluzivnosti zauzimala posebno mesto),gašenja radionica (čije bi specijalizovano osoblje trebaloda bude prebačeno u privatna preduzeća koja bidavala servis svim pozorištima a ne samo jednom) ismanjenja administracije, postojanje narodnih pozorištakao modela koji može da garantuje pravilan razvojsvim umetnicima koji su za njega vezani, dajući ujednoraznovrsnu kulturnu ponudu svojoj sredini, bilo bi i tekako opravdano. Uprkos očiglednim prednostima,treba reći da model narodnog pozorišta poseduje imane koje je praktično nemoguće ispraviti: previše jetromo i nije pogodno za velike turneje niti za brzeodluke o repertoaru u skladu s trenutnim potrebamatržišta; sporo se dogovara o projektima i sporo planira,ne zato što neće, već zato što mu struktura nije za topredviđena. Trebalo bi ga, stoga, zadržati samo u velikimsredinama i ne tražiti od njega ono što nije u stanjuda ispuni. Za veliki grad dovoljno je jedno ili najviše dvanarodna pozorišta. Ostala pozorišna ponuda morala bise oslanjati na preostala tri modela pozorišne organizacije.Da se ne bi „uspavali na lovorikama” velikih dotacija,čemu su inače sklona, narodnim pozorištima potrebnoje stvoriti takmaca u liku državne producentskekuće. Svojom prilagodljivijom strukturom, državne producentskekuće dostojan su protivnik za tržišnu utakmicus narodnim pozorištima i njihovo rivalstvo dalo bipolet oboma. Sem uloge takmaca, državne producentskekuće omogućile bi iskorištavanje velikog glumačkogi uopšte umetničkog potencijala koji nije našao mestou narodnim pozorištima ili je, iz kadrovskih razloga, mestou njima izgubio. Mnogi umetnici koji nisu u stanjuda potpišu klauzulu o ekskluzivnosti neophodnu za stabilanrad repertoarskog narodnog pozorišta, mogli bida u državnoj producentskoj kući, gde se ugovori potpisujuna određeno vreme i po projektu, nađu rešenjeza svoj pozorišni izraz. Budući da su i jedan i drugi modelpozorišne kuće direktno vezani za državnu kasu,morali bi da se izbore za dotacije i da dokažu izdržljivosti korisnost. Naravno da za pravilno organizovano tržištekulture ta dva modela nisu dovoljna. Savremena organizacijateatra mora se temeljiti na idejama regulisanogtržišta, ali da ga prevelika regulacija ne bi ugušila, neophodnoje da u istoj sredini deluje više različitih organizacionihtipova koji su svi u stalnoj utakmici a u istovreme međusobno komplementarni. Neophodno je štoviše razviti privatnu inicijativu, ne da bi bila pandan državnoj,već da bi pokrila one prostore za koje je državna243 >

inicijativa preglomazna. No, ne može biti tržišne utakmiceako uslova za nju nema. Buduća zakonska regulativamorala bi razjasniti obaveze koje država preuzimaza kulturni razvoj i ustanoviti jasna pravila koja nećeovisiti od trenutne vlasti. Da bi tržište moglo da funkcionišeneophodno je da država prvo stvori slobodne salei kvalifikovane menadžere u njima, a da onda, na baziprojekata, počne da daje subvencije privatnim producentimai kompanijama, rukovodeći se kako njihovomuspešnom prodajom, tako socijalnom i umetničkomkorisnošću, te stvaranjem novih radnih mesta.Preduzimanjem ovakve korenite promene, došlo bi sedo dinamičnog modela sveukupne pozorišne organizacije.Izlažući ovu ideju u nekoliko navrata, kako u Srbiji takou Španiji, ne jednom sam se susreo s mišljenjem da jeona nerealna. Jedni zameraju da je predloženi modelpreviše skup, drugi se boje socijalne revolucije glumacai, uopšte, radnika u pozorištu, treći me optužuju za komunističkupropagandu jer se groze državne regulacijei zagovaraju neoliberalni princip, četvrti žale za „starimdobrim” socijalizmom i misle da bi dinamični modeluništio i poslednje njegove tekovine, a peti kritikuju tekreda radi. Uopšte, kritičara ne nedostaje. No, uprkostome, uveren sam da je dinamična i slobodna pozorišnaorganizacija jedina prava budućnost na svim prostorimana kojima još nije našla svoje mesto i nadam se daće, ranije ili kasnije, sve ideološke tendencije savremenogdruštva odabrati taj kompleksan ali, iznad svega,ostvariv i produktivan model sačinjen od svih modela.> 244

VLADISLAVA FEKETETOTALNA RASPRODAJA ILIPOKVARENO VREME(O savremenoj slovačkoj pozorišnoj sceni)Objašnjavajući zašto ljudi plaču, Kamijev Kaligula na jednommestu kaže da je to zato što stvari nisu takve kakvebi trebalo da budu. Iako je ova misao izvučena iz konteksta,ipak je možemo shvatiti uopšteno, i slobodno možemoi danas da se zapitamo: jesmo li sposobni da priznamosebi i sposobnosti da se kompleksno sagleda situacijai prizna realno stanje stvari.Određenu ideju kako bi svet mogao da izgleda donosi ipozorište. Nije, međutim, neophodno upuštati se u generalizacije,pre svega zbog same suštine pozorišta,oblasti koja je do te mere raznolika i neizmeriva da je usklopu suprotnih pojava teško naći zajednički imenitelj.Za istim stolom se tako mogu naći ljudi s uporedivimiskustvom, ali svako od njih će tvrditi svoje. Jednida pozorište gubi poziciju i smisao, drugi da je upravopozorište tačka kroz koju s velikim publicitetom prolazii menja se istorija. Ne postoji ništa manje opasnood sličnih ekstremnih stavova. Gde sa nalazi istina? Sigurnone u „statističkoj“ sredini, kako to uči poznatopravilo mudrosti.Kada smo se već upustili (ne pod pritiskom i protiv vlastitevolje) u ovu „igru“ opisivanja savremenog pozorišta(pre svega slovačkog), nameće se pitanje šta je njegovasuština danas, šta fiktivna težnja, kakva spregapostoji na relaciji prošlost – sadašnjost – budućnost i,na kraju, da li uopšte savremeno slovačko pozorištereflektuje odgovore na neka od ovih pitanja? Postavilismo mnoštvo pitanja da bismo mogli na sva da odgovorimou jednom dahu, izlazeći pre svega iz konkretnogstanja pozorišne svesti u Slovačkoj.245 >

U čemu je problem savremenog slovačkog pozorišta?Priča o savremenom slovačkom pozorištu složenija jeno što bi se moglo pomisliti. Na prvi pogled dešava seu idealnom okruženju i sredini/državi koja se uključilau evropske tokove, ozbiljno prati evropska zbivanja,pre svega na ekonomskom i socijalnom planu, održavastandarde normalnog življenja (mada ne bez problema),otvorena je za evropsku zajednicu… A ipak, kaoda sve to nije dovoljno da bi se probio led stvaran godinama(1968–89) i da bi bio zadovoljen istančani ukuszapadnjačkog pozorišta, koje nikako da promeni optikuu percepciji pozorišta iz bivših rigidnih socijalističkihdržava. Za ovaj svet slovačka kultura, pa i pozorište,i dalje ostaju pojmovi regionalnog značaja, bez ozbiljnijegafiniteta ka modernizaciji, a svaki pokušaj da seu ovom odnosu nešto značajnije promeni ostaje neprimećen.Ni najbolje slovačke predstave ne uspevaju dase plasiraju na neki od važnijih evropskih festivala, nedolazi do koprodukcija, a ni do razmene umetnika. Gordijevčvor u kulturnoj sferi izgleda je čvšći no što se moglopretpostaviti. Komunikacija pozorišta i publike neprolazi na istom nivou u oba pravca, kao da su težnje„razmažene TV publike“ puno ambicioznije od realneslike koju može da pruži slovačko pozorište. Metafizičketežnje potrage za esencijom pozorišta kao da lebde negdeizmeđu prvog cuga i praktikabla. Kulturna stagnacija– terminus technicus koji je već poprimio oblik novogumetničkog stila uncije aktivnih pozorišnih trupa,koje bez potpore šire javnosti i kompleksnog sistemapodrške (od regionalnog ka centralnom – Ministarstvokulture), ne mogu uspeti ni u vlastitoj sredini, a kamoliu neprikosnovenom svetu evropskog pozorišta.U čemu je problem? I na kom nivou ovaj problem trebarešavati? Pre svega, važno je uhvatiti se u koštac s predrasudamakoje vladaju u/o slovačkom pozorištu. Jednaod većih je ona da slovačko pozorište nema šta da ponudi„zahtevnoj“ evropskoj javnosti jer je izgubilo identitet(ako ga je uopšte nekad i imalo), korene, tradiciju…odnosno sve što čini temelje modernog pozorišta,na koje može u bilo kom trenutku da se osloni, prevashodnou situacijama kada nestaje tla pod nogama, kadase preispituje suština, ili menjaju reference.Druga, mnogo ozbiljnija, bolest koja je zahvatila slovačkukulturu – i pozorište – jeste kopiranje evropskihkulturnih modela i njihovo uvođenje a priori u sredinukoja još nije spremna da preskoči nekoliko stepenika, teda paralelno prima, recimo, i slovačku klasiku i postdramskekomade. Ova disproporcija dovodi do logičnoghaosa u dramaturgijama pojedinih pozorišta, koja želeda prate evropske trendove, ali ipak nisu dovoljno hrabrada elimišu naslage taložene godinama. Ulaskom uevropsku zajednicu protok ideja u kulturnoj sferi značajnoje pojednostavljen, ali širi plan nije moguće primenitina krhku slovačku kulturu koja, da stvar budegora, još nema definisane stavove, odnosno kulturnupolitiku koja bi uobličila sliku i transparentno je plasiraladalje.Ministarstvo kulture kao državna ustanova i ne pomišljana reorganizaciju kulturnog sistema, a u zastarelomobliku samo je produžena ruka Ministarstva finansija.Kulturni prioriteti s kojima se poistovećuje, ujedno suprioriteti koje svake godine objavljuje Evropska komisija,te otuda izostaje podrška specifičnim crtama slovačkekulture.Treći problem na koji treba upozoriti, a koji bitno pogađakulturnu javnost, već nekoliko godina (od ulaska Slovačkerepublike u EU), jeste mali – skoro zanemarljiv –udeo slovačkih kulturnih subjekata u evropskom sistemugrantova. Kroz odškrinuta vrata Evrope sasvim se logičnopomalja primamljiv pogled na međunarodneprojekte koje je moguće finansirati putem evropskih grantova.Ali kako doći do potrebnog dela sufinansija koji> 246

u ovom trenutku čini 50% celokupnog budžeta projekta?U ovoj situaciji većina pozorišta (državnih, gradskih,regionalnih i nezavisnih) obraćaju se glavnom finansijeru– Ministarstvu kulture, u nadi da će kroz pojedine programeslovačkog grantnog sistema uspeti da obezbedepotrebno učešće u međunarodnim projektima. No,uzalud! Ministarstvo kulture Slovačke Republike nije dosada prilagodilo svoj sistem finansiranja (putem državnekase) evropskim zahtevima, pa nije u mogućnosti da finansiradugoročne projekte.Šta raditi u takvoj situaciji? Odgovor je jednostavan:žaliti za propuštenim šansama. Da ne govorimoo nedostatku objektivnih kriterijuma pri ocenjivanjuponuđenih zahteva za grant. Često se dešava da od šačiceobaveštenih ili manje obaveštenih članova komisijezavisi sudbina neke pozorišne grupe, a još češće jeslučaj da njihovi projekti budu ignorisani zato što progresivno„štrče“ i ne uklapaju se dovoljno u prosek, azapravo u mejnstrim. Pitanje je, dakle, kakvu bi kulturuMinistarstvo trebalo svesno da podržava? Odgovor bimogao da bude sadržan u planskoj kulturnoj politicikoja, kako smo naglasili, u ovom času nije značajnijedefinisana. Rezultat sadašnje situacije poražavajući je –nikad do sada slovačko pozorište nije bilo toliko okrenutokomercijalnim projektima kao danas. Kao podsmehcelokupnoj (ne)kulturi, uz veliku pompu pojavljujuse nova komercijalna pozorišta, koja već u nazivunajavljuju očekivanja svojih finansijera (Heineken TowerStage, Teatro Wüstenrot...).Postojeći zakoni i pozorišna mrežaPozoriše u Slovačkoj Republici uređeno je Zakonom384/1997, koji je stupio na snagu 1. januara 1998. (odnosnoZakonom br. 416/2001 od 1. januara 2002, kojimse reguliše rad regionalnih pozorišta). Na osnovu togzakona, pozorišna umetnost je definisana kao „samostalnaumetnička vrsta, koja se od ostalih umetnostirazlikuje prisustvom pozorišnog umetnika ili objekta nasceni za vreme trajanja predstave, učešćem publikei mogućnošću interakcije sa ciljem pružanja estetskogdoživljaja publici. Pozorišna umetnost spaja različite samostalneumetničke forme i njihove proizvode u oblikpozorišne predstave“.Ovaj zakon, koji već godinama vapi za osavremenjavanjem(iz Zakona, na primer, nije dovoljno jasno koji subjektimogu da osnivaju pozorište, a nije definisana niprocedura osnivanja...), pozorište deli u nekoliko grupa:– državno profesionalno pozorište u nadležnosti Ministarstvakulture;– profesionalno pozorište u nadležnosti grada i regiona;– ostala profesionalna pozorišta u nadležnosti pravnogili fizičkog lica, tzv. nezavisno pozorište;– neprofesionalno pozorište, kao specifična forma izrazaneprofesionalnih umetnika.Na osnovu ove podele reguliše se i finansiranje umetničkihgrupa. Mada novi evropski trendovi upućuju naefikasnije projektno finasiranje koje potiče od nekolikodonora – gde je samo jedan deo oslonjen na državni budžet(nevladine organizacije ovako rade već godinama),situacija u Slovačkoj Republici za sada preferira klasičanmodel, bez obzira na to o kakvom pozorištu je reč. Izuzecisu više sporadičnog karaktera, i predstavljaju težnjupozorišnih grupa i pojedinaca da se kroz međunarodnemreže povežu ili da uspostave saradnju s trećimsektorom. Paradoksalno, ali od dobre volje, sposobnostii ažurnosti državne uprave zavisi celokupan rad pozorišta,uključujući i umetničku produkciju. To je u ovomtrenutku verovatno jedna od najproblematičnijih tačakasavremenog slovačkog pozorišta na koju kulturna javnostupozorava već dugi niz godina.247 >

Pozorišnu mrežu Slovačke Republike čini niz od dvadestpet pozorišta (četiri državna, devetnaest regionalnihi dva gradska pozorišta), te dvadeset šest nezavisnihtrupa. U kategoriju pozorišta finansiranih iz državnogbudžeta spadaju i pozorišta nacionalnih manjina(mađarska pozorišta u Komarnu i Košicama, ukrajinsko-rusinskopozorište u Prešovu i romsko pozorišteu Košicama). Osim četiri državna pozorišta: Slovenskéhonárodného divadla (Slovačkog narodnog pozorišta)u Bratislavi, pozorišta Nová scéna (Nova scena)u Bratislavi – inače komercijalnog i repertoarski orijentisanogna mjuzikl(!), Štátnej opery (Državne opere)u Banskoj Bistrici i Štátneho divadla (Državnog pozorišta)u Košicama, preostala profesionalna pozorišta spadajuu ingerenciju tzv. VÚC (Viših teritorijalnih celina –odnosno regiona) i gradova (Žilina i Rožnjava). Ovamreža bila je oformljena posle 1945. i uz manje ili većepokušaje reorganizacije traje do danas.Krajem osamdesetih započinje intenzivni razvoj u sferinezavisnih pozorišta. Među najuspešnije spada Radošinskénaivné divadlo, Divadlo STOKA (od prošle godineS.T.O.K.A.), Štúdio L&S, Divadlo GUnaGU, Divadloa. ha., Teatro Tatro, A4, MED, Phenomenontheatre...Vremenom se ova mreža razvija, pojavljuju se, presvega, moderne plesne trupe i momentalno upravo nezavisnascena nudi najzanimljivije produkcije zaeksport.Iako celokupno društveno-ekonomsko uređenje nije nastrani kulture i umetnosti, ipak, kao u bajkama, čuda sedešavaju čak i na planu organizacije pozorišnih festivala.U Slovačkoj se poslednjih godina pojavilo nekolikorelevantnih festivala koji afirmišu pozorišnu umetnostu njenoj raznolikosti (međunarodni festival DivadelnáNitra – Pozorišna Njitra) – orijentisan na dramu i ples,festival savremene slovačke i svetske drame Novádráma / New Drama – orijentisan na dramske tekstove,Stretnutie (Susretanje) i Bábkarská Bystrica (LutkarskaBistrica) – evropski festivali lutkarskog pozorišta, Bratislavav pohybe (Bratislava u pokretu) – međunarodnifestival plesnog teatra, međunarodni projekat Istropolitana– susret pozorišnih škola, Zámocké hry zvolenské(Zvolenske igre na zamku) – dramski i operski letnji festival,Festival nezavisnog pozorišta u Košicama itd.Osnovni statistički podaci o profesionalnompozorištu u Slovačkoj Republici 2006 2007Brojpozorišta 44 51Brojpozorišnihscena 48 54Brojstalnihscena 54 68Bojsedišta 11947 13694Brojodigranihpredstava(bez 6513 6695gostovanjauinostranstvu)Brojpremijera 195 209slovakadrama 86 113Brojgledalaca 1379079 1368327Dotacijaizdržavnogbudžeta 666237000 713942000(uSk)*DotacijaizVišihteritorijalnih 298918000 347291000celina–regiona(uSk)*Dotacijaizgradovaiopština 18881000 21620000(uSk)*Grantoviidotacijeoddrugih 8073000 13254000subjekata(uSk)*Sponzoringireklama(uSk)* 16212000 41500000Prihodi(uSk)* 252178000 290978000Ostaliprihodi(uSk)* 32789000 56613000LD(uSk)* 555873000 587911000Brojzaposlenih(bez2567 2575eksternihsaradnika)umetnikisektor 962 930* (1 € = 30, 126 Sk / konverzni kurs)> 248

Najveću dotaciju iz ukupnog državnog budžeta za kulturu– pozorište (skoro 70%) dobija Slovačko narodnopozorište, slede Državno pozorište u Košicama, Državnaopera u Banskoj Bistrici, Pozorište Jonaša Zaborskogu Prešovu itd. Ovaj način dotacije, koji ne sagledavaumetničke kriterijume i domete pojedinih pozorišta,ne menja se godinama i negativno utiče na trendekonomskog osamostaljivanja. Paradoksalno, najmanjumeru ekonomske nezavisnosti (Slovačko narodnopozorište 21%, Državna opera Banska Bistrica 8%, Državnopozorište Košice 19%...) iskazuju pozorišta s relativnovelikom državnom dotacijom, dok u statisticinajbolje rezultate pokazuju regionalna pozorišta (pozorišteArena, 51%, Pozorište Andreja Bagara Njitra,27%, Slovačko kamerno pozorište Martin, 27%...). Ovapozorišta imaju i najveću gledanost (Pozorište AndrejaBagara iz Njitre 95%, gradsko pozorište Actores 93%,lutkarsko pozorište Na rázcestí 91%...), dok je Državnopozorište u Košicama u 2007. imalo posećenost teknešto više od 50%, a Narodno pozorište u Bratislavi78%...Osnovni statistički podaci transparentno ukazuju napotrebu dubinske analize u finansiranju kulturne sfere,reorganizacije grantnog sistema (na osnovu nedovoljnospecifikovanog sistema i pozorišta koja direktno finansiraMinistarstvo kulture mogu da konkurišu za projekteparalelno s nezavisnim i nekomercijalnim pozorištima),ali i rada pojedinih pozorišta (uključivanjeu međunarodne projekte i mreže, organizovanje kreativnihradionica, rad s decom, istraživačka i izdavačkadelatnost...).Da li poštujemo vlastitu pozorišnu kulturu?Na kraju se nameće pitanje: kakvo mesto na novoj mapipozorišne Evrope zauzima njena slovačka varijacija?Ima li slovačko pozorište šta da ponudi Evropi? Da li jeslovačka drama dovoljno jaka da se sama plasirau svet?Dozvoliću sebi potvrdan odgovor. Ne treba zaboravitinajvažniju stvar – elementarno poverenje prema nacionalnomteatru i vlastitoj tradiciji. Jedino tako će uspetida se otrgne iz lanaca lokalnih sprega. Ostaje nada da,bez obzira na očekivanja i predrasude pozorišnih umetnika,novo slovačko pozorište polako i sasvim solidnopočinje da skreće pažnju na sebe, da utire specifičanput. Zauzvrat, međutim, ono očekuje posebnu podrškune samo najšire javnosti nego, pre svega, kulturnog sistemavrednosti i vrednovanja. Nije to kopija In-Yer-Face teatra, niti New Brutalisma... To je osobit proceskoji govori ponešto i o nama, i o stanju u kojem se nalazekultura i pozorište u Slovačkoj. Kao inspiracija moglibi opet da posluže Rusi, s kojima slovačku kulturuveže iskonska veza. I oni su, paradoksalno, kao i Slovaci,na početku novog veka osećali vakuum i nedostatak interesovanja„razvijenog“ evropskog pozorišnog tržišta.Kao trijumfalan povratak ruske drame i pozorišta u prveredove evropskih pozorišnih koordinata može se smatrati„ruski program“ na festivalu u Avinjonu 1997, kaoi osnivanje Čehovljevog festivala, koji je privukao pažnjuznačajnih pozorišnih stvaralaca i teoretičara, te dolazakdelegacije iz londonskog pozorišta Royal Court, koja jena festivalu Zlatna maska 1999. ponovo Evropi otkrilarusku novu dramu i pozorište, što je bio početak ruskognew writing boom. Od tada se rusko pozorište pojavljujena svim značajnim evropskim pozorišnim skupovimai festivalima. Uspeh je usledio i zbog spoznaje da je novopozorište pre svega dodir s konkretnim životom.Možda je ovo ključ koji otkriva suštinu: dok ne poštujemosve kreativno u vlastitoj kulturnoj sferi, sigurno senećemo pomeriti s mesta, čak ni ako smo pozorišnasredina sa zanimljivom tradicijom.249 >

Sinteze

TOMAŽ TOPORIŠIČTAKTIKE POLITIČKOG I POLITIZOVANOGPOZORIŠTA DRUGE POLOVINEDVADESETOG STOLEĆAI. Uvod: „Diskurs o ideologiji i predstavi”Počnimo nekim izjavama koje u svojoj izvrsnoj knjizi ToAll Appearances, Ideology and Performance koristiamerički teoretičar Herbert Blau:Veoma je teško znati šta je političko i šta nije. (Ježi Grotovski/ Jerzy Grotowski, u jednom od svojih intervjua.) 1Stvarno mi je žao što maršal Tito nije dao da se zatvorinijedan od naših dramatičara. (Jovan Ćirilov, umetničkidirektor beogradskog festivala Bitef, na savetovanju uAvinjonu.) 2Naša pozorišta danas su poluprazna. Nakon prošlogodišnjegoktobra (pada Berlinskog zida) ljudi su napustilipozorište i izašli na ulice. Retki su se vratili. Velikavećina radije se uputila u supermarkete na zapadu.(Eva Valš / Walsch, dramaturginja Deutsches Theatra izBerlina, na savetovanju u Avinjonu godine 1990.) 3Blau koristi izjave kao deo dekonstrukcijskog oruđasvoje knjige koja progovara o ideologiji i predstavi. Dodajeim tvrdnju da uprkos padu „gvozdene zavese” iostalim događajima na prelomu osme u devetu decenijuprošlog veka, „u datim okolnostima u kojima živimo,skoro ništa ne ukazuje na činjenicu da će se kriznasituacija na neki način ublažiti. [...] U najboljem slučajumožemo reći [...] da je krizna situacija postavljenau konjunktiv”. 4To je sve. Ni više ni manje. Danas, petnaestak godinakasnije, možemo se složiti s Blauom. Manifestacijemoći ostaju jednako vratolomne kao pre deceniju ilidecenija. Nove ideološke prakse i novi politički kontekstizahtevaju nove oblike politizovane umetnosti: I upostmilenijumskom bodrijarovskom svetu transpolitičkog,transistoričnog i transekonomskog umetnost sevraća taktikama političkog i politizovanog. S jednakomanjom sigurnošću u efikasnost njihove upotrebe i sjednako većom svešću o utopičnosti i marginalizovanostisvog postupka. Pa ipak.Kao i Grotovski, veoma teško određujemo granicu izmeđupolitičke i nepolitičke umetnosti. Kao i Ćirilov,ne možemo više da tvrdimo da nam je žao što Tito nijezatvorio nijednog od dramatičara. Istorijske činjenice su251 >

pokazale da se to dogodilo, ali u mekšem obliku takozvanogjugoslovenskog puta samoupravnog socijalizma.I više od toga. Ta, naizgled ugodna storija nesvrstanogsocijalizma okončana je stravičnim ratom. I zajednos berlinskom dramaturginjom možemo da konstatujemoda publika još uvek radije ide u supermarketenego u pozorište. I pored toga što su i prvi i drugistvar politizovanosti. Svako na svoj način.U našem razmišljanju o taktikama političkog i politizovanogpozorišta u drugoj polovini dvadesetog veka uporedoćemo se baviti teorijom i istorijom. Najpre slovenačkogprostora, u kojem uprkos globalizaciji još uvek najočigledniježivimo, zatim primarno umetnošću drugog sveta(Aleš Erjavec) 5 u vreme socijalizma i postsocijalizma,sekundarno pak umetnošću prvog, zapadnog sveta.Najviše Evrope, onda Sjedinjenih Država i Kanade.Poći ćemo od činjenice da danas, barem u prvom i drugomsvetu, više ne možemo da govorimo o klasičnimoblicima političkog pozorišta, kao što su ih, na primer,unutar koncepta epskog pozorišta praktikovali Ervin Piskator(Piscator) i, malo kasnije, Bertolt Breht (Brecht),u isto vreme, u ranim dvadesetim najpre ruska avangarda(s ponovnim izvođenjem revolucionarnih događaja),a posle njenog staljinističkog zatiranja – socrealističkaagit-drama i agitprop. Isto tako postaje utopističkoi revidirano političko pozorište Augusta Boala, kojenamerno izlazi iz polja tradicije evropskog pozorišta sakcentom na dualizmu pozorište-predstava i tako nastojida prevaziđe raskorak između scene i publike,sâmo pozorište postaje proces pomoću kojeg društvoobjektivizuje oblike represije da bi ih prevazišlo. Onošto ostaje samo su još politizovana umetnost i politizovanopozorište u različitim inkarnacijama. „Diskurs oideologiji i predstavi”, 6 koji je u prošlom veku, po mišljenjuHerberta Blaua, kritikom građanskog pozorišta začeoBreht, danas se transformisao i marginalizovao uspecifičnost pozorišta, koju Hans Tis-Leman (Hans-Thies Lehmann) u svom ljubljanskom predavanju definišekao gubitak glavne funkcije pozorišta unutar polisa.Stoga se mora izmeniti i poimanje političkog u pozorištu,koje po Lemanovoj interpretaciji postaje postdramsko,umetnost koja može da „dekonstruiše, isključujei postavlja pod upitnik propitivanje o samompojmu, logici i teleološkoj strukturi političkog”. 7II. Pozorište konsenzusa i opozicijePrepustimo se sada nanosima istorije, specifičnosti pozorištai ideološkog obrata takozvane meke varijantesocijalizma, koji je u mnogočemu odredio taktike i manifestacijepolitičkog unutar jednopartijskog sistemabivše Jugoslavije. Da naše razmišljanje ne bi bilo monološko,o specifičnosti političkog u prvim decenijamadruge polovine prošlog veka u Sloveniji i Jugoslaviji kaodelu drugog sveta, govorićemo u dijalogu s italijanskomteatrologinjom Valentinom Valentini, konkretnije s tezamaiz njenog predavanja Estetika i politika u istočnoevropskompozorištu. 8Valentinijeva postavlja tezu o dvama tipovima istočnoevropskogpozorišta.1. Pozorište konsenzusa, u kojem su tekst i glumac dominantnaoruđa. Tekst je socrealistički ili klasičan, glumacje otelotvorenje vernosti političkog aktiviste.2. Pozorište opozicije, neslaganja (disidence). Njegoviprotagonisti su autor i reditelj, a oruđa prostor i telo.Samo na prvi pogled se čini da se teze Valentinijevebez teškoća ne mogu aplicirati na slovenačko pozorište,ali ako preletimo istoriju slovenačkog (i jugoslovenskog)pozorišta pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, tipologijaValentinijeve je održiva ako ne naiđemo na označavanjapozorište konsenzusa i disidentsko pozorište.Pogledajmo izbliza najpre te dve decenije: Na jednojstrani imamo repertoarsku i amatersku varijantu političkiagitatorskog pozorišta usmeravanu partijskomideologijom.> 252

Marjan Rožanc/Andrej Stojan: Topla greda, Oder 57, 1963/64,FOTO ARHIV SLOVENSKEGA GLEDALIŠKEGA MUZEJAS druge strane, takozvano drugo pozorište, koje svesnopostavlja savremene, egzistencijalističke i apsurdnedramatičare, pa onda savremenu slovenačku angažovanudramatiku. To pozorište se inače ne naziva političko,već eksperimentalno (Eksperimentalno gledališčeBalbine Baranovič /ustanovljeno 1955/, pozorište AdHoc Drage Ahačič /1958/, Oder 57…). Uporedo s izvođenjemnovih tekstova igra se i nova (politički angažovana)dramatika. Smole, Božič, Kozak, Zupan, Rožanc,Zajc, Strniša. Taktike političkog u tim pozorištima bile suprimarno stvar političke smelosti repertoara. Uporedos tim, i taktike nove teatralnosti: novog koncepta igre,postupno uvažavanje autonomije polja režije, prvih pokušajauklanjanja barijere između scene i auditorija pougledu na Džulijana Beka (Julian Beck) i Džudit Malina(Judith Malina). I represija Odra 57, povezana s partijskimukidanjem časopisa Perspektive, ticala se repertoarskepolitike, samim tim i izvođačkih taktika. Konkretno,organizovanog prekidanja premijere teksta savremenogdomaćeg autora, Tople leje (Topla greda)Marjana Rožanca. I, konkretnije. U trenutku kad je teatar,u skladu s konceptom političkog pozorišta, „postavioglumce upravo među publiku”, da se ona „aktivnouključi u dramu, preuzme na sebe konfliktnu situaciju iu njoj se opredeli” 9 , usred predstave upali su autobusimadovezeni organizovani zadrugari s povicima: „NekRožanc muze krave!” Štampa je zabeležila da prekinutai nikad više odigrana predstava „falsifikuje i neistinitoprikazuje život na selu i duboko vređa osećanja boracaNOB”.Valentinijeva postavlja tezu da je eksperimentalno pozorišteIstočne Evrope spojilo „estetske izazove i političkiopozicioni stav”, što je održivo i na slovenačkomprimeru. Zato je istorija prelaženja ili dramskih tekstova(npr. Antigona Dominika Smolea, zatim tekstova egzistencijalista),ili reditelja (recimo Žarka Petana) iz poljaeksperimentalnog u repertoarsko pozorište s jednestrane beležila ublažene estetske izazove, a s druge,tupljenje oštrice taktika političkog i angažovanog. Kaou drugim državama, i u tadašnjoj Jugoslaviji „ dominantnisistem ponovno je apsorbovao i reintegrisaoeksperimentisanje jezikom” (Valentini). Do kraja sedamdesetihgodina označeno kao eksperimentalno, uosamdesetim kao alternativno, onda nezavisno, u devedesetimkao neinstitucionalno, pozorište je uvek iznovaoslobađalo nove mikroprostore za nastavak istraživanja.Bez obzira na stepen svoje angažovanosti, politikaih je uvek shvatala kao političko pozorište, kaonešto čemu treba odrediti gornju granicu tolerancije.O određivanju granica govore primeri tekstova dvojiceslovenačkih autora šezdesetih godina. Topla leja zabranjenaje juna 1964. Iste godine trebalo je da budu izvedeniLudaci (Norci), dramski prvenac mladog DušanaJovanovića. Dva dana nakon zabrane Tople leje, predstavniciOdra 57 (Kermauner, Smole, Kozak i Jovanović)sastali su se s Bojanom Štihom, direktorom ljubljanskeDrame. Štih je tekst odbio kao literarno slab, na šta jeSmole prebacio da je „takvo obrazloženje 'udbaško'”. 10Opet se radilo o repertoarskoj taktici političkog pozori-253 >

šta. Tekst je postavljen tek desetak godina kasnije. Pozorištekonsenzusa postavilo je granice „demokratije”.Oder 57 i Jovanović otišli su predaleko.III. Ritualno vraćanje pozorišta pozorištuUpravo je Jovanović, na prelomu šezdesetih u sedamdesetegodine, izveo nove taktike političkog pozorišta.Najpre unutar Študentskega akademijskega gledališča(Studentsko akademsko pozorište), onda u Pupiliji Ferkeverkpa u eksperimentalnom pozorištu Glej. Tada sekao reditelj okrenuo ka artoovskom surovom pozorištu,ritualu, fizisu, konstituisanju predstava na temelju kolektivnogduha i rada, ka drugom pozorištu, koje je neautoritarno,razvija strukturu workshopa. Njegovo surovoi totalno pozorište spajalo je neoavangardni kultprimitivizma, Living Theatre, Ričarda Šeknera (RichardSchechner) i njegovu Performance Group, predstavuDyonisus in 69 s ritualnom strukturom i orgijastičkimakcentom na golotinji i plesu. Bilo je to pozorište generacijekoja je rušila civilizacijske tabue, političko poimalai u smislu seksualne revolucije, pozorište koje jeprešlo granice pozorišta i postajalo hepening i performans.Isto kao i drugo eksperimentalno pozorište sedamdesetihgodina s praizvedbom Drumovnika (Potohodec)Daneta Zajca, Pekarna Lada Kralja, Šeknerovogđaka, još očitije nastavlja ideje Performance Group iJežija Grotovskog, „ideje o socijalnoj terapiji kao pozorišnomučinku ili čak cilju”, „ideologiji da ga publika zapravone interesuje”. 11 Radikalno vraćanje pozorištapozorištu bilo je politički čin koji je izazvao burne reakcijepublike i kritike. Koristilo je taktiku neoavangarde,ublaženog šoka, koji treba gledaoca da oslobađa predrasuda,u tom smislu je terapeutsko za obe strane, izvođačei publiku, koji se predaju ritualu sharinga. Participacijupublike trebalo je shvatiti kao politički čin ukojem se ona sama oslobađala zajedno s glumcima odnosnoakterima. Taktike političkog unutar Pekarne iGleja pomerile su se iz polja repertoarskog i tekstualnogka samom mediju pozorišta, ka performativnosti,njegovom procesu samooslobađanja, koji je, kako ističeValentinijeva, isto kao i Kantorovo pozorište, vodio otvaranjupolja vizuelnog, likovnog.Slovenačkom pozorišnom prostoru sedamdesetih godinaLjubiša Ristić dao je verovatno najdalekosežniji doprinosigri pogleda i reči te vilsonovskoj sceni-pejzažu,istovremeno i nove taktike političnosti, značajne i za razvojsavremenih scenskih umetnosti sledeće dve decenije.S pekarnovskom predstavom Tako, tako (tekst jenastao na osnovu glumačkih improvozacija po tekstu MirkaKovača) godine 1974. značajno je revolucionisao pozorišniinstrumentarij, pomerio ga u polje vilsonovskedramaturgije prostora, scene-konstrukcije četiri simultanaprizora, te tu scensku geografiju nadovezao na rediteljskiscenario koji je Inkret označio kao „revitalizacijui modernizaciju takozvanog (neo)naturalističkog teatra”12 . Dve godine kasnije, u Slovenskom ljudskom gledališčuu Celju, praizbedbom Jovanovićevog tekstaIgrajte tumor u glavi ili zagađenje vazduha (Igrajte tumorv glavi ali onesnaženje zraka), iz polja intimnog ak-Dušan Jovanović/Ljubiša Ristić: Igrajte tumor vglavi in onesnaženje zraka, SLG Celje, 1976,FOTO ZGODOVINSKI ARHIV CELJE> 254

Ivan Cankar/Dušan Jovanović: Hlapci,Mestno gledališče ljubljansko, 1980/ 81,FOTO TONE STOJKO/ARHIV MGLcenat je preneo na„stvari države”, u okvir„male džepne revolucijei teatarskog puča” 13 ,koji je taktike političkogodveo u prostormanipulacije publikomi semantičke polivalentnostipozorišta osamdesetih,rušenja gledaočevoghorizonta očekivanja. Verovatno nije slučajnošto je njegova poslednja predstava izložbene varijantepolitičkog pozorišta sedamdesetih bila dijalog s velikimdramatičarem postbrehtovskog teatra HajneromMilerom (Heiner Müller), tačnije s njegovim tekstom Cementgodine 1976. Izvedena na sceni ljubljanske Drame,skandalozna, radikalna, jasno je najavljivala njegovu velikupredstavu početkom osamdesetih, Missa u a-molu,koju je skicirao kao Grobnica za Borisa Davidoviča po DaniluKišu još u Pekarni, a tek nekoliko godina kasnije, tačnije1980, doživela je premijeru u Slovenskom mladinskomgledališču (SMG).IV. Od političkog ka politizovanomU slovenački prostor osamdesete godine donele su najočitijiuzlet, vrh i krizu političkog pozorišta, istovremenoi njegov prelaz u postmoderno politizovano pozorište.U slovenačku umetnost i kulturu unele su estetske fenomenekoji su poslednji put u istoriji dvadesetog stolećasferu kulture i umetnosti poneli u zenit vratolomnogdogađanja polisa: Raspad jugoslovenske i istočnoevropskepovesti socijalizma i komunističkih utopija.Uporedo s preoblikovanjem i prekrajanjem društvenogstatusa quo odvijao se i proces preoblikovanja statičnostikulture i same umetnosti. I pozorišta, koje je u različitimoblicima politizacije estetika obeležila i prva upadljivadominacija okularocentrizma (Martin Jay) 14 , kojise probio u slovenačkiprostor istovremenos raspadomsocijalizma i raznolikimkarakteristikamapostsocijalističkihdruštava takozvanogdrugog sveta,što povezuju logikukasnog kapitalizma iraspada sistema socijalističkih vrednosti i ideologija.Povratak vlastitoj tradiciji najpre je obeležila već maničnafiksacija istorijom, najpre onom revolucijom koja jekao deo nadomestila celinu istorije zapadnoevropskecivilizacije i njenih dilema. Unutar polja primata vizuelnogi hiperprodukcije slika pozorište se okrenulo istorijikao utopijskom mestu prošlosti u kojoj možemo da prepoznamosadašnjost. U prvoj fazi hiperpolitizacije vremenapozorište je izmicalo ideološkim blokadama i živelou uverenju da ruši prepreke i subverzivno podrivadruštvene norme. Političko pozorište osamdesetih spajaloje književnost i spektakl, istovremeno i političkuangažovanost i teatarski eksperiment. Pri tome je interesantnoda je izviralo iz brehtovskog, brukovskog pozorišta,njegove postavke dokumentarističkog pozorištaPetera Vajsa (Weiss, Mara-Sad), Hajnera Milera,Arijane Mnuškin (Ariane Mnouchkine) i njenih projekata1789, 1793: Revolucionarno mesto je na ovomsvetu. Tekstualno se delimično oslanjalo na evropskudramatiku, a većinom na domaću dramsku produkciju,Smolea, Šeliga, Jovanovića, Svetinu, Jančara, Zajca, Taufera.Pogledajmo to na nekim primerima.Jovanovićeve Sluge (Hlapci) u obradi Cankarevog teksta,koji je reditelj razumeo kao bartovski pisljiv tekst,razvili su gotovo dokumentarističko pozorište, kojeproističe iz fundusa američke avangarde: Džozefa Čaj-255 >

kina (Joseph Chaikin) i Open Theatra. Po nekim postupcimapodsećalo je na Ristićevu obradu Kišove novele uMisi u a molu s heterogenim tekstovnim fragmentima,pa na Hajnera Milera i Arijanu Mnuškin. Jovanović jeSluge postavio kao reaktuelizaciju s političkim konotacijama,pri čemu je koristio fragmente raznorodnih tekstovnihpredložaka odnosno pisljivih tekstova: opsežnihodlomaka iz čitanki i udžbenika toga vremena, primereiz geografije, veronauke, istorije, hemije, fizike;odlomke iz Cankarevog članka „Kako sam postao socijalista”(”Kako sem postal socialist”). Andrej Inkret je utekstu o predstavi istakao:„Gledamo, dakle, Sluge kao dokumentarni istorijski eseji gledamo ih istovremeno kao dramu buntovnog, razočaranog,rezigniranog moralnopolitičkog aktivizma.” 15Uzmimo kao drugi, vremenski sinhroničan, u mnogočemuradikalniji i dalekosežniji primer političkog pozorištaosamdesetih, reditelja i predstavu s početka decenije:Ljubiša Ristić je u svojoj prekretničkoj predstaviMisa u a-molu godine 1980. postavio krajnje samosvojnumontažu fragmenata teksta Grobnica za BorisaDavidoviča Danila Kiša i različitih fragmenata političkihIvo Svetina/Tomaž Pandur: Šeherezada,Slovensko mladinsko gledališče, 1989,FOTO TONE STOJKOproglasa Lenjina, Trockog, Prudona (Proudhon); anarhističkihmanifesta Mihaila Bakunjina, Petra Kropotkinai Erika Malateste (Errico Malatesta) i drugih revolucionarnihpisaca ruske revolucije i postrevolucije, potomcitata Hamleta u originalu i prevodu Borisa Pasternaka.Kao i Ristićeve kasnije predstave te decenije, iova uspešno i aktivno koristi političku, tačnije revolucionarnuideologiju, prema kojoj uspostavlja naizgledsavršeno ozbiljan odnos koji je na publiku delovao katarzično.Ristić je upotrebom najrazličitijih vizuelnih izvučnih fascinacija predstave gradio tipično postmodernističkoekovsko otvoreno delo, koje izmiče tlo svakojinterpretaciji, pa i pored svoje otvorenosti definitivnose ne predaje stalnom klizanju brojnih označevalacakoje produkuje. Izbegava prekidanje veze izmeđuoznačevalaca i označenih, čuva polivalentnost pisljivihfragmenata – tekstova kojima smo kao gledaoci izloženi,i opasno se približava binarnom pristupu (Erjavec)kao posebnom načinu političke subverzije, koji kasnijeuspešno koriste grupe NSK.Time je Ristić razvio prvi, specifični oblik postmodernističkogvisokog političkog ili čak politizovanog pozorišta,karaterističan za drugi svet. Svojom varijantom političkogpozorišta najavio je ulazak umetnosti u poljepolitike, koji je ostao osoben i za celokupni pokret NeueSlowenische Kunst (NSK). Režiju nije više priznavao„kao oblikovanje imaginarnog umetničkog, već konkretnogpolitičkog prostora”. 16Kao primer politizovanog pozorišta možemo da interpretiramoi Istočno-zapadnu operu Šeherezada (Vzhodno-zahodnaopera Šeherezada) Ive Svetine, koju je uSlovenskom mladinskom gledališču 1989. režirao mladiTomaž Pandur. Svetinin tekst i predstava polje poetičnedramatike izbacili su iz orbite estetizovanog i kolektivnogduha propisanog tadašnjeg političkog pozorišta,uspostavili svoj vlastiti, specifičan i autonoman pozorišniorganizam. Unutar predstave Šeherezada tako je> 256

Gledališče sester Scipion Nasice: Retrogardistični dogodek Krstpod Triglavom, Cankarjev dom, 1986, FOTO TONE STOJKOnastala „interpretacija kao nov tekst, u koji su upisanielementi interpretiranog teksta i čija je svaka interpretacijakontekstualizacija teksta objekta”. 17V. Politizovana scenska umetnost drugog svetaNov intenzitet političko-ideološke kontroverze i subverzivnostiu slovenački i jugoslovenski pozorišni prostoruneo je Dragan Živadinov. Ako je Ristićev, Jovanovićevi Jančarev način opozicije odnosno kritike državebio razumljiv i delimično objašnjiv, način koji je uspostavioNSK, u pozorištu Dragan Živadinov, za politiku jepostao nerazumljiv, ona nije umela da prepozna sredstvakoja je u svom dvojakom kodiranju koristio NSK.Tine Hribar, koji je u neprijatnoj polemici povodom premijerepredstave Krštenje pod Triglavom (Krst pod Triglavom)godine 1987. branio njene postupke, konstatujeda ta predstava „ni na koji način nije bila umetničkapredstava u tradicionalnom i klasičnom značenju.Posezala je ne samo za aristotelovskom i lesingovskomdramaturgijom već i za brehtovskim i artoovskim pozorištem.Istovremeno, dakako preko iskustva PiteraBruka (Peter Brook) i Ježija Grotovskog, Boba Vilsona(Wilson) i Pine Bauš (Bausch), vraća se Artou (Artaud) ijoš dalje, do starostavnih liturgijskih postupaka”. 18Krštenje pod Triglavom možemo da interpretiramokao uvažavanje onoga što Filip Auslender (Philip Auslander)zove drugi koncepti utemeljivanja logocentrizma.Premijerno izvedena 1986, ona je tipično nedramskaili postdramska struktura. Krštenje je bilo rezultatdekonstrukcije dramskog pozorišta, koje je tekstualnozamenilo vizuelnim i prostornim formama. Uisti mah je predstavljalo namerno udaljavanje odeksplicitno ideološke sfere političkog pozorišta osamdesetihka estetskoj sferi. Taktiku drugih koncepatautemeljivanja logocentrizma gradilo je s intertekstualnimreferencama na dobro znane prizore iz istorijesavremene umetnosti, od romantizma do istorijskog ineoavangarde (Adolfa Apije / Adolph Appia, KasparaDavida Fridriha / Caspar David Friedrich, Mejerholjda,Marinetija / Marinetti, Tatlina, Černigoja, Delaka), dekonstrukcijskimtaktikama mapiranja, kojima se služiloi prisvajalo prošlost.Ristićeva Misa u a molu gradila je i komunikacijski modelkoji je publici omogućavao identifikaciju, Krštenjepod Triglavom situaciju je okrenulo naglavačke: nudisamo svoju vidljivu i čujnu materijalnost i postojanje. Auporedo s tim omogućavalo je i onemogućavalo identifikaciju.Slične taktike politizovanog pozorišta izabralaje i njegova Dramska opservatorija Zenit, koja se odvijalau železničkom vagonu-raketi kao fragmentarna ob-Ljubiša Ristič: Missa in a-minor, Slovensko mladinsko gledališče, 1980,FOTO TONE STOJKO257 >

nova Ubistva u katedrali T. S. Eliota. Pri tome – kakoističe Erjavec – „intenzivno koristi i motive iz slovenačkekatoličke tradicije, aludira na pitanja političke i religijskemoći itd. Publika, natrpana u vagon, neprestanopokušava da zamisli ono što se događa. Ono što saznajejesu sporadični fragmenti smisla; istovremeno doživljavaosećaj skučenosti (dok na kraju nije doslovno izguranaiz vagona).” 19Ako su vreme osamdesetih obeležili „tektonski poremećajiu odnosima između književnosti i društva”, 20 alii raskoli između pozorišta i društva, koji su se najpreogledali u izuzetnoj snazi, potom u istrošenosti političkogpozorišta, devedesete su obeležila, pre svega, dvapolitička momenta na samom početku decenije: procesosamostaljivanja i kraj socijalističkog samoupravljanja.Uzmicanje deklarativne političnosti ili političnosti uopšte,unutar polja savremene umetnosti paradoksalnose podudaralo s hiperpolitizacijom slovenačkog polisa.Nova generacija (po pravilu rođena posle 1960) već sekretala izvan polja angažovanog pozorišta Ristića i Jovanovićai tvrdila da „nema nikakve dileme da je političkopozorište mrtvo”. 21Pogledajmo najpre primer personalizacije i transformacijepolitičkog epskog pozorišta: Zagonetka Hrabrost(Uganka korajže, 1994), predstavu pisca Dušana Jovanovićai rediteljke Mete Hočevar, koja se nakon rezonantnogdelovanja na području scenografije baš u prvojpolovini devedesetih istakla kao jedna od najmarkantnijihrediteljskih figura repertoarskog pozorišta togavremena.Dušan Jovanović/Meta Hočevar: Uganka korajže,SNG Drama Ljubljana, 1994/95,FOTO TONE STOJKO/ARHIV SNG DRAMA LJUBLJANA

Brehtov tekst „Majka Hrabrost” privlačiome je već nekoliko godina, pre svegatema žene u ratu, tema majke koja nemože da se odluči između dece i profita.Ali, što mi je tema bila bliža, sveviše sam se udaljavala od teksta. Brehtkao da odjednom nije više funkcionisao.Zato sam zamolila Dušana da je preradina svoj način. 22Kao što se lepo vidi iz izjave rediteljke,Jovanovićev tekst parafrazira Brehtakao materijal koji mu omogućava temeljnopromišljanje o stanju sveta i pozorištadanas. Hočevareva njegov tekstpostavlja u interakciju s prostorom, vidljivim.Stvara priču o novovremenojMajci Hrabosti u vreme lokalnih ratova,konkretnije pokolja u Bosni.Drugi primer biće Martin Kušej, njegovadosledna demistifikacija i dekonstrukcijaCankareve Sablazni u šentlorijanskojdolini (Pohujšanja v dolini šentflorjanski),koju je naslovio Sablazan poCankaru (Pohujšanje po Cankarju, SMG,1991). Reditelj je pošao iz uverenja da„gola demontaža starih spomenika,prašnjavih klasika, sada više nije nekaposebna umetnost, što se skoro i podrazumevalo.Stoga ću zauzeti još radikalniju poziciju, ograničiti sena još ekstremnije spoljne koordinate. To znači, [...] datekst neću interpretirati, već ga upotrebiti; pomoćuCankareve poetične fikcije pokazaću vlastitu sliku sveta.Tim gotovo militantnim subjektivizmom teatar morada reaguje na trenutnu modu i trendove u teatru [...] i,konačno, na društvo...” 23 Pri tome će se politička aktuelnost„uspostaviti bez posebne aktuelizacije, ili pakneće, pri čemu je već dugo evidentna besmiselnostMartin Kušej: Pohujšanje po Cankarju,Slovensko mladinsko gledališče, 1991,FOTO HERMAN PIVK/ARHIV SMGtoga drskog postupka, naime, podmetanja ogledaladruštvu.” 24Kroz svesni omaž Brehtu i polju teoretske psihoanalize(Lakan / Lacan, Žižek ...), političkog se prihvatio MatjažBerger, koji je u domen spektakla uveo nov oblik subverzivnosti.Gradio ga je tako što „neke označevaoceprepušta u vidljivu ravan” da bi se „taj označevalac ponašaokao subverzivni atribut (do ostvarivanja).” 25 Takoje, na primer, u inscenaciji za zvaničnu proslavu petegodišnjice slovenačke samostalnosti 1995, po Kosovelu259 >

naslovljenoj Kons 5, praktikovao dekonstrukcijsko čitanjeslovenačke istorijske avangarde: triju Kosovelovihpesama, pesama Motorna testera (Električna žaga) AntonaPodbevšeka i tekstova Vladimira Bartola, koje jeutkao u eklektično čitanje velikih avangardnih događajapod vedrim nebom. Ona je tako ponovno zadobilabarem deo svoje političke moći i indirektno izazvala političkukrizu, koja je progovorila o aktuelnom političkomstanju Slovenije postsocijalizma devedesetih.Kons 5 i Krštenje pod Triglavom samo su dva primeraspecifične politizovane umetnosti, koja je cvetala u većinidržava bivšeg Istočnog bloka, računajući i IstočnuNemačku. Pogledajmo primer istočnonemačkog koreografaFabijana (Jo Fabian), njegov postmoderni plesniteatar, za koji je, naročito u kasnijoj strukturi, karakterističnoeklekticističko pozajmljivanje od Artoa, teatraapsurda, nadrealističkog slikarstva, političkog pozorištadvadesetih i tridesetih godina, bauhausovskih mehaničkihbaleta kao i od američkog avangardnog pozorištaoblika, iz tradicije nemačkog Tanzteatra, Pine Bauši Johana Kresnika (Johann Kresnik). Njegov teatar prisvajaneke Brehtove teorije epskog pozorišta, u istoMatjaž Berger: Kons 5, Slavolok ob 5. obletnici slovenske osamosvojitve, Ljubljana, 1995,FOTO MARKO KLINC> 260

Jo Fabian: Whiskey & Flags, Hebbel Theater, 1994 (2004)FOTO ARHIV JO FABIANAvreme mapira kasnosocijalističko i postsocijalističkostanje. Njegovo postmodernističko korišćenje Brehtarezultira demaskiranjem i demistifikacijom specifičnepolitičke situacije Istočne Nemačke toga doba. U predstaviza berlinski Hebbel Theater Whisky & Flags iz1993, koja je doživela obnovljenu premijeru kroz desetgodina i za koju planira obnovu svake decenije (skrećempažnju na očiglednu paralelu s pedesetogodišnjimprojektom Dragana Živadinova), na način skoro vilsonovskescene-pejzaža, bavi se političkom temom ponovnogujedinjenja dve Nemačke i njegovim posledicama.Već sam naslov, tačnije njegov drugi deo, Flagsodnosno Zastave aludira na Piskatorovu postavku „epskedrame” Zastave (Fachen) Alfonsa Paketa (Paquet)iz 1924. Istočnonemačku istoriju prikazuje tako štouspostavlja paralelizam između dvaju istorijskih perioda:onog nacističke Nemačke i ponovnog ujedinjenja.Njegova taktika nije direktna, već indirektna. Opolitičkom govori kroz demistifikaciju teatarskog zanata,kroz takozvane interne probleme glumaca iigrača, koji problematizuju sam medij i instituciju pozorišta.Ali ta problematizacija ne vodi brehtovskomstanju podsticanja gledaočeve želje za akcijom, već dekonstrukcijipozorišnog sistema i društvenih sistemaznakova. Njegova predstava je reakcija na utopizam.Izvrsno se slaže s razumevanjem postmodernizma injegovog pristupa istoriji, kako ga poima ruski teoretičarMihail N. Epštajn:Postmodernizam je svojom averzijom prema utopiji invertiraoznake i zašao u prošlost, ali u tom činu prošlostije dodelio atribute neodređenosti, višeznačnosti inerazumevanja budućnosti, u isti mah i ironičnu igrumogućnosti. 26U Fabijanovoj predstavi, da parafraziramo Epštajna,istočnonemačka komunistička budućnost postala jestvar prošlosti, dok nam se prošlosti nacističkog Drugogsvetskog rata i predratne građanske Nemačke približavajuu dekontekstualizovanom i rekontekstualizovanomstanju iz pravca odakle smo očekivali da ćemo sesresti s budućnošću.VI. Politizovane izvođačke prakse prvog svetaDok je politizovana umetnost postsocijalističkog svetau devedesetim intenzivno bila okupirana prevashodnovlastitom istorijom i realnošću, veliki deo politizovaneumetnosti prvog sveta intenzivno se bavio refleksijamai pitanjima o onome što meksički performer i teoretičarGomez-Penja (Gómez-Peña) zove zastrašujuće dobapostdemokratske ere, globalizma, sunovrat svih binarnihmodela razumevanja sveta i etičke krize. Unutar tepolitizovane umetnosti, kao zaključak, pogledajmo tro-261 >

Peter Sellars: Otroci Herakla, American Repertory Theatre inRuhr.Triennale, 2002.FOTO RICHARD FELDMANNjicu protagonista koji su se kretali unutar polja interkulturalnosti:Pitera Selarsa (Peter Sellars), Rezu Abdoha iRoberta Lepaža (Lepage). Sva trojica su bili svesni da je„svaka izjava o interkulturanosti (ili političkom pluralizmu)politička i zahteva da definišemo svoju poziciju”.27 Istovremeno i činjenica da danas živimo unutarpolja transkulturnoga biznisa, koje svaki interkulturalniumetnički čin već prevodi u logiku mogućnosti eksploatacijetranspolitičkog, globalističkog ekonomskog i političkoglobija.Piter Selars u prvoj polovini devedesetih, u projektuPersijanci, koji je nastao pod nebom prvog Zalivskograta, govorio je o prošlosti i prošlom u sadašnjem vremenuinterkulturalizma i kritike globalizma, postmodernogangažovanog pozorišta. Sličan postupak, jošuvek unutar eksplicitne oznake „kulturnog aktivizma”kojom definiše svoju politizovanu postmodernu umetnost,koristio je i u predstavi iz 2003, Euripidovom Herakluili, kako ga sam naziva, Heraklovoj deci. Ubeđenda pozorištu treba vratiti funkciju prostora susretanjaumetnosti i društvenog angažmana, ističe da „smo odgovorniza kreaciju otvorenijeg, poštenog foruma, unutarkoga će ljudi govoriti bez ideoloških predrasuda”. 28Na pitanje zašto se bavi Euripidom, odgovara: „Da bihutvrdio da li demokratija još deluje.” 29 Euripidovu tragedijuo temi izbeglica postavlja kao aktivistički teatar,sa stvarnim izbeglicama na sceni, u Nemačkoj s Kurdima,u Italiji s mladima iz Ruande... Politizovana interkulturnaumetnost, koja namerno napušta scenu i nastojida se kreće izvan polja ideologije i političkih opcija.Drugi primer, predstava Reze Abdoha Citati iz porušenoggrada (1994), posvećena Sarajevu, Bejrutu i drugimfantomskim gradovima, ne kreće se unutar eksplicitnogpolja „kulturnog aktivizma”. Slično kao njegoviistočnoevropski savremenici, i Abdoh polazi od Artoa,oslanja se na američku avangardu, kreće se unutarpostbrehtovskog, postdramskog pozorišta, za koji jebila karakteristična bošovska scena-pejzaž. Ujedno jepolazio od iranske tradicije pozorišta, nadovezao se naHafisa, sam otelotvorio dvokulturalnost. U vratolomnomritmu svoje predstave gradio je surovo artoovskopozorište, koje je bilo svesno da nastaje na zgarištu modernecivilizacije. Abdohova predstava nije aktivistička,a jeste politizovana. Ona je „teatar besa” (kako ga nazivaamerička teorija). Ne daje odgovore, već postavljapitanja i daje komentare. Tema kojom se bavi je trojna:identitet, seksualnost i smrt. Scena-pejzaž su ruševine,tačnije groblje onih stvarnih gradova i metafora evropskecivilizacije kao razvaline porušene civilizacije. Pozorište,kao otelotvorenje artoovske kuge. Pozorište šoka,koje koristi postmoderni rečnik da bi izrazilo svoj angažovanignev.Još implicitnije politizovano jeste interkulturalno pozorišteRoberta Lepaža, na primer njegove predstaveZmajeva trilogija i Sedam tokova reke Ota. Lepaž polaziod kanadskog iskustva dveju kultura (recimo, one francuskei engleske Kanade), koje koegzistiraju, a da se> 262

Robert Lepage: Zmajeva trilogija, Ex Machina,Quebec, 1988. Richard Foreman.FOTO ARHIV EX MACHINAstvarno ne integrišu. Oba službena jezika i kulture upredstavama proširuje na kineski, jidiš i japanski. UZmajevoj trilogiji kroz sagu o dvema mladim francuskimdevojkama iz kineske četvrti u Montrealu, u kojojse prepliću odnosi, konflikti i životi likova različitih etničnihbekgraunda: kineskog, francuskog, kvebečkog,engleskog. U Sedam tokova reke Ota kroz dugu storijuameričkog vojnika koji se zaljubljuje u Japanku i ljudekoji ih sreću, priču o mladoj Čehinji koja izlazi iz koncentracionoglogora, postaje zvezda, dok njeni prijatelji uAmsterdamu umiru s ejdsom. Sedmočinka, petosatnapredstava prati i povezuje živote sedam likova na trikontinenta tokom pedeset godina. Josette Féral konstatujeda „Lepažove predstave – scenarije piše sa saradnicima– uokviruju savremeno stanje sveta. Scenuna kojoj se prepliću i međusobno smenjuju kulture. [...]Lepaž nam približava 'drugačije', 'drugo', 'alternativno'.Drugačije kulture odjednom postaju poznate i legitimne.[...] Njegove predstave zalaze s onu stranu kulturnihrazlika i integrišu razlike. Postaju transkulturalne.”30 Kao teme izdvajaju se holokaust, ejds i svetposle Hirošime. Njegov politizovani teatar, koji poimakao umetnost kolekcionara različitih umetničkih i civilizacijskihuticaja, baš to sabiranje oslobađa pozorištenjegove vlastite forme, kroz praćenje ličnih priča pojedinacatraga za paradoksom savremene civilizacije. Lepažje tih paradoksa i te kako svestan, zato se i krećeunutar horizonta koji karakteriše skepticizam Gomez-Penje, kojim ćemo zaključiti ovo predavanje o političkomi politizovanom u pozorištu druge polovine 20.veka. Njegov citat iz polemičke rasprave Nova globalnakultura, nastale početkom našeg novog stoleća, trebada bude indirektni komentar na pitanje o mogućim taktikamapolitizovanog pozorišta danas:Ulazimo u novo, zastrašujuće doba. Svi naši ideološkiparametri i politička uverenja ukrštaju se pod našimnogama. Binarni modeli poimanja sveta odjednom nisuviše funkcionalni – mi/oni, pravilno/pogrešno, progresivno/regresivno,lokalno/globalno, Treći svet/Prvi svet,alternativno/mejnstrim, centar/periferija itd. – neprestanopomeraju tektonske prekretnice u večno fluktuirajućempejzažu. [...] U tom neprecedentnom 'postdemokratskomdobu' [...] humanizam je postao ili samokorporativni 'interes' odnosno 'cilj' ili trendovska marketinškastrategija za računarske firme. 31VII. Postskriptum: Postdemokratska društvamedijatizovanog spektaklaJoš i postskriptum. U bizarnom kontekstu postdemokratskogdruštva kiberprostora i simulakruma umetnicisu se – kako u nastavku zaključuje Gomez-Penja – pretvoriliu nešto „što tek obavlja ulogu dekoratera sveprisutnoghorror vacui i zabavljača novih i sve ciničnijihkonzumenata...” 32 Poststrukturalistička misao moralase zadovoljiti samo serijom „pokušaja otkrića logike pomoćukoje određeni sistem misli i onda celovit sistempolitičkih struktura i društvenih institucija čuva svojumoć”. 33 Umetnost u doba globalizma, postrasnog, postrasističkog,postseksističkog, postideološkog itd. multinacionalnostiposle moderne, koja tvrdi da samo odvolje slobodnog pojedinca zavisi da li će sam biti sposobanda se nosi s ograničenjima rase, pola i društvenih263 >

slojeva, pa se morala suočiti s novom globalističkomideologijom: „novim, transnacionalnim multikulturalizmom,koji je oslobođen 'stvarnih' ljudi različitih boja,autentičnih umetnika, otpadnika i revolucionara”. 34Pozorište i umetnost nalaze se unutar postmodernogdoba, u kojem je estetika „telecityja” i njegove čiste,tehnološki savršene površine postala surogat za etiku.Politizovana umetnost je traženje odgovora na to stanje.Svi su, razume se, osuđeni na marginalizovanost,Piskatorove i Brehtove utopijske projekcije u budućnostiviše ne postoje, a politizovana umetnost opstaje. Idobro je što je tako.Odnosi teksta i predstave u slovenačkom pozorištu drugepolovine 20. veka, Maska, Transformacije, Ljubljana, 2004;Ranjivo telo teksta i scene / Ranljivo telo teksta in odra, Krizadramskog autora u pozorištu osamdesetih i devedesetih godina20. veka, Knjižnica MGL, Ljubljana, 2007; Presvlačenjedrame i pozorišta / Levitev drame in gledališča, Založba Aristej,Maribor, 2008.Sa slovenačkog prevela Aleksandra KOLARIĆTomaž Toporišič (1962) magistrirao je i doktorirao na ljubljanskomFilozofskom fakultetu kod prof. Lade Kralja (tema:Odnos teksta i predstave u slovenačkom pozorištu1969–1994. i Kriza dramskog autora u pozorištu 80-ih i 90-ihgodina 20. veka).U poslednjoj deceniji intenzivno se bavio teorijom i praksomsavremenog pozorišta, u periodu 1997–2003. bio je programskidirektor SMG. Suosnivač je Festivala savremenihscenskih umetnosti Exodos. Dramaturg je Slovenskog mladinskoggledališča, docent na Fakultetu za humanističke studijeUniverziteta na Primorskom u Kopru i generalni sekretarSlovenačkog centra Međunarodnog instituta mediteranskogpozorišta (IITM).Izbor iz rasprava: Postmoderne pozorišne taktike mapiranjaavangarde / Postmoderne gledališke taktike mapiranjaavantgarde; Između pogleda i reči (Slovenačka dramatika ipozorište 70-ih i 80-ih godina) / Med pogledom in besedo(slovenska dramatika in gledališče 70. in 80. let); Čitati dramatiku,čitati pozorište / Brati dramatiko, brati gledališč;Performativni obrt i njegovi tragovi u slovenačkom pozorištuposle 2000 / Performativni obrat in njegove sledi v slovenskemgledališču po letu 2000; Strategije (političke) subverzijeu savremenim scenskim umetnostima / Strategije (politične)subverzije v sodobnih scenskih umetnostih.Autor je tri knjige o pozorištu i drami 20. veka: Između zavođenjai sumnjičavosti / Med zapeljevanjem in sumničavostjo,> 264

1Herbert Blau. To All Appearances. Ideology and Performance. London,New York: Rutledge, 1992, str. 22.2Isto, str. 24.3Isto, na istom mestu.4Isto, str. 13.5Teoriju politizovane i političke umetnosti Aleš Erjavec razvija narazličitim mestima, pre svega u knjigama Estetika in kritična teorija/ Estetika i kritička teorija. Ljubljana: Znanstveno in publicističnosredišče, 1995. i K podobi / Prema liku. Ljubljana: ZKOS, zbirkaUmetnost in kultura, 1996, te u američkom zborniku rasprava opolitizovanoj umetnosti postsocijalizma, Postmodernism and thePostsocialist Condition. Berkley / Los Angeles / London. Universityof California Press, 2003, koji je uredio i za koji je napisao iscrpniuvod; sva tri dela bila su inspiracija za ovo razmišljanje o političkomi politizovanom pozorištu.6Blau, str. 28.7Isto, str. 8.8Valentina Valentini. Aesthetics and politics in Eastern EuropeanTheatre.www.datum.org/12DATUM/Valentini_Avantgarde.html9Živo gledališče / Živo pozorište III. Dušan Tomše (ur.). Ljubljana:Knjižnica MGL 65, 1975, str. 175.10Bibič, Polde. Izgon. Pripoved o uspehih, spopadih in padcih v Štihovemobdobju ljubljanske Drame / Progon. Povest o uspesima,sukobima i padovima u Štihovom razdoblju ljubljanske Drame.Ljubljana. Nova revija in Slovenski gledališki muzej, 2003, str.379.11Kralj, Lado. “Hipijevsko, čutno, razpuščeno / Hipijevsko, čulno, raspojasano.”Zbornik 20 let EG Glej / Zbornik 20 godina EG Glej, nepaginisano.12Andrej Inkret. Milo za drago. Ljubljana: Knjižnica MGL 76, 1978,str. 144.13Veno Taufer. Odrom ob rob / Ivicom scene. Ljubljana: DZS, 1977,str. 141.14Vidi, pre svega, Martin Jay: Downcast Eyes. The Denigration of Visionin Twentieth-Century French Thought. Berkeley: University ofCalifornia Press, 1993.15Andrej Inkret. Za Hekubo, Gledališka poročila / Za Hekubu, Pozorišniizveštaji 1978–1999. Ljubljana: Slovenski gledališki muzej,2000, str. 239.16Vili Ravnjak. Mariborski gledališki nemiri / Mariborski pozorišninemiri. Ljubljana, Knjižnica MGL 111, 1990, str. 90.17Théâtre en pièces, Le texte en éclats, Emmanuel Wallon (ur.).Louvain-la-Neuve: Etudes Théâtrales 13/1998, str. 121.18Tine Hribar. Sveta igra sveta (Umetnost v post-moderni dobi).Ljubljana: Mladinska knjiga, 1990, str. 288.19Aleš Erjavec. Estetika in kritična teorija. Ljubljana: Znanstveno inpublicistično središče, 1995, str. 200.20Isto, na istom mestu.21Ravnjak, str. 74.22Meta Hočevar. „Verjamemo samo osebnemu.”, Uganka korajža/ „Verujemo samo vlastitom”, Zagonetka Hrabrost, Gledališki listSNG Drama, 1994/95. št. 4: 7–10, str. 7.23Martin Kušej. „O poskusu uprizoritve Cankarjevega Pohujšanja vdolini šentflorjanski.” / O probi predstave Cankareve Sablasti.Pohujšanje po Cankarju, gledališki list SMG, sezona 1991/1992,predstava 1, 1991: 6–10, str. 6.24Isto, na istom mestu.25Matjaž Berger. „Umetnost je disciplina – jaz pa nisem oficir /Umetnost je disciplina – a ja nisam oficir.” Maska. god. III. br. 4/5.1993: 53–54. (Maja Breznik), str. 53.26Aleš Erjavec (ed.). Postmodernism and the Postsocialist Condition.Berkley/Los Angeles/London. University of California Press, 2003,str. 20.27Josette Féral. Pluralism in Art or Interculturalism? Amsterdam:vc.minibuza.nl/ukverslag_feral.html, 1996.28Selars intervju za ARTicles Online, Peter Sellars: Cultural Activism inthe New Century. (1999) www.abc.net.au/arts/sellars/text.htm.29Isto.30Féral, nepaginisano.31Guillermo Gómez-Peña. “The New Global Culture”. The DramaReview 45, 1, Spring 2001, str. 7, 11.32Isto, str. 11.33Political Theory and Performance. The University of MichiganPress, 1992 (Reinelt, J. G., Roach J. R. Ed.), str. 113.34Isto, str. 12.265 >

Teatralije

MIROSLAV RADONJIĆPOZORIŠNI REFERATIISIDORE SEKULIĆPre nešto više od osamdeset godina, Dušan Matić jeprvi put izrekao, zapravo zabeležio, da „svako nosi usebi svoga Ujevića”. Ponavljao je tu tvrdnju, morampriznati, neretko, ali uvek sa željom da nas prene iz kakvihdrugačijih zanosa ili skrene sa stranputice i time,mirno i staloženo, podseti na istinu staru koliko trajanje,koliko buđenje materije, da se samo vaskolikim zbiromniza ličnih sudova može izvesti opšti, jedinstveni sud oautoru i njegovom delu, zapravo doći do premisa nužnihza donošenje koliko-toliko ispravnih zaključaka, bilo oopusu jednog stvaraoca, bilo o stvaralaštvu uopšte.Upravo zbog toga su moja iščitavanja Isidore Sekulićeve(1877–1958), pa prema tome i moja Isidora, poneštodrugačija od onih nastalih predanim i pedantnimbeleženjem data i književnoistorijskih sudova o njenomstvaralaštvu, jer za povod imaju pozorišna promišljanjaove, nadasve akribične i meditativno lirske prvosveštenicesrpske književnosti. Tačnije, zapise i nemire, te dvevelike kategorije njene sintakse, koje su, kada je teataru pitanju, u njemu i s njime imale svoj dugi, preispitivačkidijalog, bez prekida.Interesovanje Isidore Sekulić za pozorište zasigurnotraje odavno. Od školskih, studentskih i suplentskihdana, da bi joj pisanje o njemu postalo, zakratko, zadatkompočetkom 1909. Naime, na molbu Jovana Grčića,koji je u to vreme uređivao kulturnu rubriku u novosadskom„Braniku”, Sekulićeva je u ovom listu vojvođanskihliberala, u četiri prikaza, komentarisala šest predstava(Nušić: Svet, Predić: Golgota, Blumental: Kad čovekstari, Niter i Derlej: Šolja teja, Mejak i Halevi: Babinoleto i Gorki: Na dnu), što ih je Srpsko narodno pozorišteizvelo tokom gostovanja u Pančevu. Uostalom,ko bi to od nje, tada u Pančevu, i znao bolje?Kasnije se broj napisa, eseja i studija o pozorištu povećavaoi, rekao bih da je teatar, tako, postao i ostao trajnompreokupacijom svojevremeno zamoljenog, a svojomvoljom pristalog kritičara koji se, u svakom času,trudio da ništa i nikako ne preboravi niti pak smetne suma, od tih manje ili više svečanih, svetlih, blistavihtrenutaka dešavanja na sceni i oko scene. Uz to, ne zaboravimo,i najverovatnije prve, ako ne i prve baš, ženekoja se u periodu uobličavanja i formiranja naše teatarsko-kritičkemisli bavila sveukupnošću pozorišnog čina.I to skoro pedeset godina – tačnije, od februara 1909,pa do koji mesec pred smrt, kada je u oktobru 1957, u„Književnim novinama”, objavljen njen Bore Stanko-267 >

vića vilajet, u kojem kao da, sluteći skori odlazak, piše:„...sve prolazi i već je prošlo, a ne može da se prežali” iza potvrdu navodi Mitketove reči, zapravo u čitavomtekstu citira samo jednu jedinu rečenicu Bore Stankovića,onu: „Otvorenih očiju treba u grob da legnem!...”A prva joj je, ona iz „Branika”, bila o smehu („Iz iskustva,a i psiholoških i fizioloških rasprava, znadem dugačakniz svakojakih smejova”).Ne znam da li je iko pomislio da sačini imenik stvaralacaiz oblasti lepih umetnosti – dakle, pisaca, kompozitora,slikara, vajara, glumaca, pevača, baletskih igrača, muzičara,arhitekata, prevodilaca – o kojima je pisala, ili ih,s punom i potpunom obaveštenošću tek pominjala IsidoraSekulić. Znam jedino da su se napisi o pozorišnimtvoriocima približili osamdesetom broju. A pisala je,doslovno, o svim temama koje su interesovale, ili mogleinteresovati njen analitički um. O grčkim tragičarimai no-drami (prva u nas), o Šekspiru, Molijeru, Puškinu,Dikensu, Ibzenu, Strindbergu, Čehovu, Gorkom,Mereškovskom, Pirandelu, Šou, Čapeku, ali i o O’Nilu iBeketu, o Držiću, Maruliću, Vojnoviću, Jakšiću, Kostiću,Nušiću, Kočiću, Bojiću, Prediću, Krleži, Dimoviću i, presvih, o Njegošu, o Mocartu, Vagneru, Čajkovskom, Musorgskom,Delibu, o Arturu Honegeru, dakako. SaraBernar, Ana Pavlova, Eleonora Duze, Kajnc, Šaljapin(pre svega kao glumac) i Kačalov biće joj jednako važnikao i Ružić, Dobrinović, Spasić, Milka Marković, Lukići,Plaović, Žigon, Marija Crnobori i Mata Milošević.Bila je od onih, ne baš retkih, a umnih, koja je na pozorište,začudo, gledala kao na nešto efemerno. „Scenskaumetnost, jedina življena umetnost”, veli ona, „smrtnaje. Od najtrošnijeg u slavi sastoji se slava glumca: od popularnosti;od pljeskanja slučajno sabrane gomile; odsvirepe ljubavi koja luduje za komedianstvom. (...)Stoga je igranje, kao i gluma, tragedija večnog vezanogza prolazno. U času postanka, već je u času nestanka.”Moje pak mišljenje je da delovanje jedne predstave ilikreacije darovitog glumca ne iščezava, nego traje dugo,na neki način zauvek, kao što zauvek traje sve ono štoje među ljudima stvaralačko.Uostalom, nisu li upravo njena vazda temeljno i valjanoobrazložena razmišljanja o pojedinim interpretatorimapostajala pravi medaljoni o veštini glumaštva, pretočeniu brušeni literarni iskaz retke lepote, opovrgavaliizrečeni sud. „Zauzimao je Moisi”, beleži Sekulićeva,„svoje mesto na pozornici kao nebesko telo svoje uprostoru. A glas toga čoveka ima od glasa budućih vremena,vremena kada će ljudi biti bliže čovečanstvu ičovečnosti. Aleksandar Moisi je prethodnik onih Orfejakoji će glasom čovečnosti kamenje oživljavati i životinjeu duhovna bića pretvarati.” Ili o glumi Šaljapina:„...umeo se sav, telom i duhom, kao moćna reka umore, survati u neki krater i podati mu se. Ali u jednommomentu glume bi odjedared, kao gejzir šiknuo uvis,kao demon onog kratera, sila koja će ga do poslednjekapi krvi i svesti iživeti... On je bio glumac tako kompletan,silan i strašan kao veliki ubojit brod.” Ili o Kačalovukao Cezaru: „To je sila fantazije koja je u malomodlomku držala i kretala veličanstvo forumske katastrofe.”Opčinjena, kao i Crnjanski, glasom Milke Marković,naše Eleonore Duze, ona uskliknički zapisuje:„...ali glas, tembr njena glasa! Toliko boja, toliko vibracija,toliko sigurnosti i tonske čistoće i distinkcije! Kaou jednoj Elgarovoj simfoniji”, kao što, opet, o jednomod najboljih onovremenih tumača Pirandelovog HenrikaIV ne može a da, s izvesnim nežnim lirizmom i oduševljenjem,istovremeno, ne kaže: „Drhtao je Ruđeri finimdrhtanjem kojim drhće metal male trube kroz kojudolazi veliki ton. Nezaboravno zavazda.” – Nigde ničegaod efemernog. Nigde od prolaznosti. Zapisivala jetačno, savesno, precizno – za ostavinu budućnosti.Međutim, njenom svevidećem oku, u pozorištu, ništanije promicalo. Vezana dugogodišnjim poznanstvima, abiće i pokojim prijateljevanjem, za književnike i umet-> 268

nike okupljenje oko Jugoslovenskog dramskog pozorišta,uputila se jedne večeri na predstavu Šoove Kandide,razmišljajući o tome „kako je paradoksima Hamletosvajao svet, a Šo – Evropu. Samo što je Hamlethteo mnogo da sazna, a Šo je hteo mnogo da hoće; izato je Hamlet postao tragični princ, a Šo je ostao žurnalistakoji pravi dobre viceve”. I dodaje: „Prosto rečeno:vrlo se teško glume Šoovi prijatni komadi. Morajugovoriti tela, oči, ruke i noge, mima, gestovi, pauze. I pritom ne zaboraviti da je kod Šoa vaspitanje skoro ličnostu drami.” Njoj će se, tada, dopasti „mladi umetnik kojise zove Stevo Žigon” jer je „neodoljivo mlad i neodoljivodete, koji je stvorio ulogu Mâčbenksa od sameemocije. Ja davno nisam tako savršeno čula kako krv,kako darovita krv šapće sa scene... Žigon je mene uzbuđivaovrstom parafraze na mladoga Šelija”. Marija Crnobori,kao Kandida, „mnogo je videla i volela sebe”,dok je Mata Milošević, tumačeći pastora Morela, „engleskipomnjiv ovakvu Šoovu koncepciju dobro progutaoglavom... A kreacija ta je stalno imala dosta oznakaengleske stvarnosti”. Otkuda, pitam se, ono „dosta” uovoj rečenici? Odgovor će, odmah, stići od same IsidoreSekulić: „Dobro glumiti Engleze, tu najznačajnijunaciju na svetu, glumiti englesku krizu u Beogradu, nijetako lako ni u Šoovom komadu. (...) Naši su glumcimnogo mogli.”S druge strane, do samoodricanja i duboke odanosti,pobožno zavetovana Njegošu, ona će posle scenskog izvođenjaGorskog vijenca, u adaptaciji Raše Plaovića,rezignirano, ali ispravno, konstatovati da „velike jupiterskereči ne mogu sasvim dobro da legnu u recitatorskudikciju”, da je „na sceni vladala statika”, konačno daGorski vijenac nije drama, nego „jedan golem dramskii mitski materijal” što ga je pokušao da uobliči „plah uumu i mašti Raša Plaović” koji „bi se mogao zvati i Plahović”.Uvek odmerena, izuzetno korektna, pokadšto ueufemizmima, kako nikoga ne bi ni izdaleka uznemirilaa kamoli povredila, nije nikad mogla oprostiti ovu Plaovićevuscensku neobuzdanost.No, još nekolike su njene kategoričnosti i besprizivnosti.Baveći se kao niko pre nje – kod nas – Pirandelom,posebno analizujući problem relativiteta u njegovimdramama i pripovetkama („... celo Pirandelovo delo jejedna akutna komedija ili tragedija osećaja i odnosa nabazi relativiteta”), ona – a da to, začudo, niko od našihkritičara, pa čak ni Jovan Hristić, nije uočio – presićenafrancuskim vodviljem i jevtinim, a prostim austrijskim,hansvurstovskim improvizacijama, duhovito zaključuje:„Sa Pirandelom se definitivno iskorenjuje pozorišni pisackoga zanima zbrkanost u identitetu cipela hotelskihgostiju.” Ili, može li se, sme li se, uopšte, ne prihvatatikao vjeruju ono njeno izričito, stameno dixi: „Šekspirje, do danas, potonja uzorna drama i tragedija”,posle čega, logično, sledi zaključak: „Ukratko, menevuku, i privlače, i radost su mi umetnici koji ’svet stavljajupod pitanje’.”Nije trpela, a i ko bi, ošljarenje u prevodnoj literaturi, apogotovu dramskoj. Car-jezik bio je za nju, poput Peruna,vrhovno božanstvo. Moćan i nepovrediv i nepoderiv.Zato je i umela u svojim književnim i pozorišnimreferatima da ljuto zameri na prenebregavanju pojmovnihi zvučnih suština (v. Ivo Vojnović: „A Trilogy of Dubrovnik”,Oko Šoove „Kandide”, O prevodu Puškinovepoeme „Gost od kamena”), dokazujući stalno, i iznova,i opet da je „prevoditi na strani jezik opasno preduzećeu kome se najčešće ne može nenastradano proći” a kojimse i piscu, i glumcu, a time i liku koji tumači, moženaneti „jedna vrlo nespretna usluga”.Vrednujući predstavu kao zbir svekolikih činilaca, IsidoraSekulić ne propušta da saopšti makar rečenicudveo svojim impresijama scenografijom, maskom, muzikomili čim drugim. Stoga i čitamo da su „vanrednedekoracije (u Careviću Aleksiju Mereškovskog) prikazivalesablasni Petrograd bolje nego ičiji opis”, „da u ulo-269 >

gama gde nije naglašena oronulost tela i bolest netreba farbama dočarati izraz bolu i mukama” (Predić:Golgota), da je proslavljeni glumac „inteligentnomigrom dao mnogo. Ima samo jedno ali. I to jedno nesedi u njemu, nego u ’šaptalovom ormanu’” (Mejak iHalevi: Babino leto). Čak su i „tamburaši i pevači iza kulisatakođe grešili. Manje bi bilo više” (Predić: Golgota).Težeći da u svom makar i fragmentarnom sudu o pozorištnicima„bude što više pravedna, a što manje nepravedna”,kako sama kaže u studiji o Anatolu Fransu, onase, sumnje nema – nespominjanjem reditelja, tih vrhovnihžreca svakog pozorišnog čina, ipak, ipak, o njihogrešila. A neće biti da njoj, pametnici i sveznalici, nijebio u zananju presudni uticaj reditelja na scensku valorizacijuknjiževnih vrednosti i značaj njegovog ukusa idara da dramsko-literarne slike preobrazi u adekvatna,pa samim tim, i vizuelno nova određenja. Jednostavno,u tom smeru, iza nje „ostalo je ćutanje”.Svojstvenim stilom, tonom, žestinom i načinom raspravljanja,ali uvek lično i neposredno, za razliku odmnogih teoretičara teatra, razumela je dobro i razumelaje davno da je „drama nad dramama istorija” i da„u pozorištu ima najviše pozorišta”.Stalni saputnik njegov, Isidora Sekulić, sada to već dobroznam, ostaće zapamćena i kao sugestivni, kadikadopori ali iskreni i analitički prosuditelj njegovih sveukupnihlepota, nemira i neiskaza, pre svega lucidnošćuduha, elegancijom izraza i „plesom riječi” (Matoš), ukoje je isposnički verovala.U tekstu naslovljenom Umrla je Selma Lagerlef IsidoraSekulić koncizno i tačno i za pamćenje piše: „Mit je zbirživih imaginativnih moći u celom narodu.” – A ona je,zapravo, to postala. Znači, „Nema groblja, nema laži!Zato ima poezije i religije”.Marija Crnobori (Kandida) i Mata Milošević (Morel) u predstaviKandida Dž. B. Šoa, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta(1951)> 270

EUĐENIO BARBAPOHVALA VATRI(Govor povodom uručivanja počasnog doktorata koji je Euđenio Barba dobio na Nacionalnom univerzitetuumetnosti Buenos Airesa (IUNA), 5. decembra 2008)Govor mi je kao dim a telo mi gori. Počinjem ovom rečenicomda bih sprečio da naslov mog govora – „Pohvalavatri” – zvuči kao opravdanje destrukcije. Zamišljenje, zapravo, u slavu promene i, prema tome, otpora.Uvodna rečenica je naslov predstave američkeglumice i pozorišne autorke Deb Margolin, borbeneumetnice koja često nastupa sama. Njeno telo je njenapozornica, a „goreti” postaje sinonim za biti – živ.Vekovima su gledaoci posmatrali glumce pod treperavomsvetlošću sveća i gasnih lampi, u atmosferi kojuoživljavaju nepredvidive i promenljive senke, daleko odonih ukroćenih našom domaćom strujom.Svako od nas je bar jednom iskusio predstavu koja nasje spržila, pretvarajući u pepeo naše poimanje teatra,glumačke umetnosti i sopstvene uloge gledaoca.Deca i starci, zaljubljeni ili ludi, oduvek su gledali nezaboravnei kratkotrajne predstave u treperavoj igri plamenovaognjišta ili vatri u polju.Postoje baklje kojima umetnici vizionari bacaju novosvetlo na praksu i koncepciju našeg zanata, potpaljujućivatre koje se hrane doslednošću njihovih života.Pozorište je „zemlja vatre”.U razgovorima o predstavi, naročito među profesionalcimai znalcima, ideja vatre ponavlja se kao lajtmotiv:vatra izvođenja, gledalište koje je zapaljeno, požar strastii aplauza. Kad je komedija sjajna i iskričava, kad tragičarizgara u groznici i pobuni ili glumica plamti u prezirui želji za osvetom, gledaoci, skamenjeni ali srećni,susreću se s dilemom: da li je to samo njihov utisak ilizaista odnekud preti požar?Pozorišta već stolećima ne uspevaju da se odvoje od iznenadnihali neizbežnih susreta s vatrom. U prosekubivaju spaljena na svakih pedeset godina.Sva pozorišta u San Francisku izgorela su u trodnevnompožaru posle zemljotresa 18. aprila 1906: opere Grandi Tivoli, pozorišta Alkazar, Fišhers i Alkazar, Kalifornija,271 >

Kolumbija, Mažestik, Central, Orfeum i Kinesko pozorišteu Kineskoj četvrti.Pozorišta Lirik, Šatle i Teatr de la Port Sen-Marten sravnjenasu sa zemljom za vreme Pariske komune 1871,kad su ih komunari zapalili.Hoze Posada je ovekovečio razaranje pozorišta u Puebluna litografiji koja se, kao alva, prodavala u Meksiku,dok je stradanje Boljšoj teatra u Moskvi, izgorelog podnaletom nemačkih bombi 1942, inspirisalo Staljinov govorkoji je raspalio patriotski duh njegovog naroda.Čitava generacija pozorišnih stvaralaca nestala je u plamenu5. septembra 2005. u pozorištu Beni Sveif u južnomEgiptu: više od četrdeset glumaca, kritičara i studenatakoji su gledali predstavu Uhvati snove MohamedaŠovkija. Oni su bili okosnica teatarskog pokretasedamdesetih i osamdesetih.Pozorišta u plamenu kao da povremeno teraju svoježitelje – glumce – prema drugim gradovima, izbeglištvuili novim avanturama, kao što je slučaj s VilhelmomMajsterom u Geteovom romanu. Ili, kao što je anonimniautor zamislio kad je nacrtao poznatog glumcaJodelea kako bezglavo beži iz vatrom zahvaćenog Marateatra, 1634. Bilo kako bilo, ako su to bile katastrofe,kako možemo da ih shvatimo kao metafore?Čitav Holandski paviljon na Kolonijalnoj izložbi pretvorenje u pepeo, a jedini izuzetak bilo je njegovo pozorište.Tog uspavanog leta 1931. u Parizu, novine su dirnulečitaoce opisima izvođača s Balija koji su bežali sasvojim pozlaćenim kostimima čvrsto stisnutim uz grudi.Mnogi Parižani otišli su da pogledaju predstavu ovihekscentričnih igrača, spremnih da rizikuju sopstvene životekako bi spasli scensku odeću. Među njima bio je iAntonen Arto.Na kraju predgovora za knjigu Pozorište i njegov dvojnik,Arto govori o vatri. Čini se da priča o mučeništvu,a zapravo preispituje život. Objašnjava šta bi kulturatrebalo da bude, a šta nije. Dah njegovih reči zaista jesteizdah tela. Zbog toga ih je neophodno doslovce prevesti,kao mantru protiv duha njegovog veka i ovoga ukome mi živimo:Isto tako, kad izgovorimo reč život, treba da znamo danije u pitanju život koji potvrđuju spoljašnje činjenice,već ona vrsta krhkog i živog žarišta u koje forme ne zadiru.I ako postoji nešto pakleno i istinski prokleto uovom vremenu, to je činjenica da se artistički zadržavamona formama, umesto da budemo slični mučenicimakoje spaljuju i koji se krste na svojim lomačama. 1Arto ne govori eksplicitno o glumcima. Ipak, ti mučenici,krštenje među plamenovima i ta lomača odmah sushvaćeni kao ekstremni i idealni lik glumca. DžulijanBek i Džudit Malina taj imidž ugradili su u temelje svogLiving teatra, teatra-u-životu.Antonen Arto bio je možda najsiromašniji, najjadniji i,s profesionalnog stajališta, najneautoritativniji međuprotagonistima velike reforme teatra u prvoj poloviniprošlog veka. U zanatskom pogledu on nas malo čemumože naučiti. Ipak, mi ga danas ubrajamo u svoje učitelje,iako on to nikada nije bio. On je studirao svoju raspolućenudušu i iz toga mnogo naučio. Neraskidivo jepovezao srce pozorišne umetnosti s bolom ranjeneduše. Arto nikada nije spuštao oružje i čitavog života jeiznova padao i ustajao spreman na nove borbe. Sve donoći kada je izuo cipelu i, držeći je u ruci kao amajliju,pošao na svoje poslednje putovanje.Arto je pokazao nama, ljudima teatra, ne tajne zanata,nego ono što mi, pomoću zanata, moramo da izdržimoi čemu se možda nadamo: izlaz. To je samo delić našeprofesije. Ali bez tog malenog dela, umetnost i zanat1Antonen Arto: Pozorište i njegov dvojnik, prevod Mirjana Miočinović; Prosveta, Beograd 1971.> 272

jesu tek prolazni, kratkotrajniblesak.Mi znamo zašto suzgrade pozorišta gorelei gore: zbog nepažnje,surovosti nebesa,interesa, gangsteraja,fašizma, osvete i zastrašivanjaili, naprosto,starosti.U pozorištu, u toj„zemlji vatre”, materijalizujuse dve različiteprirode. Jedna je katastrofa,druga transformacija.Jedna uništava,druga pročišćava, kali Euđenio Barbagvožđe i izdvaja zlato izblata. Govorim u slavu ove druge vatre. Iz te druge vatrenaša profesija izvlači život i vrednost: svoju igru.Igramo li? Da. Igramo. Ili, tačnije, ne, ne igramo. Mistvaramo pozorište. Ali ko može da kaže u čemu je razlikaili gde se prelazi granica?Mi uvek igramo, ali ne uvek zbog prilagođavanja nekomestetskom žanru. Igramo kao po užarenom ugljevlju,jer ta igra je u suštini nedestruktivni otpor, nenasilnirat protiv prirode koja nas potčinjava i zbog toga, višeili manje svesno, odbacivanje istorije kojoj pripadamo.Kao da imamo krila; kao da moćno korenje ponire dubokou zemlju pod našim nogama; kao da naše „ja” jesteonog drugoga; kao da smo slobodni. Ali skromno,jer ta igra mora da poseduje skromnost zanata i jestejedva nešto više od vežbe iz kao da. A za gledaoce to jepre svega razonoda.Ako postoji išta što je očigledno nemoguće povezati spohvalom vatri, to je ideja razonode. A ipak…Naša umetnost nije stvorena da bude umetnost. Onane teži dostizanjudefinitivog oblika.Ona stremi nestajanju.To je arhaičnaumetnost, ne samozbog toga što je danasisključena ili seisključuje iz glavnogizvođačkog žanrovskogzahteva našegvremena – reprodukcijei reproduktabilnosti.Nego, presvega, zbog činjeniceda obličjem razonodemože da prikrijeduhovno istraživanje,proces kojiprotresa, ojačava i vremenom menja našu svest, uvodećinas u okolnosti određene drugačijim vrednostima.Moramo da ostanemo s nogama čvrsto ukopanim uzemlju i očima prikovanim na blagajnu. Ali ne smemoda zaboravimo da je pozorište fikcija u prelazu ka drugačijojstvarnosti, ka odbacivanju one koju verujemoda poznajemo. Pozorište je fikcija koja može da promenii one koji igraju kao i one koji posmatraju. Ništagrandiozno, preteće, jeretičko, ekstremno. Samo razonoda.Razonoda jeste elementarni sastojak naše umetnosti,kao hleb za umetnost Mediterana. Nema jela bezhleba. Ali, sam hleb, na kraju, nije dovoljan.Razonoda može da bude vrednost sama po sebi. Kadvreme nikako da prođe, za one lišene slobode ili onekoji se suočavaju sa sopstvenom patnjom, gubitkomidentiteta ili smrću, razonoda može da predstavlja formuluživota, opstanak pred užasom. Dostojevski pričao vodvilju koji su zatočenici logora u Sibiru odigrali u273 >

aristokratskoj odeći i s nogama u lancima. Za njih je tobio način da pobegnu od stvarnosti. Igranje amaterskihpredstava za vreme krvavog rata između vojske i gerilacaSvetlog puta, u Ajakuču u Peruu, bio je potez ravanherojstvu za grupu mladih ljudi koje znam. Iz potrebeda pronađu čamac za spasavanje od strahota, postalisu i glumci.U renesansnoj Evropi, jedan od načina oživljavanjagozbi bila je prava vatra. Bogati domaćin kupio bi jednu,dve kuće, isterao stanare i napunio ih fitiljima i barutom,a zatim ih potpalio. Ovakve predstave primane sus oduševljenjem.Za one koji nisu direktno upleteni, vatra može da budespektakl. A oni koji o njoj izveštavaju, mogu da je videkao metaforu za uznemirujuću snagu pozorišta u srcugrada, ili njegovu prirodu inkubatora moralnih izopačenosti,istovremeno opisujući glumca kao „beskućnika”,uvek na ivici da bude isteran: od strane vatre, fundamentalista,moćnika ili ekonomske eksploatacije.Možda i ne bi trebalo da koristim vatru kao metaforu uzemlji u kojoj je Pikadero teatar spaljen 1981.Kad sam pročitao da je Argentinom vladala grobna tišina,da je bilo trideset hiljada desaparecidosa, hiljadepolitičkih zatvorenika i milion prognanika, da su narodnevođe ubijane, zatvarane ili napustile zemlju, i da jeikakav oblik organizovanja bio gotovo nemoguć, inicijativanekolicine, ne više od stotinak, glumaca, pisaca,scenografa i tehničara Abierto teatra učinila mi se kaoples po užarenom ugljevlju, u borbi protiv nasilja Istorije.Diktatorski huligani koji su zapalili Pikadero teatar avgusta1981, nisu predvideli da će njihovo kriminalno delosamo podstaći i osnažiti taj ples. Brojni upravnici komercijalnihpozorišta ponudili su se da nastave inicijativuAbierto teatra, desetine slikara doniralo je radoveza sakupljanje sredstava, a podršku su pružile i najpoznatijeličnosti kulturnog života.Pisac Karlos Somiljana opisao je taj ples kao: „Osnovnicilj Abierto teatra je da ponovo bude u stanju da nasbez stida pogleda u oči.”Postoji vatra koja ne može biti ugašena u svesti pozorišnihljudi niti iz sećanja pozorišnih zgrada.U večernjim satima, 7. maja 1772, u Amsterdamu, zavreme Monsinjijevog Dezertera, komične opere u tričina, vatra je razorila Šouburg teatar i odnela osamnaestživota. Za samo tri godine, sagrađena je još većai impozantnija zgrada.Do 1941. Šouburg je bio najvažnije gradsko pozorište,smešteno u srcu starog Jevrejskog kvarta, u Plantageburtu.Oktobra 1941, Nemci koji su okupirali Holandiju,menjaju mu ime u Jevrejsko pozorište, samo za glumce,muzičare i gledaoce Jevreje. U septembru 1942. pozorišteje zatvoreno i postalo sabirni centar. Sto četiri hiljadeJevreja – muškaraca, žena i dece doterano je donjega, a odatle u logore smrti u Nemačkoj i Poljskoj.Od centra kulture i zabave Šouburg tako postaje zlokobnomesto straha i patnje. Po okončanju rata, nije mogloda povrati originalnu namenu i ostaje zatvorenogodinama. Ostalo je spomenik. Danas, ulazeći u bivšepozorište, vidimo kako gori večna vatra.Slikom vatre kao čistog sećanja, koja gori bez dima rečii bez tela, mogao bih da završim svoj govor.Zaključiću, ipak, imaginarnom zdravicom, kako je toobičaj u pozorištu, kad pribegavamo pantomimi umestomaterijalnim objektima.Zamislimo da se ispred mene, na ovom akademskomstolu, nalazi flaša piva. A onda se okrenimo ka obalamaTemze, jednoj od naših drevnih pozorišnih domovina.Vest o prvom požaru u istoriji evropskog pozorišta nalazimou pismu engleskog aristokrate, sera Henrija Vatona,od 2. jula 1613, poslatog seru Henriju Bekonu.Počinje objavom da će ostaviti po strani sve političkediskusije i državne argumente u želji da opiše novosti sobale reke.> 274

Ser Vaton javlja da su „Kraljevi ljudi”, Šekspirova trupa,postavili novi komad All Is True 2 . Predstava je raskošna,s veličanstvenim kostimima i tepisima po sceni,bogatiji i državniji društveni događaj nego neka dvorskaceremonija. Za vreme predstave ispaljene su topovskesalve i nekoliko iskri doletelo je do slamnatog krova,izazvavši, za manje od jednog sata, totalnu destrukcijuzgrade.Znamo da je Glob ponovo izgrađen sledeće godine,ovaj put s crepom na krovu. Godine 1642, Puritanci usvom religijskom zanosu zatvaraju sva pozorišta, uključujućii Glob, čiji arhitektonski oblik tone u zaborav.Kada su, nekoliko decenija kasnije, pozorišta ponovodozvoljena, profesionalci su prihvatili italijansku scenu.Prošlo je više od tri stoleća dok Glob, jedan od naših mitova,nije dobio novi dah života. Ostaci nekadašnjezgrade otkriveni su 1989. na obali Temze i, na inicijativuSema Vanamejkera, američkog glumca i reditelja, noviGlob je rekonstruisan 1997, po starom elizabetanskommodelu i blizu mesta onog prvog teatra.Ser Vaton je dobro znao da drama treba da se završi uzmalo farse, te zaključuje pismo umirujući sera HenrijaBekona rečima da je samo jedan gledalac bio u životnojopasnosti. Pantalone mu je zahvatio plamen i verovatnobi bio živ ispečen da nije bilo veselog pijanca koji jevatru ugasio polivši je flašom piva.Pored tolikih vatri, zar ne bi bilo prikladno da se i mi poslužimočašom hladnog piva?S engleskog prevela Gordana KAMENAROVIĆ2All is True je prvobitni naslov Šekspirove istorijske drame Henri VIII275 >

Portret

TABAČKI, PRVI TOMPokušaj njegovog vizuelnog portreta mogao bi početiovako: ultraelegantni, visoki gospodin s pogledom negdeiznad ili u sebe... zastaje pred semaforom ispredNarodnog pozorišta u Beogradu, zatim, pogleda kratkou afišu Vertera na ulazu i nestaje u svečanom holu. Kojifrejm kasnije, barmen u bifeu na četvrtom spratu prihvatićeljubazno umetnikov smoking i doneti mu „kaoobično”. Mislim, bez leda... U fonu muzika Vertera, a izastop-kadra zamišljenog Miodraga, fotografija malogMiće s krilima. Crno-bela uspomena na prve korake nasceni. Trebalo je da odigra Biberčeta. Koji gutljaj kasnije,izascenski mrak će progovoriti njegovim skupocenimitalijanskim đonom i pojaviće se u scenografiji prveslike Vertera. To se zove hod kroz sopstvene iluzije. Dodirnućezamrznute latice – od materijala čiji sastav nećemodoznati. Profesionalna tajna, ili još jedan zajedničkiproizvod njegovih nadželja i hemičara umetnosti uradionicama Narodnog pozorišta.– Čini mi se da me je, kao i reditelja Nebojšu Bradića,više interesovalo da Vertera smestimo u vreme nekognovog senzibiliteta i novog romantizma, a manjeu neki konkretan prostor šumarka, bašte, sobe jedne,sobe druge, ili nekog gradskog trga. Smatrali smo daje to od većeg značaja za praćenje predstave i prosto277 >

smo ispoštovali muziku i pokušali da se na nju nadovežemosavremenim senzibilitetom drugačijim odpuke ilustrativnosti i smeštanja radnje u određenomesto i vreme.Pored prirodnih materijala: zemlja, drvo, voda... voli ikaprice s poreklom u novom tehnološkom registru. Recimo,neon. Što efektno ilustruje predstava Disharmonija.Nepredvidivi mir pučine sugerisan je haiku instalacijom.Nekoliko svetlećih valova, poput svetlećeg krvotokapesnika Disa, lome se u vizuelnu strofu. Okeanskinespokoj puta za Ameriku, u Buretu baruta, ublaženje kolorom veštačkih talasića. Neon je i u osnovi štimungaza tragičnu psihodeliju u predstavi Buba. Mizantropuje smislio nepodnošljiv, bezvazdušni, dlakavprostor skorojevića, tapaciran jambolijom. Jambolijastvari, jambolija karaktera.– Volim da istražujem, bilo da je reč o prirodnom ili veštačkom.Ili u okviru materijala istog porekla. Tada gapodvrgavam različitim formama i simboličkim značenjima.Uzbudljivo je i za mene i za gledaoca kada se otvorezačuđujuće, brojne mogućnosti istog materijala.Vežbamo i uživamo svi. Naročito kad se predrasuda ostriktnoj upotrebi jednog materijala u jednom žanruprevede u drugo, simboličko polje i stvori zapitanostšta je zapravo realno a šta artificijelno.Sve što radi ima duboki simbolički smisao. Nekada se tameta-snaga ostvaruje umnožavanjem istog simboličkogznaka, kao što je, recimo, kompozicija recki u Buretubaruta. Dijagonala u spektaklu Figarova žendiba i razvod,pored vizuelnog potencijala, ima i dramsku sugestivnost;ona je i trijumf i propast revolucije, ekstazapraznika i ljubavi, ili – pad u žalost i samoću.– Do dijagonale sam došao vrlo lako. Zapravo, ja nisamsklon mistifikacijama. Do dijagonale sam došao nakonrazgovora s rediteljem Slobodanom Unkovskim koji jeimao potrebu da neke stvari stavi iza, neke ispred. Da,prosto, to što se dešava na sceni bude fragment nečegašto je mnogo veće, mnogo opštije ili mnogo lepše, svejedno.Pa, nekako mi se činilo da je taj deo puta koji sevidi na pozornici, a koji sam ja dao kroz tu dijagonalustepeništa, upravo nešto što nekud, ne znamo kud,vodi, i odnekud, ali ne znamo odakle, dovodi. Vrlo jednostavno,ali ispostavilo se vrlo korisno za predstavu, ivrlo tačno. I glumci su to odlično savladali. Stepeništeje postalo sastavni deo predstave koja bi, mislim, bilapuno drugačija ako bi nekada morala da se igra beztoga. Visoko rangirana kao estetski čin, vidljiva promenadekora u Figaru unosi dramsku kinetiku koja zahvatacelo telo predstave.Sličan zamah velike površine u pokretu, čak u sličnommaterijalu i koloru, ali u drugom žanru, Tabački maestralnoostvaruje u mjuziklu Neki to vole vruće, u Pozorištuna Terazijama. To je samo jedan od brojnih trenutakakad mu i njegove vrsne kolege mogu s naklonompriznati da je vladar prostora i da iz njega impresivnoprovocira likovnu raskoš i atmosferu. Za ime Tabačkogvezan je još jedan fenomen – on je u pozorište doneopojavu zvanu aplauz scenografiji. Najsvežije, spontanodivljenje njegovoj umetnosti, zabeleženo je na premijeridramsko-operskog triptiha Figarova ženidba i razvod.– Ukoliko se u jednom trenutku nametne neki od činilacapredstave kao kvalitet koji publika nagradi aplauzom,ne znači da to ugrožava druge komponente predstave,a pogotovo ne celu predstavu. Pa, ne možemosvi u kontinuitetu dobijati stalno aplauze, onda se predstavane bi mogla ni gledati. A nekako mi se čini daaplauz na kraju ipak pripada glumcu. Nemam utisak dasu glumci ljubomorni kada, nakon otvaranja zavese,pukne aplauz. Meni su prilazili svaki put kad bi se to desilo,a desilo mi se zaista puno puta, i radosno i pono-> 278

sno su pitali: „jesi čuo, jesi čuo?” Pa, čuo sam, bio samu sali.Ponekad se ima utisak da je već i sama njegova scenografija– predstava. Možda bi mogao praviti svoj teatar,bez glumca?– Bilo je takvih pokušaja; jedan smo videli na Bitefu –pozorište stvari Hajnera Gebelsa. Ja ne znam da li bih tomogao, ne znam, ali ne bih želeo. Meni je zaista velikozadovoljstvo da počnem od teksta, da zamislimglumce... Svaki put kad dobijem tekst, pitam šta ko igra.Meni su glumci velika inspiracija.Kao što je u tri i po decenije njegovog rada nemogućeuočiti faze, jer ih nema, tako je nemoguće predvidetičime će sloboda Tabački sledeći put šokirati. Za BureBaruta, setimo se, na scenu je dopremio autobus. Naterasi hotela „Mogren” u Budvi, osvanula su 1997. dvanoja-giganta s kljunovima pobodenim u beton. Za potrebepredstave San letnje noći, cela budvanska Citadelazaogrnuta je zvezdanim nebom štampanim naogromnom platnu. Slikar će u scenografu spojiti prirodnetreptaje noći s unutrašnjim lahorom letnje ekstaze,našaliće se s realnim i artificijelnim. Gledano odozgo, izperspektive bogova, to mora da je ličilo na pir umetnosti.Sintetička zima u scenografiji Vertera dopunjuje antologijuscenografskih materijala. Jer on je avanturistai na tom planu. Što je podsticajno ne samo za izvođačeradova već i za kritičare; da bi imali retorički pristup futurističkimvizurama Tabačkog, neophodna je inovacijavokabulara.– Mislim da stvari treba usavršavati, a sve zbog kompletnijegi punijeg izraza i boljeg razumevanja od stranepublike. Treba biti u toku i biti blizak s ljudima kako bismoim saopštili nešto. Premda Narodno pozorište uBeogradu, recimo, ima repertoar koji bi se mogao oslanjatina klasičnu tehnologiju, ja bih, svaki put kad bihpokušao da eksperimentišem, bio dobrodošao. Kao štoja volim radionice Narodnog pozorišta, mislim da i oniimaju sklonost ka onom što ja od njih tražim.S angažmanima u evropskim pozorištima i iskustvomuglednog predavača na američkim univerzitetima, jasnomu je da, bez obzira na neravnopravnost materijalneprirode, ovdašnja pozorišna umetnost ima svojihprednosti.– Njima su najzanimljiviji naš pristup i naša kreativnostunutar moje struke. To je nešto što razlikuje naše pozorišteod njihovog pozorišta i moju struku kod nas odmoje struke u Americi. Njima je tehnologija oduzeladeo kolača, deo kreativnosti, jer zahvaljujući visokojtehnologiji oni zapravo nemaju potrebu da kreiraju. Ato znači, recimo, ako je pisac rekao da se nešto dešavana jezeru, oni će napraviti jezero, ako ne mogu jezerooni će baru, ako ne mogu baru, onda bazen. A mi smo,nekako, da li zbog situacije u kojoj moramo da se snalazimo,ili možda zbog naše genetski primerene radoznalosti,uvek u situaciji da nešto nečim zamenimo.Bar je to slučaj sa mnom, ja stalno imam potrebu daintervenišem i da prostor dešavanja bude nešto što jerezultat mog kreativnog rada. Američki studenti tojako vole i jako cene i žele u tome da se oprobaju. Amožda će se nekad naći u prilici kad će to koristiti,kad će morati da budu kreativni jer neće moći sve daurade. Konačno, i tamo, uopšte u tim bogatim sredinama,sad se, rekao bih, više nego kod nas, vodi računo troškovniku.Njegova umetnost prostora često zna da pojasni putreditelju, pa čak da povede komad tamo gde ni pisacnije umeo da ga uputi. No, Tabački je uvek solidaran saradnik.– Ljudi percepiraju stvari čulima, pa i čulom vida. Mogućeje da je nekad nešto jasnije kroz vizuelnu kompo-279 >

nentu. Ako se to i desi, treba znati da ja do svojih idejnihrešenja ne dolazim sam iz sebe, već na osnovu čitanjateksta. I na osnovu rada i razgovora s rediteljem.Tako da, ukoliko se iz vizuelne komponente shvati višenego iz cele predstave, nemojmo zaboraviti da sam jai za vizuelnu komponentu imao, najčešće, veliku podrškui sugestije samog reditelja.U istoriji pozorišnih čuda ostaće zabeleženo da je jednascenografija Tabačkog odletela u nebo. Bilo je to na festivaluu Čividaleu, a letele su Pozorišne iluzije.– Srećna okolnost je ta što sam tamo boravio jer samradio jednu festivalsku produkciju, pa sam imao mogućnostda sagledam i procenim ceo festivalski ambijent.Mi smo uglavnom igrali Iluzije na jednoj montiranojpozornici. Međutim, pozornica na gradskom trgu uČividaleu nije imala tehniku koja bi mogla jedan dekorda podigne a drugi da spusti. Pa sam, onda, boravećitamo, došao na ideju da taj dekor podignemo helijumskimbalonima. Srećna okolnost bila je što je dekor biood najjeftinijeg materijala koji koristimo u pozorištu,pa smo ga za potrebe tog izvođenja napravili u radionicamaJDP-a, s mojim pokojnim kolegom Žirom. Bio je tojedan lagan, transparentan dekor, koji smo na helijumskimbalonima izneli na scenu. Dunuo je vetar, digaodekor, preneo ga preko Trga, iznad glava gledalaca iodneo negde u Alpe. To je, mislim, jedan od onihaplauza o kojima smo govorili i iza kojih zaista stojim.Bio je to fantastičan efekat kad je cela scenografija preletelapreko gledališta. Da, možda je to isto bila iluzijau Pozorišnim iluzijama.Karijeru je počeo kao glumac; kao osnovca angažovalisu ga za ulogu Biberčeta.– Prvo iskustvo, moj prvi javni nastup je – patuljak u zabavištu.Ja se tog uzbuđenja vrlo dobro sećam. I sećamse brade od vate i šminke... Miris šminke uvek me je uzbuđivao,uzbuđuje me i danas kad prođem pored šminkernice.Ali prvi profesionalni nastup vezan je za Biberče.Istovremeno, bilo je to moje veliko razočarenje.Probao sam, probao, a onda sam se razboleo od tadavrlo opasnih zauški i zapravo premijeru nikad nisamodigrao. Ali prošao sam kroz proces rada i uspeo da seprimim na pozorište.Gimnazija u Zrenjaninu, Primenjena umetnost i Arhitektonskifalkultet u Beogradu, odsluženje vojnog rokau Zagrebu, angažmani na celom jugoslovenskom prostorui u Evropi. Profesure: Fakultet dramskih umetnostiu Beogradu, Akademija na Cetinju, Trent Univerzitetu Notingemu, predavanja u Japanu, Izraelu, Americi.Može se reći da ima sve vrste domaćih i prestižne svetskenagrade. U Luivilu, 2006, njegova monografija osvojilaje zlatno pero, najviše priznanje američkih umetnika,pre toga, 2004, u SANU u Beogradu, uručena muje nagrada „Ivan Tabaković”. Ima više Sterijinih nagrada.– Najveću težinu ima ona Sterijina nagrada iz Jugoslavije(za Majčinu sultaniju Mostarskog pozorišta) kadaje konkurencija bila veća i kada je tu nagradu trebaločekati i čekati. I biti zadovoljan ako ti se predstavauopšte pojavi u konkurenciji. Te nagrade iz bivše Jugoslavijepuno mi znače. Ponosan sam i na priznanja,posebno priznanja kolega. Jedno od njih je priznanjeULUPUDS-a gde imam i status istaknutog umetnika inagradu za životno delo. Zatim sam počasni članUdruženja primenjenih umetnika Vojvodine, redovnisam član američkog udruženja scenografa i kostimografaa dragoceno mi je to što se u enciklopediji savremenogpozorišta Moderna scena (izdavač „Kare” izPariza) – nalazi i moja jedinica. Jedini sam autor s ovihprostora koji je imao zadovoljstvo i sreću da se nađeu enciklopediji umetnosti druge polovine dvadesetogveka.> 280

Ono što je kod drugih dekor-imitacija ili puka rekvizita,kod Tabačkog je harmonična celina, često komponovanaod naizgled nespojivih estetika i vremenski udaljenihsimbola. Kič i renesansa, ironija i lirizam, romantikai mehanika... I to nije samo forma i materija... to jesugestija novog razumevanja scenskog znaka, poziv dase predstava čita mimo stereotipa. Dekadentan, ekstravagantan,umetnik posebnog zamaha, konstruktor imaginarnihsvetova, maestro scene, najveći evropski scenograf,sledbenik Apije, Krega, Artoa. U ateljeu s motivimadečačke ušuškanosti i belinom vojvođanskogveza, što će parafrazirati i u predstavama, skicira budućeuspehe. Najnovije: kostim i scena za PučinijevuLastavicu u Češkoj.– Dakle, jedna romantična priča, Pučini, i naša želja dato približimo savremenoj publici. U pitanju je akcija pomeranjaiz vremena koje diktira libreto, u neko vremebliže nama i u koje će publika pre poverovati. To je jošjedan pokušaj da predstvu učinim gledljivijom i atraktivnijomza današnjeg gledaoca...Nastavlja se.BRANKA KRILOVIĆ281 >

In memoriam

Harold Pinter (1930–2008)LASICA U OSTAVIZA PIĆEHarold Pinter se svrstava u pisce koji, bez obzira nafaktografiju životnog puta i razvojnu dinamiku (sopstvenog)opusa, obeležavaju ne samo prekretnice stolećanego i prekretnice dramskih poetika – iza kojih čestostoje i duboke promene „duha vremena”. Premdastupa na britansku i svetsku pozorišnu scenu krajemšeste decenije dvadesetog veka (Soba, 1957. i Rođendan,1958), njegov autorski opus, premošćavajući lukod četiri decenije, izrasta u višestruki beleg/simbol:prelaska modernizma u postmodernu, usmeravanjapoetskog realizma ka tragikomičkoj episteme, preobražajapoetike „tragičke farse” u asketsku ekspresiju i kritičkufantazmagoriju. Pinterove drame dosežu ovakavstatus zahvaljujući, u podjednakoj meri, crti jednog vitalnogkontinuiteta, ali i sposobnosti transformacijekoja izvire koliko iz istraživački orijentisane dramskeimaginacije, toliko i iz najređe i najdragocenije vrsteetike – nesvakidašnje, beskompromisne intelektualne(samo)kritičnosti.Pitanje autorskog statusa može se, i u Pinterovomslučaju, formulisati i jednostavnije: šta nam ostaje nakon„spuštanja životne zavese”, tačnije, u kojoj meri jevitalno i univerzalno Pinterovo zaveštanje? Da li je ovajdramatičar realističko-paranoičnih likova a istovremenosnovito apsurdnog dijaloga, tek pripadnik „drugogešalona” antidrame/tragične farse (a iza Beketa,Joneska, Ženea)? Ili je ovaj autor skokovitog, složenogdramskog (i filmsko-scenarističkog) opusa tek jedan u –doduše, prvorazrednom – frontu majstora engleskedrame u drugoj polovini stoleća, a uz Ozborna, Beneta,Bonda? Ne ulazeći u – ovakvim povodom neizvodljive– detaljnije i studioznije analize, pokušajmo da pružimomakar provizorne okvire za odgovor, posredstvom nekolikoprimera iz opusa ovog autora „egzistencijalističkedramske tehnike” (Volter Ker).Drama Rođendan (The Birthday Party), prvi ugaonikamen Pinterove dramatičarske veličine, sa svojim kafkijanskimantijunakom iz provincijskog pansiona Stenlijem,nije ni u kom slučaju samo (doduše, gotovo „vodviljski”tenzična i majstorski satkana) univerzalna slika283 >

ljudske strepnje i nespokojstva pred centrifugalnim silamatupog i konformističkog društvenog univerzuma(koji u autorovoj vizuri narasta do dimenzija „zlog božanstva”);niti se pak atmosfera Rođendana iscrpljuje uistančanim naporima ka dosezanju „bezrečne oblastipoezije” (Martin Eslin). Pinterovski lik oblikuje se izsame podvojenosti jedne arhetipske slike – kao i iz potencijalatradicionalne figure pharmakosa, žrtvenogjarca – kako bi postao protagonist mnogo složenijegkonflikta u kojem se poništavaju i uverljivost sveta(„realistički detalj”), i individualnost sama po sebi – biloda je ona bizarna, pasivna ili čak parazitska – kao jedinoutočište pred silama Reda i Praznine.Apsurdizam i hiperrealizam upriličuju kod Pinterasvoj rani, pionirski susret u drami Bez pogovora (TheDumb Waiter, 1959), storiji o dvojici profesionalnihubica, čija terorizujuća, opsesivna atmosfera dalekopremaša etiketu „komedija pretnje”, koju je IrvingVordl lansirao kao opštu oznaku Pinterove dramaturgije.Bez pogovora je komad u toj meri prožet neizvesnošću(o predmetu sukoba/iščekivanja, odnosa likova,pa čak i same prirode sukoba), da se za „skriveni credo”ove drame može bez ustezanja uzeti Pinterova tvrdnja:„Poenta tragedije je u tome što ona više nije smešna.”Protagonisti Ben i Ges su zahvaćeni univerzalnim osećajemizmeštenosti o kome povodom Pinterovog prosedeagovori Artur Ganz, kategorijom neizvesnosti i paradoksalnograscepa, u čijem ambisu se rastapa čak iuverenje o postojanju bilo kakvog – pa i neprijateljskog– Mehanizma ili Organizacije, sistema/sile koja bi kontrolisalabilo kretanje „podrumskog lifta” (dumb waiter),bilo živote likova. A ipak, fantazmagorični realizampinterovskog dijaloga u ovoj drami, kombinovan sonim što Eslin naziva „osnovni sastojci čistog, pre-književnogteatra; pozornica, dvoje ljudi, vrata – pesničkaslika nedefinisanog straha i iščekivanja”), i danas posedujenesmanjenu oniričku snagu i satiričku ubojitost.Polazeći od jednog gotovo medicinski dokumentarnogpovoda (epidemije bolesti spavanja, encephalitislethargica) s početka dvadesetog veka, Pinter u dramiNeka Aljaska (A Kind of Alaska, 1982) vešto razvija egzistencijalnaiskustva svoje srednje faze (Stara vremena/OldTimes, 1970) i spaja ih s poetičkim elementimakoji će odlikovati njegove kasne drame (Mesečina/Moonlight,1993). Mitološko i svakodnevica, precizandetalj „uravnotežen” odsustvom svake empirijskizasnovane logike – to su svojstva koja eliptično, mučnobuđenje glavne junakinje Debore kroz razgovor sHornbijem i njenom mlađom sestrom Polin, pretvarajuu novi, metafizički san, snevanje izgubljenog života.Samo, ovo snevanje neće imati ograničen rok kao onajprethodni, biološki san (dug dvadeset devet godina),baš kao što ni Pinterov dramski sistem ne podnosi zatvorene,jasno elaborirane formule: „Suštinska karakteristikaPinterovog rada jeste konceptualna nedovršenost”,piše Ričard Šekner. „Dok Pirandelo gradi komadena protivrečnostima, Pinter svoje zasniva na konceptualnojnedovršenosti. Kod Pirandela, mi ne možemoznati; kod Pintera, mi ne želimo da znamo” („PuzzlingPinter”, 1966).A ono što ne želimo da (sa)znamo, ono što će i Debora,čiji je deo uma zauvek ostao na „nekoj Aljaski”,pokušati da zaboravi, jeste život kao zadati gubitak,kao uzbudljivo i jalovo ponavljanje. Želeći da naglasiupravo već pomenutu izmeštenost (stvari i ljudi), u jednomintervjuu ovaj nobelovac, kojeg Lesli Kejn u obimnojstudiji poredi sa Čehovom (Language of Silence) izjavioje da sve njegove drame govore „o lasici u ostaviza piće”. Ništa tačnije ne odslikava fantazmagoričnuobičnost Pinterovih prizora, prekretničku nesamerljivostnjegovog duha koji i danas nadmoćno iskri nadbezdanom dvaju epoha.Svetislav JOVANOV> 284

Jelica Bjeli (1922–2009)SAMO NEPLAČEVNO,MOLIMKada se govori o Jelici Bjeli, treba izbegavati dva termina:vreme i godine. O njima je ona imala svoje mišljenjei, kako je rekao Mita Đurković, Jelica Bjeli bila jenepomerljiva.Pre pedeset i nešto godina, kao učenik osnovne škole,počeo sam da igram na novosadskom Radiju, a partnerkami je bila – Jelica Bjeli.Ta činjenica je inspirisala Jelicu da me glasno pita, uvekpred više osoba: „Vojo, sećaš li se kad smo zajedno počinjalina Radiju?”Ništa nije vredelo što sam bezuspešno pokušavao da jepodsetim da sam ja tada bio osnovac, a ona poznata ipopularna dramska umetnica...Tih pedesetak godina našeg druženja i prijateljevanjadaju mi pravo da o našoj Jeci govorim na malo drugačijinačin.Jeličinim odlaskom ostajemo siromašniji za jednu izvrsnuglumicu, sjajnu koleginicu i, ne na kraju, izuzetnolepu ženu.Jelica je bila veoma radoznala i nije propuštala nijednupredstavu, nijedno gostovanje, nijedan festival... Radoje gledala i probe i bila je vrlo dobronamerna u komentarima.Nikada neću zaboraviti kad mi je čestitala jednupremijeru... – „Čestitam ti premijeru, ali meni se to ništanije dopalo!”Te godine našeg druženja i saradnje, igrala je nekolikoputa u mojim režijama i želela je da ja režiram njenuoproštajnu predstavu Tri žene. A posle svega toga, nisammogao da izvrdam njenu, nekoliko puta ponovljenu,želju da joj ja održim govor na ispraćaju.„Bilo gde da budeš, ima da doletiš i da ispuniš obećanje!”285 >

Dozvolite jedan detalj: glumice obično vole da su mladei lepe. Jelica je bila od drugačijeg kova i sećam se s kolikouživanja se transformisala u ružnu brkatu babu utada popularnoj predstavi Ženidba predsednika kućnogsaveta, u režiji Dimitrija Đurkovića.No, kako mi je strogo zapovedila da moj oproštajni govorne sme biti plačevan, nego da ispričam bar dve anegdotekoje su nas zabavljale, evo:Ja sam uživao privilegiju da smem da pravim razne šalena njen račun, a ona ih je posle, uz smeh, prepričavala.Evo jedne takve:Događa se na Borštnikovom srečanju, u Mariboru.Voja Soldatović (Branku Gombaču): Evo delegacije izNovog Sada: Jelica Bjeli, velika glumica i udovica JovanaSterije Popovića.Branko Gombač: Au, to je odlično za rejting našeg festivala!A zašto gospođa nije u crnini?Voja Soldatović: Pa, zato što je Sterija dosta davnoumro.Jelica Bjeli: Druže Gombač, hvala što ste me pozvali na vašfestival, a gde je drug Borštnik, da se i njemu zahvalim?Gombač: Bojim se da to neće biti moguće; on je umro1918.Jelica Bjeli: Vojo, platićeš mi...Na gostovanju u Kikindi, Branko Lučić nas je fotografisao,a ja sam odmah osmislio potpis ispod te fotografije:Voja Soldatović, Titov pionir i Jelica Bjeli, skojevkaRamzesa III.Jelica je uživala u tim mojim nestašlucima i često me jeterala da ovo prepričavam, dok se ona neizmerno zabavljala.Draga naša Jeco, nadam se da vas nisam razočarao.Evo, ja sam svoje obećanje ispunio.Voja SOLDATOVIĆ(Govor na ispraćaju, na novosadskomNovom groblju, 10. marta)Jelica Bjeli, penzionisana glumica SNP, preminula je 7.marta, posle kraće bolesti, u 87. godini.Rođena je u Beočinu 1922, mladost je provela u Beograduu kojem se i školovala. Počela je da studira romanistiku,a završila je glumu u Dramskom studiju beogradskogNarodnog pozorišta.Prve profesionalne uloge odigrala je upravo na scenitog teatra, ali je vrlo brzo, dekretom, premeštena uBeogradsko dramsko, a potom, još brže – novi dekret i– pravac Novi Sad, Srpsko narodno pozorište.U Srpskom narodnom pozorištu igrala je od 1948. do1985, kada se, ulogom Mele u komadu Dače Maraini, urežiji Voje Soldatovića, oprostila od publike ili, preciznije,postala deo nje.Pravi je kuriozitet što o Jelici Bjeli ima veoma malo pisanihpodataka. Bila je supruga Miloša Hadžića, dugogodišnjegupravnika Srpskog narodnog pozorišta, pa suse, možda, hroničari, iz nekih posebnih obzira, iz strahada ih ne optuže za dodvoravanje upravniku ili... ko znazašto, ustezali da pišu o njoj. Baš kao i reditelji koji suje, i pored njenih osvedočenih glumačkih kvaliteta, relativnoretko uzimali u podele. Dakle, ne bi se baš mogloreći da joj je status upravnikove supruge doneo bilokakve privilegije. Naprotiv. Miloš Hadžić, poznat po nebaš nežnim primedbama glumcima i rediteljima, uvekje baš nju – najžešće kritikovao!Ipak, radila je s najznačajnijim rediteljima Srpskog narodnogpozorišta, a pamte se njene uloge u Traktatuo sluškinjama Bogdana Čiplića, u režiji Bore Hanauske,za koju je dobila mnoga priznanja, ali ne i potajnoočekivanu Sterijinu nagradu, njena Marta u Kose boji Virdžinije Vulf? Edvarda Olbija, uloga u predstaviFelisjena Marsoa Jaje, u režiji Ljubomira MucijaDraškića, kao i uloga u Nušićevom Uježu, u režiji DejanaMijača.Jelica Bjeli sahranjena je 10. marta, na Novom grobljuu Novom Sadu.> 286

Bogdan Tirnanić (1942–2009)ČUVAR VATREO planetarnoj pobuni mladih ljudi koja je iznenada izbila1968. i trajala, kao sve prave stvari, jako kratko,ostalo je, u stvari, vrlo malo dokumenata. Dok su i Evropai Amerika tog leta gorele iznenadnim požarom kojije zahvatio temelje njihovih do tada nedodirljivih država,Beograd je, sa svojim „lipanjskim gibanjima“, biojedan od centara erupcije nezadovoljstva sveopštim licemerjemkoje je vladalo svetom i pokušaja da se počneživot bez laži. Tih nekoliko dana juna 1968. bili sunešto najčistije i najpoštenije što se ikada dogodilo mojojgeneraciji.Iz tih dana ipak je ostala jedna fotografija Kapetan-Mišinogzdanja punog usijanih glava pobunjene omladine,snimljena iz ptičje perspektive. U toj presrećnoj masi nazirese i Bogdan Tirnanić. Iako sasvim mlad, čini mi se dau celoj toj gužvi deluje nekako rezervisano, rekao bihpromišljeno. Kao da shvata šta se događa. Oni koji misleznaju dobro da je teško razumeti događaje koji su u tokui da iluzija često zamenjuje istinu o njima. Ali kasniji Tirketovživot pokazao je da je on shvatio veličinu trenutka.I kao kritičar i kao erudita (najbolja stvar koja mu se desilaje činjenica da nije završio srednju školu pa je svoje„neznanje“ nadoknađivao mnogo temeljnijim samoobrazovanjem)nikada nije izdao ideale koji su bili proklamovaniu dvorištu Filozofskog fakulteta. Šta god da ječinio bilo je, u najboljem značenju te floskule, „šezdesetosmaški“.Dok je, kasnije, većina učesnika svetskepobune hvatala red za ulazak u establišment, Tirke jedo smrti ostao dosledan sebi, svojim uverenjima kojasu, verujem u to, bila zapečaćena u trenutku kada jepomenuta fotografija načinjena. Bio je čuvar vatre…Goran MARKOVIĆ287 >

Danas, kad masovno stižu užasavajuće kratke SMS poruke„Umro Tirke”, pada mi napamet kako možda teksad shvatamo, uz te dve strašne reči, da je Tirke bio jednaistinska znamenitost Beograda, poslednji Mohikanacindividualizma, prvi srpski fenomenolog čije su tekstovepodjednako čitali akademici, partijski funkcionerii običan narod.U tim šturim porukama oseća se zrno opšteg gubitka.Kao da je s Tirketom, zauvek, otišlo nešto važno, i lepo,i dobro, nešto naše: nešto naše u vezi s Beogradom, snovinarstvom, s ljudima, nešto naše u vezi s pameću,obrazovanjem, nešto naše u vezi sa skromnošću i neštonaše, na čemu smo porasli.Tek sada kao da postaje jasno da je Bogi bio Beogradkoga više nema, njegov izuzetni duh, i kao da je s tomkratkom porukom, jedan deo naše priče, završen zauvek.Tirke, to je ta metafora o Džonu Vejnu koji se pojavljujesam, na proplanku; to je bar, to je svaki bar, a naročitoRikov bar, to je Bogart u Kazablanki, to je setna misaoo tome kako sreću Elze i Rika kvari „onaj komunista, Laslo”.Tirke, to su Rani radovi, to je pobuna u levičarenju,to je, kasnije, pobuna u bilo kom političkom i društvenomhoru.Tirke, to je vic da moramo da ga titlujemo dok govori nateleviziji, to je vrhunski stil pisanja, biblija čitave jednegeneracije koju je učio svemu – od toga kako hoda AlenDelon, do značaja klozeta i grafita, Tirke – to je ta dugai mudra i uvek inspirativna rasprava u kafanama, to jepiće, to je stidljivost, nekada surova direktnost. Tirke,to je jugoslovenski film, to je srpski film; Tirke to je, takođe,pozorište, to je literatura; Tirke, to su tekstovikoji nam otvaraju oči, to je novo sagledavanje stvarnostiu kojoj on otvara prostor da ono što je partiji i komunizmunevažno – odjednom postane važno, društvenoznačajno. Tirke, to je ta, jedinstvena pobuna humorom,vudialenovska pozicija intelektualca koji u gustojšumi partijskih pravila i tema nalazi svoj potpunodrugačiji, nezavisni put. Tirke, to je ta priča – dok su sadašnjinajgrlatiji „branitelji Evrope” sedeli u gradskim icentralnim komitetima, sve lomeći glave kako da zadovoljepartijske šefove i budu još podobniji, Tirke je uSrbiju uvodio Evropu i Ameriku, otkrivao nam tajnu„koka-kole” i Džona Hjustona, fenomena „Plejboja” iSuzan Zontag, i evropske desnice, farmerki i viskija. Kadje Zapad postao neka vrsta ideološkog „biti ili ne biti”,Tirke je okrenuo glavu na drugu stranu.Tirke, to je uspomena na naša poslednja srećna vremena.Nismo se videli veoma dugo. Ali nikada nisam propuštalada ga pročitam. Bilo mi je važno da znam o čemuTirke misli i piše.Jer, samo sam se njemu divila.Iskreno priznajem, kao mladom novinaru, jedino mi jebilo važno šta o mojim tekstovima misli Bogi.Bio je najveći novinar i najzanimljiviji intelektualac kogasam upoznala.Nešto naše, dobro, zauvek je otišlo.p.s.Mirjana BOBIĆ-MOJSILOVIĆ („Politika”)Bogdan Tirnanić bio je već legenda kada je, mislim baš1980, u proleće, dok su svakoga dana stizali izveštaji lekarskogkonzilijuma iz Ljubljane i atmosfera u celojzemlji bila prilično napeta, stigao u Novi Sad, na Sterijinopozorje, da uređuje festivalski Bilten.Iako već prilično iskusan novinar, s višegodišnjim „biltendžijskim”stažom, susret s legendom doživela samkao ne baš mali stres! Ej, Tirke!Rad s Tirketom bio je jedno od najlepših i najdragoce-> 288

nijih profesionalnih iskustava, a druženje s njim tokomtih desetak dana, ubedljivo – najbolja pozorišna predstavatog festivalskog izdanja.Nije više dolazio na Pozorje. Pozorište, ako ne računamobife Ateljea 212 i premijere predstava u kojima jeigrala njegova supruga Dara Džokić ili neko od najbliskijihprijatelja, nije baš bilo pri vrhu liste njegovih interesovanja.Što nikako ne znači da o njemu nije znao višeod mnogih kojima je ono, na razne načine, profesija.D. N.Novinar, publicista, filmski kritičar Bogdan Tirnanić preminuoje 16. januara u Urgentnom centru u 68. godini.Tirnanić je karijeru započeo u omladinskom listu „Susret“,a dve decenije je proveo u nedeljniku NIN, ukome je bio urednik kulture i u jednom periodu i glavniurednik.289 >

Vesti

GORDANAGordana Đurđević-Dimić dobila je nagradu „Žanka Stokić”.Odluku je doneo žiri uvrlo reprezentativnomsastavu: MiraStupica, predsednicai članovi: generalni direktori glavni urednikKompanije „Novosti”Manojlo Vukotić, glumiceRadmila Živkovići Jelisaveta Sablić,kao prethodne dobitniceove nagrade idoskorašnji upravnikNarodnog pozorištaPredrag Ejdus.Nagradu, ustanovljenuu znak sećanja na jednu od najvećih srpskih glumica,koja je ovom prilikom uručena sedmi put, dodeljujuNarodno pozorište u Beogradu, Kompanija „Novosti”i Skupština opštine Požarevac.Prvakinju Srpskog narodnog pozorišta predložile sunjene kolege iz matične kuće i Savez dramskih umetnikaSrbije.Gordana Đurđević-Dimić dobitnica je mnogobrojnih nagrada,između ostalih i Sterijine nagrade (za ulogu upredstavi SNP Cuba libre Ivana M. Lalića, u režiji KokanaMladenovića), Nagrade „Zlatni ćuran” u Jagodini,Nušićeve nagrade na festivalu u Smederevu, nagrade„Predrag Peđa Tomanović”, kao i priznanja koja dodeljujeSNP, poput Zlatne medalje „Jovan Đorđević”...Nagrada „Žanka Stokić” uručena je Gordani Đurđević-Dimić na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu,26. marta, nakon predstave Ujkin san Dostojevskog,koju je reditelj Egon Savin posvetio upravo ovoj sjajnojglumici.MILENADramska spisateljica, pesnikinja i scenaristkinja MilenaMarković, dobitnica je prestižne nagrade Fonda „TodorManojlović” koja se dodeljuje za moderni umetničkisenzibilitet, za 2007/2008.Drame Milene Marković obračunavaju se s malograđanštinomi nacionalnim iluzijama, ulaze u dijalog oprevrednovanju i postavljaju nove okvire umetničkogstvaralaštva na srpskom jeziku, istaknuto je u obrazloženjuUpravnog odbora Fonda „Todor Manojlović”, kojije u novom sastavu nedavno konstituisan u zrenjaninskojGradskoj narodnojbiblioteci „Žarko Zrenjanin”.U obrazloženju se, izmeđuostalog, ističe i daje Milena Marković jedanod najupečatljivijih glasovanaše pozorišne ipoetske scene. MilenaMarković je dramska spisateljica(Paviljoni, Šine,Nahod Simeon, Šuma blista, Brod za lutke), pesnikinja(zbirke: Pas koji je poj’o sunce, Istina ima teranje i Crnakašika) i scenarista (Sutra ujutro).Milena Marković je 17. dobitnik nagrade Fonda „TodorManojlović”, a među dosadašnjim laureatima su i MiloradPavić, Vida Ognjenović, Jovan Hristić, Marina Abramovići Jovica Aćin. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa,plakete i objavljivanja knjige dobitnika u ediciji291 >

„Feniks” Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.Govoreći o činjenici da je retka čast dobiti ovo priznanje,Milena Marković, između ostalog, kaže: „TodorManojlović bio je zanimljiv i svestran čovek. Erudita. Živeoje u vreme kada je srpska intelektualna i umetničkaelita bila snažna i uzbudljiva. Mnogo njih, nažalost, nijepreživelo Prvi svetski rat. Todor Manojlović je ličnostkoja imponuje i meni imponuje priznanje s njegovimimenom.”Kada je u pitanju odrednica „moderan umetnički senzibilitet”,Milena Marković napominje da je u svim vremenimasuštinski reč o istoj temi i o istoj priči: „Priči očoveku, o onome što čini ljudski život. Pitanje modernostije pitanje pristupa, načina, modela… Obeležjavremena, takođe. Što se našeg doba tiče, ubojito gaobeležava užasna kriza, nepravedna raspodela moći.Nadam se da neće rezultirati nečim što će na putu dohumanosti iziskivati prolivanje krvi.”Odluku o nagradi doneli su: Vladislava Gordić-Petković(predsednik), Predrag – Miki Manojlović, Boško Milin,Vladimir Arsenijević i Radovan Živankić.NOVICANovica Antić, dobitnik prestižne prevodilačke nagrade„Jovan Maksimović” (nedavno mu je dodeljena zazbirku savremenih ruskih drama Vreme kiseonika) i jedanod „glavnih krivaca” za respektabilno prisustvo savremeneruske drame na ovdašnjoj teatarsko-književnojsceni, kaže da se, između ostalog, opredeljuje za ruskudramu zato što se ona, na umetnički vredan način,bavi temama i pitanjima koja su i naše žarišne tačke.„Veliki broj novih ruskih drama zapravo su svojevrsnaadaptacija klasičnih dela ruske literature. Novi autoriuzimaju za osnovu velikane ruske književnosti, odnosnonjihova dela i ispisuju drame u kojima se prepoznajeneko novo čitanje, čitanje koje obuhvata markantnamesta današnjice. Naravno, klasika je klasika, klasikaje drugo ime za neprolaznost. Ruska klasika je večitoprimenljiva, kao i antička književnost, i neiscrpan je izvorinspiracije. Sklon sam da kažem kako je savremenaruska drama, bazirana na klasici, nama možda bližanego zapadnoj populaciji, jer se dotiče moralnih, duhovnihi niza drugih pitanja koja su nama bliža iz raznihrazloga”, kaže Antić, dodajući da je još rano govoriti opozorišnim kućama koje bi neku od tih drama stavile narepertoar.LUPAKristijan Lupa, poljski reditelj svetskog renomea, dobitnikje ovogodišnje Evropske nagrade za pozorište. Žiri,koji broji oko 300 pozorišniheksperata izcelog sveta, odlučio se,između velikog brojaznačajnih pozorišnihstvaralaca, upravo zaovog „majstora savremenogpozorišta”, anagrada je uručena u Vroclavu, budući da je Unesko2009. proglasio godinom Grotovskog, te je trinaestasesija Evropske nagrade za pozorište organizovana utom poljskom gradu (od 31. marta do 5. aprila), uz podrškupoljskog Ministarstva kulture i Grada Vroclava, au realizaciji Instituta Grotovskog.Tom prilikom, prikazane su tri predstave u režiji KristijanaLupe: Žena predsednik Vernera Švaba, njegova poslednjarežija: Factory 2 inspirisana Endijem Vorholom> 292

i, na samoj svečanosti uručenja, pretpremijera predstaverađene specijalno za ovu priliku, inspirisane SimonomVeil i Merilin Monro, između ostalih.U Vroclavu su, takođe, uručene i Evropske nagrade zanovu pozorišnu realnost. Žiri je, po sopstvenim rečima,imao veoma težak zadatak da za ovo priznanje, u velikojkonkurenciji, izabere najbolje. Stoga je odlučeno daNagradu podeli pet dobitnika: Gi Kasije (Belgija), italijanskipozorišni autor Pipi Delbono, špansko-argentinskireditelj Rodrigo Garsija, mađarski reditelj Arpad Šilingi Fransoa Tangi i Théâtre du Radeau, (Francuska).Podsećamo da su ovu nagradu svojevremeno dobili iJožef Nađ i Biljana Srbljanović.Evropska nagrada za pozorište ustanovljena je 1986,kao pilot program Evropske komisije, podržan od Evropskogparlamenta i Saveta Evrope kao organizacijaod evropskog kulturnog interesa, a njeni pridruženi članovisu i Unija evropskih teatara, Evropska pozorišnakonvencija, Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičarai Međunarodni pozorišni institut mediteranskihzemalja.I ove godine, danima Evropske teatarske nagrade, prisustvovalisu pozorišni ljudi iz čitavog sveta: umetnici,menadžeri, kritičari, novinari najznačajnijih svetskihmedija, direktori pozorišta i festivala, a program je podrazumevaočitav niz događaja, od pozorišnih predstava,do raznih skupova, čitanja dramskih tekstova, videoprojekcija, susreta s laureatima, simpozijuma...293 >

Knjige i časopisi

ZDRAVI DUALIZAMANTIČKOG DOBASATIRSKA DRAMA DANAS: TEORIJA ILI TEATAR? Autor:dr Gordan Maričić;izdavač: NNK internacional, BeogradSatirska drama danas: teorija ili teatar sastoji se od triceline koje nam zajedno daju jasan uvid u satirskudramu i autorovu relaciju prema istoj. Teorijski deo nastaoje iz Maričićevog magistarskog rada Tipologija satirskedrame: antički razvoj i novovekovna recepcija kojije odbranio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 1994.Mentor je bio Miron Flašar, a članovi komisije JovanHristić i doc. dr Vojislav Jelić. Drugi deo ove knjige suMaričićevi prevodi jedine u celosti sačuvane satirskedrame Euripidovog Kiklopa i sačuvanih fragmenata Sofoklovesatirske drame Psi tragači. Treći segment, UHefestovom domu, Maričićeva je drama inspirisana satirskomdramom. Gordan Maričić predstavlja se ovomknjigom kao istraživač/teoretičar klasične grčke drame,prevodilac sa klasičnih jezika i pisac koji ukršta svojumetnički rad s teorijskim i prevodilačkim.U teorijskom delu rada Maričić analizira satirsku dramukoja je imala zajedničke korene s tragedijom i pojavilase u isto vreme kad i tragedija, kao četvrti deo tetralogijeu kojoj su događaji iz tragedije parodirani. Maričićproblemski povezuje teoretičare različitih epoha (odantike do danas) dajući jasan uvid u to šta je satirskadrama značila u antičko doba i kako je i koliko uticala napotonje razumevanje tragedije i antičkog pozorišta.Maričić ističe važnost satirske drame za ukupan učinakkoji je tetralogija ostavljala na publiku svoga doba. Satirskadrama imala je cilj da antičku publiku, koja je bilau svakom pogledu bitno drugačija od današnje, zadržiu pozorištu dajući joj neku vrstu oslobađajućeg olakšanjaod napetosti koju je publika doživljavala gledajućitragediju. Maričić satirsku igru proučava ne samo ukontekstu antičkog pozorišta već pronalazi korelaciju sIlijadom i Odisejom, zatim s likovnom umetnošću i filozofijom.Na taj način Gordan Maričić nam daje potpunijiuvid u zdravi dualizam antičkog duha koji je prirodnopronalazio smešnu stranu događaja i junaka zbogkojih se gledalac koji trenutak pre toga iskreno potresao.Autor, takođe, pomaže savremenom čitaocu i gledaocuda napravi jasnu distinkciju između satirske igrei komedije. Iako su obe vrste računale s tim da će izazvatismeh kod publike, likovi i fabule s kojima baratajubitno su drugačiji, kao i njihova uloga u teatru.Veoma zanimljiv aspekt teorijskog dela knjige je Maričićevaanaliza recepcije satirske drame kod kasnijih tj.renesansnih, klasicističkih i modernih teoretičara. Posebnupažnju autor posvećuje pokušajima da se satirskadrama vaskrsne bilo kao inspiracija za novo dramskodelo ili kao slobodna scenska interpretacija sačuvanesatirske igre. Iako prihvata činjenično stanje da se satirskadrama neće vratiti u punoj formi i značaju na savremenuscenu, Maričić prvo putem svojih prevoda, a zatimi sopstvene drame, daje mogućnost da sami sagledamoznačaj ovih krhotina antičke drame na kojoj počivanaše pozorište. Uvid u satirsku dramu zaokružen jezahvaljujući prevodima Euripidovog Kiklopa i sačuvanihfragmenata Sofoklovog Psa tragača.Čitajući Maričićev prevod Kiklopa i fragmente Psa tragačaproveravamo ono što smo o ovom žanru saznali uteorijskom delu. Maričić je stihove preveo u prozi želećida ova neobična dela što više približi savremenomduhu. Uz oba teksta prevodilac je dao i veoma korisne(čak neophodne) komentare tj. beleške, kako bismo jasnijesagledali kontekst i podtekst svakog stiha. Posle čitanjajedine u celini sačuvane satirske igre i fragmenatadruge, ne preostaje nam ništa drugo nego da se295 >

složimo s autorovom opaskom s kraja teorijskog dela:„Teška srca i nevoljna pera ipak moram zaključiti da jeoživljavanje satirske drame danas teško ostvarivo (...)Čini mi se da postoje samo dve mogućnosti za spas.Prva je da se satirske drame prihvati neki veliki i izuzetnomaštoviti reditelj (...) Drugi mogući pokušaj odnosiobi se na osavremenjivanje i pojednostavljivanje, gdesatirska drama postaje nešto nalik ogledalu dnevnopolitičkihvesti i trač partija. (Ona se, znamo, klonila,stvarnih ljudi i događaja.) To, onda, ne bi bio taj žanr.Ostaju nam teorija i pesničke igrarije. Zar je to malo?”Naravno da nije! Čitanje knjige Satirska drama danas:teorija ili teatar? predstavlja veliko zadovoljstvo, a satirskadrama može biti inspiracija ili podsticaj za budućirad u pozorištu. Tako je Maričić napisao dramu U Hefestovomdomu, koju takođe možete čitati u ovoj, za istorijupozorišta, značajnoj knjizi.Marina MILIVOJEVIĆ-MAĐAREVSVEDOČENJENEPOSREDNOG UČESNIKAMarina Milivojević-Mađarev: BITI U POZORIŠTU (Rediteljskistilovi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu:Dejan Mijač, Slobodan Unkovski i Dušan Jovanović),JDP, Beograd 2008.Najnovija knjiga u izdanju Jugoslovenskog dramskogpozorišta Biti u pozorištu Marine Milivojević-Mađarev,objavljena u biblioteci Ars dramatica nova, na suverennačin daje odgovor na pitanje postoje li rediteljski stiloviu JDP-u, kroz detaljnu analizu osobenih autorskihpostupaka trojice velikihpozorišnih stvaralaca sprostora bivše Jugoslavije.Iako se ova studija zasnivana uzorku koji čini relativnomali broj režija DejanaMijača, SlobodanaUnkovskog i Dušana Jovanovića(s obzirom na njihovcelokupni opus) na Velikojsceni JDP-a, nakon njenogponovnog otvaranja 2003,zanimljiv metodološki pristupi dramaturško-teatrološki karakter istraživačkogpostupka rezultiraju uzbudljivim svedočanstvom neposrednogučesnika u kompleksnom procesu nastajanjapozorišne predstave kao svojevrsnog spoja najrazličitijihi, ponekad, na prvi pogled teško kompatibilnihumetničko-estetskih načela, poetičko-žanrovskih konvencijai ličnog senzibiliteta.U prvom delu knjige, autorka daje kratak istorijski pregledrađanja i razvoja jedne od najvažnijih teatarskihkuća na ovim prostorima, istovremeno osvetljavajućiširi društveno-politički kontekst u kojem su pozorišnaumetnost, ali i kultura uopšte, uprkos svim kontroverzamai protivrečnostima bivše zemlje, igrale i te kakovažnu ulogu u građenju urušenog sistema vrednosti celokupnezajednice. Osnivanje Jugoslovenskog dramskogpozorišta kao reprezenta ideje o novom umetničkomrealitetu, koji će na određeni način, pre svega ukreativno-organizacionom smislu biti „suprotstavljen”dotadašnjim tradicionalnim modelima teatarskogustrojstva, dalo je mogućnost slobodnijeg istraživanjaforme i suštine pozorišne umetnosti. Okupivši umetnikeiz različitih sredina, JDP je već u prvim godinamapostojanja iznedrilo ideje koje će sledbenike imati i danas.> 296

Centralni deo studije, Marina Milivojević-Mađarevposvetila je detaljnoj analizi rediteljskih stilova stvaralacakoji su ostavili neizbrisiv trag na mnogobrojnimscenama, a pogotovo u Jugoslovenskom dramskom.Poseban kvalitet koji knjigu Biti u pozorištu izdvajaiz korpusa naslova čije su teme rekonstrukcijepozorišnih predstava, tumačenje rediteljskih postupakaili nekih drugih fenomena vezanih za različite vidovevizuelno-scenskih umetnosti, jeste činjenica daje autorka bila učesnik većine projekata o kojima pišei da je bila u mogućnosti da čitaocu otkrije i neke odsegmenata u procesu rada na predstavama koje prosečangledalac ne može ni da nasluti, a upravo ti elementičine možda i najvažniju slagalicu u složenommozaiku jednog umetničkog ostvarenja. Autorkaprati rad trojice reditelja od prvih, čitajućih proba, pasve do premijera, ali ne zaustavlja se samo na tome,već kompletira sliku s recepcijom predstava, odjekomkoje su ostavile u medijima i javnosti, njihovimučešćima na pojedinim festivalima i daljom sudbinom.Na taj način, čitalac može da stekne potpunutisak o važnosti i vrednostima dramskih ostvarenjaJDP-a, čak i ako nije bio u situaciji da bude njihov neposrednisvedok kao gledalac. Dodatna vrednost studioznogpristupa osnovnom problemu knjige Biti upozorištu – rediteljskim stilovima D. Mijača, S. Unkovskogi D. Jovanovića – krije se u posebnoj pažnjikoja se pridaje tumačenju literarno-dramaturških karakteristikai kvaliteta tekstova čijom su se inscenacijompomenuti reditelji bavili. Upravo na nivou pristupadramskom tekstu, njegovom tumačenju, kreativnojnadgradnji i neophodnim intervencijama, MarinaMilivojević-Mađarev izuzetno precizno uočavaosobenosti stilova trojice stvaralaca i detaljno ihobrazlaže.Biti u pozorištu jedna je od retkih knjiga čiji neupitninaučni nivo i pristup u definisanju predmeta istraživanjani jednog momenta na zalazi u sferu hermetičnestudije; naprotiv, ona čitaocu daje priliku da istinskidoživi samu bit pozorišnog čina i prepusti mu se nagotovo istovetan način kao odličnoj i uzbudljivoj predstavi.Miroslav Miki RADONJIĆDRAME ZA JEDAN DAHANTOLOGIJA KRATKE, KRAĆE I NAJKRAĆE DRAME NASVETU, izbor: Jovan Ćirilov; Književna opština Vršac,2008.Prvo izdanje najkraćih drama na svetu (KOV, 1999) teškoje naći, pa Jovan Ćirilov nastavlja traganje za minijaturamai objavljuje nova otkrića. Nisu mu dovoljniKjogen, Žari, Andrić, Breht, Borhes, već se osvrće posvom komšiluku, traži po domaćem terenu; pošto jeantologičar inače privatna pojava, dozvoljene su muljudske slabosti. S obzirom na format ličnosti Ćirilova,sve mu je oprošteno.Prvi autor u knjizi je Indijac Amaru, a poslednji – InđijacZoran Jovanović. Zanimljivo je da je i recenzija BoreDraškovića u dramskoj formi. Lik C kaže: „Da, knjiganajkraćih drama sva je od klimaksa, kritičnih tačaka,sazdana je od niza naslova-eksplozija u kojima se ispoljavasložena međuzavisnost, munjeviti sklad građe iforme.” Moguće je citirati čak čitavu dramicu nemačkogpesnika Fridriha Hebela. Naslov joj je Originalnadrama.Piše Hebel: „U drugoj sceni će biti ispričano ono što seu prvoj nije dogodilo, a u trećoj ono što je ispričano udrugoj, i – tako do kraja.”297 >

Premda bi razuđenom interesovanju i ćirilovljevskombiću s bezbroj života savršeno odgovarao pozorišnirepertoar sačinjen od minijatura (jer njegovom sveznanjusuvišne su ekspozicije, didaskalije, čak i zapleti)poznato je da je spreman i za mazohistički duge komade.Te se ovaj put upušta u kompromis, ne juriisključivo haiku, ima tu i međudužina. Vrednost njegovogizbora je i to što ukazuje na izlete naših prozaistai pesnika u dramsku formu. Jedan od bisera je Nesrećnakafina Jovana Jovanovića Zmaja, koja je imala premijeruu ličnom, lutkarskom pozorištu malog Ćirilova,pre Drugog svetskog rata. Intimistički portret Ive Andrića,još nenapisan, morao bi podrazumevati analizunjegove jednočinke Konac komedije, koju pisac za životanije davao na štampanje. Ženski prikazivač Andrićasvakako će primetiti kako se intelektualizacijabanalnog rastanka bivših ljubavnika završava jednimvisokoumnim, muškim: „Van! A sad, van!” Zaista, nepoznatAndrićev suptilizam upućen ženskom rodu.Najozbiljnije u knjizi zvuči Manifest Biljane Srbljanović.Dramica o Karlu Marksu. Pošto je iznenada sleteo sneba da bi jednog mladog demonstranta odvratio odćorava posla, žuri natrag jer dežura na ulazu nebeskogzasedanja. „Tražiće me. Danas zasedaju nacionalni odbori,trenutak je težak, teži nego ikad. Evropa se malozanela u tom svom brisanju granica. Nemoj tako da megledaš, nije to baš najgore... Kad se osnivala Evropskaunija, radio sam na parkingu. Sad sam mnogo napredovao;dobro vladanje, potkazivanje drugova, javno odricanjeod ideja i to...”Nobelovka Elfride Jelinek predstavljena je minijaturomŠuma, Boro Drašković bizarijom Gospodar brojeva idramoletom Rondo, Dragoslav Andrić parodijom bajkeSnežana, Slobodan Šnajder komadićem Ušljiva pravdas puno organa u imenima junaka. Za poznavaoca uzvišenedramske erudicije Šnajdera, njegovo dečačko poigravanjelascivnim dijalozima, pravo je otkriće. U tematskomsmislu, najzanimljivija je jednočinka ĐakomaLeopardija o prirodi kao neprijateljici ljudskog roda. Dijalogizmeđu prirode i Islanđanina filozofski tekstualizujeupad u inertnu, gotovo zaštićenu glorifikaciju prirodekao nečeg apsolutno dobrog, što, uostalom, demantujesvaki ljudski život.Pred čitaocima, pred ljudima pozorišta, pred studentimapre svega, bogata je ponuda tema, žanrova, podsticajnestilistike. Ima tu novosti i za književne analitičare.Radost Jovana Ćirilova zbog otkrića novih imenai tekstova prisutna je u svakoj biografskoj belešci, pa čitalacima osećaj da i sam učestvuje u važnom knjiškompoduhvatu.O PARATEATARSKOJPRAKSIBranka KRILOVIĆZorica Jevremović, POZORIŠTE KAO STVARANJE SVETA;Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Beograd2008.Institut za pozorište, film, radio i televiziju, izdavačkakuća u okviru Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu,nedavno je objavila knjigu Pozorište kao stvaranjesveta Zorice Jevremović. Knjiga je važan dokumento parateatarskoj praksi ove dramaturškinje. Reč je onjenim beleškama i razmišljanjima o nizu pozorišnih radionicakoje je osmislila i održala u psihijatrijskoj bolnici„Laza Lazarević” u Beogradu, 1994.Devedesete godine u Srbiji bile su obeležene katastrofalnimnestajanjem gotovo svih etičkih, estetičkih, po-> 298

litičkih, psiholoških i drugih vrednosti. Zbog toga je potrebaza postavljanjem pitanja i traženjem odgovorakao sredstva u očuvanju duha, bila neminovnost. Nasuprottome, srpsko pozorište ostalo je uglavnom sasvimgluvo na tu vrstu zahteva. Na repertoarima institucionalnihpozorišnih kuća uglavnom su se nalazile lepršave,eskapističke, bulevarske predstave, sasvim istrgnuteiz društvenog konteksta, udaljene od realnostikoja je zahtevala objašnjenja, utehu, katarzu. Angažovanopozorište gotovo da nije postojalo u okvirima srpskihpozorišnih institucija. Ne nalazeći u takvim okolnostimanikakvu inspiraciju za umetničko istraživanje iizražavanje, Zorica Jevremović potražila je odgovore nadrugom mestu.U ovoj knjizi nailazimo na vredne zapise o radu sa psihičkimbolesnicima, kroz umetničke radionice, putemkojih su se oni uključivali u zajednicu i ispoljavali kreativnepotencijale. Stvaranje umetnosti putem različitihmedija – slikanja, poezije, pokreta, glume – ukazalo sekao esencija svakog ljudskog bića. Inspirisana tim iskustvom,Zorica Jevremović napisala je i dramski tekst Mismo ludisti, hajde da se igramo. Ove dramske refleksijeo životu, pacijenti su svakodnevno igrali, što je doprinosilonjihovom ličnom oslobađanju, ali i jačanju kolektivnesvesti.Knjiga Pozorište kao stvaranje sveta ima sedam poglavlja,popularno je i jasno pisana, pa tako njene ciljnegrupe mogu biti i brojne i različite. Ona je zanimljiva zateatrologe, psihologe, sociologe, teoretičare umetnosti,ali i za svakog drugog čitaoca, jer predstavlja i dinamičnoispisanu hroniku života u Srbiji u devedesetimgodinama prošlog veka. Iz tekstova Zorice Jevremovićjasno se zaključuje da su umetnički potencijali temeljnoprisutni u svakom ljudskom biću, kao neka vrsta urođenog,nezadrživog impulsa. Umetnost se otkriva u novimkontekstima, na margini društvenih i individualnih života,izvan institucija, konvencija, dramaturških i glumačkihprincipa, gde se crpe nove ideje i sveži pogledina kreativno stvaranje i teatralnost.Rad Zorice Jevremović s pacijentima bolnice „Laza Lazarević”svakako se može tretirati i kao oblik psihodramekoja njenim učesnicima, kroz participativnu, mimetičkuigru, pomaže da se suoče sa sobom i sa svetomoko sebe, kao i da dođu do bitnih pitanja, a možda i odgovora.U mnogim delovima sveta vrlo su prisutni različitioblici pozorišta animacije, pozorišta u edukaciji,teatra koji je utemeljen na radu s predstavnicima marginalnihdruštvenih grupa (zatvorenicima, mentalnim ifizičkim bolesnicima, etničkim i seksualnim manjinama),dok u Srbiji nisu brojni ovi slučajevi nekonvencionalneizvođačke prakse. Nedavno je NVO „ApsArt”ostvarila uspešan projekat u Okružnom zatvoru u Beogradu,u koji su bili uključeni narkomani-zatvorenici.Pošto je predstava izvedena u okviru festivala Bitef, onjoj se u medijima dosta govorilo, pa je, u tim okolnostima,bio jasan društveni značaj participativnih, animativnihteatarskih oblika, ali i to da je neophodanpodstrek pozorišnim praktičarima i teoretičarima da senjima bave. U tom smislu, knjiga Zorice Jevremovićmože da bude i ključan motiv pozorišnim profesionalcimada se posvete nekim od ovih graničnih, parateatarskihoblika izvođenja, doprinoseći tako poboljšanjuintegracije marginalnih društvenih grupa, ali i širenjugranica pozorišnog delovanja.Ana TASIĆ299 >

INVENTAR NAGRADARATKO STOJKOVIĆ, SRPSKE POZORIŠNE NAGRADE; izdavačautor, Beograd 2008.Autor knjige o srpskim pozorišnim nagradama, diplomiranipravnik Ratko Stojković (1938), nije ličnost koja jeprofesionalno vezana za pozorišnu delatnost. Stojkovićje iskusan enigmata, nosilac najznačajnijeg priznanja uovoj oblasti – zvanja enigmatskog velemajstora – i saradnikbrojnih listova i časopisa. Napisao je knjige Univerzalnirečnik skraćenica, akronima i oznaka (dva izdanja),Leksikon literata laureata – srpske književne nagrade,1839–2002 i monografiju Udruženje penzioneraPoštanske štedionice, 1979–2004.O razlozima objavljivanja knjige Srpske pozorišne nagradeStojković veli: „Namera moja je da ono što je biloproglašeno za najbolje u pozorišnom životu naše zemlje,ono što je u datom trenutku tako ocenjeno, od matičnihpozorišta ili na pozorišnim manifestacijama ilišire društvene zajednice, sakupim na jednom mestu,sve to sistematizujem na pregledan način i ostavim budućimgeneracijama. Da upoznaju nekadašnje velikanepozorišnog života, saznaju autore i reditelje nagrađenihdela, uloge koje su zaslužile priznanja kao i ostale stvaraocepozorišnih predstava.”Dakle, autor Ratko Stojković načinio je pregled nagradakoje se u zemlji Srbiji daju za pozorišnu umetnost i pozorišnudelatnost. Stojković je po azbučnom redu nanizaonazive nagrada, kratak istorijat svake nagrade,imena dobitnika, kao i druge podatke o nagradama,uključujući i one da je nagrada ukinuta, zaključno sa2005.Samo se po sebi razume da su nagrade koje postojeduže vreme starije od države u kojoj se dodeljuju. Državaje u međuvremenu nekoliko puta menjala ime, alinagrade, najčešće, nisu. Na primer, festival Bitef osnovanje 1967. u SFRJ, da bi potom živeo u SRJ, pa u Srbijii Crnoj Gori i sredovečnost potvrdio u Srbiji. Tako je i svećinom drugih nagrada.Ako su nagrade javna i stručna potvrda umetničkihvrednosti i dometa, ako one verifikuju i u izuzetnim slučajevimapromovišu svoje nosioce, onda možemo – posleuvida u poduhvat Ratka Stojkovića – zaključiti daova sredina poseduje niz sjajnih umetnika.Ali, ukupan zbir nagrađenih umetnika – nekoliko stotina– pre upozorava nego što ohrabruje. Jer, nagradavredi ako je jedna, ako je unikatna.Kad ima mnogo nagrada, sasvim je izvesno da se gubenjihova ekskluzivnost i prestiž koje bi trebalo da sobomdonose.Obilje nagrada, u isti mah, pruža nepouzdanu sliku oumetnicima; tokom poslednje dve, tri decenije, uvedenoje mnogo nagrada i veći broj umetnika, na primer,reditelja, postao je nosilac priznanja. Pre četiri ilipet decenija nagrada je bilo malo, pa je otuda mogućeda se stvori kriva slika o uspesima i dometima, recimo,jednog Bojana Stupice koji je dobitnik svega nekolikonagrada. Ako, dakle, prebrojavamo nagrade, u poređenjus danas aktuelnim rediteljima, Stupica je manjeuspešan. Ova pogrešna projekcija o uspešnim stvaraocimanije, razume se, posledica metodologije koju primenjujeRatko Stojković, već je rezultat velikog brojanagrada koje su u međuvremenu prononsirane.Stojkovićevo istraživanje istovremeno nas podstiče narazmišljanje o svrsishodnosti nagrada uopšte. I, kaouvek, konstatovaćemo da neke nagrade čine čast dobitnicima,a ponegde je obrnut slučaj – dobitnici čine častnagradi. A pokatkad, vidi se u Stojkovićevom pregledu,i ne primećuje se da se nagrada više ne dodeljuje. Toznači da nije bilo potrebno ni uvoditi je.Bilo kako da čitamo i tumačimo Stojkovićeve tabele iimena nagrada i dobitnika, izvesno je da smo prilježno-> 300

šću autora dobili uvid u javna teatarska priznanja. Timeje zadatak koji je Ratko Stojković sebi zadao u celostiispunjen.Knjige kao što je ova pružaju horizontalan uvid u pozorišnapriznanja; ovakve poduhvate u drugim sredinamaobavljaju za to ovlašćene institucije.Istraživanje Ratka Stojkovića pripada redu onih poslovakoji nemaju kraja; svaka pozorišna sezona izdvaja novelaureate koji potvrđuju renome nagrada, pa je otudapotrebno ažurirati spiskove slavodobitnika. Takođe,menja se tretman pojedinih priznanja, neka dobijajuna značaju, neka druga se gase, pa se i spisak nagradamora praviti u skladu s dobicima i gubicima koje donosisezona. Drugim rečima, i pregled nagrada pripada tekućemteatarskom životu, potvrđujući ga u njegovim dometimai promašajima.SUBVERZIVNE VEZERadomir PUTNIKAMFITEATAR, časopis za teoriju scenskih umetnosti,Univerzitet u Ljubljani, Akademija za pozorište, film i televiziju,Ljubljana, jun 2008.Centralna tema Amfiteatra iz juna 2008. jeste „Scenskeumetnosti i politike predstavljanja”. Ovako široko postavljenproblemski okvir omogućio je veliki broj interesantnihtekstova koji na različite načine tumače ponekadteško uočljiv, ali najčešće vrlo blizak dodir umetničkogscenskog izražavanja i fenomena i pojava iz domena„političkog spektakla”. Glavna i odgovorna urednicauglednog časopisa Barbara Orel, animirala je nekaod najznačajnijih imena savremeneslovenačke teorijsko-umetničkemisli, kao inekoliko inostranih autora, idala nesumnjivi doprinos ujoš jednom pokušaju definisanja„provokativno-subverzivno-inspirativnih”veza dvetako vidljive i sveprisutnedruštvene kategorije.Rastko Močnik, predavačteorije diskursa na Filozofskomfakultetu ljubljanskoguniverziteta i plovdivskoguniverziteta u tekstu „Da lije teatar tajno oružje političkogspektakla” progovara o paradoksima moderne političkesfere i u tom kontekstu smatra politički spektaklposebnom istorijskom vrstom s određenim zakonitostima.„Budite politični! Ili vas neće biti” ili „O političkoj umetnostiu post-političkom svetu” Bojane Kunst, docentana Filozofskom fakultetu u Ljubljani i predavača estetikei filozofije kulture, razmatra probleme vezane zaanatomiju umetnosti, postpolitičnost, društvene antagonizmei politizaciju umetnosti u dvadesetom veku,kompleksne veze kulture i politike.Polona Tratnik, doktor filozofije i teorije vizuelne kulture,u „Subverzivnim praksama u modernoj umetnosti– strategijama manjeg otpora” bavi se pitanjima da li jesavremena umetnost uvek subverzivna, naročito akoje reč o modernizmu, specifičnostima tako postavljenogkaraktera umetnosti u tradicionalnim kanonima iformama, kritičkoj svesti, o izmenjenoj prirodi savremeneumetnosti, pri čemu kao izvore navodi veći brojautora kao što su Rolan Bart, Džon Gibons, Valter Benjamini drugi.301 >

Maja Breznik, doktor sociologije, autorka teksta „Društvenihistrionizam i karnevalski politički protest” i BlažLukan, doktor dramaturgije u „Projektu Janez Janša”,svako iz svoje perspektive, analiziraju primere procesapolitizacije umetnosti, slobode izražavanja u vidu kreativnogprotesta, ali i uzroke i posledice takvih pojava.Blaž Lukan posebno apostrofira činjenicu da trojicaumetnika nisu izabrala bilo koje ime u procesu preimenovanja,već su se opredelila za Janeza Janšu, tadašnjegpredsednika slovenačke vlade i predsednika SDS,stranke koja zastupa desničarske ideje. Izbor imena očiglednootkriva i određene stavove i namere Emila Hrvatina,Žige Kariža i Davida Grasija u njihovom „umetničko-subverzivnom”aktivizmu.Aldo Mihonić, magistar sociologije, u autorskom prilogupod naslovom „Umetnost i vladavina prava”, apostrofiranekoliko tema kao što su pravni fetišizam i anatomijaumetnosti, pravna regulacija sistema umetnosti,savremena umetnost i pravna praksa u Sloveniji.Visokom naučnom nivou junskog broja Amfiteatra doprinosei tekstovi Barbare Sušec, Gašpera Trohe, MatejePezdirc-Bartoli, Tomaža Toporišiča, Krištofa JacekaKozaka, Ane Perne, Katje Praznik, Primoža Jasenka.Pored glavne teme, Amfiteatar u svojoj redovnoj rubricidonosi prikaze najnovijih knjiga, o kojima pišu AljaPredan, Jaša Drnovšek, Petra Pogorevc, Ičo Vidmar iPeter Purg.Miroslav Miki RADONJIĆ> 302

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad792Scena : časopis za pozorišnu umetnost / glavni iodgovorni urednik Darinka Nikolić. - God. 1, br. 1 (1965)-. - Novi Sad : Sterijino pozorje, 1965-. - Ilustr. ; 22 cmDvomesečnoISSN 0036-5734 = Scena (Novi Sad)COBISS.SR-ID 319245