Godisnji Izvestaj 01 Januar 2007

GODIŠNJI IZVEŠTAJ2007CBAKGODIŠNJIIZVEŠTAJPrištinaMaj2008

SADRŽAJ3.3.4. Ostala dešavanja u finansijskim posrednicima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 373.4. Vanjski sektor‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 384. Finansijsko nadgledanje ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 424.1. Regulatorna aktivnost u finansijskom sektoru ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 424.2. Licence i struktura ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 464.3. Aktivnost finansijskog nadgledanja ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 494.4. Obavezno uvedene mere‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 554.5. Međunarodna saradnja‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 565. Osigurane usluge autoritetima, finansijskog zajednici i javnosti ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 575.1. Operativnost i upravljanje gotovim novcem ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 575.2. Održavanje računa i transakcija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 615.3. Upravljanje aktivom ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 645.4. Među‐bankarski sistem isplate ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 645.5 Registar kredita ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 685.6. Ekonomska analiza i aktivnosti statistike ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 686. Interni Razvoji ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 706.1. Projekat poboljšanja fizičkog osiguranja ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 706.2. Upravljanje i unutrašnja kontrola‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 706.3. Razvijanje ljudskih resursa ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 746.4. Re‐organizacija CBAK‐a‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 756.5 Regionalna i međunarodna saradnja ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 766.5.1. Međunarodni sporazumi‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 766.5.2. Članstvo u međunarodnim organizacijama ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 76i.ii

LISTA SACIFRAMA1. Realni rast BDP‐a _______________________________________________________________________ 92. Realni BDP i stopa inflacije u Evropskoj uniji________________________________________________ 113. Inflacija u evro‐zoni ______________________________________________________________________124. Realni rast BDP‐a i inflacija u zemljama JIE _________________________________________________ 135. Realni BDP Kosova po komponentama_____________________________________________________ 166. Realni BDP Kosova po sektorima ________________________________________________________ 177. Stopa inflacija, godišnji prosek ________________________________________________________ 188. Nezaposlenost na Kosovu, po regionima___________________________________________________ 199. Broj registrovanih radno sposobnih po starosnoj grupi_______________________________________ 1910. FDI u procesu privatizacije ______________________________________________________________2011. Konsolidovani budžet Kosova____________________________________________________________2112. Struktura prihoda KKB _______________________________________________________________2113. Struktura rashoda KKB _______________________________________________________________2214. KPST fond ____________________________________________________________________________2315. Domaći zahtevi finansijskih korporacija___________________________________________________2416. Vlasnička struktura bankarskog sektora Kosova __________________________________________2517. Finansijsko posredovanje bankarskog sektora______________________________________________2618. HHI za bankarski sektor _______________________________________________________________2719. Ukupna sredstva i Y – o – Y rast ________________________________________________________ 2720. Struktura NFC zajmova _______________________________________________________________2921. Zajmovi po dospeću __________________________________________________________________2922. Struktura depozita ____________________________________________________________________ 3123. Struktura dospeća depozita ____________________________________________________________ 3124. Kamatne stope ______________________________________________________________________ 33i.iv

LISTA SACIFRAMA25. Indikatori profitabilnosti _______________________________________________________________ 3426. Indiklatori likvidnosti ______________________________________________________________ 3527. Indikatori solventnosti ______________________________________________________________ 3528. Aktivnosti osiguravajućih kompanija ____________________________________________________ 3629. OFI pozajmljivačka aktivnost _______________________________________________________ 3730. Balans tekućeg računa ______________________________________________________________ 3831. Uvoz i izvoz po grupama proizvoda kao raspodela prema totalu ____________________________ 3932. Uvoz i izvoz po zemljama _____________________________________________________________ 4033. Kapitalni i finansijski račun ____________________________________________________________ 4134. Obezbedivanje evro novčanica (količina po novčanici)______________________________________ 5735. Obezbedivanje evro kovanica (količina po novčanici)_______________________________________ 5736. Prihvaćene evro novčanice (količina po novčanici) _________________________________________ 5837. Prihvaćene evro kovanice (količina po novčanici) _________________________________________ 5838. Broj oštećenih novčanica izuzetih iz prometa (2007. prema 2006.) ___________________________5939. Odnos oštećenih novčanica izuzetih iz prometa u 2007. __________________________________6040. Odnos novih novčanica obezbeđenih u 2007. prema totalu __________________________________6041. Nove obezbeđene novčanice (2007. prema 2006.) _________________________________________ 6142. Kretanja nivoa depozita u Trezoru i ostalo iz Kosovske vlade, Institucija i KTA ________________ 6143. Kretanja nivoa depozita komercijalnih banaka i institucija osiguranja _________________________6244. Godišnji obimi vrednost transakcija ICS __________________________________________________6545. Dnevni prosečni obimi vrednost transakcija ICS ___________________________________________ 6546. Godišnji obim transakcija ICS prema njihovim vrstama __________________________________6647. Godišnja vrednost transakcija ICS prema njihovim vrstama _________________________________66i.v

LISTA TABELA1. Odabir indikatora Kosovske Ekonomije ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 142. Balans Budžeta kao procenat BDP‐a u regionu, 2004‐2007‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 233. Struktura finansijske aktive‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 284. Struktura finansijskih obaveza‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 305. Izjava (deklarisanje) dohotka‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 326. Aktivnost davanja licenci Banakama ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 477 Aktivnost davanja licenci Osiguravajućih društava ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 478. Aktivnosti davanja licenci Penzijskog fonda ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 479. Dvanja licenci van bankarskih Institucija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 4810. Dvanja licenci finansijiskim posrednicima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 4811. Aktivnost licenciranja agencija za transfer novca‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 4812. Aktivnost licenciranja menjačnica ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 48i.vi

LISTA TABELA13. Nadgledanje Banaka: Ispitivanja na licu mesta‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 5214. Osiguravajućekompanije: Ispitivanja na licu mesta ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 5315. Penzijska fondovi ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 54i.vii

LISTASKRAĆENICAPAKATMB&HBiHBKTBIKNBKTRKUKAZLOKVCBAKIJBPLNCEFTAIPCRKKDKDEASDONPE&SPartneri u Američkom KapitaluAutomatska Mašina za IsplateBosna i HercegovinaBosna i HercegovinaNacionalna Trgovinska BankaBalans Isplata na KosovuNova Banka KosovaTekući RačunKvalitetno Upravljanje Kapitalnom Aktivom Zadovoljavajući LikvidnostOdnos Kapitalne Validnosti (vrednosti)Centralni Bankarski Autoritet KosovaIstražna Jedinica za Borbu Protiv Lažnih NovčanicaSporazum o Slobodnoj Trgovini Centralne EvropeIndeks Potrošačkih CenaRegistar Kredita na KosovuDepozitne KorporacijeDirektorijat za Ekonomsku Analizu i StatistikuDirektorijat za Osiguranje i Nadgledanje PenzijaEfikasnost & Sigurnosti.viii

LISTASKRAĆENICAOEAEAREBRRCEBEIKSEUEURFKDSIFTABJRJBDPHHIHIPCIAISMSRIKSGIMMFMOPSITKBKBKOdeljenje Ekonomske AnalizeEvropska Agencija za RekonstrukcijuEvropska Banka za Rekonstrukciju i RazvojCentralna Evropska BankaElektronski Inter‐bankarski Klirinški SistemEvropska UnijaEvroFinansijske KorporacijeDirektne Strane InvesticijeSporazum o Slobodnoj TrgoviniBivša Jugoslovenska Republika JugoslavijaBruto Društveni PrihodHerfindahl – Hirschman IndeksHarmonizovani Indeks Potrošačkih CenaMeđunarodna Asocijacija Supervizora OsiguranjaMeđunarodni Standardi RačunovodstvaInter‐bankarski Klirinški SistemGeneralni InspektorMeđunarodni Monetarni FondMeđunarodna Organizacija Penzionih SupervizoraInformativna TehnologijaKomercijalna BankaKonsolidovani Budžet Kosovai.ix

LISTASKRAĆENICAKEKKTPŠKTAMKUMFEMoSNKVFKNKMONLBNPISHBKKODKOFKOFPPISUPOEMPPTKPSVPSPUKSOSKosovska Energetska KorporacijaKosovski Trust Penzione ŠtednjeKosovska Agencija PoverenjaMinimalan Kapitalni UslovMinistarstvo za Finansije i EkonomijuMemorandum o SporazumevanjuNove KompanijeVan‐Finansijske KorporacijeNeto Kamatni Marginalno OgraničenjeNova Ljubljanska BankaNe‐profitne Institucije koje Sluze DomaćinstvimaBez Kamatni KreditiOstale Depozitne KorporacijeOstale Finansijske KorporacijeOstali Finansijski PosredniciPrivremene Institucije Samo UpravePreduzeće u Javnom VlasništvuMomenat ProdajePošta i Telekomunikacije Kosova , J.S.C.Povraćaj na Srednju VrednostPovraćaj na Srednje PoravnanjeUslov za Kapitalnu SolventnostOdeljenje za Statistikui.x

LISTASKRAĆENICAJIEPDVKSKSPGSSSOTEBOTSUNMIKSDUSAIDUSDJugo – Istočna EvropePreduzeće u Društvenom VlasništvuKancelarija za Statistiku KosovaSpecijalni Predstavnik Generalnog SekretaraProcedura Specijalne ObjaveTurska Ekonomska BankaObaveza Treće StraneMisija Ujedinjenih Nacija na KosovuSjedinjene DržaveAgencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih DržavaDolar Sjedinjenih Državai.xi

Godišnji Izveštaj 2007CBAKNovi dalji izazovi pred ovom institucijom trebaju se prevazići uspehom. U tom pravcu, izgradnjakapaciteta, što tehničkog što menadžerskog kao i efikasna nezavisnost biće kritični faktori za daljirazvoj ove, za Kosovo izuzetno važne, institucije.Prof. Dr Gazmend LuboteniPredsednik upravnog odbora2CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Poštovani Specijalni predstavniče Generalnog sekretara,Poštovani Predsedniče Kosova2007. godine, više nego prethodnih godina, finansijski sektor je značajno povećao kvalitet i obimsvojih usluga prema ekonomskim akterima, i time podržao dalji ekonomski razvoj kao i put prematržišnoj ekonomiji. S tim u vezi, finansijski sektor Kosova je sada postigao nivo razvoja približnoonom u susednim zemljama. Stoga, finansijski sektor se može smatrati jednim od prednostiKosova.Ekonomska aktivnost, koja poboljšava svoj trend još od 2005. godine, porasla je u drugoj narednojgodini do stope približno 3%, sa realnim rastom BDP‐a koji je trenutno procenjen na 3% za 2007. upoređenju sa 2.8 % za 2006. Kreditna aktivnost komercijalnih banaka bila je visoka 2007. godine sapovećanjem u ukupnim zajmovima od 42%, što je iznos od ukupnih zajmova dovela do 30% BDP‐a,nivo koji se može porediti sa susedima Kosova. Ukupna likvidnost bankarskog sektora jeadekvatna.U vezi kreditnih aktivnosti, treba se naglasiti da dobri projekti banaka, kao i inicijativepreduzetnika u sektoru sa dodatnom vrednošću, rastu postepeno. Istina je, da pozajmljivaćisadašnji nivo kamatnih stopa smatraju visokima – dok su one u stvari slične stopama u većinizemalja na Balkanu – uveliko odražava nivo ekonomske nesigurnosti koju osećaju bankari kao iinvestitori.Drugim rečima, značajni doprinos različitih komponenti poslovnog okruženja, sa posebnimfokusom na funkcionisanje sistema pravosuđa, javne uprave, adekvatnog pružanja osnovneopreme, i unapređivanje obrazovnog sistema, treba istovremeno ići sa poboljšanjima u efikasnostifinansijskog sistema.Prema svojim nadležnostima kao centralnog bankarskog i supervizorskog autoriteta, CBAK jeodlučan da pozitivno doprinese ekonomskom razvoju, jačanjem finansijskog sektora i pružanjemnajboljih usluga svojim različitim partnerima, kao i opštoj javnosti. Osetljiva pravila koja seprimenjuju na finansijski sektor bila su izmenjena kako bi se dopunio regulatorni okvir. Odnosno,Odbor CBAK‐a odobrio je novo pravilo osiguranja što daje zakonsku osnovu za razvoj aktivnostiživotnog osiguranja. U saradnji sa privredom, CBAK je takođe pripremio potrebne korake kaliberalizaciji tarifa osiguranja vozila.Jednostavno rečeno, CBAK je održao proaktivni i selektivni pristup prema stranim investitorima,kako bi doveo jake i iskusne aktere da investiraju u kosovski finansijski sektor. Kao rezultat toga,CBAK je u 2007. godini i na početku 2008. godine dao četiri bankarske licence poslovnicama iliograncima finansijskih institucija koje su već aktivne u region. Jedna od ovih licenci data jeinstituciji koja je kupila i spojila dve od četiri domaće banke. Ukupno, restrukturiranje bankarskogsektora promovisan od strane CBAK‐a još rane 2006. godine dovelo je do značajnih promena ustrukturi bankarskog sektora, čiji je sastav sada optimalniji: mešavina međunarodnih, regionalnih ilokalnih institucija. Kosovci trebaju da iskoriste povećanje finansijskih usluga i povećanekonkurentnosti.Na strani osiguravajućih kompanija, CBAK je primenio kapital baziran na riziku i rezervisanepotrebe koje su bile izrađene tako da jačaju kapacitet privrede. Došlo je do velikih poboljšanja umodernizovanju mreža kompanija, kao i do pružanja zakonskog okvira za proizvode životnogosiguranja i liberalizacije tarifa.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 3

Godišnji Izveštaj 2007CBAKŠto se tiče aktivnosti centralnog bankarstva, CBAK je preduzeo nekoliko inicijativa za poboljšanjesvojih usluga prema ekonomskim akterima i javnim vlastima.Na međunarodnom nivou, CBAK, koji je sada uključen u glavne međunarodne i regionalneprofesionalne organizacije i krugove, ciljao je na integraciju Kosova sa spoljnim svetom kao svojprioritetan cilj. Među različitim izazovima koji se trebaju rešiti, od glavnih izazovima ostajezajedničko priznavanje polisa osiguranja, i buduće članstvo Kosova u mreži Zelene karte.Proglašavanje nezavisnosti Kosova 17. februara, 2008. nosi sa sobom promene međunarodnogstatusa Kosova. Na nezavisnost se gleda i kao na priliku i kao na izazov za finansijski sektor, i zaod strane samog CBAK‐a. Pošto se regionalna integracija može ubrzati u korist ekonomijapredstavlja priliku; dok kapacitet i profesionalizam izgrađen od strane CBAK‐a zahvaljujući velikojfinansijskoj i tehničkoj pomoći međunarodne zajednice a koji se dalje treba ojačati i uvećatipredstavlja izazov. Strane kompanije će investirati na Kosovu samo ukoliko je poslovno okruženjeprocenjeno kao sigurno, stabilno, i korektno. Što se tiče finansijskih aktera, njihov rad na Kosovubiće razvijen samo ukoliko se finansijsko nadgledanje i ostale aktivnosti CBAK‐a obavljaju naefektivan, efikasan, nezavisan i profesionalan način.U tom kontekstu, imam zadovoljstvo da vam predam Godišnji izveštaj CBAK‐a za 2007. godinu.Hashim RexhepiUpravni direktor4CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Članovi upravnog odbora, revizorskog odbora i izvršnog odboraOd 31. decembra, 2007. Upravni odbor Centralnog bankarskog autoriteta Kosova sastavljen je odsledećih članova:UPRAVNI ODBOR CBAK‐aGdin Gazmend Luboteni, Predsednik upravnog odbora; 1Gdin Michel Svetchine, Upravni direktor CBAK‐a (član Upravnog odbora);Gđa Chiara Bronchi, Šef kancelarije za fiskalne poslove– UNMIK (član Upravnog Odbora);Gdin Lulzim Ismajli, Šef trezora (član Upravnog odbora);Gdin Isa Mustafa, Profesor, Ekonomski fakultet – Prištinski univerzitet (član Upravnog odbora)IZVRŠNI ODBOR CBAK‐a (od 31. decembra, 2007.):Gdin Michel Svetchine, Upravni direktor CBAK‐a;Gdin Hashim Rexhepi, zamenik upravnog direktora finansijskog sektora nadgledanje;Gdin Gani Gërguri, zamenik upravnog direktora Centralnih bankarskih operacija;Gdin Agron Dida, Generalni inspektor;Gđica Shkendije Himaj, Glavni službenik za nadgledanje;Gdin Florim Maxharraj, Glavni službenik operacija.1 Gdin Luboteni je imenovan na mesto predsednika upravnog odbora još 20. novembra, 2007. Gdin Luboteni je zamenio gdin‐a AjriBegua koji je bio predsednik upravnog odbora do 24.jula, 2007.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 5

Godišnji Izveštaj 2007CBAKOrganizaciona struktura CBAK‐a od 31. decembra, 2007.Governing Upravni Board: odbor: Prof. Prof.Gazmend Lubot eni-Chairman; Lubotenipredsednik,Chiara Bronchi gđa (UNMIK Chiara representative); Bronchi (predstavnik Mr.Mrs.Lulzim UNMIK-a), Ismajli (Director gdin Lulzim of Treasury Ismajli MFE); (Direktor Mr. Michel trezoraSvet MEF), chine gdin (Managing Michel Director), Svetchine Prof. (upravni Isa Mustafa direktor), (PISG)prof Isa Mustafa (PISU)revizorski odbor (dva savetničkadirektora i Gen. inspektorSpecijalni pomoćnik UDInventarna upravaKanc. pravnog savetnikaIzvršni asistent UDUpravni direktor (UD)/CEOgdin Michel SvetchineIzvršni odborNadležni odborSavetnik zafinansijskunadležnostOdeljenje za spoljne odnoseOdbor za ekonomsku analizu iZamenik upravnik direktora-Finans. nadležnost gdinHashim RexhepiZamenik upravnog direktoraCentralne bankarskeoperacije gdin Gashi GerguriGlavni inspektor gdin AgronDidaGlavni službenik zanadgledanje gđica ShkendijeHimaj-ZekajGlavni službenik operacijagdin Florim MaxharrajEkon.analiza/statistika(dir. glavni ekonomista)gdin Valentin TociOdeljenje za bankarskunadležnost gđica Suzana DervariNadgledanje osiguranja ipenzija gdin Ibish MazrekuIsplate gotovog novca iplaćanje gdin Jeton BajramajAdmin. odeljenje gdinMuharrem UkaOdeljenjestatistikuzaInternirevizorGlavne aktivnostiFinansijska analizaProcena banakaLicenciranje,administracija i žalbeofsajt nadležnostonsajt nadležnostodeljenje za bankarskekeš i trezorOdeljenje za sisteme zainterbanakrske isplateLjudski resursiAdmin. službeIT i razvoj sistemaJedinica MFSJedinica BOPEkon. analizaAnalizeoperacijaRačunovodstvoNe-bankarskeinstituticijefinans.Kreditni registarFinans. planiranje iizveštavanjeJedinica FSAPublikacije/bibl6CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

1. Izvršni Pregledi.

CBAKGodišnji Izveštaj 20071. Izvršni pregledUmnogome podržan od spojenih tržišta i zemalja u razvoju, svetski BDP je realno porastao do 4.7%2007. godine što je manje nego u 2006. godini. Svetska inflacija u 2007. zastala je 3.9% što jeposledica povećanja cena nafte. Sveukupni porast cena nafte uticao je na Evropsku uniju time što jei izazvao povećanje cena energije i hrane. HICP u 2007. pokazuje inflaciju koja se procenjuje na2.1%. Realni BDP Evropske unije porastao je do 3.0% 2007. godine, što je umnogome slično kao i u2006. godini. Što se tiče trgovinskog balansa, zbog povećanja izvoza roba, Evropska unija jezabeležila trgovinski višak od 0.3%.Određen povećanjem potrošnje i investicija, zemlje jugoistočne Evrope beleže realni rast BDP‐a sa5.9% u 2007. godini, dok je inflacija ostala stabilna na 3.1% uprkos pritiska međunarodnogpovećanja cene nafte. Jedna od glavnih briga zemalja jugoistočne Evrope ostaje visok nivonezaposlenosti koji je 2007.godine dostigao približno 25.7%. Osim visoke nezaposlenosti, spoljašnjeneravnoteže ovih zemalja beleže trenutačni deficit finansijskih kredita od oko 11.0% BDP‐a, štouglavnom proističe iz trgovinskog deficit. U skoro svim zemljama jugoistočne Evrope razlog zaspoljašnju ravnotežu ostaju direktne strane investicije (uglavnom proističu iz procesa privatizacije),transferi, i naročito (u nekim zemljama) prihodi od turizma. Što se tiče opšteg vladinog balansa, uproseku je ostao stabilan, sa deficitom od 1.0% BDP‐a do viška od 3.9% BDP‐a.Postizanje per capita BDP od oko 1,400, evra, kosovska ekonomija u 2007. godini pokazuje realniporast BDP‐a od 3.5% što proizilazi iz privatnog sektora. Inflacija u 2007. godini zastala je na 4.4%,posle perioda stabilne inflacije. Glavni razlog za takav porast proističe iz povećanja međunarodnihcena nafte. Nezaposlenost na Kosovu ostaje veoma visoka, sa oko 28,000. novih potražioca posla pogodini, od kojih većina pripada starosnoj grupi od 15‐39, godina. Kosovski konsolidovani budžet2007. godine dostigao je višak od 233.7 miliona evra (9.8% BDP), zbog povećanja prihoda koji nisuvezani za poreze. Umnogome zbog porasta tekućeg računa konsolidovanog budžeta Kosova priCBAK‐u, neto stranih sredstava u finansijskom sektoru dostigao je 1.4 milijardu evra u 2007. Nakosovski finansijski sektor i dalje dominira bankarski sektor (90% od ukupnih sredstavafinansijskog sektora). Sa godišnjim porastom kredita od oko 40% i porastom štednje od oko 24%,odnos kredit – štednja zastao je na 78% u 2007. godini. Bankarski sektor na Kosovu ostajeprofitabilan i solventan. Trenutni deficit tekućeg računa prema BDP‐u u 2007. godini procenjuje sena 22.5%, što ostaje glavna briga za ekonomiju Kosova. Deficit uglavnom proističe iz trgovinskogdeficit (pokrivenost izvoza/uvoza od oko 9%), dok transferi i DSI ostaju da uravnoteže ovaj nivotrenutnog deficit tekućeg računa.Centralni bankarski autoritet Kosova (CBAK) uredio je svoju organizacijsku strukturu 2007. godinesa glavnim ciljem da dalje promoviše razvoj CBAK‐a i kako bi se bolje složio sa aktivnostimaCBAK‐a.Promovisanjem finansijskog sektora baziranog na konkurentnom tržištu, cilj CBAK‐a je da imafinansijsku nadležnost koja je efektivna i fleksibilna. Nadležni pristup CBAK‐a je evoluirao zajednosa evolucijom najboljih međunarodnih praksi od onih čiji se pristup “bazira na pravilima” dopristupa koji se baziraju na “rizicima” (Basel Glavni principi). Značajni razvoji u vezi kompletiranjabankarskih i ne‐bankarskih pravilnika postignuti su tokom 2007. godine.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 7

Godišnji Izveštaj 2007CBAKCBAK pruža uobičajene finansijske usluge javnosti i finansijskim institucijama a koje se nude odcentralne banke i takođe obezbeđuje adekvatnu nabavku novčanica i kovanica potrebnih za vršenjegotovinskih transakcija u ekonomiji. U skladu sa sadašnjom Uredbom, Upravni odbor CBAK‐aodređuje politiku investicija koja se treba pratiti od strane menadžmenta. Pošto se najveća sumafondova odnosi na javan novac koji se može koristiti i u kratkom roku, posebna pažnja se dajesigurnosti i likvidnosti. Uložena sredstva se transformiraju u evro valutu sa dospećem manjim odgodinu dana dok depoziti pri CBAK‐u imaju nadoknadu u skladu sa stopama pri Evropskojcentralnoj banci.Još od svog osnivanja, CBAK je aktivno bio angažovan u razvoju efikasnog i sigurnog sistema zadomaće isplate. Obim i vrednost transakcija koje se vrše preko EICS postepeno su se povećavale,odražavajući relativni porast negotovinskih isplata i porast poverenja u domaći bankarski system.Uveden 2006. godine, Kreditni registar Kosova je aplikacija bazirana na vebu koja se još višeunapredila 2007. KRK sadrži informacije o pojedinačnim dužnicima što služi kao važno sredstvo zaprocenjivanje kreditne sposobnosti i rizika dužnika i time olakšava proces odobravanje kredita.Projekat za unapređivanje fizičke bezbednosti prostorija CBAK‐a, započet 2006.godine,kompletiran je 2007. godine sa glavnim ciljem da poveća sigurnost i bezbednost osoblja i imovineCBAK‐a.Unutrašnja revizija je obavila svoje aktivnosti na osnovu Godišnjeg radnog plana revizije a kojeg jeodobrio Revizorski odbor i Upravni odbor CBAK‐a (pristup bazirana na riziku). Pored toga,obavljene su i nasumične revizije od strane Generalnog inspektora ili menadžmenta.8CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

2. Vanjska ekonomska okolinai.

CBAKGodišnji Izveštaj 20072. Spoljašnje ekonomsko okruženje 22.1. Svetska ekonomijaSvetska ekonomija zabeležila je porast realnog BDP‐a od 4.7% u 2007.godini u poređenju saprethodnom godinom. Glavni doprinosi ovom rastu jesu ekonomski razvoji u spojenim tržištima izemalja u razvoju dok je sporost u rastu uglavnom izazvan usporavanjem ekonomije SAD‐a.Ekonomske reforme i povećane investicije na spojenim tržištima i u razvijenim zemljama bile suvažan faktor za rezultat rasta. Održavanje godišnje stope porasta od 11.5% u 2007.godini, Kinaostaje glavni contributor globalnom rastu a iza nje idu Indija, Rusija, Japan i SAD. (Slika 1). Glavninegativni contributor ekonomskom rastu SAD‐a izazvan je poremećajem kredita zbog problema usektoru nekretnina. Realni rast BDP SAD‐a od 1.9% u 2007. predstavlja najnižu stopu rasta u SAD‐uod 2000. godine.Slika1. Realni porast BDP‐a, od 2007.14 2004 2005 20061211 . 5200710 8.98 7.06420Kina Indija Rusija Japan2.0 1.9SADIzvor: World Economic Outlook (2007)The world average annual inflation increased at 3.9% in 2007 (from 3.6% in 2006). Na globalnomnivou, glavno objašnjenje za povećanje stope inflacije jeste međunarodno povećanje cena nafte, kojeje zatim dovelo do većih cena hrane. Prosečna godišnja inflacija u spojenim tržištima i zemalja urazvoju zastala je na 5.9% u 2007.godini. Dok se godišnja prosečna inflacija SAD‐a zaustavila na2.7% u 2007.godini, evro‐zona i ostale razvijene ekonomije zabeležile su prosečnu godišnju inflacijuod 2.6%.Ekonomija SAD‐a ostaje glavni kontributor globalnim neravnotežama. Imajući u vidu da je visoknivo uvoza u SAD‐u rezultat visoke potrošnje, usporavanje u ekonomiji sa kojim su se suočile2007.godine donekle je smanjilo veliki deficit trenutnog finansijskog kredit u smislu smanjivanjauvoza. Drugi razlog za sporiji rast tekućeg računa SAD‐a u 2007. godini jeste pad US dolara tokomgodine. Kao rezultat, tekući račun SAD‐a iznosi 5.7% od BDP‐a u 2007.godini u poređenju sa 6.2%2 Razvoj u vanjskim ekonomski sredinama je zasnovan na različitim publikacijama: MMF Pregled Svetske Ekonomije (2007), DeloitePregled Globalne Ekonomije (2007), EBRD (2007), Nadgledanje Međunarodne privrede (2008), MMF Pregled Regionalne Ekonomije(2007), Evropska Komisija (2007), UNDP (2007), ECB (2008) i Eurostat (2008)CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 9

Godišnji Izveštaj 2007CBAKod BDP‐a u 2006. Za razliku od SAD‐a, azijske zemlje više štede a manje investiraju te zbog togaimaju visoke viškove na tekućem računu. Kina vodi sa viškom od 11.7% BDP‐a u 2007. praćenaRusijom sa viškom od 5.9% BDP‐a i Japanom od 4.5% BDP‐a. Globalni rast cena robe je dalje dovelodo viškova na tekućim računima i zemalja izvoznica nafte.Američki dolar je pao u odnosu na evro, funtu i jen tokom prethodne dve godine. 2007.godine,evro je zastao na 1.37. prema USD, u poređenju sa 1.26. prema USD u 2006.godini. Što se tiče jena,evro se menjao za JPY u odnosu 161.25. na kraju 2007.godine, dok se na kraju 2006.godini menjaoza JPY u odnosu 146.02. Evro je napredovao u odnosu na britansku funtu 2007.godine i menjao se uodnosu GBP 0.68, u poređenju sa GBP 0.67 u 2006.godini.10CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 20072.2. Evropska UnijaRast u Evropskoj uniji (EU) se održao tokom dužeg perioda, ponaročito zbog jake domaće potrebe,posebno investiranja. Realni porast BDP‐a EU dostigao je 3.0% u 2007.godini , što predstavljasporiji rast ukoliko se poredi sa porastom od 3.2% u 2006.godini. (Slika 2). Luksemburg i Slovenijazabeležili su najveću stopu rasta u evro‐zoni, koja je procenjena na 5.4%, praćena Irskom i Finskomkoje su postigle po 4.6% odnosno 4.3%. Na drugoj strani, Italija nastavlja da bude zemlja sanajnižom stopom rasta u evro‐zoni, gde je njen rast procenjen na 1.7% u 2007.godini. U grupi novihzemalja EU, Letonija beleži dupliranu stopu rasta koja je dostigla 10.5% u 2007.godini. Slovačkarepublika održala je uvećavajući trend u vezi razvoja, i beleži realni porast BDP‐a od 8.8% u2007.godini koju prate Estonija i Litvanija koje beleže porast od 8.0%. Među ostalim naprednimekonomijama EU, Švedska vodi sa 3.6% rasta i prate je Ujedinjeno Kraljevstvo koje je dostiglo stopurasta od 3.1% u 2007. godini.Slika2. Realni BDP u Evropskoj uniji, od 2007 372006620076.46 . 15433 . 23.02.82.53.52.9210EU Evro-zona Ostale napredne ekonomije EU Nove zemlje EUIzvor: Regionalni ekonomski pregled (2007).Prosečna stopa inflacije u evro‐zoni za 2007.godinu bila je približna ciljanoj inflaciji od 2.0%Evropske centralne banke. Procenjena HICP inflacija na kraju 2007.godine bila je 2.1%, u poređenjusa 2.2% u 2006.godini. Povećanje HICP inflacije koja se dogodila 2007.godine objašnjene su saporastom cena hrane i energije. Ostale napredne ekonomije EU beleže manje stope inflacije upoređenju sa novim zemljama EU. U vezi novih zemalja EU, Letonija je imala najveću stopuinflacije koja je dostigla 9.0% u 2007. Bugarska, Finska, Mađarska i Estonija su takođe imale visokenivoe inflacije u poređenju sa regionom, a koje su dostizale 8.2%, 7.6% 6.0%, odnosno deficit od22.8. milijarde u 2006.3 EU Evro zona obuhvata sledeće zemlje: Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg,Holandija, Portugal, Slovenija, Španija; Ostale EU napredne ekonomije: Danska, Švedska, UK; Nove EU zemlje: Bugarska, Kipar,Češka Republika, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka Republika, Estonija, Letonija, Litvanija.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 11

Godišnji Izveštaj 2007CBAKSlika 3. Inflacija u evro‐zoniHICPHICP bez energije i neprocesirane hrane2.521.52 . 12.2 2.22 . 1 2 . 12. 01.5 1.510.502004 2005 2006 2007Prelazak sa deficita od 0.3% BDP‐a 2006.godine, do viška od 0.3% BDP‐a u 2007. bio je uvelikorezultat povećanja izvoza roba. Najveći višak na tekućem računu zabeležen je od straneLuksemburga (10.5% BDP‐a) i Holandija (7.4% BDP‐a). Suprotan znak postignut je u novimzemljama EU. Letonija je imala najveći deficit na tekućem računu unutar ove grupe 2007. godine(25.3% BDP‐a) i bila je tesno praćena Bugarskom (20.3% BDP‐a).12CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 20072.3. Jugoistočna EvropaZemlje jugoistočne Evrope (SEE) održale su momentum i zabeležile drugu godinu pozitivnog rasta,održavajući realnu stopu rasta BDP‐a od 5.9% u 2007. Rast u region umnogome duguje jakojdomaćoj potražnji (potrošnji i investiranju). Postižući 7.0%, Crna Gora beleži najveću stopu rasta u2007. godini (Slika 4). Održavanje trenda iz prethodnih godina, Albanija i Srbija porasla je do 6.0%u 2007. godini. Bosna i Hercegovina (BiH) beleže usporavanje u realnom rastu BDP‐a u poređenjusa 2006, gde je postignuto 5.8% u 2007.godini u poređenju sa 6.2% u 2006. Godišnji rast od 5.0% u2007. Bivša jugoslovenska republika Makedonija (FYROM) predstavlja najnižu stopu rasta uregionu.Inflacija je ostala relativno stabilna u region tokom 2007. godine. Uprkos pritiska izazvanogpovećanjem cena hrane sredinom 2007. godine, prosečna stopa inflacije zaustavila se na 3.1% u2007. godini, u poređenju sa 5.5% u 2006. godini. Dok je CPI Srbije zaustavljen na 6.4% u 2007.godini, ostale zemlje regiona bile su između 2.0% i 3.1% za godinu.Slika 4. Balans tekućih računa prema BDP‐u i Opšteg vladinog balansa prema BDP‐u10. 0Sadašnji balans računa prema BDPOpšti vladin balans prema BDP5 . 03. 90 . 0-5 . 0-1. 4-2.3-3.9-2.6-1. 0-1. 0-10. 0-15. 0-12. 5 -12.0-9.9-7.8-20 . 0-25 . 0-23 . 0CG B & H Serbija Albanija Hrvatska FYROMIzvor: EBRD (2007)U vezi opšteg vladinog balansa, Crna Gora je jedina zemlja u regionu koja beleži višak u budžetu(3.9% BDP‐a) u 2007. godini, a koji proizilazi iz povećanja budžetskih prihoda. Smanjivanjevladinog balansa u većini zemalja regiona je rezultat povećanja budžetskih troškova. Dok Albanijaima najveći negativni balans u regionu (3.9%), Makedonija beleži najniži negativni balans (1.0%BDP‐a).Prosečan zabeležen nivo DSI‐a bio je oko 10.1% BDP‐a u zemljama jugoistočne Evrope u 2007.Glavne destinacije ovih tokova bile su Crna Gora, BiH i Hrvatska. Vođene uveliko procesimaprivatizacije, ove zemlje beleže neto tok DSI od 23.0% BDP‐a, 13.7% BDP‐a odnosno 9.1% BDP‐a u2007. godini. Dotok DSI u Albaniji i Makedoniji zastao je na 5.3% BDP‐a odnosno 4.3% BDP‐a.Srbija je izuzetak u regionu i beleži smanjivanje u neto dotocima DSI od 13.8% BDP‐a u 2006. do5.1% BDP‐a u 2007.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 13

3. Ekonomija Kosovai.

Godišnji Izveštaj 2007CBAK3. Kosovska ekonomijaRealni BDP u 2007. godini povećao se za 3.5% uprkos smanjivanju u donatorskom sektoru (Tabela1). BDP po glavi stanovnika iznosi oko 1,400. Ekonomski rast bio je održavan od strane privatnogsektora (uglavnom investicijama privatnog sektora) koji je uveliko bio podržan povećanjemzajmova u bankarskom sektoru i DSI. U uslovima ekonomskog sektora, većina ekonomskograzvoja do 2007. bilo je u sektorima trgovine a kasnije i u sektoru izgradnje. Inflacija na Kosovu u2007. godini stala je na 4.4%, što je mnogo više nego prethodne godine. Objašnjene za takvopovećanje jeste uglavnom zbog međunarodnog povećanja cene nafte koje je posle imalo svojeposledice, posebno na povećanje cena hrane na Kosovu.Tabela 1. Odabrani makro‐ekonomski pokazatelji kosovske ekonomijeOpis2004 20052006 2007Realni sektorStvarni rast BDP 2.0% ‐1.0%3.1% 3.5%BDP per capita (u evrima) 1,282.0 1,259.1 1,312.9 1,364.9Cene (godišnji procent) ‐1.1% ‐1.4%0.6% 4.4%Fiscalni sektor (u % BDP)Prihodi28.0%28.9% 31.3% 37.7%Troškovi 33.9%Balans budžeta ‐5.9%31.5% 28.0% 27.9%‐2.6% 3.4% 9.8%Finansijskisektor(u milionima evra)Neto potražnja spoljnog sektora 642.6 685.1963.0 1,350.3Neto potražnja fiskalnog sektora ‐221.3 ‐229.7 ‐482.5 ‐860.7Neto potražnja realnog sektora ‐253.5 ‐259.1 ‐182.3 ‐137.2Spoljni sektor (u% BDP)Trenutni balans tekućeg računa (CA) ‐14.0% ‐17.2% ‐17.1% ‐22.5%Robe i usluge ‐42.8% ‐47.3% ‐50.2% ‐57.2%Trenutni transferi 28.4% 30.6% 32.4% 33.3%od čega: Transferi 7.2% 10.3% 12.9% 14.6%Strane direktne investicije 0.8% 3.6% 11.0% 17.8%Portfolio i ostale investicije 5.3% 1.9% ‐10.2% ‐10.2%Izvor: IMF (2007), MEF (2008), SOK (2008), CBAK (2008)Nezaposlenost je učestala, posebno među mlađom populacijom. Kosovo ima otprilike 28,000potražioca posla sa mnogo manjim brojem novih radnih mesta (oko 6500 u 2007), dok se oko 70%novih radnih mesta apsorbuje iz privatnog sektora. U uslovima starosne dobi, oko 80%registrovanih radno sposobnih je od 15‐39 godina što bi dalo dobar preduslov za veoma intenzivnuradnu industriju.Viši prihodi od planiranih poređeni sa manjim troškovima nego što je planirano doveli su do viškau kosovskom konsolidovanom budžetu (KKB) u dve prethodne godine (2006 i 2007). Dok se14CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007troškovi KKB‐a predstavljaju široko stabilnim u poređenju sa 2006 (povećanje od 4.3%) prihodiKKB‐a beleže porast od 25.9%, uglavnom zbog povećanja prihoda nevezanih za poreze (licence zamobilnu telefoniju). Zbog toga, višak u 2007. godini iznosi 233.7 miliona evra (9.8% BDP‐a) preko76.5 miliona evra u 2006 (3.4% BDP‐a).Finansijski sektor Kosova nastavlja da raste tokom 2007. godine sa sredstvima koja dostižu 58.5%BDP‐a (49.0% u 2006), dok sredstva bankarskog sektora predstavljaju oko 90% ukupnih sredstavafinansijskog sektora. Tokom 2007, bankarski sektor privukao je nove investicije koje su dovele dopovećanja broja banaka i povećanje stranog vlasništva u bankarskom sektoru Kosova. Bankarskisektor nastavlja da pokazuje dobar rad koji se pokazuje visokom profitabilnošću i istovremenodobrom likvidnošću i solventnom pozicijom. Ostale finansijske korporacije (OFK) beleže pozitivanrad u 2007. godini u uslovima rasta sredstava, čak iako u uslovima raspodele prema ukupnomfinansijskom sektoru pokazuju relativnu stabilnost.Spoljašnji sektor nebalans ostaje izazov za ekonomiju Kosova. Jaka potreba za uvozom održavavisok nivo trgovinskog deficit što dalje produbljuje deficit tekućeg računa. Pokrivenost uvozaizvozom bio je samo 9.3%. U iznosu od 22.5% BDP‐a, tekući račun Kosova je godišnje narastao za37.6% u 2007. Kao i prethodnih godina, deficit je uglavnom bio pokriven trenutnim transferima,posebno transferima Kosovaca iz dijaspore u iznosu od 521.7 miliona evra.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 15

Godišnji Izveštaj 2007CBAK3.1. Realni sektor3.1.1. Bruto domaće proizvodnje2007. godina je još jedna godina pozitivnog makro‐ekonomskog razvoja. Prateći realni rast BDP‐aod 3.1% u 2006. godini, 2007. godina beleži realni rast od 3.5%. Ovaj nivo realnog rasta BDP‐a jeuglavnom zbog potrošnje u privatnom sektoru i investicijama. Glavni negativni efekat na rast jeizazvan visokim trgovinskim deficitom koji je povećan na 10.2%. Poređujući ovaj nivo rasta saprosekom u regionu (zemlje jugoistočne Evrope) što je 5.9% pokazuje da je Kosovo koš uvek izazemalja u regionu.Sveukupna potrošnja u 2007. godini povećala se za 3.8% odnosno 2.8 milijarde evra, što iznosi114.3% BDP‐a (Slika 5). Rastući za 15.2%, investicije kao raspodele prema BDP‐u dostigla je najvišustopu za 33.3% od BDP‐a u 2007. godini preko 29.9% u 2006. Zbog bržeg povećanja uvoza (160miliona evra) koje se odnose na izvoz (57 miliona evra) trgovinski deficit nastavlja da seprodubljuje. Takav porast u uvozima može biti uglavnom zbog sveukupne privatne potrošnje iinvesticija.Slika 5. Realni BDP Kosova po komponentama, u milijardama evra3 . 02 . 52.0Potrošnja Investicije Neto izvoz2. 57 2.65 2.70Raspodela ukupnih investicija prema BDP-u(aksisa desno)2. 80343333321 . 51 . 030283031300 . 50 . 00. 70 0.64 0.710. 822928-0. 527-1.0-1. 5-0. 95 -0.98 -1.01-1.1126252004 2005 20062007Izvor: MMF (2007)Potrošnja u privatnom sektoru i investicije značajno su se povećale do 7.2% u 2007. godini gde jedostigla 2.8 milijarde do 115.7% BDP‐a. Potrošnja u privatnom sektoru za 2007. godinu doživela jeporast od 5.2%, odnosno skoro 2.2 milijardi. Investicije u privatnom sektoru povećale su se za14.6% odnosno 647 miliona evra u 2007. godini (26.3% BDP‐a). U dodatku zajmova iz bankarskogsektora, investicije su se finansirale kroz direktne strane investicije (DSI) na Kosovu.Troškovi u vladinom sektoru (potrošnja i investicije), posle godišnjeg pada od 11.6% u poslednjedve godine, u 2007. godini doživeli su povećanje za 6.2%. Raspodela ukupnih vladinih troškova iinvesticija prema BDP‐u iznose 17.3%, odnosno 426 miliona evra što je glavni razlog visokihvladinih investicija. Raspodela vladinih investicija prema ukupnim vladinim troškovima povećalase za 7.2% u 2007. godini i sada iznosi 32.5% ukupnih troškova (poređeno sa 25.3% u 2006). Vladinitroškovi na robama i uslugama negativno su uticali na ukupni trošak pošto su se smanjili za 8.3%,odnosno 131 miliona evra u 2007. godini ukoliko se poredi sa 143 miliona u 2006. godini. Otprilike16CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 200755% vladine potrošnje predstavljaju plate i nadoknade, dok se ostatak odnosi na potrošnju roba iusluga.Slika 6. Realni BDP Kosova po sektorima, u milionima evra3.53. 02. 52. 01.51. 00. 5Privatni sektorNeto izvoz (aksisa desno)2 . 332. 452.0Vladin sektorStvarni rast BDP (aksisa desno)2.65Donatorski sektor0 . 51 0.45 0.40 0. 430. 43 0.38 0.36 0. 353.12.843. 5543210. 0-0. 5-1.0-1. 5-1.0-0 . 95 -0.98 -1.01-1 . 110-1-22004 2005 20062007Izvor: MMF (2007)Troškovi u donatorskom sektoru (potrošnja i investicije) smanjili su se za 1.7% u 2007. godiniodnosno za 355 miliona evra u 2007. godini (361 miliona evra u 2006). Međutim, smanjenjetroškova je bilo manje nego prethodnih godina. Raspodela troškova u donatorskom sektoru premaBDP‐u je 14.4% (15.2% u 2006). Potrošnja u donatorskom sektoru u 2007. godini, povećala se za1.8% odnosno 323 miliona evra. Ovo povećanje u donatorskom sektoru je pozitivno uticalo naukupne troškove u donatorskom sektoru do 1.6%. Na drugoj strani, smanjivanje investicijadonatorskog sektora u 2007. godini, negativno je uticalo na ukupne troškove donatorskog sektoraza 3.3%.Najveći negativni efekt za BDP je izazvan visokim nivoom trgovinskog deficit koji je u 2007. biooko 1.4 milijardi evra (45.4% BDP‐a). Uprkos negativnom efektu uvoza prema BDP‐u, pozitivnirazvoj je oko 42.4% privatnog uvoza jesu privatne investicije robe, a ova raspodela je nastavila rast(28.6% u 2005, i 36.2% u 2006). Pošto se uvoz robe za investicije povećao kao deo privatnog uvoza,ovo može voditi do veće domaće proizvodnje.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 17

Godišnji Izveštaj 2007CBAK3.1.2. CenePosle niske/negativne inflacije u prethodnim periodima, 2007. godina je zabeležila mnogo veći nivoinflacije od 4.4% (Slika 7). Međunarodno povećanje cena nafte koje je uticalo na cene energije ihrane uticale su i na cene na Kosovu. Ovaj nivo inflacije je uglavnom izazvan povećanjem cenahleba i žitarica od oko 25%, što predstavlja značajan deo u potrošačkoj korpi.Slika 7. Stopa inflacije, godišnji prosek54.5043210-1.06 -1.390.62-1-22004 2005 2006 2007Izvor: Indeks potrošačke cene (2007)3.1.3. NezaposlenostJedan od najvećih problema Kosovske ekonomije ostaje visoka nezaposlenost. MMF procenepokazuju da je ona trenutno na oko 33.0% od aktivne radne snage. 4 Broj registrovanih ljudi kojitraže posao svakodnevno raste i dostigao je oko 335 hiljade nezaposlenih u 2007 (2.6% više nego2006). Kao dodatak ovom problemu velikog broja nezaposlenih koji stalno raste, više od 90% od togbroja je registrovano kao nezaposleno u periodu većem od 12 meseci. Oko 80% od nezaposlenih jemlađe od 40 godina što pokazuje da bi Kosovo bilo adekvatno za razvijanje jake industrije. Proseknovo registrovanih nezaposlenih u poslednje 4 godine je oko 28 hiljada po svakoj godini. Ovebrojke pokazuju da otprilike svake godine negde oko 20,000 registrovanih kao nezaposleni ostajubez dobijenog posla posto je prosek onih koji dobiju posao negde oko 7700. Cifre pokazuju daprivatni sektor neprekidno povećava svoj udeo u stvaranju novih poslova. U 2007 skoro 70% odnovih poslova je bilo otvoreno od strane privatnog sektora (ako se uporedi sa 62.6% iz 2006).4 Neke procene sugeriraju da je oko 33.0% od aktivne radne snage, dok ostale pokazuju da je oko 50.0%. Glavni problem povezan sanezaposlenošću je taj da od 1981 nije bilo popisa stanovništva na Kosovu. procene koje ne uzimaju u obzir neformalnu ekonomijusugeriraju da je nezaposlenost oko 33.0% pošto određen broj ljudi koji se smatra nezaposlenima u stvari radi nezvanično.18CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 8. Nezaposlenost na Kosovu, po regionima, u %u 2006u 2007Priština20 . 5%Prizren16.3%Uroševac10 . 4% Djakovica11.5%Priština20.5%Prizren16.6%Uroševac10. 4 % Djakovica11. 6 %11.4%Pec19 . 3%10.5%11.4%PecMitrovica10Gjnjilane. 8 %Mitrovicagnjilane18 7%Izvor: Ministarstvo za Rad i Socijalnu PolitikuVećina registrovanih nezaposlenih koji traže posao je koncentrisana u regionima Prištine i Prizrena.Ova činjenica sama po sebi ne znači da je najveći deo nezaposlenih bas u tim regionima već da su toregioni veoma gusto naseljeni. Ka o što je pokazano na slici 9, u 2007, regional nastrukturanezaposlenih ostaje uglavnom stabilna u poređenju sa 2006 godinom. Najniža koncentracijanezaposlenih je u regionima Uroševca, Gnjilana i Ðakovice.Slika 9. Broj registrovanih koji traže posao po godinama staros ti na kraju 2007160,000140,0001332631407461437041474112004 2005 2006 2007120,000100,00080,000182921919095436986957286376065463642856660,00040,0002206823022224232220320,000015-24 25-39 40-5455+Izvor: Ministarstvo za Rad i Socijalnu Politiku (2008)Što se etničke pripadnosti tiče, Albanci predstavljaju 91.0% od ukupnog broja onih koji traže posao(91.3% u 2006), Srpska manjina je predstavljena sa 4.0% od ukupnog broja (3.7% u 2006) i ostalemanjinske grupe sa 5% (4.8% u 2006). Što se tiče starosti onih koji traže posao, oko 44.0% od njih jeu grupi od 25‐39 godina, pa ih prati starosna grupa od 15‐24 od 29.5% i 40‐54 koja je predstavljenasa 19.8%. grupa koja je predstavljena sa najmanjim udeom je grupa od 55 godina starosti panadalje.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova19

Godišnji Izveštaj 2007CBAK3.1.4. PrivatizacijaPrivatizacija Kompanija u Društvenom Vlasništvu (KDV) je do kraja 2007 godine dosegla EUR 405miliona od kojih je 130 miliona dobijeno tokom 2007 godine kroz sedam talasa prodaje u 2007.Udeo doprinosa iz privatizacije u BDP‐u je oko 17.1%, i viši je u uporedbi sa zemljama u regionukod kojih je 12.1%.Ukupan prihod od privatizacije prikupljen od KAP‐a do sada je dosegao EUR 362 miliona, dok seočekuje i uplata sume od otprilike EUR 43 miliona. Skoro EUR 93 miliona je vrednost koje jedostignuta kroz prodaju koristeći Specijalnu proceduru prodaje (SPP) od kojih je već odobreno 91.9miliona, dok su se za preostalu sumu objavili preliminarni pobednici. Prikupljena suma zainvesticije kojom se obavezuju investitori je EUR 191 miliona od kojih je sama vrednost trenutnihinvesticija 91 milion. Kroz privatizaciju Kosovo je privuklo u proseku svake godine oko 75.5miliona od 2004 i to stranog kapitala. Dotok stranog kapitala kroz proces privatizacije u 2007 godinije oko 60% (Slika 10).Slika 10. FDI u procesu privatizacije, u 2007StraniKapital59 . 5%DomaciKapital5 .6%EmigranataKapital14.9%Izvor: KAP (2007)3.2. Fiskalni SektorPrihodi u Konsolidovanom Budžetu Kosova (KBK) su u 2007, povećani za 25.9% u uporedbi sa2006. U 2007, prihodi su isto bili veći nego što su bili planirani za 31.3% i dostignuli su ukupnoEUR 896.4 miliona. KBK je u 2007 uzeo udeo od 37.7% U BDP‐u u uporedbi sa 31.3% u BDP‐u u2006. Zbog svojih većih prihoda nego sto su bili planirani i isto tako zbog samo 87.0% realizovanihrashoda KBK je u 2007 imao suficit od EUR 233.7 miliona sto je udeo od 9.8% u BDP‐u. Kao što jepokazano na slici 12, u poslednje dve godine (2006 i 2007), KBK balans je uvek pokazivao suficit,št o u uporedbi sa 2004 i 2005 godinom i tadašnjim deficitom pokazuje relativno pozitivan trendKBK‐a.20CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 11. Konsolidovan Budžet Kosova, u EUR milionima, 2004‐2007PrihodiTroskovi Balans Balans po % Nominalni BDP (right axis)1 , 000896. 4800769.4696.1712.0634. 8 638.4635.5662. 7600400233. 720076.50-200-134. 6-57.72004 2005 2006 2007Izvor: Konsolidovan Budžet Kosova (2007)12.010.08.06.04.02.00.0-2.0-4.0-6.0-8.03.2.1. Prihodi BudžetaStruktura prihoda je u širem smislu slična prethodnoj godini (Slika 12). Pr ihodi su veći nego sto suplanirani i to kao rezultat uvećanih prihoda koje nisu u vezi sa porezom i to povećanjem njihovogudela u prihodima do 17.3% od ukupne sume (EUR 154 miliona) od 8.0% u 2006 (Slika 13).Povećanje u ovoj kategoriji je povezano sa taksama za licenciranje drugog mobilnog operatera uFebruaru 2007. Povećanje je zabeleženo i u taksama sa graničnih prelaza koje su u 2007iznosileEUR 531 milion i činile su 59.3% od ukupnog KBK prihoda. Prikupljanje taksi sa granič nih prelazaje veće od 2006 i to od 16.5%, i to se može povezati sa uvećanim uvozom u 2007. Treću kategorijučine do maće takse koje suu 2007 u sumi od EUR 180.5 miliona, ili 20.1% od ukupnog prihoda. Ovakategorija pokazuje povećanje u vid u od volumena 10. 0%.Slika 12. Struktura KBK prihodau 2006u 2007Pogranične takse64 . 1%Pogranične takse59.3 . %Prihodi lokalnesamouprave4. 9%Ne-porezne takse8 . 0 %Domaće takse23.0%Prihodi lokalnesamouprave3.3%Ne-porezne takse17.3%Domaće takse20. 1%Izvor: Konsolidovan Bu džet Kosova (2008)CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova21

Godišnji Izveštaj 2007CBAK3.2.2. Rashodi BudžetaRashodi u 2007 su bili EUR 662 miliona, 4.2% viši nego u 2006 (EUR 635 miliona). Strukturarashoda ostaje ista kao u prethodnoj godini kao što pokazuje Slika 13. Plate i dnevnice još uvekimaju najvećeg udela (31.5%) u ukupnoj sumi rashoda, pa su zatim kapitalne investicije sa 23.5%.Subvencije i transferi su imali udela u 2007 i to 23.1%, dok je udeo roba i usluga bio 21.9%.Slika 13. Struktura KBK rashodau 2006u 2007Plate i dnevnice32.1 %Robe iusluge22.5%Plate i dnevnice31.5 %Robe iusluge21. 9 %Kapitalneinvesticije21 . 0%Suvencijeitransferi24.5%Kapitalneinvesticije23.5%Subvencijeitransferi23. 1%Izvor: Konsolidovan Budžet Kosova (2008)Plate i dnevnice u 2007 godini su bile u iznosu od EUR 208 miliona što je značilo povećanje od 2.3%u uporedbi sa godinom 2006 (suma od EUR 203 miliona). Upoređujući ove cifre sa planiranim uKBK za plate i dnevnice može se videti da su planirani rashodi veći (EUR 216 miliona). Nabavkaroba i usluga od strane vlade je isto povećana za 1.5% u 2007 u celokupnoj sumi od EUR 145miliona (EUR 143 miliona u 2006). Subvencije i transferi su smanjeni u 2007 za 1.5%, u ukupnojsumi od 153 miliona u 2007 i to ako uporedimo sa 155 miliona u 2006. Kategorija koja je realizovalaoko 70% od planirane potrošnje su kapitalne investicije koje su u 2007 dostigle EUR 155 miliona(planirano je bilo 219 miliona). Ipak, ovo predstavlja povećanje od 16.6% u uporedbi sa EUR 133miliona kapitalnih investicija u 2006.Projekcije za 2008 pokazuju da će celokupna potrošnja biti uvećana za EUR 456 miliona (68.9%) uuporedbi sa 2007, i dostignuti EUR 1.1 bilion. Najveći deo uvećanih rashoda će biti u kapitalniminvesticijama za koje se očekuje da u 2008 dostignu EUR 404 miliona (EUR 155 miliona u 2007).Druga kategorija koja će doživeti povećanje je ona sa subvencijama i transferima koja će u 2008 bitiuvećana za 24.8% ili EUR 41 milion, dok će nabavka roba i usluga od strane vlade biti uvećana za13.7% (EUR 17.5 miliona). Sa samo 4.4% (EUR 4 miliona) biće povećane plate i dnevnice. Suficit uKBK‐u je mnogo veći nego u zemljama u regionu. Mnoge od zemalja u regionu je doživelo deficitu 2007 (sa izuzetkom Crne Gore), dok u proseku u zadnje dve godine (Slika 2) deficit u zemljama uregionu 0.9% od BDP‐a, dok je na Kosovu suficit od 1.2%.22CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Table 2. Balans budžeta kao udeo u BDP u regionu, 2004‐2007 prosekZemljeBalans budžeta u BDP-uCrna Gora 0.6B & H 0.4Srbija 0.3Albanjia -3.9Hrvatska-3.0FYROM -0.1Kosovo 1.2Izvor: Izveštaj o tranziciji (2007)3.2.3. Shema sa penzijamaFond Kosovskog Trusta Penzione Šte dnje (KTPS) je na kraju 2007 dosegao sumu od EUR 278miliona. Stopa povećanja u 2007 je 30.5%. Do danas (kraj 2007), isplate od strane KTPS‐a su bile uiznosu od EUR 3.5 miliona i bile su isplaćene onima koji su učesnici i to njih oko 6830 koji su došlido svoje penzije. Broj onih koji uplaćuju doprinos u KTPS je preko 230 hiljada sto je povećanje od9.7% (u 2006 bilo je oko 215 hiljada učesnika).Slika 14. KTPS fondovi, u EUR milionima30027825021320015014410083500Izvor: KTPS (2007)2004 2005 2006 2007Fond KPTS‐a se obično investira na veoma sigurna finansijska tržišta. Oko 98.0% od KPST fondovase investira van Kosova, uglavnom u obveznicama (35.6%) i zajedničkim fondovima (64.4%).Ostatak od 2.0% iz KPST fonda je uplaćen u CBAK.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 23

Godišnji Izveštaj 2007CBAK3.3. Finansijski sektor3.3.1. Generalne karakteristikeKada dostigne1.4 bilion, ukupna aktiva finansijskog sektora raste na godišnjem nivou za 7.0% u2007 i preko 18.3% u 2006. Struktura aktive finansijskog sektora uglavnom ostaje nepromenjenadok komercijalne banke predstavljaju 87.9% od ukupne aktive finansijskog sektora (88.9% u 2006).Trend povećanja u udelu ukupne aktive finansijskog sektora je evidentan u ostalim finansijskimkorporacijam a koje predstavljaju 5.9% od ukupne aktive finansijskog sektora u 2007 (5.0% u 2006).Broj in stitucija u finansijskom sektoru je dostigao 66 do kraja 2007. Ovaj broj je sastavljen od osamkomercijalnihbanaka (šest u 2006), devet osiguravajućih društva (devet u 2006), 31 finansijskakancel arija (16 in 2006), 16 ostalih finansijskih institucija (23 u 2006) i dva penziona fonda (tri u2006).Neto potražn ja finansijskog sektora u realnom sektoru je u sumi od EUR 137.2 miliona u uporedbisa EUR –182.3 miliona u 2006. Potražnje od realnog sektora se uglavnom sastoje od pozajmica, kojesačinjavaju ukupno 98.9% od celokupne potražnje. Obaveze ka realnom sektoru su sastavljene oddepozita. Finansijski sektor sa svojim neto potraživanjima od fiskalnog sektora dosežu EUR ‐860.7miliona u 2007 i preko –482.5 miliona u 2006 (Slika 15). do ovoga je došlo uglavnom zboggodišnjeg rasta vladinog depozita u CBAK‐u u 2007 i to za 80.1%. Prihod od privatizacije i suficit izbudžeta u prethodnim godinama su bili glavni izvor povećanja vladinog depozita.Slika 15. Domaća potražnja finansijskih korporacija, u EUR milionima1, 500. 0 Neto tražnja u vanjskom Neto tražnja u fiskalnomsektorusektoru1, 000. 0642.6 685.1500. 0Neto tražnja u realnomsektoru963.01 , 350. 30. 0-500. 0-221.3 -253. 5 -229.7 -259.1-482.5-182.3 -137.2-1 , 000. 0-860. 72004 2005 2006 2007Potražnja na vanjske predstavlja najveći doprinos u neto povećanju potražnje finansijskog sektoraod vanjskog sektora. Dosežu oko EUR 1.4 miliona, potražnja od vanjskog sektora raste godišnje za40.2%. Veći vladini depozit u CBAK uglavnom podržan povećanjem potraživanja ka vanjskomsektoru u 2007. Računovodstvo za 66.9% od ukupnog potraživanja, depozita (kao deo potraživanjaod vanjskog sektora) doseglo je do 954.1 miliona. Obaveze ka vanjskom sektoru ostaju na nižimnivoima u uporedbi sa potraživanjima, u sumi od EUR 57.6 miliona u 2007.24CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 20073.3.2. Dešavanja u bankarskom sektoruNovi dolasci u bankarskom sistemu Kosova su doveli do povećanja broja banaka do devet,uključujući i skoro licenciranu stranu banku (Türk Ekonomi Bankasi) koja je krenula saaktivnostima u Januaru 2008 (Slika 16). Tokom trećeg perioda u 2007, CBAK je dala dozvolu za radza dve strane banke i to su Banka Kombëtare Tregtare (BKT) iz Albanije i Komercijalna Banka (BK)iz Srbije. Druga strana Banka, Türk Ekonomi Bankasi (TEB), je dobila dozvolu za rad na krajučetvrtog perioda u 2007 godini. Kao prateća pojava, strane banke dominiraju na našem tržištu nesamo po broju banaka već i po udelu u ukupnoj aktivi u bankarskom sektoru. Strane banke su u2007 godini predstavljene se sedam od ukupno devet banaka koje su operativne na Kosovu, ipokrivaju 90.9% (71.3% u 2006) od ukupne aktive bankarskog sektora.Slika 16. Vlasnička struktura banaka na Kosovu109876543210Domace banke Strane banke Udeo aktive stranih banaka (desni axis)25 5472 2 22004 2005 20062007100%90%80%70%60%50%40%30%20%10%0 %Tokom p rvog perioda 2007, Slovenskabanka Nova Ljubljanska Banka (NLB) je kupila 50.1% udelaod Kasabanke (KSB) i to zajedno sa 25.1% udela koje ima druga Slovenska banka, Factor BankLjubljana, uvećalo strani kapital u KSB do 75.2%. Pored toga, NLB je postala deoničar banke Bankae Re e Kosovës (BRK), kupujući 87.0% od ukupnih deonica. To je dovelo do spajanja između KSB iBRK u jednu banku, NLB Priština od Januara 2008.Tokom 2007, mreža komercijalnih banaka je nastavila da se širi rastući do broja od 47 ogranaka (43u 2006) i 189 pod‐ogranaka (177 u 2006), dok je broj zaposlenih porastao do 2,715 od 2,416 u 2006godini.Bankarski sektor povećava svoje mreže isto tako i u vidu broja Automatskih Mašina zaIsplate (ATM) sa ukupnim brojem od 116 u 2007 (102 u 2006), i brojem Prodajnih ispostava (PI) kojije dosegnuo 1,750 (1,470 u 2006).Broj računa koji koriste elektronsko bankarstvo se isto takorapidno povećava još od 2005 kada je predstavljen po prvi put na Kosovu. Od 837 u 2005, brojračuna koji koriste elektronsko bankarstvo je dosegao 3,316 u 2006 godini i 5,733 u 2007. Svo ovoširenje bankarskih usluga i to u vidu dodatnih bankarskih jedinica i ispostava i dodatnih servisakao što su ATM, PI i elektronsko bankarstvo je doprinelo ukupno boljem pristupu klijentimabankarskih usluga.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 25

Godišnji Izveštaj 2007CBAKBankarski sektor na Kosovu neprekidno proširuje svoje aktivnosti, sto se smatra kao povećanjestepena finansijskog posredovanja. Ovo je potvrđeno neprekidnim porastom aktive, pozajmica idepozita kao udeo BDP‐a koji indicira povećanu važnost bankarskog sektora za celokupnuekonomsku aktivnost. Udeo aktive bankarskog sektora u BDP‐u je povećan do 58.5% u 2007 od49.0% u 2006 godini (Slika 17). Ovo je uglavnom zbog povećanja volumena pozajmica od stranebankarskog sektora do količine od 36.3% u BDP‐u, sto je uglavnom rezultiralo porastom udepozitima koji su dosegnuli 46.6% od BDP‐a.Slika 17. Finansijsko posredovanje u bankarskom sektoru70 . 0 %Aktiva/BDP Pozajmice/BDP Depozit/BDP60 . 0 %50 . 0 %40. 0 %30 . 0 %20. 0 %10. 0 %0 . 0 %2004 2005 20062007Kosovski bank arski sektor i dalje ostaje visoko koncentrisan. To se dokazuje tržišnim udeom trinajveće banke (C3) koje prikupljaju 83.3% od ukupne aktive bankarskog sektora u 2007 godini.Visoka koncentracija u bankarskom sektoru je pokaz ana i Herfindahl‐Hirschman Indeksom (HHI).Najviša stopa koncentracije stoji za depozite sa HHI indeksom za 3,126, dok je za pozajmice iaktivu HHI zabeležio 3,081 i 2,868 poena, kao što je prikazano (Slika 18). Stopa koncentracije ukosovskom bankarskom sektoru raste od 2004 godine. Zbog visokog nivoa koncentracije, većebanke mogu uspostaviti neku vrstu monopola koji, do neke granice može rezultirati većim stopamakamate na pozajmicama. Ipak, povećanje u broju banaka koji se dogodio tokom 2007 godine igravažnu ulogu u povećanju konkurencije u ovom sektoru.26CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 18. HHI za bankarski sektorAktiva Pozajmice Depozit3, 2003, 0002,8002, 6002, 4002,2002, 0002004 2005 2006 2007StrukturaAktiva Aktiva je u bankarskom sektoru dosegla EUR 1.4 bilion u 2007 godini, što jepove ćanjeod 23.5% u uporedbi sa 2006. Porast u aktivi bankarskog sektora potiče od proširenja uaktivnostima pozajmljivanja, U proseku, veće banke uglavnom rastu brže od malih banaka ipredstavljaju glavne doprinose u povećanju aktive bankarskog sektora.Slika 19. Ukupna aktiva i Y‐o‐Y porast1, 600, 0001, 400, 0001, 200, 0001, 000, 000800, 000600, 000400, 000200, 000-Ukupna aktivaY-o-Y porast (right axis)Q 1 Q2 Q3 Q 4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q445 .0%40 .0%35 .0%30 .0%25 .0%20.0%15 .0%10 .0%5 . 0%0 . 0%2004 2005 2006 2007Struktura aktive tokom 2007 se karakteriše promenom u balansu između komercijalnih banaka iosiguranja u pravcu pozajmljivanja. Udeo balansa sa komercijalnim bankama (vani) u ukupnojaktivi je opao do 14.4% u 2007 od 20.9% u 2006 godini, sa godišnjem smanjenjem volumena od14.8%. Ovo pokazuje da komercijalne banke koje su operativne na Kosovu smanjuju svoje uplate ukomercijalnim bankama koje nisu prisutne na Kosovu, što do određenog nivoa može doprineti usmanjenju potencijalnog rizika zaraze (Tabela 3). U dodatku, posle godišnjeg smanjenja od 20.6% uvolumenu, investicije u osiguranju se računaju za 5.5% od ukupne aktive što je za 3.1 pp manjenego u 2006 godini.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 27

Godišnji Izveštaj 2007CBAKNa drugu stranu, pozajmice u polju ekonomije su povećale svoj udeo od 54.8% u 2006 do 62.2% odukupne aktive u 2007 godini. U volumenu, porast pozajmica od 40.0%, se uglavnom finansiralo odporasta u ukupnom depozitu.Tabela 3. Struktura aktive, u EUR hiljadamaOpis 2004 2005 2006 2007Novac i balans u CBAK 116,490 131,738 141,068 189,011Balans u ostalim komercijalnim bankama 186,009 221,936 243,270 207,159Osiguranja 112,281 82,946 99,428 78,905Bru to pozajmice I finansiranje zakupa 373,661 513,856 636,613 891,201Imovina15,878 16,933 22,954 26,528Ostala aktiva 12, 219 17,00317,893 40,910Ukupna aktiva 816,538 984,412 1,161,227 1,433,715Od ukupnih pozajmica ka bankarskom sektoru, 22.5% je bilo primljeno od strane domaćinstava,udeo koji je nepromenjen i konstantan tokom perioda. Ipak, udeo pozajmica ka domaćinstvima ucelokupnoj sumi od pozajmica u bankarskom sektoru je manji nego u zemljama regiona, gde jeprosek pozajmica domaćinstvima u ukupnoj sumi oko 41.9% u 2006. Nizak nivo kredita datihdomaćinstvima je uglavnom posledica neprekidno visoke stope nezaposlenosti i veoma malaprimanja. U dodatku, visoki nivo ne‐registrovanih zaposlenika može predstavljati faktorobeshrabrenja za pozajmice domaćinstvim a, pošto se time sprečavaju domaćinstva da ispune jedano d osnovnih uslova za dobijanje kredita a to je primanje doprinosa kroz bankarski sistem.Najveći udeo u pozajmicama u bankarskom sektoru je uperen ka NFK kojem pripa da 77.5% odukupnih p ozajmica. Struktura NFK pozajmica ostaje stabilna sa trgovinskim sektorom kojim je datnajveći udeo od 58.5% od ukupnih pozajmica datih ka NFK (Slika 20). Ovim se odr ažava visokooslanjanje Kosovske ekonomije na trgovinu. Udeo pozajmica datih poljoprivrednom sektoru stojina 3.9% o d ukupnih NFK pozajmica, što je za 0.5 pp više nego u 2006 godini. istovremenopozajmice ka sektoru proizvodnje su zabeležile smanjenje od 90 osnovnih poena u uporedbi sa2006, stoji na 11.7% od ukupnih NFK pozajmica u 2007. Pozajmice rudarskom i sektorugrađevinske izgradnje ni je dožive lo neku bitnu promen u i stoji n a 0 .1% i 0.7% od ukupnih NFKpozajmica.28CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 20. Struktura NFK pozajmica800. 00700. 00600. 00500. 00400. 00300. 00200. 00100. 000. 00PoljoprivredaRudarstvo Industrija Izgradnja Trgovina Ostale usluge2004 2005 2006 2007Komercijalne banke neprekidno povećavaju udeo pozajmica sa dugoročnijim rokom u njihovojponudi sto pokazuje da komercijalne banke imaju vise poverenja u domaće tržište. Pozajmice saistekom roka od 2 godine imaju udela od 60.8% od ukupnih pozajmica u 2007 godini, od 52.8% u2006, dok se ukupna suma pozajmica sa istekom roka od jedne do najviše dve godine smanjile za17.0% (23.9% u 2006). Pozajmice sa rokom od jedne godine su ostale uglavnom stabilne ipredstavljaju 23.3% od ukupnih pozajmica (22.3% u 2006).Slika 21. Pozajmice po određenom roku100%90%80%70%60%50%40%30%20%10%0%Do 1 godine Preko 1 godine a do 2 Preko 2 godine2004 2005 2006 2007Posto se aktivnosti pozajmljivanja sire, kvalitet ponude pozajmica u Kosovskom bankarskomsektoru pokazuje neko pogoršanje. Ne‐realizirajuće pozajmice koje predstavljaju sumnjive ipozajmice sa gubicima se računaju u udelu od 4.1% u ukupnom uređenju pozajmica, što značipovećanje od 0.4 pp u uporedbi sa 2006. Ipak, porast NRP‐a je propraćen sa porastom u ukupnoregistrovanim rezervama koje pokrivaju postojeći nivo NRP‐a za 118.7%, što se može smatratizadovoljavajućim nivoom pokrivenosti. Nivo pokrivenosti koji je zabeležen u 2007 je za 18.7ppmanji nego u 2006; zbog toga, se posebna pažnja zahteva u praćenju dešavanja u kvalitetu ponudekredita i osigurati pogodne mere, u vidu kapitalnih uslova, koji se obavljaju da bi osiguralipokrivenost NRP pozajmica.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 29

Godišnji Izveštaj 2007CBAKStruktura pasive. Slično aktivi, isto tako i struktura pasive ostaje uglavnom ista sa samo neštobitnijim pro mena u nekim kategorijama.Prate ći smanjenje od 14.8% u volumenu, balans sakomercijalnim bankama je opao do 2.6% (1.8% u 2006) od uku pne pasive (Tabela 4). Dok sepove ćanje primetilo u udelu sopstvenih resursa u ukupnoj pasivi koja je dosegla 9.9% u 2007 od8. 0% ukupne pasive u 2006 godini. Porast u sopstvenim resursima je postignut kroz kapital udelakoji je zabeležio godišnji porast od 43.6%, odrazavajući do neke granice i dolazak novih banaka uKosovski bankarski sektor.Tabel a 4. Struktura pasiveOpis 2004 2005 2006 2007Balans od ostalih banaka 14,276 23,034 30,340 25,837694,533 836,657 924,281 1,141,898Depozit Ostale pozajmice 1,399 6,391 4,167 2,682Ostala pasiva 27,891 37,344 102,267 113,994Podredeni dugovi 9,318 6,999 7,003 7,007Sopstvena sredstva 69,122 73,988 93,170 142,297Ukupno pasiva 816,538 984,413 1,161,227 1,433,714Glavni izvor kod pasive u bankarskom sektoru ostaje depozit koji predstavlja 79.6% od ukupnepasive, i to nivo koji je takav od 2006 godine. Veliko oslanjanje bankarskog sistema Kosova nadomaći ekonomski depozit kao finansijski izvor, učinilo je da komercijalne banke koje suoperativne na Kosovu bud u otporne na gubitak likvid nosti koji se dešavao širom međunarodnihtrž išta u 2007, uglavnom zbog finansijskog prevrata u SAD‐u koji se do određenog stepena istoodr azio i na Evropu.Prikupljeni depozit od strane bankarskog sektora je dosegao EUR 1.14 biliona u 2007, što je za23.5 % više nego u 2006 godini. Najveći udeo u depozitu je sastavljen od depozita ulaganog odstrane domaćinstava i to u sumi od 59.1% od ukupnog depozita u 2007 (55.8% u 2006 godini). NFKdepoziti su smanjeni za 1.8pp, i stoje na 35.2% of od ukupnog depozita 2007 (Slika 22). Ovosmanjenje je rezultat javnih NFK‐a koji su smanjili svo udeo uz godišnje smanjenje od 4.7% uvolumenu, dok je njihov ukupan udeo smanjen do 18.2% (23.5% u 2006).30CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 22. Struktura depozitaVlada Ostale fin. korporacije Javne NFK Ostale NFK Domacinstva NPISH Vanjski sek.1, 400, 0001, 200, 0001, 000, 000800, 000600, 000400, 000200, 000-2004 2005 2006 2007Što se rokova tiče, struktura depozita nije bila predmet bitnijih promena tokom 2007.Transferisanidepoziti su stajali na 33.2% od ukupnog depozita (33.4% u 2006) , dok su ostali depoziti (vreme ičuvanje) stajali na 66.8% u 2007 (66.6% u 2006). Neke pro mene su zabeležene u strukturi ostalihdepozita, gde se vidi malo povećanje u rokovima (Sli ka 23). Depoz iti sa rokovi ma od jedne godinesu smanjeni do 79.2% od ukupnog depo zita u 2007 (81.9% u 2006 godini ), dok se depoziti sa rokompreko jedne godine i do dve godine povećani do 13.7% (11.3% u 2006 godini). Depoziti sa rokompreko dve godine su dostigli 7.1% od ukupnih depozita, što predstavlja povećanje od 0.3 pp uuporedbi sa 2006 godinom.Slika 23. Struktura depozita u vezi sa vremenskim rokovima100%90%80%70%60%50%40%30%20%10%0 %Do godineTransferisan depozitPreko 1 godine a do 2Preko 2 godine12004 2005 2006 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 31

Godišnji Izveštaj 2007CBAKIzjava o prihodima. Bankarski sektor Kosova je završio godinu 2007 sa neto profitom od EUR 33.8miliona (Tabela 5). Profit realizovan u 2007 predstavlja godišnje povećanje od 67.7%, što se dešavazbog jednog razloga a to je da prihod bankarskog sektora raste brže nego njegovi rashodi. Visoki iodrživ profit je uglavnom zarađen kroz neprekidno šire nje aktivnosti pozajmljivanja i visokihkamatni h stopa na izdate kredite u bankarskom sektoru Kosova. Godina 2007 je bila profitna za svebanke na Kosovu osim jedne koja je završila godinu sa vrlo malim gubitkom.Zarada prikupljena od strane bankarskog sektora tokom godine 2007 je u ukupnoj sumi od 157.4miliona, što je za 38.1% više nego u 2006. proporcija prikupljenih prihoda od strane zarađenekamatenastavlja sa padom, ali i dalje predstavlja glavni izvor prihoda sa 74.8% od ukupnogprih odau bankarskom sektoru (77.9% u 2006). Prihod od kamate se uglavnom pridobije krozkam atnestope na pozajmice koji je zabeležio godišnji porast od 29.7% u volumenu, ali njegov udeou u kupnom prihodu od kamate se smanjio do 87.4% od 89.4% u 2006. Ovo se dešava uglavnomzbog bržeg povećanja u nekim drugim kategorijama, kao sto je kamata od balansa sa komercijalnimbankam a koja se uveća la za 68.1% u volu menu iako su celokupne zalihe opale za 14.8%. Udeoprihoda od kamate od investicija u osiguranje u ukupnom prihodu od kamatnih stopa je ostaouglavnom stabilan na visini od 2.3% od ukupne kamatne zarade (2.5% u 2006).Prihod koji nije povezan sa kamatama je dostignuo 39.6 miliona u 2007, što je porast od 57.4% uuporedbi sa 2006 godinom. Kao udeo u ukupnom prihodu, onaj prihod koji nije od kamateuglavnom proizilazi iz velikog povećanja u aktivnostima što se uglavnom dešava zbog promena uizveštavanju a ne zbog velikog napretka u prihodima koji nisu povezani sa kamatnim stopama.Tabela 5. Izjava o prihodimaOpis 2004 2005 2006 2007PrihodPrihod od kamate 53,999 74,612 88,806 117,776Prih od van kamate 1/ 19,449 19,697 25,188 39,645Ukupno prihod 73,448 94,309 113,994 157,421RashodRash od od kamate 9,978 15,389 19,910 25,864Rashod va n kamate 11,071 13,419 13,713 22,194Generalni i administrativni rashodi 1/ 37,820 49,175 54,839 69,082Ukupno rashodi 58,869 77,983 88,463 115,089NETO PRIHODNeto operativni prihod 14, 579 16,327 25,531 42,332Neto prihod pre poreza 15,059 16,916 26,563 41,862Provizija za porez 2,104 3,389 6,396 8,048Neto prihod/rashod tokom perioda 12,955 13,527 20,167 33,814Zadrzan profit 12,955 13,527 20,167 33,8141/ Metodološka promena od Novembra 200732CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Rashodi bankarskog sektora u 2007 godini su dostignuli EUR 115.1 miliona, što je za 30.1% višenego u 2006. Glavna potrošačka kategorija u bankarskom sektoru ostaje ona sa generalnim iadministrativnim troškovima koji stoje na EUR 69.1 miliona ili 60.0% od ukupnog rashoda u 2007.U volumenu, generalni i administrativni rashodi su zabeležili godišnji porast od 26.0% koji je većiod godišnjeg porasta aktive (23.5%). Ipak, moramo uzeti u obzir da je deo povećanja u ovojkategoriji odraz metodoloških promena koje su rezultirale uključivanjem sredstava dodatnihtroškova u generalnim i administrativnim troškovima. Kamatni rashodi održavaju svoj udeo uukupnom rashodu sa 22.0% (EUR 25.9 miliona), dok u volumenu porast od 29.9%. Bez‐kamatnirashodi povećavaju svoj udeo u ukupnoj sumi za 2pp, i stoje na 17.5% (EUR 20.1 miliona), dok uvolumenu imaju porast od 46.9%. Porast bez‐kamatnih rashoda uglavnom nastaje kroz provizije zagubitke na pozajmicama koji rastu za 31.9%, i predstavljaju 89.8% od ukupnih bez‐kamatnihrashoda. Ako pratimo uvod u nove forme izveštavanja, pod bez‐kamatnim rashodima banke supočele da prijavljuju i poseban udeo sa bankarskim rashodom za takse i provizije koja je ucelokupnoj sumi od EUR 2.1 miliona u 2007.Kamatne stope. 5 Smanjenje kamatnih stopa na pozajmice na jednu ruku i povećane kamatne stopena deponovan novac na drugu stranu, vode do smanjenja kamatnih stopa nego u prethodnomperiodu (Slika 24). Nivo kamatnih stopa u 2007 je smanjen do 11.32pp od 11.77pp u 2006. Pad ucelokupnim kamatnim stopama je došao kao rezultat pada u NFK kamatnim stopama koje su urasponu od 11.88pp u 2006 do 11.49pp u 2007, dok je suprotna situacija sa kamatnim stopama zadomaćinstva čiji raspon je zabeležio porast na godišnjem nivou od 0.22pp, i stoji na 9.97 pp u 2007.Slika 24. Kamatne stope18. 0016. 0014. 0012.0010. 008. 006. 004. 002. 000. 00Stope depozita Stope pozajmica Raspon stope kamate2004 2005 2006 2007Ukupne kamatne stope pozajmica u 2007 stoje na 14.63%, što predstavlja pad od 10 osnovnih poenau uporedbi sa 2006 godinom. Ipak, smanjenje je pripremljeno samo u NFK‐u i njihovim kamatnimstopama koje su smanjene do 15.10% u 2007 od 15.16% u 2006. na drugoj strani, kamatne stope napozajmice domaćinstvima su zabeležile godišnje pove ćanje od 40 osnovnih poena, i stoje na 12.92%u 2007. Suprotno pozajmicama, kamatne stope na depozite se kreću u istom pravcu za NFK idomaćinstva. Kamatne stope na dep ozite za NFK su dostigle 3.61% u 2007, što predstavljapovećanjeod 34 osnovna poena u uporedbi sa 2006, dok se kamatne stope na depozite5 Kamatne stope se računaju kao srednji rezultat između proizvoda i rokova datih.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 33

Godišnji Izveštaj 2007CBAKdomaćinstava stoje na 2.94%, sto je povećanje od 19 osnovnih poena u uporedbi sa 2006. Relativnonize kamatne stope depozite domaćinstava mogu biti objašnjene činjenicom da uopšteno gledajućiovi depoziti su uglavnom manji u svojoj količini i zato generalno prikupljaju mali prinos krozkamatne stope.Profit. Bankarski sektor Kosova je zabeležio PSA ratio od 2.6% u 2007 što je za 0.7pp više nego u2006. Ovo povećanje odražava visoki rast neto profita koji je premašio za 44.2pp rast aktive. Visokirast neto profita je zabeležen u PSE koji je povećan za 4pp, i stoji na 28.7% u 2007. Bankarski sektorKosova je zabeležio bolju zaradu nego bankarski sektori u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, BJRM, CrnaGora i Srbija koji su u 2006 zabeležili prosek PSA od 1.4% i prosek PSE od 11.7%.Slika 25. Indikatori profita35 . 0 PSEPSA3.030 . 025 . 020 . 015 . 010 . 05. 02.52.01.51.00.50. 02004 20052006 20070.0Neto kamatna margina (NKM) od 7.1%, u 2007, je još jedan indikator koji postavlja rad Kosovskogbankarskog sektora iznad onih u zemljama u okruženju čiji je prosek 4.4% u 2006. Visoki NKM ubankarskom sektoru Kosova je uglavnom zbog visokog raspona kamatnih stopa (11.32pp u 2007).N KM zabeležen u 2007 je bio 0.7pp viši nego u 2006.Likvidnost i solventnost. Bankarski sektor Kosova je tokom 2007 bio likvidan, ali sa nešto nižomlikvidnom pozicijom nego u poređ enju sa prošlom godinom. Porast od 40.0% u volumenupozajmica uz porast od 23.5% u depozitima, je doveo do smanjenja u poziciji likvidnostibankarskog sektora podizanjem pozajmica do srazmere sa depozitom na 78.0% (68.9% in 2006) štoje blizu gornjeg limita od regulatora preporučenog sa marginom od 70%‐80%. Srazmera pozajmicasa depozitom zabeležena na Kosovu je u liniji sa prosekom zemalja u regionu koji isto tako stoje na78.0% u 2006. Smanjenje pozicije likvidnosti se isto tako iskazuje ulogom aktive likvidnosti u34CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007ukupnoj aktivi koja je smanjena na 33.1% u 2007 od 41.7% u 2006. Ovim se odražava, brz rast upozajmicama, na jednu stranu i smanjenje balansa sa komercijalnim bankama i investiranjem uosiguranje na drugoj strani.Slika 26. Indikatori likvidnosti90 . 080 . 070 . 060 . 050 . 040 . 030. 020. 010. 0Pozajmice/DepozitLikvidnost aktive/Ukupno aktiva-2004 2005 2006 2007Odnos Kapitalne Validnosti (OKV) je 17.5% (18.8% u zemljama u regionu) što je do sta iznadodređenog minimuma od 12.0% pokazuje da bankarski sektor Kosova ostaje solventan (Slika 27).Ovajodnos se neprekidno povećava tokom poslednjih godina zbog bržeg rasta u kapitalu i rizikommerene aktive. U godini 2007, sve banke su imale iznad 12.0% OKV, i samo jedna banka koja jeim ala ispod 12.0% OKV u 2006 godini. Stabilna pozicija solventnosti bankarskog sektora sepokazu je isto tako i povećanim ulogom ekvivalentnog kapitala u ukupnoj aktivi, koji je dosegao11.5% u 2007 od 9.4% u 2006.Slika 27. Indikatori solventnosti18%OKV16%14%12%10%8 %6 %4 %2 %2004 2005 2006 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 35

In percentageGodišnji Izveštaj 2007CBAK3.3.3. Dešavanja u osiguravajućim društvimaBroj osiguravajućih društava u 2007 ostaje na broju 9, od kojih su tri domaća i šest stranekompanije. Strane kompanije dominiraju tržištem osiguranja na Kosovu ne samo u vidu aktive,koja predstavlja 69.7% od ukupne aktive osiguravajućih društava. Tržište osiguranjem na Kosovus e uglavnom pokriva od strane tri najveće kompanije koje upravljaju sa 48.6% od ukupne aktiveosiguravajućih društava (51. 1%u 2006).A ktiva osiguravajućih društava je dosegla EUR 70.8 miliona u 2007, što je za 12.5% više nego u2006. Porast aktive je uglavnom došao kao posledica vremenski oročenih depozita koji su porasli za38.9% , i dosegli EUR 40.6 miliona (57.4% od ukupne aktive) u 2007. Porast aktive je uglavnomfinansiran od strane ulagača zabeležen je godišnji rast od 15.6% u volumenu. Računi vlasnikadeonicaza najveći udeo u pasivi osiguravajućih društava je (48.4%), a praćen je ne‐zarađenimpremijama koje stoje oko 22.5% od ukupne pasive.Ukupnasuma premija primljenih od strane osiguravajućih društava u 2007 godini je dosegla EUR50.8 miliona, što predstavlja godišnji porast od 4.3% (Slika28). Aktivnosti osiguravajućih društavan astavljaju da budu koncentrisane ug lavnom na OTS polise koje prikupljaj u 68.7% od ukupnihpremija, dok premije prikupljene kroz granične polise predstavljaju udeo od 20.0% (19.6% u 2006).Polise osiguranja koje nisu OTS predstavljaju 11.3% od ukupno prikupljenih premija, sto jepovećanje od 1.9pp u uporedbi sa 2006. Premije prikupljene kroz ovaj vid osiguranja su porasle za25.0% u volumenu i predstavljaju glavni doprinos u ukupnom porastu prikupljenih premija, dok jenajmanji doprinos zabeležen od strane OTS polisa čiji je porast samo za 0.5% u uporedbi sa 2006.Mali rast u ovoj kategoriji premija se odražava kroz smanjenje u broju prodatih OTS polisa kojih jeprodato 7.5% manje nego u 2006.Slika 28. Aktivnosti osiguravajućih društava, u EUR hiljadama55, 00050, 00045, 00040, 00035, 00030, 00025, 00020, 00015, 00010, 0005 , 0000-5, 000-10, 000Premije prikupljene Isplata potraz. Odnost isplata sa premijama (right axis)2004 2005 2006 200730 .0%25 .0%20 .0%15 .0%10 .0%5. 0%0. 0%36CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Porast u prikupljenim premijama je propraćen visokim porastom isplaćenih potraživanja, koje sudosegle EUR 12.8 miliona (10.9 miliona u 2006). Ovo je dovelo do povećanja u sumi isplaćenihpotraživanja od prikupljenih premija od 22.4% u 2006 do 25.2% u 2007, što znači da jedna četvrtinasvakog prikupljenog evra je isplaćena nazad onima koji uz svoje polise imaju potraživanja.Najveća suma je ona koja je preko potraživanja isplaćena OTS nosiocima polisa, u sumi od 84.8%od ukupnog potraživanja. Ovaj odnos je smanjen za 5.0 pp u uporedbi sa 2006, dok je udeo upotraživanjima od onih van OTS polisa u ukupnim potraživanjima povećan od 5.7% u 2006 do9.8% u 2007. Povećanje u potraživanjima od onih van OTS polisa je u skladu sa povećanjem u brojuizdatih i prodatih polisa van OTS‐a.3.3.4. Ostala dešavanja u Finansijskim PosrednicimaU dodatku komercijalnim bankama, Ostali Finansijski Posrednici (OFP) predstavlja još jedan bitanfaktor za tržište pozajmica na Kosovu. Volumen pozajmica u vezi sa OFP‐om raste neprekidno.Celokupna suma OFP pozajmica u 2007 je dostigla EUR 73.8 miliona, što je povećanje od 27.9% uuporedbi sa 2006 (Slika 29). Ipak, iako su OFP pozajmice povećane u volumenu, kao udeo uukupnim pozajmicama finansijskih korporacija doživeli su smanjenje na 7.7% u uporedbi sa 8.3% u2006. Udeo OFP pozajmica u ukupnim pozajmicama finansijskih korporacija se neprekidnosmanjuje još od 2004 što pokazuje da je bankarski sektor bio mnogo aktivniji nego OFP u širenjusvojih aktivnosti pozajmljivanja.Slika 29. OFP aktivnosti pozajmljivanja, u EUR hiljadama80, 000SumaUdeo pozajmice finansijskim korpor. (right axis)12%70, 00010%60, 00050, 0008%40 ,0006%30, 0004%20, 00010,0002%02004 2005 2006 20070%Aktivnosti pozajmica OFP‐a se uglavnom finansira od strane kreditnih linija čija sposobnost daprima depozite je ograničena regulatorom. Glavni korisnici OFP pozajmica su domaćinstva i malapreduzeća, što je pokazano i kroz prosek sume po pozajmici od strane OFP‐a koja stoji na EUR1,700 u 2007 godini.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 37

Godišnji Izveštaj 2007CBAK3.4. Vanjski sektorSa sumom od EUR ‐535.6 miliona u 2007, Kosovski TR su zabeležili povećanje od 37.6% u 2006(EUR ‐389.1 miliona). Sa procenom u procentima u BDP‐u, TR deficit je izračunat za 22.5% od BDPau 2007 u uporedbi sa 17.1% u 2006. Deficit u kategoriji roba je uglavnom izazvao deficit u TR, saveoma velikim nivoom uvoza dok tekući transferi ostaju predmet premeštanja unutar TR.Slika 30. Balans Tekućih Računa, u EUR milionima1, 000. 02004 2005 2006 2007791. 7500.00. 0-17.750.0-500. 0-535. 6-1 , 000. 0-1 , 500. 0-1,359.6Tekuci racun Roba Usluge Prihod Tekuci transferiPo rastizvoza zabeležen u 2007 nastavlja da bude balast velikog rasta uvoz a. Iako je izvo z uvećanz a 32.3% u 2007 preko 2006, to je samo udeo od 9.3% od ukupnog uvoza. Sa uvozom u sumi odEUR 146 miliona u 2007, i izvozom u sumi od 1.6 miliona, trgovinski deficit je EUR 1. 4 miliona u2007 (60.1% od BDP). U vidu volumena, ovaj trgovinski deficit u 2007 preko 2006 je povećan za19.1%.Struktu ra trgovine robe ostaje uglavnom ne promenjena, i u vezi sa uvozom i izvozom . I poredgodišnjeg porasta od 2.3 pp u 2007, kategorija osnovnih metala i sličnih ostaje glavna kategorijanašegizvoza i predstavlja 45.7% od ukupnog izvoza. Izvoz ove kategorije je dosegnuo EUR 67.0miliona u 2007, suprotno EUR 53.1 miliona u 2006 (Slika 31). Mineralni proizvodi predstavljajudrugu najveću kategoriju koja je u 2007 posedovala 15.4% od ukupnog izvoza (EUR 22.6 miliona u2007 u uporedbi sa 18.8 miliona u 2006). Sa dosegom od 13.1% kao udeo u ukupnom izvozu, trećanajveća kategorija u strukturi izvoz a na Kosovu je mašinerija, oprema i električna oprema itd. kojaje u sumi od EUR 19.2 miliona u 2007, u uporedbi sa EUR 7.7 miliona u 2006.38CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 31. Uvoz i Izvoz po grupama kao udeo u ukupnom za 2007Live animals,3.9%Stone, Plaster, Ceramic4.4%Textiles,3.3%Other9.8%Mineralproducts,20.2%Plastics andarticles,4.6% Prep.foodstuffs,Transport14.1%means,5.2%Vegetableproducts,5.3%Prod. ofchemicalindustries7.5%ImportsBase metals,9.2%Machinery,12.5%Prep.foodstuffs,5.1%Vegetableproducts,5.7%Machinery,13.1%Plastics andarticles,4.1%Mineralproducts,15.4%ExportsIZVOZBase metals,45.7%Mineralni proizvodi ostaju naj uvožena kategorij a na Kosovu u 2007, predstavljajući 20.2% odukupnog uvoza. Ukupna vrednost uvoza ove kategorije je dosegla EUR 317.6 miliona u 2007, uuporedbi sa EUR 241.7 miliona u 2006. Predstavljajući 81.6% od ukupno uvezenih mineralnihproizvoda, uvoz mineralnog goriva i nafte je uglavnom podržalo visoki nivo uvoza u ovojkategoriji u 2007. Uvoz gotove hrane, pića i duvana je u sumi od EUR 222.7 miliona u 2007 od EUR180. 6 miliona u 2006, i time ova kategorija postaje druga najveća u strukturi uvoza (14.1% odukupnog uvo za na Kosovu). Mašinerija,i elektronska oprema su dosegle EUR 196.6 miliona u 2007u uporedbi sa EUR 153.3 milion a u 2006 i uzimajuudeo od 12. 5% od ukupnog uvoza. Do k visokinivo uvoza gotove hrane i pića i duvana do neke granice predstavlja dokaze da dolazi do vrlosmanjenog korišćenja domaćih resursa u poljoprivredi, trend povećanja uvoza mašinerije ielektronske i druge opreme pokazuje povećanje u domaćim aktivnostima koje mogu imati uticajana trenutne trendove BDP‐a.CEFTA zemlje 6 kao i Evropska Unija (EU) ostaju glavni trgovinski partneri Kosova u 2007. CEFTAzemlje predstavljaju 38.9% od ukupnog Kosovskog izvoza i 41.3% od ukupnog Kosovskog uvoza,dok EU udeo u ukupnom uvozu je u 2007 bio 28.9% a udeo u ukupnom izvozu 42.6%. CEFTAzemlje su uglavnom bile predstavljene sa BJRM, Srbijom i Albanijom. U 2007, BJRM je odnela 21.2%od ukupnog uvoza na Kosovo i 11.0% od ukupnog izvoza. Ova zemlja je praćena Srbijom kojapredstavlja 12.0% od ukupnog uvoza za Kosovo i 11.9% od ukupnog izvoza. Dok je udeo uvoza izAlbanije samo 1.4% od ukupnog uvoza, uvoz ove zemlje predstavlja 13.0% od ukupnog Kosovskogizvoza. U grupi EU zemalja, Nemačka predstavlja najveći udeo u Kosovskom uvozu (7.7%) kao i uizvozu (10.3%). Dok uvoz iz Kine ima pozitivan trend porasta još od 2004, i stoji na 6.6% odukupnog Kosovskog uvoza za 2007, uvoz iz Turske je zabeležio mali pad tokom istog perioda ipredstavlja 6.4% od ukupnog uvoza za 2007.Other10.9%.9%6 Grupa CEFTA zemalja se sastoji od: Albanije, BiH, Hrvatska, BJRM, Crna Gora i Srbija.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 39

Godišnji Izveštaj 2007CBAKSlika 32. Uvoz i izvoz po zemljama, za 2007, u EUR milionima600554. 9UvozIzvoz500400300200236. 5221.91000104.6 101.662. 539.0 36. 216. 1 17.429 . 80.0 2.2 1.419 . 14 . 3EU BJRM Srbija Kina Turkska Hrvatska Albanija B&HTri zemlje sa najvećim izvozom u 2007 su bile BJRM, Srbija (CEFTA), i Nemačka (EU). Uvoz izBJRM je uglavnom sastavljen od mineralnih proizvoda (62.1% od ukupnog uvoza iz ove zemlje)dok se uvoz iz Srbije uglavnom sastoji od gotove hrane, pića i duvana (30.7% od ukupnog uvoza).Uvoz iz Nemačke je sastavljen od vozila, i ostalih transportnih sredstava (48.1% od ukupnog uvozaiz Nemačke), i mašinerije, i ostale električne opreme (16.5% od ukupnog Nemačkog uvoza).Sa sumom od EUR ‐17.7 miliona, deficit usluga je dublji za 20.6% u 2007 preko 2006 (EUR ‐14.7miliona u 2006). Izvoz usluga je bio u sumi EUR 191.7 miliona u 2007 u uporedbi sa EUR 174.0miliona u 2006 dok je uvoz usluga bio u sumi od EUR 209.4 miliona u 2007 u uporedbi sa 188.7miliona u 2006. Transport (EUR ‐58.1 miliona) i putovanja (EUR ‐39.1 miliona) su glavni izvoriproizašlog deficita na ovom računu, dok su usluge komunikacije (EUR 41.3 miliona) doneklepopravile negativan balans u uslugama.Neto prihod u 2007 je bio u sumi od EUR 50.0 miliona, sa godišnjim povećanjem od 72.5%. Prihodod investicija je predstavljen sa oko 70% od ukupnog prihoda u 2007, u uporedbi sa 25.7% u 2006.Objašnjenje ovog povećanja je u vezi sa povećanjem KTPS i finansijskog sektora (CBAK uglavnom)investicija van Kosova (EUR 80.1 miliona u 2007 u uporedbi sa EUR 40.5 miliona u 2006). Unutarračuna sa prihodima, prihod od portfolio investicija je u sumi od EUR 43.3 miliona, dok je prihodzasnovan na drugim investicijama (depozit) stajao na EUR 34.0 miliona.Sa godišnjim porastom od 7.3%, neto tekući računi stoje na EUR 791.7 miliona u 2007. Najbitnijakomponenta ne samo na ovom računu nego i u celokupnom Kosovskom BOP ostaju novčanepošiljke od vani zaposlenih ljudi sa Kosova. Ovaj dotok od zaposlenih ljudi sa Kosova koji žive irade van granica, u 2007, stoji na EUR 521.7 miliona (godišnje povećanje od 11.7%). Ipak, postoji isličan izlaz novca zbog međunarodnog prisustva na Kosovu (UNMIK) koji je u 2007 bio ukupnoEUR 173.4 miliona. Ipak, neto novčane pošiljke u 2007 su bile EUR 348.3 miliona (EUR 293.4miliona u 2006).40CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 33 Kapital i finansijski računi (2004‐2007), u EUR milionima500. 0400. 0418.120042005 2006 2007300. 0200. 0100 . 0112. 80. 0-100.0- 200. 0-300. 0-68.7-64. 9-174.3Kapitalni I finansijskiracun Direktna investicija Portfolio investicijia Ostala investicija Rezervna aktivaSa ukupnom neto sumom od EUR 112.8 miliona (neto), Kosovski finansijski i kapitalni račun seodržava kroz direktne investicije, koje su u 2007 bile u totalu EUR 418.1 miliona (Slika 33).Negativan efekat je bio stvoren i zbog portfolio investicija i ostalih investicija, koje su u 2007smanjile finansijski računa za EUR 68.7 miliona i EUR 174.3 miliona poštovano.Direktne Strane Investicije (DSI) u 2007 preko 2006 su porasle za 70.1% (EUR 245.7 miliona). DSIračun je uglavnom bio sastavljen od investicija u ekvivalentnom kapitalu (EUR 308.0 miliona), stoje uglavnom nastalo kao rezultat privatizacije i njenih prihoda. Isto tako postoji i DSI u formi reinvestiranihzarada u 2007 u ukupnoj sumi od EUR 42.9 miliona.Portfolio investicije su investicije u osiguranje i najveći izvor ukupnom protoku vani u 2007 gde suKTSP investicije (EUR 63.4 miliona). Isto tako, CBAK je zabeležio neto protok vani od EUR 25.8miliona u 2007 (EUR 44.2 miliona u 2006), uglavnom sastavljenih od investicija u osiguranje prenego u deonicama. Predstavljeno uglavnom sa investicijama u depozit, ostale investicije u 2007 subile u sumi od EUR ‐174.3 miliona. CBAK predstavlja najveći udeo u investicije vani, sa sumom odEUR 321.9 miliona. Rezervna aktiva je porasla do EUR 64.9 miliona u 2007, uglavnom zbogpovećanja u depozitima komercijalnih banaka u CBAK (pa se zato smatraju rezervnom aktivom).CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 41

4. Finansijska Supervizijai.

Godišnji Izveštaj 2007CBAK4. Finansijsko nadgledanjeCBAK ima regulatorni i obavezujući autoritet za sve finansijske institucije na Kosovu i učestvuje urazv ijanju i modernizaciji finansijskog sektora, koji trenutno pokriva bankarsku industriju,penzione fondove, industriju osiguranja i ostale finansijske institucije (mikro finansijske institucije,van‐bankarske finansijske institucije, menjačnice i odašiljače novca).CBA K‐ov cilj je da ima finansijsko nadgledanje i regulatorni proces koji je efektivan, fleksibilan ipromoviše konkurentan finansijski sektor koji je orijentisan na tržište i koji ispunjava najboljeprincipe međunarodnih standarda u razvijanju finansijskog sektora.Pristup nadgledanja CBAK‐a je postao stabilan i konstantan kroz razvoj najboljih međunarodnihprimera za nadgledanje, o d pristupa koji je zasnovan na pravilima do onog koji se zasniva naproceni ri zika,koji je formulisan na Glavnim Principima Bazela i Stuba 2 iz Bazela II za banke, irežima solventnosti zasnovanog na proceni rizika koji je prihvaćen od osiguravajućih kompanija.Pristup sa procenom rizika je namenjen da omogući CBAK da odgovarajuće raspodeli svoje resursenadgledanja i to na ona polja sa većim rizikom, unutar individualnih finansijskih institucija ifinansijskog sektora u celini. Nadgledanje banaka po riziku se fokusira na mogućnost rukovodiocada identifikuju, izmere, prate i kontrolišu rizik, dok se nadgledanje osiguranja po stopi rizikafokusira na zahteve solventnosti i kreiranja obazrivog okvira koji mnogo preciznije se bavi rizicimapreduzetih od strane onih koji osiguravaju. Cilj je da se kreira efikasno i dobro izbalansiranonadgledanje sektora osiguranja koji će omogućiti solventnu perspektivu kao i ostala pitanja odvažnosti za nadgledanje osiguranja koji bi doveo do liberalizacije tarifa.Na osnovu zakona kojima se određuje njegova funkcija (UNMIK Uredba Br. 1999/21, Br. 2001/25,Br. 2005/20 i Br. 2006/47), CBAK je odredio detalje standarde nadgledanja i uslove za postizanjedobro regulisanog finansijskog sektora. U dodatku, Uredbe daju Upravnom odboru CBAK‐anadležnost da usvoji obazrive mere i pravila kojima se uspostavlja limit, operativne instrukcije,procedure i uslovi izveštavanja finansijskih institucija i implementacija akcija za nepoštovanjezakonskih uslova i za upotrebu nesigurnih i nepovoljnih praksi.Pravila i obazrivi pravilnici finansijskih institucija se neprekidno razmatraju i ispravljaju daosiguraju da su oni i dalje u skladu sa najboljim međunarodnim primerima. One se isto razmatrajui da bi osigurali povoljan balans u osiguranju dobro regulisane sredine bez imponiranjanepotrebnog tereta na one koji su osnovi korisnici sistema finansijskih usluga.4.1 Regulativne aktivnosti u finansijskom sektoruKao regulator, CBAK učestvuje u implementaciji pomenutih UNMIK Uredba. Zakonski okvir zaupravljanje ovim aktivnostima, prema EU standardima, je bio usvojen na trenutni nivo razvojafinansijskih institucija na Kosovu i bio je upotpunjen CBAK pravilnikom i odlukama.Zakonski okvir finansijskog nadgledanja je kreiran pre samog uspostavljanja CBAK‐a, i od kada sefinansijski sektor promenio, pa tako i CBAK‐ob pristup nadgledanju. Na osnovu gore pomenutih42CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007faktora i prema preporukama o tehničkoj pomoći, finansijsko nadgledanje je radilo aktivno narazmatranju i promenama pravilnika o radu, i uspostavljanja pravila i procedura. U dodatku, da bivodili finansijsku industriju u implementaciji „najboljih primera“ CBAK je izdao „SavetodavnoPismo“ sa dodatnim referencama.Tokom 2007 bitna dešavanja su se desila za kompletiranje bankarske i van‐bankarske regulative.Upravni Odbor CBAK‐a je tokom 2007 odobrio sledeće amandmane o pravilima nadgledanja zaadekvatno praćenje finansijskih institucija:Nadgledanje banaka(a)(b)(c)Pravilo II o izlaganju riziku kreditima – Ovo pravilo kombinira postojeća pravila II i V (visokoizlaganje koje je umanjeno). Cilj pravila je da odredi limit za kreditni rizik za koncentraciju i velikoizlaganje.Pravilo VI o Licenciranju i restrikcijama na ogranke stranih banaka – Amandman na ovopravilo je prvi korak ka razvoju logičnog okvira koji je potreban za nadgledanje i licenciranjestranih banaka.Pravilo VII o stranim aktivnostima razmene novca – Pravilo sa amandmanom određujeosnovne kriterije koji se moraju implementirati u slučajevima izlaganja aktivnostima promenenovca.(d) Pravilo VIII o Upravljanju bankama – Amandman pravila je konsolidacija sekcije u prethodnompravilu VIII i XIII (koji su promenjeni). U pravilu sa amandmanima su dodane karakteristike„ tačnog i preciznog“ kriterijuma, koji je u vezi sa kontrolom vlasnika i glavnih deoničarafinansijskih institucija. Istovremeno isto tako zahteva i pravilo koje inkorporiše etički kodeks iuzima u obzir konflikt interesa.(e)(f)Pravilo IX o klasifikaciji aktive, provizije o gubitku pozajmice, tretman prikupljene kamate itretman re‐strukturisanih izlaganja kreditu ‐ Pravilo uključuje pozajmice, sva izlaganja kreditu isva re‐balansna izlaganja; redefiniše klasifikaciju kategorija određivanjem statusa delikvencije ifaktora kredita; ističe potencijalne gubitke zbog nedostatka dokumentacije; inkorporira tretmanprekoračenih linija. Isto tako dozvoljava bankama da restrukturiraju vremenskim rokovimaizlaganja kreditu ako ispitivanja pokazuju da su se faktori kredita promenili. Dalje od toga, tretiraviše‐namenske kredite jednom pozajmljivaču kroz njegovu klasifikaciju. Pravilo izbegavaklasifikaciju i provizije u zahtevu “Standard” i “pratnja”, i objašnjava da banke moraju odreditigeneralne provizije koje se zasnivaju na istorijskoj evidenciji gubitaka. Pravilo isto tako uspostavljatretman pre‐registracije izbačenih predmeta, vremensko restrukturiranje problematičnih pozajmicai tretman prikupljene kamate.Pravilo X o prevenciji pranja novca i finansiranja terorista –Pravilo uključuje sve kriterijumekoji se moraju implementirati od strane finansijskih institucija da bi osigurali unutrašnju anti pranjanovca funkciju; relevantna unutrašnja pravila i procedure; uputstva za propisnu identifikacijuklijenata; pratnja klijentovog odnosa i transakcija; čuvanje evidencije i zahtevi izveštavanja;CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 43

Godišnji Izveštaj 2007CBAK(g)Pravilo XI o izveštavanju banaka i Kosovskih ogranaka stranih banaka – Zahtevi za učestalostizveštavanja banaka i ostalih finansijskih institucija je promenjeno.(h)(i)(j)(k)Pravilo XVII o minimalno zahtevanim likvidnim rezervama koje se održavaju u CentralnomBankarskom Autoritetu Kosova – Ovo pravilo određuje minimum likvidnosti koje se morajuispuniti od strane svih banaka i onih institucija koji primaju depozit. Zahtev za likvidnost nijeosrednji procenat već minimum koji mora bit ispunjen svakog dana.Pravilo XX o kreditnim restrikcijama i povezanim osobama – Ovo pravilo sa amandmanomuključuje i definiciju „bitnog interesa“ i „glavnog deoničara“ kroz proširenje pravila da bi seuključili oni koji su izbegavali restrikcije i koji su stvarali institucione probleme.Pravilo XXVII o minimalnim uslovima obezbeđenja i procedura za Kosovske banke – Odsvake banke se zahteva da usvoji odgovarajuće sigurnosne mere da bi se obeshrabrile pljačke iupadi i da bi se pomoglo u identifikaciji i hvatanju osoba koje se upuštaju u takve aktivnosti.Pravilo XXIX o direktnim i indirektnim isplatama pozajmica u gotovom novcu ‐ Ovo pravilose bavi praksom isplata pozajmica i prihoda onima koji to zahtevaju ili u formi gotovog novca ilikroz podizanje novca sa računa samog klijenta.Nadgledanje osiguranja(l) Pravilo VIII na deponovanje aktive kao osiguranje, kapitalna neadekvatnost, finansijskoizveštavanje, upravljanje rizikom, investicije i likvidnost – Ovo pravilo postavlja okvir za :“Nadgledanje osnove rizika” pristup, koji je dalje opisan ispod. Odobrenje ovog pravila je dovelodo ukidanja sledećih pravila osiguranja: VII, IX, X, XI, XII, XIIa, XIII, XIV, XV, XVI, XIX, XX, XXIII iXXV. Prateći implementaciju ovog pravila, sa krajem 2007, tri kompanije sa ograncima koji suoperativni na Kosovu: Insig, Sigal i Sigma su povećali plaćenu sumu –in‐kapital do tri (3) milionaEUR na osnovu uslova ovog pravila.(m) Pravilo V sa amandmanima na pravilo o formi prodaje polisa osiguranja i licenciranjaobaveznih osiguranja posrednika, agenata i brokera ‐ Ovo pravilo sa amandmanima je popravilozakonsku osnovu za Odgovornost Treće Strane i prodaje proizvoda. Implementacija pravila jekanalisala prodaju OTS proizvoda kroz operatere. Tokom 2007, CBAK je balansirao brojlicenciranih operatera na osnovu prodajnih jedinica kompanija. Da bi smanjili troškove i povećalikvalitet usluga ponuđenih klijentu, broj posrednika je smanjen za pedeset (50%). Kao rezultat,posrednici su nastavili da volonterski prodaju polise osiguranja.44CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007(n) Pravilo IX o osiguranju života – Cilj ovog pravila je da kreira zakonsku bazu za uspostavljanjekompanija za osiguranje života koji bi se bavili aktivnostima osiguranja. Zbog nedostatka zakonskeinfrastrukture, do sada, Kosovsko tržište osiguranjem nije bilo u stanju da ponudi ovakveproizvode. Odobrenje ovog pravila o Životnom osiguranju je omogućilo da se prošire aktivnostiosiguranja na Kosovu; pa zbog toga građani i kompanije pored svojih osiguranja mogu isto takokupiti i polise za svoje životno osiguranje ili za nekog drugog, dok se za naslednika podrazumevabilo koji pravni ili prirodni naslednik koji je takvim određen u ugovoru o osiguranju pa je i sa timupoznat. Cilj pravila je regulisanje osiguranja života kroz aktivnosti sa uključivanjem različitihaktivnosti investiranja i derivativa, razmatranjem rizika, održavanjem zahtevanog nivoa tehničkihprovizija, margina solventnosti, zahteva osiguranja, potraživanja po zahtevu i procedure za žalbu,transparentnost u aktivnostima itd.(o) Pravilo V b o licenciranju brokera sa strane ‐ Je ukinuta decembra 2007 godine . Ovo pravilo jeregulisalo aktivnost davanja licenci za brokere sa strane koji nude polise životnog osiguranja vanteritorije Kosova i koji rade za kompanije osiguranja koje su prisutne na Kosovu i koje imaju licencuizdatu od CBAK‐a a čekaju dobijanje licence za odvijanje ove aktivnosti na Kosovu. Zbogčinjenice da neke od osiguravajućih kompanija koje su operativne na Kosovu imaju CBAK licencuza prodaju proizvoda, dozvoljavajući ovim brokerima sa strane osiguraju svoje usluge što bi bilo usuprotnosti sa uredbama na snazi.Penzijski nadzor(p) Pravilo IV o licenciranju menadžera aktiva penzijskih aktiva – za efikasnu primenu UNMIKUredbe 2001/25. U skladu sa gore‐pomenutim pravilom, CBAK je izdao Uputstvo 01/2007 okapitalnim ulozima od strane kompanije menadžera aktiva. Uputstvo 01/2007 je vodič u veziinvestiranja penzijskih aktiva i bazira se na najboljim međunarodnim praksama.Na polju nadzoru Mikro‐finansijskih institucija Upravni odbor CBAK‐a je tokom 2007, odobrionovi nacrt Pravilnika o Nadzoru licenciranja i regulisanje mikro‐finansijskih institucija i izmenjenuuredbu 1999/21 o Licenciranju, nadzoru i regulisanje banaka, koje sada čekaju odobrenje pravnekancelarije UNMIK‐a. Izmenjeno pravilo XIV o Licenciranju, nadzoru i regulisanju mikrofinansijskihinstitucija i Pravila XVI o Registraciji, nadzoru i aktivnostima ne‐bankarskihfinansijskih institucija su odobrena, ali će stupiti na snagu samo posle odobrenje Uredbe o mikrofinansijskihinstitucija od strane Pravne kancelarije UNMIK‐a. Za sada je ono u poslednjoj faziodnosno čeka potpis Specijalnog predstavnika generalnog sekretara (SPGS) Ujedinjenih Nacija.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 45

Godišnji Izveštaj 2007CBAK4.2 Licenciranje i strukturaU skladu sa zakonodavstvom koje reguliše njegovu statutnu funkciju, CBAK ima ovlašćenja dapostavi kriterij za licenciranje finansijskih institucija i da odbije one koje ne ispunjavaju ovestandarde.Vizija CBAK‐a je stabilna kao i rastući finansijski sektor koji je vođen tržišnim silama, ali operišeunutar okvira promišljene uredbe i nadzorne politike koja je u skladu da direktivama EU/EK.Strategija CBAK‐a na polju licenciranja finansijskih institucija je fokusirana da privuče investitorekoje imaju jake finansijske pozicije, da se usklade sa kriterijama koje odgovaraju deoničarima imenadžmentu, da su sposobni da vode pažljiv pristup poslu kako bi zaštitili interese klijenata itime pomogli jačanje finansijskog sistema i povećali njegovu kredibilnost.Aktivnost licenciranja u bankarstvu od strane CBAK‐a tokom 2007, uglavnom je bila orijentisana naotvaranje novih poslovnica i promene u vlasničkoj strukturi banaka kao i dolazak novih banaka.Tokom 2007, Upravni odbor CBAK‐a odobrilo je stalne licence dvema stranim poslovnicama poštosu one ispunile odredbe zakonskog okvira. Ove banke su Banka Kombetare Tregtare (BKT) izAlbanije i Komercijalna Banka iz Srbije.Tokom 2007, Nova Ljubljanska Banka je otkupila pravno na većinsko vlasništvo nad dve lokalnebanke NLB‐Kasabank i NLB‐Banka e Re i spojila ih je u jednu banku NLB‐Prishtina. Upravni odborCBAK‐a je odobrio krajnju licencu za novu banku Tursku ekonomsku banku (TEB) iz Turske (kojaje vlasnik dela deonica TEB Mali Yatirimlar iz Turske). Povećanje broja stranih banaka je važanaspekt za povećanje konkurentnosti bankarskog sistema i za povećanje efikasnosti i kvaliteta upružanju različitih proizvoda i usluga. Tokom 2007, mreža banaka se proširila u mrežu od osambanaka sa 236 poslovnica i ekspoziturama.Osiguravajuće kompanije. Tokom 2007. povećala se njihova aktivnost, broj kompanija se nijepromenio za sada ih je devet mada ima promena u vlasništvu nekoliko njih. Tokom 2007,osiguravajuća kompanije Sigma prodala je 76% svojih deonica Osiguravajućoj kompaniji JointVinea Group iz Austrije. Osiguravajuća kompanija Dukagjini je takođe prodala 51% deonicaosiguravajućoj kompaniji Sava e Re iz Slovenije; i 46% deonica iz osiguravajuće kompanije Sigalprodato je INIQA Group iz Austrije.Penzijsk i fond. Aktivnosti vezane za penzijski fond nastavili su da se skromno razvijaju toko 2007.Likvidacija dodatnih penzijskih fondova se nastavila. Jula 2007, finalno odobravanje licence dalo sepružaocu Dodatnih individualnih penzija – American Capital partners – ACP. Ali ne mnogo posletoga, licenca ACP‐a je oduzeta zbog toga što je on prekršio uredbu CBAK‐a o funkcionisanjupenzijskih fondova.Mikro‐finansijske institucije. Na kraju 2007, širom Kosova radilo je 15 mikro‐finansijskih institucija i3 ostale ne‐bankarske institucije.Ne‐bankarska finansijska institucija “E&S” Efficacy & Safety Sh.p.k. za obavljanje finansijskihaktivnosti kao savetnik za investicije (pružanje informacije i savetničkih usluga o investicijama kaoi o dopunskim aktivnostima u vezi finansijskog posredništva) je registrovana 2007.46CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Menjačnice i kancelarije za transfer novca. Tokom 2007, CBAK je registrovao sedam menjačnica. Nakraju 2007, 23 menjačnice i tri agencije za transfer novca radile su na Kosovu. Veliko povećanje ubroju licenciranih menjačnica tokom 2007. je rezultat zajedničke kampanje CBAK‐a, UNMIKPolicije, Kosovske policijske službe i Finansijskog informativnog centra da legalizuje ulične dilere.Tabela 6: Aktivnost davanja licenci bankama, 2003 – 2007Opis 2003 2004 2005 2006 2007Prethodno licencirane 7 7 7 6 8*Pocetno odobrenje* 0 0 0 2 1Oduzimanje licence 0 0 0 -1 0UKUPNO 7 7 7 8 9*Merge of NLB‐KSB shall be effective as of January 2, 2008Table 7: Insurance Companies licensing activity, 2003 – 2007Description 2003 2004 2005 2006 2007Prior Licensed 8 8 8 8 9Licensed 1 2 1 1 0Canceled -1 -2 -1 0 0TOTAL 8 8 8 9 9Tabela 8: Aktivnost davanja licenci penzionim fondovima, 2003 – 2007Opis 2003 2004 2005 2006 2007Obavezan penzioni fond1 1 1 1 1Dodatni penzioni fond 6 6 6 6 1Individualni penzioni fond 0 0 0 1 1Ukupno7 7 7 8 3CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 47

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 9: Davanje licenci van‐bankarskim institucijama, 2003 – 2007Opis 2003 2004 2005 2006 2007Prethodno registrovana / Licencirana 14 15 18 19 18Regisrovana/ Licencirana 1 3 1 1 1Oduzimanje registracije0 0 0 -2 0UKUPNO 15 18 19 18 19Tabela 10: Davanje licenci finansijskim posrednicima, 2003‐2007Opis2003 2004 2005 2006 2007Agenti 307 446 658 784 347Brokeri sa suficitom 1 3 3 3 3Brokeri 0 0 2 2 3Regulatori gubitaka 0 1 2 2 2Nezavisni regulatori zalbi 0 2 3 3 3Tabela 11: Aktivnost licenciranja agencija za transfer novca, 2003 – 2007Opis 2003 2004 2005 2006 2007Ranije 1 1licencirane1 2 3Licencirane0 0 1 1 0UKUPNO 1 1 2 3 3Tabela 12: Aktivnosti licenciranja Menjačnica 2003 – 2007Opis 2003 2004 2005 2006 2007Ranije licencirane 3 4 3 6 16Licencirane 1 0 4 10 7Povučena registracija 0 -1 -1 0 0Ukupno 4 3 6 16 2348CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 20074.3 Aktivnost finansijskog nadgledanjaNadgledanje bankarstva ima za cilj osiguranje fondova depozitora i održavanje st abilnogfinansijskog sistema kroz stvaranje efikasnog i finansijski konkurentnog okruženja. Odeljenje zanadgledanje banaka promoviše ove ciljeve kroz:Stabilne finansijske, bankarski i ne‐bankarski sistemPromovisanje sigurnog, zdravog i stabilnog finansijskog sistema je jedan od esencijalnih razloganadgledanja i regulisanja finansijskih institucija. Stabilan finansijski sistem obezbeđujedepozitorima sigurno mesto da upravljaju svojim novcem. Takođe osigurava preduzećima ip ojedincima odgovorni okvir za obav ljanje novčanih trans akcija.Konkurentni finansijski, bankarski i ne‐bankarski sistemDruga glavna svrha nadgledanja i regulisanje finansijskih institucija je osnivanje konkurentnogfinansijskog sistema. Konkurentni finans ijski sistem obezbeđuje potrošačke proizvode i finansijskeusluge sa nižim cenama, boljim finansijskim robama i uslugama.Povoljni finansijski, bankarski i ne‐bankarski sistemDrugi veoma važn i cilj regulisanja je zaštita potro šača. Usklađivan je pravila i re gulisanja zahtevafinansijske institucije da objavljuju informacije koje korisnicima pomažu da ocene opcije proizvoda,kao što su troškovi kredita, njihova prava i potencijalne obaveze, kao i realnu skalu povraćajanjihov ih depozita.CBAK Pravila i UNMIK Uredbe uređuje mnogo finansijskih, bankarskih i ne‐bankarskihinstitucionalnih aspekata. Pitanja kao što su: ko je vlasnik; kontrola i uređivanje finansijskihinstitucija; koju sumu zajmova finans ijske instituc ije mogu da daju korisniku ili grupi ko risnika;koliki kapital trebaju da imaju finansijske institucije; gde finansijske institucije mogu da osnivajunjihove kancelarije, i kakvu vrstu usluga oni mogu da pruže, da li su sva pitanja regulisanabankarstvom i ne‐bankarskim pravilima i uredbama.Glavni cilj procesa nadgledanja je sigurnost i efikasna procena finansijskih institucija. Ova procenauključuje ocenjivanje sistema rizika menadžmenta institucije, finansijsko stanje, kreditni portfoliokao i saglasn ost sa važećim bankarskim i ne‐bankarskim pravilima i uredbama.Proces nadgledanja uključuje ispitivanje na licu mesta i istragu i monitoring kroz spoljne analize.Uopšte, osoblje CBAK‐a obavlja ispitivanja na li cu mesta ba naka i ne‐bankarskih finansijskihinstitucija bar na svakih 12. meseci. Ova rutina može biti potpomognuta sa više “ograničenih”stalnih ispit ivanja, sa svrhom praćenja primena prethodnih preporuka.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 49

Godišnji Izveštaj 2007CBAKCBAK ispituje aktivnosti finansijskih institucija kroz:Spoljna analiza – sakupljanje informacija (izveštaji, informacije i podaci koji su predate CBAK‐u odstrane banaka i ne‐bankarskih institucija), i pokazatelj procena njihovih operacija i njihovopoređenje sa određenim limitima, prethodnih podataka i međunarodno prihvaćenih standarda.Spoljna analiza je važan instrument koji se treba dalje obogatiti sa dubljom analizom, kako biinspektor mogao da razume kvalitet i regularnost bankarskih prihoda. Pošto je inspektor obavioanalitički pregled banke, on će formirati svoje mišljenje o finansijskim uslovima i rezultatima radabanke.Primarna funkcija pregleda i spoljašnja analiza jeste da identifikuje promene i uslove institucije, daidentifikuje finansijske trendove u svakoj instituciji i finansijskom sistemu, da monitoriše slabosti inedostatak poboljšanja, da posmatra saglasnost sa naredbama nadgledanja kao i obaveznihmera/instrukcija nadgledanja, i da odredi saglasnost sa zakonima i uredbama. Pregled i sistemspoljne analize jeste jedan od glavnih sredstava na osnovu kojih CBAK posmatra institucije ufinansijskom sistemu između internih ispitivanja.Procena na licu mesta – Obavljanje kvalitativne procene aktivnosti banaka i ne‐bankarskihfinansijskih institucija kroz kontrolu njihovih internih podataka u saglasnosti sa profilom rizikainstitucije.CBAK‐ov tim za procenu na licu mesta obavlja detaljnu procenu formalnog okvira politika,procedura i praksi koje su korišćene od strane finansijskih institucija kako bi upravljali opštomaktivnošću institucije, takođe i menadžment kreditnog rizika. Svrha ovog specifičnog pregledakredita jeste identifikovanje problema u oblasti kredita, pošto kredit trenutno predstavlja velikiizvor rizika za finansijske institucije. Ovaj rizik je ograničen sredstvima pravila i uredbi CBAK‐a.Procena na licu mesta je u fazi nadgledanja za pronalaženje činjenica. Činjenice se analiziraju kakobi se odredilo stanje finansijske institucije. Korišćenje ovih činjenica, određuje se profil rizika, kojiodređuje način na koji se tretira od strane supervizora tokom budućeg ciklusa nadgledanja. Ovinalazi su rezimirani u Izveštaju o proceni. Izveštaj o proceni služi za komunikaciju CBAK‐u iUpravnom odboru o istraženoj instituciji, stvarnom stanju, problemima, napretku, i budućemsmeru. Izveštaj o proceni takođe pruža upravnom odboru institucije rezime o problemima, injihovim rešavanjima koja zahtevaju korektivne mere.Nadgledanje fokusirano na riziku– Imajući u vidu da se bankarske i ne‐bankarske finansijskeinstitucije uvećavaju kako u veličini tako i složenosti, CBAK se polako kreće ka pristupunadgledanja koje je fokusirano na riziku, što je kontinuirani proces a ne samo trenutna istraživanje.Svrha procesa baziranog na fokusiranju na riziku finansijske institucije i vrednovanje sposobnostimenadžmenta institucije je da identifikuje, monitoriše i kontroliše ove rizike.50CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Zbog toga, CBAK koristi KKMPL pristup za procenjivanje rizika. Sistem nadležnosti KKMPLprocene je sredstvo za nadgledanje koje mnogi supervizori u razvijenim zemljama koriste. Ovajsistem nadgledanja je skraćenica za pet komponenti sistema procene: K‐kapitalna adekvatnost, K‐kvalitet sredstava, M‐Menadžment i administracija, P‐prihodi, i L‐likvidnost. Svaka od komponentiKKMPL‐a vrednuje se od 1 do 5, gde 1 pokazuje najveću procenu a 5. najmanju. Finansijskainstitucija takođe dobija opštu procenu od 1. do 5. procena koja rezultira iz individualnihkomponenti.Svaka banka i velika finansijska ne‐bankarska institucija je određena procenom ocenjivanjakomponente, na osnovu procene relevantnih finansijskih i operativnih standard u skladu sastandarizovanom kriterijom i principima:Kapitalna adekvatnost – Adekvatnost osnovnog kapitala, neto vrednosti i rezerve koje podržavajustvarne operacije, razvoj rizika, i dalje povećanje finansijske institucije da bi se vrednovalaodgovornost i stabilnost sadašnjeg i planiranog nivoa kapitala i podeljene politike u svetlupostojećih uslova i budućih planova. Određivanje kapitalne adekvatnosti banke je važno ne samoza vrednovanje snage određene banke već i da vrednuje napredak i bezbednost bankarskogsistema uopšte.Kvalitet sredstava – Kvalitet kredita, štednji i ostalih sredstava. Kako bi se odredilo da li su politike,prakse, procedure i interne kontrole dovoljne, koje se odnose na menadžment kreditnog portfolio,da se proceni kvalitet kreditnog portfolio i kako ovaj kvalitet utiče na progres banaka.Kvalitet menadžmenta– Veštine menadžmenta da na adekvatan način upravlja sve poslovneaspekte finansijske institucije, i da se planiraju buduće potrebe i neočekivane okolnosti. Da seodredi da li je upravni odbor elaborisao ciljeve i politike koje se primenjuju u celokupnom sistemu.Prihodi – Sposobnost da se prikupi prihod za pokrivanje sopstvenih troškova, uključujućiadekvatnu proviziju za moguće kreditne gubitke, plaćanje kamata na štednju i odgovarajućeosiguravajuće fondove štediše. Kako bi se stvorila jasna i potpuna ideja o aktivnosti banke koja jepotrebna da bi se znala operativna strategija banke. Operativna strategija treba biti određena naosnovu poslovnog plana, ili određena sopstvenim prihodom i izvorima fondova. Elementi profitauključuju i takve prihode kao što su prihodi od kamata i kamatni troškovi, prihodi i troškovi odbeskamatnih i osnovnih prihoda. Upravljanje fondovima je proces upravljanja sredstvima unutar iizvan balansa, da se maksimizira i sačuva neto rezultat između zarađenih prihoda i plaćenihkamata, kako bi se paralelno osigurala sposobnost banke da podmiri obaveze i da finansirapovećanje sredstava.Likvidnost – Održavanje dovoljnih likvidnih sredstava za pokrivanje tekućih potreba, tačnije zapodizanja od strane depozitora. Likvidnost predstavalja sposobnost banked a odgovori nasmanjenje depozita “uključujući tokove iz nabavljenih obaveza” da finansira povećanje sredstava.Fondovi banke (pasive) moraju da budu dostupne uz razumne cene u poređenju sa konkurentnimai sa takvim dospećima koja bi podržala srednjeročna i dugoročna sredstva. Likvidnost je važna zasve banke, kako bi nadoknadile očekivane i neočekivane promene svojih balansa i obezbedilefondove za povećanje.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 51

Godišnji Izveštaj 2007CBAKRezultati procene na licu mesta su raportirani bordu direktora i menadžmentu finansijskeinstitucije u jedan izveštaj o ispitivanju na osnovu supervizorskog sistema KKML procene. Dalje,kako bi se pomoglo finansijskim institucijama da identifikuju, kontrolišu, upravljaju i prate rizike,CBAK klasifikuje glavne rizike koje prate bankarsku aktivnost u četiri glavne grupe kao što su:operacioni rizici, rizici likvidnosti, rizici davanja kredita i ostali rizici. Procena i merenje ovih rizikapomaže bankama da obrate pažnju na najkritičnije oblasti njihovih aktivnosti. Dok usupervizorskom aspektu CBAK‐u nudi uspostavljanje supervizorskih resursa u potrebnimoblastima gde je potrebno aproksimativno praćenje.Tabela 13: Nadgledanje bankarstva: ispitivanje na licu mesta urađeno tokom 2007OpisBroj ispitivanjaBanke - kompletno 3Banke - focusirano 8Banke - poslovnice – pre otvaranja i premeštanja 40Mikro-finansijske institucije - kompletno 11Agencije za transfer novca - kompletno 1Strane menjačnice - Kompletno 10Ispitivanje protiv pranja novca 24Nadgledanje osiguranja. Glavni cilj CBAK‐a je da održi sigurno, stabilno i efikasno tržište, zaštitavlasnika polisa, pružajući adekvatno okruženje za deoničare i razvijanje fer konkurencije. U skladusa vladinim zakonodavstvom (UNMIK Uredba 2001/25) na kraju 2006. godine, CBAK je uspostaviostandarde i zahteve nadležnosti u svrhu postizanja dobro organizovane osiguravajuće privredekoja je orijentisana prema kvalitetnim uslugama i pružanju proizvoda.Proces nadgledanja uključuje ispitivanje na licu mesta i ispitivanje i praćenje kroz spoljnu analizu.Uopšte, osoblje CBAK‐a obavlja ispitivanja ossiguravajućih kompanija bar na svakih 12. meseci.Ova rutina može biti podržana sa više “ograničenim” stalnim ispitivanjima, u svrhu praćenjaprimene prethodnih preporuka. CBAK ispituje aktivnosti finansijskih institucija kroz:Spoljnu analizu (ofsajd) – sakuplja podatke (izveštaje, informacije i podatke pružene od straneosiguravajuće kompanije na dnevnoj, nedeljnoj, mesečnoj, tromesečnoj i godišnjoj osnovi). Ovipodaci se procenjuju i služe za obračunavanje različit ih finansijskih pokazatelja koji predstavljajunapredatk aktivnosti OK kao što su:-----Margine solventnostiFinansijska moćIzveštaj o gubicima, troškovima, i plaćenim potraživanjima,Tehničke provizije, izloženi rizici i maksimum postojećeg rizikaPonovno osiguranje i poređenje koliko se oni mogu usaglasiti sa međunarodnim standardima52CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Spoljne analize služe za identifikovanje pomenutih visokih pokazatelja koji su potvrđeni krozispitivanje na licu mesta, za korektnost i stvarne razloge kompanije. Pregled i sistem spoljne analizeje jedan od primarnih sredstava na osnovu kojih CBAK prati instituciju u finansijskom sistemuizmeđu internim ispitivanjima.Ispitivanje na licu mesta – Ispitivanje na licu mesta je esencijalni deo procesa nadgledanja, uskopovezan sa spoljnom analizom. Kako bi se obavila ova aktivnost, CBAK koristi sistem ocenjivanja(procenu) koji se sastoji od ocean od 1. do 5. Ocena 1. odnosi se na visok rizik, ocena 2. na manjirizik, ocena 3. srednji rizik, ocena 4. dobro, a ocena 5. odlično stanje. Ova vrsta inspekcije CBAK‐unudi mogućnost vrednovanja kvaliteta sredstava, interne kontrole, tehničke provizije, ponovnoosiguranje i upravljanje rizikom.K roz inspekciju na listu mesta, CBAK je siguran da osiguravajuće kompanije rade u skladu saUNMIK Uredbama, pravilima CBAK‐a, sa standardima međunarodne asocijacije nadzornikaosigu ranja (IAIS), i sa međunarodnim standardima obračunavanja (IAS).Ispitivanje na licu mesta je faza nadzora gde se pronalaze činjenice. Činjenice se analiziraju kako bise odredilo stanje finansijske institucije. Korišćenje ovih činjenica, određuje se profil rizika, kojiodređuje način na koji se tretira od strane supervizora tokom budućeg ciklusa nadgledanja. Ovinalazi su rezimirani u Izveštaju o proceni. Izveštaj o proceni služi za komunikaciju CBAK‐u iUpravnom odboru o istraženoj instituciji, stvarnom stanju, problemima, napretku, i budućemsmeru. Izveštaj o proceni takođe pruža upravnom odboru institucije rezime o problemima, injihovim rešavanjima koja zahtevaju korektivne mere. Ispitivanja na licu mesta može bitikompletna i delimična.Tabela 14: Osiguravajuće kompanije: urađena ispitivanja na licu mesta tokom 2006‐2007Br. ispitivanjaOpis2006 2007Osiguravajuća kompanija - kompletno 6 8Osiguravajuća kompanija - fokusirano 9 18Osiguravajuće kompanije – kancelarije agenata 185 226Dodatni brokeri 3 3Brokeri osiguranjaCIU & GFK3201Nadzor fokusiran na riziku izrađen je sa svrhom da CBAK‐u pruži potrebne instrumente za razvojprivrede koja vodi ka povećanju i održavanju kapitalnih potreba na optimalnom nivou. Ovajpristup pruža potrebnu infrastrukturu za liberalizaciju obaveznih tarifa osiguranja prema trećimlic ima, istovremeno takođe stvara finansijsku moć osiguravajućih kompanija. Tokom 2007. CBAK usaradnji sa osiguravajućom privredom je radio na stvaranju okvira liberalizacije. Ova saradnja sekompletirala tokom radionice koja je održana 28‐29 novembra, u Dursu (Albanija), gde je odlučenoda će 2008. godina biti godina kontrolisane liberalizacije, a 2009. će je pratiti sa celokupnomliberalizacijom tarifa. Esencijalni element ovog pristupa bio je zahtev CBAK‐a premaosiguravajućim kompanija kako bi podelio rizik osiguranja (promenljive garancije). Na kraju 2007.godine, obračunat rizik osiguranja dostigao je sumu of skoro 13. miliona evra.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 53

Godišnji Izveštaj 2007CBAKPristup “Nadzor fokusiran na riziku” zavisi od:oooMinimum zahtevanog (obaveznog) kapitala i promenljivog kapitalaZahtevi solventnostiNošenje rizika i upravljanje štednjamaSvi gore‐pomenuti zahtevi odnose se na minimum kapitalnih zahteva koji su esencijalni upostizanju finansijske stabilnosti. Dalje, osiguravajuće kompanije osim minimum kapitala od 3.miliona evra bile su obavezne da podele rezerve za promenljivi kapital što rezultira funkcijomzahteva za osiguranje od rizika.Liberalizacija obaveznih tarifa osiguranja prema trećim licima, proces liberalizacije ovih tarifapodrazumeva kontrolisanu liberalizaciju gde CBAK postavlja minimum osnove nivoa osiguranjaod rizika. Na osnovu osiguranja od rizika, osiguravajuće kompanije će stvoriti cene ovih tarifa nao snovu aktualnih obračunavanja.Primarni cilj procesa kontrolisane liberalizacije je:• Da osigura tarife proizvoda u okruženju koje će biti fer, adekvatno i ne‐diskriminatorno• Da pomaže razvoj odnosno povećanje tržišta osiguranja na osnovu izloženosti riziku• Da ima kontrolu u osiguranju od rizika koje je predviđeno politikom MTPL‐aPrelaz sa kontrolisanih tarifa na one delimično liberalizovane, gde je cena određena tržištomdovešće do stvarne konkurentnosti.Kroz ovo pravilo, CBAK stvara adekvatnu infrastrukturu za liberalizaciju tarifa i uopšte tržištaosiguranja, i istovremeno takođe povećava minimum zaht eva za solventnost i pruža mogućnostida se lakše pređe Solventnost II, koju će EU uvesti od 2012.Nadzor penzija. Tokom 2007. nastavio se proces likvidacije svih dodatnih penzijskih fondova kojisu vođeni od strane različitih javnih kompanija. Likvidac ija ovih fondova je rezultat ne‐finansijskihobaveza, ne‐podmirivanje obaveza kompanija koje su osnovale ove šeme ili promene u vlasništvuovih kompanija kao rezultat procesa privatizacije. Svaki od ovih fondova, na kraju procesalikvidacije, preneo je svoj penzijski fond na Pružaoce penzijskog fonda, u nekim slučajevima takođei na stabilne račune u komercijalnim bankama, u ime svakog od penzionera; i njihova prava kaopenzionera, očekuje se da će isti biti isplaćeni krajnim korisnicima.Tabela 15: Penzijski fondovi: urađena ispitivanja na licu mesta tokom 2007.OpisBr. ispitivanja 2007KPST 1Dodatni penzioni fond u likvidaciji – fokusirano 12FSKP - fokusirano 6ACP - SPPI - fokusirano 654CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 20074.4 Obavezne uvedene mereŠirin a i učestalost aktivnosti unutrašnjeg i spoljašnjeg nadzora povećaće se u slučajevima gde seprofil rizika jedne institucije pogoršava. Što je profil rizika nepovoljniji, skala mešanja nadzora bićev eća, kao i veće šanse da se preduzmu korektivne mere i kazne kao uvedene mere podmirivanja iliosiguranje povraćaja u bezbednom i dobrom stanju.Bez obzira na pokušaje nadzornika, takve situacije se stvaraju kada finansijske institucije ne ispunejasne zahteve nadzora kao i pored korišćenja nesigurnih ili loših praksi bankarstva i osiguranja.Specijalan nadzor, mere poboljšanja i kazne primenjuju se na način koji je transparentan inepristrasan; ono što je odrazilo zabrinjavajući nadzor u ime CBAK‐a, uzimajući u obzir saradnju iupoznavanje sa sposobnostima menadžmenta institucija.Kao rezultat narušavanja uredbi ili nesigurnih ili loših bankarskih praksi, CBAK je započeo 10.obavezujući postupaka prema bankama tokom 2007. gde je nadzor osiguranja započeo 16.obavezujući postupaka prema osiguravajućim kompanijama.Obavezujući postupci preduzeti 2007. na osnovu uredbe br. 1999/21 i 2001/25 podrazumevali supismene primedbe, administrativne instrukcije i bile su bazirane na nivou narušavanja, izloženostiriz iku , ponavljanim narušavanjima, itd. Vrste obaveznih postupaka preduzetih od strane CBAK‐auključujući oralnu i pismenu komunikaciju, restrikcija određenih aktivnosti, formalne sporazumeizmeđu CBAK‐a i finansijskih institucija, i zahteva u povećanju kapitala deonica, povećavanjetehničkih rezervi, isplaćivanje potraživanja i novčane kazne. Obavezne akcije prema finansijskiminstitucijama rezultirale su u bolje finansijske pozicije finansijskih institucija i smanjile su rizik.Kvadrat 1. Oduzimanje licenci penzija Pružaoc SPPT ‐ AKUpravni odbor CBAK na svom sastanku održanog 27.11.2007. na osnovu UNMIK uredbe 2006/47 i UNMIK uredbe2005/20 doneo je odluku da oduzme licencu pružaocu individualnog pružaoca dodatnik penzija ACP SPPT AK.Oduzimanje se izvršilo zbog:• Fondovi nisu ispunjavali uslove CBAK za licenciranje, i• urađene aktivnosti promocije su u suprotnosti sa pravilima i uredbama CBAK iOduzimanje licence ACP SPPT AK kao pružaoca dodatnog individualnog penzijskog fonda nije imalo uticaja naostale aktivnosti ACP grupe i ne predstavlja rizik po novac penzionera.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 55

Godišnji Izveštaj 2007CBAK4.5 Međunarodna saradnjaSpecifična pažnja dala se međunarodnoj saradnji sa međunarodnim vlastima nadzora bankarstvatokom 2007. Saradnja sa centralnim bankama Albanije, Srbije, Slovenije i regulatornim nadzorom uTurskoj bila je proširena tokom 2007. godine, u smislu poseta od strane direktorata bankarskognadzora u ovim mestima i vice‐versa. Ove zajedničke posete imale su veliki uticaj na jačanjesaradnje u bankarskom sistemu, u pogledu stranih investicija koje su se dogodile tokom godine.Velika količina nadzornih informacija se takođe podelila tokom procesa pregleda aplikacija uposlovnicama Banka Kombëtare Tregtare iz Albanije i Komercijalne Banke iz Srbije, NLB iz Prištinei Slovenije zbog kupovine dve lokalne banke (Kasabank i Banka e re e Kosovës) kao i TEB iz Turskekoja je otvorila banku.Od 2005, CBAK je član međunarodne asocijacije nadzornika osiguranja (IAIS) i međunarodneorganizacije nadzornika za penzije (IOPS). Članstvo CBAK‐a u ovim profesionalnim asocijacijamaje važno i veoma korisno. Tokom 2007. osoblje CBAK‐a je imalo koristi od učestvovanja u odborimai pod‐odborima ovih asocijacija u vezi stvarnih tekućih pitanja oko industrije osiguranja, kao irazličite kurseve u oblastima osiguranja.Takođe je važno pomenuti saradnju i tehničku pomoć međunarodnih i savetodavnih institucija kaošto su USAID, Međunarodni monetarni fond i FIRST Initiative u povećanju nadzornih kapaciteta iispunjavanja zakonske regulative koje se naszavilo na produktivan, dinamičan i veoma efikasannačin tokom 2007.56CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

5. Usluge obezbedjene za autoritet, finansijskuzajednicu i javnosti.

CBAKGodišnji Izveštaj 20075. Usluge pružene vlastima, finansijskoj zajednici i javnostiJavnim institucijama, finansijskim institucijama, i javnosti CBAK pruža uobičajene finansijskeusluge koje nudi centralna banka, uz izuzetak bilo koje kreditne mogućnosti ili privremenelikvidnosti pošto CBAK nije banka. Valuta koja je dozvoljena za upotrebu na Kosovu je evro.5.1. Upravljanja gotovim novcem i menadžmentCBAK je odgovoran da obezbedi adekvatnu nabavku novčanica i kovanica za podmirivanjetransakcija gotovim novcem u privredi. Pošto je evro glavna valuta čija je upotreba dozvoljena naKosovu, CBAK je odgovoran u vezi upravljanja gotovim novcem i menadžment evra.Slika 34: Obezbeđivanje evro novčanica (količina po novčanici)2006 200742,42140,4003,5151,550485,633429,600863,196996,1,156,8007941,323,200585,796844,700593,481676,600500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Izvor: CBAK (2008)Slika 35: Obezbeđivanje evro kovanica (količina po novčanici)120,7862006 200795,500206,175170,000169,852200,800269,468245,600314,227239,200352,738390,500203,651103,500184,63849,5002 € 1 € 0.5 € 0.2 € 0.1 € 0.05 € 0.02 € 0.01 €Izvor: CBAK (2008)CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 57

Godišnji Izveštaj 2007CBAKKao što je prikazano na slici gore, tokom 2007. godine CBAK je komercijalne banke i ostaleinstitucije snabdeo sa skoro 4.5 miliona komada evro novčanica u sumi od skoro 0.55 miliona. Uukupnoj vrednosti, gotov novac dat tokom 2007. godine povećao se za skoro 12% u poređenju sa2006. godinom, dok je struktura nabavke novčanica prema vrednosti značajno varirala iz godine ugodinu. Dok se nabavka evro novčanica od 5 do 50 povećala, nabavka onih sa većom vrednošću sesmanjila. Zatim, dok se nabavka kovanica od 0.5 i 0.05 evra povećala, nabavka ostalih kovanica savrednošću od 2, 1, 0.2, 0.1, 0.02 i 0.01 smanjila. Smanjenje nabavke kovanica od 1. i 2. evro‐centidesila se iako je CBAK promovisao njihovu upotrebu i snabdevao iste kao i prethodnih godina.Smanjivanje njihove nabavke odražava smanjivanje potreba za istim zato što prodavci stavljajurelativno okrugle cene.Slika 36: Prihvaćene evro novčanice (količina po novčanicama)2006 2007252,622275,700137,416147,2501,108,6341,227,1002,597,7973,613,4001,246,4951,964,9001,184,2971,555,100898,7821,009,300500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Izvor: CBAK (2008)Slika 37: Prihvaćene evro kovanice (vrednost po novčanicama)2006 2007519,787329,000491,176397,500449,953276,800406,400475,828168,00036,73901,1520639686,26902 € 1 € 0.5 € 0.2 € 0.1 € 0.05 € 0.02 € 0.01 €Izvor: CBAK (2008)58CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007U 2007 CBAK je prihvatio skoro 9.8 miliona komada evro novčanica i više od 1.5 miliona evrokovanica kao keš depozita komercijalnih banaka i ostalih institucija. Izraženi u vrednosti, ovidepoziti dostigli su skoro 530.6 miliona i odnosno skoro 1.3 miliona. Slično nabavci gotovog novca,ukupna vrednost keš depozita pokazuje povećanje od 21.5% u poređenju sa prethodnom godinom.U poređenju sa prethodnim godinama, keš deposit u 2007. godini bio je viši nego obezbeđen keš. Ustvari, dostižući skoro 371.7 miliona evra, razlika je bila značajno veća nego prethodne dve godinekada je dostigla otprilike 294.7 miliona odnosno 249.8 miliona evra. Pošto CBAK u trezoru držisamo zahtevani nivo keša dok se višak izvozi u evro‐zonu, gde se transformiše u sredstva na kojazarađuju kamatu, povećanje keš depozita iz godine u godinu u odnosu na obezbeđen keš takođedovodi do godišnjeg neto izvoza keša u inostranstvo. Izvoz neto keša u inostranstvo tokom 2007.godine od 318.9 miliona evra bio je viši nego u 2006. i 2005. kada je dostigao 306.8 miliona evraodnosno 237.5 miliona.Slika 38: Broj oštećenih novčanica izuzetih iz prometa (2007 prema 2006)2006 200729,77029,60027,985562,10018,000250,200285,800673,200680,600702,000775,400181,200341,200911,100500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Izvor: CBAK (2008)Upravljanje gotovim novcem u 2007. godini nastavlja se prema standardnim pravilima i sredstvimamoderne opreme za procesiranje. CBAK je unapredio opremu za procesiranje gotovog novca kao iostalu opremu sa još nekoliko mašina. Upravljanja gotovim novcem su se dalje poboljšala sakompletiranjem relevantnim komponentama unapređivanja projekta bezbednosti CBAK‐a. Touključuje nove oblasti upravljanja gotovim novcem i nove oblasti transakcija na malo i veliko.Tokom godine, skoro 2.8 miliona komada evro novčanica (29.2% depozitnih evro novčanica)klasifikovano je kao oštećeno i izuzeto je iz prometa, te su se izvele u centralne banke evro‐zone.Takav značajan obim izuzetih oštećenih evro novčanica značajno je doprinelo kvalitetu prometagotovog novca.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 59

Godišnji Izveštaj 2007CBAKSlika 39: Odnos oštećenih novčanica izuzetih iz prometa u 2007. prema ukupno prihvaćenim depozitima u 2007.10.74%12.22%14.77%9.44%34.26%45.14%90.27%500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Izvor: CBAK (2008)Kvalitet prometa gotovog novca je takođe poboljšano kroz nabavku novih evro novčanica, koje sustigle iz evro‐zone. Tokom 2007. CBAK je nabavio skoro 2.2 miliona komada potpuno novih evronovčanica (48.4% svih komada evro novčanica). Većina potpuno novih novčanica bila je manjevrednosti, koje su uglavnom bile snabdevene komercijalne banke u svrhu održavanja njihovihautomata za isplatu novca. U stvari, sve nabavljene korišćene evro novčanice bile su od najvećegstandardnog kvaliteta (ATM standard).Slika 40: Odnos novih novčanica obezbeđenih 2007. prema ukupnom pružanju u 2007.0.25%0.00%2.79%0.43%56.68%87.72%97.01%500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Izvor: CBAK (2008)60CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

€07-0107-0207-0307-0407-0507-0607-0707-0807-0907-1007-1107-12CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 41: Nove novčanice obezbeđene (2007 prema 2006)2006 2007683,0002,9001001,0000750,000504,900741,000115,00012,000110,0005,000537,000656,400500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Izvor: CBAK (2008)U vezi mera protiv falsifikovanja, CBAK je nastavio da analizira slučajeve falsifikovanih valutatokom 2007. godine. Dodatno, nastavio je da sarađuje sa vlastima u vezi izveštavanja ofalsifikovanju i obukom o borbi protiv falsifikovanja.5.2. Održavanje računa i transakcijeFunkcija bankara – ili bolje rečeno pružaoca finansijskih usluga – za Trezor i ostale institucijekosovske vlade, Kosovsku povereničku agenciju, javna preduzeća, finansijske institucije, institucijePrivremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, i međunarodnih organizacija data je CBAK‐u naosnovu uredbe. 2007. godine, kao i prethodnih godina, ove usluge su se uglavnom sastojale ododržavanja računa i isplata uz izuzeće bilo koje kreditne mogućnosti.Slika 42: Kretanja nivoa depozita Trezora i ostalih institucija kosovske vlade i Kosovske povereničke agencije550500450KTATrezor i ostala vladina tela400mimilion350300250200150Izvor: CBAK (2008)CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 61

€07-0107-0107-0207-0307-0307-0407-0507-0607-0607-0707-0807-0907-0907-1007-1107-1107-12Godišnji Izveštaj 2007CBAKDepoziti Trezora i ostalih institucija kosovske vlade zajedno sa depozitima Kosovske povereničkeagencije čine većinu ukupnih depozita koji se nalaze u CBAK‐u u 2007. godini. (83%). Od 31.decembra, 2007. depoziti Trezora i ostalih institucija kosovske vlade iznose 445.3 miliona evra.Tokom godine, depoziti Kosovske povereničke agencije su se povećali pošto je proces privatizacijenapredovao, dostižući 405.9 miliona evra na kraju godine. Razvoj depozita Trezora i ostalihinstitucija kosovske vlade i Kosovske povereničke agencije na računima CBAK‐a predstavljen je naslici gore.U dodatku, većina domaćih isplata obavlja se u ime i za račun Trezora. što se tiče međunarodnihisplata transakcija Trezora, 2007. godine sve su se one obavljale od strane CBAK‐a. Nakon toga,većina međunarodnih transakcija isplata u vezi Trezora takođe se obavljala od strane CBAK‐a.Tokom 2007. CBAK je nastavio da podržava uvećanje transakcija i procesa izmirivanja Trezora iostalih organa. Tačnije, obrasci za međunarodne isplate bile su izrađene po meri Trezora na osnovunjihovih potreba, a specijalni napredni telekomunikacioni link u svrhu izveštavanja stvorio seizmeđu dve institucije. Takođe, osnovao se pristup Trezora EICS‐u, koji je počeo da se koristi zaprimanje detalja o prihodima plaćanja, ali se u budućnosti može unaprediti ukoliko je to potrebno.Slika 43: Kretanja nivoa depozita komercijalnih banaka i institucija osiguranja140120Komercijalne bankeKompanije osiguranja10080milion604020-Izvor: CBAK (2008)Izmeđ u ostalih vlasnika računa, komercijalne banke i institucije osiguranja su najznačajnije usmislu nivoa depozita koji se nalaze na računima CBAK‐a. U drugu ruku, oni su samo ograničenikorisniciusluga isplata CBAK‐a. Dok sve komercijalne banke same upravljaju transakcijamaisplata, osiguravajuće institucije obavljaju svoje isplate preko komercijalnih banaka. U stvari, sviostali vlasnici računa koriste usluge isplate od strane CBAK‐a na ograničen način pošto svi oniuprav ljaju svojim računima u komercijalnim bankama.62CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Depoziti komercijalnih banaka i osiguravajućih institucija pri CBAK‐u uglavno se odnose nanjihove regulativne zahteve. Oni čine 13% ukupnih depozita koji sun a računima pri CBAK‐u u2007. godini. Od 31. decembra, 2007. depoziti komercijalnih banaka i osiguravajućih kompanijačine 133.5 miliona evra. Tokom godine, depoziti komercijalnih banaka postai su značajniji zbogulaska na tražište novih banaka i povećavanje nivoa osnove depozita većine komercijalnih banaka.Depoziti osiguravajućih institucija ostali su relativno nepromenjeni tokom godine. Razvoj depozitakomercijalnih banaka i osiguravajućih institucija na računima CBAK‐a predstavljen je na slici gore.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 63

Godišnji Izveštaj 2007CBAK5.3. Upravljanje sredstvimaCBAK upravlja sredstvima iz depozita Trezora i ostalih institucija kosovske vlade, Kosovskepovereničke agencije, finansijskih institucija, institucija Privremene misije Ujedinjenih nacija naKosovu, međunarodnih organizacija, i javnih preduzeća. Većina fondova odnose se na Trezor(budget vlade), Kosovsku povereničku agenciju (novac od procesa privatizacije) i finansijskeinstitucije (zahtevane rezerve).Od 31. decembra, 2007. godine, ukupna sredstva kojima upravlja CBAK iznose 990 miliona evra. Uskladu sa Uredbom, Upravni odbor određuje politiku investiranja koju prati menadžement, i podnjegovom kontrolom, od strane jedinice za upravljanje sredstvima. Pošto se najveći iznos fondovaodnosi na javni novac koji se može povući i pored kasnog obaveštenja, posebna pažnja odnosi se nasigurnost i likvidnosti kao i na zadovoljavajući povraćaj.Sve investicione radnje obavljaju finansijske institucije koje su najbolje ocenjene po međunarodnimagencijama za standard kao što su Moody’s, Fitch i Standard & Poor’s. Investirana sredstva su uevrima, ili u bankovnim depozitima (66% od kraja 2007.) ili u hartijama od vrednosti vladeEvropske unije (34 %) sa dospećem manjim od jedne godine i visokom stopom štednji. Ograničeniiznos se održava na tekućim računima pri drugim bankama u svrhu obavljanja međunarodnihtransakcija. Kontakt sa drugim saradnicima po zemlji je ograničen i striktno nadziran. Saglasnost saodobrenim internim pravilima investiranja se prati na dnevnoj osnovi od strane jedinice zaupravljanje sredstvima, dok se sve operacije dnevno zapisuju od strane odvojene kancelarije zapodršku te ona izveštava Upravnog direktora. Štaviše, analize saradnika kao i revizije funkcijaupravljanja sredstvima se redovno obavljaju.Depoziti vlasnika računa pri CBAK‐u primaju nadoknade prema depozitnim stopama Evropskecentralne banke (ECB), dok se prosek povraćaja štednji koji se dobija od strane CBAK‐a približanminimum stopi ECB‐a. CBAK zarađuje na margini koja doprinosi svojim prihodima.5.4. Među‐bankarski sistem isplateOd svog uspostavljanja, CBAK je aktivno uključen u razvijanje efikasnog i sigurnog sistema zadomaće isplate. Glavno dostignuće je postignuto u 2001 sa uspostavljanjem Elektronskog MeđubankarskogKlirinškog Sistema (EMKS) koji je dizajniran da obezbedi operativnost domaćih isplatakroz bankarski sistem. CBAK ne samo da upravlja i nadgleda EMKS nego i aktivno učestvuje uoperacijama sa svim komercijalnim bankama.Volumen i vrednost transakcija koje prolaze i rotiraju kroz EMKS se uglavnom povećava, iodražava relativno povećanje u van‐gotovinskim isplatama i rast poverenja u domaci bankarskisistem. U međuvremenu, EMKS je bio predmet neprekidnih tehnoloških unapređenja pošto su se isredstva transakcija usredsredila i obogatila.64CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

627,7022,511990,8873,9641,314,7105,2591,919,156,4257,676,6262,325,049,9619,300,2002,460,258,4169,841,034CBAKGodišnji Izveštaj 2007Slika 44: Godišnji volumen i vrednost EMKS transakcija2005 2006 2007Volumen MKS transakcija2005 2006 2007Vrednost MKS transakcijaIzvor: CBAK (2008)Kao i prethodnih godina, u 2007, povećanje je svake godine u volumenu i vrednosti je veomavelika. Tokom 2007, oko 1.3 miliona transakcija sa ukupnom vrednošću od skoro EUR 2.5 bilion jekanalisana kroz EMKS. U uporedbi sa EMKS transakcijama u prethodnoj godini, volumentransakcija je povećan za 33 procenat, a vrednost transakcija je povećana 6 procenta.Bitan rast u EMKS transakcijama se može videti i kroz srednje dnevne stope podataka. Dnevnavrednost EMKS transakcija u 2007 je bila oko EUR 9.9 miliona, u uporedbi sa oko EUR 9.3 milionau 2006. Onda, je dnevni volumen EMKS transakcija u 2007 bio oko 5.3 hiljada, u uporedbi sa oko4.0 hiljada u 2006.Slika 45: Dnevno srednji volumen i vrednost EMKS transakcija2005 2006 2007Srednji dnevni volumen MKS transakcija2005 2006 2007Srednja dnevna vrednost MKS transakcijaIzvor: CBAK (2008)CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 65

Godišnji Izveštaj 2007CBAKPostoje pet različita tipa EMKS transakcija: 1) prioritet – masa, 2) prioritet – pojedinac, 3) Kos‐giro,4) regularan – individualni, i 5) regularan ‐ masa. Komparativni nivo njihovog volumena ivrednosti je za 2007 i 2006 dat u prikazima ispod.Regularne transakcije sastavljaju oko 90 posto od EMKS transakcija, i one su kanalisane kroz EMKSili kao individualne (jed an na jedan) transakcije ili grupne (jedan ka grupi ili grupa ka jednom)transakcije. One se obav ljaju kroz regularnu klirinšku sesiju i postavljaju se na neto bazi. Trebanapomenuti da je u 2007, treća dnevna klirinška sesija dodata zbog povećanja u volumenuregularnih transakcija.Slika 46: Godišnji volumen EMKS transakcija prema njihovim tipovimaMasa PrioritetPrioritet2113152,3733,1012006 2007Giro6,942117,804Regular373,950387,473Masa Regular607,411806,017Izvor: CBAK (2008)Slika 47: Godišnja vrednost EMKS transakcija prema njihovim tipovimaMasa PrioritetPrioritetMasa Regular12,735,570.851,926,816.75213,633,487159,819,694.57161,347,141244,481,511.762006 2007Giro1,673,517.29363,271,507.70Regular1,935,660,2441,690,758,885.54izvor: CBAK (2008)66CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Kos‐giro transakcije predstavljaju poseban tip regularne transakcije koje se isto tako odobravajukroz klirinšku sesiju i postavlja se na note osnovi. One se kanališu kroz EMKS kao masa (grupa kajednoj) transakcije. Dok su individualne regularne transakcije dizajnirane za isplate i sakupljanjeod različitih entiteta, Kos‐giro transakcije su dizajnirane za automatsko prikupljanje u velikimračunskim institucija. Shema za Kos‐giro je predstavljena dve godine ranije i imala je svoj najvećirazvoj upravo u 2007. Veliko povećanje Kos‐giro transakcija ne samo u vidu volumena već i uvrednosti, kao što je gore pokazano je zbog pripajanja shemi Granične Službe u 2007. OdeljenjeMeđu‐bankarskog Sistema Isplata je nastavilo da promoviše korišćenje Kos‐giro sheme, apoboljšanja su se desila i u vezi sa Kos‐giro transakcijama KEK‐a. Pripreme su isto tako urađene zasektor osiguranja koji će se pridružiti shemi.Prioritetne transakcije se odobravaju i postavljaju odmah po bruto osnovi. Slično regularnimtransakcijama prio ritetne transakcije se kanališu kroz EMKSbilo kao individualne ili grupnetransakcije. One i dalje predstavljaju malu frakciju od ukupnih EMKS transakcija. U 2007, njihovvolumen je pove ćan bitno u relativnim uslovima, ali je njihova vrednost drastično pala. Mišljenje jeda je ovakav raz voj u vezi sa predstavljanjem treće dnevne klirinške sesije u 2007 (posle druge kojeje predstavljena u 2006) što je omogućilo egzekuciju regularnih transakcija nekoliko puta na dan idovelo do upotrebe prioritetnih EMKS transakcija samo u nepredviđenim i hitnim isplatamajavnosti.Pet različita tipa EMKS transakcija se može grupisati u dve kategorije u zavisnosti od toga dali seproces iraju po bruto ili neto osnovi kao sto je gore navedeno. Transakcije koje se obavljaju po netoosnovi nastavljaju da dominiraju preko transakcija koje se procesiraju na bruto osnovi. U viduvolumena, transakcije procesirane po bruto osnovi iako su pove ćane u 2007, nastavljaju dapredstavljaju manje od jednog procenta EMKS transakcija. U vidu vrednosti, transakcije koje seprocesiraju po bruto osnovi se bitno smanjuju u 2007 ali nastavljaju da predstavljaju više od petprocenta EMKS transakcija.Kao direktan učesnik u EMKS‐u, CBAK sudeluje u kanalisanju potvrda domaćih isplata u ime i zaime vlasnika računa. Tokom 2007, CBAK je preko EMKS‐a poslao oko 130 hiljada potvrda zaizlazeće isplate, a primio je oko 90 hiljada potvrda za uplate. Izraženo u vrednosti suma odlazećihisplata u 2007 je bila oko EUR 0.7 biliona, a suma ulaznih isplataje bila oko EUR 1.0 biliona. CBAKi d alje ostaje najveći učesnik u transakcijama ne samo po volumenu već i po vrednosti u EMKS‐u.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 67

Godišnji Izveštaj 2007CBAK5.5. Registar KreditaVeoma bitna služba CBAK‐a je i dostavljanje informacija kreditnoj zajednici, i to uglavnominstitucijama koje dodeljuju kredite na zahteve za individualne kreditne informacije kroz KreditniRegistar Kosova (KRK). KRK je predstavljen samo jednu godinu ranije a počeo je sa punimkapacitetom raditi u 2007. KRK je dizajnirana kao dobro uređena aplikacija i dostupna je naInternetu i to pravovremeno od strane institucija koje dodeljuju kredite. U KRK‐u institucije kojedodeljuju kredite ubacuju i kasnije ažuriraju podatke o izdatim kreditima i onda mogu od KRK‐adobiti informacije o nivou i statusu kredita koji su u vezi sa njihovim klijentima kojima su izdalikredite. KRK je isto tako dizajnirana da kroz CBAK svaka zainteresovana osoba (postojeći ilipotencijalni klijent) može prikupiti podatke o kreditu. Isto tako on služi i za svrhu nadgledanja zaOdeljenje Nadgledanja Banaka.KRK predstavlja bitan mehanizam za funkcionisanje tržišta kredita. On omogućava bolju analizuvrednosti kredita i rizika u vezi sa klijentima koji žele pozajmicu i kao rezultat svega ovogaomogućava bolji i napredniji proces dodele kredita.Tokom 2007, KRK je poboljšao funkcionalnost i svoju ulogu je promovisao i dalje. Skorouspostavljena Jedinica za Registrovanje Kredita je rukovodila sistemom i upravljala odnosima sainstitucijama koje dodeljuju kredite, kreditne subjekte i Odeljenjem za Nadgledanjem Banaka.Pored upravljanja sistemom, ova jedinica je isto tako ko‐ordinirala svoj dalji razvoj i pratilatehničko pridržavanje institucija koje dodeljuju kredite. Uloga kreditnog registra je promovisanaaktivno među institucijama koje dodeljuju kredite kao i pred javnosti.5.6. Ekonomska analiza i aktivnosti statistikeJoš od prvog perioda u 2007, Odeljenje za Statistiku i Istraživanje je bilo reorganizovano i reimenovanou Odeljenje za Ekonomsku Analizu i Statistiku (OEAS). OEAS zapošljava 12 ljudi isastoji se od dva departmana: Departman Ekonomske Analize (DEA) i Departman za Statistiku(DS). DEA se sastoji od Jedinice za Analizu Finansijskog Sektora i Publikacija i Biblioteka dok je DSsastavljen od Jedinice za Monetarnu i Finansijsku Statistiku i Jedinice za Statistiku VanjskogSektora.Tokom godine 2007, tri postojeća projekta statistike (Međunarodni Sistem za Praćenje Transakcija,Statistički Izveštaj Banaka i Izveštaj o Kamatnim Stopama) su bila unapređena sa ciljem da donesupromene u finansijskom sektoru kao i u međunarodnim standardima za prikupljanje statistike izfinansijskog i vanjskog sektora. Nova verzija Međunarodnog Sistema za Praćenje Transakcija jeimplementirana na kraju 2007, dok se nove verzije Statističkog Izveštaja Banaka i Izveštaja oKamatnim Stopama implementiraju od Januara 2008.U vezi sa publikacijama, po drugi put OEAS je proizveo godišnji Kosovski Balans o Isplatama(BOP) sa statističkim podacima pokrivajući period 2004‐2006 koji nje u punoj saglasnosti sameđunarodnim standardima. BOP statistike su objavljene u CBAK Magazinu br. 5. Pored BOPstatistika, CBAK magazin br. 5 uključuje dve studije započete u 2006, i to “Privatizacija na Kosovu”i “Troškovi Posredovanja u bankarskom sektoru Kosova”.68CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tokom godine 2007, OEAS je pripremio CBAK magazin br. 6 koji pokriva podatke do juna 2007, ipredstavlja glavne aktivnosti i trendove u Kosovskom fiskalnom sektoru. OEAS je u procesutransformisanja Mesečnog Magazina za Statistiku u Ekonomski Magazin, pošto je to jedan odciljeva OEAS‐a za godinu 2008.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 69

6. Unutrašnji razvoji.

Godišnji Izveštaj 2007CBAK6. Interni razvoji6.1. Projekat unapređivanja fizič ke sigurnostiProjekat unapređivanja fizičke sigurnosti prostorija CBAK‐a, koji je započeo 2006. godine, završenje 2007. godine. Glavni cilj ovog projekta bio je jačanje bezbednosti i sigurnosti osoblja CBAK‐a injegove imovine tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, posebno isplate gotovog novca. Iako jeglavni fokus bio na radnje sa gotovim novcem, projekat se takođe bavio i različitimadministrativnim aspektima zgrade i prizemlja CBAK‐a. Posebno dizajnirana odeljenja i sistemi suse izgradili ili unapredili prema visokim tehnološkim standardima bezbednosti. Tačnije, uspostaviose potpun pristup kontrolnom sistemu i zabranjenim zonama gde je obezbeđena elektronska ibiometrička kontrola pristupa, konfigurisao se novi sistem kamera za praćenje za celu zgradu iprizemlje, i uspostavio se alarmni sistem protiv uljeza kao i protiv‐požarni alarm.U dodatku, uspostavila se kompletna IT, telekomunikacijska i strujna interna mreža. Zatim, internikancelarijski prostor se uredio tako da bolje odgovori na obavljanje aktivnosti i administracije.Spoljna odeljenja zgrade su takođe preuređena.Celokupni projekat unapređivanja sigurnosti realizovao se bez bilo kakvog prekida aktivnostiCBAK‐a. Od kraja 2007. godine, sve relevantne komponente projekta su uspostavljene ifunkcionišu. Projekat ne samo da je ojačao obavljanje aktivnosti CBAK‐a, već je i pozitivno uticaona logističke aktivnosti institucija kojima CBAK pruža svoje usluge.6.2. Uprava i unutrašnja kontrolaOpšta struktura upraveUpravni odbor formuliše politike za aktivnosti CBAK‐a i nadzire njihovu primenu. Menadžmentizveštava Upravnom odboru o obavljanju aktivnosti i politika kao i o relevantnim ekonomskimuslovima na Kosovu.Upravni odbor CBAK‐a je sastavljen od pet članova koji su nominovani od strane Specijalnogpredstavnika Generalnog sekretara: Predsednika, koji je savetodavni direktor, upravni direktor,kao jedini izvršni direktor, i tri savetodavna direktora. Predsednik i ostali savetodavni direktoriimenovani su 2007. godine.Menadžment CBAK‐a je sastavljen od upravnog direktora i dva zamenika upravnog direktora, kojisu predloženi od strane upravnog direktora i koje imenuje Upravni odbor. Oba zamenikaupravnog direktora imenovana su 2007. godine.70CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Kancelarija Generalnog inspektoraGeneralnog inspektora imenuje upravni direktor uz odobrenje Upravnog odbora, on ili ona će bitismenjeni jedino odlukom Specijalnog predstavnika generalnog sekretara. Sadašnji inspektorimenovan je u februaru 2007. godine. Dužnosti i odgovornosti generalnog inspektorapodrazumevaju :• Procenjivanje kvaliteta postojećih i predloženih sistema uprave i finansijske kontrole;• Procenjivanje rada tih sistema kao i verodostojnost i integritet informacija i obavljenihtransakcija;• Procenjivanje adekvatnosti kontrola čuvanja sredstava CBAK‐a i, ukoliko je to prikladno,verifikovanje postojanja sredstava;• Procenjivanje saglasnosti sa zakonima, administrativnim uputstvima, pravilima, naredbamai politika koje uređuju rad CBAK‐a;• Obavljanje pregleda efektivnog i efikasnog korišćenja resursa CBAK‐a i davanjeodgovarajućih preporuka upravi; i• Obavljanje posebnih pregleda kada to zahteva uprava i saradnja sa revizorima CBAK‐a.Generalni inspektor pruža rezime njegovih nalaza i predloga u izveštaju koji predstavlja na svakihšest meseci Revizorskom odboru/Upravnom odboru. Generalni inspektor pored toga, izveštavaRevizorskom odboru/Upravnom odboru uvek kada to on ili ona smatraju da je potrebno.Kancelarija generalnog inspektor sadrži unutrašnju revizorsku i budžetsku kontrolu (analiza rada iobračun troškova).Unutrašnja revizijaUnutrašnja revizija 2007. godine radila je po planu koji je odobrio upravni odbor i koji je utemeljenna pristupu rizika. Na osnovu procene rizika i imajući u vidu moguće gubitke, revizije su obavljanena mesečnoj, tromesečnoj, polugodišnjoj i godišnjoj bazi. Sledeće kategorije su definisane kaonajrizičnije oblasti:• inostrana štednja• rad sa gotovim novcem• među‐bankarski sistem odobravanja• Rad računarske opremeU dodatku periodičnim revizijama, obavljene su nekoliko nasumične revizije kao što je to zahtevaogeneralni inspektor i uprava.Cilj unutrašnje revizije jeste da ispita, proceni i izvesti o adekvatnosti sistema internih kontrolakroz davanje predloga i preporuka za poboljšanje. Na osnovu ispitivanja i procene unutrašnjegsistema kontrole, testiranje transakcija, i potvrđivanje saglasnosti sa važećim zakonima, pravilima iuredbama, unutrašnja revizija priprema pisani izveštaj koji uključuje odgovore uprave na nalaze ipreporuke. Izveštaj unutrašnje revizije posle njegovog odobravanja od strane generalnoginspektora predaje se upravnom direktoru. Kako bi se primena preporuka pratila, unutrašnjaCBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 71

Godišnji Izveštaj 2007CBAKrevizija ažurira tabelu izveštaja sa svim relevantnim informacijama. Takvi izveštaji se koriste kaosredstvo transparentnosti i komunikacije kako bi se Upravnom odboru prenela poruka o statusprimene preporuka.Mora se pomenuti da je tokom 2007. godine, unutrašnja revizija proverila proces ponovnogobračuna za slanje gotovog novca u inostranstvo kako bi se povećala kontrola tokom radnji sagotovim novcem. Onda je obavila reviziju odeljenja za ITS u vezi sistema podrške za indirektnukontrolu, dajući značajne preporuke za njegovo poboljšanje. Dodatno, unutrašnja revizija nasedmičnoj osnovi ispituje štedišne aktivnosti i vremenskih depozita.Kontrola budžetaKontrola budžeta obezbeđuje usaglašenost troškova sa budžetskim linijama koje je odobrioUpravn i odbor; takođe daje poseban fokus na usaglašenost sa procesima nabavke i finansijskimprocesima i dokumentaciju troškova. 2007. godine, razvio je detaljan sistem obračuna troškova.U kontrolisanju realizacije budžeta za 2007. godinu, dužnosti su se obavljale na takav način koje jedozvolio najracionalnije i efikasno korišćenje postojećih resursa u skladu da budžetom koji jeodobrio upravni odbor. Dužnosti su se takođe obavljale u skladu sa politikama, instrukcijama iprocedurama CBAK‐a. Kontrola realizacije budžeta za 2007. godinu je tesno pratila ciljevePoslovnog plana CBAK‐a za 2007‐2009. Izveštaji operativne analize su se pripremali za svaki meseci oni su naglašavali realizaciju budžeta kao i naglašavanje značajnih promena u budžetu.Praćenje procesa nabavke i ostalih finansijskih procesa obavljalo se kroz učestvovanje nasastancima odbora za nabavke kao i potvrđivanjem i nadzorom operativnih i kapitalnih troškova upoređenju sa budžetskim linijama. U vezi prihoda CBAK‐a, tu postoji kvalitativni pristup ukontroli/potvrđivanju prihoda, posebno prihoda koji su nastali iz kamata na date štednje sa stranimbankama i kroz račune trezora . Vezano za ovo, depoziti klijenata pri CBAK‐u su detaljno praćeni ianalizirani.Projekat sistema obra čunavanja troškovaKao što je planirano, praktična poboljšanja i razvoj sistema obračunavanja troškova u saradnji sageneralnim inspektorom postigla su se 2007. godine. S tim u vezi, kroz unapređen sistemobračunavanja troškova, troškovi odražavaju stvarno korišćenje resursa, striktnu kontrolutroškova, a racionalno donošenje odluka je olakšano.Troškovi su podeljeni između četiri glavne oblasti pod direktnom upravom upravnog direktora,zamenika upravnog direktora za nadzor finansijskih institucija, zamenik upravnog direktora zacentralne bankarske operacije, i naravno generalnog inspektora. Stoga, svaka jedinica, odeljenje idirektorat ima svoje dokumentacije o troškovima. Sistem je sveobuhvatan i u potpunosti uključuje idirektne i indirektne troškove.72CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007U pravcu realizacije krajnje faze projekta, glavni prioriteti u razvoju sistema obračunavanjatroškova su:• Primena sistema obračunavanja troškova kroz glavni bankarski sistem – realizacija ovoga seočekuje tokom narednog perioda, i• Distribucija direktnih i indirektnih troškova prema glavnim aktivnostima– krajnja fazaprojekta.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 73

Godišnji Izveštaj 2007CBAK6.3. Razvoj ljudskih resursaRazvojem ljudskih resursa upravlja se na osnovu odredbi Politike CBAK‐a o obučavanju osoblja irazvoju i u skladu sa sveukupnim dugoročnim planovima obuke. Potrebe za obukom iprofesionalnim razvojem osoblja se redovno procenjuje sa sveukupnim ciljem stvaranja visokokvalifikovaneorganizacije koja štedi na troškovima, i kroz pružanje kostumizirane obuke nasvakom nivou, efikasna.U dodatku strukturisane i nadzirane obuke tokom rada, CBAK organizuje obuku sa svojimresursima o različitim temama za grupe zaposlenih na sličnim pozicijama. Za više specijalizovaneili pojedinačne obuke, zaposleni u CBAK‐u pohađaju seminare u ostalim institucijama, unutar iizvan Kosova. Takođe, CBAK nastavlja da podržava relevantne akademske programe zaposlenih.Osim brojnih predavanja unutar organizacije, tokom 2007. godine, više od 42% svih zaposlenih uCBAK‐u učestvovalo je na relevantnim predavanjima organizovanih od strane međunarodnihinstituta (MMF – Zajednički institut u Beču, Evropska centralna banka, Deutsche Bundesbank,Banque de France, Austrian National Bank, The Federal Reserve Bank of New York, Bank of Japanitd.) i institucijama na Kosovu (Kosovska asocijacija bankara, udruženje sertifikovanih računovođai revizora na Kosovu, itd.). U dodatku tome, USAID sponzoriše specijalan jednogodišnji programprofesionalnog razvoja i tromesečni program izvršne uprave koji su pohađali zaposleni u upraviCBAK‐a. Na kraju, nekoliko zaposlenih nastavili su svoje školovanje na univerzitetu uz podrškuCBAK‐a.Tokom 2007. prosečan broj zaposlenih u CBAK‐u zastao je na 140. što je za jedan manje nego u2006. godini. U smislu demografske strukture, 46% su žene a 4% manjinske zajednice, dok usmislu kvalifikacija oko 61% zaposlenih ima fakultetsku diploma (16% ima masters diplomu).74CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 20076.4. Reorganizacija CBAK‐aKako bi adekvatno odgovorila na promene i nove aktivnosti i uzela u razmatranje najboljemeđunarodne prakse, CBAK je 2007. uskladio svoju organizacijsku strukturu. Glavni cilj je bio dase dalje promoviše razvoj CBAK‐a kroz jačanje njegovog kapaciteta da stvori svoju strateškuagendu kroz pažljivo dizajniranu organizacijsku strukturu koja je fokusirana na efikasnost. Novaorganizacijska struktura je dizajnirana tako da se bolje uskladi sa aktivnostima CBAK‐a, a to jerealizovano na načine koje povećavaju rezultate aktivnosti i administracije i održavajuinstitucionalnu održivost.Sa posebnim ciljem da olakšaju i podrže procese nadzora i koordinacije višeg menadžerskogosoblja i unaprede rezultate u vezi centralnih bankarskih operacije i nadzora finansijskih institucija,ponovo su se uvele pozicije glavnog službenika za operacije i glavnog službenika za nadzor. Udodatku tome, tokom godine, unutar oblasti centralnih bankarskih operacija, uspostavila sejedinica koja je zadužena za sistem CRK‐a, i organizaciona jedinica koja je odgovorna zaračunovodstvene operacije a kancelarija za podršku se inkorporirala u novoosnovano odeljenje zaFinansijsko planiranje i izveštavanje, koje je takođe odgovorno za pripremanje finansijskih izveštajai budžeta.Što se tiče procesa “kosovorizacije” CBAK‐a u 2007. godini, treba se napomenuti da je samo jednaosoba iz inostranstva nastavila da obavlja svoje izvršne funkcije (Upravni direktor), dok su dvastrana stručnjaka imala sledeće funkcije: Savetnik za nadzor finansijskih institucija i lični asistentupravnog direktora.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 75

Godišnji Izveštaj 2007CBAK6.5. Regionalna i međunarodna saradnjaRegionalna i međunarodna saradnja je veoma važna komponenta aktivnosti CBAK‐a te su se s timu vezi 2007. godine preduzeli napori kako bi se ojačali i negovali odnosi sa ostalim centralnimbankama, nadzornim vlastima i međunarodnim finansijskim institucijama. Zapravo, na straniCBAK‐a postoji jasna volja da se promovišu i usvoje najbolji standardi u smislu međunarodnihpraksi, da se otkriju i primene nove metode rada, da se iskoristi iskustvo u regionu i da se naredovno razmenjuju mišljenja i informacije. Ova saradnja se takođe može realizovati kroz tehničkupomoć i proširivanjem postojeće mreže kontakata. S tim u vezi, mogu se naglasiti nekoliko primerasaradnje u 2007, godini. Između mnogih poseta i inicijativa, možemo da naglasiti studijsku posetuFinansijskoj nadzornoj vlasti Hrvatske, radnu posetu generalnom inspektoru centralne bankeMakedonije, studijsku posetu odeljenju za bankarske operacije centralne banke Bosne iHercegovine, radionicu u Beču (Austrija) u vezi institucionalnih izazova na putu za Evropskuuniju, učešće na godišnjoj konferenciji Banke Albanije, finansijske tržišne vlasti Austrije, Centralnebanke Republike Turske, godišnjoj konferenciji Službi za nadzor evropskog osiguranja koja seorganizovala u Sofiji (Bugarska).6.5.1. Međunarodni sporazumiU toku 2007, CBAK je nastavio svoje napore da potpiše memorandum o razumevanju sa domaćimnadzornicima stranih finansijskih institucija koje rade na Kosovu. Treba se pomenuti da je takavmemorandum potreban kako bi se usaglasio sa zajedničkim zakonima EU koje u ovoj oblastidozvoljavaju CBAK‐u i stranim nadzornicima da razmenjuju poverljive i osetljive informacije nazakonskoj osnovi. Preduzeti su mnogi napori u tom pravcu i CBAK očekuje potpisivanje 3.memoranduma o razumevanju: a. sa turskim nadzornim vlastima (posle odobrenja turske vlade); b.austrijskim nadzornim vlastima (pre toga, mora se uraditi izmena Uredbe CBAK‐a posebno uodeljku o “poslovnoj tajni” – radovi su u toku), i; c. nemačkim nadzornim vlastima (pregovori sutek započeli). Takođe, tokom prve polovine 2007, potpisano je nekoliko memoranduma u oblastiinterne revizije, da pomenemo Nacionalnu Banku Makedonije, Banka Albanije, i Banku Slovenije.6.5.2. Članstvo u međunarodnim asocijacijama i organizacijamaCBAK je nastavio da čini napore u cilju obezbeđivanja članstva Kosova u različitim međunarodnimmehanizmima i asocijacijama. Na primer, februara 2007, CBAK je postao punopravni član Institutainternih revizora (SAD).76CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

7. Finansijski pregledi Centralnog BankaraskogAutoriteta Kosovai.

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 77

Godišnji Izveštaj 2007CBAK78CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 79

Godišnji Izveštaj 2007CBAK80CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 81

Godišnji Izveštaj 2007CBAK82CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 83

Godišnji Izveštaj 2007CBAK84CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 85

Godišnji Izveštaj 2007CBAK86CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 87

Godišnji Izveštaj 2007CBAK88CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 89

Godišnji Izveštaj 2007CBAK90CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 91

Godišnji Izveštaj 2007CBAK92CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 93

Godišnji Izveštaj 2007CBAK94CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 95

Godišnji Izveštaj 2007CBAK96CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 97

Godišnji Izveštaj 2007CBAK98CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 99

Godišnji Izveštaj 2007CBAK100CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 101

Godišnji Izveštaj 2007CBAK102CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 103

Godišnji Izveštaj 2007CBAK104CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 105

Godišnji Izveštaj 2007CBAK106CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 107

Godišnji Izveštaj 2007CBAK108CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 109

Godišnji Izveštaj 2007CBAK110CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 111

Godišnji Izveštaj 2007CBAK112CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 113

Godišnji Izveštaj 2007CBAK114CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 115

Godišnji Izveštaj 2007CBAK116CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 117

Godišnji Izveštaj 2007CBAK118CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 119

Godišnji Izveštaj 2007CBAK120CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 121

8. Statistički dodataki.

Godišnji Izveštaj 2007CBAKLista tabela sa statistikama1. Pregled finansijskih korporacija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1232. Pregled korporacija sa depozitom ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1243. CBAK pregled‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1254. Pregled ostalih korporacija sa depozitima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1265. Pregled ostalih finansijskih korporacija‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1276. Tabela sa ostalim korporacijama sa depozitom ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1287. EUR ‐ Depoziti u ODK‐u, po prvobitnim rokovima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1298. Van‐EUR – Depoziti u ODK, po prvobitnim rokovima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1309. ODK pozajmice, sa prvobitnim rokovima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13110. ODK pozajmice, po Industriji ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13211. ODK Efektivne kamatne stope ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13312. ODK izjava o prihodima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13413. Balans isplata na Kosovu ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13514. Balans sa tekućim računima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13615. Sažetak tabele sa kapitalnim računima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13716. Finansijski računi(po sektorima) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13717. Finansijski računi (po instrumentima) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13818. Izvoz, po grupnim proizvodima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐13919. Uvoz, po grupnim proizvodima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐14020. Izvoz, po trgovinskim partnerima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐14121. Uvoz, po trgovinskim partnerima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐142122CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 1.Pregled finansijskih korporacija(Neisplaćene sume, kraj perioda, u EUR milionima)Opis 2004 2005 2006 2007Neto strana aktiva 642.6 685.1 963.0 1,350.3Potrazivanja od vani 691.8 748.7 1,035.1 1,425.8od kojih: Depoziti384.0 422.6 660.0 954.1od kojih: Osiguranje koje nisu deonice236.7 242.4 303.1 311.9manje : pasiva ka vanjskom sektoru 49.2 63.6 72.1 75.5Domaca potrazivanja 202.8 348.7 231.5 124.0Neto potrazivanja od centralne vlade ‐215.2 ‐223.5 ‐472.8 ‐851.7Potrazivanja od centralne vlade __ __ __ __manje: dugovi ka centralnoj vladi 215.2 223.5 472.8 851.7Potrazivanja od ostalih sektota 418.0 572.2 704.3 975.7Pozajmice 413.5 565.6 694.3 965.0Javne ne‐finansijske korporacije … … … 0.2Ostale ne‐finansijske korporacije 329.8 439.6 548.2 764.2Ostali domaci sektori 83.7 126.0 146.1 200.6Domacinstva 83.7 126.0 146.1 200.6Ostala potrazivanja 4.5 6.7 10.0 10.7Depozit675.3 834.5 892.9 1,121.9Transferisan i depozit 278.4 318.9 306.9 392.9od kojeg: Ostale ne‐finansijske korporacije 81.3 76.8 96.4 137.8od ko jeg: domacinstva 145.5 155.5 156.2 185.9Ostali depozit 396.9 515.6 586.0 729.0od kojih: Javne ne‐finasisjke korporacije 149.3 181.3 193.3 180.3od kojih: domacinstva 222.5 298.9 359.5 489.2Tehnicke reserve osiguranja 23.6 30.8 38.0 38.1Deonice i ostala ekvival. 145.1 165.8 199.2 263.5Fon dovi doprinosa od strane vlasnika 91.2 95.3 121.2 171.7zadrzana zarada 11.3 13.3 27.8 17.1Gener alne i specijlane rezerve 10.3 14.0 15.6 6.8Profit/lgubiatk tokom godne 12.7 17.6 6.3 37.3Grant od donatora 19.6 25.6 28.3 30.6Ostale destinacije (neto) ‐0.9 ‐0.3 61.0 50.8Ostali dugovi 37.3 42.3 109.9 127.1manje: ostala aktiva 37.9 43.5 54.2 86.2plus: popravljanje konsolidacije ‐0.2 0.9 5.3 10.0CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 123

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 2.Pregled korporacija sa depozitom(Neisplaćene sume, kraj perioda, u EUR milionima)Opis 2004 200520062007Neto strana aktiva 648.5 695.0 974.01,371.2Potraznja ka vani 687.6 744.31, 034.2 1, 419.8Od kojih: Depozit 384.0 422.6 660.0954.0Od kojih: osiguranje pre nego deonice 236.7 242.4303.1 308.4Manje: duzgovi prema vanjskom sektoru39.2 49.3 60.248.6Domaca potraznja 158.5 290.4 163.839.5Neto potraznja od vlade ‐215.2 ‐223.5 ‐472.8 ‐851.7Potraznja od centralne vladeManje: dugovi ka centralnoj vladi215.2 223.5 472.8851.7Potraznja od ostalih sekora373.7 513.9__ __ ____636.6 891.2Pozajmice 373.7 513.9 636.6891.2Javne ne‐finansijske korporacijeOstale ne‐finansisjke korporacije 289.9 387.9 490.5690.4Ostali unutrasnji sektori__ __ …0.283.7 126.0 146.1200.6Domacinstva 83.7 126.0 146.1 200.6Depozit koji ukljucuje novac vaniTransferisani depoziti305.2 347.8 338.6 414.3Od kojih: Ostale ne‐finasijske korporacije 81.3 76.8 96.4137.8Od kojih domacinstva145.5 155.5 156.2 185.9Od kojih: javne ne‐finansijske korporacije717.2 867.6 915.41,128.4Ostali depozit 412.1 519.8 576.8 714.1149.3 181.3 193.3 180.3Od kojih domacinstav 220.6 279.6 322.4 438.9Depozit koji ne ukljucuje nov an vani1/ 4.0 20.0 40.1 52.3Ostale ne‐finansijske korporacijeDomacinstva2.1 0.7 3.0 2.019.3 37.1 50.3Deonice I ostale ekvival.87.1 94.4 118.7 176.1Fondovi doprinosa vlasnika 67.7 72.4 93.7140.2Zadrzana zarada 2.7 0.4Generalne I specijalne rezerve5.3 7.2 7.85.1Profit/gubitak tokom godine 11.0 13.5 4.733.8Ostala sredstva (neto) ‐1.3 3.4 63.5 53.81.911.9 ‐3.0Grant od donatora 0.5 0.8 0.7…Ostala dugovanja 28.0 37.9 102.5 120.0Manje: ostala aktiva 29.1 35.4 44.2 75.2plus: promene u konsolidaciji ‐0.2 0.9 5.3 9.01/ Depozit sa prvobitnim istekom roka od 2 godine.124CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela3.CBAK pregled(Neisplaćene sume, kraj perioda, u EUR milionima)Opis20042005 2006 2007Neto strana aktiva 344. 5 394. 3639. 61,052.3Potraznja od vani 349. 7 397. 4639. 71,052.3Moneta 12. 1 24. 511. 163.8Depozit 213. 2 213. 4424. 9759.0Osiguranje pre nego deonice124.4 159.5 203.6229.5Manje du govi vani 5.2 3. 10.1…Depozit 5.2 3. 10.1…Neto potraznja od vlade ‐215. 2 ‐223. 5‐470.8 ‐847.8Potraznja od vlade __ __ ____Manje dugovi ka vladi 215. 2 223. 5 470.8847.8Depozit 215. 2 223. 5470. 8847.8Potraznja od ostalih sektora __ __ __ __Dugovi ka ODKDepozit ukljucen u novac vani72.9 82.5 94.5113.639. 3 68. 852.058.9Transferisani depozit 34. 2 64. 744. 048.3Ostale finasijske korporacije 17. 8 21. 626. 716.8Lokalnauprava1.9 1. 60. 4Socijalno osiguranje 3.0 1. 74. 3 5.6Javne ne‐finansisjke korporacije. 9.9 37.6Ostali unutrasnji sektori 1.7 2. 22. 1Ostali depozit 5.1 4. 18. 0Ostale finansijske korporacije5.1 4. 18. 0Depozit koji ne ukljucujenovac vaniDeonice I ostale ekvival.18. 0 20. 425.533.8Fondovi doprinosa vlasnika 10. 0 10. 010. 0Zadrzana zarada 3.0 3. 06.49.2Generalne I specijalne rezerve 4.5 6. 68.54.6Grant od donatora 0.5 0. 8 0.7 …Ostala sredstva (net) ‐0.9 ‐0. 9‐3.2‐1.8Ostala dugovanja 0.1 0. 50.26.0Manje: ostala aktiva 1.0 1. 43.47.810. 5__ __ __3.221.11.610.610.6__20.0CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 125

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 4.Pregled ostalih korporacija za depozitom(Neisplaćene sume, kraj perioda, u EUR milionima)Opis 20042005 2006 2007Neto strana aktiva 304.0 300.7 334.4 318.9Potraznja od vani 338.0 346.9 394.5367.5Od kojih: depozit 170.8 209.2 235.1195.0Osiguranje pre nego deonice 112. 3 82.9 99.478.9Man je: dugovi ka vani 34.0 46.2 60.148.6Depozit 12.7 18.4 21.417.9Pozajmice 21.3 27.9 38. 7 30.7Potraznja od CBA K 73.2 81.6 88. 8107.5Neto potraznja od vlade 1/ __ 0.0 ‐2.1 ‐3.9Potraznja od ostalih ektora 373.7 513.9 636.6 891.2Pozajmice 373.7 513.9 636.6891.2Javne ne‐finansijske korporacije__ __ 48.80.2Ostale ne‐finansijske korporacije 289.9 387.9 490.5 690.4Ostali unutrasnji sektori 83.7 126.0 146.1 200.6Domacinstva 83. 7 126.0 146.1200.6Depoziti ukljuceni u novcu vani 677. 9 798.8 863.41,069.6Transferisani depozit 270. 9 283.0 294.5366.0Od kojih: ostale ne‐finansijske korporacije 81.3 76.8 96. 4137.8Od kojih: domacinstva145.5 155.5 156. 2 185.9Ostali depozit407.0 515.7 568.8 703.6Depozit iskljucen od novca vani4.0 20.0 40.1 52.3Ostale ne‐finansijske korporacije 2.1 0.7 3.02.0Domacinstva1.9 19.3 37.1 50.3Deonice I ostala ekvival.69.1 74.0 93.2 142.3Fondovi doprin osa vlasnika 57.7 62.4 83.7 120.2Zadrzana zarada‐0.3 ‐2.6 5.5 ‐12.2Generalne I specijalne rezerve 0.8 0.6 ‐0.7 0.5Profit/gubiatk tokom godi ne 11.0 13.5 4.7 33.8Ostala sredstva (net)‐0.1 3.4 61.0 49.5Ostali dugovi 2/27.9 37.3 102. 3 114.0Manje ostala aktiva 28.1 33.9 40.8 67.4plus: ispravka konsolidacije 0.1 … ‐0.4 3.01/ KT PS računi;2/ uključuju i proviziju na pozajmice .126CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 5.Pregled ostalih finansijskih korporacija(Neisplaćene sume, kraj, u EUR milionima)Opis 2004 200520062007Neto strana aktiva ‐5.9 ‐9.9 ‐10.9 ‐20.9Potraznja ka vani 4.2 4.4 0.96.0Moneta 0.9 1.0 0.92.4DepozitOsiguranje pre nego deonice__ __ ______ __ __3.6Manje: dugovi ka vani10.1 14.3 11.926.9Pozajmice 10.1 14.3 11.926.9Potraznja od korporacija sa depozitom45.9 53.1 62.657.9CBAK 22.9 25.7 34.727.3Transferisan depozit 17.8 21.6 26.716.8Ostali depozit5.1 4.1 8.010.6Ostale korporacije sa depozitom 23.0 27.4 28.030.6Transferisan depozit 9.0 7.2 4.94.3Ostali depozit14.0 20.2 23.026.2Neto potraznja od centralne vl ade__ __ ____Potraznja od ostalih sektora 44.3 58.4 67.7 84.5Pozajmice 39.9 51.7 57.773.8Ostale nefinansijske korporacije39.9 51.7 57.773.8Ostala potraznja 4.5 6.7 10.010.7Depozit __ __ ____Pozajmice … … ……Tehnicke rezerve osiguranja 23.6 30.8 38.038.1Neto ekviv. Domacinstava u rezervi zivotnog osiguranjaNeto ekviv. Domacinstava u penzionom fonduPreplacanje premija i rezerva u odnosu na potrazivanjaDeonice i ostalo ekvival. 58.0 71.4 80.587.4Fondovi doprinosa od vlasnika23.5 22.9 27.531.5Zadrzana zarada8.6 12.915.8 20.1Generalne i specijlane rezerveProfit/gubitak tokom godineGrant od donatoraOstala sredstva (net)0.5 ‐3.7 ‐2.5 ‐3.9Ostali dugovi 9.3 4.4 7.4 7.0Manje ostala aktiva 8.9 8.1 10.0 11.0plus: ispravka konsolidacije … … … …____5.8 8.7 10.58.217.9 22.1 27.529.95.0 6.7 7.91.71.7 4.0 1.63.519.1 24.8 27.730.6____CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 127

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 6.Tabela sa ostalim depozitnim korporacijama(Neisplaćene sume, kraj, u EUR milionima)Opis2004 2005 20062007Noca i balans CBAKBalans sa ostalim komercijlanim bankamaOd kojih u EUR monetiosiguranje (EUR m oneta) 1/ 112.3 82.9 99. 4116.5186.0131.7221.9141.1243.3189.0207.2169.2 201.0 218. 8 172.4U EUR moneti 112.3 82.9 99. 4Bruto pozajmice I finansiranje pozaj. 373.7 513.9 636.6U EUR moneti 373.7 513.9 636.6891.2Javne ne‐finasisjke korporacijeOstale ne‐finansisjke korporacije289.9 387.9 490.5 690.4Domacinstva83.7 126.0 146.1 200.6Fiksirana aktiva 15.9 16.9 23.0 26.5Ostala aktiva 12.2 17.0 17.9 40.9UKUPNO AKTIVA 816.5 984.4 1,161.2 1,433.7Balans o d ostalih banaka 14.3 23.0 30.3 25.8Dugovi klijentima 695.9 843.0 928.41,144.6DepozitTransferisani depozitCentralna vlada… 0.0 1. 1694.5281.0Ostale finasijske korporacije9.0 7.2 4.94.778.978.9891.2… … 0.0 0.2Lokalna Uprava 1.3 2.9 5. 0Javne ne‐finansijske korporacije 24.7 30.0 24.327.2Ostale ne‐finasijske korporacije 81.3 76.8 96. 4137.8Domacinstva 145.5 155.5 156.2185.9NPISH 9.1 10.7 7.810.3Ka vani 10.1 13.5 13.3 12.1Ostali depozit 413.5 540.1 615.4 762.3Centralna vlada __ 0.0 1.0 2.4Lokalna Up rava__ __ __ …Other financial corporations14.0 20.2 23.0 26.9Javne ne‐finansijske korporacijeOstale nefinan. korporacije.Domacinstva 222.5Ostale pozajmice (ukljucujuci i ne‐unutr.. CD) 1/Ostali dugovi 27.9 37.3 102. 3Nadolazeci dugovi 9.3 7.0836.7296.6924.3308.91,141.9379.6149.3 181.3 193.3180.324.4 33.7 27.656.21.50.2359.5489.2NPISH 0.71.6 5. 53.3Ka vaniSopstvena sredstva 69.1 74.0 93.2142.3U EUR moneti 69.1 74.0 93.2 142.3Kapital u deonicama 57.7 62.4 83.7 120.2Rezerve 0.6 0.6 ‐0.7 0.5Profit ili gubitak tokom godine 11.0 13.5 4.7 33.8Zadrzan profit ili gubitak ‐0.3 ‐2.6 5.5 ‐12.2UKUPNO DUGOVANJA 816.5 984.4 1,161.2 1,433.7298.92.6 4.3 5. 44.01.4 6.4 4. 27.02.7114.07.01/ Sa vanjskim sektorom.128CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 7.EUR depozit u ODK, po prvobitnim rokovima(Neisplaćene sume, kraj, u EUR milionima)Opis2004 2005 2006 2007Vlada 1.3 2.9 7.0 4.2TransferisandepozitOstali depozitFinansisjke korporacije1.3 2.9 6.0 1.7… … 1.0 2.434.0 34.0 34.0 34.0Ostale depozitne korporacije 3.7 8.1 0.1 3.0Transferisani depoziti 2.2 1.1 0.1 …Ostali depozitii1.5 7.0 … 2.9Ostali finasijski posrednici 3.5 5.8 2.4 2.8Transferisani depoziti2.5 3.7 1.9 1.6Ostali depoziti1.0 2.1 0.5 1.2Kompanije osiguranja 1/15.5 18.8 24.7 26.7Transferisani depoz iti 5.3 3.5 2.4 2.1Ostali depoziti 10.3 15.3 22.3 24.6Penzioni fondovi . . 0.4 0.4Transferable deposits . . 0.4 0.4Financial auxiliaries 2.9 2.8 0. 5 1.1Transferisani depoziti 0.2 0.0 0.2 0.4Ostali depoziti2.8 2.8 0.3 0.7Ne‐finasijske korpor acije 275.3 319.0 337.8 393.4Javne ne‐finasijske korporacije 173.5 211.3 217.4 206.0Transferisani depoziti24.2 29.9 24.0 25.7Other deposits149.3 181.3 193.3 180.3Do 1 meseca34.0 23.9 19.9 105.6Preko 1 do 3 meseca0.0 12.8 19.4 21.4Preko tri meseca do 1 godine115.3 119.5 114.3 36.6ov er 1 year and up to 2 years… 25.3 39.7 16.7Ostale ne‐finasijske korporacije 101.8 107.7 120.5 187.4Transferisani depoziti78.2 74.4 93.6 132.6Ostali depoziti23.6 33.4 26.9 54.7Do 1 meseca9.0 6.3 6.2 18.9Preko 1 do tri meseca 6.0 8.3 6.8 13.2Preko 3 meseca do 1 godine 6.3 13.0 9.1 16.9Preko 1 do 2 godine0.2 5.1 1.7 3.7Preko dve godine2.1 0.7 3.0 2.0Ostali domaci sektori360.3 440.7 499.2 644.4Domacinstva 350.7 428.7 486.1 631.0NPISHTransferisa ni depoziti136.9 144.7 143.8 169.8Ostali depzoiti213.8 284.0 342.3 461.2Do 1 meseca63.8 87.2 111.2 156.3Preko 1 do 3 mesecaPreko 3 meseca do 1 godine42.2 41.7 39.6 38.591.8 109.3 127.9 141.5P reko 1 a do 2 godine 14.2 26.5 26.5 74.6Preko 2 godine 1.9 19.3 37.1 50.39.6 12.0 13.1 13.4Transferisani depoziti 8.9 10.4 7.6 10.1Ostali depoziti0.7 1.6 5.5 3.3Ka vani 12.3 17.3 18.2 15.6UKUPNO 674.9 815.3 890.4 1,092CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 129

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 8.Van‐EUR depoziti u ODK, po prvobitnim rokovima(Neisplaćene sume, kraj, u EUR milionima)Opis 2004 200520062007VladaFinansisjke korporacijeOstali finasijski posredniciTransferisani depozitiOstali depoz itiKompanije osiguranjaTransferisani depozitiOstali depozitiPreko 3 meseca do jedne godine__ __ ____1.1 … …0.5… … …0.1… … …0.1… … …1.1 …1.1 … ……__ __ __0.4__ __ __0.4Ne‐finansijske korporacije 4.4 2.8 3.78.1Javne ne‐finasijske korporacijeTransferisani depo ziti0.5 …Ostale ne‐finasijs ke korporacijeOstali domaci sektoriKa vaniDo jednog meseca0.3 … 0.30.3Preko 3 meseca do 1 godine0.3 0.2 0.2Preko jedne do dve godinedomacinstva 17.3 25.7 29.644.1NPISHTransferisani depoziti 8.710.8 12.416.1Preko 3 meseca do 1 godineTr ansferisa ni depoziti0.5 … 0.31.54.0 2.8 3.56.6Transferisani depoziti 3.1 2.4 2.75.1Ostali depoziti 0.8 0.4 0.71.5Preko 1 do 3 meseca 0.2 0.10.20.2__ __ 0.10.217.5 26.0 29.844.3Ostali depoziti 8.7 14.9 17.228.0Do jednog meseca 2.8 3.9 6.812.4Preko 1 do 3 meseca2.2 2.5 1.81.83.0 8.0…0.3…0.41.50.88.5 11.1Preko 1 do 2 godine 0.7 0.5 0.12.7Preko 2 godine … … …0.1 0.30.1 0.3 0.20.10.3 0.5 0.50.40.2…0.1Ukupno23.4 29.434.3 53.3130CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 9.ODK pozajmice, po prvobitnim rokovima 1/(Neisplaćene sume, kraj, u EUR milionima)Opis 2004 200520062007Vlada__ __ ____Finasijske korporacije __ __ ____Ne‐finasijske korporacije 289.9 387.9 490.5 690.6Javne ne‐finasijske korporacij e… … …Preko 2 godine … … …0.2Ostale ne‐finasijske korporacije 289.9 387.9 490.5 690.4Do 1 godine111.5 117.9 128.7 173.2Preko 1 do 2 godine111.3 125.2 127.7122.6Preko 2 godine67.2 144.7 234.1394.6Ostali domaci sektori 83.7 126.0146.1200.6Domacinstva 83.7 126.0 146.1200.6Do 1 godine 15.9 19.5 19.724.5Preko 1 do 2 godine 15.2 21.0 24.729.2Preko 2 godine 52.6 85.4 101.7146.90.2UKUPNO 373.7 513.9 636.6891.2CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 131

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 10.ODK pozajmice, po industriji(Neisplaćene sume, kraj, u EUR milionima)Opis 2004 200520062007Poljoprivreda 7.9 12.5 16.427.2Do 1 godine 3.9 4.1 3.44.1Preko 1 godine 4.1 8.4 13.023.1Industrija, energija I izgradnja 47.8 74.297.7 131.9Minerali, rude 0.0 0.5 0.50.5Do 1 godine … 0.5 0.50.5Industrija 35.6 48.1 61.980.9Do 1 godine 16.1 11.6 12.214.6Over 1 year 19.5 36.649.7 66.2proizvodnja( Hrana, tekstil itd.)29.8 44.0 54.966.0Do 1 godine12.6 10.4 10.710.7Preko 1 godine 17.1 33.6 44.255.3Proizvodnja (Nafta, hemikal.itd.)5.7 3.5 6.313.7Do 1 godine 3.4 0.9 1.13.6Preko 1 godine 2.3 2.6 5.1 10.1Struja,gas I voda0.1 0.6 0.71.1Do 1 godine 0.0 0.2 0.3 0.4Preko 1 godine 64.0 0.4 0.4 0.8Konstrukcija 12.2 25.6 35.3 50.6Do 1 godine 6.4 12.5 15.3 16.0Preko 1 godine 5.8 13.1 20.0 34.6Usluge 234.2 301.1 376.4 531.5Trgovina 197.2 249.7 307.3 404.0Do 1 godine 78.5 81.1 92.4 110.0Preko 1 godine 118.7 168.6 215.0 294.0Prodaja I povratna trgovina 172.8 209.6 259.5 336.4Do 1 godine 66.3 64.0 74.5 88.7Preko 1 godine 106.5 145.5 185.0 247.7Hoteli I restorani 18.9 28.0 29.5 43.9Do 1 godine 9.4 12.2 10.5 14.5Preko 1 godine 9.6 15.8 19.0 29.4Ostala rtrgovina 5.4 12.1 18.3 23.7Do 1 godine 2.8 4.8 7.4 6.8Preko 1 godine 2.6 7.3 11.0 16.9Fin. usluge 3.2 2.7 1.1 1.5Do 1 godine 0.1 0.1 0.2 0.3Preko 1 godine 3.1 2.6 0.9 1.2Ostale usluge 33.8 48.7 68.0 126.0Do 1 godine 10.9 11.2 28.1 40.2Preko 1 godine 22.9 37.5 39.9 85.8UKUPNO 289.9 387.9 490.5 690.6132CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 11.ODK Efektivne kamatne stopeOpis 20042005 2006 2007DEPOZIT stope 2.75 3.12 3.11 4.00Ne‐finansijske korporacije 3.10 3.26 3.29 4.23Domacinstva 2.43 2.89 2.95 3.31Pozajmicer15.72 14.4714.7014.06Ne‐finansijske korporacije 16.04 14.87 14.9714.20Domacinstva 12.53 11.5112.48 13.41DEPOZITNe‐finasijske korporacijeTransferisani depozit (neplacena sume) 0.10 0.26 0.39 0.49Ostali depozit1/Manje odn 250.000 EURDo 1 meseca1.79 2.07 2.06 2.68Preko 1 meseca a do 3 meseca 2.30 2.37 2.85 2.93Preko 3 meseca do 1 godine3.02 3.40 4.32 4.35Jednako ili vise od 250.000 EURPreko 3 meseca do jedne godine * 3.52 3.85 *Depozit stednje (neplacena suma) 1.99 1.71 1.53 2.46DomacinstvaTransferisani depozit (neplacena suma) 0.04 0.04 0.03 0.02Ostali depozit 1/Do 1 meseca1.65 1.85 1.93 2.55Preko 1 meseca do 3 meseca 2.06 2.24 2.35 2.75Preko 3 meseca do 1 godine 2.91 3.33 3.44 3.60Preko 1 a do 2 godine 3.80 3.87 4.16 4.72Preko 2 godine * 4.04 4.51 5.27Depozit stednj e (neplacene sume) 1.63 1.74 1.65 2.35POZAJMICENe‐finansijske korporacijePozajmice za ekonomske investicijeDo 1 godine 15.16 17.34 *13.49Preko 1 godine do 2 godine 14.51 14.01 15.08*Ostale poslovne pozajmiceDo 1 meseca 14.12 14.4115.1715.70Preko 1 a do 3 meseca15.06 13.71 14.59*Preko 3 meseca do 1 godine16.27 16.31 12.9314.53Over 1 year15.32 14.3815.1814.64Kreditne linije / prekoracenja (neplacena suma) 15.06 15.1115.7215.09DomacinstvaPotrosacke pozajmice 12.53 11.5112.36 13.72CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 133

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 12.ODK izjava o prihodima(Neisplaćene sume, kraj, u EUR milionima)Opis 20042005 2006 2007PRIHODPrihod od kamate 54.0 74.6 88.8 117.8Pozajmice48.1 68.0 79.4 103.0Isplate bankama2.5 4.0 6.6 11.1Osiguranje 3.4 2.7 2.8 3.6Ostalo. . . 0.1Bez‐kamatni prihodi19.4 19.7 25.2 39.6Takse i provizija17.5 17.4 22.5 24.1Ostali operativni prihodi 1.9 2.3 2.7 15.5UKUPNO PRIHOD73.4 94.3 114.0 157.4RASHODIKamatni rashodi10.0 15.4 19.9 25.9Pozajmice9.2 13.9 17.5 23.1Pozajmice0.7 1.5 2.4 2.8Ostalo . . . …Bez‐kamatni troskovi11.1 13.4 13.7 20.1Takse I provizija. . . 2.1Provizija za pozajmice I ostale gubitke na aktivi 11.1 13.4 13.7 18.1Generalni I administartivni troskovi 1 /37.8 49.2 54.8 69.1UKUPNO RASHODI58.9 78.0 88.5 115.1NETO ZARADANeto operativni prihod14.6 16.3 25.5 42.3Trgovinski profit (gubitak)0.5 0.6 1.0 ‐0.3Ner edovna ispravka sredstava. . . ‐0.2Neto prihod od ban. activ. Pre oporezivanja15.1 16.9 26.6 41.9Provizijatakse2.1 3.4 6.4 8.0Neto profit /gu bitak tokom perioda 13.0 13.5 20.2 33.8Man je: isplacene dividente… … … …Zadrzan profit 13.0 13.5 20.2 33.8134CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 13.Balans isplata na Kosovu(u milionima EUR)Opis 2004 2005 2006 20071. Tekuci racun ‐317.3 ‐380.4 ‐389.1 ‐535.6A. Robei suluge ‐980.3 ‐1,079.6 ‐1,155.9 ‐1,377.41. Roba ‐970.8 ‐1,044.0 ‐1,141.2 ‐1,359.62. Usluge‐9.5 ‐35.6 ‐14.7 ‐17.72.1. Transport ‐48.2 ‐49.2 ‐49.6 ‐58.12.2. Putovanja ‐24.4 ‐29.9 ‐33.3 ‐39.12.3. Komunikacija 11.7 7.1 28.3 41.32.4. Konstrukcija ‐0.9 ‐8.7 ‐5.3 ‐13.32.5. Osiguranje ‐7.3 ‐7.0 ‐6.2 ‐6.72.6. Finasij ske usluge ‐0.1 ‐0.2 ‐0.4 ‐0.42.7. Kompjuteri i informacije ‐3.5 ‐4.8 ‐4.4 ‐2.92.8. takse za licence ‐0.2 0.0 ‐0.2 ‐0.22.9. Ostalo poslovanje‐4.7 ‐8.7 ‐5.8 ‐1.02.10Licna kulturna i rekreativna 0.0 0.0 0.0 0.02.11. Vlade 68.1 65.9 62.2 62.6B. Prihod17.4 24.3 29.0 50.01. Kompenzicija za zaposlene 15.0 18.0 15.7 15.62. Prihod od investicija 2.4 6.2 13.3 34.42.1 Direktne investicije ‐12.3 ‐16.8 ‐24.8 ‐42.92.2 Portfolio investicije 5.3 16.3 23.8 43.32.3 ostale investicije (ukljucujuci zaradu od rezervne aktive) 9.4 6.8 14.3 34.0C. tekuci transferi 645.6 674.9 737.7 791.71. Centralna vlada 431.7 395.2 388.9 388.51.1 Ostali donatori 169.1 138.0 185.0 180.31.2 UNM IK (Budzet) 262.6 257.2 203.9 208.22. Ostali sektori213.9 279.7 348.8 403.22.1 isplata od radnika van granica162.9 227.5 293.4 348.32.1.1. Od migracije vani357.0 418.0 467.1 521.72.1.2. UNMIK osoblje ‐147.3 ‐136.1 ‐100.7 ‐102.32.2 Ostali transferi 51.1 52.2 55.4 54.90.0 0.0 0.0 0.02. Racun kapitala I finasija140.6 96.8 21.5 112.8A. Racun kapitala2.4 2.0 3.2 2.61. Kapitalni transferi2.4 2.0 3.2 2.62. Unajmljivanje I izlaganje ne‐finansijske aktive 0.0 0.0 0.0 0.0B. Finansijski racun138.2 94.8 18.3 110.21. Direktna investicija18.6 80.0 245.7 418.1Na Kosovu18.6 80.0 245.7 418.11.1. Ekviv. kapital 9.6 63.2 207.4 303.71.2. Re‐investirana zarada 9.1 16.8 24.8 42.91.3. Ostali kapital0.0 0.0 13.5 71.62. Portfolio investicija‐162.2 ‐67.8 ‐127.7 ‐68.7Aktiva‐162.2 ‐67.8 ‐127.7 ‐68.72.1. Osiguranje ekviv. 0.0 0.0 0.00.02.2. OPsiguranje dugova ‐162.2 ‐67.8 ‐127.7 ‐68. 74. Ostale investicije 283.6 110.6 ‐104.6 ‐174.3Aktiva 227.9 44.6 ‐175.6 ‐248.14.1 Trgovinski krediti 14.2 12.2 5.2 5.04.2 Pozajmice ‐11.7 6.9 0.4 9.44.3 Moneta I depozit 225.3 25.5 ‐181.1 ‐262.44.4 Ostala aktiva 0.0 0.0 0.0 0.0Pasiva 55.8 66.0 71.0 73.84.1. Trgovinski krediti 49.2 51.9 62.8 81.14.2Pozajmice 9.0 10.8 8.5 ‐3.54.3. Moneta I depozit ‐2.4 3.4 ‐0.2 ‐3.94.4. Ostala pasiva 0.0 0.0 0.0 0.05. Rezervna aktiva ‐1.8 ‐28.0 4.9 ‐64.95.4. vanjska promena valuta ‐1.8 ‐28.0 4.9 ‐64.9NETO GRESKE I PRORACUNI 176.7 283.6 367.6 422.8CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 135

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 14.Balans tekućih računa(U EUR milionima)Opis 2004 2005 2006 2007KreditIzvoz roba I uslugaIzvoz robe56.9 56.3 110.8146.6Izvoz usluga 155.4 157.4 174. 0191.7Ukupan izvoz roba I usluga212.3 213.7 284.8338.3PrihodNadoknada zaposlenima 26.9 27.0 26.626.6Prihod od investicija 15.4 24.5 40. 580.1Ukupan prihod 42.3 51.5 67. 1 106.6Tekuci transferiCentralna vlad a431.7 395.2 388.9 388.5Ostali sektori 426.7 489.3 538.3 592.7Ukupno tekuci transferi 858.4 884.5 927.2981.2Ukupno 1,113.0 1,149.7 1,279.11, 426.1DugovanjeUvoz roba I uslugaUvoz robe ‐1,027.7 ‐1,100.3 ‐1,251.9 ‐1,506.2Uvoz usluga ‐164.9 ‐193.0 ‐188.7 ‐209.4Ukupno uvoz robe I usluga ‐1,192.6 ‐1,293.3 ‐1,440.6 ‐1,715.7PrihodNadoknada za zaposlene ‐11.9 ‐8.9 ‐10.9 ‐11.0Prihod od investicija ‐13.0 ‐18.3 ‐27.2 ‐45.7Ukupno prihod ‐24.9 ‐27.3 ‐38.1 ‐56.6Tekuci transferiCentralna vlada 0.0 0.0 0.0 0.0Ostali sektori ‐212.8 ‐209.6 ‐189.5 ‐189.5Ukupno tekuci transferi ‐212.8 ‐209.6 ‐189.5 ‐189.5Ukupno ‐1,430.3 ‐1,530.1 ‐ 1,668.3 ‐1,961.7BalansTrgovina u robi I uslugamaTrgovina u robi ‐970.8 ‐1, 044.0 ‐1, 141.2 ‐1,359.6Trgovina uslugama ‐9.5 ‐35.6 ‐14.7 ‐17.7Trgovina u robi I uslugama ‐980.3 ‐1,079.6 ‐1,155.9 ‐1,377.4PrihodNadoknada za zaposlene 15.0 18.0 15.7 15.6Prihod od investicija 2.4 6.2 13.3 34.4Ukupno prihod17.4 24.3 29.0 50.0Tekuci transferiCentralna vlada 431. 7 395. 2 388.9388. 5Ostali transferi213.9 279.7 348.8 403.2Ukupno tekuci transferi 645.6 674.9 737.7 791.7UKUPNO (trenunti balans )‐317.3 ‐380.4 ‐389.1 ‐535.6136CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 15.Tabela sa kapitalnim računom(u milionima EUR)Opis2004 2005 2006 2007KreditKapitalni transferi2.4 2.0 3.2 4.5Nabavka izlganje ne‐proizvodnih I ne‐fonansijske aktive0.0 0.0 0.0 0.0Ukupno2.4 2.0 3.2 4.5DugovanjaKapitalni trasnferi 0.0 0.0 0.0 ‐1.9Nabavka izlganje ne‐proizvodnihI ne‐fonansijske aktive0.0 0.0 0.0 0.0Ukupno0.0 0.0 0.0 ‐1.9Balans 2.4 2.0 3.2 2.6Tabela 16.Finansijski računi (po sektorima)(U milionimaEUR)Opis 2004 2005 2006 2007Investicije vaniMonatarni autoritet (CBAK) 104.3 ‐47.7 ‐242.3 ‐412.6Ostale depozitne korporacije Centralnea vlada‐65.5 ‐0.7‐9.0 3.5‐47.5 1.026.90.0Ostali sektori 25.7 2.0‐13.9 ‐50.3Ukupno 63.8 ‐51.2 ‐302.7 ‐435.9Investicije na KosovuMonetorni autoritet (CBAK)4.9‐2.1 ‐3.0‐0.1Ostale depozitne korporacije 17.1 29.157.1Centrlna vlada0.0 0.00.0Ostali sektori 52.4 119.0 266.9364.242.91.0Ukupno 74.4 146. 0 321. 0 408. 0Ukupno investicijaMonetarni autoritet (CBAK) 109.2 ‐49.8 ‐245.3 ‐412.7Ostale depozitne korporacije ‐48.4 20.1 9.6 69.8Centralna vl ada‐0.73.5 1.0 1.0Ostali sektori 78.1 121. 0 253. 0313.9Ukupno 138.2 94.8 18.3‐28.0CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 137

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 17.Finansijski racun (po instrument(U EUR milionima)ima)Opis 2004 2005 2006 2007Kosovske investicije vani (Kosovska aktiva I dugovi)¹Direktne investicije vaniEkv. kapitaln/ a n/ a‐4.3‐4.3Re‐investiorana zaradan/ a n/ a n/ a n/ aOstale kapitalne transakcije n/ a n/ a n/ a n/ aUkupno direktne investicije vani 0.0 0.0 ‐4.3 ‐4.3Portfolio investicije vaniOsiguranje dugova ‐162.2 ‐67.8 ‐127.7 ‐68.7Ukupno portfolio investicije vani ‐162.2 ‐67.8 ‐127.7 ‐67. 7Ostale investicije vani (Kosovska aktiva I dugovis)³Trgovinski kreditPozajmice14.2‐11.712.26.95.20.45.09.4Moneta I depozit 225.3 25.5 ‐181.1 ‐262. 4Ostala aktiva 0.0 0.0 0.0 1.0Ukupno ostale investicije vani 227.9 44.6 ‐175.6 ‐247.1Rezervna aktivaStrana promena valuta ‐1.8 ‐28.0 4.9 ‐64.9Ukupno rezervna aktiva ‐1.8 ‐28.0 4.9 ‐64.9Ukupno 63.8 ‐51.2 ‐302.7 ‐383.9Invwesticije unutar Kosova (Kosovska pasiva = neto kredit )Direktne investicije na KosovuEkv kapital 9.6 63.2 211.7 234.4Re‐investirana zarada 9.1 16.8 24.8 42.9Ostale kapitalne transakcije0.0 0.0 13.5 71.6Ukupno direktne investicije na Kosovu18.6 80.0 250.0 348.8Portfolio investicije na KosovuUkupno portfolio investicije vani 0.0 0.0 0.0 0.0Ostale investicije na Kosovu Kosovska pasiva = neto kredit)Trgovinski kredit 49.2 51.9 62.8 65.5Pozajmice 9.0 10.8 8.5 ‐3.5Moneta I depozit ‐2.4 3. 4‐0.2‐3.9Ukup no ostale investicije na Kosovu 55. 8 66.0 71.059. 2Ukupno 74.4 146. 0 321.0408. 0Neto transkaicijeDirektne investicijeEkv. kapital 9.6 63. 2 207.4 230. 1Re‐investirana zarada 9.1 16.8 24.8 42.9Ostale kapitalne transakcije 0.0 0.0 13.5 71.6Ukupno neto direk tne investicije18.6 80.0 245.7344. 5Portfolio investicijeOsiguranje dugova‐162. 2 ‐67.8 ‐127. 7‐68.7Ukupno neto portfolio investicije ‐162. 2 ‐67.8 ‐127. 7‐68.7Ostale investicijeTrgovinski kredit 63.4 64.1 68.0 70.6Pozajmice ‐2.717. 78.8 5.9Moneta I depozit 222.9 28.9 ‐181.4 ‐266.3Ostala aktiva 0.0 0.0 0.0 2.0Ukupno neto ostala aktiva 283. 6 110.6 ‐104. 6 ‐187. 9Rezervna aktivaStrana promena valuta ‐1.8 ‐28.0 4.9 ‐64. 9Rezervna aktiva ‐1.8 ‐28.0 4.9‐64.9Ukupno 138.2 94.8 18.3 23.0¹ / Povećanje u aktivi i pasivi je zabeleženo sa milim minusom, dok je smanjenje aktivi i povećanje u pasivi zabeleženo sa znakom plus.² / Strane aktive u portfolio investicijama uključuje „unutrašnje transakcije u osiguranju izdate od strane vanjskog sektora“, dok je strana sa pasivom zabeležila drugačije.³ / Pošto Kosovo koristi stranu monetu EUR kao zakonski korisnik, to se smatra kao strana aktiva i u ovom smislu se novac u vlasništvu BPK‐a se smatra stranom investicijom.Isto je pitanje i sa ODK‐om.138CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 18.Izvoz, po grupi proizvoda(sakupljeno tokom kalendarske godine, u milionima EUR)Opis2004 2005 2006 2007Ukupno 56.5 56.3 110.8 146.6I Zive zivotinje; zivotinjski priozvodi … 0.5 0.3 0.6II Povrce 2.6 2.9 5.1 8.4III Zivotinjsko i biljno ulje.… … 0.1 …IV Gotorva hrana, pice i duvan. 3.8 4.6 6.2 7.5V Mineralni proizvodi2.4 3.2 18.8 22.6VI Proizvodi hemijske indusrtije.1.0 1.2 1.2 0.8VII Plastika , guma i slicno3.7 1.0 3.2 6.0VIII Koza i slicni proizvodi5.9 6.1 7.2 4.9IX Drvo i drvni proizvodi0.4 0.4 0.8 1.5X Materijal od celuloze i papirusa 0.4 0.4 0.7 0.9XI Tekstil i tekstilni proizvodi 1.4 0.6 0.7 1.3XII Obuca 0.1 0.1 0.1 0.1XIII Proizvodi od kamena, , stakla i keramike 1.8 0.4 0.7 1.0XIV Nakit biseri i slicno. 0.1 0.2 0.2 0.1XV Osnovni metali i njegovi proizvodi19.7 24.8 53.1 67.0XVI Masine lelektricna oprema itd. 9.2 6.5 7.7 19.2XVII Sredstva prevoza2.0 2.3 1.4 1.5XVIII Opticki, medicinski instrumenti1.1 0.4 0.3 0.4XIX Oruzje i municija… … 2.5 …XX Ostala roba koja se proizvodi0.7 0.4 0.6 2.5XXI Umetnicka dela0.1 0.3 … 0.1Izvor: UNMIK Granična Služba i Kancelarija za Statistiku Kosova;CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 139

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 19.Uvoz, po grupi proizvoda(prikupljeno tokom kalendarske godine, u milionima EUR)Opis 2004 2005 2006 2007Ukupno 1,063.2 1,157.5 1,305.9 1,575.6IZibve zivotinje I proizvodi52.4 4.3 50.561.2II Povrce 5.4 3.1 3.183.4III Zivotinjsko I biljno ulje 0.5 0.8 0.817.3IV Gotova hrana, pice I duvan. 10.1 8.7 8.5222.7V Mineralni proizvodi 13.9 13.3 13.3317.6VI Proizvodi hemijske industrije. 4.6 4.6 4.6118.9VII Plastika guma I slicni proizvodi 1.7 2.1 2.172.5VIII Koza I kozni proizvodi 0.0 0.1 0.12.5IX Drvo I drveni proizvodi 1.0 1.3 1.335.3X Materijal od celuloze I papira 3.0 1.3 1.431.7XI Tekstil I tekstilni proizvodi 1.5 2.2 2.252.4XII Obuca 0.6 0.3 0.316.3XIII Proizvodi od kamena, plastike stakla I keramike 1.2 1.5 1.562.9XIV Nakit I biseri itd..0.0 0.0 …0.6XV Osnovni metali I njegovi proizvodi 2.0 3.8 3.8144.3XVI Masinerija, elektronska oprema itd. 5.4 6.5 6.3196.6XVII Prevozna sredstva 2.5 9.2 9.382.1XVIII Opiticki, medicinski I muzicki instrumenti 0.2 0.7 0.719.1XIX Oruzje I municija0.0 0.0 …0.4XX Razni drugi proizvodi 2.3 1.5 1.537.7XXI Umetnicka dela0.0 0.0 …0.1Izvor: UNMIK Granična Služba i Kancelarija za Statistiku Kosova140CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova

CBAKGodišnji Izveštaj 2007Tabela 20.Izvoz po trgovinskim partnerima(Prikupljeno tokom godine, u milionima EUR)Opis 2004 2005 20062007Ukupno uvoz 1, 063.3 1, 157.5 1,305.9 1, 575.6Evropa 947.1 1, 017.5 1,153.6 1, 330.3Evropska Unija (EU) 424.7 439.7 454.3554.9EU 15 284.0 296.3 286.5365.2Od kojih:AustrijaFrancuskaNemackaGrckaItalijaHolandijaUjedinjeno KraljevtsvoEU 10Od kojih:Ceska RepublikaEU 2CEFTA27.6 20.7 23.5 26.823.1 20.1 15.9 23.278.2 123.8 122.7144.168.5 44.0 37.6 64.444.5 49.6 52.5 55.810.1 7.8 7.0 9.811.1 7.5 6.4 9.393.4 98.5 104.9117.43.3 8.7 11.5 11.36.3 14.8 13.8 14.019.7 16.2 20.0 25.54.4 2.5 2.4 3.756.9 55.0 56.0 62.047.3 44.9 62.9 72.342.1 37.8 58.5 42.05.2 7.1 4.4 30.3368.7 440.4 536.3577.520.2 18.1 23.1Bosna I Hercegovina 12.8 18.4 18.525.1 25.0 28.1 39.0BJRM 149.2 220.1 257.8 236.5Crna Gora … 6.4 17.8 14.0Srbija 161.3 152.3 191.1 221.9Ostale Evrospke Drzave 136.8 118.4 138.9 197.9Od kojihRusija 6.8 10.8 9.9 4.7Turska 86.8 85.4 97.1 101.6Ukrajina 10.9 12.0 12.0 17.2Norveska(EFTA) 0.6 0.6 1.2 4.8Svajcarska(EFTA) 16.2 18.4 22.8 23.5Ostale ne‐evropske zemlje 116.2 139.9 152.3 245.3Table 23PoljskaMadarskaSlovackaSlovenijaBugarskaRumunijaAlbaniaHrvatskaArgentina 1.4 1.1 1.8 3.1Brazil 21.5 16.8 18.6 30.4Kina 34.3 54.9 74.7 104.6Egipat 1.1 0.5 0.9 1.3India 1.1 2.5 2.2 3.8Tajvan 1.4 2.2 2.0 2.8Tajland 0.8 0.7 1.1 2.3Infonezija 0.5 0.5 1.0 30.8Japan 8.1 13.5 8.7 9.7Sjedinjene Americke Drzave 17.0 17.7 11.6 14.3Ostalo 29.1 29.5 29.8 42.236.229.8Izvor: UNMIK Granična Služba I Kancelarija za Statistiku Kosova; Podaci za 2003 i 2004 procesirani od strane CBAK.CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova 141

Godišnji Izveštaj 2007CBAKTabela 21.Uvoz, po trgovinskim partnerima(Prikupljeno tokom godine, u milionima EUR)Opis 2004 20052006 2007Ukupno uvoztEvropa1,063.3 1,157.5 1,305.91,575.6947.1 1,017.5 1,153.61,330.3Eropska Unija (EU) 424.7 439.7 454.3554.9EU 15Od kojih:284.0 296.3286.5 365.2Austrija 27.6 20.7 23.526.8Francuska 23.1 20.1 15.923.2Nemacka 78.2 123.8 122.7144.1GrckaItalija68.5 44.0 37.664.444.5 49.6 52.555.8Holandija 10.1 7.8 7.09.8Ujedinjeno KraljevstvoEU 10Od kojih:11.1 7.56.4 9.393.4 98.5 104.9117.4Ceska Republika 3.3 8.7 11.511.3Poljska6.3 14.8 13.814.0Madarsk19.7 16.2 20.025.5aSlovacka 4.4 2.5 2.43.7EU 2CEFTASlovenijaBugarska56.9 55.047.3 44.956.0 62.062.9 72.342.1 37.8 58.542.0Rumunija 5.2 7.1 4.430.3Albanija368.7 440.4 536.3577.520.2 18.1 23.136.2Bosna I Hercegovina 12.8 18.4 18.529.8HrvatskaBJRMCrna GoraSrbija25.1 25.0 28.139.0149.2 220.1… 6.4257.8 236.517.8 14.0161.3 152.3 191.1221.9Ostale Evropske Zemlje 136.8 118.4 138.9197.9Od kojih:Rusija 6.8 10.8 9.94.7Turska86.8 85.4 97.1101.6Ukrajina 10.9 12.0 12.017.2Norveska (EFTA) 0.6 0.6 1.24.8Svajcarska (EFTA)16.2 18.422.8 23.5Ostale ne‐Evropske zemlje 116.2 139.9 152.3245.3ArgentinaTable 321.4 1.11.8 3.1Brazil 21.5 16.8 18.630.4China 34.3 54.9 74.7 104.6Egipat 1.1 0.5 0.9 1.3Indija 1.1 2.5 2.2 3.8Tajvan 1.4 2.2 2.0 2.8Tajland 0.8 0.7 1.1 2.3Indonezija 0.5 0.5 1.0 30.8Japan 8.1 13.5 8.7 9.7Sjedinjene Americke Drzave 17.0 17.7 11.6 14.3Ostalo 29.1 29.5 29.8 42.2Izvor: UNMIK Granična Služba I Kancelarija za Statistiku Kosova; Podaci za 2003 i 2004 procesirani od strane CBAK.Beleška: Uvoz je određen po zemlji porekla.1/ Od Januara 2007.142CBAK – Centralni Bankarski Autoritet Kosova