Podaci i informacije ProCredit Bank a.d. Beograd za 2011. godinu

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaSadrţaj:1 Uvod......................................................................................................................................................... 32 Poslovno ime i sedište banke ............................................................................................................... 33 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike za upravljanje rizicima ....... 33.1 Strateški principi i komponente upravljanja rizicima ............................................................ 33.2 Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane........................................................................... 43.2.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kreditnim rizikom ..................... 43.2.2 Organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, obuhvatnost i vrsteizveštaja 53.2.3 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ............................................................... 53.3 Rizik likvidnosti .................................................................................................................... 63.3.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja rizikom likvidnosti .................... 63.3.2 Organizovanje procesa upravljanja rizikom likvidnosti ..................................... 63.3.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ........................................................................... 63.3.4 Mere za smanjenje rizika ................................................................................. 73.4 Tržišni rizici .......................................................................................................................... 73.4.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja tržišnim rizicima ....................... 73.4.2 Organizovanje procesa upravljanja deviznim rizikom ...................................... 83.4.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ........................................................................... 83.4.4 Mere za smanjenje rizika ................................................................................. 83.5 Kamatni rizik ........................................................................................................................ 83.5.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kamatnim rizikom .................... 83.5.2 Organizovanje procesa upravljanja kamatnim rizikom ..................................... 93.5.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ........................................................................... 93.5.4 Mere za smanjenje rizika ................................................................................. 93.6 Operativni rizik ..................................................................................................................... 93.6.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja operativnim rizikom ................. 93.6.2 Organizovanje procesa upravljanja operativnim rizikom ................................ 103.6.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ......................................................................... 103.6.4 Mere za smanjenje rizika ............................................................................... 104 Kapital Banke ........................................................................................................................................ 115 Proces interne procene adekvatnosti kapitala .................................................................................. 115.1 Ciljevi u procesu procene interne adekvatnosti kapitala ................................................... 115.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitala ................................................................... 115.2.1 Rizici za koje se u skladu sa regulativom obračunavaju kapitalni zahtevi ...... 125.2.2 Rizici za koje se u skladu sa regulativom ne obračunavaju kapitalni zahtevi . 135.2.3 Određivanje ukupnog internog kapitala .......................................................... 146 Kapitalni zahtev u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije ................................................... 146.1 Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane .......................................... 146.2 Kapitalni zahtev za tržišne rizike ....................................................................................... 156.3 Operativni rizik ................................................................................................................... 157 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na izloţenosti rizicima i pristupe za merenje,odnosno procenu rizika ................................................................................................................................. 167.1 Kreditni rizik ....................................................................................................................... 167.1.1 Dospela nenaplaćena potraživanja ................................................................ 167.1.2 Formiranje ispravke vrednosti ........................................................................ 167.1.3 Izloženost Banke nakon računovodstvenih otpisa ......................................... 167.1.4 Geografska raspodela izloženosti .................................................................. 177.1.5 Raspodela izloženosti prema vrsti druge ugovorne strane............................. 177.1.6 Izloženosti prema preostaloj ročnosti ............................................................. 197.1.7 Promene u iznosu ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi ............................... 207.1.8 Izloženosti Banke po klasama rizika .............................................................. 207.1.9 Specifičnosti u primeni standardizovanog pristupa u obračunu kapitalnihzahteva za kreditni rizik ................................................................................................................... 227.1.10 Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizika ................................................ 227.2 Rizik druge ugovorne strane .............................................................................................. 237.3 Kamatni rizik ...................................................................................................................... 248 Izloţenosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ...................................................... 249 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na bankarsku grupu i odnos izmeĎu matičnogdruštva i podreĎenih društava ...................................................................................................................... 25Strana 2 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija1 UvodU skladu sa svojim internim aktima kao i Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS br. 107/2005 i 91/2010)kao i važećih odluka Narodne banke Srbije kojima se definišu oblasti: Adekvatnosti kapitala banaka Klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke Upravljanje rizicima i Objavljivanje podataka i informacija bankeProCredit Bank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) kroz ovaj dokument obelodanjuje podatke, odnosnoinformacije koje se odnose na:1) poslovno ime i sedište banke;2) strategiju banke i politike za upravljanje rizicima;3) kapital banke;4) adekvatnost kapitala banke i proces interne procene adekvatnosti kapitala;5) izloženosti banke rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika;6) bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.2 Poslovno ime i sedište banke“Procredit Bank” a.d. Beograd osnovana je Ugovorom o osnivanju “Micro Finance Bank” a.d. Beograd,zaključenim 31. marta 2001. godine između 5 osnivača – inostranih finansijskih institucija.Banka je dobila dozvolu za rad Rešenjem Narodne banke Jugoslavije broj G.538 od 5. aprila 2001. godine.Banka je stekla svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar Privrednog suda u Beogradu pod brojem V Fi-3571-01 od 9. aprila 2001. godine (registarski uložak 3-135-00).U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana za obavljanjesledećih poslova: primanje svih vrsta novčanih depozita, davanje i uzimanje svih vrsta kredita, deviznim, devizno-valutnim, i menjačkim poslovima, izdavanjem hartija od vrednosti i novčanih kartica, čuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanjem njima, kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, izdavanjem jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstva, poslovima platnog prometa, posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti, kupovanje i naplata potraživanja, kao i pružanje drugih finansijskih usluga.Rešenjem Narodne banke Jugoslavije br. 85/2001 od 10. aprila 2001. godine Banka je dobila dozvolu zaobavljanje platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom (“veliko ovlašćenje”).U 2003. godini, Micro Finance Banka a.d. Beograd je promenila naziv u ProCredit Bank a.d. Beograd.Promena naziva je upisana u registar Trgovinskog suda u Beogradu 12. septembra 2003. godine pod brojemXVI-Fi-8824/03.Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Beogradu u ulici Milutina Milankovića 17 i u 58 ekspozitura nateritoriji Republike Srbije.3 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike zaupravljanje rizicima3.1 Strateški principi i komponente upravljanja rizicimaVisok stepen svesti o rizicima kod svih zaposlenih i inherentno konzervativan pristup rizicima sastavni je deoposlovne strategije ProCredit Banke, čiji je glavni fokus u poslovanju pružanje odgovornih bankarskih uslugapreduzećima i fizičkim licima na teritoriji Republike Srbije.Strana 3 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaPuno razumevanje ekonomskog okruženja u kome Banka posluje i rizičnog profila klijenata centralni je deoposlovne strategije.Klijenti Banke su kategorisani u četiri šire grupe: fizička lica, veoma mala preduzeća, mala preduzeća isrednja preduzeća.Strategija Banke za upravljanje rizicima je utemeljena na nekoliko ključnih principa koji karakterišu načinposlovanja ProCredit banke.• U svojim operacijama, Banka strogo izbegava sve aktivnosti u vezi sa špekulativnimbankarstvom. Banka nije uključena u špekulativne aktivnosti čiji je cilj ostvarenje profita iz razlike uceni finansijskih instrumenata, na osnovu predviđanja kretanja njihovih cena. Banka ugovaraposlove sa finansijskim instrumentima do određene mere i samo da bi smanjila nivo izloženostiodređenim tipovima rizika.• Organizaciona struktura. Banka ima jasnu organizacionu strukturu sa strogo definisanimovlašćenjima, delokrugom rada i odgovornostima na svakom funkcionalnom nivou. Organizacionastruktura se redovno unapređuje na način da može da obezbedi razvoj za Banku, postojanjeadekvatnih kontrolnih mehanizama i efikasno upravljanje rizicima.• Odlučivanje. Donošenje odluka u svim oblastima poslovnih operacija Banke definisano je naosnovu odgovarajućih politika, procedura i ostalih dokumenata, a cilj je kontrola kvaliteta u vezidonošenja odluka i sprečavanja zloupotreba, odnosno sukoba interesa.• Banka posluje na odgovoran i transparentan način. Banka nudi svojim klijentima lako razumljiveproizvode i uslove njihovog korišćenja. Što se tiče kreditnih procesa, Banka se strogo pridržava listeisključenih delatnosti koje se ne mogu finansirati.• Individualni pristup svakom klijentu. Pre donošenja odluke o kreditnoj izloženosti Banke premabilo kom klijentu, bez obzira na tip i iznos potencijalne izloženosti, Banka pažljivo ispituje klijentovukreditnu sposobnost.• Diversifikacija bančinog portfolija. U skladu sa svojom misijom, Banka je odlučna u pružanjuvisokokvalitetne usluge podrškom u vidu kreditiranja malih i srednjih preduzeća u privatnomvlasništvu na teritoriji Republike Srbije. Kreditni portfolio Banke je stoga diversifikovan na veliki brojkredita koji se u malim iznosima isplaćuju klijentima uključenim u različite aktivnosti i klijentima urazličitim oblastima Republike Srbije.• Kontinuirana obuka zaposlenih u Banci. Banka je kreirala procedure i procese čiji je cilj pružanjekontinuirane obuke svim zaposlenima u skladu sa njihovom pozicijom i vrstom posla koju obavljaju.• Postojanje različitih vrsta kontrolnih mehanizama i kontrolnih tela na nivou banke. Na tajnačin obezbeđuje se visok nivo kontrole nad transakcijama i poslovnim procesima što doprinosismanjenju izloženosti operativnom riziku i drugim rizicima.U svom poslovanju Banka je izložena sledećim rizicima koji su materijalno značajni za Banku: Kreditni rizik, uključujući i rizik druge ugovorne strane Rizik likvidnosti Tržišni rizici Kamatni rizik Operativni rizik3.2 Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane3.2.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kreditnim rizikomKreditni rizik podrazumeva opasnost da druga strana u kreditnoj transakciji (druga ugovorna strana) nećebiti u mogućnosti da ispuni svoje ugovorne obaveze prema banci, ili će biti u mogućnosti da ih ispuni samodelimično. Pojam kreditni rizik odnosi se na sledeće rizike: Rizici vezani za kreditnu izloženost klijenta (klasični kreditni rizik), Rizici koji proističu iz udela u vlasničkoj strukturi drugih privrednih društava, Rizik druge ugovorne strane, Kreditni rizik emitenta i Rizik zemlje Rezidualni rizik Kreditno-devizni rizik Rizik smanjenja vrednosti potraživanja, Rizik izmirenja/isporuke,Strana 4 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaRizik koncentracijeStrateški pristup u upravljanju kreditnim rizikom karakterišu: intenzivna analiza platežne sposobnosti (kapacitet za otplatu kredita) klijenata; pažljivo dokumentovanje analiza kreditnog rizika i procesa koji su sastavni deo aktivnosti kreditiranja,pri čemu se osigurava da izvršene analize budu razumljive trećim upućenim licima; strogo izbegavanje prezaduživanja klijenata; izgradnja ličnih i dugoročnih odnosa sa klijentom i održavanje redovnog kontakta; obavezan monitoring naplate potraživanja strogo upravljanje kreditima u kašnjenju naplata iz zaloga u slučaju neispunjenja obaveza implementacija pažljivo izrađenih i dobro dokumentovanih procesa stroga primena principa „četvoro očiju“ ulaganje u dobro obučeno i motivisano osoblje.3.2.2 Organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, obuhvatnost i vrsteizveštajaProces upravljanja kreditnim rizikom organizovan je i podeljen na nekoliko nivoa: Upravljanje kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog dužnika ili grupe povezanih lica Planiranje i praćenje kreditnog rizika na nivou portfolija Banke Upravljanje kreditni rizikom na nivou portfolija BankeBanka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog duţnika sprovođenjem procedura, procesa,pravila i standarda koji obuhvataju sve faze kreditnog ciklusa počevši od momenta akvizicije klijenta,minimalnih uslova kreditne sposobnosti, kreditne analize, obezbeđenja plasmana, odobravanja i isplateplasmana, monitoringa otplate, prinudne naplate i eventualnih sudskih i vansudskih postupaka.Banka sprovodi planiranje kreditnog rizika na godišnjem nivou kao elemenat poslovnog planiranja. Ovoplaniranje se sprovodi na osnovu procene kretanja kreditnog nivou u narednih 12 meseci kao i apetita bankeza podnošenje rizika. Planirani kreditni rizik se uključuje u cene proizvoda i poredi sa ostvarenimparametrima kreditnog rizika na mesečnom nivou.Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou portfolija kroz sistem mesečnog izveštavanja na osnovu kogase donose strateške odluke koje imaju za nameru smanjenje izloženosti prema kreditnom riziku, i to vezanoza: Pojedinačne poslovne jedinice banke Pojedinačne proizvode sa istim ili sličnim karakteristikama Pojedinačne klijentske grupe Tehnike ublažavanja kreditnog rizika Instrumente obezbeđenja plasmana Metodologiju i obračun ispravke vrednosti Docnju u otplati plasmana i prinudnu naplatu3.2.3 Tehnike ublažavanja kreditnog rizikaBanka prilagođava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za efekte tehnika za ublažavanje kreditnog rizikaprimenom jednostavnog metoda. U tom smislu Banka koristi isključivo sledeće instrumente kreditne zaštite: Instrumente materijalne kreditne zaštite i to:oSredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine gde se svrstavaju isključivo gotovina igotovinski ekvivalenti deponovani na računima Banke.Kako bi obezbedila i pretila efikasnost instrumenata kreditne zaštite Banka je u okviru kreditnog procesadetaljno definisala njihovu realizaciju, kao i praćenje na nivou portfolija.Strana 5 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija3.3 Rizik likvidnosti3.3.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja rizikom likvidnostiRizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke uslednesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze, i to zbog: Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvorafinansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava); Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni riziklikvidnosti).Postoje dve vrste upravljanja rizikom likvidnosti: nestrukturalno upravljanje rizikom likvidnosti usmereno je nakratkoročni rizik likvidnosti, dok je strukturalno upravljanje rizikom likvidnosti usmereno na rizikesrednjoročnog i dugoročnog pribavljanja sredstava.Prema konceptualnoj pozadini, Banka je osnovana kao kreditna institucija i finansijski posrednik, i iz tograzloga Banku karakteriše posedovanje kreditnog portfolija koji predstavlja najveću komponentu na stranisredstava i koji karakteriše visoka koncentracija kratkoročnih i srednjoročnih kredita odobrenih veoma malim,malim i srednjim preduzećima (visoka diversifikacija). Sa druge strane lokalno mobilisani depoziti za bankupredstavljaju osnovni izvor finansiranja kreditnog portfolija, što upućuje na malu (strukturalnu) zavisnost odinstrumenata tržišta kapitala, ograničavanje eventualnih koncentracija rizika likvidnosti i garantuje relativnojednostavan i direktan sistem upravljanja rizikom likvidnosti. Takođe, usled mogućnosti da u situacijamapolitičkih ili ekonomskih kriza može doći do značajnog odliva likvidnih sredstava, Banka pridaje veliki značajuspostavljanju jakih odnosa sa svojim klijentima koji deponuju likvidna sredstva kako bi održala lojalnost čaki u teškim vremenima.Banka je u skladu sa Strategijom upravljanja rizikom ProCredit grupe, kao i zahtevima lokalnih vlasti usvojilakonzervativne prakse vezane za rizik likvidnosti i održava visok nivo veoma likvidnih sredstava, sa sledećimključnim zadacima/principima u upravljanju rizikom likvidnosti: Da osigura odgovarajuće nivoe likvidnosti, u svakom trenutku; Vrši kontinuiran nadzor likvidnosti i finansiranja da bi se osiguralo da su ostvareni odobreni ciljeviposlovanja na način koji ne kompromituje profil rizika banke; Analiza svih potencijalnih budućih plaćanja i merenje njihovog uticaja na rizik likvidnosti, naročitoonih koji proističu iz derivativnih transakcija.3.3.2 Organizovanje procesa upravljanja rizikom likvidnostiPolitikom upravljanja rizikom likvidnosti Banke osmišljena je organizaciona struktura u skladu sa Minimalnimuslovima za upravljanje rizicima, odnosno Služba za trgovanje devizama i tržištem novca je odvojena odfunkcije risk kontrolinga i funkcije poravnanja i kontrole do nivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora, sa ciljemda se odgovori potrebama Banke da identifikuje, proceni, tretira, vrši nadzor i saopštava svoj rizik likvidnosti irizik pribavljanja sredstava.Organizacionom strukturom propisana je odgovornost Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke zaupravljanje rizikom likvidnosti, kao i odgovornost za implementaciju Politike upravljanja rizikom likvidnostiSlužbe za trgovanje devizama i tržištem novca banke i Odeljenja za upravljanje rizicima, pod nadzoromIzvršnog odbora. Politikom i pratećim dokumentima dati su odgovarajući opisi poslova koji odražavajuorganizacionu strukturu, odnosno odgovarajući opisi poslova za sve odbore, jasna raspodela ovlašćenja zadonošenje odluka i procedure i smernice za respektivne operativne oblasti da bi se pomoglo u implementacijipolitike i osiguralo da su ciljevi ove politike ostvareni u potpunosti i na svim nivoima. Odgovornost zaupravljanje rizikom likvidnosti na nivou ProCredit Grupe je naznačena u Politici upravljanja rizikom likvidnostigrupe.3.3.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaPolitikom su posebno propisane Procedure nadzora i izveštavanja na nivou Banke, kao i na nivou ProcreditGrupe, odnosno obaveze Odeljenja za upravljanje rizicima banke, Odeljenja finansijske kontrole banke iSlužbe za trgovanje devizama i tržištem novca banke u vezi nadzora i izveštavanja, kao i integracijaupravljanja rizikom likvidnosti u opšte upravljanje rizicima. Svakodnevno se prate promene indikatora visokolikvidne aktive, depozita i kredita, kao i svih lokalnih indikatora likvidnosti i o tome izveštava menadžment nanedeljnom i mesečnom Odboru za za upravljanje aktivom i pasivom Banke. Takođe, Izveštaj o likvidnosti,Strana 6 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijamora minimalno sa svim okidačima za izveštavanje, ključnim indikatorima rizika likvidnosti i rezultatima strestestova biti pregledan od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke najmanje na mesečnojosnovi.3.3.4 Mere za smanjenje rizikaU cilju smanjenja rizika, Banka održava adekvatan nivo likvidnih rezervi, odnosno sredstva koja se izdvajajuza hitne slučajeve, U tom smislu potencijalni tekući i budući izvori likvidnosti izmedju ostalog uključuju:Neiskorišćene odobrene međubankarske linije (međutim, budući da je često nemoguće pristupiti timlinijama u slučaju problema sa likvidnošću, pretpostavlja se da je samo 40% međubankarskih linijaraspoloživo);Uslovne neiskorišćene neopozive kreditne obaveze od međunarodnih finansijskih institucija i banakasa trenutno ispunjenim uslovima;Blagajnički zapisi i hartije od vrednosti kojima se trguje na berzi, a koji ne ispunjavaju kriterijumevisoke likvidnosti, ali za koje postoji repo mehanizam kod centralne banke ili banaka, pri čemu možedoći do povećanja sredstava u narednih 30 dana;Neiskorišćene neopozive kreditne obaveze od međunarodnih finansijskih institucija i banaka kojimase ne može pristupiti odmah (npr. zbog plana isplate ili je neophodno ispuniti određene uslove);Da bi osigurala dovoljnu likvidnost svojih banaka u svakom trenutku ProCredit Grupa održava rezervulikvidnosti u bankama grupe, koja može da se koristi u hitnim slučajevima, a Banka takođe poseduje i Planposlovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja (kriza likvidnosti).3.4 Trţišni rizici3.4.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja tržišnim rizicimaTržišni rizici su rizici od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovupromenа vrednosti bilаnsnih pozicijа i vаnbilаnsnih stаvki bаnke koje nаstаju usled kretаnjа cenа nа tržištu.Tržišni rizici uključuju sledeće kategorije:1. Devizni rizik (Valutni rizik ili rizik deviznog kursa) koji predstavlja rizik od nastanka negativnihefekata na finansijski rezultat i kapital usled promena deviznih kurseva2. Ostali tržišni rizici uključuju:a) Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednostib) Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednostic) Robni rizik.Po trenutnoj politici, Banka striktno izbegava bavljenje bilo kojim oblikom poslova iz domena špekulativnogbankarstva (poslovi koji imaju za cilj zaradu na razlici u ceni finansijskih instrumenata). Iz tog razloga semože smatrati da Banka u svom poslovanju trenutno nije izložena ostalim tržišnim rizicima iz tačke 2.Devizni rizik predstavlja rizik od negativnih uticaja na finansijski rezultat i kapital banke koji nastaju usledpromena deviznog kursa.Banka računa neto otvorenu deviznu poziciju u stranoj valuti pojedinačno i neto otvorenu poziciju u zlatu uskladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.Konceptualnu pozadina i ukupna procena rizika, podrazumevaju da je opredeljenje Banke da ne vršiaktivnosti trgovanja za vlastiti račun i ne ulaže u stranu valutu, odnosno da je Banka strogo „non tradingbook“ kreditna institucija. Banci nije dozvoljeno da ulazi u bilo kakve špekulativne pozicije na deviznimtržištima i dužna je da održava zatvorenu deviznu poziciju i vodi računa da otvorena devizna pozicija bude ugranicama limita u svakom trenutku.Na nivou banke primenjuju se sledeća pravila: Valuta u kojoj banka pribavlja finansijska sredstva određuje valutu u kojoj se krediti odobravajuklijentima, i obratno. Ukoliko to nije moguće, koriste se finansijski instrumenti u meri u kojoj suraspoloživi da bi se zatvorila postojeća neusklađenost. Ukoliko banka obavlja svoje poslovne aktivnosti i u lokalnoj i u stranim valutama, ona vrši nadzor svojeizloženosti prema promenama deviznog kursa na dnevnom nivou (u cilju održavanja otvorenih pozicijau okviru limita.Strana 7 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaNije dozvoljeno uspostavljanje pozicija u stranoj valuti za spekulativne potrebe.3.4.2 Organizovanje procesa upravljanja deviznim rizikomOrganizaciona struktura upravljanja deviznim rizijom je u skladu sa potrebama Banke da identifikuje, proceni,tretira, vrši nadzor i saopštava rizike koji proističu iz promena deviznog kursa i faktora koji utiču na njih. UBanci postoji jasna raspodela ovlašćenja za donošenje odluka, kao i procedure i smernice za respektivneoperativne oblasti da bi se pomoglo u implementaciji politike i osiguralo da su ciljevi Politike ostvareni upotpunosti i na svim nivoima, a Služba za trgovanje devizama i tržištem novca je odvojena od risk kontrolingfunkcije i funkcije poravnanja i kontrole do nivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora. Politikom je naimedefinisana izvršna funkcija Službe za trgovanje devizama i tržištem novca, kontrolna funkcija Službe zaobradu-upravljanje sredstvima, Odeljenja finansijske kontrole i Odeljenja za upravljanje rizicima, kao ifunkcija usmeravanja koju ima ALCO odbor Banke.3.4.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaPolitikom banke za upravljanje deviznim rizikom su definisane procedure nadzora i izveštavanja, kao iprocesi u slučaju kršenja limita na nivou Banke, kao i na nivou ProCredit Grupe. Odeljenje sredstava jezaduženo za kontinuiran nadzor devizne pozicije u toku dana i držanje pozicija u okviru limita utvrđenihPolitikom banke za upravljanje deviznim rizikom. Pored toga definisana je obaveza usklađivanja otvorenedevizne pozicije izmedju Službe za obradu-upravljanje sredstvima, Odeljenja računovodstva i Odeljenjasredstava kao i minimum sadržaja izveštaja koji Odeljenje sredstava i Odeljenje za upravljanje rizicimabanke dostavljaju nedeljnom i mesečnom Odboru za upravljanje aktivom i pasivom banke. Banka ima jasnopredviđene obaveze i nadležnosti u pogledu analize i izveštavanja u slučaju kršenja limita.3.4.4 Mere za smanjenje rizikaU cilju smanjenja deviznog rizika, osnovna mera koja se preduzima jeste zatvaranje devizne pozicije. Da bizatvorila svoju poziiju ili neusklađenost dospeća u stranoj valuti, banka vrši kupoprodaju valuta. To jemoguće u situaciji da Banka raspolaže sa dovoljno likvidnosti u valuti koju želi da proda. Ukoliko to nijeslučaj, može Banka preduzima sledeće aktivnosti: Operativne mere :o Smanjenje aktivnosti kreditiranja (strana sredstava)o Povećanje sticanja depozita (strana obaveza)o Povećanje drugih izvora finansijskih sredstava (strana obaveza)o Finansiranje u respektivnoj valuti preko ProCredit Holdinga (strana obaveza) Mere vezane za hedžing i derivate:o Garancija koju izdaje ProCredit Holding za kredit kod druge banke u respektivnoj valutio Zaključivanje SWAP ili terminskih ugovoraBanka obezbeđuje i prati efikasnost u ublažavanju rizika kroz izveštavanje rukovodstva banke na nedeljnim imesečnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom banke, gde se iznose zaključci i donoseodluke o daljim merama koje je potrebno preduzeti.3.5 Kamatni rizik3.5.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kamatnim rizikomRizik kamatne stope predstavlja rizik da će promene tržišnih kamatnih stopa negativno uticati na kapitalBanke i prihod od kamata banke.Konceptualnu pozadina i ukupna procena rizika, podrazumevaju da je opredeljenje Banke nije da ostvarujeprofit kroz špekulacije na tržištu kamatnih stopa. Naprotiv, ona nastoji da osigura da je njena kamatnastruktura što je moguće više uravnotežena kroz sve ročnosti ostajući u okviru limita definisanih u Politiciupravljanja kamatnim rizikom. Banka to postiže usklađujući profile ponovnog određivanja cena izmedjusredstava i obaveza. Ukoliko struktura sredstava i obaveza ne može biti dovoljno usklađena da ostane uokviru limita, derivati kamatne stope mogu da se koriste isključivo za potrebe hedžinga.U cilju procene rizika Banka koristi sledeće alate za procenu rizika: ročna struktura i analiza jaza (gapanalysis), kao i analize scenarija, odnosno Standardni scenario, Stres scenario za bazni rizik, Najgori slučaj(worst case-bez diverzifikacije) i Očekivani scenario. U delu kontrola i tretman rizika propisani su limiti (UticajStrana 8 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaukupne ekonomske vrednosti prema standardnom scenariju i najgorem slučaju) koji se ne smeju prekoračiti iokidači za izveštavanje (Uticaj ukupne ekonomske vrednosti prema standardnom scenariju i najgoremslučaju, kao i Uticaj prihoda od kamata), koji služe kao signali za rano upozorenje ali ne podrazumevajudirektno i neophodnost mera. Takodje, propisani su i Spoljni indikatori ranog upozorenja i ad hoc izveštaji.3.5.2 Organizovanje procesa upravljanja kamatnim rizikomOrganizaciona struktura osmišljena je u skladu sa potrebama Banke da identifikuje, proceni, tretira, vršinadzor i saopštava rizike koji nastaju kao posledica razvoja u eksternom makroekonomskom,zakonodavnom i internom okruženju. Politikom upravljanja kamatnim rizikom je data jasna raspodelaovlašćenja za donošenje odluka, kao i procedure i smernice za respektivne operativne oblasti da bi sepomoglo u implementaciji politike i osiguralo da su ciljevi ove politike ostvareni u potpunosti i na svimnivoima. Odeljenje sredstava je odvojeno od funkcije risk kontrolinga i funkcije poravnanja i kontrole donivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora. Posebno su na nivou Banke definisane izvršne funkcije ALCO odboraBanke i Odeljenja sredstava banke, kontrolna funkcija Odeljenja za upravljanje rizicima, i funkcijausmeravanja koji vrši ALCO odbora Banke.3.5.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaPolitikom upravljanja kamatnim rizikom su propisane procedure nadzora i izveštavanja, kao i proces kršenjalimita na nivou Banke i na nivou ProCredit Grupe. Propisana je obaveza Odeljenja sredstava banke iOdeljenja za upravljanje rizicima banke da dostavljaju izveštaj ALCO odboru banke, kao i minimum sadržajatog izveštaja. Takodje, Odeljenje za upravljanje rizicima banke redovno izveštava ALCO odbor bankenajmanje jednom kvartalno, a u slučaju bilo kakvih značajnih transakcija izveštava ALCO odbor bankeodmah po prijemu ovih informacija o Analizi jaza u korigovanju cena i Scenario analizi promena krive prinosaizvršenoj za svaku značajnu operativnu valutu posebno i to posebno za Standardni scenario, Stres scenarioza bazni rizik, Najgori slučaj (bez diverzifikacije) i Najočekivaniji scenario. Takodje je propisana obavezaOdeljenja za upravljanje rizicima banke u slučaju kršenja limita, kao i mogućnost sazivanja vanrednogsastanka ALCO odbora Banke na kome će se doneti odluka o merama koje treba preduzeti za ublažavanjerizika.3.5.4 Mere za smanjenje rizikaU zavisnosti od razloga osetljivosti Banke na kamatne stope, Banka preduzima različite mere za smanjenjerizika, izmedju ostalog: Uvođenje kredita sa varijabilnim stopama ili kreditnih proizvoda koji imaju kraće vreme dospeća uslučaju kada Banka ima pevashodno plasirane kredite sa dužom ročnošću; Privlačenje depozita sa dužim vremenskim periodima, u slučaju više terminskih depozita sa kratkimvremenom dospeća; Swap kamatnih stopa u slučaju potrebe i aktuelnih mogućnosti na tržištu.Banka obezbeđuje i prati efikasnost u ublažavanju rizika kroz izveštavanje rukovodstva banke na nedeljnim imesečnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom banke, gde se iznose zaključci i donoseodluke o daljim merama koje je potrebno preduzeti.3.6 Operativni rizik3.6.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja operativnim rizikomUpravljanje operativnim rizicima je posebna oblast unutar opšteg upravljanja rizicima ProCredit Banke.Banka definiše operativni rizik kao rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ikapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjihprocedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i uslednastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.Za potrebe analize operativnih rizika sa aspekta ProCredit grupe, operativni rizik uključuje pored pravnog ireputacioni rizik. Kao posebna oblast definisan je proces sprečavanja prevara i zloupotreba u okviruupravljanja operativnim rizikom.Odluka o načinu upravljanja operativnim rizikom donosi se na osnovu podataka o stvarnim ili potencijalnimgubicima, proceni rizika i analizi efekata izmena kao i mogućnosti transfera rizika na treća lica.Strana 9 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaBanka primenjuje princip osnovnog indikatora prilikom obračuna kapitalnog zahteva za operativni rizik.3.6.2 Organizovanje procesa upravljanja operativnim rizikomUpravljanje operativnim rizikom deo je odgovornosti svih vlasnika procesa u okviru nadležnosti za adekvatnoobavljanje poverenih procesa. Praćenje i analiza sistema za upravljanje rizicima je u nadležnosti odeljenja zaupravljanje rizicima i Izvršnog odbora banke. Odeljenje za upravljanje rizicima je organizacioni deo direktnopodređen Izvršnom odboru Banke i osnovni zadaci su prikupljanje podataka, kreiranje izveštaja, analizaprocesa i evidentiranih slučajeva u smislu identifikovanja izvora operativnog rizika i obezbedjivanje potrebnihinformacija za adekvatno upravljanje operativnim rizikom.Odeljenje interne revizije odgovorno je za kontrolu adekvatnosti sistema za upravljanje operativnim rizikom injegovu uskladjenost sa zakonom.Strateški planovi i odluke vezano za upravljanje operativnim rizikom donose se od strane Odbora zaupravljanje operativnim rizikom. Stalni članovi odbora su dva člna Izvršnog odbora sa pravom glasa.Rukovodstvo banke usvaja sva interna dokumenta koja uredjuju način upravljanja operativnim rizikom.Odeljenje za upravljanje rizicima prati izloženost operativnom riziku u skladu sa internim politikama istandardima. U okviru odeljenja za upravljanje rizicima je uspostavljena pozicija službenika za operativnirizik. Službenik za operativni rizik je zadužen da prikuplja i analizira podataka o dogadjajima operativnogrizika kroz bazu operativnih rizika (RED - Risk Event Database), sprovodi redovne godišnje proceneizloženosti operativnim rizicima, pratie regulativu, prati indikatore rizika i vrši analizu procesa i scenarija, dajepredloge za umanjenje ili izbegavanje operativnog rizika uključujući i transfer rizika osiguranjem, dajepodršku vlasnicima procesa i učestvuje u analizi rizika odobrenja novih materijalno bitnihproizvoda/procesa/usluga kao i materijalnih izmena već postojećih, učestvuje u analizi materijalno bitnihaktivnosti koje se poveravaju trećim licima i redovno obaveštava rukovodstvo banke i odeljenje zaupravljanje rizicima na nivou PC grupe o izloženosti Banke operativnom riziku.Pored ovih funkcija odeljenje za upravljanje rizicima ima zadatak obuke zaposlenih i podizanja svesti svihučesnika u procesu o operativnom riziku i sprečavanju prevara i zloupotreba.Odeljenje za upravljanje rizicima koristi podršku odeljenja za upravljanje operativnim rizikom na nivou PCgrupe prilikom definisanja standarda za praćenje i upravljanje operativnim rizikom.3.6.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaU cilju zaštite od operativnog rizika Banka je uspostavila sistem izveštavanja o operativnom riziku.Izveštavanje menadžmenta se vrši na redovnim sastancima Odbora za upravljanje operativnim rizikom kojise održavaju kvartalno. Pored toga o najbitnijim pitanjima i aktuelnim slučajevima kvartalno se informišeUpravni odbor i Odbor za reviziju. Svi slučajevi kod kojih se utvrdi da je moguć ili je već nastao gubitak prekodefinisanog iznosa komuniciraju se bez odlaganja sa Odeljenjem za upravljanje rizicima na nivou PC Grupekao i sa Internom revizijom.3.6.4 Mere za smanjenje rizikaBanka upravlja operativnim rizikom kontrolom, prihvatanjem, prenošenjem na traće lice ili izbegavanjemoperativnog rizika.Za sve uočene potencijalne ili već ostvarene rizike utvrdjuje se da li je moguće primeniti korektivne mere zaispravljanje trenutno nastale situacije kao i preventivne mere koje omogućavaju da se sličan rizik ne ponoviodnosno da se spreči njegovo nastajanje. Sve mere se usaglašavaju sa vlasnicima procesa i po potrebi onjima se informiše menadžment Banke. U zavisnosti od vrste mera koje se sprovode i nivoa na kojem jedoneta odluka, sprovodjenje se kontroliše od strane vlasnika procesa, odeljenja za upravljanje rizicima,interne revizije i menadžmenta.Kao osnovna mera za ublažavanje rizika koristi se transfer rizika putem osiguranja. Zadatak kontroleprocesa osiguranja leži na odeljenju za upravljanje rizicima. Banka se osigurava od standardnih osiguranihslučajeva koji mogu nastati u bankarskom poslovanju uključujući i osiguranje imovine, osiguranje štetenastale prema trećim licima i specifičnih operativnih rizika.Strana 10 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaPosebna pažnja se posvećuje pitanjima vezanim za sprečavanje prevara i zloupotreba kao i utvrdjivanjumaterijalnosti i rizičnosti poslovnih promena i novih proizvoda uključujući i rizike vezane za poveravanjeaktivnosti trećim licima.4 Kapital BankeKapital banke iznosi 9.305.724 hiljada RSD na dan 31. decembar 2011. godine. Kapital Banke se sastoji od: Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala.Osnovni kapital banke se sastoji od uplaćenog akcijskog kapitala (nominalna vrednost od 3.663.012 hiljadaRSD sa pripadajućom emisionom premijom od 2.776.745 hiljada RSD), rezervi iz dobiti formiranih na osnovuodluke skupštine banke, a nakon oporezivanja (1.643.864 hiljada RSD) i dobiti banke iz ranijih i tekućegodine koji nije opterećen nikakvim budućim obavezama, a po odluci skupštine o raspoređivanju (120.094hiljada RSD) umanjenih za iznos odbitnih stavki (nematerijalna ulaganja 197.088 hiljada RSD + 50% od zbiraulaganja u lica u finansijskom sektoru većem od 10% i potrebne rezerve iz dobiti 734.513 hiljada RSD).Dakle, osnovni kapital banke iznosi 7.272.113 hiljada RSD.Dopunski kapital banke čini deo (90%) revalorizacionih rezervi banke od 528.809 hiljada RSD i subordiniraneobaveze od 2.239.315 hiljada RSD, umanjeih za 50% od zbira ulaganja u lica u finansijskom sektoru većemod 10% i potrebne rezerve iz dobiti (734.513 hiljada RSD). Prema tome dopunski kapital banke iznosi2.768.124 hiljada RSD.5 Proces interne procene adekvatnosti kapitala5.1 Ciljevi u procesu procene interne adekvatnosti kapitalaStrateški cilj Banke je da se prilikom određivanja obima i strukture kapitala stara o tome da se raspoloživiizvori kapitala ekonomično koriste, kao i da su glavne perspektive poslovnog razvoja uzete u obzir. Sa jednestrane, potrebno je izbegavati prekomernu kapitalizaciju banke, dok je sa druge strane, potrebno koristitirazličite kapitalne instrumente kako bi se obezbedila adekvatna struktura i obim kapitala.Banka svoj kapital smatra adekvatnim kada se sa dovoljnom sigurnošću može pretpostaviti da kapital Bankeadekvatno pokriva sve rizike kojima je Banka izložena u svojim poslovnim operacijama. Dakle, principiupravljanja kapitalom zasnivaju se na sledećim principima upravljanja rizicima, koji su ujedno principi kojikarakterišu poslovanje Banke: usredsređenost na osnovno poslovanje, visok nivo transparentnosti, jednostavnosti i diversifikacije poslovanja, pažljiv odabir zaposlenih i intenzivna obuka.5.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitalaBanka je uspostavila proces interne procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenostiaktivnosti Banke i koji ispunjava sledeće uslove: Zasnovan je na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika, Pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje značajnih rizika kojima je Banka izložena ili možeda bude izložena u svom poslovanju, Obezbeđuje adekvatan nivo internog kapitala u skladu sa rizičnim profilom Banke, Uključen je na adekvatan način u sistem upravljanja i donošenja odluka u Banci, Predmet je redovne analiza, praćenja i provere.Banka je kreirala instrumente za procenu nivoa kapitala koji je Banci neophodan u skladu sa rizicima kojimaje izložena i rizičnim profilom Banke. Banka koristi kvantitativne i kvalitativne pristupe kako bi odredila iznoskapitala za ove rizike.Proces interne procene adekvatnosti kapitala uspostavljen u Banci obuhvata sledeće faze:1) utvrđivanje materijalno značajnih rizika;2) računanje iznosa potrebnog internog kapitala za pojedinačne rizike;3) određivanje ukupnog internog kapitala.Strana 11 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaMaterijalno značajni rizici sa aspekta interne procene adekvatnosti kapitala su: Rizici za koje se u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije obračunavaju kapitalni zahtevi i to:o Kreditni rizik i rizik druge ugovorne straneo Operativni riziko Tržišni rizici, odnosno devizni rizik Rizici za koje regulativom Narodne banke Srbije nije predviđeno obračunavanje kapitalnih zahteva ito:o Kamatni riziko Rizik likvidnostio Reputacioni riziko Strateški riziko Rizici koji proističu iz poslovnog i makroekonomskog okruženjaU okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala za rizike za koje se u skladu sa regulativom Narodnebanke Srbije obračunavaju kapitalni zahtevi Banka procenjuje eventualnu potcenjenost tih kapitalnihzahteva. Sa druge strane za rizike za koje regulativom Narodne banke Srbije nije predviđeno obračunavanjekapitalnih zahteva Banka individualno procenjuje potrebe za kapitalom.5.2.1 Rizici za koje se u skladu sa regulativom obračunavaju kapitalni zahtevi5.2.1.1 P O T C E N J I V АN J E K R E D I T N O G R I Z I K А P O S T АN D АR D I Z O V АN O MP R I S T U P UStаndаrdizovаni pristup kalkulaciji adekvatnosti kapitala za kreditni rizik ne obuhvata sve komponentekreditnog rizika na adekvatan način. Dаkle, bаnkа bi trebаlo dа uporedi nivo gubitаkа koji mogu nаstаti sаodređenim nivoom pouzdаnosti za period preko jedne godine (ekonomski kаpitаl) sа kаpitаlom dobijenim zаkreditni rizik po stаndаrdizovаnom pristupu. U slučаju da je nivo gubitаkа veći od kаpitаlnog zаhtevа zаkreditni rizik po standardizovanom pristupu, rаzlikа se smаtrа potcenjivаnjem kreditnog rizikа postаndаrdizovаnom pristupu i postoji potreba za uvećanjem zahteva za kapitalom.Zа rizik druge ugovorne strane Bаnkа koristi očekivаne gubitke kаo gubitke koji mogu nastati kod ovakvihizloženosti. Očekivаni gubitаk će se obrаčunаvаti nа osnovu stope gubitka koja odgovara rejtingu lica premakome je Banka izložena, a koji je utvrđen od strane međunаrodne rejting аgencije i roku dospeća takveizloženosti. Ako rejting nije dostupаn, biće аproksimirаn u odnosu na dostupne podatke o riziku zemlje ukojoj to lice ima sedište umanjeno za dva nivoa. Ako je više od jednog rejtinga dostupno, nаjlošiji od njih ćebiti korišćen zа izrаčunаvаnje stope gubitka.U pogledu izloženosti po kreditimа isplaćenim komitentimа, Bаnkа će koristiti 95 percentilа distribucijeistorijskih o stopаma gubitaka za period od godinu dana, a u cilju procene internih zahteva za kаpitаlom.5.2.1.2 P O T C E N J I V АN J E G U B I T АK А P O O S N O V U K R E D I T N O G R IZ I K А UU S L O V I M А K R I Z EKаko nivo poverenjа od 95% koji je preuzet iz prethodnog stаvа ne mora biti dovoljno zа procenu gubitаkаkreditnom riziku u slučаju krize, Bаnkа će izrаčunаti dodаtni iznos internog kаpitаlа koji je potrebаnupoređivаnjem nivoа gubitаkа za period od preko jedne godine koji odgovаrа najlošijim godišnjim stopamagubitaka (default rate) Bаnke (umаnjenim zа rezervisаnjа zа kreditne gubitke, isključujući one uzeti u obzir uBаzelu II kаpitаlu) sа zbirom kаpitаlnog zаhtevа zа kreditni rizik po stаndаrdizovаnom pristupu i kаpitаlаusled potcenjenog kreditnog rizikа po stаndаrdizovаnom pristupu. U slučаju da je nivo gubitаkа je veći odove sume, rаzlikа se smаtrа potcenjivаnjem gubitаkа kreditnog rizikа u uslovimа krize i trebа ga dodаti uinterne zahteve za kapitalom.5.2.1.3 R E Z I D U AL N I R I Z I K K O D P R IM E N E T E H NIKA U B L А Ţ АV АN J А K R E D T N O GR I Z I K АJedini instrument obezbeđenja potraživanja koji se prema standardizovanom pristupu koristi zа ublаžаvаnjekreditnog rizikа jeste gotovinski depozit u Bаnci. Bаnkа ima konzervаtivnu politiku prilikom prihvаtаnjа tаkvihobezbeđenjа u drugoj vаluti u odnosu na valutu u kojoj je sama izloženost denominirana. Prema tomesmatra se da rezidualni rizik vezan zа tehnikа ublаžаvаnjа kreditnog rizikа nema znаčаjаn uticаj nаunutrаšnje pokаzаtelj аdekvаtnosti kаpitаlа te zbog togа on ne utiče nа formiranje internih zahteva zakapitalom.Strana 12 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija5.2.1.4 K R E D I T N O - D E V I Z N I R I Z I KImajući u vidu činjenicu da je značajan deo plasmana banke indeksiran u stranu valutu ovaj rizik može imatiznačajan uticaj na poslovanje Grupe. Zbog toga se kreditno-devizni rizik uzima u obzir prilikom odobravanjasvakog plasmana sa deviznom klauzulom na način da se promena kursa dinara uključuje kao faktor kojiumanjuje prihode klijenta. Iako se ovaj rizik uzima u obzir prilikom odobravanja plasmana sa deviznomklauzulom Banka će izvoditi analize za potrebe internih kapitalnih zahteva u vezi promena deviznih kurseva.U skladu sa rezultatima analize Banka će odlučivati da li je dodatni kapital neophodan za ovu vrstu rizika.5.2.1.5 R I Z I K K O N C E N T R AC I J EBanka se u smislu izloženosti prema riziku koncentracije rukovodi konzervativnim pravilima. Banka redovnoanalizira svoju izloženost prema ovom riziku i to po svojim organizacionim jedinicama, tipovima proizvoda,klijentskim grupama i delatnostima kojima se bave klijenti prema kojima je Banka izložena. Sve kreditneizloženosti koje prelaze 10% regulatornog kapitala Banke smatraju se velikim kreditnim izloženostima. Svakakreditna izloženost koja prevazilazi 10% regulatornog kapitala Banke, podleže odobrenju od straneUpravnog odbora Banke i Odbora za upravljanje rizicima ProCredit Grupe ili Pod-odbora za upravljanjerizicima ProCredit Grupe. Velike kreditne izloženosti Banke ne smeju da budu veće od 25% njenog ukupnogregulatornog kapitala niti suma svih velikih kreditnih izloženosti Banke može da premaši 150% njenogukupnog regulatornog kapitala.Sa druge strane sam poslovni model kojim se Banka rukovodi ima za ciljpružanje finansijskih usluga veoma malim, malim i srednjim preduzećima, te poljoprivrednicima i fizičkimlicima. Na taj način prirodno se osigurava visok stepen diverzifikacije portfolija Banke. Imajući sve to u viduBanka ne uzima u obzir rizik koncentracije prilikom izračunavanja internih kapitalnih zahteva.5.2.1.6 P O T C E N J E N O S T O P E R AT I V N O G R I Z I K A U O K V I R U P R I S T U P A O S N O V N O GI N D I K AT O R AOperativnim rizikom se upravlja u skladu sa odredbama Politike upravljanja operativnim rizikom i Strategijomza upravljanje rizicima. Izveštavanje o događajima koji imaju elemente operativnih rizika je deo korporativnekulture Banke i smatra se važnim alatom u upravljanju operativnim rizikom. U slučaju da bruto gubitakprijavljenih događaja koji imaju elemente operativnih rizika tokom poslednjih 12 meseci prelazi kapitalnizahtev za operativni rizik obračunat primenom pristupa osnovnog indikatora, Banka će izdvajati dodatnikapital za iznos prekoračenja.5.2.1.7 P O T C E N J E N O S T D EV I Z N O G R I Z I K A U O K V I R U S T AN D AR D I Z O V A N O GP R I S T U P AKako standardizovani pristup definiše da se kapitalna izdvajanja za devizni rizik obračunavaju kao 12% odzbirа ukupne neto otvorene devizne pozicije i аpsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlаtu, ukoliko jeiznad 2%, može doći dopotcenjivanja gubitaka koji mogu nastati usled otvorene devizne pozicije. Zbog togaće Banka izračunavati interni zahtev za kapital baziran na VaR (Value at Risk) analizi. Banka ćeobračunavati volatilnost deviznog kursa na osnovu trogodišnje istorije. Za svaki devizni kurs će se na osnovugodišnje razlike obračunavati odgovarajući gubitak koristeći trenutnu otvorenu poziciju. 95. percentil ovepodele će predstavljati interni zahtev za kapital za devizni rizik. Ako je dobijena vrednost manja od kapitalnihzahteva obračunatih u skladu sa standardizovanim pristupom, neće biti dodatnih kapitalnih izdvajanja. Ako jedobijena vrednost veća od kapitalnih zahteva obračunatih u skladu sa standardizovanim pristupom, dodatnikapital za potcenjenost deviznog rizika će biti određen razlikom između ove dve vrednosti.5.2.2.1 K AM AT N I R I Z I K5.2.2 Rizici za koje se u skladu sa regulativom ne obračunavaju kapitalnizahteviBanka upravlja kamatnim rizikom u skladu sa odredbama Strategije za upravljanje rizicima i Politikeupravljanja rizikom kamatnih stopa banke. Rizik kamatnih stopa je inherentan rizik koji nastaje iz samogposlovanja banke. Prema tome kapitalni zahtev za ovaj rizik treba biti definisan kao negativan uticajpromene stope na ekonomsku vrednost Banke u stres test scenariju (+/- 2 procentna poen) za sveoperativne materijalno značajne valute.5.2.2.2 R I Z I K L I K V I D N O S T IRizik likvidnosti je rizik inherentan bankarskoj aktivnosti i jedan od glavnih rizika sa kojima je bankasuočena. Rizik likvidnosti je upućen na Strategiju za upravljanje rizicima, Politiku upravljanja rizikomStrana 13 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijalikvidnosti banke, i kontrolne mehanizme iz te politike i zato se ovde podrazumeva da Banka drži svojalikvidna sredstva gotovo isključivo u obliku sredstava koja su lako dostupna i nisu predmet rizika promenatržišnih cena ili su to u veoma ogrančenoj meri. Povećanje kapitala ima veoma ograničen uticaj na riziklikvidnosti, osim ako se priliv kapitala drži u likvidnoj aktivi. Kapitalni zahtev za rizik likvidnosti će se računatiprocenjujući gubitak koji bi Banka imala ako zatvara očekivane gepove likvidnosti privlačenjem dodatnihizvora refinansiranja za period kada je gep registrovan.Shodno tome, za svaki negativni gep, Banka će obračunavati gubitke uzimajući u obzir troškove finansiranjajednakih trenutno tržišnim kamatnih stopama na koje se dodaje marža od 1.5% za lokalnu valutu i marža od1% za strane valute. Trajanje odgovarajućeg hipotetičkog refinansiranja će biti jednak ročnosti vremenskejedinice u kojoj je registrovan gep.5.2.2.3 R E P U T AC I O N I R I Z I KBanka procenjuje izloženost riziku kao nisku, i zbog toga ne obračunava kapitalna izdvajanja za ovu vrsturizika. Medjutim, u slučaju pojave događaja povezanim sa reputacionim rizikom koji može dovesti do gubitkaod preko 0.5 miliona evra, Odbor za upravljanje operativnim rizicima može ustanoviti interni zahtev za kapitalza reputacioni rizik na osnovu kvalitativne procene.5.2.2.4 S T R AT E Š K I R I Z I KStrategija Banke je priložena u petogodišnjem biznis planu koji se ažurira najmanje jednom godišnje.Poslovno planiranje potpada pod odgovornost menadžera banke. Kada je spreman, biznis plan se podnosina usvajanje Skupštini akcionara banke.Ispunjenje biznis plana se prati na mesečnom nivou na Komitetu za praćenje poslovanja Banke. U slučajuda postoje značajne razlike, a naročito ako je potreban dodatni akcijski kapital u poređenju sa inicijalnomprojekcijom, Banka će ažurirati svoj biznis plan. Zbog toga, strategijski rizik je umanjen konstantimpraćenjem ispunjenja hipoteza koje su bile osnova našeg poslovnog planiranja i kontrolisan razvojem novihposlovnih planova u slučaju da prvi postane zastareo.Pored toga, Banka pravi projekcije stavki internog kapitala za period od šest meseci u odnosu na izveštajnidan. Prognoze su zasnovane na pretpostavkama biznis plana. Medjutim, u slučaju da postoje značajnerazlike izmedju realizovanih i vrednosti iz biznis plana, Banka će koristiti ažurirane prognoze u cilju danapravi projekcije za interne kapitalne zahteve.Gore navedne mere umanjuju strategijski rizik do te mere da kapitalna izdvajanja nisu neophodna u procesuinterne procene kapitalnih zahteva.5.2.2.5 R I Z I C I K O J I P R O I S T IČ U I Z P O S L O V N O G I M AK R O E K O N O M S KO GO K R U Ţ E N J ABankarski sistem u Republici Srbiji posluje u konzervativnom regulatornom okruženju koje zahteva visok nivokapitalizovanosti i time obezbeđuje značajnu stabilnost u poslovanju. Takođe, regulatorno okruženje jevođeno preporukama Bazel II standarda te usklađeno sa regulativom evropske centralne Grupe. U pogledupromena ekonomskog okruženja, Grupa će izvoditi stres testove za interne kapitalne zahteve koji ćeuključivati hipoteze povezane sa promenama u ekonomskom okruženju. U skladu sa rezultatima strestestova menadžment grupe će odlučivati da li je dodatni kapital neophodan za ovu vrstu rizika.5.2.3 Određivanje ukupnog internog kapitalaNakon izračunavanja regulatornog kapitala koji je definisan odlukom koja se odnosi na adekvatnost kapitala,kao i potrebnog internog kapitala, vrši se poređenje dobijenih iznosa. Cilj Banke je da održi racioadekvatnosti internog kapitala, koji se izračunava u skladu sa gore navedenim principima na nivou iznadregulatornog minimuma.6 Kapitalni zahtev u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije6.1 Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne straneU skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast adekvatnosti kapitala, Bankaobračunava kapitalne zahteve za kreditni rizik koristeći standardizovani pristup. Banka takođe obračunava iStrana 14 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijakapitalne zahteve za stavke koje se nalaze u bankarskoj knjizi, a za koje je prema regulativi neophodnoobračunati kapitalne zahteve za rizik druge ugovorne strane.Tabela 1: Kapitalni zahtev za kreditni rizik po standardizovanom pristupu (u hiljadama RSD)Kapitalni zahtevza kreditni rizikOpis klase izloţenostina 31. decembar2011.Izloženost prema državama i centralnim bankama 0Izloženosti prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 0Izloženosti prema javnim agencijama 37.007Izloženosti prema bankama 10.140Izloženosti prema privrednim društvima 1.892.405Izloženosti prema fizičkim licima 3.101.690Dospela nenaplaćena potraživanja 7.759Ostale izloženosti 477.448Ukupno 5.526.4496.2 Kapitalni zahtev za trţišne rizikePo trenutnoj politici, banka striktno izbegava bavljenje bilo kojim oblikom poslova iz domena špekulativnogbankarstva (poslovi koji imaju za cilj zaradu na razlici u ceni finansijskih instrumenata). Iz tog razloga semože smatrati da je Banka u svom poslovanju trenutno izložena jedino deviznom riziku, kao podkategorijetržišnih rizika.Kapitalni zahtev za devizni rizik se računa u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definišeoblast adekvatnosti kapitalaKapitalni zahtev za devizni rizik izračunava se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije iapsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%.Tabela 2: Iznos kapitalnog zahteva za devizni rizik (u hiljadama RSD)Kapitalni zahtevza devizni rizikOpisna 31. decembar2011.Kapitalni zahtev za devizni rizik 36.8316.3 Operativni rizikKapitalni zahtev za operativni rizik se računa u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije kojadefiniše oblast adekvatnosti kapitala.Za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik, banka trenutno primenjuje pristup osnovnogindikatora za sve svoje aktivnosti.Tabela 3: Iznos kapitalnog zahteva za operativni rizik (u hiljadama RSD)Kapitalni zahtevza operativniOpisrizik na 31.decembar 2011.Kapitalni zahtev za operativni rizik 834.794Strana 15 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija7 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na izloţenosti rizicima i pristupeza merenje, odnosno procenu rizika7.1 Kreditni rizik7.1.1 Dospela nenaplaćena potraživanjaDospela nenaplaćena potraživanja Banke su definisana su u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije kojadefiniše oblast adekvatnosti kapitala. Ona uključuje svako pojedinačno potraživanje Banke, odnosnopojedinačni ugovor po kome je klijent u docnji dužoj od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Pri tome seiznos dospelog nenaplaćenog potraživanja formira kao ukupan iznos potraživanja i uključuje dospeli ko inedospeli deo potraživanja prema klijentu.7.1.2 Formiranje ispravke vrednostiGrupa formira ispravku vrednosti za bilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa Međunarodnimračunovodstvenim standardima, Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, važećom OdlukomNarodne banke Srbije koja definiše oblast klasifikacije potraživanja Banke i Politike grupe za upravljanjekreditnim rizikom.Ispravka vrednosti se formira kod svih izloženosti kod kojih je identifikovana obezvređenost ili postojipotencijalna obezvređenost odnosno potencijalni gubitak tokom perioda otplate.Osnovica za obračun se dobija kao zbir dospele i nedospele glavnice, dospele kamate i obračunate kamateza dati vremenski period umanjeno za razgraničenu proviziju za isplatu kredita i gotovine (ako je gotovinasredstvo obezbeđenja za dati plasman).Ispravka vrednosti za sva individualno neznačajna potraživanja (potraživanja prema dužniku u iznosu do30.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) kao i za individualno značajna potraživanja (potraživanja premadužniku u iznosu preko 30.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) koja su u docnji do 30 dana se formiramnoženjem osnovice za obračun sa odgovarajućim ponderom rizika. Ponder rizika se određuje na osnovumigracione analize kvaliteta portfolija i njegove obezvređenosti koja se sprovodi najmanje jednom godišnje.Ispravka vrednosti za materijalno značajna potraživanja (potraživanja prema dužniku u iznosu preko 30.000EUR u dinarskoj protivvrednosti) u docnji preko 30 dana formiraju se na pojedinačnoj osnovi za svakogklijenta uzimajući u obzir procenjene buduće tokove novca od otplate plasmana koji se svode na netosadašnju vrednost. Poređenjem neto sadašnje vrednosti budućih tokova novca od otplate saknjigovodstvenom vrenošću potraživanja dobija se očekivani gubitak na osnovu koga se formira ispravkavrednosti.Banka formira rezervisanja za vanbilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa važećom Odlukom Narodnebanke Srbije koja definiše oblast klasifikacije potraživanja Grupe. Ispravka vrednosti se formira množenjemosnovice za obračun sa odgovarajućim ponderom rizika koji zavisi od tipa vanbilansne izloženosti. Osnovicaza obračun se dobija kao iznos vanbilansnog potraživanja korigovanog za faktor kreditne konverzije iumanjeno za gotovine (ako je gotovina sredstvo obezbeđenja za dati plasman).7.1.3 Izloženost Banke nakon računovodstvenih otpisaSledeća tabela prikazuje izloženost Banke nakon sprovođenja računovodstvenih otpisa. Pri time suvabilansne izloženosti prikazane sa primenjenim faktorima kreditne konverzije.Tabela 4: Pregled neto izloženosti banke bez otpisa pre primene instrumenata kreditne zaštite sa podelomna bilansne, vanbilansne izloženosti, transakcije kreditiranja hartija od vrednosti i finansijske derivate pričemu su vanbilansne izloženosti prikazane sa i bez primenjenih faktora kreditne konverzije na 31.12.2011. (uhiljadama RSD)Strana 16 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaOpisBilansneizloženostiVanbilansne izloženostiBezprimenefaktorakreditnekonverzijeSaprimenomfaktorakreditnekonverzijeTransakcijekreditiranjahartija odvrednostiFinansijskiderivatiDržave i centralne banke 8.009.362 0 0 802.383 0Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 0 0 0 0 0Javna administrativna tela 308.390 0 0 0 0Banke 310.852 36.204 12.063 0 13.446Privredna društva 10.322.270 7.264.476 5.566.400 0 0Fizička lica 34.028.394 3.795.249 1.022.794 0 0Ostale izloženosti 4.195.090 14.261.739 1.071.153 0 0Ukupno 57.174.359 25.357.668 7.672.410 802.383 13.4467.1.4 Geografska raspodela izloženostiU svom poslovanju ProCredit Banka je posvećena pružanju kompletne bankarske usluge fizičkim licima,veoma malim, malim, srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. U tom smislu najveći deosvojih operacija Banka sprovodi na teritoriji Republike Srbije. Izloženosti prema licima van teritorije RepublikeSrbije u najvećoj meri se odnosi na tekuće račune preko kojih banka sprovodi plaćanja i saldiranja za svojekomitente vezano za kupovinu roba i suluga u inostranstvu.Tabela 5: Pregled neto izloženosti banke bez otpisa pre primene instrumenata kreditne zaštite na31.12.2011. po geografskim oblastima i sa primenom faktora kreditne konverzije za vanbilansnu aktivu (uhiljadama RSD)OpisIzloženost premalicima sa teritorijeRepublike SrbijeIzloženost premalicima sateritorije EUUkupnoDržave i centralne banke 8.811.745 8.811.745Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 0 0Javna administrativna tela 308.390 308.390Banke 317.340 19.021 336.361Privredna društva 15.888.670 15.888.670Fizička lica 35.050.605 583 35.051.188Ostale izloženosti 5.266.243 5.266.243Ukupno 65.642.993 19.604 65.662.5987.1.5 Raspodela izloženosti prema vrsti druge ugovorne straneImajući u vidu ciljnu klijentsku grupu, najveći deo izloženosti Banke je vezan za izloženosti prema fizičkimlicima, pravnim licima i preduzetnicima. Izloženosti prema drugim ugovornim stranama uglavnom proiztiče izpotrebe redovnog vođenja poslovanja Banke i regulatornih zahteva.Tabela 6: Pregled bilansnih izloženosti Banke uključujući i podatke o transakcijama kreditiranja hartija odvrednosti i finansijskih derivata na 31.12.2011. po klasama izloženosti i vrsti druge ugovorne strane sapregledom ispravke vrednosti i potrebne rezerve (u hiljadama RSD)Strana 17 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaOpisBruto iznosizloţenostiIspravkavrednosti,rezervisanja ipotrebna rezervaNeto izloţenostDospela nenaplaćena potraţivanja 1.556.753 1.499.671 57.081Banke 0 0 0Ostala lica u finansijskom sektoru 12 0 0Fizička lica 206.718 264.542 274.612Pravna lica i preduzetnici 1.155.472 1.037.229 1.076.709Ostalo 194.551 197.899 205.432Izloţenost prema drţavama i centralnimbankama 8.811.749 4 8.811.745Centralna banka 7.984.662 0 7.984.662Država 827.087 4 827.083Izloţenosti prema bankama 330.294 6.002 324.291Banke 19.732 2 19.742Ostala lica u finansijskom sektoru 310.562 6.000 304.549Izloţenosti prema fizičkim licima 35.247.324 1.291.873 33.955.450Fizička lica 8.221.062 300.319 7.920.769Pravna lica i preduzetnici 16.035.374 777.229 15.253.229Ostalo 10.990.887 214.325 10.781.452Izloţenosti prema javnim agencijama 308.390 0 308.390Javna agencija 308.390 0 308.390Izloţenosti prema jedinicama teritorijalneautonomije i lokalne samouprave 1 1 0Jedinice lokalne samouprave 1 1 0Izloţenosti prema privrednim društvima 10.697.708 378.068 10.319.640Pravna lica i preduzetnici 9.986.184 360.649 9.623.893Ostala lica u finansijskom sektoru 5.466 206 5.257Ostalo 706.059 17.213 690.490Ostale izloţenosti 5.728.067 1.514.479 4.213.591Ostalo 5.728.067 1.514.479 4.213.591Ukupno 62.680.286 4.690.098 57.990.188Tabela 7: Pregled vanbilansnih izloženosti banke na 31.12.2011. po klasama izloženosti i vrsti drugeugovorne strane sa pregledom ispravke vrednosti i potrebne rezerve i faktorima kreditne konverzije (uhiljadama RSD)Strana 18 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaOpisBruto iznosizloţenostiIspravkavrednosti,rezervisanja ipotrebna rezervaNeto izloţenostsa primenjenimfaktorimakreditnekonverzijeDospela nenaplaćena potraţivanja 12.237 0 12.237Banke 0 0 0Ostala lica u finansijskom sektoru 0 0 0Fizička lica 406 0 1Pravna lica i preduzetnici 11.831 0 12.236Ostalo 0 0 0Izloţenost prema drţavama i centralnimbankama0 0 0Centralna banka 0 0 0Država 0 0 0Izloţenosti prema bankama 36.344 139 12.063Banke 12.235 67 12.063Ostala lica u finansijskom sektoru 24.109 72 0Izloţenosti prema fizičkim licima 3.862.599 75.139 1.016.558Fizička lica 774.026 5.748 90.293Pravna lica i preduzetnici 2.972.528 68.673 885.463Ostalo 116.044 718 40.802Izloţenosti prema javnim agencijama 0 0 0Javna agencija 0 0 0Izloţenosti prema jedinicama teritorijalneautonomije i lokalne samouprave0 0 0Jedinice lokalne samouprave 0 0 0Izloţenosti prema privrednim društvima 7.458.997 197.309 5.563.613Pravna lica i preduzetnici 5.220.863 197.065 3.356.508Ostala lica u finansijskom sektoru 2.209.860 0 2.180.079Ostalo 28.274 244 27.026Ostale izloţenosti 14.260.080 1 1.067.939Ostalo 14.260.080 1 1.067.939Ukupno 25.630.257 272.588 7.672.4107.1.6 Izloženosti prema preostaloj ročnostiTabela u nastavku prikazuje neto izloženost Banke po preostaloj ročnosti. Izloženosti pored kreditnihplasmana uključuju sve izloženosti za koje se obračunavaju kapitalni zahtevi za kreditni rizi, što se odnosi naosnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i ostala sredstva Banke.Tabela 8: Pregled neto izloženosti Banke po preostaloj ročnosti i po klasama izloženosti na 31.12.2011. (uhiljadama RSD)Strana 19 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaOpisIzloženost prema državama icentralnim bankamado 1mesecaod 1 do 6meseciod 6 do 12meseciod 12 do 60mesecipreko 60meseciUkupno8.784.572 0 26.735 438 0 8.811.745Izloženosti prema bankama 19.715 316.642 0 0 0 336.361Izloženosti prema fizičkim licima 721.486 2.369.667 5.056.163 21.378.483 5.525.390 35.051.188Izloženosti prema javnimagencijamaIzloženosti prema jedinicamateritorijalne autonomije i lokalnesamoupraveIzloženosti prema privrednimdruštvima0 0 308.390 0 0 308.3900 0 0 0 0 0585.573 2.946.324 3.209.579 6.624.070 2.523.124 15.888.670Ostale izloženosti 1.551.069 1.029.715 561.281 890.395 1.233.784 5.266.243Ukupno 11.662.414 6.662.347 9.162.148 28.893.386 9.282.298 65.662.5987.1.7 Promene u iznosu ispravke vrednosti i potrebnoj rezerviPromene u ispravkama vrednosti i potrebnoj rezervi za bilansnu i vanbilansnu aktivu prikazane su tokom zabilansnu aktivu i vanbilansne stavke koje se klasifikuju u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbijekojom se reguliše oblast klasifikacije. Pri tome se ostala prilagođavanja odnose na kursne razlike tokom2011. godine.Tabela 9: Promene u iznosima ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi tokom 2011. godine (u hiljadama RSD)Početno stanje na1. januar 2011.Promene u toku2011. godineIspravka vrednostiPotrebna rezervaIspravka vrednosti 1.545.418Potrebna rezerva 1.496.931Uvećanje u toku perioda 734,273Smanjenja u toku perioda usled promeneočekivanja naplate (unwinding effect)(7,827)Ostala smanjenja u toku perioda (7,847)Ostala prilagođavanja u toku perioda (152,061)Uvećanje u toku perioda 453,062Smanjenje u toku perioda (584,275)Ostala prilagođavanja u toku perioda (24,443)Zaključno stanjena 31. decembar2011.Ispravka vrednosti 2.111.956Potrebna rezerva 1.341.276Detalji o strukturi ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi dati su Finansijskim izveštajima Banke iNapomenama uz finansijske izveštaje za 2011. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Bankewww.procreditbank.rs.7.1.8 Izloženosti Banke po klasama rizikaTabela ispod prikazuje bruto izloženosti Banke koje se klasifikuju, a prema važećoj odluci Narodne bankeSrbije koja definiše oblast klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka. Budući da se deobilansne i vanbilansne aktive banaka ne klasifikuje on i nije prikazan u donjoj tabeli.Tabela 10: Pregled bruto izloženosti Banke na 31.12.2011. po klasama rizika sa prikazom posebne ipotrebne rezerve za bilansnu i vanbilansnu aktivu Banke koja se prema regulativi Narodne banke Srbijeklasifikuje (u hiljadama RSD)Strana 20 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaOpisBruto izloženostkoja seklasifikujeBilansna izloženostPosebnarezerva zabilansnuaktivu koja seklasifikujePotrebnarezerva zabilansnuaktivu koja seklasifikujeBrutoizloženost kojase klasifikujeVanbilansna izloženostPosebnarezerva zavanbilansnuaktivu koja seklasifikujePotrebnarezerva zavanbilansnuaktivu kojase klasifikujeFizička lica 8.342.434 274.522 44.017 666.004 2.893 3.009A 7.937.662 0 0 617.806 0 0B 51.821 1.036 309 604 0 0V 60.586 9.088 2.237 895 4 39G 39.953 11.986 2.133 681 0 0D 252.412 252.412 39.338 46.019 2.889 2.970Pravna lica ipreduzetnici 27.443.121 1.849.710 1.022.114 8.231.039 239.787 230.770A 15.644.086 0 0 3.919.893 0 0B 7.962.430 159.248 78.175 3.440.796 40.153 28.352V 1.775.068 266.260 227.953 540.070 60.584 60.087G 910.480 273.144 233.804 232.821 44.900 45.534D 1.151.058 1.151.058 482.181 97.459 94.150 96.797Banke 15.398 5 5 12.235 0 0A 15.378 0 0 12.235 0 0V 3 0 0 0 0 0G 16 5 5 0 0 0Ostala lica ufinansijskomsektoru 433.210 6.237 3.254 2.204.198 0 0A 127.810 0 0 2.204.198 0 0B 304.968 6.099 3.130 0 0 0G 420 126 124 0 0 0D 11 11 0 0 0 0Država 443 0 0 0 0 0A 443 0 0 0 0 0Jedinicelokalnesamouprave 1 0 0 0 0 0A 1 0 0 0 0 0Poljoprivrednicii ostali klijenti 11.805.314 216.968 38.092 134.200 20 15A 11.449.509 0 0 124.623 0 0B 64.998 1.300 37 1.697 20 15V 58.459 8.769 2.670 457 0 0G 36.354 10.906 5.722 403 0 0D 195.993 195.993 29.663 7.020 0 0Ukupno 48.039.920 2.347.443 1.107.482 11.247.676 242.700 233.794Strana 21 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija7.1.9 Specifičnosti u primeni standardizovanog pristupa u obračunu kapitalnihzahteva za kreditni rizikRadi svrstavanja u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza Banka koristi investicione nivoe koje jeodredila agencija za promociju izvoza Republike Italije (SACE – Servizi Assicurativi del Commercio Estero)koja je usaglašena sa OECD metodologijom. Utvrđeni kreditni rejtinzi izabrane agencije koriste se zaobračun kapitalnih zahteva za kreditni rizik za sledeće klase izloženosti: Izloženosti prema državama i centralnim bankama Izloženosti prema javnim administrativnim telima Izloženosti prema bankamaPrilikom obračuna kapitalnih zahteva za kreditni rizik Banka ne koristi kreditne rejtinge izdavaoca ili kreditnerejtinge specifične emisije finansijskih instrumenata. Razlog je što Banka po pravilu nema izloženostiobakvog tipa što je posledica politike Banke po pitanju ulaganja u finansijske instrumente.Tabela 11: Mapiranje kategorija najmanjih premija osiguranja izvoza na pondere kreditnog rizikakategorijenajmanjihpremija0 1 2 3 4 5 6 7osiguranja izvoza(SACE)Ponder kreditnogrizika0% 0% 20% 50% 100% 100% 100% 150%Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika gore navedenim izloženostima u skladu sa kategorijama najmanjihpremija osiguranja izvoza.7.1.10 Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizikaVrednovanje instrumenata kreditne zaštite kao i upravljanje tim instrumentima definisano je internim aktomBanke – „Pravilo za tehnike ublažavanja kreditnog rizika“. Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizika neuključuje i primenu bilansnog i vanbilansnog netiranja. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika podrazumevajukorišćenje materijalne kreditne zaštite i to upotrebom isključivo gotovine i gotovinskih instrumenata koji sudeponovani kod Banke kao sredstava kreditne zaštite. U tom smislu Banka ne koristi nematerijalneinstrumente kreditne zaštite, niti obezbeđenje u vidu garancija ili kreditnih derivata drugih lica. Samim tim uokviru primene tehnika za ublažavanje kreditnog rizika ne postoji izloženost tržišnom ili kreditnom riziku.Tabela 12: Prikaz neto izloženosti Banke na 31.12.2011. pre i nakon primene instrumenata kreditne zaštiteprema ponderima kreditnog rizika (pre primene faktora kreditne konverzije za vanbilansne izloženosti uhiljadama RSD)Ponder kreditnog rizikaNeto izloženost preinstrumenata kreditne zaštiteNeto izloženost nakonprimene instrumenatakreditne zaštiteIzloženost prema državama i centralnim bankama 8.811.745 8.811.745Izloženosti prema bankama 360.503 360.503Izloženosti prema fizičkim licima 37.823.643 37.114.867Izloženosti prema javnim agencijama 308.390 308.390Izloženosti prema jedinicama teritorijalne autonomije ilokalne samouprave0 0Izloženosti prema privrednim društvima 17.586.747 17.418.102Ostale izloženosti 18.456.829 18.456.829Ukupno 83.347.857 82.470.436Tabela 13: Ukupan iznos izloženosti obezbeđenih instrumentima materijalne kreditne zaštite po klasamaizloženosti na 31.12.2011. (u hiljadama RSD)Strana 22 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaTabela 16: Struktura vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama RSD)Vrednost izloženostiStruktura vlasničkih ulaganjaKnjigovodstvenavrednostFer vredost Tržišna vrednostIzloženosti koje se ne kotiraju na berzi, a nalaze se udovoljno diversifikovanim portfolijima- - -Izloženosti koje se kotiraju na berzi 8.156 - 17.127Ostale izloženosti 129.715 - -Ukupno 137.871 - 17.127Računovodstvene politike i metode vrednovanja vlasničkih ulaganja prikazane su u Finansijskim izveštajima iNapomenama uz finansijske izveštaje za 2011. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Bankewww.procreditbank.rs.Izloženosti koje se kotiraju na berzi se odnose na akcije Visa International Inc. Na dan 31. Decembar 2011.njihova nominalna vrednost iznosi 8.156 hiljada RSD. U bankarskoj knjizi one su vrednovane po tekućojtržišnoj ceni od 17.127 hiljada RSD.Tokom 2011. godine banka je ostvarila dobitak od 8.992 hiljada RSD na osnovu prihoda od prodaje učešćau ProCredit Academy, Eastern Europe, Skoplje, Makedonija.Tokom 2011. Banka je ostvarila dobitak po osnovu prihoda od dividendi i učešća u iznosu od 29,329 hiljadaRSD. Od toga je po osnovu Visa International ostvaren prihod od dividendi u iznosu od 64 hiljade RSD, dokje po osnovu udela u dobiti ProCredit Leasinga, d.o.o. Beograd ostvaren prihod od 29,265 hiljade RSD.Ostvareni dobitak po osnovu prodaje učešća, dividendi i udela u dobiti je kroz doprinos ukupnoj dobiti Bankeiz tekuće godine uključen u obračun osnovnog kapital Banke.9 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na bankarsku grupu i odnosizmeĎu matičnog društva i podreĎenih društavaBanka je osnovala ProCredit Leasing, d.o.o. Beograd. ProCredit Leasing, d.o.o. je registrovano kodAgencije za privredne registre u Beogradu pod registarskim brojem 1973/2005 od 17. februara 2005.godineBanka je 100% vlasnik preduzeća ProCredit Leasing d.o.o.Konsolidovani finansijski izveštaji Banke i ProCredit Leasing d.o.o. (u daljem tekstu: ProCredit grupa u Srbiji)sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ 46/06 i 111/09, Okviromza pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja, Međunarodnim računovodstvenim standardima („MRS“)odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“).Finansijski izveštaji grupe odstupaju od MSFI u sledećem:1. Grupa nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izveštaja budućida je forma bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitaludefinisana od strane Narodne banke Srbije.2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po definiciji MSFI nepredstavljaju ni sredstva ni obaveze.Takođe, postoje razlike konsolidovanih finansijskih izveštaja u odnosu na konsolidovane finansijske izveštajepripremljene za potrebe ProCredit Holding grupe, koje proističu iz primene različitih računovodstvenihpolitika. ProCredit Holding A.G. Frankfurt na Majni, Savezna Republika Nemačka je osnivač i većinskivlasnik ProCredit bank a.d. Beograd. ProCredit Holding je istovremeno osnivač i suvlasnik 21 finansijskeinstitucije širom sveta. U tom smislu za potrebe ProCredit Holdinga takođe se sastavljaju godišnji finansijskiizveštaji u kojima se prikazuju konsolidovani podaci na nivou ProCredit grupe u Srbiji.Strana 25 od 25

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacijaRazlike u računovodstvenim politikama prikazane su u sledećoj tabeli:ProCredit grupa u SrbijiProCredit HoldingNekretnine, knjižene kao osnovna sredstva se inicijalnopriznaju po procenjenoj tržišnoj vrednostiPo osnovu formiranih revalorizacionih rezervi po osnovutržišne vrednosti nekretnine priznaju se odložena poreskasredstva/obavezeNaknade, kao I nedospeli iznos prihoda od kamata knjiži sebez obzira na dane kašnjenja, kao i iznos rezervisanja poosnovu potraživanja za naknade i nedospelu kamatu poosnovu kreditaNekretnine, knjižene kao osnovna sredstva seinicijalno priznaju po istorijskoj vrednostiS obzirom da se nekretnine ne knjiže po tržišnojvrednosti ne postoji ni priznavanje odloženihporeskih sredstava/obavezaNema knjiženja naknada, ni nedospelog iznosaprihoda od kamata za klijente u kašnjenju preko 90dana, kao ni iznos rezervisanjaStrana 26 od 25