Preuzmite izveštaj za 2009. (PDF format) - Telenor

Štampano na recikliranom papiru.autor/ime slike

Godišnjim izveštajem predstavljene su društveno odgovorne aktivnosti koje su Telenor d.o.o. i Telenor fondacija pokrenuliili podržali u 2009. godini. Sve fotografije u katalogu odnose se na projekte u kojima su učestvovali Telenor d.o.o. iliTelenor fondacija. U skladu sa zalaganjem Kompanije za očuvanje životne sredine, izveštaj je štampan na recikliranompapiru i u ograničenom tiražu. Dodatne informacije o Telenorovom društveno odgovornom poslovanju dostupne su nazvaničnom sajtu www.telenor.rs/fondacija.

TU SMO DA POMOGNEMOIZVEŠTAJ O KORPORATIVNOJ ODGOVORNOSTI 2009NAPREDAK DRUŠTVA KAO OSNOVNI CILJ 5POSLOVANJE NA NAŠ NAČIN 7MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE 1 5DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE 33KULTURA I UMETNOST 53OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE 673

NAPREDAK DRUŠTVA KAO OSNOVNI CILJUvereni smo da se uspeh naše kompanije ne meri samo dobrim poslovnim rezultatima, već i odgovornošćuprema društvu čiji smo deo. Zato smo u martu 2007. godine osnovali Telenor fondaciju, sa željom da ulažemou Srbiju i pomažemo razvoj srpskog društva.U Upravni odbor Fondacije pozvali smo ugledne stručnjake i, za tri godine, pokrenuli i realizovali više od70 projekata. Pažnju smo posvetili poboljšanju položaja društveno ugroženih grupa i mladih, njihovomobrazovanju i profesionalnom usavršavanju, razvoju kulturnog stvaralaštva i tržišta umetnosti, kao i očuvanjuživotne sredine.Našu osnovnu delatnost želimo da povežemo sa društveno odgovornim projektima. Zato smo sa Unicefomi Ministarstvom zdravlja pokrenuli projekat kako bismo olakšali rad ljudima koji romskim porodicama širomSrbije nude zdravstvenu pomoć i omogućili im da pomognu što većem broju onih kojima su potrebni.Ponosni smo na uspešnu saradnju sa brojnim vladinim i nevladinim organizacijama iz raznih oblasti. Našipartneri su Narodna kancelarija predsednika Republike, Istraživačka stanica Petnica, Univerzitet u Beogradu,Beogradska otvorena škola, Udruženje studenata sa hendikepom, Društvo za pomoć osobama ometenim urazvoju Stari grad...Trudimo se da što više ljudi podstaknemo da se staraju o životnoj sredini. U svih 14 zemalja u kojima poslujemo,osmislili smo i sprovodimo Program klimatskih promena kako bismo uskladili poslovanje sa principima održivograzvoja. Zapošljavamo gotovo 40.000 ljudi i imamo više od 172 miliona korisnika širom sveta. Uticajan smo učesniku globalnim promenama i razvijamo rešenja koja našim korisnicima omogućavaju da štite životnu sredinu.Kao provajder internet usluga, smatramo da je važno informisati omladinu o mogućim štetnim posledicamainterneta. U skladu s tim, priključili smo se kampanji „Klikni bezbedno”, a u saradnji sa nevladinim sektorom iMinistarstvom unutrašnjih poslova, tokom 2009, pokrenuli smo seriju edukativnih tribina u osnovnim školamaširom Srbije, koju nastavljamo i ove godine.Nastojimo da za naših 1.200 zaposlenih u Srbiji obezbedimo prijatno radno okruženje i profesionalno i ličnousavršavanje. U želji da im omogućimo da učestvuju u programima društvene pomoći, u 2009. raspisali smointerni konkurs i finansijski pomogli projekte koje oni predlažu i vode.Raduju nas priznanja i nagrade i ohrabruje kada javnost uvidi naš doprinos, ali najvažniji kriterijum je daprogrami koje podržavamo istinski podstiču napredak srpskog društva.Ćel-Morten Jonsen,generalni direktor Telenora d.o.o.i predsednik Upravnog odbora Telenor fondacije5

POSLOVANJE NANAŠ NAČIN

Radnici Telenora, kancelarija Kompanijeu poslovnom centru u BeograduTim zadužen za rešavanje problema elektronskog otpada (Mobile phone recycling) pokrenuo je akcijurecikliranja mobilnih telefona, u okviru koje je prerađeno oko 75.000 starih aparata, odnosno oko osam tonaštetnog materijala.Ekipa zaposlenih koja brine o energetskoj efikasnosti (Network savings team) u GSM mreži primenila je boljesisteme hlađenja, rezervno punjenje za baterije i naprednu opremu podrške, a energetska efikasnost osnovnije kriterijum i u građenju 3G mreže i pri izboru ostale tehničke opreme. U 2007. i 2008. godini unapredilismo IT infrastrukturu smanjenjem broja servera i skladišta i zamenom starih mašina energetski efikasnimtehnologijama, a u kampanjama ranijih godina reciklirali smo stare računare i serversku opremu.Tim zadužen za ekološke standarde u saobraćaju i transportu (Green Miles - Transportation team) obezbeđujeupotrebu vozila sa dizel motorima, kao i bicikala za one koji žive u blizini kompanije, vodi računa o smanjenjukilometraže i broja avionskih letova, organizuje razmenu informacija putem mobilne telefonije i interneta,informiše zaposlene o štetnim uticajima na životnu sredinu i merama za njihovo smanjenje. Ovaj tim izradioje pravilnike za upotrebu službenih vozila i putovanja, organizuje obuku za bezbednu i ekonomičnu vožnju idistribuira edukativni materijal.POSLOVANJE NA NAŠ NAČIN 9

BRINEMO O ZDRAVLJU,BEZBEDNOSTI I EKOLOGIJIautor/ime slikeNaš program za brigu o zdravlju, bezbednosti i očuvanju životne sredine „Business Assurance” ima za cilj dadobavljačima i poslovnim partnerima ukaže na važnost poštovanja zakona u oblasti zaštite na radu i ljudskihprava, a posebno zaštite prava dece. Pokrenuli smo ga posle izveštaja danske televizije, u maju 2008. godine,o neprihvatljivim radnim uslovima, zagađenju i zapošljavanju maloletnika na izgradnji naših baznih stanicau Bangladešu. Reagovali smo tako što smo u svim zemljama u kojima poslujemo inicirali osnivanje timovazaduženih za sledeće tri oblasti:• primenu zakonskih propisa u saradnji sa poslovnim partnerima;• uvođenje pravila i procedura koje dodatno ojačavaju svest o značaju zdravlja, bezbednosti i zaštiti životnesredine;• informisanje zaposlenih i poslovnih partnera o ovoj temi.Nakon provere procedura, Business Assurance timovi tokom 2008. godine dobavljačima i poslovnimpartnerima predstavili su koncept projekta i mere za unapređenje ovih oblasti, dok su, uz pomoć revizorskekuće „Veritas Norsk” zadužene za rad sa izabranim dobavljačima, dogovorili saradnju sa partnerima i obavilirazgovore sa rukovodstvom i zaposlenima u Telenoru.Ovi timovi svaka četiri meseca izveštavaju partnere o stručnim nalazima i unapređenim rešenjima koja setiču zdravlja, bezbednosti i životne sredine. Između ostalog, u zgradama Telenora pokrenuli su interni sistemupravljanja otpadom i pojačali kontrolu transporta i odlaganja otpada u pogone za reciklažu, a u saradnji sagrađevinskim kompanijama sistem aktivne kontrole bezbednosti na radu, kao i sistem dojave nepravilnosti ilibitnih odstupanja u radu.Osim strože procedure nabavke i uvođenja dodatnih ekoloških i antikorupcijskih procedura u sve kompanijskesisteme, za zaposlene su organizovali brojne treninge, posebne zdravstvene preglede za specifična radnamesta, preglede mamografom, distribuiraju brošure o sigurnosti na radu i merama opreza za specifičnekategorije i prate sprovođenje propisa u Telenoru d.o.o.U septembru 2009. odlukom Telenor grupe Business assurance timovi su postali naša stalna organizacijau svim zemljama u kojima poslujemo. Lokalni timovi međusobno blisko sarađuju i čine jasno definisanuoperativnu mrežu. Jedan od tih timova je i Telenor Srbija Business assurance tim, koji čine dve odgovorneosobe i operativna grupa od deset stručnjaka.Rukovodeći se moralnim principima poslovanja, odgovornošću i svešću o zajednici i univerzalnim civilizacijskimvrednostima, ovi timovi brinu o širokom spektru oblasti - od zdravlja i bezbednosti na radu, preko antikorupcijskepolitike, do zaštite životne sredine i unapređenja radnog prava. Ove vrednosti i ciljevi sadržani su u zvaničnojposlovnoj politici Telenora, sažetoj u dokumentu „Principi ponašanja partnera“ koji je objavljen na zvaničnojprezentaciji Kompanije: http://www.telenor.co.yu/?section=about&page=6604v10POSLOVANJE NA NAŠ NAČIN

Zoran Đurđević, radnik Telenoraispred poslovnog centraKompanije u BeograduTREĆI U SRBIJIPO DRUŠTVENOJ ODGOVORNOSTINovembar - Naša kompanija na trećem je mestu po društvenoj odgovornosti u Srbiji, pokazalo je istraživanjejavnog mnjenja koje su sproveli agencija „Medijum galup” i dnevni list „Blic”. Istraživanje je urađeno od 17. do22. novembra 2009. metodom „lice u lice” na reprezentativnom uzorku od 1.022 ispitanika širom Srbije.U kategoriji najboljih kompanija, građani su birali u šest potkategorija: opšti ugled, kvalitet proizvoda ili usluge,društvena odgovornost, briga o zaposlenima, privlačnost zaposlenja i oglašavanje, a Telenor je i u ukupnomplasmanu treći.U tekstu na ovu temu, dnevnik „Blic” navodi da društvena odgovornost predstavlja svest o značaju i odgovornostiprema društvu i sprovođenju različitih aktivnosti za njegovo unapređenje, što je relativno nov koncept u Srbiji.„Iz grupe manje-više velikih javnih preduzeća izdvaja se Telenor kao jedina privatna kompanija“, ističe list.POSLOVANJE NA NAŠ NAČIN11

ZAPOSLENI U TELENORU - S REČI NA DELA!Proverite da li ste zaista dobar čovek.Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.Duško RadovićSeptembar – Konkurs za zaposlene u Kompaniji pod nazivom „Od reči do dela” raspisali smo u septembru2009. sa željom da motivišemo kolege da se lično angažuju u rešavanju problema u svojim sredinama ipomognu onima kojima je pomoć zaista potrebna.Na konkurs za pomoć društveno ugroženim grupama, mladima, obrazovanju, novim tehnologijama, kulturi,umetnosti ili unapređenju životne sredine prijavilo se čak 27 projekata, a Upravni odbor Fondacije odabrao jepet najboljih i obezbedio po dve hiljade evra za realizaciju svakog.• na ulazu i u prizemlju zgrade Kolarčeve zadužbine biće postavljene montažne rampe i rukohvati, dok ćeCentar za edukaciju Kolarčeve zadužbine dobiti nekoliko novih računara, u okviru projekta koji su osmisliliSrđan Marjanović i Dejan Stamenković iz našeg sektora za brigu o nekretninama;• multimedijalni centar (ozvučenje, platno, računar, projektor…) obezbedićemo za salu Narodne bibliotekeu Boru u kojoj se održavaju kulturni programi, prema ideji Bobana Bugarinovića, šefa naše prodavnice uBoru;• opremanje grnčarske i kreativne radionice za Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju „Sremčica“i organizovanje prodajne izložbe radova osmislili su Dragana Milovanović i Milan Subotić iz odeljenjatehnike;• za Regionalni centar za talente „Mihajlo Pupin“ u Pančevu biće obezbeđena računarska i komunikacionaoprema za organizaciju pet učeničkih kolonija, kao i telefoni s paketima „Besplatno za tim” i pristupbežičnom internetu, u skladu sa projektom Duška Đorđevića iz odeljenja tehnike;• za decu koja se leče u Kliničko-bolničkom centru Zemun, u saradnji s volonterima Crvenog krsta, dva putanedeljno organizovaće se zabavni susreti, uz igru, pesmu, crtanje i animatore, kako je projektom predvideoSrđan Rašeta iz službe marketinga.12 POSLOVANJE NA NAŠ NAČIN

Vladimir Milenković i Aleksandar Prvulović, radnici Telenora,kancelarija regionalnog centra Kompanije u Nišu

Podrška kompanije koja je lider u domenu savremenih tehnologija važna je kako bidruštvo razumelo savremena naučna i tehnološka znanja i shvatilo da su ona preduslovekonomskog i svakog drugog napretka. Uprkos umanjenom budžetskom finansiranju,saradnja sa Telenorom omogućila nam je da organizujemo sve planirane programe –više od 200 različitih kurseva, seminara i kampova za preko 3.000 mladih ljudi iz tristotine škola.Vigor Majićdirektor Istraživačke stanice Petnica

MLADI, OBRAZOVANJEI NOVE TEHNOLOGIJE

Internet u prirodi, otvaranje Telenorovog internet parka u Nišu

TELENOROVI INTERNET PARKOVI U SRBIJIJun 2008/avgust 2009. - Otvaranjem prvog Telenor internet parka u Srbiji, Studentskog parka u Beogradu ujunu 2008, pokrenuli smo projekat „Internet parkovi”, sa ciljem da razvijemo informatičku pismenost i internetučinimo dostupnim što većem broju građana.Koncept internet parkova već godinama postoji u svetu, a zahvaljujući našoj kompaniji i građani Srbije gaimaju već drugu godinu. Otvorili smo šest beogradskih i još šest internet parkova u drugim gradovima Srbije,omogućili besplatno korišćenje Telenor interneta, pripremili svako pojedinačno rešenje, postavili uputstva,obezbedili potrebnu opremu i brinemo o njenom održavanju.Osim Studentskog parka, u Beogradu građani mogu besplatno da koriste naš internet i u parku kod Vukovogspomenika, parku „Proleće”, „Skejt” parku, u parku „Kalemegdan” i kompleksu Beogradske tvrđave, kao i u parkuu Studentskom gradu - najvećem studentskom naselju na Balkanu sa čak četiri i po hiljade akademaca.„Veoma raduje slika Studentskog grada s mnoštvom studenata koji i nakon završenog ispitnog roka boraveovde i uživaju u još jednom kvalitetnom sadržaju, koji smo im omogućili u saradnji s Telenorom. Obradovali suse mogućnosti da rade i uče u prirodi”, ističe pomoćnica direktora Studentskog grada Dragana Vujačić.Internet parkove otvorili smo i u Dunavskom parku u Novom Sadu, Velikom parku u Kragujevcu, u parku SvetogSave u Nišu, parku „Konak vladike Nikolaja” (poznatiji pod imenom park „kod raspevane fontane”) u Kraljevu,u parku sa plavom fontanom u Subotici i u parku kod Trga Desanke Maksimović u Valjevu.MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE 17

PODRŠKA KAMPANJIZA ZAŠTITU DECE NA INTERNETUFebruar/decembar – U saradnji sa Centrom za prevenciju devijantnog ponašanja mladih „Target“ iz NovogSada i Odborom za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije,podržali smo pokretanje kampanje za zaštitu dece na internetu. U okviru kampanje je tokom 2009. godineorganizovan niz tribina u gradovima Srbije namenjenih osnovcima, njihovim roditeljima i nastavnicima.Na tribinama se govorilo o dobrim i lošim stranama interneta, s ciljem da se podigne svest o opasnostima,štetnim sadržajima na internetu i mogućnostima zloupotrebe dece, a mi smo, osim finansijske podrške,doprineli i predavanjima koja su održali naši stručnjaci. U cilju zaštite dece na internetu, ranije smo korisnicimapaketa „Ista cena“, putem Kasperski internet zaštite, omogućili roditeljsku kontrolu kao dodatni oblik zaštite.U okviru kampanje za zaštitu dece na internetu održani su okrugli stolovi u više od 20 opština, a planirano jeda budu nastavljeni i u 2010. godini.RAČUNARI I INTERNET ZA ŠKOLE NA VRAČARUJun/novembar - S idejom da promovišemo i popularizujemo internet, prevashodno kod mlađe populacije, usaradnji sa Kancelarijom za mlade beogradske opštine Vračar pokrenuli smo projekat „Internet za sve“.Zahvaljujući ovoj akciji po tri računara i besplatan Telenor internet dobile su dve gimnazije - Treća i Četrnaesta,dve stručne škole - Tehnička škola GSP i Arhitektonska tehnička škola, jedna muzička škola - „Josip Slavenski”kao i osnovna škola za rad sa decom ometenom u razvoju „Dušan Dugalić“.U pogledu korišćenja interneta, Srbija je u zaostatku za razvijenim evropskim zemljama. Prema našoj studiji„U susret povezanom svetu - Uticaj interneta na društveni i ekonomski razvoj Srbije”, internet u Srbiji koristi 32odsto građana, što je na nivou nekih zemalja u regionu (Bosna i Hercegovina, Rumunija i Bugarska), ali ispodproseka regionalnih lidera (Slovenija, Hrvatska i Makedonija) i znatno ispod evropskog proseka od 49 odsto.Stoga smo posebno ponosni na činjenicu da naš 3G signal, koji obezbeđuje brzi internet, stiže do gotovo45 odsto stanovnika Srbije u više od 200 mesta.18MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE

Telenor internet za đake Četrnaeste beogradske gimnazije

BUDIMO IT SRBIJUNovembar 2008/jul 2009. - U saradnji sa Narodnom kancelarijom predsednika Republike, pokrenuli smoprojekat „Probudimo IT Srbiju“ s ciljem da podignemo stepen informatičke pismenosti u Srbiji, a informatičkuopremu, programe i edukativni materijal učinimo dostupnim školama, udruženjima građana i talentovanimpojedincima iz socijalno ugroženih kategorija.O opravdanosti i značaju ovog projekta govore činjenice da je svaka četvrta škola u Srbiji starija od 60 godina,da je prosečna starost školske opreme 42 godine, da grejanje nema čak četvrtina škola, samo trećina njihima biblioteke, čak 12 matičnih osnovnih škola nema nijedan računar za nastavu, a jedna od njih ni osnovnehigijenske uslove za boravak dece.Računare i dodatnu multimedijalnu opremu (digitalnu audio, foto i video opremu, kao i knjige, geografskekarte, globuse, matematičke pribore...) donirali smo za 14 srpskih škola – Tehničku školu iz Stare Pazove i13 osnovnih škola širom Srbije: „Kralj Petar Prvi Oslobodilac“ i „Branislav Nušić“ iz Vranja, „Vuk Karadžić“ i„Bora Stanković“ iz Trgovišta, „Rifat Burdžević Tršo“, „25. maj“ i „Aleksa Šantić“ iz Tutina, „Partizanski dom“iz Medveđe, „Milivoje Borović“ iz Čajetine, „Momčilo Ranković“ iz Negotina, „Miroslav Bukumirović-Bukum“ izPetrovca na Mlavi, „Dude Jović“ iz Žabara, „Vožd Karađorđe“ iz Leskovca.Škola u Trgovištu, uz to, dobila je i sanitarni i mokri čvor, dok smo u dečijem odmaralištu na planini Goč formiraliinformatički kabinet.20MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE

MLADI MATEMATIČARI OSVOJILIPET MEDALJA ZA ISTORIJSKI USPEH SRBIJEJul - Informatički kabinet na planini Goč, u kojem se mladi srpski istraživači pripremaju za međunarodna takmičenja,opremili smo najmodernom računarskom i multimedijalnom opremom (deset računara, projektor, štampač...).Talentovani učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, upravo posle priprema na Goču, osvojili su petmedalja na međunarodnoj matematičkoj olimpijadi održanoj u Bremenu od 14. do 21. jula i ostvarili najboljirezultat u istoriji matematičke reprezentacije Srbije. Učenik prvog razreda i osvajač zlatne medalje Teodor fonBurg, đaci trećeg razreda i osvajači srebrnih medalja Luka Milićević, Dušan Milijančević i Mihajlo Cekić, kao iosvajač bronzane medalje Vukašin Stojisavljević dokazali su da su budućnost srpske nauke.Na svečanosti u Ministarstvu prosvete Srbije darovali smo ih modemima i godišnjom pretplatom na naš bežičniinternet.MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE 21

NAGRADA „PROF DR ILIJA STOJANOVIĆ”ZA DOPRINOS U OBLASTI TELEKOMUNIKACIJADecembar – Nagrada „Prof dr Ilija Stojanović” za doprinos u oblasti telekomunikacija, koju je naša fondacijaustanovila 2007. godine, dodeljena je najuspešnijim studentima, mladim naučnicima i istraživačima na danElektrotehničkog fakulteta u Beogradu, 12. decembra. Laureati za 2009. dobili su novčane nagrade, a najboljistudent i godišnju pretplatu na Telenor internet.„Svake godine se iznova iznenadimo koliko ovi mladi ljudi znaju, trude se i rade. Nadamo se da će nagradushvatiti kao podršku da ostanu u Srbiji, nastave naučni rad i stvaraju po ugledu na profesora Stojanovića“,istakao je na svečanoj dodeli nagrada izvršni tehnički direktor Telenora Ojsten Mikelsen.Akademik profesor dr Ilija Stojanović bio je tvorac modernih telekomunikacija na prostoru SFRJ i Srbije i osnivačKatedre za telekomunikacije na ETF-u u Beogradu, a naša kompanija od početka poslovanja u Srbiji imala jenjegovu snažnu podršku.U kategoriji najbolji student diplomac nagrađen je Momčilo Kovač, dok su u kategoriji mladih naučnikanagrađeni najbolji radovi sa TELFLOR konferencije 2009. - „Jedna metoda merenja kritičnog rastojanja urealnim prostorijama“ Draška Mašovića i „Simulaciona analiza kodova za cikličnu proveru redundanse“ SrđanaBrkića, obojice studenata Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao i „Razvoj alata za steganografiju“ autoraNikole Fejsova, Miloša Krstića i Ivana Tubina, studenata Vojne akademije Srbije.U kategoriji istraživača za najbolji stručni rad objavljen u protekle dve godine u renomiranim međunarodnimčasopisima nagrađena je Aleksandra Smiljanić za rad „Garancije za stepen i odloženi rad Clos packet prekidačapri balasiranju opterećenja”.22MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE

Ojsten Mikelsen, izvršni tehnički direktor Telenora d.o.o.na dodeli nagrade „Ilija Stojanović” najboljim studentima ETF-a

STIPENDIJE ZA POLAZNIKE PETNICEJun - Već tri godine strateški smo partner Istraživačke stanice Petnica i član Fonda Petnica, u okviru kojegpodržavamo delatnost ove ustanove. Sem podrške pojedinačnim projektima i aktivnostima Petnice,obezbeđujemo i potrebnu opremu, a naši stručnjaci drže predavanja iz različitih oblasti.Zahvaljujući našoj pomoći, učenici slabijeg materijalnog stanja mogu besplatno da borave i rade u Istraživačkojstanici Petnica, što podrazumeva pohađanje jesenjeg i zimskog seminara, prolećnog kursa, letnjeg naučnogkampa i učestvovanje na godišnjoj konferenciji „Korak u nauku“.Menadžerka Telenor fondacije Ana Krstić prilikom posete Petnici ukazala je da se od osnivanja borimo za pravaugroženih grupa i za jednake mogućnosti za sve. „Materijalno stanje roditelja ne bi trebalo da bude preprekatalentovanoj i vrednoj deci da usavršavaju svoja znanja na mestu kao što je Petnica“, istakla je Ana Krstić.Direktor Petnice Vigor Majić naglasio je da ceni što je Telenor prepoznao Petnicu kao prvog neprofitnogpartnera i što je „ostao pouzdan prijatelj generacijama” u tom centru.PODRŠKA PROGRAMUEKOLOŠKOG OBRAZOVANJASaradnju sa Petnicom proširili smo podrškom projektu ekološkog obrazovanja „Energija za budućnost”, kojiova istraživačka stanica realizuje u saradnji sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje Srbije.Projekat „Energija za budućnost“ podrazumeva uvođenje pitanja ekoloških problema i promena u redovneškolske aktivnosti. U prvoj godini biće obuhvaćeno najmanje 120 škola širom Srbije, a đaci će dobiti priliku dasteknu i prošire znanje o obnovljivim izvorima energije, ekološkom uticaju proizvodnje i potrošnje energije, kaoi o odgovornoj i racionalnoj potrošnji.Ujedinjene nacije 2009. godinu proglasile su godinom klimatskih promena i u tu svrhu osnovale Savet zaenergiju i klimatske promene.MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE 25

SARADNJA SA BEOGRADSKOMOTVORENOM ŠKOLOMJanuar/decembar - Strateško partnerstvo s Beogradskom otvorenom školom uspostavili smo podrškomobrazovnim programima za studente društvenih nauka. Finansijski smo pomogli organizovanje i realizacijunastave, a naši stručnjaci i saradnici doprinose i predavanjima za studente BOŠ-a.Svake godine po 35 talentovanih studenata završnih godina osnovnih studija, iz cele Srbije, imaće priliku daprošire znanja u oblastima društvene kulture, socijalnih vrednosti i procesa evropskih integracija, a do 2015.godine ovim jednogodišnjim programima će biti obuhvaćeno 175 akademaca, budućih nosilaca društvenihpromena u Srbiji.Multidisciplinarnost, izučavanje posebnih veština, stažiranje, rad sa mentorom i završni studentski rad u osnovisu ovih studija, koje su podeljene na tri celine: Građansku kulturu i vrednosti, Evropske integracije i Veštine.Beogradska otvorena škola je neprofitna nevladina obrazovna organizacija, čiji je cilj da obrazovanjemambicioznih i talentovanih mladih ljudi doprinosi opštem razvoju društva, istraživanju i razvoju politikausmerenih na izgradnju modernog društva.SARADNJA SA MENSOM SRBIJEMaj – Podržali smo program razvoja intelektualnih potencijala dece koji sprovodi Mensa Srbije, odnosno Odsekza darovite Centra „Nikola Tesla”. Reč je o programu pod nazivom „NTC sistem učenja” koji se bavi razvojemfunkcionalnog razmišljanja i intelektualnih potencijala dece, posebno darovite.Zahvaljujući saradnji naše fondacije i Mense, za ovaj program do maja 2009. obučeno je oko 90 učitelja ivaspitača iz Novog Sada, Pančeva i Bačke Palanke, a u septembru su njime ovladali i učitelji iz još po jedneškole u Beogradu, Nišu i Bajinoj Bašti.Program je zasnovan na istraživanjima koja su pokazala da intelektualne mogućnosti dece zavise od brojamoždanih sinapsi, a da roditelji često, iz neznanja, sprečavaju neke korisne vežbe ili dopuštaju deci aktivnostikoje onemogućavaju razvoj ovih sofisticiranih centara, odgovornih za učenje.Program „NTC sistem učenja”, čiji su autori član borda direktora svetske Mense Ranko Rajović i predsednikMense Srbije Uroš Petrović, posebnim vežbama stimuliše razvoj i formiranje novih moždanih sinapsi, odnosnofunkcionalnog razmišljanja.26MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE

I nagradaLazar Krstić MačakOŠ Rade Dodić - VIII/2, MilutovacII nagradaJelena TaskovićOŠ Branko Ćopić - VI/1, BeogradIII nagradaĐorđe KrunićOŠ Milan Blagojević - VIII/4, LučaniJUBILEJ UNICEF ČESTITKIDecembar – Naša kompanija pridružila se obeležavanju 60. jubileja čestitki UNICEF-a, akciji koju Dečiji fondUjedinjenih nacija organizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije.Svečanost obeležavanja jubileja je počela 2. decembra 2009. godine otvaranjem izložbe „Čestitke puneživota“, u galeriji Instituta Servantes u Beogradu, a mi smo donirali modeme i godišnje internet pretplateosnovcima koji su nagrađeni za najbolje likovne i literarne radove na temu novogodišnjih čestitki.30MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE

POKROVITELJI ELEKTRIJADEMaj – Naša fondacija drugi put je 2009. godine bila pokrovitelj međunarodnih susreta studenataelektrotehnike, poznatijih pod imenom Elektrijada, čime smo nastavili odličnu saradnju sa Elektrotehničkimfakultetom u Beogradu.Elektrijada je održana početkom maja u Budvi, a učestvovali su studenti elektrotehnike i računarstva iz Srbije(Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kosovska Mitrovica), Crne Gore (Podgorica), Makedonije (Skoplje, Bitolj, Štip),Bugarske (Sofija), Bosne i Hercegovine (Banja Luka, Sarajevo, Doboj, Istočno Sarajevo, Bijeljina), Hrvatske(Rijeka, Osijek), Slovenije (Ljubljana, Maribor) i Poljske (Varšava).Organizovana su takmičenja iz 14 naučnih disciplina u oblastima elektrotehnike, informacionih tehnologijai matematike, kao i nadmetanja u ekipnim i individualnim sportovima, uz radionice, stručna predavanja iprezentacije studentskih radova. Elektrotehnički fakultet iz Beograda osvojio je prvo mesto u generalnomplasmanu na takmičenjima u naučnim disciplinama i sportu.Elektrijada je poslednjih deset godina postala najznačajniji događaj za studente elektrotehničke struke ismatra se jednim od najvećih i najbolje organizovanih regionalnih studentskih skupova.POKROVITELJI FESTIVALAEVROPSKA NEDELJA MLADIHAvgust – Naša fondacija drugi put je 2009. bila među pokroviteljima omladinskog festivala Evropska nedeljamladih «EYOUWINS», koji je održan od 17. do 24. avgusta na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, aokupio je stotinak učesnika iz 20 zemalja Evrope, Irana, SAD i Meksika.U evropskoj godini kreativnosti i inovacija, u fokusu festivala bila su pitanja kako bolje koristiti znanje ikreativnost, kako doći do inovacije, kao i teme poput interaktivne komunikacije i inovacija u kulturi. Koristećiprednosti Vojvodine kao izrazito multinacionalne sredine, prikazane su potencijalne primene inovacija ikreativnosti u razvoju interkulturalnog dijaloga, istaknut je značaj otvorenosti za nove i različite ideje i kulture,za razumevanje ali i za iniciranje promena.Festival je organizovan u saradnji Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu i nevladineorganizacije Kreativno-edukativni centar, a mi smo doprineli i zanimljivim predavanjem koje je na temukorporativne odgovornosti održala predstavnica Fondacije.MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE 31

PARTNERI U PROGRAMIMAUČENIČKOG PREDUZETNIŠTVAJun/novembar - Letnji kamp učeničkog preduzetništva u Sutomoru, koji je pokrenula norveška organizacija„Business Innovation Programs“, podržali smo treći put 2009. godine. Poklonili smo pet prenosivih računaraza otvaranje internet kafea u kampu i finansijski pomogli boravak učesnika iz Srbije, dok je naš operater u CrnojGori „Promonte“ omogućio besplatnu internet vezu za sve računare.Tema kampa je bila „Menadžment i inovacija - od poslovne ideje do proizvodnje”, a učesnici su zaduženi danaprave kreativnu organizaciju, u skladu sa potrebama potrošača. Šezdesetak učenika srednjih škola iz Srbije,Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Norveške kroz predavanja i praktični rad ovladali su znanjima i veštinamakoje će im pomoći pri zapošljavanju, a imali su priliku i da predstave svoju i nauče više o kulturi drugih.Na sajmovima učeničkog preduzetništva, koji su u novembru održani u Kragujevcu i Beogradu, organizovanoje takmičenje u tri kategorije - najbolja poslovna ideja, najbolji štand, imidž i logo i najbolji proizvod, odnosnousluga. Naša fondacija učestvovala je u izboru najboljih, a za dva preduzeća sa ukupno najboljim plasmanomobezbedićemo učešće na letnjem kampu 2010.Program učeničkog preduzetništva počiva na ideji uključivanja učenika u razvoj kompanija, na principuučenja kroz rad. Osnovna ideja je podsticanje preduzetničkog duha, a cilj da se polaznicima omogućisamozapošljavanje po završetku školovanja i da se uspostavi saradnja srednjih škola i poslovnog sveta.32MLADI, OBRAZOVANJE I NOVE TEHNOLOGIJE

Polaznici Društvenog kluba za decui mlade u Kragujevcu

Trudimo se da ukažemo da svako dete ima ustavno pravo na obrazovanje i pružimo sveinformacije o drugim zakonskim pravima i aktivnostima kojima deca mogu da se priključe,što je dragoceno jer su izvori takvih informacija vrlo retki. Takođe, nastojimo da osobeometene u razvoju podržimo da ostanu u svojim porodicama, ali i da ih obučimo zasamostalan život.Dejan Kozić,direktor Društva za pomoć osobamaometenim u razvoju Stari grad

DRUŠTVENOUGROŽENE GRUPE

DRUŠTVENI KLUBZA DECU I MLADE SA POSEBNIM POTREBAMAU partnerstvu sa Centrom za kvalitetno obrazovanje iz Kragujevca osnovali smo Društveni klub za decu i mladesa posebnim potrebama. Sem značajne finansijske pomoći, donirali smo računarsku opremu, eduktivnozabavnematerijale, nameštaj i pomogli adaptaciju prostorija kluba, koji je formiran u Specijalnoj školi zaosnovno i srednje obrazovanje „Vukašin Marković“.Posebne i zajedničke psiho-socijalne i obrazovne radionice sa vršnjacima doprinose da deca s posebnimpotrebama steknu samopouzdanje kroz svest o vlastitim potencijalima, da razvijaju te potencijale i nauče kojasu njihova prava i odgovornosti. Istovremeno, zajedničke aktivnosti ruše predrasude, pomažu u spoznavanju iprihvatanju sličnosti i razlika i olakšavaju uključivanje dece sa posebnim potrebama u društvo.Čajanke, karaoke, društvene igre i kreativne radionice - muzičke, dramske i sportske - omogućuju im ne samoda uče, već i da se druže i zabave.36DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE

Druženje uz domine,Društveni klub za decu i mlade u Kragujevcu

Naručje, Info centar „Živimo zajedno“ opštine Stari grad

INFO CENTAR ZA POMOĆOSOBAMA OMETENIM U RAZVOJUApril - Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju beogradske opštine Stari grad iniciralo je osnivanjetelefonskog informativnog centra, koji osobama ometenim u razvoju, njihovim porodicama i starateljima nudibesplatne stručne savete i informacije kako da prevaziđu specifične svakodnevne probleme.Kako je briga o društveno ugroženim grupama među prioritetima naše fondacije, podržali smo osnivanje i radovog jedinstvenog servisa, obezbedivši besplatnu telefonsku liniju, internet i kompletnu logističku i tehničkupodršku.Centar pod nazivom „Živimo zajedno“ počeo je da radi u aprilu 2009. godine, a korisnici besplatnim pozivommogu da dobiju informacije i savete stručnjaka iz oblasti prava, socijalne, zdravstvene zaštite, obrazovanja ilibilo kog drugog aspekta života osoba sa posebnim potrebama. Istovremeno, sugestije korisnika usmeravajuse ka specijalizovanim institucijama i organizacijama i dopunjava se baza podataka o problematici osobaometenih u razvoju.DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE 39

PODRŠKA CENTRU ZA SAMOSTALNI ŽIVOTOSOBA SA INVALIDITETOMNovembar - Centar za samostalni život invalida u Nišu pokrenuo je projekat „I mi smo tu”, s ciljem da osposobirazličite kategorije osoba sa invaliditetom za rad na računaru i upotrebu interneta. Naša fondacija podržalaje ovu inicijativu i 5. novembra uručili smo Centru četiri računara sa specijalnom opremom i programomprilagođenim različitim oblicima invaliditeta, kao i skener, diktafon i besplatan internet.Nove kompjuterske veštine korisnicima programa omogućuju veću samostalnost, da bolje iskoriste svojepotencijale i da se kvalitetnije socijalizaciju. Ideja je i da se novim veštinama osnaži njihovo samopouzdanje iolakša zapošljavanje.Centar za samostalni život invalida u Srbiji osnovan je 1996. godine i okuplja osobe sa različitim vrstamaprvenstveno telesnog invaliditeta, koje povezuju zajedničke potrebe i interesi. Sedište centra je u Beogradu, aima pet podružnica u Srbiji, među kojima je i podružnica u Nišu.POMOĆ KONJIČKOM KLUBU „BEOGRAD”Maj – Pomogli smo natkrivanje manježa na Beogradskom hiprodromu i tako omogućili članovima Konjičkogkluba „Beograd” da treniraju tokom cele godine, budući da nisu imali nijedan natkriveni objekat za treningetokom loših vremenskih uslova.Sada su treninzi mogući i u periodu od novembra do aprila, u kom su prethodnih godina obustavljani zboghladnoće, kiše i snega. Svečano otvaranje manježa obeleženo je koktelom 2. maja, kojem su prisustvovalivisoki zvaničnici među kojima i predsednik Srbije Boris Tadić, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, kao irukovodioci Telenora.Konjički klub „Beograd” jedan je od tri najstarija konjička kluba u gradu, organizuje terapijsko, rekreativnoi sportsko jahanje, ima najviše registrovanih takmičara u kategoriji dece do 14 godina i fokusiran je na radsa najmlađima. Klub ima 150 članova od kojih su najuspešniji takmičari osvajali nagrade na nacionalnimprvenstvima u preskakanju prepona i dresuri.Saradnja kluba sa ustanovama za brigu o deci bez roditeljskog staranja i o deci sa posebnim potrebamadodatno nas je zbližila, s obzirom da je pomoć ugroženim društvenim grupama jedan od naših prioriteta.40DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE

Svečano otvaranje manježa Konjičkog kluba ,,Beograd”na Beogradskom hipodromu, na slici:Boris Tadić, predsednik Republike Srbije,Ana Krstić, menadžerka Telenor fondacije,Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda,Tatjana Tadić, supruga predsednika Republike Srbije,Ćel-Morten Jonsen, generalni direktor Telenora d.o.o.

PODRŠKA KAMPANJI PROTIV GLADI U SRBIJIOktobar – Fond B92 pokrenuo je kampanju „Hrana za sve” kako bi skrenuo pažnju javnosti na problemgladnih u Srbiji. Inicijalna akcija jednodnevnog štrajka glađu održana je 16. oktobra, na Svetski dan hrane, aučestvovalo je gotovo 700.000 građana Srbije.Sem poziva našim zaposlenima da se priključe javnom štrajku glađu, kampanju smo pomogli i ustupanjembroja 2500, preko kojeg građani mogu da doniraju po sto dinara u fond za pomoć gladnima.Podatak da u Srbiji ima oko 700.000 ljudi koji svakodnevno gladuju najuverljivije svedoči o opravdanosti ove akcije.Kampanja „Hrana za sve” je dugoročna i u okviru nje će se prikupljati pomoć za gladne, podsticati otvaranjenovih narodnih kuhinja i uspostavljanje institucionalnih okvira za poboljšanje položaja ljudi koji ne mogusamostalno da obezbede uslove za normalan život.PARTNERI U NAGRAĐIVANJUNAJBOLJE GRAĐANSKE INICIJATIVEJun – Saradnju sa fondom „Mesta u srcu”, koju smo počeli pre tri godine, nastavili smo 2009. podrškomnagrađivanju najpozitivnijeg projekta građanske inicijative. Konkurs je organizovan četvrti put, a osim vrednihpoklona koje smo obezbedili za nagrađene, učestvovali smo u izboru najboljih, dok je izvršna direktorkakorporativnih komunikacija Telenora u Srbiji Sandra Štajner postala član Upravnog odbora Fonda „Mesta usrcu“.Od 20 projekata koji su ušli u uži izbor i pokazali da je ljude moguće okupiti, motivisati i pokrenuti, pobedila jegrađanska inicijativa „Majka Hrabrost“ koja se bavi situacijom u porodilištima u Srbiji i fokusira se na ponašanjezaposlenih, zastarele i nehumane bolničke protokole i na korupciju. Na svečanosti 18. juna u Skupštini gradaBeograda proglašen je pobednik konkursa i uručena drvena statua, rad akademskog vajara Nenada Vacića.Prema konkursu, za najpozitivniji projekat građanske inicijative mogli su da budu prijavljeni programi koji surealizovani u 2008. godini, bave se problemima zajedničkim za veći broj ljudi u lokalnim zajednicama, donosepozitivne promene u tim zajednicama i u realizaciju su, na različite načine, uključili građane i druge aktere(poslovni sektor, lokalnu vlast ili institucije).42DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE

Nagrada najboljoj građanskoj inicijativi na konkursu „Mesta u srcu“,rad akademskog vajara Nenada Vacića

DONATORI BOŽIĆNOG BAZARADecembar – Naša kompanija treći put je 2009. godine bila među donatorima „Božićnog bazara“, humanitarneakcije Međunarodnog kluba žena čiji je prihod namenjen socijalno najugroženijim ljudima u Srbiji.Bazar je održan 6. decembra na Beogradskom sajmu, a na štandovima ambasada 36 zemalja učesnica moglisu da se kupe rukotvorine, odeća, suveniri i drugi proizvodi, uz degustaciju pića i specijaliteta nacionalnihkuhinja i zabavne sadržaje za decu. Osim finansijske podrške, donirali smo 20 digitalnih foto ramova za lutrijukoja je organizovana na bazaru.Samo od prodaje je prikupljeno oko 6,5 miliona dinara i taj novac namenjen je za pomoć društveno ugroženimi interno raseljenim licima, starijim osobama, žrtvama nasilja i trgovine ljudima, deci sa posebnim potrebamai obrazovanju romske dece.Međunarodni klub žena je neprofitna organizacija koja okuplja oko 200 članica iz 42 zemlje - žena iz diplomatskihi međunarodnih poslovnih krugova koje volonterski učestvuju u humanitarnim aktivnostima. Božićni bazar uBeogradu Klub je organizovao deveti put, a u Srbiji je 2009. sponzorisao 18 humanitarnih akcija.ZA KVALITETNO INFORMISANJEO ŽIVOTU OSOBA SA INVALIDITETOMOktobar – Naša fondacija drugi put je 2009. godine bila generalni pokrovitelj međunarodne filmskemanifestacije „Uhvati sa mnom ovaj dan”, čiji je cilj da podstakne kvalitetno informisanje javnosti o pravima,aktivnostima i dostignućima osoba sa invaliditetom i doprinese prihvatanju različitosti u društvu.U novosadskom bioskopu Art od 7. do 18. oktobra organizovan je seminar za novinare o pravilnom izveštavanjuo problemima osoba sa invaliditetom, u takmičarskom i revijalnom delu prikazano je 30 kratkometražnihdokumentarnih filmova na tu temu iz Srbije, Austrije, Slovenije i Hrvatske, uz bogat prateći program i izložbufotografija „Neverovatne priče neprimetnih života“ italijanskog umetnika Marija Boče (Mario Boccia).Nagrađeni su filmovi „Pogled u stranu“ Filipa Čolovića (Beograd) za najbolje filmsko ostvarenje, „U zemljimalog princa“ Blagoja Lupe (Beograd) za najbolji scenario, „Happy End“ grupe autora iz Sente za najboljiprikaz inkluzije, „Život sa vedrije strane“ Silvije Pašajlić (Čačak) za najpodsticajniji film i „O kišnom danu“ NikoleRadina (Austrija) za najemotivniji film. Filip Ćolović nagrađen je za doprinos filmskom stvaralaštvu posvećenomosobama sa invaliditetom, Denis Pilepić (Rijeka/Hrvatska) za filmski opus, a Tamara Milenković (Obrenovac)dobila je plaketu kao najmlađa učesnica za filmski debi.Festival organizuju novosadska Omladinska nevladina organizacija i NVO „Parnas”, a deo programa omogućilisu Gete institut i Italijanska kooperacija za razvoj u Srbiji.44DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE

Korisnice Centra za samostalni život invalida u Nišu

Deca sa Kosova i Metohije u poseti Norveškoj

Gosti i domaćini, poseta NorveškojDECA SA KOSOVA I METOHIJEU POSETI NORVEŠKOJSeptembar - Na poziv Udruženja Srba „Kosovo i Metohija” iz norveškog grada Lilehamera, Crveni krst Srbijeorganizovao je boravak dece iz kosovskih enklava u Norveškoj, a naša fondacija finansijski je pomogla ovuinicijativu. Mališani sa Kosova i Metohije, njih dvadeset troje uzrasta od osam do 16 godina, bili su gostiporodica članova Udruženja od 3. do 14. septembra.Domaćini su im priredili zanimljiv program – obilazak znamenitosti Osla i još šest norveških gradova (Lilehamer,Jovik, Pošgrun, Langhus, Dal i Šien) i brojne sportsko-rekreativne sadržaje. Svoj deci ovo je bila prva vožnjaavionom.

Osmeh, hipoterapijski kurs u Novom SaduPODRŠKA KURSU JAHANJA ZA DECUOBOLELU OD CEREBRALNE PARALIZESeptembar – Podržali smo kurs terapijskog jahanja za decu koja boluju od cerebralne paralize, osmišljenprema posebnom programu Udruženja za terapijsko jahanje „Hipotens” iz Novog Sada.Program hipoterapije koji sprovodi tim voditelja terapijskog jahanja, trenera, fizioterapeuta i volontera,orijentisan je ka poboljšanju grube mišićne snage i ravnoteže i ka smanjenju nekontrolisanih kontrakcijamišića, kao indikatora poboljšanja zdravstvenog stanja obolelih od cerebralne paralize.Dokazano je da ovaj vid terapije ima blagotvorno dejstvo na zdravlje dece, jer utiče na poboljšanje ravnoteže,koordinacije pokreta i motornog planiranja, podstičući samopouzdanje obolelih i njihovo interesovanjeza sopstveni život. Cilj programa je promocija i afirmacija terapijskog jahanja kao rehabilitacione i sportskeaktivnosti namenjene osobama sa posebnim potrebama.Naša fondacija i 2008. godine podržala je hipoterapijski kurs pod nazivom „Kasom kroz svet tišine”, koji jerealizovan u saradnji sa organizacijom „Otvoreni krug” iz Pančeva i Konjičkim klubom „Kremen”.48DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE

Čas terapijskog jahanja

Kamp alpinizma na KopaonikuPODRŠKA KAMPU ALPINIZMAZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJAAvgust - Savez ekstremnih sportova, uz našu podršku, u leto 2009. godine organizovao je na Kopaoniku kampalpinizma za štićenike Doma za nezbrinutu decu „Moša Pijade“ iz Beograda i za decu iz hraniteljskih porodicaiz Jagodine. Od kada smo počeli da sarađujemo sa Savezom, pomogli smo dva zimska i četiri letnja kampaalpinizma za decu bez roditeljskog staranja.Negovanje tolerancije i timskog duha, uvažavanje različitosti i sticanje novih znanja i veština osnovni suciljevi kampa. Najveći deo vremena u kampu ispunjen je sportskim aktivnostima, psihološkim, edukativnim ikreativnim radionicama, ali i druženjem i slobodnim aktivnostima.Mlađe grupe polaznika pokazale su najviše interesovanja za crtanje i origami, dok su stariji aktivno savlađivaliveštine komunikacije, obuku u pružanju prve pomoći i dobili stručne savete o profesionalnoj orijentaciji,kao i o prevenciji zaraznih bolesti i maloletničke trudnoće. Sve to, uz mnogo sportskih turnira i razgovora oplaninarenju, geografiji, važnim istorijskim visokogorskim ekspedicijama i lekovitom bilju.50DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE

UČENJE NA DALJINUZA DECU SA RAZVOJNIM HENDIKEPOMSeptembar – U saradnji sa Školom za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović” iz Novog Sada pokrenulismo projekat učenja na daljinu – interaktivni portal „Milanče” namenjen deci sa razvojnim hendikepom.Nastavnici ove škole razvili su osnovne programe pomoću kojih je, putem interneta, deci dostupno obrazovanjeiz srpskog jezika, matematike, prirodnih i društvenih nauka. Planirano je da portal bude obogaćen novimnaučnim oblastima, testovima znanja i virtuelnom učionicom koja će im omogućiti bolju komunikaciju sanastavnicima i vršnjacima, kao i da gradivo prelaze sopstvenom dinamikom.Portal „Milanče” deci sa posebnim potrebama omogućava da kompletiraju osnovno školsko obrazovanje, darazviju sopstvene kompjuterske veštine i eventualno nastave školovanje i usavršavanje.U kontekstu posebnih potreba u obrazovanju, projekat promoviše nove koncepte učenja na daljinu ielektronskog učenja, a sadrži i uputstva za nastavnike za rad sa specifičnim kategorijama učenika i informacijeo seminarima. Posedovanje računara i interneta i osnovna računarska pismenost korisnika jedini su uslovi zakorišćenje ovog medija.DRUŠTVENO UGROŽENE GRUPE 51

S obzirom da su umetnost i kultura u Srbiji u nezavidnom položaju i da je izostalatransformacija sistema umetnosti, podrška velikih korporacija od presudnog jeznačaja za njihov opstanak i razvoj. Posebno je važna za mlađe generacije umetnikai revalorizaciju vrednosti, jer nam približava u svetu aktuelan model saradnje velikihkompanija i umetnika.Petar Mirkovićčlan Udruženja likovnih umetnika Vojvodine

KULTURAI UMETNOST

Umetnik Marko Stojanović,autor murala u Somboru

ULEPŠAVAMO GRADOVE SRBIJEJun/jul - Projekat „Pokreni grad“, koji realizujemo u saradnji sa platformom “Kiosk” iz Beograda a podrazumevaoslikavanje murala u 19 gradova Srbije, nastavili smo tokom leta 2009. otkrivanjem murala u Somboru i Zaječaru.Na fasadama zaječarskog Centra za decu i omladinu ometenu u razvoju i Gradske uprave od 22. juna nalazese murali Mladena Hrvanovića - mede na točkovima, simbol prošlogodišnje multimedijalne izložbe “SilentSociety“ posvećene deci sa invaliditetom.Mural umetnika Marka Stojanovića od 3. jula krasi ugao somborskih ulica kralja Petra Prvog i Čitaoničke - naoslikanom ekranu mobilnog telefona ispisane su koordinate umetnika dok oslikava fasadu i tekst „I ja tebe... lj”.“Zadovoljstvo nam je da gradove Srbije ulepšamo delima savremene umetnosti, da angažujemo mladeumetnike, oživimo mural kao medij koji je u našoj umetničkoj sredini gotovo zaboravljen i inspirišemo lokalnevlasti da nastave da uređuju svoje gradove. Posebno raduje saznanje da su murali za kratko vreme postaliobeležja ovih gradova, mesto okupljanja, sastanaka…”, ističe menadžerka Telenor fondacije Ana Krstić.Osim podrške odluci Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da status gradova dobije 19 opštinau Srbiji, ovim projektom želimo da podstaknemo njihov urbani razvoj, afirmišemo saradnju umetnika i lokalnihzajednica, unapredimo javni prostor i oplemenimo život ovih sredina. Ti gradovi su Vranje, Zrenjanin, Kraljevo,Kruševac, Pančevo, Smederevo, Užice, Subotica, Šabac, Novi Pazar, Valjevo, Sremska Mitrovica, Čačak,Požarevac, Leskovac, Loznica, Zaječar, Sombor i Jagodina.KULTURA I UMETNOST 55

Ćel-Morten Jonsen, generalni direktor Telenora d.o.o. i Sandra Štajner,direktorka korporativnih komunikacija Telenora d.o.o.na otvaranju izložbe Telenorove kolekcije

PODRŠKA DECENTRALIZACIJIKULTURNOG ŽIVOTA SRBIJEMaj 2008/novembar 2009. – Naša kolekcija savremene srpske umetnosti, koja je 2008. godine prvi putpredstavljena javnosti u umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, tokom 2009. izložena je uNovom Sadu, Vršcu, Čačku, Nišu i Kraljevu. Sve izložbe bile su dobro posećene, a organizovane su kao podrškalokalnih vlasti projektu kulturne decentralizacije.Dela savremenih srpskih umetnika iz naše kolekcije u januaru su bila postavljena u Muzeju savremeneumetnosti Vojvodine u Novom Sadu, u februaru u Kulturnom centru u Vršcu, u martu u galeriji „NadeždaPetrović” u Čačku, a izložbi koja je u junu organizovana u Galeriji „Srbija” u Nišu prisustvovali su i čelniciTelenora, predvođeni generalnim direktorom Ćel-Mortenom Jonsenom. U novembru je kolekcija postavljenau Narodnom muzeju u Kraljevu.Na svim izložbama posetiocima su bili dostupni Telenorovi servisi za detaljnije informacije o umetnicima ikolekciji, koja se može pogledati i na našem WAP portalu wap.telenor.rs/kolekcija i u virtuelnoj galeriji na sajtukompanije www.telenor.rs/kolekcija.Našu umetničku kolekciju čine slike, skulpture, prostorne instalacije i fotografije poznatih, ali i još neafirmisanihumetnika iz Srbije. Kolekcija je referentan pregled novije srpske umetnosti i broji više od 160 radova 55domaćih stvaralaca, a predstavlja prvo sistematsko ulaganje jedne kompanije u savremenu srpsku umetnost.Formirali smo je u saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Remont, s ciljem da podstaknemo razvojumetničke produkcije i tržišta umetnosti u Srbiji.Kolekcija se nalazi u poslovnim prostorijama Kompanije u Beogradu, a od 2009. dela savremenih srpskihumetnika krase i naše poslovne prostorije u Nišu i Novom Sadu. Reč je o umetnicima uglavnom iz tih regiona- Milanu Nešiću i Nikoli Džafu iz Novog Sada, Perici Donkovu i Borisu Kandolfu iz Niša, Miodragu Krkobabićuiz Kraljeva, Urošu Đuriću iz Beograda, Žarku Vučkoviću iz Gornjeg Milanovca, Branislavu Nikoliću iz Šapca iGoranu Dimiću iz Kragujevca.KULTURA I UMETNOST 57

Ana Krstić, menadžerka Telenor fondacijesa umetnicima i partnerima iz BELEF-a,ispred Bluovog murala u Pop Lukinoj ulici u BeograduSUPER-ZIDOVI NA POKLON BEOGRADUJul/avgust 2009. – Naša fondacija Beogradu i Beograđanima poklonila je pet murala koje su tokom leta 2009.godine, u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF), na fasadama centralnih gradskih opština oslikalirenomirani srpski i svetski umetnici. Najznačajniji umetnici svetskog uličnog slikarstva Blu, Valerio Beruti iMarijus Varaš, koji radi pod pseudonimom M-Citty, oslikali su murale na fasadama Savskog venca i Staroggrada, dok su svojim radovima zidove Vračara ulepšali srpski umetnici Biljana Đurđević i Vladimir Perić Talent.Blu je na dvadesetak metara visokoj fasadi zgrade u Pop Lukinoj ulici nacrtao portret u maniru tipičnom zaovog svetski poznatog muralistu, Valerio Beruti, poznat po crtežima dečjih karaktera, na zgradi osnovne škole„Petar Petrović Njegoš“ naslikao je devojčicu, dok je Marijus Varaš zid zgrade u Durmitorskoj ukrasio svojimviđenjem grada budućnosti. Mural Biljane Đurđević na 25 metara visokoj fasadi u Mileševskoj ulici, u blizinibazena Sportskog centra Vračar, prikazuje tri žene kako se kupaju, dok je Vladimir Perić Talent na zidu Osnovneškole „Sveti Sava“ oslikao krivuljare, nekada neizostavan a danas gotovo zaboravljen deo opreme za crtanje.Projekat oslikavanja murala u Beogradu pod nazivom „Super zid“ (SuperWall) idejni je nastavak kampanje„Pokreni grad“, u okviru koje darujemo muralima 19 gradova u Srbiji. Oba projekta realizovali smo u saradnjisa Platformom za savremenu umetnost „Kiosk“. Ovim smo nastavili i saradnju sa BELEF-om započetu 2008.godine projektom „Art2sitON“, kada smo gradu darovali 50 betonskih klupa koje su dizajnirali beogradskiumetnici a postavljene su duž obala Save i Dunava i u gradskim parkovima.58KULTURA I UMETNOST

Bluov mural u Pop Lukinoj ulici

Mural Marijusa Varaša u Durmitorskoj ulici

Miodrag Stojadinović, autor murala u Šapcu

Zaboravljeni krivuljari, mural Vladimira Perića,Talenta na Osnovnoj školi ,,Sveti Sava” na Vračaru

Umetnik Mladen Hrvanović,autor murala u Zaječaru

Mural Valerija Berutija u Resavskoj ulici

Aleksandar Dimitrijević, autor murala u Užicu

UMETNIČKI KALENDAR TELENORA -SIMBOL LEPOTE PRIRODEDecembar - Naš kalendar za 2010, čije su autorke arhitekte Nataša Ilinčić i Jugoslava Kljakić, u znaku jebogatstva i lepote prirode, a čini ga 12 krugova na kojima su ispisane poruke o značaju očuvanja životnesredine. Može se koristiti i kao ukrasni magnet, podmetač za čašu ili kutija za nakit.Primena novih tehnologija, kombinovanje prirodnih materijala i neiskorišćenog otpada u radu, kao i želja dase dođe do kreativnih odgovora na savremenu ekološku krizu, vrednosti su koje su nas spojile sa autorkamai organizacijom „od – do“ poznatom po promovisanju održivog pristupa u dizajnu. „Cilj nam je da korisnikauključimo u aktivno upotrebljavanje predmeta koje dizajniramo i ostavimo mu prostora da sam deluje. Uisto vreme i da nenametljivo podsećamo na jednu od najvažnijih tema današnjice - ekologiju“, ističe NatašaIlinčić.Ovo je treći kalendar koji smo uradili u saradnji sa umetnicima iz Srbije, a promovisan je 21. decembra u našemEkspo centru, u prisustvu velikog broja zvanica iz javnog i kulturnog života.Kalendar za 2008. „Naš zid, tvoj izazov“ priredio je Aleksandar Maćašev, a predstavljao je reprodukciju 12najboljih radova sa konkursa za dizajn Telenorovih tapeta, dok je drugi - „Novo lice grada“ Igora Oršolića -predstavio projekat oslikavanja murala u gradovima Srbije. Zajedničko za sve naše kalendare jeste da imajuvišestruku namenu i neograničeno dugo mogu da ostanu uz korisnika.66KULTURA I UMETNOST

„Okreni i kreni“, Telenorov umetnički kalendar za 2010.

Više od milijardu i po kesa proizvede se za godinu dana u Srbiji.Svaki stanovnik Srbije iskoristi 150 plastičnih kesa tokom jedne godine.Oko 290 kilograma otpada godišnje generiše prosečni građanin Srbije.Izvor: Beogradski ekološki centar

OČUVANJEŽIVOTNE SREDINE

Radnici Telenora pošumljavajuNacionalni park „Tara“PARTNERI U POŠUMLJAVANJUNACIONALNOG PARKA „TARA”Oktobar/novembar - Saradnju sa prvim srpskim ekološkim fondom „Ekotopija” nastavili smo 2009. godinepodrškom akciji pošumljavanja Nacionalnog parka „Tara” i recikliranjem starih mobilnih telefona.Naši zaposleni 31. oktobra zasadili su 200 sadnica u delu planine koji je pre dve godine stradao u požaru, doksu građani koji su početkom novembra postali naši korisnici dobili potvrdu o podršci akciji pošumljavanja, atime i priliku da „usvoje” po jedno drvo i obezbede njegovo dvogodišnje održavanje. Istovremeno, oni koji sudoneli stare mobilne telefone na reciklažu dobili su posebno povoljne ponude.70OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Radnik Telenora Dušan Gligorijeviću akciji pošumljavanja predelastradalog u požaru

Kreativno oživljavanje grada,učesnici u projektu Telenora i Beogradskog ekološkog centra

UREĐUJEMOZAPUŠTENE PROSTORE U BEOGRADUMaj/oktobar – Naša fondacija među pokretačima je ekološkog projekta za uređenje zapuštenih prostora uBeogradu, u kojem su učestvovali učenici beogradskih škola i brojni umetnici, a obuhvatio je desetak značajnihgradskih lokacija.Otvoreni bioskopi na Vračaru i Zvezdari, letnja pozornica na Košutnjaku, dvorište zapuštene Fabrike kugličnihležajeva, Pionirski grad u Košutnjaku, školsko dvorište Učeničkog doma Srednje železničke škole, Zvezdanigaj i još nekoliko lokacija u Zvezdarskoj šumi tokom 2009. godine očišćeni su, sređeni, oslikani i oplemenjeniumetničkim delima zahvaljujući umetnicima i beogradskim osnovcima i srednjoškolcima.Cilj je bio da se, uz korišćenje isključivo ekoloških materijala, ova mesta urede, da im se da nova upotrebna i estetskavrednost, a da se istovremeno kod mladih podstakne razvoj kreativnosti i ekološke svesti. U projektu je učestvovalooko hiljadu učenika, koji su na radionicama imali priliku da se upoznaju sa procesom umetničkog stvaranja.Oslikani zidovi, klupe i druge umetničke intervencije ostaće na poklon Beogradu, a mladi koji se na tim mestimaokupljaju znaće da zajednica brine o njima.Razvoj ekološke svesti i očuvanje životne sredine jedan je od ključnih prioriteta naše kompanije i veoma smoponosni na projekat „Reciklaža pejzaža: Budi kreativan - oživi grad“, koji smo realizovali u saradnji sa Beogradskimekološkim centrom i pod pokroviteljstvom Skupštine grada i Sekretarijata za sport i omladinu. Ovim projektompridružili smo se kampanji Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije pod nazivom „Očistimo Srbiju“.OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE 73

NAGRADA ZA DOPRINOSOČUVANJU ŽIVOTNE SREDINEDecembar – Naša kompanija dobila je nagradu za doprinos očuvanju životne sredine „Zeleni IT globus“ za2009. godinu, za akciju recikliranja mobilnih telefona.„Zeleni IT Globus“, koji se dodeljuje u okviru godišnjih priznanja časopisa „Mikro“ za izuzetna ostvarenja uoblasti informatike, računarstva i telekomunikacija, pripao nam je za kampanju reciklaže starih mobilnihtelefona, u kojoj smo od 2007. godine prikupili više od 75.000 aparata (oko osam tona potencijalnogelektronskog otpada).Izvršna direktorka korporativnih komunikacija Telenora u Srbiji Sandra Štajner istakla je da je očuvanje životnesredine i podizanje svesti građana o značaju ekoloških tema među prioritetima Telenor Grupe u svim zemljamau kojima poslujemo i najavila dodatno unapređenje ekoloških standarda u 2010. godini. Svečana dodelanagrada organizovana je 2. decembra.PRIZNANJE ZA IZVEŠTAVANJEO ODRŽIVOM RAZVOJUNovembar - Naša kompanija 18. novembra dobila je priznanje za izveštaj o održivom razvoju od međunarodnekonsultantsko-revizorske kompanije „Diloit“ (Deloitte), koja je organizovala ovaj regionalni konkurs.U nadmetanju su učestvovale 34 kompanije – 27 iz Mađarske, četiri iz Srbije i tri iz Hrvatske, a glavnu nagradu “GreenFrog”, za najbolji godišnji izveštaj o održivom razvoju, dobila je mađarska kompanija “Audi Hungaria Motor”.Istakavši da ovakvi konkursi afirmišu evropsku politiku smanjenja emisije ugljen-dioksida i inovacija u oblastizaštite životne sredine, predstavnik Privredne komore Srbije i član žirija Dejan Trifunović pohvalio je naporekompanija da izveste i o očuvanju životne sredine, posebno što je reč o dobrovoljnom naporu a ne o obavezi.U godišnjim izveštajima, kompanije se fokusiraju uglavnom na finansijske pokazatelje poslovanja, a samoretke se trude da pažnju posvete i ekološkim i drugim aspektima.74OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Učenici beogradskih školau akciji uređenja zapuštenih gradskih prostora

Izveštaj o korporativnoj odgovornosti za 2009.IzdavačTelenor d.o.o.Za izdavačaSandra ŠtajnerGlavni i odgovorni urednikAna KrstićUrednikKatarina PanićTekstove priredilaAna LukovićKonsultantDina JonsenFotografijeIvan Zupanc / Andreja Leko / Ana AdamovićPREVODVuk TošićGrafičko oblikovanjeGrey Worldwide / Grey BelgradeBaje Pivljanina 3911000 BeogradKontakt redakcijeTelenor - Sektor eksternih komunikacijaOmladinskih brigada 9011070 Novi Beogradwww.telenor.rsfondacija@telenor.rsŠtampaPublikumTiraž500Beograd, 2010.

autor/ime slikeTelenor d.o.o. član je asocijacije u Srbiji koja je deo globalne inicijative za povezivanje društveno odgovornihkompanija sa agencijama Ujedinjenih nacija, privredom, vladama i civilnim društvom. Ova najveća svetskadobrovoljna inicijativa, nazvana Globalni dogovor UN, pokrenuta je radi unapređenja deset univerzalnoprihvaćenih principa o zaštiti ljudskih i radnih prava, očuvanju životne sredine i borbi protiv korupcije.