УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf
УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf
У табели 5.3.3.2. приказане су технички и економски ефекти применепредложених мера уштеде на конкретни објекат, са препоручениминвестиционим пакетима.Табела 5.3.3.2. Рекапитулација предложених мера уштеде енергије и очекивани ефектиПредложене мере уштедеенергијеПроценапотребнеинвестицијеОчекивана годишњауштеда у потрошњиенергијеПериодотплатеинвестицијеУштеда уодносу наукупне енерг.потребеUS$ kWh/год.US$/год.год. %1. Реконструкција крова 28.552 117.633 5.034 5,7 13,9%2. Уградња нових ПВЦпрозора91.780 289.293 12.379 7,4 34,2%3. Реконструкција прозора 42.360 283.622 12.136 3,5 33,5%4. Изолација спољнихзидова31.949 98.230 4.203 7,6 11,6%5. Изолација подрумскогпростора3.757 3.817 163 23,0 0,5%6. Изолација цевовода 293 3.215 138 2,1 0,4%7. Регулација температуре 5.001 109.918 4.703 1,1 13,0%8. Уградња регулационихвентила5.880 16.911 724 8,1 2,0%9. Замена типа осветљења 4.500 13.245 1.142 3,9 1,6%Инвестициони пакети који подразумевају примену предложених мера#1. предложене мере: 1, 3, 6, 7и 980.706 590.862 19.383 4,2 50,4%#2. предложене мере: све 214.072 836.713 27.147 7,89 71,9%#3. предложене мере: 1, 3, 5, 6и 7162.211 405.297 12.799 12,67 35,4%#4. предложене мере: 1до 7 167.212 660.821 20.868 8,01 57,7%#5. предложене мере: 1, 2, 3и 9156.781 585.480 19.213 8,16 49,9%#6. предложене мере: 1-4, 6, 7и 9167.955 671.867 21.941 7,65 57,5%Побољшање укупне енергетске ефикасности постојећег објекта не значи увек иукупно реновирање објекта, већ се може ограничити на оне делове који сунајбитнији за енергетску ефикасност објекта и који су економски оправдани.Реконструкција и примена предложених мера мора да буде у сагласности сафункцијом и карактером зграде, али оно што је нарочито важно је могућност дасе додатни трошкови, који су потребни за реконструкцију, поврате у разумномвременском периоду (у односу на очекивани технички животни векинвестиције), на основу кумулативних уштеда енергије остварених управопредметном реконструкцијом.Велики део јавних објеката у Србији има сличне проблеме и сличан нивоенергетске ефикасности. Мере уштеде енергије приказане примеромпредстављају типичне мере уштеде применљиве у већини јавних објеката уСрбији.93
5.4. Идентификација и припрема пројеката реконструкције јавногосветљења5.4.1. Постојеће стањеУкупна потрошња електричне енергије у сектору јавног осветљења у Србијиизноси око 350 GWh годишње, што представља око 2,3% индустријскепотрошње електричне енергије или 1,1% укупне потрошње електричне енергије.Трошак за електричну енергију за потребе јавног осветљења у Србији износиоко 15 милиона евра годишње.Квалификација стања у систему јавног осветљења може се вршити на основуиндикатора енергетске ефикасности. Они се могу формулисати на неколиконачина: потрошња електричне енергије за јавно осветљење по становникугодишње (kWh/ст. год.), потрошња електричне енергије за јавно осветљење попојединачном извору светлости (kWh/свт. год.), потрошња електричне енергијеза јавно осветљење по км осветљене улице (kWh/км год.) и сл. Иако у Србији досада није рађена свеобухватна и детаљна анализа потрошње енергије за јавноосветљење, на основу неких испитивања мањег обима могуће је са сигурношћутврдити да је она врло висока и то далеко изнад просека европских земаља. Наслици 4.8.1. приказане су просечне годишње потрошње електричне енергије ујавном осветљењу у Србији за неколико општина и поређење са одговарајућимподацима ЕУ и Аустрије 9 .АриљеБеоградГорњи МилановацКладовоЛазаревацЛозницаНови КнежевацВрањеКрушевацЗајечарМањи град (А)Грац (А)Слика 5.4.1.1. Просечна годишња потрошња електричне енергије посветиљциУкратко, основне карактеристике стања система јавног осветљења у Србији су:• застарелост и опште лоше стање светиљки,• незадовољавајући квалитет осветљења,• релативно велика потрошња електричне енергије,9 Извор: Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије 2005.94
- Page 44 and 45: Уредбом којом се ур
- Page 46 and 47: Табела 3.4.1. Пример р
- Page 48 and 49: искључени из енерг
- Page 50 and 51: По реализацији ини
- Page 52 and 53: Потрошња електричн
- Page 54 and 55: Закључак који прои
- Page 56 and 57: 3.6. Индикатори енер
- Page 58 and 59: Табела 3.6.2. Индикат
- Page 60: Табела 3.6.5. Индикат
- Page 65 and 66: уштеде. Град или је
- Page 67 and 68: Следећи кораци, као
- Page 69 and 70: • Постоји велики б
- Page 74 and 75: 5. PROJEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI
- Page 76 and 77: опреме или материј
- Page 78 and 79: Динамички критериј
- Page 80 and 81: дисконтним стопама
- Page 82 and 83: • заштита животне
- Page 84 and 85: речима, врши се пор
- Page 86 and 87: Избор мера уштеде е
- Page 88 and 89: Наставак табеле 5.3.1
- Page 90 and 91: фази учествују про
- Page 92 and 93: Економски гледано,
- Page 96 and 97: • Високи трошкови
- Page 98 and 99: Инсталација саврем
- Page 100 and 101: реално стање одржа
- Page 102 and 103: Према закону о јавн
- Page 104 and 105: Табела 5.4.4.4. Трошко
- Page 106 and 107: Слика 5.5.1. Алгорита
- Page 108 and 109: 5.5.1. Примери инстал
- Page 110 and 111: Технички детаљи ов
- Page 112 and 113: садашњих 5,8 W/m 2 K за
- Page 116 and 117: 6. ZAKQU^AK , , ,
- Page 120 and 121: 7. PRILOZI7.1. 7.1. 10 1
- Page 122 and 123: Табела 7.8. Састав и
- Page 124: Финална енергија----
- Page 129 and 130: [17.] Carl Bro SA, Агенција
- Page 131: (Неформални превод
5.4. Идентификација и припрема пројеката реконструкције јавногосветљења5.4.1. Постојеће стањеУкупна потрошња електричне енергије у сектору јавног осветљења у Србијиизноси око 350 GWh годишње, што представља око 2,3% индустријскепотрошње електричне енергије или 1,1% укупне потрошње електричне енергије.Трошак за електричну енергију за потребе јавног осветљења у Србији износиоко 15 милиона евра годишње.Квалификација стања у систему јавног осветљења може се вршити на основуиндикатора енергетске ефикасности. Они се могу формулисати на неколиконачина: потрошња електричне енергије за јавно осветљење по становникугодишње (kWh/ст. год.), потрошња електричне енергије за јавно осветљење попојединачном извору светлости (kWh/свт. год.), потрошња електричне енергијеза јавно осветљење по км осветљене улице (kWh/км год.) и сл. Иако у Србији досада није рађена свеобухватна и детаљна анализа потрошње енергије за јавноосветљење, на основу неких испитивања мањег обима могуће је са сигурношћутврдити да је она врло висока и то далеко изнад просека европских земаља. Наслици 4.8.1. приказане су просечне годишње потрошње електричне енергије ујавном осветљењу у Србији за неколико општина и поређење са одговарајућимподацима ЕУ и Аустрије 9 .АриљеБеоградГорњи МилановацКладовоЛазаревацЛозницаНови КнежевацВрањеКрушевацЗајечарМањи град (А)Грац (А)Слика 5.4.1.1. Просечна годишња потрошња електричне енергије посветиљциУкратко, основне карактеристике стања система јавног осветљења у Србији су:• застарелост и опште лоше стање светиљки,• незадовољавајући квалитет осветљења,• релативно велика потрошња електричне енергије,9 Извор: Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије 2005.94