дисконтним стопама, рок откупа инвестиције (POP) увек већи од простогпериода повраћаја инвестиције (PBP). Идентични су једино када је дисконтнастопа једнака нули.Интерна стопа рентабилности је параметар који је једнак дисконтној стопи прикојој би нето садашња вредност током животног века пројекта била једнаканули, односно при којој би сведена (кумулативна) уштеда током животног векаодговарала сведеним инвестицијама. Овај параметар се дакле изводи из услова:NPV( IRR)n(1 + IRR)−1B− InIRR ⋅=ac( 1+IRR)За овај параметар није могуће извести аналитички израз, већ се за то користитиитеративан поступак. Суштински, ова величина указује на рентабилностпројекта. Сваки комерцијални кредит чија је реална каматна стопа мања одинтерне стопе рентабилности може бити прихватљив за финансирање пројекта,јер оставља могућност за остваривање добити онога ко покреће пројекат.Критеријум за одлучивање за један од алтернативних пројеката јесте да сеодаберу они пројекти који имају највишу интерну стопу рентабилности.Предност ове методе је у томе што планер не мора да унапред проценивременску вредност новца, а недостатак што понекад може неоправдано дафаворизује мање пројекте, тј. пројекте који захтевају мање инвестиције, али ирезултују мањим приносима у апсолутном износу.= 05.2.1. Оцењивање рентабилности пројекта у условима неизвесностиУ пракси увек постоји неизвесност у вези са будућим вредностима економскихпараметара. Степен неизвесности који се везује за неки конкретан пројекатодређиваће ризик који он повлачи за собом у случају његове реализације. Збогтога ће доносилац одлуке морати да одмери ризике и степен рентабилности којисе истовремено јављају код сваког алтернативног пројекта. Овај аспектоцењивања пројеката је од велике важности када се ради о инвестицијама зауштеду енергије. Овиме се осигурава да процес одлучивања елиминише онефакторе који доводе до предлагања непрофитабилних пројеката.Извори неизвесности би могли да се разматрају за све економске параметре, астепен неизвесности може да буде различит за сваки конкретан параметар.Стога, анализа неизвесности може да испитује осетљивост оних параметаракоји имају највиши степен неизвесности и оних са највећим утицајем на степенекономске рентабилности једног пројекта. Параметри који су уобичајени изворинеизвесности у економском оцењивању пројеката сврставају се у две основнекатегорије: (1) неизвесности везане за пројекат (инвестициони трошкови, нивопроизводње, век трајања, трошкови одржавања) и (2) неизвесности економскогокружења (стопе инфлације, дисконтне стопе, тржишне цене производа). Степеннеизвесности и осетљивост параметара рентабилности која се везује за сваки однаведених параметара зависе од врсте пројекта који се анализира.Анализа осетљивости пројекта се врши ради оцене рентабилности пројекта услучају да дође до промене кључних параметара у току животног века пројектау односу на вредности које су првобитном оценом рентабилности предвиђене.Када су у питању пројекти енергетске ефикасности, у такве параметре спадају:пројектована цена енергије, вредност укупних инвестиција, пројектованиживотни век опреме и параметри монетарне политике (дисконтна стопа и стопа79
инфлације). Поред тога, потребно је извршити и анализу осетљивости напромену више утицајних параметара одједном. Анализа осетљивости најчешћесе врши за нето садашњу вредност, интерну стопу рентабилности и динамичкипериод повраћаја капитала. Осетљивост може да се искаже у јединицамавезаним за сваки од параметара, или као промена по јединици вредностипараметара рентабилности. Ако је неки од параметара рентабилности једногпројекта осетљив на промену вредности неког конкретног параметра, тј. ако сезначајно мења са променом вредности тог параметра, онда је неопходно да сеураде прецизне процене овог параметра, како би се степен неизвесностизадржао на минимуму. Анализа осетљивости се ради у раним фазама оцењивањапројекта, како би се идентификовали они параметри са којима треба пажљиворуковати. Параметрима чије промене не утичу значајно на индексерентабилности поклања се мање пажње.Пошто анализа осетљивости захтева да се унапред одабере низ вредности запараметре за које се везује неизвесност, није јасно која је вероватноћа да се овепретпоставке остваре у будућности. Због тога, овим конкретним вредностимапараметара треба доделити вредности вероватноће догађања. Елементнеизвесности и ризици везани за реализацију пројеката узимају се у обзир упроцесу одлучивања кроз коришћење вредности вероватноћа додељенихкритичним параметрима, односно кроз анализу вероватноће. Те додељеневредности вероватноће могу да одражавају учесталост појаве једног догађаја.Зато, применом овог поступка ова анализа елиминише ограничено оцењивањекако оптимистичког, тако и песимистичког резултата. Кроз анализу индексарентабилности у условима неизвесности доделом вредности вероватноће, таоцењивања ће добити облик функције дистрибуције вероватноће. Бројвероватноћа додељених свакој променљивој величини која се анализира, можеда има вредности од 1 до 0, али њихов збир мора да износи један. Додељивањевредности вероватноће догађања свакој променљивој величини која је одинтереса захтева добро познавање технологије која се анализира, као иекономског окружења у којем ће ови системи радити. Отуда је коначан изборових вредности високо интелектуални посао, док је квалитет добијеногрезултата уско повезан са квалитетом додељених вредности вероватноће.5.3. Припрема пројеката енергетске ефикасности у јавним зградамаРационално управљање енергетским ресурсима у јавним зградама и подизањесвести о енергетској ефикасности битно је из више разлога. Основни разлог једа би се смањили годишњи трошкови за енергију и воду, да би се одржалипотребни стандарди амбијенталних услова у просторијама, да би се планираланеопходна средства за обнову, модификацију и одржавање, да би се планиралеинвестиционе мере или доносиле правовремене и конкретне одлуке у везиподизања нивоа енергетске ефикасности.Основни разлози за развој и припрему пројеката енергетске ефикасности ујавним зградама могу се груписати у неколико категорија:• економски разлози (високи трошкови за енергију, високи трошкови текућеги инвестиционог одржавања, итд.),• постизање вишег комфора (температура, осветљење, влага, вентилација идр.),• технички разлози,80
- Page 2 and 3:
УПУТСТВОЗА ИЗРАДУЕ
- Page 4 and 5:
ОПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ
- Page 8 and 9:
SADR@AJ............................
- Page 12 and 13:
UVOD 2004. , . ,
- Page 14:
се њиме овлада. На т
- Page 19 and 20:
прописују услове, и
- Page 21 and 22:
утиче на организац
- Page 23 and 24:
ниво комуналних пр
- Page 25 and 26:
2. Израда енергетск
- Page 30 and 31: 2. PRIKUPQAWE PODATAKA2.1.
- Page 32 and 33: • Упитници за фина
- Page 34 and 35: • Који обновљиви и
- Page 36 and 37: Потрошњу енергије
- Page 38 and 39: Наставак Табеле 2.2.4
- Page 42 and 43: 3. ENERGETSKI BILANS3.1.
- Page 44 and 45: Уредбом којом се ур
- Page 46 and 47: Табела 3.4.1. Пример р
- Page 48 and 49: искључени из енерг
- Page 50 and 51: По реализацији ини
- Page 52 and 53: Потрошња електричн
- Page 54 and 55: Закључак који прои
- Page 56 and 57: 3.6. Индикатори енер
- Page 58 and 59: Табела 3.6.2. Индикат
- Page 60: Табела 3.6.5. Индикат
- Page 65 and 66: уштеде. Град или је
- Page 67 and 68: Следећи кораци, као
- Page 69 and 70: • Постоји велики б
- Page 74 and 75: 5. PROJEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI
- Page 76 and 77: опреме или материј
- Page 78 and 79: Динамички критериј
- Page 82 and 83: • заштита животне
- Page 84 and 85: речима, врши се пор
- Page 86 and 87: Избор мера уштеде е
- Page 88 and 89: Наставак табеле 5.3.1
- Page 90 and 91: фази учествују про
- Page 92 and 93: Економски гледано,
- Page 94 and 95: У табели 5.3.3.2. прика
- Page 96 and 97: • Високи трошкови
- Page 98 and 99: Инсталација саврем
- Page 100 and 101: реално стање одржа
- Page 102 and 103: Према закону о јавн
- Page 104 and 105: Табела 5.4.4.4. Трошко
- Page 106 and 107: Слика 5.5.1. Алгорита
- Page 108 and 109: 5.5.1. Примери инстал
- Page 110 and 111: Технички детаљи ов
- Page 112 and 113: садашњих 5,8 W/m 2 K за
- Page 116 and 117: 6. ZAKQU^AK , , ,
- Page 120 and 121: 7. PRILOZI7.1. 7.1. 10 1
- Page 122 and 123: Табела 7.8. Састав и
- Page 124: Финална енергија----
- Page 129 and 130: [17.] Carl Bro SA, Агенција
- Page 131:
(Неформални превод