У физичком смислу, оквир система енергетског менаџмента општине односи се натериторију општине, односно систем би требало да обухвати све енергетскетокове унутар граница општине.У финансијско-рачуноводственом смислу, оквир система енергетског менаџментаопштине треба да се односи на енергетске токове за које је општина делимичноили у потпуности финансијски одговорна.У смислу правне надлежности, као оквир система енергетског менаџмента намећусе границе законске одговорности општине.У случају наших општина, ова три оквира се не поклапају, па зато, приконципирању система енергетског менаџмента, треба веома пажљиво дефинисатињегове границе, уз уважавање чињенице да је неким енергетским токовимамогуће само делимично управљати у општини. На пример, општина не може даутиче на производњу електричне енергије у систему Електропривреде Србије, ализато може снажно да утиче на потрошњу електричне енергије у сопственомјавном сектору. Такође, неке општине су удружене у градове, а одређена јавнакомунална предузећа покривају територије више општина, па у том случају нијемогуће као границу система поставити границу територије општине.У постојећим условима, општине имају потпуну ингеренцију над тзв. објектимајавне потрошње. Зато ови објекти обавезно и у потпуности треба да будуобухваћени системом енергетског менаџмента.Поред објеката јавне потрошње, енергетски менаџмент општине треба да, наодговарајући начин, обухвати и приватне и комерцијалне кориснике, како би сеостварио жељени утицај на тзв. страну потрошње енергије, односно коришћењакомуналних услуга. Иако су општине у постојећим условима одговорне заобезбеђивање општег оквира за привредне делатности, оне немају директнеингеренције над радом индустријских и осталих производних предузећа на својојтериторији. Због тога, енергетски менаџмент општине не може директно даобухвати индустријски сектор. Ипак, енергетски менаџмент општине не може дане узима у обзир индустријска предузећа с обзиром да је најчешћи случај да се иприватни, и јавни, и индустријски сектор општине снабдевају енергијом из истихенергетских објеката и преко исте дистрибутивне мреже (електрична енергија,гас). Поред тога, индустријска предузећа су и корисници комуналних услуга, ачест је случај да су и сама укључена у пружање одређене комуналне услуге (нпр.,када индустријска котларница снабдева делове општине топлотом за грејање).Зато одговорни за енергетски менаџмент општине у сваком конкретном случајутреба да дефинишу најбољи начин за сарадњу са одговорним структурамаиндустријских предузећа ради остваривања циљева енергетске политике општине.1.4. Успостављање система енергетског менаџментаИако енергетски менаџмент представља један од механизама одрживог развојаопштине, и као такав треба да буде препознат и утемељен у стратешкимопредељењима општине, иницирање његовог успостављања најчешће јеподстакнуто неким другим разлозима, као што су: увођење законске обавезеизвештавања, тешкоће у снабдевању неким видовима енергије, недостатаккапацитета, велики трошкови за енергију за које општина плаћа из сопственогбуџета, еколошки проблеми, тешкоће у функционисању неких комуналнихсистема. У великом броју случајева општине наслеђују неки облик енергетскогменаџмента који је постојао у прошлости, а чији домет не прелази оперативни21
ниво комуналних предузећа. Због тога је такав систем потребно трансформисати.За сада највећи број наших општина нема дефинисану сопствену политику уобласти енергетике. Стога је највероватније да, у фази успостављања илитрансформације система енергетског менаџмента, општинско руководство немапотпуно јасну визију система у будућности, јер нема сагледане и постављенециљеве енергетске политике. Зато ће, у многим случајевима, дефинисање илиредефинисање циљева политике и успостављање система енергетског менаџментатећи паралелно и нужно у итерацијама. Без обзира шта је иницирало процес,подршка руководства општине је од суштинског значаја у овој фази.Структура система енергетског менаџмента у општини зависи од величинеопштине, броја и врсте јавних комуналних предузећа, као и од интензитетапривредних активности на њеној територији. Ни један од ових критеријума неможе бити одлучујући при конципирању структуре система. Тако општине сасличним бројем становника, на пример из центра Београда и унутрашњостиСрбије, имају сасвим различите потребе у погледу енергетског менаџмента јер сезнатно разликују по броју јавних зграда или по комуналним услугама којепружају на својој територији. Слично важи, на пример, за суседне општине изистог региона са сличним бројем становника, од којих једна од њих на својојтериторији пружа врло комплексну енергетску комуналну услугу, као што једаљинско грејање, а друга то не чини. Општине саме треба да сагледају својеобавезе, потребе, циљеве и могућности, па да, у складу са тим, конципирајуструктуру сопственог система енергетског менаџмента. При томе се не сме губитииз вида да је енергетски менаџмент само средство за остваривање јаснодефинисаних циљева енергетске политике општине.Општинско руководство треба да обезбеди да се одговарајућим општинскимодлукама успостави структура која ће бити директно задужена и одговорна зареализацију циљева енергетског менаџмента. Такође, општинско руководствотреба да обезбеди услове за рад ове структуре, и то кроз обавезивање надлежних уопштинским службама, у јавним комуналним предузећима, у јавним зградама, каои осталих релевантних субјеката да сарађују.У општем случају, структуру система енергетског менаџмента у општини треба дачини: руководство општине на челу са председником општине и енергетски тимопштине чији је саставни део општински енергетски менаџер. Неопходно је даенергетски менаџер буде именован из редова запослених у општинској дирекцијиили јавним комуналним предузећима. Та особа треба да поседује одговарајућеквалификације и прође посебну обуку за енергетског менаџера на којој треба да сеупозна са методологијом прикупљања података и израде базног енергетскогбиланса општине. Енергетски тим, поред енергетског менаџера треба да будесастављен од више стручних лица (нпр. представници правног и финансијскогодељења општине, представници јавних комуналних предузећа и сл.). Енергетскитим се састаје у редовним временским интервалима, прати и анализира најновијеподатке о потрошњи енергије у објектима јавне потрошње, припрема периодичнеизвештаје, припрема предлоге енергетске политике општине и задужен је зареализацију циљева енергетске политике општине, те комуницра са вишимдржавним инстанцама у вези са питањима која се односе на енергетику.С обзиром да међу општинама постоје велике разлике у броју становника, а самимтим и у броју јавних зграда и јавних комуналних предузећа, понекад је (у случајумалих општина) довољно да се пословима енергетског менаџмента бави самоенергетски менаџер и руководство општине или чак да више мањих општина22
- Page 2 and 3: УПУТСТВОЗА ИЗРАДУЕ
- Page 4 and 5: ОПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ
- Page 8 and 9: SADR@AJ............................
- Page 12 and 13: UVOD 2004. , . ,
- Page 14: се њиме овлада. На т
- Page 19 and 20: прописују услове, и
- Page 21: утиче на организац
- Page 25 and 26: 2. Израда енергетск
- Page 30 and 31: 2. PRIKUPQAWE PODATAKA2.1.
- Page 32 and 33: • Упитници за фина
- Page 34 and 35: • Који обновљиви и
- Page 36 and 37: Потрошњу енергије
- Page 38 and 39: Наставак Табеле 2.2.4
- Page 42 and 43: 3. ENERGETSKI BILANS3.1.
- Page 44 and 45: Уредбом којом се ур
- Page 46 and 47: Табела 3.4.1. Пример р
- Page 48 and 49: искључени из енерг
- Page 50 and 51: По реализацији ини
- Page 52 and 53: Потрошња електричн
- Page 54 and 55: Закључак који прои
- Page 56 and 57: 3.6. Индикатори енер
- Page 58 and 59: Табела 3.6.2. Индикат
- Page 60: Табела 3.6.5. Индикат
- Page 65 and 66: уштеде. Град или је
- Page 67 and 68: Следећи кораци, као
- Page 69 and 70: • Постоји велики б
- Page 74 and 75:
5. PROJEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI
- Page 76 and 77:
опреме или материј
- Page 78 and 79:
Динамички критериј
- Page 80 and 81:
дисконтним стопама
- Page 82 and 83:
• заштита животне
- Page 84 and 85:
речима, врши се пор
- Page 86 and 87:
Избор мера уштеде е
- Page 88 and 89:
Наставак табеле 5.3.1
- Page 90 and 91:
фази учествују про
- Page 92 and 93:
Економски гледано,
- Page 94 and 95:
У табели 5.3.3.2. прика
- Page 96 and 97:
• Високи трошкови
- Page 98 and 99:
Инсталација саврем
- Page 100 and 101:
реално стање одржа
- Page 102 and 103:
Према закону о јавн
- Page 104 and 105:
Табела 5.4.4.4. Трошко
- Page 106 and 107:
Слика 5.5.1. Алгорита
- Page 108 and 109:
5.5.1. Примери инстал
- Page 110 and 111:
Технички детаљи ов
- Page 112 and 113:
садашњих 5,8 W/m 2 K за
- Page 116 and 117:
6. ZAKQU^AK , , ,
- Page 120 and 121:
7. PRILOZI7.1. 7.1. 10 1
- Page 122 and 123:
Табела 7.8. Састав и
- Page 124:
Финална енергија----
- Page 129 and 130:
[17.] Carl Bro SA, Агенција
- Page 131:
(Неформални превод