УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf
УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf
• Смањење потрошње енергије, односно, трошкова за енергију у јавнимкомуналним предузећима, уз достизање и одржавање одговарајућег квалитетакомуналних услуга.• Употреба обновљивих извора енергије уз максимално коришћење ресурса сасопствене територије.• Стварање услова да што већем броју корисника буду доступни и приступачниразличити енергенти (гас, топлотна енергија, електрична енергија, обновљивиизвори енергије).• Стварање услова да што већем броју корисника буду доступне услуге јавнихкомуналних предузећа.• Смањење негативног утицаја на животну средину, како услед коришћењаенергије, тако и услед осталих делатности.Наравно, општине могу установити и већи број циљева енергетске политике, узависности од конкретних потреба и услова. Важно је истаћи да овако рангиранприоритет циљева енергетске политике представља одлику савременогенергетског менаџмента у општинама.Систем енергетског менаџмента представља средство за остваривање циљеваполитике општине у области енергетике. Зато његов концепт и програмсуштински зависе од њих. Општине у Републици Србији још увек нисууспоставиле систем енергетског менаџмента који је базиран на овако рангиранимприоритетима политике општине. Мало је општина које су до сада усвојилестратешке планове развоја, а међу њима су врло ретки случајеви општина које супитање енергетике уврстиле у стратешка разматрања. Стога је логично даопштине нису ни разматрале могућност успостављања система енергетскогменаџмента као средства за остваривање енергетске политике. Велики градови инеке веће општине препознале су нужност организованог и систематског бављењаенергетиком, па су, у складу са тим, оформиле и одговарајуће структуре. У мањимопштинама појединци из општинских дирекција или јавних комуналнихпредузећа баве се питањима енергетике. Међутим, у недостатку свеобухватне иконзистентне енергетске политике на локалном нивоу, постојећи енергетскименаџмент у градовима и општинама Републике Србије бави се углавномзадовољавањем растуће потражње за енергијом, било директно, било кроз некиоблик комуналне услуге. Због тога је постојећи енергетски менаџмент највишефокусиран на активности обезбеђивања оптималног и сигурног снабдевањаенергијом (директно или кроз комуналне услуге), одржавања енергетскихпостројења, као и на планирање и реализовање нових инвестиција у њих. Притоме, нарочито треба нагласити заокупљеност надлежних решавањем ургентнихпроблема одржавања комуналних система, с обзиром на наслеђене проблеме изпрошлости. Поред тога, за наше општине је карактеристична раздвојеносттехничког од финансијског аспекта енергетског менаџмента, односно набавкеенергената од пружања комуналне услуге или одржавања комуналних система ијавних зграда. Питање набавке и плаћања енергената дислоцирано је уфинансијске службе, док особље, које се непосредно бави оперативним радом икоје има непосредан увид у рад енергетских постројења или јавних зграда немадовољан утицај на поменуте активности. У таквим условима, питање енергетскеефикасности јавних комуналних предузећа и потрошње (јавне или приватне),остало је по страни. Исто важи и за коришћење обновљивих извора енергије илисмањење негативног утицаја на животну средину. Оваква ситуација суштински19
утиче на организацију и активности постојећег енергетског менаџмента уопштинама. Поједностављено речено, постојећи енеретски менаџмент уско јеоријентисан ка техничком аспекту производње енергије или пружања комуналнихуслуга, па његов оквир углавном не прелази оперативни ниво. Такође, постојећиенергетски менаџмент је највећим делом фокусиран на страну производњеенергије, односно пружања комуналних услуга, а веома мало утиче на странупотрошње енергије, односно коришћења комуналних услуга. Међутим, кадаопштине конципирају енергетску политику и када се међу приоритетне циљеве теполитике постави повећање енергетске ефикасности у свим секторима потрошњена које општина има утицај, систем енергетског менаџмента ће, као средствоостваривања такве политике, добити сасвим другачији концепт и програм. Тектада ће систем енергетског менаџмента општине одговарати ономе што се данас усвету под тим подразумева.Иако до сада није рађена свеобухватна и детаљна анализа потрошње енергије ујавном сектору Србије, на основу неких испитивања могуће је са сигурношћутврдити да је она врло висока и то далеко изнад просека европских земаља 3 . Притоме, већина општина има проблеме са недостатком капацитета комуналнихсистема, као што су водоводи, даљинско грејање, јавни транспорт и др. Када би секао примарни циљ енергетске политике наших општина поставило повећањеенергетске ефикасности и ка томе усмериле главне активности енергетскогменаџмента, оне би биле у стању да изађу из дефанзивне позиције у којој супринуђене да стално делују и инвестирају само у задовољавање растуће потражњеза енергијом. Остварене уштеде у енергији директно значе уштеде уопштинском буџету или буџету јавних комуналних предузећа, којима семоже отплатити инвестиција у реализацију конкретне мере енергетскеефикасности. По завршетку отплате инвестиције, уштеда у буџету се можеупотребити у друге сврхе. У случајевима комуналних система (топлане, водоводи)смањење губитака енергије у систему или на страни потрошача значи и могућностприкључивања нових потрошача и одлагање или избегавање инвестирања у новекапацитете. У многим случајевима јавних зграда (школе, вртићи, општинскезграде и др.) мере енергетске ефикасности директно воде ка побољшању комфорау зградама и квалитета услуге која се пружа у згради. Слично важи и за системјавног осветљења, где примена мера енергетске ефикасности аутоматски значи ибоље одржавање функције система. Корисници примећују и поздрављају оваквепромене.Примери у свету показују да је, ако је енергетска ефикасност приоритетни циљенергетске политике општине и ако је систем енергетског менаџмента општинепостављен у складу са тим циљем, реално очекивати да ће систем сам себеотплаћивати и остваривати додатне уштеде у текућим расходима буџета који су увези са енергијом и одржавањем објеката јавне потрошње.1.3. Оквир система енергетског менаџмента општинеОквир неког система менаџмента дефинише границе система на које се онпримењује. Када су у питању општине, оквир система енергетског менаџментаможе се различито поставити, што је једна од већих тешкоћа приликом његовогуспостављања.3 Извор Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије 2005.20
- Page 2 and 3: УПУТСТВОЗА ИЗРАДУЕ
- Page 4 and 5: ОПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ
- Page 8 and 9: SADR@AJ............................
- Page 12 and 13: UVOD 2004. , . ,
- Page 14: се њиме овлада. На т
- Page 19: прописују услове, и
- Page 23 and 24: ниво комуналних пр
- Page 25 and 26: 2. Израда енергетск
- Page 30 and 31: 2. PRIKUPQAWE PODATAKA2.1.
- Page 32 and 33: • Упитници за фина
- Page 34 and 35: • Који обновљиви и
- Page 36 and 37: Потрошњу енергије
- Page 38 and 39: Наставак Табеле 2.2.4
- Page 42 and 43: 3. ENERGETSKI BILANS3.1.
- Page 44 and 45: Уредбом којом се ур
- Page 46 and 47: Табела 3.4.1. Пример р
- Page 48 and 49: искључени из енерг
- Page 50 and 51: По реализацији ини
- Page 52 and 53: Потрошња електричн
- Page 54 and 55: Закључак који прои
- Page 56 and 57: 3.6. Индикатори енер
- Page 58 and 59: Табела 3.6.2. Индикат
- Page 60: Табела 3.6.5. Индикат
- Page 65 and 66: уштеде. Град или је
- Page 67 and 68: Следећи кораци, као
- Page 69 and 70: • Постоји велики б
утиче на организацију и активности постојећег енергетског менаџмента уопштинама. Поједностављено речено, постојећи енеретски менаџмент уско јеоријентисан ка техничком аспекту производње енергије или пружања комуналнихуслуга, па његов оквир углавном не прелази оперативни ниво. Такође, постојећиенергетски менаџмент је највећим делом фокусиран на страну производњеенергије, односно пружања комуналних услуга, а веома мало утиче на странупотрошње енергије, односно коришћења комуналних услуга. Међутим, кадаопштине конципирају енергетску политику и када се међу приоритетне циљеве теполитике постави повећање енергетске ефикасности у свим секторима потрошњена које општина има утицај, систем енергетског менаџмента ће, као средствоостваривања такве политике, добити сасвим другачији концепт и програм. Тектада ће систем енергетског менаџмента општине одговарати ономе што се данас усвету под тим подразумева.Иако до сада није рађена свеобухватна и детаљна анализа потрошње енергије ујавном сектору Србије, на основу неких испитивања могуће је са сигурношћутврдити да је она врло висока и то далеко изнад просека европских земаља 3 . Притоме, већина општина има проблеме са недостатком капацитета комуналнихсистема, као што су водоводи, даљинско грејање, јавни транспорт и др. Када би секао примарни циљ енергетске политике наших општина поставило повећањеенергетске ефикасности и ка томе усмериле главне активности енергетскогменаџмента, оне би биле у стању да изађу из дефанзивне позиције у којој супринуђене да стално делују и инвестирају само у задовољавање растуће потражњеза енергијом. Остварене уштеде у енергији директно значе уштеде уопштинском буџету или буџету јавних комуналних предузећа, којима семоже отплатити инвестиција у реализацију конкретне мере енергетскеефикасности. По завршетку отплате инвестиције, уштеда у буџету се можеупотребити у друге сврхе. У случајевима комуналних система (топлане, водоводи)смањење губитака енергије у систему или на страни потрошача значи и могућностприкључивања нових потрошача и одлагање или избегавање инвестирања у новекапацитете. У многим случајевима јавних зграда (школе, вртићи, општинскезграде и др.) мере енергетске ефикасности директно воде ка побољшању комфорау зградама и квалитета услуге која се пружа у згради. Слично важи и за системјавног осветљења, где примена мера енергетске ефикасности аутоматски значи ибоље одржавање функције система. Корисници примећују и поздрављају оваквепромене.Примери у свету показују да је, ако је енергетска ефикасност приоритетни циљенергетске политике општине и ако је систем енергетског менаџмента општинепостављен у складу са тим циљем, реално очекивати да ће систем сам себеотплаћивати и остваривати додатне уштеде у текућим расходима буџета који су увези са енергијом и одржавањем објеката јавне потрошње.1.3. Оквир система енергетског менаџмента општинеОквир неког система менаџмента дефинише границе система на које се онпримењује. Када су у питању општине, оквир система енергетског менаџментаможе се различито поставити, што је једна од већих тешкоћа приликом његовогуспостављања.3 Извор Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије 2005.20
Change language