Упутство за израду ÐµÐ½ÐµÑ€Ð³ÐµÑ‚ÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½ÑÐ° у општинама.pdf

• Смањење потрошње енергије, односно, трошкова за енергију у јавнимкомуналним предузећима, уз достизање и одржавање одговарајућег квалитетакомуналних услуга.• Употреба обновљивих извора енергије уз максимално коришћење ресурса сасопствене територије.• Стварање услова да што већем броју корисника буду доступни и приступачниразличити енергенти (гас, топлотна енергија, електрична енергија, обновљивиизвори енергије).• Стварање услова да што већем броју корисника буду доступне услуге јавнихкомуналних предузећа.• Смањење негативног утицаја на животну средину, како услед коришћењаенергије, тако и услед осталих делатности.Наравно, општине могу установити и већи број циљева енергетске политике, узависности од конкретних потреба и услова. Важно је истаћи да овако рангиранприоритет циљева енергетске политике представља одлику савременогенергетског менаџмента у општинама.Систем енергетског менаџмента представља средство за остваривање циљеваполитике општине у области енергетике. Зато његов концепт и програмсуштински зависе од њих. Општине у Републици Србији још увек нисууспоставиле систем енергетског менаџмента који је базиран на овако рангиранимприоритетима политике општине. Мало је општина које су до сада усвојилестратешке планове развоја, а међу њима су врло ретки случајеви општина које супитање енергетике уврстиле у стратешка разматрања. Стога је логично даопштине нису ни разматрале могућност успостављања система енергетскогменаџмента као средства за остваривање енергетске политике. Велики градови инеке веће општине препознале су нужност организованог и систематског бављењаенергетиком, па су, у складу са тим, оформиле и одговарајуће структуре. У мањимопштинама појединци из општинских дирекција или јавних комуналнихпредузећа баве се питањима енергетике. Међутим, у недостатку свеобухватне иконзистентне енергетске политике на локалном нивоу, постојећи енергетскименаџмент у градовима и општинама Републике Србије бави се углавномзадовољавањем растуће потражње за енергијом, било директно, било кроз некиоблик комуналне услуге. Због тога је постојећи енергетски менаџмент највишефокусиран на активности обезбеђивања оптималног и сигурног снабдевањаенергијом (директно или кроз комуналне услуге), одржавања енергетскихпостројења, као и на планирање и реализовање нових инвестиција у њих. Притоме, нарочито треба нагласити заокупљеност надлежних решавањем ургентнихпроблема одржавања комуналних система, с обзиром на наслеђене проблеме изпрошлости. Поред тога, за наше општине је карактеристична раздвојеносттехничког од финансијског аспекта енергетског менаџмента, односно набавкеенергената од пружања комуналне услуге или одржавања комуналних система ијавних зграда. Питање набавке и плаћања енергената дислоцирано је уфинансијске службе, док особље, које се непосредно бави оперативним радом икоје има непосредан увид у рад енергетских постројења или јавних зграда немадовољан утицај на поменуте активности. У таквим условима, питање енергетскеефикасности јавних комуналних предузећа и потрошње (јавне или приватне),остало је по страни. Исто важи и за коришћење обновљивих извора енергије илисмањење негативног утицаја на животну средину. Оваква ситуација суштински19