УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf
УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf
УпÑÑÑÑво за изÑÐ°Ð´Ñ ÐµÐ½ÐµÑгеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð½Ñа Ñ Ð¾Ð¿ÑÑинама.pdf
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Технички детаљи овог пројекта су:- укупна површина зграде је 630 m 2 ,- дневна потрошња санитарне топле воде је 2200 литара,- потребна количина топлоте за загревање ове воде на температуру од45 0 С износи 89,5 kWh/дан,- укупна годишња количина топлоте потребна за загревање санитарнетопле воде износи 32.650 kWh/годишње,- укупна површина соларних колектора је 23,8 m 2 ,- запремина резервоара санитарне топле воде износи 1570 литара,- предвиђена цена инсталације је 10.700 евра.Пројектом је предвиђено да соларна енергија задовољи 66,8% енергетскихпотреба за загревање санитарне топле воде, што на годишњем нивоу за овузграду износи око 21.800 kWh/годишње. Ако би се ова енергија добилакоршћењем електричне енергије по садашњој цени, годишња уштеда би билаоко 760 евра.Да би се сагледале економске, и у овом тренутку пре свега еколошке предностиоваквих инсталација, треба имати на уму да се у нашој земљи за припремусанитарне топле воде углавном користи електрична енергија, што јенајнерационалније са економске тачке гледишта. Соларна енергија је обновљивизвор и као такав не утиче на емисију гасова који утичу на стварање ефектастаклене баште и у том погледу је еколошки прихватљива као енергетски извор.Повећање удела коришћења соларне енергије за загревање санитарне топле водепостигло би се повећањем цене електричне енергије (довођењем на економскиниво) и увођењем подстицајних мера (пре свега финансијских).5.5.2. Примери за коришћење геотермалне енергијеУ Србији постоје значајни потенцијали за коришћење геотермалне енергије.Најзначајнија примена извора геотермалне енергије очекује се првенствено уобластима грејања и хлађења простора.Густина геотермалног тока, која представља количину геотермалне топлоте којадолази из унутрашњости Земље у јединици времена по јединици површине, јеглавни параметар на основу кога се процењује геотермални потенцијал једнерегије. На највећем делу територије Србије густина овог тока је већа од 60mW/m 2 што је просечна вредност за континентални део Европе. Вредности одпреко 100 mW/m 2 срећу се у Панонском басену, централној Србији ицентралном делу јужне Србије.Укупна количина топлоте, која се налази акумулирана у налазиштимагеотермалних вода у Србији до дубине од 3 km, око два пута је већа одеквивалентне топлотне енергије која би се могла добити сагоревањем свих врстаугљева из свих налазишта у Србији. Ова се енергија тренутно користи загрејање на неколико локалитета у Србији, у бањским, спортско-рекреативним итуристичким центрима, за производњу поврћа у стакленицима и у неколикоиндустријских објеката. Највише температуре ових геотермалних вода су уВрањској Бањи (96ºС), Јошаничкој Бањи (78ºС), Сијеринској Бањи (72ºС) итд.Такође, у Србији постоје значајни потенцијали за примену геотермалнихтоплотних пумпи, за коришћење геотермалне енергије са малих дубина усистемима за грејање и хлађење. У Нишкој Бањи је изграђен систем за грејање109