TABOO NEDELJNIK - BROJ 121 (.pdf)

Poslovne vestiNova adresa, ime i organizacioni konceptkompanije RingierOd 1. novembra kompanija Ringier u Srbiji promenila jeposlovno ime u Ringier Axel Springer. Kompanija u Srbiji izdajednevne novine Blic i Alo, besplatne dnevne novine 24 sata,nedeljnike Blic žena, Puls i NIN i Internet izdanja Blic onlajn, Ženaonlajn, SuperOdmor.rs i NonStopShop.rs.Istovremeno sa promenom imena kompanija je promenilaadresu i uselila se u nove, savremeno opremljene prostorije u UliciŽorža Klemansoa 19 u Beogradu. Uz novo ime i novu adresuusledila je i primena novog poslovnog koncepta u proizvodnji informativnihsadržaja.Naime, kompanija Ringier Axel Springer Media AG pokrenulaje prvu integrisanu redakciju u regionu. Integrisana redakcija nastalaje spajanjem redakcijskih timova dnevnih novina Blic, besplatnihdnevnih novina 24 sata i Internet izdanja Blic onlajn i Ženaonlajn. Integrisana redakcija, koja na ovim prostorima predstavljanovinu, uvedena je sa željom da se korisnicima pruži što kvalitetnijisadržaj i pravovremene informacije.Ovako se u potpunosti iskorišćavaju potencijali pojedinačnihredakcija. Svi proizvodi dobijaju u kvalitetu, a bitna novina je dauporedo razvijamo štampana i Internet izdanja, pa po brzini sadamožemo da se takmičimo i sa svetskim TV kućama, rekao je VeselinSimonović, glavni i odgovorni urednik nove integrisane redakcije.Oko 200 urednika, novinara, korektora, redaktora, fotoreportera,dizajnera... radiće ubuduće u novoopremljenim kancelarijama.Njima su na raspolaganju najsavremeniji računari, a centralnomesto u novoj integrisanoj redakciji zauzimaju urednički desk i velikivideo-zid, sačinjen od 18 LCD ekrana dijagonala 116 centimetara,na kojem se prikazuju najvažnije informacije za rad zajedničkeredakcije. Novinari i urednici rade u najmodernijem uredničkom sistemuWoodwing, koji ubrzava i olakšava rad u štampanim i InternetizdanjimaKo kaže da ne može blaže?4Kompanija Knjaz Miloš nedavno je plasirala na tržište novproizvod, blaže gaziranu mineralnu vodu, sa promotivnom kampanjomKo kaže da ne može blaže?S obzirom na to da je na tržištu i ranije postojala blago, prirodnogazirana mineralna voda „knjaz Miloš”, direktorka marketingakompanije Knjaz Miloš Slavica Popović rekla je za Taboo nedeljnikda je ova kompanija izašla u susret svojim potrošačima jer je istraživanjetržišta pokazalo da 50 odsto potrošača preferira blaže gaziranumineralnu vodu.Od blago gazirane mineralne vode koja je ranije postojala,novi proizvod se razlikuje po tome što je više gaziran, a nivo gaziranostiodabrali su potrošači tokom dugog procesa razvoja proizvodai testiranja „na slepo” koje je sprovela u junu agencijaSynovate, dodala je Slavica Popović. Prema njenim rečima, noviproizvod Knjaz Miloš porodice razlikuje se od dobro poznatog„knjaza” jer je 25 odsto manje gaziran, dok sadrži isti mineralni sastav.Direktorka marketinga rekla je da je idejno rešenje za ovajproizvod uradila agencija Communis, i da je u narednom perioduplanirano približavanje proizvoda potrošačima, kako pomoću različitihkanala komunikacije, tako i kroz degustaciju na različitim mestima,naročito pred praznike.Što se tiče slogana koji je osmislila pomenuta agencija, on jeu duhu našeg naroda, pomalo provokativan, što je neophodno dabi se podigla svest o novom, neočekivanom ukusu iz Knjaza, navelaje Slavica Popović.Znači, nije blago kao što je bilo; jače od toga, ali je blaže?!

Poslovne vestiRadim za platu, ne primam mito!Udruženje građana Srbija u pokretupolovinom novembra predstavilo je rezultatekampanje Ne primam mito, radim za platu,a do kraja meseca predaće Sekretarijatu zazdravstvo grada Beograda inicijativu za usvajanjeGrađanske antikorupcijske povelje.Ta povelja predstavlja deo pomenute kampanje,koju je udruženje sprovelo u proteklihpet meseci, a biće izložena u domovimazdravlja i treba jasno da definiše usluge itretman koji građanin mora da dobije kaokorisnik zdravstvenih usluga, kao i da upoznagrađane sa načinima podnošenja pritužbiu slučaju neispunjenja tih standarda ikorupcije.Izvršna direktorka udruženja građanaSrbija u pokretu Jelena Stanojković rekla jeza Taboo nedeljnik da su ciljevi projekta:uspostavljanje dijaloga između pacijenatai lekara, promovisanjepozitivnih vrednosti međulekarima i osnaživanje građanada se bore protivkorupcije u svim segmentimanašeg društva.Kampanja Ne primammito, radim za platurealizovana je u centrimaprimarne zdravstvene zaštiteu Beogradu kroz suočavanjesa problemom korupcije uzdravstvu i skrećući pažnju javnosti napozitivne primere među lekarima, dodala jeJelena Stanojković. Prema njenim rečima,pre početka ove kampanje postojale su triciljne grupe – dobijanje podrške nadležnihinstitucija i beogradskih opština, razgovorisa lekarima i, na kraju, kao rezultat – pokretanjeinicijative za usvajanje Građanske antikorupcijskepovelje. Jedanaest beogradskihopština i lekarskih organizacija, kao iMinistarstvo zdravlja, podržali su našu kampanju.Naši volonteri uspostavili su kontaktsa skoro 900 lekara, a više od 71 odsto njihpotpisalo je izjavu volje, odnosno Deklaracijuo nekorumpiranosti, navela je direktorkaudruženja. Ona je dodala da suvolonteri Srbije u pokretu prikupili prekodeset hiljada potpisa podrške građana.Jelena Stanojković rekla je da je autorcele akcije grupa mladih ljudi koji su osnovaliSrbiju u pokretu, a cela marketinškakampanja sprovedena je zahvaljujući volonterima.Morali smo da koristimo alternativnemetode komunikacije s obzirom na to danam je budžet bio veoma mali. Kao sjajanalat za promociju poslužile su namdruštvene mreže Fejsbuk i Tviter,kao i naš sajt, ali i ostalimediji, flajeri, plakati ivideo-materijal, objasnilaje Jelena Stanojković.Ona je istakla da je oko30 volontera radilo kaopi-ar tim, a gotovo celokupnoidejno rešenjekampanje poteklo je iz njihovihideja. Veoma značajandeo projekta bio je i direktnimarketing, odnosno uspostavljanjekontakata sa lekarima i građanima.Projekat Ne primam mito, radim za platupodržali su Institut za održive zajednice iUSAID, sa ciljem da se u Srbiji počne razgovaratio korupciji u zdravstvu, jer je to prvikorak da se ova „bolest” društva izlečiI. P.Nacionalnetelevizije podržalekampanju„Ujedinjeniprotiv droge”Nacionalne televizije podržale su kampanjuUjedinjeni protiv droge, prekinuvšisvoje programe istovremeno u udarnom terminukako bi emitovale dvominutni filmDroga. Ono što vam nisu rekli.Televizije RTS, Pink, Prva, Avala i B92u nedelju 14. novembra prekinule su svojprogram u 20 časova i emitovale šokantanfilm da bi skrenule pažnju na društveni problemnarkomanije.Kampanju je organizovalo Ministarstvozdravlja u saradnji sa Evropskom unijomkroz projekat INSADA i u saradnji saagencijom za tržišne komunikacije SVA.Republička radiodifuzna agencija podržalaje akciju a to su učinili i predsednikSrbije Boris Tadić i Vlada Republike Srbije.Film kampanje Ujedinjeni protiv drogedostupan je na Jutjub linku pod nazivomTvoje ne. Menja sve. – Film Ujedinjeni protivdrogeDo sada najuspešnijaSAJAMSKA ORGANIZACIJA2006, 2007, 2008.Ko je sledeći?5

Poslovne vestiŠta agencije spremaju zanovogodišnje praznikeDa li praznična euforija počinje? Marketinške agencije već uveliko pripremaju raznaiznenađenja, a poneke su već počele sa emitovanjem novogodišnjih spotova svojih klijenata.Cilj je biti što kreativniji i napraviti oglasni TV spot, kalendar ili pozivnicu koji će se izdvojitiod drugih.Agencija McCann Ericson počela je polovinomnovembra sa emitovanjem novogodišnjegspota Coca-Cole. Kao i svake godine,u spotu se pojavljuje Deda Mraz koji uruci drži kuglu i sa njom donosi radost svima,dok se kao muzička podloga spota čujepesma Shake Up the Happiness koju izvodiTrain. Nova godina nije Nova godina bez„coca-cole”, a u novogodišnjem spotu ovajbrend oživeo je i svog prvog, originalnogDeda Mraza koga je još 1930. godine osmislioHaddon Sundblom, rekla je za Taboonedeljnik direktorka agencije McCann EricsonBeograd Zdenka Milanović. Ona je dodalada dobro poznata Coca-Cola platformaOtvori za radost podseća na najveću radosttokom praznika, na momente koje provodimou društvu porodice i prijatelja, inspirisaniCoca-Cola čarolijom. Prema rečimadirektorke McCanna, ova agencija pripremai novogodišnja iznenađenja za MTS, a početaknajjačeg talasa novogodišnjih kampanjaplaniran je za polovinu decembra, dok ćepromotivni materijali, kalendari i čestitke početida se šalju već početkom narednog meseca.Novogodišnja iznenađenja stižu nam iiz agencije Kreativa new formula. Generalnadirektorka Vera Lloyd-Thomas rekla je daova agencija priprema još jednu otkačenučestitku koja ima tri elementa: uvek želi srećnuNovu godinu, uvek je potpuno inovativnai uvek zahteva interakciju primaoca.2007. godine kreirali smo knjigu podnazivom Veliki preokret u kojoj su se klijentijavljali kao superpoznati autori, a smisaoove novogodišnje poruke bio je da pokažeda svaki čovek ima moć da napravi promenu.Prošle godine smo snimili film u kojemje klijent tražio ukradenog Deda Mraza ustilu James Bond filmova, dok ih napadakriza, a bore se uz pomoć agencije. Šta pripremamoza ovu godinu, neka ostane tajnada ne bismo pokvarili efekat iznenađenja,dodala je Vera Lloyd-Thomas.Generalna direktorka agencije ProVoxGordana Batas-Adamov rekla je za Taboonedeljnik da je produkcija novogodišnjihmaterijala za klijente ove agencije (Petroprocess,Schindler, Velux) u toku. Novogodišnječestitke su već odštampane, dok jetehnička priprema ostalog promotivnog materijala,kao što su kalendari, radne sveske,novogodišnje čestitke, stone mape i sl., u završnojfazi, dodala je Gordana Batas-Adamov.I agencija Draftfcb Afirma već uvelikopriprema novogodišnje materijale za svojeklijente Raiffeisen i ProCredit banku, Neoplantu,kao i Beiersdorf i Corner Shop. IvanaMilošević iz ove agencije rekla je za Taboonedeljnik da su projekti za neke klijente jošna nivou idejnog rešenja, dok se kod drugihveć stiglo do produkcije, ali da će kampanjepočeti najkasnije do sredine narednog meseca.6Rukovodilac projekta agencije StrawberryDragana Blešić nije želela da nam otkriješta njihova agencija priprema kaoiznenađenje za Novu godinu, samo je reklada je većina novogodišnjih projekata u idejnojfazi i da će se ove godine fokusirati na digitalnekanale komunikacije. Ove godine,najlepše iznenađenje iz agencije Strawberrybiće velika žurka sledeće godine za Beogradi ceo region! Zabava u belom nikada višeneće biti ista, dodala je Dragana Blešić.Novogodišnjih iznenađenja, mnogotoga kreativnog i zanimljivog definitivno ćebiti, poručuju iz agencija. Ostaje nam da budemojoš malo stpljivi, pa praznična čarolijamože da počne.Da su i domaće kompanije počele sa pripremomza novogodišnje praznike, svedočiPodravka i agencija SVA koje su nam zapraznike pripremile slatki Praznični paketpun iznenađenja, ali u ograničenim količinama.Pi-ar menadžer ove agencije JasminaKrstić Latinović otkrila je za Taboo nedeljnikda će se u Podravkinom paketu naći prazničnikolačići, praznična „lino lada” i „kvikigric”, kao i modlica za kolače, a ovi paketićibi-će u prodaji tokom novembra i decembraIvana Parčetić

Poslovne vestiNastavlja sekampanja„Očistimo Srbiju”Kampanja „Budi profesionalac”Vojske SrbijeKampanja Budi profesionalac Vojske Srbije nastavlja se, a od 1. decembra počeće sesa emitovanjem novog promotivnog spota sa glumcem Ivanom Bosiljčićem, dok će spot saDraganom Bjelogrlićem biti emitovan početkom naredne godine, najavljeno je u Ministarstvuodbrane. Kako kažu u Ministarstvu, planirano je da kampanja traje do popune upražnjenihradnih mesta za profesionalne vojnike, ali budući da je profesionalizacija vojsketrajan proces, kampanja se zapravo neće ni završiti.Načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministartsva odbrane i kapetan bojnog brodaPetar Bošković rekao je za Taboo nedeljnik da je cilj kampanje Budi profesionalac pre svegada motiviše mlade ljude do 30 godina starosti da se zaposle i postanu profesionalni vojnici,ali i jačanje imidža Vojske Srbije u javnosti. Na proleće je planirano snimanje novih spotova,ali ovoga puta sa ženama jer su se pokazale kao veoma uspešne i potrebne vojsci, naveoje Petar Bošković. On je dodao da je do sada ukupno snimljeno deset spotova u trajanju,u proseku, od po četrdeset sekundi, i da je, od 50 televizija kojima su upućeni čak 48 televizijaprihvatilo da ih besplatno emituje, jer Vojsci Srbije nije cilj da profitira, već nudi četirihiljade radnih mesta za mlade. Promocija je išla od radio-džinglova, plakata, flajera, dobilborda koji su bili postavljeni kako u Beogradu, tako i po drugim gradovima Srbije, a odpolovine septembra počelo je i emitovanje spota sa glumcem Vukom Kostićem, objasnioje Bošković. Glumci Vuk Kostić, Ivan Bosiljčić i Dragan Bjelogrlić birani su na osnovu ranijeuspešne saradnje sa Vojskom Srbije, a svaki spot namenjen je posebnoj ciljnoj grupi potencijalnihprofesionalnih vojnika.Idejno rešenje kampanje Vojske Srbije osmislila je Uprava za odnose sa javnošću Ministarstvaodbrane sa svojim ustanovama Madija centrom Odbrana i Zastava filmom, bezangažovanja bilo koje profesionalne marketinške agencije, dok je ministar Dragan Šutanovacdao veliki doprinos kada su u pitanju ideje za spotove, bilborde i ostali promotivni materijal.Kampanja je temeljno spremana. Služili smo se iskustvima drugih armija sveta, alijedini problem nam je bio novac. Za ovakve kampanje neke evropske zemlje troše milioneevra, ali taj novac Srbija nema, i zato smo nastojali da sa našim kapacitetima i mogućnostimanapravimo kampanju koja će biti u rangu sa evropskim trendovima, dodao je načelnikUprave za odnose sa javnošću. On je ocenio da je kampanja premašila očekivanjaVojske Srbije jer se do sada prijavio veliki broj mladih koji žele da postanu profesionalni vojniciMinistarstvo životne sredine i prostornogplaniranja, uporedo sa kreiranjem novihzakonskih okvira, u martu prošle godine pokrenuloje kampanju Očistimo Srbiju, koja jepokazala veoma dobre rezultate pa je nastavljenai ove godine.Direktor akcije Očistimo Srbiju MilanKinđić rekao je za Taboo nedeljnik da je Ministarstvoprepoznalo nizak nivo upravljanjaotpadom kao jedan od najvećih problema životnesredine i upravo je to bio razlog pokretanjaove akcije. Akcija je prvo osmišljenada traje godinu dana, ali pošto je pokazaladobre rezultate, njeno trajanje produženoi na ovu godinu, a najverovatnije bićenastavljena i u 2011., najavio je Kinđić. Onje rekao da će se kroz akciju promovisatiuspostavljen sistem za prikupljanje, skladištenjei tretman tokova otpada u Srbiji.Kroz različite oglasne spotove, promocije iplakate informisaćemo građane o tome kolikoje reciklaža značajna i koliko je reciklažnaindustrija razvijena kod nas, naveo jeKinđić. On je dodao da Srbija ima kapaciteteza reciklažu gume, akumulatora, plastike ipapira, a najavljeno je i investiranje u reciklažnapostrojenja za druge tokove otpada.Prema njegovim rečima, idejno rešenjelogotipa akcije uradila je agencija Composite,dok je jedan broj spotova besplatnoizradio Fakultet dramskih umetnosti, koji ježeleo da da svoj doprinos akciji. Vizuelniidentitet za 2010. godinu delo je agencijeOrange sa kojom veoma uspešno sarađujemo,kazao je direktor akcije OčistimoSrbijuDo sada najuspešnijaAGENCIJA ZA MARKETINŠKEKOMUNIKACIJE2006, 2007, 2008.Ko je sledeći?7

U susret Marketinškom dogašaju 2010. godineNovine i iznenađenjaKonkurencija sve oštrija, ponegde odlučuju nijanseU lepom ambijentu agencije Multikom,u domaćinskoj ulozi Direct Media, 10. novembraje održana XXII sednica Saveta suizdavačačasopisa Taboo. U radu sednice učestvovalisu: Ipsos Strategic marketing, AGBNielsen Media Research, Delta holding, Advercity,Banca Intesa, EurorSCG, Beogradskakulturna mreža, Beoexpo system, LeoBurnett, Profession Group, Telekom Srbija,GFK, Direct Media, McCann Erickson PublicRelations, Svet marketinga, Luna\TBWA,Masel Group, Strawberry, Afirma, Crvenazvezda marketing i SVA, ukupno dvadesetdvoje (od kojih je jedan – dr Borislav Miljanović– kao član Pripremnog odbora MDG),čime je omogućeno da Savet donosi punopravneodluke.Članovi Saveta pažljivo su saslušali izvodeiz Izveštaja o rezultatima poslovanjaagencija i specijalizovanih preduzeća, aktivnihučesnika na tržištu marketinkih usluga uSrbiji. Potvrđena je odluka da se priznanjeVELIKA ZAHVALNOST SVETA MARKETINGAsa plaketom PUNOM PAROM NAPRED i prigodnompoveljom dodeli u sedam ranijeutvrđenih kategorija (koje se primenjuju uprotekle tri godine). Članovi Saveta su sa iznenađenjemprihvatili vest da je ekipa „sedamveličanstvenih” izgubila jednog članakoji je zbog problema u poslovanju izgubioprvo mesto na rang-listi uspešnih. Spomenutaje mogućnost da će se, prema najavamaiz rezultata poslovanja u 2010. godini,„sedam veličanstvenih” teško održati u postojećemsastavu i da je moguće očekivatiprodor drugih agencija na prve pozicije.Članovi Saveta su prihvatili uvođenjenovog priznanja, za sada sa radnim nazivom,VELIKA NAGRADA SVETA MARKETIN-GA ZA DRUŠTVENOODGOVORNO PONAŠA-NJE koja, u kontinuitetu, odvaja energiju inovac u produkciju nonprofit kampanja društvenosocijalnogsadržaja.Usvojeni su predlozi kandidata kojimaće se dodeliti priznanja: VELIKA NAGRADASVETA MARKETINGA ZA MARKETINŠKU LI-ČNOST GODINE, VELIKA NAGRADA SVETAMARKETINGA sa plaketom SVETIONIK i prigodnompoveljom, VELIKA NAGRADA SVETAMARKETINGA sa plaketom ZLATNO KOR-MILO i prigodnom poveljom, VELIKA NA-GRADA SVETA MARKETINGA sa plaketomZLATNI PEČAT i prigodnom poveljom, kao inovouvedeno priznanje namenjeno novinarimakoji pokazuju interesovanje i razumevanjeza primenu tržišnih mehanizama ukojima marketinške komunikacije zauzimajuposebno mesto – ZAHVALNOST SVETAMARKETINGA sa plaketom ZLATNO PERO isa prigodnom poveljom.Mesto održavanjaČlanovi Saveta suizdavača časopisaTaboo pozdravili su odluku o promeni mestana kome će se održati MARKETINŠKI DO-GAĐAJ 2010. GODINE, izražavajući zahvalnostna iskazanoj podršci i razumevanjuBEOGRADSKOM SAJMU, inače dugogodišnjemčlanu Saveta.Profesionalna marketinška manifestacija,četvrta po redu, održaće se 10. decembrau Svečanoj sali Upravne zgrade Beogradskogsajma.Početak je u 14.14 časova. Posle ceremonijedodele nagrada i priznanja predviđenje skroman koktel u čast slavodobitnika,zvanica i učesnika u trajanju od 30 do45 minuta, tako da se očekuje da će oko16.00 časova manifestacija biti okončana.Visoki zvaničnik među namaPotvrđeno je da će glavni gost MDGbiti predsednik Vlade Republike Srbijedr Mirko Cvetković, koji će održati prigodangovor upućen slavodobitnicima i uručiti impredviđena priznanja.Iz protokolarnih razloga, očekuje se dalaureati, zvanice i drugi gosti uđu u salu predolaska predsednika Vlade.Nije možda loše primetiti da je ovo prvidolazak visokog političkog zvaničnika nabilo koji skup propagandnih i/ili marketinškihposlenika od 1945. godine pa dodanas, što predstavlja mogući signal da se unašim odnosima nešto menja i da bi to svakakovaljalo iskoristiti, ne samo u cilju pravljenja(ispravljanja slika) javnog mnjenja uodnosu na veći broj ciljih grupa8

IntervjuJubilej UEPS-a 21. decembraU Taboo nedeljniku 119 objavljena je vest da je neizvesno obeležavanje50 godina postojanja UEPS-a . Pojašnjenje ove vesti i više informacija odogađaju dao nam je predsednik Upravnog odbora ove organizacijeNikola Vujanić.Nikola Vujanić, predsednik UEPS-a SrbijeDa li je doneta odluka o tome na kojinačin će biti obeležen jubilej UEPS-a i Danpropagandista Srbije? Pomenuli ste tri mogućnosti,da li možete da pojasnite kojemogućnosti su u pitanju?Od kraja 2009. godine razmatrale suse varijante proslave ovog značajnog jubileja,čak i u evropskim okvirima. Pojednostavljeno,skupa varijanta, srednja varijantaproslave i skromna a ipak svečana proslava.Kako se UEPS finansira iz članarina i donacija,oblik proslave je zavisio od broja i voljeljudi (kompanija) da pomognu jubilej i ostvaresvoje ciljeve. Osnovna ideja je bila dase pozovu kolege iz ex-yu republika, da seprikažu ostvarenja srpskih oglašivača, agencijai medija i da se započne neki novi oblikmeđusobne saradnje. Nažalost, kriza je ozbiljnozaustavila mnoge privredne tokove,pa tako nisu mogli biti ni pokriveni troškoviza ostvarenje glavne ideje. Jubilej UEPS-a iDan propagandista biće održan 21. decembra2010. godine sa početkom u 18 sati. Zatraženaje donacija grada Beograda usmislu zakupa svečane sale gradske Skupštinei poslata direktno gradonačelniku,s obzirom na to da se više od 90 odsto prometai profita u struci odvija u gradu Beogradu.Za sada, još uvek čekamo odgovor.Lično sam optimista, ali pripremljena je i rezervnavarijanata kad je reč o mestu proslave.Proslava jubileja će obuhvatiti multimedijalnuprezentaciju događanja u struciu poslednjih 50 godina, dodelu nagradeUEPS-a za životno delo, dodelu zahvalnicapojedincima i kompanijama, kao i dodelunagrada u okviru ovogodišnjeg takmičenja,u preko 30 kategorija. Za kraj je predviđenkoktel.Da li će UEPS uvesti neke novine štose tiče manifestacije (npr. neke nove kategorijenagrada) budući da obeležava 50godina postojanja?Kako smo ove godine iznenada ostalibez Dragana Sakana, vizionara i čoveka kojije promenio pogled na struku u bivšoj namzemlji, Upravni odbor doneo je odluku da seod ove godine uvede i specijalna kategorija:Priznanje DRAGAN SAKAN – New Idea zanovo, inovativno razmišljanje u oblasti komunikacija,za ideje koje menjaju i unapređujunašu profesiju. Nagradu će uručitiŽarko Sakan. Na bazi odluke Upravnog od-bora UEPS-a, za takmičenje su ostale istekategorije kao i prošle godine, uz dodataknove kategorije: Priznanje za sajamski nastup(ideja, indor, autdor, štand, promomaterijal,osoblje, najave u medijima, oglasiu sajamskom krugu i sl.). Za članove je visinakotizacije ostala na prošlogodišnjemnivou (1.500 dinara).Kakvi su planovi UEPS-a za budućnostkada je u pitanju sam rad i delovanje,promena imena i statuta koji su najavljeni?Na bazi dosadašnjih iskustava, primedbii predloga članova, napravljen je novi statut(može se pogledati na www.ueps.org.rs),iz koga se mogu videti i pravci delovanja iangažovanja. Sastavni deo novog statuta,koji je usvojio Upravni odbor, jeste i promenaimena u smislu prilagođavanja tržišnimzbivanjima. Zadržan je dosadašnji logotip,a naziv Udruženje ekonomskih propagandistaSrbije izmenjen je u Udruženje zatržišne komunikacije Srbije. Sve ove promenebiće verifikovane na Skupštini UEPS-a,krajem februara 2011, koja treba da bude iizborna, s obzirom na promene u broju članova,kao i na broj sekcija. Definitivno semože zaključiti da dosadašnji oblik rada nezadovoljava potrebe, da je potrebna „mladakrv”, i mora biti konsenzusa između učesnikau tržišnim komunikacijama, štopodrazumeva i veće učestvovanjei angažovanje izabranihčlanovaI. ParčetićDo sada najuspešnijaAGENCIJA ZA MARKETINŠKA I DRUŠTVENAISTRAŽIVANJA2006, 2007, 2008.Ko je sledeći?9

IntervjuMr Jelena Filipović,autorka knjigeMali kupci veliko tržište„Ja” generacijedobri potrošačiOglašivači na našem tržištu ne shvataju da su deca takoja donose odluke • Banke ih na našem tržištu prveprepoznale kao potrošače • Kod nas se dečijibrendovi grade slučajnoNa našem tržištu nema mnogo knjiga koje se bave dečijompotrošnjom i marketingom usmerenim na decu. Otuda je pravo osveženje,za sve one koje zanima ova oblast, knjiga pod nazivom Malikupci, veliko tržište koja je nedavno izašla u izdanju Zavoda zaudžbenike. Autorka ove knjige je mr Jelena Filipović, asistentkinjana Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koja je pisala o tome štadeca kupuju, kolikim novcem raspolažu, koje brendove biraju, kojemedije i u kolikoj meri prate i slično. Dakle, reč je o knjizi koja sadržiobilje informacija i koja može biti korisna za mnoge oglašivače čijisu proizvodi namenjeni deci.Kako kaže mr Jelena Filipović, ova tema je lepa i zahvalna alii potpuno neistražena na našim prostorima, zbog čega je odlučila dajoj se ozbiljnije posveti.Knjiga je nastala na bazi anketnog istraživanja, koje je onauradila sama i koje je sprovedeno na uzorku od 987 dece u petgradova Srbije (Beograda, Novi Sad, Niš, Šabac i Valjevo). Anketa jebila prilagođena svakom od tri uzrasta koji su učestvovali u istraživanju(grupe od 7 do 8 godina, od 9 do 11 i od 12 do 14 godina).To je bio povod da razgovaramo sa mr Jelenom Filipović o ovojzanimljivoj temi.Kakvi su pokazatelji pomenutog istraživanja? Šta deca kupujui kolikim novcem raspolažu?Deca najviše novca troše na slatkiše, a zatim na igračke kadaje reč o mlađem uzrastu. Nešto stariji (od 12 do 14 godina) kupujugrickalice i slatkiše, ali su na drugom mestu odeća, obuća, odnosnoneki modni detalji. Decu određuju demografske karakteristike, alimogu da kažem da su na globalnom nivou ona vrla slična.Istraživanje pokazuje da ona mesečno raspolažu sa dve dočetiri hiljade dinara i ta suma otprilike važi za sve starosne grupe.Naravno, mlađa deca imaju ipak nešto manje novca a starija neštoviše. Ali oko dve hiljade dinara je prosek i tu smo na sličnom nivoukao što je okruženje. Konkretno, znam da u Hrvatskoj deca trošeoko 30 evra mesečno što pokazuju i njihova istraživanja.Na koji način, po Vašem mišljenju, oglašivači prilaze deci,kako kod nas tako i u svetu?Na Zapadu su deca adekvatno zaštićena. Ne smeju im se plasiratinpr. agresivni TV spotovi, štetni proizvodi itd. Ni naši zakonipo tom pitanju nisu loši. Tu su Zakon o potrošačima, Zakon o medijimakoji obraća pažnju na to šta sme da se plasira deci, zatimuputstvo Republičke radiodifuzne agencije o emitovanju programa,Zakon o oglašavanju. Međutim, uglavnom se kaže šta se ne sme10promovisati ali nemamo jasno definisano kako npr. oglasni spot zadecu sme da izgleda i kada sme da se emituje. Možda ovde to i nijetoliki problem jer veoma malo oglašivača upućuje oglasne porukedeci. Tako je i u Americi. Tamo je svega jedan procenat svih oglasakoji se emituju upućen deci. Ameriku uzimam kao reper jer je reč onajistraženijem tržištu.U nekim evropskim zemljama postoji potpuna zabrana oglašavanjausmerenog ka deci. Jedna od tih zemalja jeste Švedska ibukvalno ni slatkiši ne smeju da se oglašavaju. Međutim, to i nijepokazalo neke efekte jer je gojaznost npr. još uvek u usponu a jednaod stvari koja deci ne smeju da se nude jesu proizvodi koji imajuveliki procenat šećera i masti. Na primer, kada se porede Švedskai Velika Britanija, u ovoj drugoj zemlji nije zabranjeno oglašavanjeovakvih proizvoda, izuzev u okolini škola, ali nema podataka da jegojaznost dece smanjena posle primene te mere.Kod nas se još uvek ne posvećuje dovoljno pažnje deci kaopotrošačima. Iako ima spotova koji su možda namenjeni njima, onise više odnose na porodicu, odnosno na to da će deca uticati nasvoje roditelje da im se nešto kupi. Deca čine tri tržišta: „primarnotržište” – kada odu u prodavnicu i kupe neki proizvod direktno,drugo je „uticajno tržište” – kada deca utiču na članove domaćinstva,i treće je „buduće tržište”, odnosno šta će ona kupovati kaoodrasli potrošači. Kod nas se najviše cilja na uticajno tržište gde ćedete u prodavnici reći roditeljima kupi mi npr. ovaj sladoled. Oglasneporuke se ne upućuju direktno njima.Kod nas dakle zakonom nije, kao u Švedskoj, zabranjenooglašavanje usmereno ka deci ali njega ovde gotovo i da nema,ne postoji?Oglašivači na našem tržištu ne shvataju da su deca ta kojadonose odluke već se samo vode time da će roditelji odlučiti umestonjih. Roditelji daju deci novac i oni tim novcem raspolažu.U svetu praksa pokazuje da su TV spotovi usmereni ka decioni čiji su akteri deca. Kod nas to nisam primetila. Postoje neki spotovi,poput onog za „koka-kolu”, u kojima se pojavljuje cela porodica.To je porodično okruženje, što je dobro, ali opet se ne koristedovoljno svi marketinški apeli koji bi mogli.

IntervjuKako komentarišete to što naši oglašivači, a samim tim iagencije, nisu okrenuti tom tržištu?Mislim da oni smatraju da dečije tržište nije dovoljno jako, tj.da deca nemaju dovoljno novca. Zanimljivo je ko je prvi prepoznaodecu kao potrošače. To su banke, a te institucije doživljavamo kaoinstitucije za odrasle. Međutim, one su napravile čitav jedan niz akcija,poput EFG banke ili Banke Intesa. One znaju da deca raspolažunovcem i oglašavanje je baš usmereno na njih. Reč je o jednoj vrstištednje. Deca mogu da otvore svoj račun i da izdvajaju određenasredstva kada ih imaju.Kako deca mogu biti dovoljno svesna da se tako mlada upusteu saradnju sa bankama?Mogu. Istraživanja u Americi pokazuju da deca 40 odsto svojihprimanja (džeparca) ostavljaju u štednju. Utvrđeno je da do desetegodine ona imaju oko 600 dolara svoje štednje. To im nisuroditelji uplaćivali, već oni sami. To se odnosi na decu uzrasta od devetegodine pa naviše.Deca razmišljaju jednostavno. Ona nešto žele i gledaju kako toda dobiju. Za igračke npr. shvataju da su skupe. Svest o tome štaje skupo a šta jeftino počinje od osme godine. Znaju da ako žele dakupe igračku, moraju da skupe određenu količinu novca. Zbog toganovac umeju da odvoje sa strane što je pokazala i praksa. To naravnonisu višegodišnji planovi, ali od nekoliko meseci ili nedelja jesu.Banke podstiču decu ne kroz TV spotove već uz pomoć raznihplakata i bilborda. Uvek se radi o nekom zanimljivom biću: zmaju,slončiću, nilskom konju, raznih boja što je za decu veoma privlačno.Na kojim medijima se najčešće plasiraju kampanje za decu?Televizija je medij broj jedan. U novije vreme, naravno, tu jeInternet. Imate brojne poroizvođače konditorskih proizvoda koji nasvojim sajtovima pružaju mogućnosti igranja raznih igrica, dobijanjanagrada itd. Do tih sajtova dolaze najčešće putem štampanih medija.Deca kupuju časopise. Najčitaniji među njima u Srbiji jeste listBravo i ako se analiziraju oglasi u tim novinama, često u njima piše:Posetite nas na tom i tom sajtu. Deca to zaista i čine.Za koje kompanije ili proizvode u Srbiji možemo reći da suokrenuti deci kao ciljnoj grupi?Kokta je na primer bila dosta okrenuta deci i takav im je bio isajt. Ranije su to bili čokolada „cipiripi”, „čunga lunga” žvake, „bakinkolač”. U novije vreme to su bili spotovi za „next” sokove, odnosnotzv. „buć, buć” kampanja.Kako stvoriti brend za decu u Srbiji?Mislim da ovde gradnja brenda dolazi usput, slučajno. U knjizije navedeno koje marke slatkiša su najprepoznatljivije i tu se vidi dasu to one koje su najduže prisutne na našem tržištu. Tu je više rečo tradiciji kojoj ih roditelji uče. Reč je o „plazmi”, „jafi”, „čoko bananici”i, naravno, o stranim proizvodima poput čokolada „milka”,„tviks”, „kinder jaje”. To su sve proizvodi sa dugom tradicijom a neneki koji su se nedavno pojavili. I Soko štark i Bambi izbacuju novemarke svojih proizvoda ali ih ne plasiraju toliko ka deci.Deca često mogu biti dovedena u zabludu lošim oglasnimrešenjima.Naravno, i to je zakonom zabranjeno. Primera ima. Na primer,deci ne smeju da se plasiraju nikakve cenovne konotacije. Nesmete im reći „za samo 200 dinara” jer dete zaista pomisli da je to„samo”. Tako ih dovodite u zabludu jer je taj proizvod možda preskupili skuplji nego na nekom drugom mestu.Programi poput Farme, Velikog brata i ostalih „rijaliti emisija”na vrhu su popularnosti kod dece koja su u sedmom ili osmom razredu.Ona ih najviše gledaju. Vole da prate i filmove i serije, dok imse veoma retko nudi pravi dečiji program.Ovde je potencijal dečijeg tržišta veliki, ali se prema njima nemožete ponašati kao prema odraslima već ima mnogo više etičkihizazova.Napisali ste u knjizi da kada steknete dete kao potrošača,ono ostaje lojalno do kraja života.Tako je. To što su deca kupovala dok su bila mala, kupovaće ikada odrastu. Dobar primer za to su „jafa“ i „plazma”. Taj odnosgradi se godinama i to kompanije znaju.U Srbiji ima oko milion i dvesta hiljada dece i to nije zanemarljivbroj. On nažalost pokazuje jedan blagi konstantni pad, ali toje i dalje vrlo značajno tržište. Deca međutim ne osećaju tolikoefekte krize. Roditelji su spremni da se žrtvuju u njihovu korist. Smanjujusvoju potrošnju u korist njihove. Tako je i u drugim tranzicionimdruštvima. To su takozvane „ja” generacije koje trenutno izrastaju.Tako se zovu jer su često egocentrični, željni da sve bude podređenonjima i smatraju da ceo svet treba da se vrti oko njih. Roditeljisu najčešće odgovorni za takav njihov stav jer im povlađuju.Naročito je takvo ponašanje karakteristično za azijska tržišta, tj.Kinu i Japan. Mislim da će Kina i Indija kao najveći nosioci tranzicije,takođe i Bliski istok, biti najznačajnija tržišta za proizvođačedečijih proizvoda u budućnostiPetar StakićDo sada najuspešnijePREDUZEĆE ZA PLANIRANJE I ZAKUPOGLASNOG PROSTORA2006, 2007, 2008.Ko je sledeći?11

Posmatrač scenegovara i na stranim jezicima (u ovom slučaju na nemačkom), odmogućeg hotelskog 30-gramskog pakovanja, tuba ili folija od 50,100 i 200 grama, do staklenki od 500 i 1000 grama? Da grafičkiodslika naš med napominjući njegovo geografsko poreklo, prirodnostproizvoda, ekološke karakteristike koje, najverovatnije, poseduje.Ima li ikoga u ovoj zemlji ko bi mladog momka podučio kakose može formirati bolja – veća prodajna cena, primerena osobinamaproizvoda i prednostima nad konkurentskim, kojom će, najverovatnije,zaraditi i više od dva puta. U korist njegovu –– organizatora otkupa i izvoznika – u korist proizvođača meda, jerće zaraditi više pa će možda proizvoditi i više i bolje i, ako je to tehnološkimoguće, ujednačenijeg kvaliteta, pa će i poreski organiubrati više novca za opštu dobrobit društva.U bliskoj prošlosti, igrajući se vlasti, mnogo toga dobrog smoukinuli (stideći se prošlosti a baš ne poznajući dobro sadašnjost ibez neophodnih futurologa, ma šta to značilo) i uvodili nešto novo(počesto, po principu „kako to mali Đokica zamišlja”), pogotovu akoto zvuči evropski!Tako smo ukinuli ministarstvo za spoljnu trgovinu, koje postojii danas u mnogim industrijski razvijenim zemljama, pa i u mnogimzemljama u razvoju.Ako znamo dokazane (ilustrovane) kapacitete svojih ministarstavaza trgovinu i poljoprivredu i čudnovate probleme u redovnomsnabdevanju onim proizvodima za koje bi bilo najnormalnije da ihimamo u izobilju (a svoju nesposobnost nisu uspeli da prikriju čakni nevešto sročenim saopštenjima i demantijima), da li bi SLUČAJMEDA mogao da bude sjajan izazov nekoj srpskoj agenciji za marketinškekomunikacije da preuzme problem izvoza meda kao poslovnislučaj?Mnogi bi na tome zaradili, siguran sam. I svi bi bili zadovoljni.Uveren sam!A SIEPA bi, napokon, dobila pravi poslovni slučaj za dodelu visokenagrade koju dodeljuje u zajednici sa višegodišnjim pokroviteljem– BANKOM INTESA, dobro zamišljene, ali u proteklimgodinama sa lošom realizacijom.I, ponavljam: svi bi bili zadovoljni. Da budem precizan do kraja,naš med bi, vrlo verovatno, bio trajniji – višegodišnji izvozni proizvodna kome bi se ostvarila zavidna dobit – potrebna svima.(Da i dalje postoji Centar za marketing MARK-PLAN, i da sami nadalje njegov čelnik, odmah bih seo u auto i potražio tog trgovcai izvoznika!)Nije tražio(!)Ako je i od tajkuna, mnogo jeVeć je poznato. Spremamo Marketinški događaj 2010. godine.Sve ugledniju profesionalnu manifestaciju. Nonprofit aktivnosti. Sarigidnim kriterijumima.Napisah i pismo Rodoljubu Draškoviću, predsedniku poslovnogsistema SWISSLION-TAKOVO. Čoveku kojeg lično poznajem.Podobro.I, umesto odgovora, dobih nazad neotvoren koverat sa velikimštambiljem „NIJE TRAŽIO”. Odavno tako nešto ne dobih. Iz sveta –– nikada. A imao sam živu i aktivnu prepisku. Sa carevima, prinčevima,kraljevima, diktatorima, predsednicima, premijerima, ministrima,vrlo poznatim svetskim privrednicima.Da li je i ovo novi manir naših tajkuna? Do sada nisu davali telefonskebrojeve (osim centrala), brojevi im se ne nalaze u telefonskimknjigama a ne možete ih dobiti ni preko 988 – službeobaveštenja, sekretarice su nesavladivi bedem – lažu a da netrepnu, vezu ne daju ni pod „pretnjama”; izjave retko daju [na MilanaBeka, zastupnika (tuđeg) kapitala, čekali smo dvanaest go-dina, videli smo šta smo dočekali u vreme nedeljnog ručka], ali vratitipismo sa naznakom „NIJE TRAŽIO”, skoro da je novi oblik siledžijstvai nevaspitanja. Gde li samo to naučiše?Borise, navijamo za tebe. Previše je zastupnika kapitala kojiumisliše da je to njihovo. Pa se osiliše. I zaboraviše seDo sada najuspešnijaAGENCIJA ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU2006, 2007, 2008.Ko je sledeći?13

Rekli suPostajem iskusnikupacS godinama postajem iskusniji kupac. Propagandnaporuka mi više nije vodič; dizajn, lepa flašica ilifont na ambalaži jeste.Prava potrošača u Srbiji štite udruženja građana,ekonomisti koji se zalažu za uvoz mleka i manjemarže. Suštinski, Verica Barać.Željka Mrđa,novinarka Studija BPolitikin dodatak Potrošač,18. novembar 2010. godineSrpski mediji se raspadaju!Domaća TV je u dosta teškoj situaciji. Kriza je prodrmala finansije i svekuće rade pod velikim pritiskom. Prinuđene su da štede na programu, idejamai ljudima. To je njihova realnost. Na naše tržište ušao je veliki međunarodni kapital,koji se u medijsku sliku Srbije meša na ozbiljan način. Čak je došlo i do povlačenjaFoksa i dolaska grčke korporacije, iza koje, svi kažu, stoje Nemci. Šefgrčke televizije, Prve TV, Nemac je. Dakle, ima veza, a koja – otkriće se sama.Faktički ćemo imati tri izvora sa po dva kanala: RTS sa dva programa, Pink,koji ima i Avalu, i bivši Foks, a sada Prva, koja upravo kupuje B 92. Tu je i tučaza reklamni kolač, koji se u međuvremenu smanjio. Zanimljivo je da su čak inaše najjače TV u nekoj vrsti dužničkog ropstva prema agencijama koje reklamerimapreprodaju TV vreme. To je jaka kapitalistička igra, gde se agencije pojavljujukao glavni igrači jer su vlasnici tih licenci. Na veliko kupuju sekunde,klijentima nude cene koje niko drugi ne može da ponudi, a opet ucenjuju emiterezato što im donose pare. U tu dosta oštru komercijalnu utakmicu u kojoj ćese konsolidovati naše medijsko tržište, upleo se i RTS. Njegov rad je zakonomjasno definisan i trebalo bi da radi prema zakonu. To što ulazi i u sferu komercijalnog– a ima pravo da prodaje reklamno vreme, što je svuda diskutabilanoblik prava – samo po sebi vuče mogućnost da komercijalizuje program. To jeloše jer uravnotežava komercijalni instinkt u programiranju. Tako gledaoci bežeu kablovske specijalizovane programeStanko Crnobrnja,doktor teorije medija i televizijske estetikeTV novosti, 12. novembarDo sada najuspešnijePREDUZEĆE ZA SPOLJNO OGLAŠAVANJE2006, 2007, 2008.Ko je sledeći?15

Intervjubiji dosta razvijena i da to zahteva od političarapromenu, za koju nisam siguran da lisu spremni. Videćemo. Ako žele uspeh, oniće morati Internet da koriste za komunikacijua ne samo za promociju. Prisustvo naInternetu biće ključno zbog negativnih kampanjakojih će sigurno biti. U krajnjem slučaju,kako reče Miloje Sekulić: Možete da sene bavite Intenetom – ali on se već bavivama!Da li će Internet marketing u potpunostimoći da zameni klasične kanale oglašavanjakada su izbori u pitanju, i da li jeon toliko moćan da bi bez ijednog drugogmedija mogao da pokrene glasače daizađu na izbore?Nikako. Suština je upravo u širenjumogućnosti za komunikaciju, kao i za oglašavanje,što zahteva dodatno angažovanjeu kampanji. Svi tradicionalni načini i daljeće biti aktuelni. Oglašavanje će se delompreliti i na Internet koristeći njegove marketinškemogućnosti. Ključno pitanje za uspehna sledećim izborima biće upravo broj biračakoje stranke budu motivisale da izađuna izbore. Ne zaboravimo da je danas aktivnijideo populacije na Internetu, a on jeveoma važan u izbornim kampanjama.Šta mislite o onlajn glasanju? Ono je primenjenona izborima u Estoniji, a koliko jeto realno za Srbiju i da li bi po Vašem mišljenjuto moglo da zaživi?Onlajn glasanje bi smanjilo mogućnost izbornihprevara, a državu nateralo da konačnonapravi jedinstveni birački spisak, kojimi još uvek, nažalost, nemamo. To je dobraideja koja znatno štedi resurse, s tim da jepotrebno učiniti veliki napor u obrazovanjuljudi za upotrebu takvog sistema glasanja.Demokratska stranka je najavila upotrebutakvog modela glasanja na svojoj izbornojskupštini u decembru. Videćemo rezultatejer to može biti početna tačka za kreiranje irazvijanje softvera uz pomoć kojeg bi setakvo jedno glasanje u budućnosti sprovelo.Koliko je kampanja na Internetu omogućilapobedu Obami i hrvatskom predsednikuJosipoviću?Ono što znamo iz Obaminog primera,jeste da posle njegove kampanje nijednakampanja neće biti ista. Obama je Internetintegrisao u celokupnu strukturu kampanje,a ne samo komunikaciju. On ga je koristio iza prikupljanje sredstava, za targetiranjeljudi, kreiranje baza IP adresa, geopozicioniranje,mobilizaciju itd.Što se tiče Josipovića, Internet je zauzeoznačajno mesto u predsedničkoj kampanjiu Hrvatskoj, pre svega u negativnoj kampanjikoja je vođena prema nekim kandidatima.Marko Rakar, glavni strateg JosipovićeveInternet kampanje, na konferenciji Centramodernih veština pod nazivom UpotrebaInterneta – nov put do birača, dao je primero tome da je jedna od slika koju su stavili naFejsbuk stranicu, a koja je izazvala najvišereakcije Internet zajednice, bila ta kada jeJosipović u štabu opuštajući se igrao stonifudbal. To pokazuje da ljudi hoće da videkandidate kao autentične ljude koji imajusvoj život i van kampanje. Nažalost, poslezavršetka kampanje Josipovićeva stranka jenastavila da koristi Internet sporadično, štonije dobro za razvoj demokratijeIvana ParčetićKalendar marketinškihdogađanja 2010.Konferencija o sportskommarketinguMesto održavanja:Portorož, SlovenijaVreme održavanja:29 – 30. novembar 2010.www. sporto.siPlaniranje public relationskampanjeMesto održavanja:Novi Beograd, sala kompanijeErnst&YoungVreme održavanja:01 – 02. decembar 2010.www.edge.rsStrategic Leadership - Fight the7 deadly Sins of ManagementMesto održavanja:Beograd, Hotel ContinentalVreme održavanja:03 – 04. decembar 2010.www.mate-bg.comPR i lobiranjeMesto održavanja:Beograd, Hotel INVreme održavanja:09 – 10. decembar 2010.www.marksoft.rsDo sada najuspešnijePREDUZEĆE ZA ORGANIZACIJU SAJAMSKIHNASTUPA, PRIVREDNIH I DRUGIH IZLOŽBI2007, 2008.Ko je sledeći?17

IntervjuSlobodan Nikčević, medija direktor sektora Direct Media DigitalDirect Media nije više samo agencijaza zakup i planiranje oglasnog prostoraTehnologija „Proširena stvarnost” (Augmented Reality) primenjena na projektuFrikomanija i na razvijenim zapadnim tržištima inovativni je model digitalnogmarketingaFrikomanija tim (s leva na desno) - Vladimir Aranđelović,Marija Kovljenić i Slobodan NikčevićU prošlom broju Taboo nedeljnika objavili smo vest da je agencijaDirect Media iz Beograda dobila u Zagrebu, na konferenciji podnazivom Veb-strategija 9 – oglašavanje je OUT, Zlatnu nagradu zanajbolju veb-marketing kampanju pod nazivom „Frikomanija”. Ovakampanja, tačnije aplikacija za društvenu mrežu Fejsbuk, izarađenaza kompaniju Frikom, pobedila je u konkurenciji 49 projekata iz zemaljaregiona. To je bio povod da razgovaramo sa Slobodanom Nikčevićem,medija direktorom sektora pod nazivom Direct MediaDigital, o tome kako je došlo do ulaska ove agencije u poslove kreiranjaveb-projekata i kakvu su tehnologiju koristili za izradu pobedničkekampanje.Agencija Direct Media dobila je nagradu za veb-projekatFrikomanija a poznato je da ta oblast nije primarna delatnostvaše firme. Kako komentarišete ovakav uspeh i da li ste do sadaradili slične kampanje?Direct Media je davno prestala da bude samo agencija zazakup i planiranje oglasnog prostora. Uočena fragmentacija medijskogtržišta i potrebe klijenata uticali su na razvoj Direct Medije kojaje danas pre svega komunikaciona agencija. U tom smislu, formiranjeDirect Media Digital sektora jedan je od koraka koje smo preduzelikrajem 2008. godine. Posle dve godine postojanja iza nassu mnogi veb-projekti u kojima smo primenili inovativna rešenjaviđena do sada samo na razvijenijim tržištima. Veb-projekat Frikomanijajedan je od najuspešnijih, a nagrada za najbolju veb--marketing kampanju u 2010. na regionalnoj konferenciji, za naspredstavlja potvrdu i ohrabrenje da nastavimo sa primenom veb--inovacija.18Tročlani žiri ove konferencije činili su: Marek Vidovič (EtargetHrvatska), Sanda Lončar (24sata digital) i Nenad Papić (Listopadweb-studio), sve troje stručnjaci za oblast digitalnog marketinga.Kakvo je Vaše mišljenje o upotrebi Interneta u oglašavanju iu kolikoj meri planirate da neke buduće projekte sprovodite nanjemu, odnosno na društvenim mrežama ili sličnim servisima?Oglašavanje na digitalnim medijima već sada je nezaobilazandeo svake medijske kampanje. Ogroman rast broja korisnika Internetau Srbiji i studije slučaja koje stižu kao praksa sa razvijenihtržišta, prepoznale su ne samo medijske i veb-agencije, već i klijenti.Neophodnost da se naše digitalno tržište dalje razvija, naš jezajednički zadatak. Društveni mediji kao platforme nosioci suprimene novih modela oglašavanja. Ostvarivanje dvosmerne komunikacijesa korisnicima, mogućnost da korisnici sami kreirajusadržaje i podsticanje efekata viralne kampanje, jesu procesi karakterističniza društvene medije, što ih čini jedinstvenim načinom komunikacije.Da li ste prilikom izrade Fejsbuk aplikacije za Frikomanijuimali pomoć neke agencije specijalizovane za ovu oblast ili je toprodukt angažovanja ljudi iz vaše firme? Ko su autori kampanje?Fejsbuk aplikacija Frikomanija rezultat je rada većeg brojaljudi. Direct Media Digital, kao nosilac posla, ne bi mogla sama darealizuje projekat u potpunosti bez pomoći veb-agencije HUGEMedia koja je svojim iskustvom u izradi sličnih projekata dala značajandoprinos. Veliku zahvalnost dugujemo marketing-timu Frikomai gospodinu Saši Ćiriću, direktoru marketinga i razvoja Frikoma, kojije prepoznao potencijal projekta. Zatim, našoj koleginici Mariji Kovljenićmenadžerki Frikoma, i Vladimiru Aranđeloviću, menadžeru DirectMedia Digital, koji je bio vođa ovog projekta. Svako je u domenusvojih nadležnosti dao svoj doprinos koji je na kraju rezultirao ovomnagradom.Pobedili ste u konkurenciji 49 projekata iz zemalja regiona.Šta je, po Vašem mišljenju, presudilo da budete pobednici utakvoj konkurenciji?Tehnologija „Proširena stvarnost” (Augmented Reality) kojusmo primenili na projektu Frikomanija, i na razvijenim zapadnimtržištima inovativni je model digitalnog marketinga. Počev od 2009,proizvođači automobila BMW i Toyota na ovaj način su predstavljalisvoje nove modele, omogućujući korisnicima da ih pogledaju u tri dimenzije.Projekat Frikomanija prva je aplikacija ovog tipa u regionukoja koristi tehnologiju prepoznavanja lica (eng. face recognition)uz pomoć veb-kamere i praktično pomera granice razvoja i do sadaprimenjenih inovativnih rešenja u regionuPetar Stakić

Vesti iz svetaBiramo slogan 2010.Kandidati:Za vaše dobroDunav osiguranjeRadno vreme: Od jutra do sutraRoda, Cash&CarryMi ne prodajemo osiguranje.Mi kupujemo vaš rizikUniqaAuto iz zemlje u koju je budućnost već stiglaCheryDajemo vam razlog za osmeh podsopstvenim krovomEurobanka EFGAutomobili se razlikuju... Baš kao injihovo osiguranje. Izaberite najboljeMilenijum osiguranjeDa je malo mlađi bio bi mlekoMlekara ŠabacZa one koji su žedni životaEfesVreme je za budućnostHypo GarantIzvor zdravog odrastanja u svakoj kapiRosa, mineralna vodaSavršen ukus za savršene trenutke.Najlepše željeCherry, ŠtarkDa vam stomak radi kao satLaxomucil, Ivančić i sinoviLakše kamate, zgodniji kreditiBanca IntesaDelimo potpise svakog dana u vašem domu!Dijamant, majonezPrava podrška za važne životne trenutkeEurobanka EFGNajbolje za muškarce posle ženaMaxim, časopisLetujte, za kuću ne briniteDelta GeneraliSlatki plodovi nagrada za težak radDunav osiguranjeOd naše porodice za vašu porodicuPekarska industrija KLASIzvor životaProlom vodaKuća od rečiInstitut za strane jezikePrvo proveri pa poveriAik bankaHypo Antistres programOslobodite se finansijskog stresaHypo Group Alpe AdriaTreba u ovu zemlju koren pustitiAgrobanka20Odeća govorio HIV-uIzraelska organizacija Aids Task Forcenedavno je, uoči 1. decembra kada se obeležavaSvetski dan borbe protiv HIV-a, pokrenulakampanju u štampanim medijimakako bi podsetila ljude da se stupanjem useksualne odnose bez zaštite mogu zarazitiHIV virusom.U ovoj kampanji prikazan je mladićkako leži u krevetu a garderoba je razbacanasvuda oko njega po sobi. Oglasom se poručuje:Seks bez zaštite budi u vama sumnju.Oslobodite je se i uradite anonimni test. Dobićeteodgovor za 30 minuta.Kampanju je osmislila agencija ShalmorAvnon Amichay/Y&R Interactive iz TelAviva pod rukovodstvom kreativnog direktoraAmita Galatima.O HIV-u se dosta pričalo prethodnih godina, ali kampanje poput ove nikada ne mogubiti suvišne, posebno ako se ima na umu činjenica da broj obolelih od ove bolesti raste.Iz Agencije UN za prevenciju virusa side (UNAIDS) ističu da je širenje HIV-a u istočnojEvropi i centralnoj Aziji dostiglo zabrinjavajuće razmere. UN procenjuje da je u tim oblastima2009. godine živelo 1,4 miliona ljudi sa virusom HIV-a, što je tri puta više nego 2000.godine. Gotovo 90 odsto tog broja ljudi živi u Ruskoj Federaciji i Ukrajini.Direktor UNAIDS-a Majkl Sidibe izjavio je da su podaci zastrašujući i pozvao na većeangažovanje u primeni programa prevencije širenja te bolesti. On je upozorio da se sida najčešćeprenosi među narkomanima, koji izbegavaju bilo kakvu medicinsku pomoćHRT u sukobu sa Vladom Hrvatskezbog oglašavanjaHrvatska radio-televizija dogodine će se suočiti sa novim dramatičnim izazovima kojibi mogli značajno uticati ne samo na njeno poslovanje, već i na poslovanje kako elektronskih,tako i ostalih medija u Hrvatskoj, navodi se u najnovijem izdanju hrvatskog nedeljnikaNacional koji je objavljen 16. novembra. U tekstu pod naslovom HRT zaratio sa Vladomzbog plana spasa ističe se da se predstojeća rasprava Sabora o poslovanju HRT-a kao i stupanjena snagu novog zakona o HRT-u početkom sledeće godine dočekuju prilično nespokojno.Pomenuti zakon kroz četiri godine trebalo je da dovede do potpunog ukidanja pravana oglašavanje na ovom mediju, ali se, zbog problema sa kojima se HRT suočava, od takoradikalne mere trenutno odustalo i načinjen je kompromis. Stupanjem na snagu modifikovanognovog zakona, HRT bi imao pravo na emitovanje šestominutnih oglasnih blokovau jednom programskom satu i u „prime-time” terminima (od 18 do 22 sata), dok bi se tosmanjilo na četiri minuta godinu dana kasnije. U ostalim terminima HRT će i dalje imatipravo na emitovanje oglasa u trajanju od devet minuta u jednom programskom satu.Pored navedenog, novi zakon će znatno uticati i na programske sadržaje HRT-a. Naprimer, mogu biti zabranjeni prenosi inostranih fudbalskih utakmica, pa čak i derbija poputonog između klubova Real Madrid i Barselona, ili prenos takmičenja Formule 1. Ako seuzme u obzir da su to vrlo gledani sadržaji, koji privlače brojne oglašivače, broj oglasnih spotovana HRT-u mogao bi dodatno pasti.Nakon što usledi primena novog zakona, HRT će biti suočen sa značajnim padom prihodaod poslovanja. Ipak, predstavnici komercijalnih emitera, koji tvrde da je 1,2 milijardekuna pretplate, koliko godišnje prima HRT, klasična državna subvencija koja narušava tržišnuutakmicu, smatraju da bi uz toliku podršku HRT morao pozitivno poslovati i bez oglašivača

2009 - Ivan TasovacVesti iz svetaBrkovi sve menjajuKreativci iz Singapura pokrenuli suovog meseca akciju za prikupljanje finansijskihsredstava za Fond za istraživanje rakaprostate. Brkovi sve menjaju (MoustachesMake a Difference) osnovni je slogan kampanjekoju je osmislila agencija TBWA\Singapore.Analizirajući istoriju i poznate ličnostikoje su ljudi poštovali i divili im se, kreativcisu otkrili nešto što je sve njih povezivalo.Naime, sve ove ličnosti sa ponosom su nosile„najupečatljivije muško obeležje”. Govorimo,naravno, o brkovima. Bez brkova,koji su krasili njihove gornje usne, pitanje jeda li bi ovi ljudi uspeli da postignu ono što supostigli u svojim životima.Ukoliko bi izgubili pomenuto muškoodličje, smatraju kreatori kampanje, došlobi do njihove potpune transformacije. Staljinbi bio samo „izdepilirani diktator”, Če Gevarabi bio pobunjenik ali ne i revolucionar,a Džingis-kan pravi „nesposobnjaković”.Više informacija o ovoj kampanji nasajtu www.mosmakeadifference.com ili nanjihovoj Fejsbuk straniSaradnja WPP-a i FejsbukaWPP Digital, ogranak oglašivačke mreže WPP-a za digitalneinvesticije, investiraće u sistem za merenje efekata oglašavanja naFejsbuku.Oni će uložiti pet miliona dolara u kompaniju Buddy Mediakoju neki od svetskih brendova koriste za poslove upravljanja oglašavanjemna ovoj popularnoj društvenoj mreži.Zahvaljujući ovoj investiciji, WPP će moći da koristi BuddyMedia platformu i njihove tehnološke instrumente kako bi kompanijelakše mogle da izmere realni oglasni potencijal svojih brendovana Fejsbuku.Odredbama ugovora koji su pomenute kompanije sklopile,predviđeno je obučavanje zaposlenih u WPP-u kako bi mogli da koristepomenute instrumente za merenje.S obzirom na to da je, dosegavši broj od petsto miliona korisnika,Fejsbuk treća zemlja u svetu po broju „stanovnika”, oglašavanjebrendova na ovoj mreži ne dovodi se više u pitanje. Jedinošto proizvođači brendova moraju da ustanove, jeste to kako da budušto uspešniji u oglašavanju, rekao je Mark Rid, izvršni direktor WPPDigitala.Kao što imamo pretraživače i softvere za upravljanje veb--sajtovima, vrlo je bitno da razvijamo softvere koji će nam pomoćida bolje upravljamo oglašavanjem na Fejsbuku kao jednoj od najbržerastućih zajednica svih vremena, dodao je RidKo su dobitnici Zlatnog svetionika, Zlatnog kormila,Zlatnog pečata i Zlatnog pera za 2010. godinu?21

selekcijaKandidatiZapažene oglasne kampanjeOglašivač: Alpha BankAgencija: COMMUNIS DDBKampanja: Nedelja štednjeCiljevi kampanjeKao jedna od banaka sa dužom tradicijomu Srbiji i regionu, Alpha Bank se neprekidnotrudi da svojim klijentima ponudiviše: kroz veliki izbor modernih bankarskihusluga, odlične uslove i sigurnost poslovanja.U skladu sa tim, velika važnost pridajese štednji građana kao jednom od osnovnihsegmenata bankarskog poslovanja.Nedelja štednje je već tradicionalnoperiod kada najviše građana Srbije deponujeušteđevinu u banke. Taj period je karakterističani po izuzetno agresivnoj komunikacijisvih banaka u Srbiji koje se bore daprivuku štediše.Zadatak agencije je promovisanje ponudeAlpha Bank – na način koji će skrenutipažnju neposrednošću i ličnijim to-nom, pokojem će se razlikovati od konkurentskihoglasnih poruka.Eksplikacija kreativne idejeStrategija kampanje treba da se zasnivana različitostima ciljnih grupa štediša.Oni se razlikuju po godinama, navikama, načinurazmišljanja i motivatorima za štednju.Dosadašnja praksa je da im se banke svimaobraćaju na jednaki, unificirani način. Uskladu sa time potrebno je definisati triciljne grupe kojima se, kroz specifičnost poruke,oglasna kampanja neposrednije obraća.Kod projektovanja oglasne kampanjeodabrati minimalistički pristup i koristiti svakodnevnuterminologiju kako bi se postigaovisoki nivo identifikacije gledalaca i akterakampanje, čime bi se mogao očekivati inte-raktivni odnos između oglasnih poruka i primalaca.Kampanja se sastoji od dve faze: prva,intro faza, koja treba da najavi odličnu ponuduAlpha banke u nedelji štednje, a krozdrugu fazu, u toku nedelje štednje, komuniciratisa konkretnom ponudomOglašivač: Banca IntesaAgencija: LPTKampanja: Elektronsko bankarstvoCiljevi kampanjeKao lider elektronskog bankarstva nasrpskom tržištu, Banca Intesa je fokusiranana stalne inovacije i uvođenje potpuno novihusluga. Moderan i brz način života menja ipotrebe naših klijenata. Kao banka smo posvećenitome da pratimo potrebe tržišta isvetske trendove u bankarstvu, da osmišljavamoi stvaramo nove proizvode i uslugekoje će odgovoriti na te nove potrebe. Elektronskobankarstvo je jedna od inovativnijihusluga koja još uvek ima veliki potencijal zaširenje na našem tržištu.Komunikacija je usmerena na mlade,zaposlene i aktivne ljude, koji su dobro obavešteni,prate trendove, žele da uživaju i kojiočekuju više od života – pa i od svoje banke.Strateški cilj kampanje jeste da se podstaknui ohrabre ljudi koji svakodnevno koristemoderna elektronska sredstva komunikacijeda ih upotrebe i za svoje bankarsketransakcije. Tako će, ne odlazeći u banku,omogućiti sebi više slobodnog vremena, pritom će i uštedeti novac. Konkretan zadatakkampanje jeste predstavljanje nekoliko uslugaelektronskog bankarstva koje se nalazeu okviru Intesa hit tekućeg računa, međunjima i jedne potpuno nove usluge na našem22tržištu – Intesa Mobi, uz koju klijenti putemmobilnog telefona mogu da obavljaju nizbankarskih transakcija.Kreativna idejaKreativna ideja kampanje ogleda se usamom sloganu kampanje – Nije u redu dačekate u redu. Ako već svakodnevno koristiteInternet ili mobilni telefon, nema razlogada ih ne upotrebite i za svoje bankarsketransakcije. Umesto odlazaka u bankui čekanja u redu, iskoristite svoje slobodnovreme onako kako želite.Ideja za štampane oglasne poruke nametnulase sama od sebe – kao deo uslugeo kojoj smo informisali, jer je inovativna ajednostavna. Uklopila se i kao deo kampanjejer, na jednostavan, zabavan i direktannačin, pokazuje kako klijenti mogu da obavesvoje finansijske transakcije a da proveduvreme onako kako oni žele i bez čekanja uredu.Jednostavnim potezom okretanja stranice,kao klikom u elektronskom bankarstvu,korisnik usluge se umesto u redu nađeu prirodi sa voljenom osobom.Kampanja je značajna i zbog uvođenjaelemenata novog koncepta komunikacijegrupacije Intesa Sanpaolo pod nazivom Drawingi novog slogana: Zato što želim da naslikamsvoju budućnost. Novi koncept dajeljudima slobodu izražavanja želja i mogućnostda na jednostavan način, kao što je topostignuto inovacijama u oglasnim rešenjimau štampanim medijima, povuku pravipotez, naslikaju svoju budućnost i ostvareželje uz podršku Banke Intesa

Zapažene oglasne kampanjeOglašivač: Ministarstvo zdravlja RS, INSADA projekat EU, Institut za javno zdravlje„Dr Milan Jovanović-Batut”Agencija: SVAKampanja: Ujedinjeni protiv drogeIstraživanja pokazuju da je 15 odstoučenika prvih razreda srednjih škola probaloneku psihoaktivnu supstancu, a da to nijemarihuana. Takođe, istraživanja pokazujuda je jedan od trendova u socijalnim odnosimaizostanak razgovora o drogama u porodicikao osnovnoj strukturi društva.Ciljevi kampanje• Informisanje mladih i roditelja. Mladiho tome kako da kažu NE a da se neosećaju glupo u društvu. Podsticanjeroditelja da razgovaraju sa decom iupućivanje u veštine razgovora sa decomo drogama.•Ujedinjenje. Roditelja sa mladima, mladihsa vršnjacima, organizacija i institucija,svih ministarstava i Vlade Srbije,svih medija i javnih ličnosti i svihelemenata društva, u zajedničkoj borbiprotiv socijalnih i zdravstvenih problemakoje droge stvaraju.• Prevencija. U dve štampane brošurekoje se dele roditeljima i deci postojedetaljne informacije o vrstama i efektimadroga, o tome zašto droga ne morada se proba, kao i o načinima nakoje se o drogama razgovara.• Pozitivni životni izbori.• Fejsbuk stranica sa preko 29.000 ljudikoja će uskoro postati veb-sajt kampanjesadržaće predloge, adrese i kontakteklubova, organizacija i pojedinacakoji nude kulturne, sportske, umetničkei druge pozitivne životne izbore.• Podizanje svesti o opasnostima kojesu posledica konzumiranja psihoaktivnihsupstanci kao i svesti o tome kolikosu te supstance prisutne u društvu.Projekat Ujedinjeni protiv droge jestenajveći nacionalni projekat protiv droge u Srbijido sada. Kampanju su javno podržalipredsednik Republike Srbije i ministri VladeRepublike Srbije. Činjenica da je 14. novembrausledio prekid programa na svimnacionalnim televizijama zbog projekta društveneodgovornosti i emitovanja premijereTV spota za mlade u trajanju od dva minuta,mnogo govori o ideji, snazi i socijalnom značajuovog projekta. Svi nacionalni i lokalnimediji pristupili su kampanji i materijaleemituju besplatno kao deo svog CSR pristupadruštvu. Preko 30 javnih ličnosti postaloje ambasador projekta.Eksplikacija kreativne idejeKampanja ove godine obuhvata dvepublike – roditelje i mlade. Motivacioni sloganza roditelje jeste: Vaš razgovor menjasve, a za mlade: Tvoje NE. Menja sve. Mladimase poručuje da njihov stav ima težinui važnost i da njihove odluke imaju snagu dapromene sve. Roditeljima se skreće pažnjada ne postoje izgovori za razgovore jer suoni prva stanica i oslonac mladim ljudima uformiranju stavova. Kampanja ima nekolikosegmenata: TV spotove, radionice u školama,brošure namenjene roditeljima i deci,veb-sajt koji osim informacija nudi i zabavui mogućnost preuzimanja informacija, Fejsbukstranicu poput svojevrsnog foruma,brendirane autobuse gradskog prevoza,radio-džinglove, bedževe i drugi materijal.Kreatori kampanje su udružili energijumladih talenata sa novim vizuelnim izrazom idirektnim porukama koje otvaraju i podržavajupozitivne životne izbore. U spotovima jenajveći broj mladih glumaca, a korišćena su inova tehnička dostignuća u snimanju („canon5D“ aparat). Stvoren je novi kreativni jezikkojim se komunicira direktno, dramatično iiskreno. Mnogo talentovanih ljudi dalo je sveod sebe da bi poruka koja se prenosi bila relevantnai zanimljiva i mladima i roditeljimaSelektorskakomisijaTV SPOT MESECASLOGAN GODINEZAPAŽENE OGLASNEKAMPANJELjubomir Ratkovićdiplomirani ekonomista, marketinški konsultant,predsednikŽozef-Ivan Lončarekonomista, osnivač i vlasnik TABOO izdanja,članMiodrag Mladenovićdiplomirani inženjer arhitekture, grafički dizajner,članVladimir Čehmarketinški konsultant,članDušan Šunjkaurednik, član i sekretar Selektorskekomisije23

TV spot mesecaKeš krediti – TV spot oktobraČlanovi žirija o pobedničkom TV spotuBranka Otašević-TrbojevićIako u principu volim ovako duhovite pričice, ova mi je delovala pomalo preforsirano,preigrano, „preglumljeno”... Ali je ideja bez sumnje vrlo dobra, „dramski zaplet” je dobropogođen. Uzgred, jedna opaska: primetila sam da se u tekućem TV programu uglavnomemituju mnogo kraće verzije TV spotova, samo u po jednoj „sceni” (na primer Banka Intesa,VIP Mobile). Tada, logično, deluju znatno siromašnije, pa dolazi u pitanje i sistem vrednovanjakome mi pribegavamo. Još jedno pitanje za selektore: pravi li valjane TV spotove ikosem banaka? Jeste da ceo narod i cela država žive na kredit - ali zauvar!Dr Veljko ĐurićNisam preterano oduševljen pobednikom za mesec oktobar. Odluka o pozajmljivanjunovca je veoma složena a ovaj spot se bavi samo jednom dimenzijom: nelagodnošću kojuosećamo kada zajmimo novac od prijatelja. Obećanje banke (keš kredit uz kamatu od 0%)ostaje nedorečeno. Istraživanja pokazuju da su loše iskustvo i nepoverenje prema bankamanajveće prepreke za plasiranje novih bankarskih proizvoda. Verujem da su poslegledanja ovog spota mnogi pomislili: „Da, a šta će biti posle, šta će to od mene banka tražitida bih dobio tu kamatu od 0%; koliko će me zapravo koštati to zadovoljstvo?” Ovaj spot nedaje odgovore na ta pitanja.Prof. dr Miroljub RadojkovićBaš sam začuđen da je toliko kolega stavilo na prvo mesto TV spot Credit Agricolebanke. Jer, u njemu se nalazi monolog i priča koja ima malo veze sa ljudima u našoj zemlji.Osim toga za TV spot ovaj je po trajanju predugačak, ali preglasan sam što nije razlog dapromenim svoje mišljenje. Moj pobednik bio je spot za Jelen pivo. Spot sa veoma malo tekstai scenarijem koji odgovara naslovu. Kratki kadrovi pričaju umesto klijenta o produktu.Dakle, sve treba iskoristiti ako se pije, i ako vam se pije.Redni brojČlanovi žirija1. 2.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.Dr VELJKO ĐURIĆDr TATJANA MAMULAProf. mr GORAN PEKOVIĆPRVOSLAV PLAVŠIĆProf. dr MIROLJUB RADOJKOVIĆSNEŽANA SIMINPETAR STAKIĆBRANKA OTAŠEVIĆ-TRBOJEVIĆRADOSLAV VLADIĆRANGTV spot oktobra 2010.ALPHA BANKNedelja štednjeBANCA INTESAbroj 1 u SrbijiCREDIT AGRICOLEBANKAKeš krediti3. 4. 5.5 4 23 5 14 3 13 4 15 2 45 3 13 5 13 2 55 1 24 3 1JELEN PIVOSujeverje6.1222122132VIP MOBILEOdbojkašice7.3455344445Tekst TV spotaPronaći bliskog prijatelja... Prijatelju,treba mi samo da premostim dosledećeg meseca. Pozajmica? A? Ovonije loše bilo... Emotivno ga potresti...Kume! Mala finansijska injekcija...Ustvari ne do prvog...do petnaestog!Daće kum! Više ne morate pozajmljivatinovac od prijatelja - i kod nas je potpunobesplatan! Besplatni keš kreditiCrédit Agricole Banke uz kamatnustopu od 0%. Crédit Agricole Banka. Koje rekao besplatan?“Autorski timProdukcija: Fullhouse GroupTekst: Bogdan ŠpanjevićDizajn: Mirjana PopovićMuzika: Nemanja MosurovićFotografija i snimatelj slike: Aleksandar IlićReditelj: Miroslav TerzićSnimatelj zvuka: Bratislav PetrovićIzvođač: Goran Stojić, Miloš TanaskovićScenograf: Goran JoksimovićKostimograf: Jovana Božović24

TV spot mesecaSnežana SiminSpot banke Credit Agricole izdvajam kao najkreativniji i najduhovitiji od ponuđenih.Spot za Jelen pivo je takođe zanimljiv i dobro komunicira sa publikom kojoj je namenjen.Spotovi Banke Intesa, VIP Mobile-a i Alpha banke nisu na mene ostavili naročit utisak teih rangiram redosledom kojim sam ih navela.Petar StakićDuhovit TV spot, dobrog scenarija i sa izvrsnim glumcem. Prikazana je osoba sa kojomse, nažalost, može identifikovati veliki deo populacije (tačnije sa njegovim vežbanjem prevazilaženjaosećaja nelagodnosti kada se traži novac na pozajmicu). Svakako je reč o kampanjikoja privlači pažnju jer je scene ovog spota lako zapamtiti. Rasplet koji donosi podatakda je kod ove banke moguće podići besplatan kredit odmah asocira na to da je, eto uznjenu pomoć, ipak na neki način moguće izbeći neprijatnosti na koje aludira ovaj TV spot.Takav dobro upakovan pozitivan preokret u TV spotu ide u korist svakog oglašivača.Prvoslav S. PlavšićNaizgled mala priča krije u sebi velikproblem koji muči našeg junaka, najpre zbunjenogi zabrinutog, pa potom udubljenog upronalaženje rešenja među prijateljima i kumovima,koje treba moliti na osoben način,a onda ozarenog kada čuje glas obećanja –keš krediti. Mali raščupani čovek dobija bojui samopouzdanje i to je dovoljno da krenedalje. Slojevitost spota, koji ne privlači naprvi pogled, oseti se u ponovnom praćenju iuočavanju detalja životnog skeča, što je i primerenoovom mediju.Članovi Žirija Redakcije časopisa TABOOza izbor TV spota meseca i godine• Dr Veljko Đurić• Dr Tatjana Mamula• Prvoslav Plavšić• Prof. dr Miroljub Radojković• Prof. mr Goran Peković• Snežana Simin• Petar Stakić• Branka Otašević-Trbojević• Radoslav Vladić25

Sportski marketingZoran Avramović,direktor agencijeCrvena zvezdamarketingSer Aleksovi vrhoviBiti produkcijski doteran,komercijalizovan i ostati24 godine za istom komandnomtablom sa kojevarniče kratki spojevi fudbalskestvarnosti – to možesamo ser Aleks Ferguson.Škotski stručnjak je u Mančesterjunajtedu plodno iskoristiosvoja umeća, afinitete,pa i složen karakter dabi „crvene đavole” kopčomznanja i iskustva učvrstio uzser Aleks Fergusonpijedestal svekolikog uspeha.Rezultat na semaforu za mnoge je vrhovni sudija svihargumenata, ali za Aleksa Fergusona to je prolazno vreme,odnosno prilika da se vidi stepen složenosti mozaika koji ćeklubu doneti finansijski boljitak. Znao je Ferguson da usvlačionici šutne kopačku u pravcu Dejvida Bekama, JapuStamu je pokazao izlazna vrata Old traforda kao vid cenzureonoga što je Holanđanin napisao u svojoj autobiografiji. Nijese Škot libio da uđe u otvoren rat sa legendom kluba i miljenikomnavijača Rojom Kinom, ali iz svih tih ratova on je izlazioneokrnjenog autoriteta. Zašto, ili kako? Ferguson je sve okosebe, u talasima od menadžmenta kluba do poslednjeg navijačau Polineziji, uverio da radi u interesu kluba, a kad je tako,onda pojedinac, bez obzira na svoju fudbalsku raskoš, nemože biti iznad. Klub je vrh!Ferguson je primer da menadžeri, šefovi stručnihštabova, uveliko stvaraju istoriju svetskog fudbala, ali i samipostaju deo te istorije. Priča o velikim trenerima sa kraja 20.i početka 21. veka jeste priča o istrajnosti, znanju, hrabrosti,drskosti, sreći, priča o ogromnim pritiscima, ali i priča o velikojistini današnjeg fudbala da bez velikog trenera nije bilo nijednogvelikog rezultata.Veliki treneri, a na galeriji je sigurno Aleks Ferguson,shvatili su tajnu fudbala i ušli u nju.Taj proces nas svojomjedinstvenom neizvesnošću izuzetno privlači upravo zahvaljujućivrlinama velikih trenera. Ferguson, kao istinski poštovalacistorije, izrekao je i divnu misao da ne veruje ustvaranje tima već u stvaranje kluba. To je jednostavna i velikasentencija i nauk ne samo za trenere širom svetaPredstavljene maskoteza EURO 2012.UEFA je pre nekolikodana predstavila zvaničnemaskote Evropskog prvenstvau fudbalu koje će se održati2012. godine u Poljskoj iUkrajini. Obučene u crvenobelui žuto-plavu kombinaciju,maskote blizanci nosena sebi boje zastava dvejuzemalja domaćina. Maskoteje kreirala kompanija WarnerBros.Prvo pojavljivanje maskota na nekoj fudbalskoj utakmici očekujese na prijateljskim mečevima koje će odigrati reprezentacije Poljske saObalom Slonovače i Ukrajine protiv Švajcarske.Maskote će biti prisutne u Poljskoj i Ukrajini do početka prvenstvakako bi se javnost što bolje upoznala sa njima, a posebno deca, krozrazne aktivnosti koje su planirane u osam gradova u kojima će se igratiutakmice.Njihova imena izabraće fanovi iz celog sveta koji mogu glasatiputem Interneta ili u restoranima McDonaldsa, koji je jedan od zvaničnihsponzora UEFA. Oni mogu da biraju između imena Slavek ili Slavko,Siemko ili Strimko i Klemek ili LadkoPovratak velikih oglašivačana Super BowlTermini za oglašavanje u američkom Super Bowlu (finalna utakmicalige američkog fudbala) već su prodati i to je učinjeno najranijedo sada. Spotovi od trideset sekundi prodati su u proseku za između 2,8i tri miliona dolara.Prodaja je kompletirana poslednje nedelje oktobra na Televiziji Fox.U septembru je prodato 90 odsto termina, a prošle godine u to vremetelevizija CBS prodala je 70 odsto.Jedan od prvih kupaca bila je kompanija pod nazivom HomeAwaykoja se bavi iznajmljivanjem kuća za odmor.Kompanija General Motors ponovo će se oglašavati na SuperBowlu nakon dve godine pauze, a to će učiniti i PepsiCo nakon odsustvaod godinu dana. Pored njih, na „veliku utakmicu” vraćaju se i Hyundai,Audi, GoDaddy.com, Frito-Lay, E-Trade Financial, InBev i Kia.Ekonomija se oporavlja i neki oglašivači koji se nisu oglašavali naSuper Bowlu nekoliko godina, sada se vraćaju, kažu na Televiziji Fox26Izvod iz knjige Fudbal na prvom mestu

Sportski marketingKako je nastao dres hrvatskereprezentacijeUlogu u njegovoj promociji imala je kompanija Coca-Cola i nesvesnojedan bivši igrač PartizanaMarko Pekica i Ilija ZavišićHrvatski Jutarnji list objavio je pre nekoliko dana tekst o tome na koji način je nastaopoznati „kockasti” dres fudbalske reprezentacije ove zemlje. Priča jeste zanimljiva, ali jemalo, kako bi rekle naše komšije, „škakljiva” jer su u nju umešani i beogradski list Sport ijedan od nekadašnjih igrača fudbalskog kluba Partizan. Novija (nesrećna) istorija međusobnihodnosa mnogima će biti alibi za sumnju u verodostojnost ove priče. Međutim, za Jutranjilist govorio je lično kreator ovih dresova tako da je ne bi trebalo dovoditi u sumnju.Kako navodi Jutarnji list, priča o hrvatskom dresu vodi u 1977. godinu, u vreme završnicekvalifikacija za SP 1978. u Argentini i nagradne igre pod nazivom „Coca Cola,Sportske novosti i Sport vode vas na nogometne spektakle godine”. Autor toga projekta bioje Marko Pekica, komunikolog i pi-ar stručnjak, u to vreme marketing-menadžer kompanijeCoca-Cola za područje regiona. Za njega se vezuje prvo pojavljivanje (preteča) današnjeghrvatskog dresa u javnosti.Kako kaže Pekica, jedan od učesnika u nagradnoj igri bio je i beogradski list Sportkome su Sportske novosti dale prednost u izboru fudbalera koji će biti na izvlačenjunagrada u Zagrebu, i koji će obući pomenuti dres (tačnije, promotivnu majicu Coca-Cole).Odlučeno je da to bude Ilija Zavišić, tadašnji igrač Partizana. Pekica kaže da je došao Ilija,pristojan i skroman momak, koji je obukao majicu i izvukao dobitnike, a zapravo nije shvatioda je obukao majicu koja će kasnije, ispostavilo se, biti dres koji će nositi igrači fudbalskereprezentacije Hrvatske. Istina, majica je imala obeležje Coca-Cole ali osnovni motiv bio muje hrvatski grb.U pi-aru, u poslovima moje profesije, kažu pokušajte zaboraviti zamenicu ,ja’ i koristiteonu drugu koja je mnogo jača, zamenicu ,mi’. U dizajniranju majice učestvovali su iCoca-Cola, Sportske novosti i Sport, jer da su oni bili protiv toga, ta majica ne bi nikadugledala svetlost dana. Neke su škole dobile te majice i bile su prve „repke” koje su nastupaleu njima, rekao je Pekica za Jutarnji list.Prema njegovim rečima, Beograd se nije bunio, a Rim, gde se nalazila kancelarija zapodručje cele bivše Jugoslavije, nije razumeo, pa je na zgodan način deo sadašnjeg hrvatskogdresa doživeo svoju promociju mnogo pre nego što je to učinjeno po osamostaljenjuHrvatske.Pekica kaže da se jedino bojao da li će varijantu „prokužiti” Sead Alajbegović, direktorzagrebačke punionice Coca-Cole, njegov veliki prijatelj i dobar poznavalac istorije.Međutim, on je rekao: Bravo, stari, dobra je to majica! kaže Pekica.Iako je mnogima verovatno ova priča nezamisliva zbog, kao što je rečeno na početku,nesrećnih međusobnih odnosa dve zemlje, ona slikovito pokazuje neku vrstu naivnosti tadašnjihsportista koji nisu bili opterećeni dnevnom politikom i nacionalnim tenzijama.Kada bi danas Coca-Cola slučajno ponudila identičan dres nekome od igrača iz našezemlje, sa sve logotipom kompanije i bez ikakvih nacionalnih obeležja, ne bi ga ubedila daga obuče. Što zbog lične percepcije fudbalera koja je formirana u godinama koje su izanas, što zbog moguće negativne reakcije javnostiPetar StakićTABOO NEDELJNIK, stručni časopis.U elektronskoj formi emituje se svakogdrugog petka, a štampano izdanje sedistribuira ponedeljkom.IzdavačSVET MARKETINGA d.o.o.Časopis je upisan u Registar javnih glasila,pod registarskim brojem NV000311,od 11. januara 2010. godine.ISSN 1451-2068; COBISS 185018375Datum osnivanja: 27. marta 2002. godineOsnivač i vlasnikŽOZEF-IVAN LONČARzozef@panet.rsGlavna i odgovorna urednicaSVETLANA - DADA RATKOVIĆdratkovic@taboomagazine.orgZamenik glavnog i odgovornog urednikaPETAR STAKIĆpstakic@taboomagazine.orgUrednik specijalne rubrike ZAPAŽENEOGLASNE KAMPANJEDUŠAN ŠUNJKAdsunjka@taboomagazine.orgNovinariŽELJKA MILETIĆzmiletic@taboomagazine.orgIVANA PARČETIĆivana.parcetic@gmail.comGrafički dizajnĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktordjivanisevic@taboomagazine.orgi ATELJE DUART: VERA JARAKOVIĆi MIODRAG MLADENOVIĆverajarakovic@gmail.comIlustracijeMIODRAG MLADENOVIĆmiodragbmladenovic@gmail.comVD direktoraSVETLANA LONČARcecaloncar@sbb.rsSekretar RedakcijeDALIBORKA IGNJATOVIĆmarketing@taboomagazine.orgSedište izdavačaSVET MARKETINGAIzdavačko-edukativni i konsultantski centaru i o svetu marketinga, d.o.o.26000 Pančevo, Ulica Stevana Šupljikca broj 71Sedište Redakcije26000 Pančevo, Ulica Petra Drapšina broj 2dTelefoni: 013/314 981 i 318 011Telefaks: 013/312 495www.taboomagazine.orgE-mail: nedeljnik@taboomagazine.orgtabooredakcija@nadlanu.comPretplata1. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formi obimado 100 strana, sa 23 broja TABOONEDELJNIKA u štampanoj formi obima do28 strana (isporuka poštanskim putem),iznosi 12.000,00 dinara, neto. PDV 8%*.2. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formi obimado 100 strana, sa 23 broja TABOONEDELJNIKA u elektronskoj formi obima do28 strana, iznosi 9.000,00 dinara, neto.PDV 8%*.3. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK(bez časopisa TABOO) u štampanoj formi,23 broja godišnje, iznosi 6.000,00 dinara,neto. PDV 8%.4. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK(bez časopisa TABOO) u elektronskoj formi,23 broja godišnje, iznosi 3.000,00 dinara,neto. PDV 8% .* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je pravonaručioca da dostavi do deset elektronskihadresa, svojih zaposlenih ili poslovnih prijateljana koje će se dostavljati TABOO NEDELJNIK uelektronskoj formi.27Taboo & Jovšić Printing Centar

Kolektivni pokroviteljimarketinškog događaja2010. godine(prijave prispele zaključno sa 26. novembrom do 15.00 časova)28

Univerziteti i fakulteti Srbijepodržavaju razvoj marketinške teorije i prakseNa zajedničkom poslumediji i agencije, za dobrobitprivrede i SrbijePridružite nam se!29

121SuizdavačiTABOO NEDELJNIK - u i o svetumarketinških komunikacijaSavet suizdavača časopisaMr Gordana Batas Adamov (SuzanaMilijašević Đurić),Marijana Agić-Molnar (Goran Tintor),Zoran Avramović,prof. dr Srđan Bogosavljević (dr Svetlana Logar),Darko Broćić (Slobodan Đokić),Kosanče Dimitrijević (Bojana Novaković),Dragoslav Ilić, Ivan Ivačković (Dejan Grastić),Bojan Joksimović (Nevena Rudan),Saša Jotov (Ivan Živanović), Saša Jovšić,Maja Kolar ( Ana Inđić),Jelena Krstović (Zoran Papović),Lazar Labus (Maja Vlahović), Gordana Lazić-Velovan,Marijeta Lazor, Žozef-Ivan Lončar,Vera Lloyd Thomas, Miša Lukić (Sonja Dragojević),Rade Mačković, Igor Maljević (Dejan Miletić),dr Tatjana Mamula (Tamara Vidović),Milica Marković (Radisav Vulićević),Mirko Mandić (Predrag Zorić),Darko Matijašević, mr Goran Milićević,Snežana Miljanić (Ivan Tadić), Dejan Nedić,Viktor Nikolić, Zoran Pavić (dr Vladimir Krulj),Nenad Petrović (Nataša Jovanović),Maja Vučićević, Dejan Ranđić,Milan Ristić (Vesna Andrejević),Snežana Simin, Slobodan Srećković(Jelena Brajović), Jovan Stojanović (Marija Matić),Dejan Starčević,Marin Šimurina (Srđan Mihajlović),Dr Ivana Uspenski (Dejan Đorđević)Oglašivači (7)Agencije za marketinške komunikacije (15)Suizdavači časopisa• ADVERCITY, Niš •• AGB NIELSEN MEDIA RESEARCH, Beograd •• ALMA QUATTRO, Beograd •• APATINSKA PIVARA, Apatin •• BANCA INTESA, Beograd • BELEXPO, Beograd •• BEOEXPO SYSTEM, Beograd •• BEOGRADSKA KULTURNA MREŽA, Beograd •• BEOGRADSKI SAJAM, Beograd •• CARLSBERG SRBIJA, Beograd •• CRVENA ZVEZDA MARKETING, Beograd •• DELTA HOLDING, Beograd •• DIRECT MEDIA, Beograd •• DRAFT FCB AFIRMA , Beograd •• EXECUTIVE GROUP, Beograd •• EURO RSCG BELGRADE, Beograd •• GFK, Beograd • GISTRO ADVERTISING, Beograd •• GREY WORLDWIDE, Beograd •• HEMOFARM KONCERN, Vršac •• IPSOS STRATEGIC MARKETING, Beograd •• JOVŠIĆ PRINTING CENTAR, Beograd •• KOMERCIJALNA BANKA, Beograd •• KREATIVA NEW FORMULA, Beograd •• LEO BURNETT, Beograd • LUNA\TBWA, Beograd •• MASEL GROUP, Beograd • MASMI, Beograd •• NOVOSADSKI SAJAM, Novi Sad •• NEO COMMUNICATIONS, Beograd •• OMD MEDIA, Beograd •• OMNICOM, Beograd •• OVATION BBDO, Beograd •• PROFESSION GROUP, Beograd •• PROFILE, Beograd •• PRO VOX, Subotica •• STRAWBERRY I&S, Beograd • SVA, Beograd •• SVET MARKETINGA, Pančevo •• TELEKOM SRBIJA, Beograd •30

časopisa Taboo (40)Agencije za marketinška i društvena istraživanja (4)Agencije za odnose sa javnošću (3)Sajamske organizacije (2)Specijalizovana preduzeća za opremanje sajamskih nastupai organizovanje privrednih i drugih izložbi (2)Specijalizovana preduzećaza spoljno oglašavanje (2)Štamparije i drugi proizvođačipropagandnih materijala i sredstava (1)Specijalizovana preduzeća za planiranjei zakup oglasnog prostora (2)Druga specijalizovana preduzećai agencije (2)31

Bez teme nema ni dilemeKoji vam je slogan?Daj ga skrati malo...Ljubomir RatkovićSlogan je pamtljiv moto ili fraza koja se koristi u kontekstukao izraz ideje ili neke druge svrhe...Povod za ovaj tekst vrlo je ozbiljan i može biti i vrlo poučan.Vlada Republike Hrvatske izabrala je slogane za turističku sezonu2011. godine. Malo koncentracije: dakle, slogan je izabran na sedniciVlade! (Naša Vlada je demokratska, ona to nikada nije radila –– primedba urednika.)I usvojen je akcioni plan sa sloganima: Dođite u Hrvatsku, zastrance, i Ostanite u Hrvatskoj, za domaće turiste.Akcioni plan posmatrajmo u funkciji oglašavanja. Na pitanješta je oglašavanje, Žan Žak Segela je rekao: Šta je na kraju oglašavanje.Jednim sloganom kazati ono za šta je ljudima potrebnacela knjiga. Ako, dakle, u jednu knjigu napišete samo slogane, to jemnogo knjiga... cela biblioteka. Svakako, slogan treba znati i „pročitati”.Ali onako kako će ga projektovani čitalac razumeti. Sa velikomsigurnošću!Jetki, britki, duhoviti, intrigantni, a nadasve inteligentni BorisDežulović je tim povodom u tekstu Genijalnost na djelu izmeđuostalog napisao: Blagoslovljeni neka su nezamislivi beskraji raskošihrvatskog jezika, blagoslovljene neka su čudesne možđane koje sudvije naizgled nespojive riječi „dođi” i „Hrvatska” hrabro spojile usirenski imperativ i blagoslovljen neka je svaki milijun isplaćen nepoznatomkolosu hrvatskog aforizma...I tako Boris (a Boris, ko Boris) u tom tekstu skenira i seciradruštvenopolitičku scenu te zemlje imaginarnim dijalogom AlekseŠantića i ministra Bajsa, pred zasedanje hrvatske Vlade: i autorkrene... Ostajte ovdje, sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovogrije, gorki su tamo zalogaji hljeba, gdje svoga nema i gdje bratanije... Svečanim tonom i, naravno, pitanjem: Je l’ valja taj?Nije loš, ali je predugačak... Nastavak te imaginarne izjave jeu naslovu ovog teksta.Slogan: izraz ideje ili neke druge svrhe? Mala dilema u literaturi...da li je to čuo šef kabineta predsednika Ruzvelta ili DžoelOvsel Krik, začetnik Maxwel Hous kafe, nije važno... Tek, šetajućisajmom u Nešvilu 1907. Ruzvelt je, popivši kafu, rekao: Dobra doposlednje kapi ! I preduzetni Džoel se rešio izdataka za sledećih stogodina... Jer, to i danas traje...E, to je ideja!!!Može i drugačije: slogan u funkciji svrhe. Primer Coca ColaIt`s the real thing – Prava stvar (1969). Vremena su se promenila,a sa njima i slogani, iako ostaje da su ponajbolji od njih – bezvremenski.Evo, recimo, od svih slogana za Coca Colu ja pamtim onajiz 1982: Coca Cola je to! Vešta interpretacija po modelu za lokalnotržište: karakteristike govore – prednosti prodaju!!!E, to je svrha!Pomenuti Žan Žak (inače, pored ostalog nekad i urednik PariMača) „kingmaker” što bi rekli Englezi ili „prijatelj svih francuskihpredsednika” (o tome neki drugi put) je svojoj dugogodišnjoj prijateljici,kada ga je pitala Kako je to moguće da ja budem prva dama32Francuske, pa ja sam Italijanka, odgovorio: Francuska je zemlja ljubavi.Sve je moguće!Ne zamerite: ako slogan nije deo šire komunikacije, on sam posebi ne znači... ma kako dobro zvučao. Iskustveno, uvek se postavljapitanje: Gde je ono bitno?Dva primera: Gde je govedina? Slogan za Fast Fud Wendy`s(1984) i Kada apsolutno, definitivno treba biti tamo sledeći dan(Fedex 1982).To se u kreativnoj direkciji zove brutalna jednostavnost i direktnostporuke (naravno, vi koji čitate, znate šta znači komunikacijasimboličkog značenja).Međutim...Postoji i direkcija Zavođenje je dvostruko. Primer: Drugi smo,pokušavamo bolje (1962. Doyle Dane Bernbach za Avis). Retko inteligentno.Ne diramo lidera, definišemo poziciju, pridobijamo treće,četvrte...Ali...Dve reči i jedan upitnik Imaš mleka (Got milk, 1993). Povećalisu potrošnju mleka u SAD za 20 odsto. S tim, što je slogan bio usklopu cele kampanje.Eto.Ne mogu da pišem o sloganima u Srbiji. Mi iz Selektorske komisijeih nudimo Žiriju, vama, javnosti. Nije lako. Trudimo se da budemoobjektivno subjektivni i subjektivno objektivni.I da izaberemo bezvremenski. I da nekad neko o njima piše.Ili, bar da ih „naniže” u jednu knjigu.A ima ih!