visti - Bunjevci

USPILI SMO!SKUPILI SMOPOTRIBAN BROJPOTPISA, AL NJI JOŠUVIK MOŽTE DAVATDO 21. MAJA2010. GODINEIzañite na izbore 6. juna!

SADRŽAJInformativno-političko glasilobunjevačke nacionalne manjineGodina VI Broj 59Maj 2010. go dineCina 50 dinaraIzlazi prve nedilje u misecuIzdavač:NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNICENTAR” - SuboticaOsnivač izdavača:NACIONALNISAVET BUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEDirektor NIU „BIC” iglavni i odgovorni urednik:mr Suzana Kujundžić – OstojićSavit novina:Mijo Mandić, Marija Šamu, Joso PoljakovićTehnički urednik:Ivan StantićStalni saradnici:Ana Vojnić Kortmiš, Livia Tričko Stantić,Joso Poljaković, Desa Kujundžić, MarijaHorvat, Ružica Parčetić, Nikola Sedlak,Dragan Tovarišić, Tamara BabićNaslovna strana:ProlićeAdresa:Trg cara Jovana Nenada 15/1,24000 SuboticaTelefon/fax: 024 523-505e-mail: bic@tippnet.rsTekući računi:160-143270-73 i 335-16082-21Štampa:Rotografika SuboticaTiraž:1.000Dizajn:Studio Trid BeogradDistribucija:„Štampa sistem” - Beograd, „Press international”- Novi Sad, „Futura plus” -ZemunNacionalni savetbunjevačke nacionalne manjine:Kancelarija u Subotici:Trg cara Jovana Nenada 15/5,24000 SuboticaTelefon/fax: 024 554-881e-mail: bns.scg@EUnet.yu,bns.scg@panonn.netRegionalna kancelarija u Somboru:Staparski put br. 10, 25000 SomborTelefon/fax: 025 449-175Poštivana čeljadi,Rič urednikaVrime za izbor novog Nacionalnog savita, o čem se već duže vrimena divani,uveliko se približilo. Do sad su prijavljene tri izborne liste, a najavljeno je još nikoliko.Ono što je najvažnije kod ovi izbora za Bunjevce je to što će narod moć neposridno,demokratski, izabrat nacionalni savit po svojoj volji. O tom šta je nacionalnisavit, šta je njegova uloga pisali smo skoro iz broja u broj „Bunjevački novina”,pa opet podsitićemo još jedared on se stara o: kulturi, informisanju, obrazovanjui službenoj upotribi jezika. Jednom riči, nacionalni savit je motor koji pokrećesve bunjevačke institucije. On određiva u kojem pravcu i kojom brzinom ćeBunjevci napridovat u ostvarivanju svi svoji prava.Zato je važno da svi koji su se upisali u poseban birački spisak Bunjevaca iskoristesvoje pravo, izađu 6. juna na izbore i dadu svoj glas onoj listi za koju misleda će najbolje i najodgovornije sprovest u dilo bunjevačke interese.Strana 4 Strana 5-6Strana 7-8 Strana 9Strana 12 Strana 17Mr Suzana Kujundžić -OstojićSadržaj4Nuz jezik izučava se cilabaština5-6Proglašena prva bunjevačkalista6Sačuvajmo ikavicu za novenaraštaje7-8Lipše prostorije, nove sekcijei dičiji hor „Tandrak”9Seosko stanovništvo u Savit12Puno posla i puno optimizma14Kreativnost i izazov17Polivači, divojke, svirka ifijakeriAko i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese „Bunjevačke novine” pritplatite se na nji.Godišnja pritplata je 420 dinara, a od junskog do decembarskog broja je 245 dinara.Platit možete na naš tekući račun: 335-16082-21 (Metals Banka) sa naznakom za pritplatu.Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.Platit možete na naš devizni racun: IBAN: RS35335007010004868865; SWIFT: MBSORS22sa naznakom za pritplatu (Metals Banka).Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašu kućnu adresu: 024 523-505Godina VI, Maj 2010, broj 59 3

VISTIĐURĐICA SKENDEROVIĆ: ZAŠTO JE VAŽNO DA DICA POČNU UČITBUNJEVAČKI OD PRVOG RAZREDA OSNOVNE ŠKULENuz jezik izučava se cila baština4Počo je upis u prve razredeosnovne škule i roditelji moguveć sad za svoje dite odabratizborni pridmet. Pošto je Bunjevačkigovor sa elementima nacionalnekulture jedan od nji, ĐurđicaSkenderović, član privrimenogorgana Bunjevačkog nacionalnogsavita, obraća se roditeljima iobjašnjava nam zašto je važno dase dica uključe u ovaj izborni pridmetveć od prvog razreda osnovneškule.Ovo je treća škulska godina kakose u osnovnim škulama u Suboticia prva u Somboru, izučavabunjevački govor. Počelo se sa 80učenika u Subotici, slideće godineje bilo priko sto, a ove godine upisanje 171 učenik u 11 osnovni škula,a jedna od nji je u Somboru.– Poslidnji 60-ak godina izučavanjebunjevačke nacionalnekulture je bilo zapostavljeno –divani Đurđica Skenderović.– Ono je sad donekle podstaknutoi formiranjom Bunjevačkognacionalnog savita 2003.godine, i donošenjom StatutaVojvodine prošle godine, di suBunjevci zvanično priznati koposebna nacionalna manjina.Ističuć zašto je potribno da sebunjevački govor izučava u škuliko poseban izborni pridmet, i zaštoveć od prvog razreda, ĐurđicaSkenderović je kazala:– Ne radi se samo o potribiučenja jezika. Poenta je da Bunjevcido 1991. godine nisu imalimogućnost da se izjašnjavaje koBunjevci, pa je izosto jedan dugogodišnjiperiod učenja bunjevačkogjezika a sotim i nigovanjaIN MEMORIAMAleksandar MarganićSamo par dana nakon što smo ga unašim, „Bunjevačkim novinama” pridstaviliu intervjuu, Aleksandar Marganićiz Bajmoka je umro u 96. godini, krojačkoji se proslavio ko jedan od najboljifodbalera kadgodašnje Jugoslavije. Marganićse fodbalom počo bavit u najranijemditinjstvu, a ko vrlo mlad posto jeodličan fodbaler oko kojeg su se kluboviu Beogradu otimali. Vrhunac karijereje bilo njegovo učešće u reprezentaciji pridratneJugoslavije.(1914-2010)Posli Drugog svitskog rata, kad sevratio u Bajmok, ponovo je oživio bajmočkifodbalski klub, di je godinamabio pridsidnik i trener, a kasnije je radioi ko fodbalski sudija.Marganić krojački zanat nije ostaviosve do penzije. Sve do nikoliko miseciprid kraj krećo se i radio jednostavnijeposlove, a fodbal mu je bila najčešća temarazgovora. Saranjen je na bajmočkomgroblju, a na grob je, po njegovoj želji, metnutafodbalska lopta s cvićom.kulturne baštine a naročito izoblasti istorije. Zato je bitno današi mali prvaci od samog početkaupoznaje s kulturom Bunjevaca.Nedavno je Privrimeni organBunjevačkog nacionalnog savitauputio pismo svim direktorimaosnovni škula, di se već pridajeovaj izborni predmet, al i tamo ditek triba da se uvede.– U tom pismu smo zamolilidirektore da obaviste roditeljeprilikom njevog anketiranja o izboruizbornog pridmeta za svojedite. Ovo je prvo anketiranje oveškulske godine i radi se prilikomupisa u prvi razred, a konačno ćebit kad se formiraje odiljenja 1.septembra. Posebno apelujemona roditelje prvaka da odaberuovaj pridmet, jel ga dica vole i suživanjom uče o svojem poriklu.Na kraju Đurđica Skenderovićje kazla da će se uskoro pojavit udžbeniciza bunjevački govor sa elementimanacionalne kulture, poslidugačkog čekanja.V. M.Godina VI, Maj 2010, broj 59

VISTIODRŽANA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU LISTE BROJ JEDAN„SAD I UVIK - SAMO BUNJEVCI” mr SUZANA KUJUNDŽIĆ - OSTOJIĆ,ZA IZBOR BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITAProglašena prvabunjevačka listaSAMO BUNJEVCIUBunjevačkoj matici je 20.aprila održana konferencijaza štampu na kojoj jekoalicija za listu broj jedan pridstavila23 svoja kandidata za izbor novogBunjevačkog nacionalnog savitako i njeve ciljove. U ovoj koalicijise nalaze Bunjevačka matica,KUD „Bunjevka”, Udruženje građana„Bunjevačko kolo” iz Somborai Bunjevačka stranka Vojvodine.Izbori za nacionalne savite uciloj Srbiji biće održani 6. juna.Lista je privaćena u Ministarstvuza ljudska i manjinska prava 19.aprila. Lista je zanimljiva i po tomšto je na njezinom čelu žena, ženskipol je na ovoj listi zastupljen višeod polovine.Mr Suzana Kujundžić - Ostojić,direktor Bunjevačkog informativnogcentra i glavni i odgovorniurednik „Bunjevački novina”,otvorila je konferenciju i izmedostalog kazala:– Prilikom sačinjavanja izborneliste od 23 imena vodilo se računada ti ljudi mogu poboljšatkvalitet u određenim segmentimaživota Bunjevaca u Subotici iu Somboru, i svudan di oni žive:u oblasti kulture, informisanja,obrazovanja i službene upotribejezika. Ostali su vrlo važni i ozbiljnizadaci koje triba da završinovi Nacionalni savit. Od koji jestandardizacija bunjevačkog jezikana prvom mistu. Ona je utoku i triba je privest kraju, što ćese uradit s završetkom dopunjenogizdanja Bunjevačkog ričnikai izrade bunjevačke gramatike.Dok bunjevačka gramatikaod I - IV razreda „Klupko” tribauskoro da ugleda svitlost dana –kazala je mr Suzana Kujundžić -Ostojić, koja je nosilac navedeniprojekata.Zatim je mr Suzana KujundžićOstojić dodala:– Velika mi je čast al i obavezabit na čelu ovi 23 ljudi, kojima jezajedničko to što su izuzetnoprivrženi svom narodu, za kojisu se zalagali dugi niz godinasvojim radom iz razni oblasti, pasu ko taki u svojem narodu i poznatii priznati. Mislimo da ćemos ovim ljudima poboljšat sve onesegmente dilovanja za koje je zaduženNacionalni savit. Velikofala svakom Bunjevcu koji seupiso u poseban birački spisak,jel na taj način mož svojim glasomuticat na budućnost svojegnaroda.Lista br. 1 „Sad i uvik -samo Bunjevci” mr SuzanaKujundžić - Ostojić1. mr Suzana KujundžićOstojić2. dr Andrija Peić Tukuljac3. Josip Bošnjak4. Kata Kuntić5. Marko Marjanušić6. Ivan Bošnjak7. Marija Šamu8. Aleksandar Matković9. Ivan Vojnić Kortmiš10. Tamara Babić11. Mirko Babičković12. Marija Bošnjak13. Ana Popov14. Goran Vojnić Purčar15. Jadranka Tikvicki16. dr Aleksandar Raič17. Nela Ivić18. Mijo Mandić19. Jasna Buljovčić20. Zvonko Stantić21. Gabriela Diklić22. Velibor Mačković23. Antun Fratrić.Marko Marjanušić, podpridsidnikBunjevačke matice, naglasioje da je do sad ova koalicija postigladva cilja.– Bunjevačka matica je zajednosa svojim partnerima postiglasvoj prvi cilj, prikupila je 8 iljadaglasova da bi mogli ostvarit izlazakna neposridne izbore, što jenajbolji način da se za Nacional-Godina VI, Maj 2010, broj 59 5

VISTIni savit izaberu pošteni ljudi kojiće dostojno moć da pridstavljajeBunjevce.– Ostvaren je i drugi važan cilj,a to je da se oformi dobra izbornalista i da se ona prida na vrime.Lista nosi broj jedan, što kazujeda smo bili dobro ogranizovani,da smo uspišno izvršili svepripreme. Na toj izbornoj listinalaze se poznata bunjevačkaimena koja nisu kompromitovana,to su ljudi koji se bore za Bunjevce,za bunjevačka nacionalnaprava. Zastupljena su obadvapola i različite struke. Sad je nagrađanima Bunjevcima da odradesvoj dio posla, da prija neg štose odluče da 6. juna izađu na izbore,dobro pogledaje sve izborneliste, da ji izanaliziraje i promislei tek onda da se odluče zajednu listu. Jel od tog će zavisitkako će funkcionisat budući Nacionalnisavit, jel će moć dostojanstvenozastupat sva njeva htenjai prava. Ako zaokruže listubroj jedan, mi ćemo se maksimalnopotrudit da to povirenjekoje nam je dato i opravdamo.Kata Kuntić, pridsidnik KUD „Bunjevka”,je podsitila da je ova koalicijapočela sarađivat prošle godine:– Do danas smo postigli dasmo prvi upisani med bunjevačkeliste. Ova koalicija je ostala naautohtonoj liniji, da su Bunjevcisamo Bunjevci i to je ono najvažniješto triba da nas pridstavljakod Bunjevaca. Mislim da su pripoznatljivesve ove naše institucijeu koaliciji. Tušta smo uradilina upisu stanovništva u zdravomalo vrimena. KUD „Bunjevka”od ovi izbora puno očekiva i nadamose dobrim rezultatima, asamim tim i da se i sve nadležnostiNacionalnog savita uspišnorešavaje. Pozivamo sve Bunjevcekoji će pripoznat autohtonuliniju Bunjevaca i sve naše institucijekoje su i dosad radile natom, da izađu na izbore i glasajeza listu broj jedan.Novinarima se obratio i BrankoFrancišković, pridsidnik Bunjevačkestranke Vojvodine.– Razvoj i egzistencija ukupnogbitisanja svakog naroda, pa ibunjevačkog, zavisi od tog kolikouspe da ostvari svoje državne,nacionalne, istorijske, kulturnei, u svakom slučaju, političkeinterese. U tom smislu seBunjevačka stranka Vojvodine ipojavljiva ko koalicioni partner,da da podršku, da da svoj doprinos,da zajedno sa drugima kreirai podrži sve aktivnosti kojeradi Nacionalni savit. Mi mislimoda je to sasvim korektan pristuppodrške vlasti Nacionalnomsavitu, a podrška vlasti se dobijakroz podršku politički stranaka.S obzirom da su drugi pozvaliBunjevce da glasaju za nji, ja bi uskladu sa ovom listom kazo - sadi uvik najbolji su na prvom mistu!Bunjevci, glasajte za listu brojjedan! V. M.GORAN VOJNIĆ PURČAR – O STUDIJAMA ISTORIJE I VAŽNOSTI OBIČAJASačuvajmo ikavicu zanove naraštajeSvako u životu ima svoj put kojim želi ić, tako i naš mladi Bunjevac - Goran Vojnić Purčarapsolvent istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu želi da se u budućnosti posveti svojojprofesiji istoričara6Goran Vojnić Purčar, stipendistaBNS-a, za koji misecće bit diplomirani istoričar.Zatekli smo ga u Istorijskomarhivu, di se nalazi na civilnom odsluženjuvojnog roka. Ode je uspiospojit ove dvi stvari i trudi se svakimdanom obogati svoje istorijskoznanje.O istoriji, velikoj ljubavi još izosnovne škule, Goran vako divani:– Štogod me je privlačilo istorijijoš od ditinjstva. Onda sammalo „zaluto” u sridnju poljoprivrednuškulu u Bačkoj Topoli. Alsam zato upisom na studije istorijeopet došo na svoj - pravi put.Goran je apsolvent na filozofskomfakultetu u Novom Sadu.– Ode sam najviše zavoliopridmet nacionalna istorija novogvika, kazo nam je Goran VojnićPurčar.– O istoriji Bunjevaca je pisalopuno eminentni stručnjaka, pripovidaGoran. – Čitajuć ta dila ija sam se opridilio okušat iz oveoblasti. Tema mojeg diplomskograda je „Običaji Bunjevaca kovid očuvanja nacionalnog identitetau 20 viku”.– Ovu temu sam odabro jel smatramda su običaji upravo ono štoje najkarakterističnije kod Bunjevaca.Izmed ostali to su kraljice(običaj na Dove), Materice (običajprid Božić), polivanje (običajna drugi dan Uskrsa - Vodeni ponediljak).Ovi običaji su najtipičnijiza Bunjevce.– Svaki od ovi običaja se vezivaza određeni veći praznik kao štosu Božić – rođenje Isusa Krista,Uskrs – uskrsnuće Isusa Krista.Iz ovog možemo zaključit da su iBunjevci, ko i drugi narodi,brinili o svojoj viri, tradiciji ipostojanju tokom više stotinagodina unatrag. Tako i običajkraljica koji se dešava na Dovepotiče još iz paganski vrimena dise veliča boginja prolića „Ljelja“.Nakon završeni osnovni studijaistorije Goran želi upisat i masterstudije na istom fakultetu, di biproširio i upotpunio svoje znanjena području istorije. U svoje slobodnovrime voli čitat literarturukoja ima istorijsku tematiku i sotimse takođe pripravlja za svoj budućipoziv - profesora istorije.– U budućnosti bi se volioposvetit istraživanju Bunjevacau periodu od 1918. godine, i istraživatinjev položaj i bitisanje uKraljevini i kasnije u socijalističkojJugoslaviji, objasnio je Goran.Nije ritkost da danas mladi Bunjevciizbigavaje divanit bunjevački,čak i kad ga dobro znadu. Tonije slučaj i s Goranom, koji svojmaternji jezik divani zdravo dobro.Evo šta o tom kaže ovaj dvadesetčetvorogodišnjak:– Ono što bi poručio mladimaje da sačuvaje bunjevačku ikavicui da svako od nas da doprinosnašim bunjevačkim institucijama.Da opstanemo u ovomprocesu glabalizacije, jel ako nebudemo radili na tom nećemoimat šta ostavit budućim pokolenjima.T. B.Godina VI, Maj 2010, broj 59

KATA KUNTIĆ, PRIDSIDNICA KUD „BUNJEVKA” O NOVINAMA U RADUOVOG DRUŠTVAVISTILipše prostorije, nove sekcije idičiji hor „Tandrčak”Prostorije KUD-a „Bunjevka” se renoviraje i sve će izgledat drugčije, osim postavke salaša i divojačke sobe. Novost je i tek formirandičji hor koji će dobit ime „Tandrčak”, ko i obnavljanje Dramske sekcije, koja do kraja godine triba da postavi komediju„Trinajst grišni slova” Marka Peića. U planu je da Sekcija narodni rukotvorina osnuje radionicu za tkanjeKUD „Bunjevka”, koji postojiod 1996. godine i nigujebunjevačku kulturnu tradicijui posli četrnajst godina radanalazi se, moglo bi se kast, na novompočetku. Ona najvidljivijapromina je renoviranje njevi prostorijau Ulici Miloša Obilića 6, al tuje i ponovno formiranje dramskesekcije ko i formiranje dičjeg hora.O svemu tom divanimo sa KatomKuntić, pridsidnicom KUD „Bunjevka”.O novinama koje se pripravljajeu KUD-u „Bunjevka” Kata Kuntićkaže:– Zasad je cigurno cilj obnovitDramsku sekciju, brez obzira štonismo ništa novaca dobili ovegodine za dramu, al je činjenicada je u besparici jedino to moguće.Ova sekcija je već naučilaradit volonterski. Ove godinepripravićemo pridstavu „Trinajstgrišni slova”, tekst za nju jenapiso Marko Peić. Tekst je napisan1963. godine i nije na bunjevačkom,al gospodin Peić mi jedozvolio da ga privedem i prilagodimtemu današnjem vrimenu,jel u tekstu se radi o nezaposlenosti,socijalno ugoroženomstanovništvu. Radnja se događau jednom našem velikomevropskom gradu, al bi je ja sadspuštila u ovu našu domaću situaciju,i to bi bila jedna blagakomedija.Kako kaže Kata Kuntić, ovupridstavu bi premijerno prikazalidigod na zimu, do kraja godine.Ako pridstava bude dobra planiramda slideće godine s njom iđemona Smotru dramskog amaterskogstvaralaštva.Na pitanje di se sve planira ig-14 GODINA RADA KUD „BUNJEVKA”KUD „Bunjevka” osnovanje 1996.godine u Tavankutu.Ogranizuje PRVIFESTIVAL BUNJEVAČKOGNARODNOG STVARALAŠ-TVA, 1998. godine, a sve ucilju očuvanja bunjevačkogidentiteta. Od 2000. godineKUD „Bunjevka” društvadiluje i radi u Subotici.Rukovodioci sekcija, ujednosu i članovi Glavnog odbora.Glavni odbor ujednočini Organizacioni odborsvih manifestacija, koji seproširuje po potrebi sastručnim i kvalifikovanimosobama raznih profila. U2004.g. KUD Bunjevka, seseli po treći put, počinjeopet ispočetka. Konačno,od Grada dobija na korištenjeprostorije u ulici MilošaObilića 6. u Subotici.U 2007. godini broji 100članova. Programske osnovedruštva su očuvanje bunjevačkekulture uopšte,ko i drugi naroda i narodnosti.rat ova pridstava Kata Kunić namkaže:– Činjenica je da KUD „Bunjevka”nije ni imala veliku sriću,pridstave su se uglavnom poslipremijere ponovile jedared jel dvared,ne mož drugačije jel novacanema. Jedino su „Bunjevački svatovi”obašli sela, pritprošle zime.S pridstavom „Trinajst grišni slova”je najvažnije napravit premijerui odigrat je na još dva-trimista di ima našeg bunjevačkogsvita. Srićna sam što oko sebeimam jednu grupu zaljubljenikau dramu. Bitno nam je da se neskupljamo na praznom divanu,neg da se skupimo pa radimo ovo.O sekciji narodne baštine:– U KUD „Bunjevka” bi ostalasekcija narodni rukotvorina. Imalipi ideja članova ove sekcije kojisu joj prominili ime u „narodnebaštine”. Oni bi volili i kake tematskeradionice pravit na temutkanja.O radu dičijeg hora:– Prioritet nam je rad dičijeghora, kojeg vodi Irina Kovačev.Ona s njima stvarno radi jako lipoi svaki put kad prisustvujemona njevoj probi mi se oduševimo.Pivaje dica različit repertoar narazličitim jezicima. Novina je i taGodina VI, Maj 2010, broj 59 7

VISTIšto će ovaj hor dobit ime „Tandrčak”,po našem dičijem listuna bunjevačkom jeziku a ime muje dala njegova urednica mr SuzanaKujundžić - Ostojić. Većsad hor se priprema za dva nastupa,proslavu godišnjice lista„Tandrčak” i promociju knjigeTamare Babić.Izdali ste jedan muzički CD, jelsu u planu i drugi?– Mislim da bi slideći tribosnimit dičji hor. Oni pivaje bunjevačkepisme, al mislim datriba napravit jedan miks u kojemće biti i drugi pisama naminjenidici. Već imamo lipi modernijipisama na bunjevačkomjeziku, koje bi mogli snimit i dataki CD postane i poklon dici zarođendan – kazla je Kata Kuntićza „Bunjevačke novine”.Ko su finansijeri projekta renoviranjaKUD-a „Bunjevka” i šta jesve urađeno?– U okviru ovog renoviranjaprostorija KUD-a „Bunjevka”skinut je stari plafon i metnut jenov, gipsani, prominjeni su električnivodovi jel metnuti su reflektori.U jednom uglu metnutoje pročelje salaša s pendžerima,8metnute su podnepločice i renoviranje sanitarničvor. Etnopostavka, kojaje i do sad bila,se neće dirat,znači da ostajedivojačka soba isalaš.Ove godine nijebilo izložbe zaUskrs?– Nije bilo jelnismo imali novaca.Više nemaotkaleg, a novcamora bit, breznjeg se ne možradit, a ušli smoi u ovo renoviranje.Šta je s folklornomsekcijom,jel će je bit?– Više ne. Uslovi za to su uKUD-u „Bunjevka” loši. Prvirazlog je neodgovarajući prostor,a drugi sidište našeg društva.Oko nas ima više kulturno-umitničkidruštava u gradu koja većdugo postoje, tako da tu konkurencijune možemo pobidit. Tosmo mi zdravo dobro radili uMalom Bajmoku. Tamo smo imalipriko 150 članova, jel Mali Bajmoknije imo ništa, pa su roditeljipuštali dicu kod nas da se čimegodbave.KUD „Bunjevka” je uvik pridnjačilasa svežim i interesantnimidejama, kako za izložbe tako i zaFestival bunjevačkog narodnogstvaralaštva. Jel ste zbog tog bilinagrađivani jel ste imali problema?– Nisam nikad očekivala nagrade,ne znam ni šta su nagradeza ovo što ja radim. Meni su većenagrade bile osmij i zadovoljstvoljudi kad su vidili štogod što smonapravili. A za Festival bunjevačkognarodnog stvaralaštva mi jedrago da je trajo i da traja, al neznam dokle će opstat. Kroz festivalsam stekla jedno veliko iskustvoi tušta sam naučila. Moramkasti da sam se pripremajućga susrila sa pametnim i stručnimljudima, pa i to mi je velikoiskustvo. Al kroz njega sam iproživila puno muka. Dobro ješto je postojo, evo sad je njegovuorganizaciju priuzela TamaraBabić, dugogodišnji član KUD-a.Ne znam jel bi imala snage za to,al ću joj maksimalno pomoć dafestival nastavi da živi.KUD „Bunjevka” je i u koalicijiliste broj jedan na izborima za Bunjevačkinacionalni savit. Šta očekujeteod izbora za novi Bunjevačkinacionalni savit?– Očekujem da se iz korenaštogod promini. U svemu do sadmeni zdravo smeta to što su odeupleteni pojedinačni, lični interesi.Očekujem da napravimojednu ozbiljnu prominu, da sejedna grupa ljudi ozbiljno pozabavisa standardizacijom jezika.Što se tiče informisanja, ono štoje uradio Bunjevački informativnicentar velika je stvar za Bunjevce,mi nismo prija tog imaliništa. Ono što je izdavala Bunjevačkamatica bio dobar početak,al mislim da informisanje sadveć cvata, al i to mož bit bolje.Imamo osnovu za dobar nastavaksa ljudima koji su sad tu. Nisamtu da bi samo KUD „Bunjevka”cvatala, neg da napravimoreda u našoj kulturi, da se zna štaje to što, na primer, triba da iđena TV, šta je to što triba da iđe ujavnost, da me nije sramota dagledam bilo kaku manifestaciju,neg da to bude dika. Drugo, mislimda ne bi tribalo da se radi samona amaterizmu, neg da sepočne radit i na profesionalnomnivou. Imamo mi pametni ljudikoji bi se temama Bunjevaca bavilina intelektulanom i profesionalnomnivou. S. K. O.ZNAČAJNI PROGRAMI I PROJEKTIDanas nakon 14 godinaKUD „Bunjevka” ima višetradicionalni manifestacijakoje pridstavljaje bunjevačkoizvorno narodno stvaralaštvo:Bunjevačko divojačkoprelo, Uskršnje manifestacije,Polivači na Vodenponediljak, Kraljice naDove, Festival bunjevačkognarodnog stvaralaštvai Uskršnje i Božićne izložbenarodnih rukotvorina.Etno postavke. KUD„Bunjevka” je u okviru Festivalabunjevačkog narodnogstvaralaštva obnovila iprezentovala dilove bunjevačkekulture, istorije, tradicijekoja je već davno zaboravljena,ko npr. Bunjevačkegroktalice, koleda,betlemare i dr.U okviru svog četrnajstogodišnjegrada, KUD„Bunjevka” realizovala jeznačajne projekte: CD-bunjevačkeizvorne pisme„Bunjevki” hora KUD Bunjevka,Subotica, 2002.; brošura„Tragom nasleđa” autorTamara Babić, KUDBunjevka, Subotica, 2007.;knjigu, „Bunjevka” monografija,autor Kata Kuntić,Subotica, Bunjevačka matica,2008.; brošura „MolitvaBunjevaca”, autor TamaraBabić, KUD Bunjevka,Subotica, 2008.; CD sasvi sedam pozorišni pridstava:„Čestitam Vam matarice”1999,„Bunjevačkodivojačko prelo” 2002, „Kraljicena Dove”2001, „Običajiza Božić” 2003, „Bunjevačkatradicija u tranziciji”2004, „Odvirandženipendžeri salaša” mjuzikl2006, „Bunjevački svatovi”2008; CD s više izvorni narodniobičaja, etno izložbii izložbi narodni rukotvorinaKUD Bunjevka u okvirusvog prostora ima dvi stalneetno postavke: „Divojačkištafir” i „Salaš”.U svim projektima divanise bunjevačka ikavica iprezentuje se bunjevačkakultura.KUD „Bunjevka” u 2009.nije dobila podršku ni zajedan projekat od Nacionalnogsavita za konkurseraspisane od Republike iPokrajine. Nakon sminjivanjanelegalnog BNS-a uKUD-u „Bunjevka” nadajese boljim novim danima kojidolaze.Godina VI, Maj 2010, broj 59

VISTINA KONFERENCIJI ZA ŠTAMPU PRIDSTAVLJENA BUNJEVAČKA NARODNALISTA ZA IZBOR BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITASeosko stanovništvo u SavitNa konferenciji za štampu 30. aprila javnosti su pridstavljeni kandidati Bunjevačke narodne liste za izbor novog Bunjevačkognacionalnog savita. Rič je o koaliciji Bunjevačkog kulturnog centra Bajmok i Bunjevačkog kulturnog centra TavankutBranko Pokornić, nosilacove liste, kazo je da ona spajauglavnom seosko stanovništvona periferiji grada u ciljumogućnosti ostvarivanja ulaska uNacionalni savit. On je istako da sevodilo računa o ženskim kandidatima,tako da nji ima 11, a muškaraca12. Objasnio je i otkaleg onna mistu nosioca liste, tj. po tradicijistari bunjevački porodica, konajstariji pridstavnik Bunjevaca izovi sela. Kako je kazo na konferenciji,na listi se pored Bajmočana iTavankućana nalaze stanovniciKANDIDATI NA LISTIMišićeva, Male Bosne, Bikova,Đurđina i Subotice. Vodilo se računada tu bude i mladi, i različlitistručnjaka različite škulske spreme,od oni sa fakultetom do radnika,seljaka i penzionera, naglasio jeBranko Pokornić.Nevenka Bašić Palković, drugana listi, podstila je da je puno postignutou prithodnom sazivu Nacionalnogsavita. Posebno je istaklaobrazovanje te da će se tako nastaviti dalje. To je ono najvažnije,kako je kazala, jel naša dica triba dasaznaju koji su to naši pisci, koji suKandidati na listi Bunjevačkanarodna lista:Branko Pokornić, NevenkaBašić Palković, MirjanaSavanov, Stevan Bešlić,Antun Stanković, SanelaTumbas, Dubravko Godar,Ivan Lazić, Milica Iršević,Perica Vujević, Ivan Šarčević,Svetlana Mormer, VinceJaramazović, Marko Beretić,Kata Dulić, MagdaBenčik Badić, Damir Sekulić,Marina Šunjka, IvanSpaić, Ivana Nimčević, JelisavetaHarangozo, MarijaBošnjak i Franjo Šarčevićto listovi postojali, koje su to knjigeBunjevci čitali unazad 200 i 300godina, naglasila je Bašić - Palković.Zatim je naglasila da će se upotribitsva zakonska sridstva da seoformi Zavod za kulturu Bunjevaca.Apolon Savanov, portparol koalicijeBunjevačke narodne liste, jenaglasio da je njev cilj da se distancirajeod politike:– Najbolji način za to je kadimate članove iz sedam parlamentarnistranaka, koji će pazitda ne bi kogod okrenio Nacionalnisavit u pravcu svoje stranke– kazo je Apolon Savanov.V. M.PROMINE U EMITOVANJU I UREĐIVANJU RADIO I TV EMISIJA NA BUNJEVAČKOMNova imena inovi terminiObavištavamo naše čitaoceda je novi termin emitovanjatv emisije „Spektar”na RT Vojvodine nedilja od 17 i 30,a svake druge nedilje je repriza.Urednik emisije Joso Poljaković injegova saradnica – novinarka NatašaNimčević, koji pripremajeovu emisiju, na osnovu odlukePOU BNS-a od sad pripremaje iradio emisiju „Bunjevačka rič”.Iskustvo Jose Poljakovića, u novinarskomposlu, oma je došlo do izražajaa i Nataša Nimčević odlično sesnašla u ovom obliku informisanja.Vrlo je lipo čut i našu dopisnicu izSombora Ružicu Parčetić, koja plenisvojim glasom. S. K. O.Godina VI, Maj 2010, broj 59 9

VISTIIZAŠLA DRUGA KNJIGA BAJKI, PISMICA, PRIPOVIDAKA I IGROKAZA NABUNJEVAČKOM JEZIKURaste „Tandrčkovo blago”Vodili smo računa kod svake pismice, kod svake pripovitke i bajke, da one imaje pozitivnu ipedagošku poruku dici, koja ji uči da budu plemeniti, dobri, vridni. Ovi tekstovi su zaista blagoza bunjevačku književnost koja je doživila svoj procvat u 21. vikuAUTORITekstove za knjigu „Tandrčaki njegovo blago” 2 sunapisali Alisa Prćić, GabrijelaDiklić, Ana Popov, MirjanaSavanov, Marko Peić,Tihomir K. Matković, IvanStantić i mr Suzana KujundžićOstojić, a bajke i pripovitkeje ispripovidala AnaVojnić Kortmiš.Urednik knjige je mr SuzanaKujundžić - Ostojić, recenzentisu Ruža Josić i MarijaBošnjak, ilustrator BaneKerac, lektori mr Tatjana Rakići mr Suzana Kujundžić -Ostojić, korektor GabrijelaDiklić, tehničku pripremu jeuradio Ivan Stantić, a štampalaje „Rotografika”.10Izašla je druga knjiga po redu„Tandrčak i njegovo blago”, prvaje izašla početkom lanjskegodine. Ona je nastala izboromknjiževni tekstova iz 12 poslidnjibrojova dičjeg lista „Tandrčak”, aima i novi sadržaja. Knjiga je štampananuz pomoć Ministarstva kultureSrbije a jedan dio sridstava jeobezbiđen iz sridstava od prodatibrojova „Bunjevački novina”. Izdavačknjige „Tandčak i njegovoblago” 2 je Bunjevački informativnicentar, a njezin urednik je mrSuzana Kujundžić - Ostojić. Svitekstovi su pisani na bunjevačkomjeziku, a ova izvanredna knjiga jenaminjena najmlađima. Njezinapromocija će bit održana u petak,7. maja, na obilužavanju drugogrođendana lista „Tandrčak”, u amfiteatruOtvorenog univerziteta sapočetkom u 17 sati.– I ovaj put ona je naminjenadici koja u osnovnim škulamauče bunjevački jezik, da učiteljimabude lakše da rade sa dicom,pošto još uvik nemamo udžbenike– divani mr Suzana KujundžićOstojić. – Al i da ji ima, vaka jednaknjiga je dobrodošla ko potporaosnovnoj građi koja se radina časovima Bunjevačkog govorasa elementima nacionalnekulture. U knjigi imamo pismice,narodno blago di su narodnebunjevačke bajke al i drugi naroda,pripovitke i basne, tu su i igrokazida se dica oprobaje u glumii da časovi bunjevačkog budumalo zanimljiviji. Na kraju suautorske pripovitke, koje divaneo ditinjstvu, polasku u škulu, vrlovažnom danu u životu.Knjigu je ponovo ilustrovo BaneKerac prilipim crtežima i bojamakoji su zdravo važni za ovaj uzrastdice i daju posebnu notu izdanju.Recenzije su napisale Ruža Josić,učiteljica OŠ „Sonja Marinković”,koja je i saradnik u listu „Tandrčak”,i Marija Bošnjak, saradnikza užu nastavu u oblasti Prirodnenauke na Pedagoškom fakultetu uSomboru.Med ostalim, pažnju privlačebunjevačke bajke koje su ode prviput zabilužene.– Nike od ti bajki su prvi putzapisane, sve iz glave Ane VojnićKortmiš, žene koja je očiglednosvojevrimeno puno čitala, il jeimala majku il mamu koja je punobajki pripovidala, pa je onadosta tog i zapamtila. Ono počem su te narodne pripovitke,bajke drugačije jesu ilustracijekoje su za nji posebno pravljene,što ji čini savrimenijima i lipo jipribliži dici. Posebno je jezik unjima zdravo interesantan i bogat.Dica uzrasta kojima je knjiganaminjena, po ričima učiteljica,najviše vole pismice. Taj dio knjigeje bogatiji neg lane.– Cilu ovu knjigu napisali suljudi koji nisu zaboravili kako jeto bilo kad si bio dite, šta ji jeonda interesovalo i kako je ondasvit izgledo, i zato mislim da jeknjiga zdravo dobra. Pisci su uglavnomžene, one pišu o raznimstvarima koje su dici interesantne,o proliću, o tavanu koje jeprava misterija, o zimi i SniškuBiliću, o pivcu, o tom kad se ditepita šta će bit kad naraste...Kako je već kazano, ova knjiga jeizdata s namirom da posluži učiteljicamau nastavi bunjevačkog govora,da, kako kažu učiteljice, nadomistenedostatak udžbenika.– U svakom slučaju mož se kazatda raste jedna nova književnostkod Bunjevaca, a to je dičjaknjiževnost, koja je prija bila zapostavljena,a danas doživljavasvoj bum, i nadam se da će se takoi nastavit. Vake knjige suzdravo važne jel kod malog ditetanigujete čitaoce koji triba danarastu, a sad ga usmiravate.Drago mi je to što učiteljice kažuda ova knjiga, ko i list „Tandrčak”,nadomišćava nedostatakudžbenika.Poseban dio knjige čine igrokazi,a jedan ćemo imat prilike da vidimou izvođenju sami učenika nagodišnjici „Tandrčka” i promociji„Tandrčka i njegovog blaga”. Zaštoigrokazi, divani mr Kujundžić -Ostojić:– Igrokaze piše Ana Popovkoja se već oprobala u pisanjudičji pridstavica. Prvo je to radilana srpskom jeziku, jel ona jeinače nastavnik srpskog u OŠ„Ivan Milutinović”, a onda smose dogovorili da ji piše na bunjevačkom.Igrokaze dica lako učenapamet i vole ji zato što su zabavnii poučni. Vodili smo računakod svake pismice, kod svakepripovitke i bajke, da one imajeonu pozitivnu i pedagošku porukukoja dicu uči da budu plemeniti,dobri, vridni...Otkaleg naslov „Tandrčak i njegovoblago”? Na to mr Kujundžić -Ostojić kaže da je ono „Tandrčak”došlo logično jel su tu tekstovi iz12 brojova lista „Tandrčak”.– A šta je to „Tandrčkovo”? Palogično je da je blago! Ovi tekstovisu zaista blago za jednuknjiževnost koja nije tako razvijenai koja je doživila svoj procvatu 21. viku – kazla je urednicaknjige „Tandrčak i njegovo blago”.V. M.Godina VI, Maj 2010, broj 59

DIVAN S...NEOBAVEZNO SA MARIJOM ŠAMUNacionalni interesna prvom mistuBunjevke su te koje su stub i nosilac porodice, snažne i energične, one koje se snažno nose saproblemom. Mentalitet, sistem vridnosti, zdrava racionalna logika, snaga, energija to je ono štosam usvojila i ponela u život od majka Teze. Žene koje se sad i nalaze u ovoj našoj pripovitki upravo su take – prave BunjevkeMarija Šamu je dugogodišnjičlan UG „Bunjevačkokolo” iz Sombora iovdi je, kako kaže, i po ličnomosićaju a i po zavitu svoje mameJulijane, koja je u Bunjevačkomkolu bila od reosnivanja pa sve doposlidnji dana svoga života. „Bunjevačkokolo” je bilo njezin život.Marija je pravnik po struki i zaposlitaje u Sridnjoj tehničkoj škuliu Somboru.Kad divani o ditinjstvu…– Sićanje na ditinjstvo jestezapravo sićanje na salaše i namoju majka-Tezu ko ključnu ličnostu mojem odrastanju. Naime,moja mama je radila u trgovinidvokratno, pa je majka Tezabila moja druga mama. Ona mečuvala, brinula o meni. Uz njusam naučila prve riči bunjevačkogjezika kojeg osićam kao svojmaternji jezik. Ta ikavica, to jeono što osićam ko svoje, to samja u svom biću. Nikad nisamnaučila madžarski iako je mojotac znao, provodila sam vrimenai sa rodbinom u Bačkom Brigu,Šokcima... Slušala njevu ikavicu,sve slično al ji nisam razumila...Mentalitet, sistem vridnosti,zdrava racionalna logika,snaga, energija - to je ono štosam usvojila i ponela u život odmajka Teze.Kroz lik svoje majke, Marija jepripoznala osobine žene Bunjevke.– Bunjevke su te koje su stub inosilac porodice, snažne i energične,one koje se snažno nose saproblemom. Žene koje se sad inalaze u ovoj našoj priči upravosu take. Sitila sam se upravo i ričiministra Čiplića koji je nakonjednog našeg razgovora konstatovaoda osim komplimenatakoje bi uputio Bunjevkama, moranjim odat priznanje za snagu,upornost i energičnost.O pridstojećim izborima inovom Nacionalnom savetu...– Očekivam da novi Nacionalnisavet donese novu energijubez postavljanja lični i porodičniinteresa na prvo misto. Krozinstitucije i njeve pridstavnikedoće novi ljudi i nove ideje i tajopšenacionalni interes će doć napravo - prvo misto.A kad je rič o Somboru?– U Somboru očekivam novo buđenjenacionalne svisti. Država izakoni nam omogućavadu ostvarenjesvog, bunjevačkog identitetai ne vidim razlog zašto bi se idalje dio naroda osićio ko dio nikedruge nacionalne manjine... Očekivamda se ljudi pripoznadu, daosite i progovore svoj maternji jezik.Mislim da nam upravo to nosiovo vrime što je prid nama.Poruka i podsićanje– Naš lokal patriotski interes,naš bunjevački nacionalni interesmora imat sve prioritete unovom Nacionalnom savitu. Moramoostvarit još jače veze saSuboticom i Bunjevcima iz Madžarske,da očuvamo jedan segmentdruštva moramo biti jedinstvenijii čvrće vezani. Sombori Subotica su jedini gradoviobiluženi mentalitetom i tradicijomBunjevaca. Njeva intelektualnaenergija pa i materijalnauložena je u bogatu istoriju ovigradova. Imamo zato veliku obavezuprema budućim generacijama,prema Bunjevcima koji virujui koji će to povirenje namadat. R. P.PROMOCIJA II ZBORNIKA„BUNJEVAČKA LIPA RIČ”U subotu, 15. maja 2010. godine u Svečanoj sali Bunjevačke maticeodržaće se promocije II zbornika dice stvaraoca na maternjem, bunjevačkomjeziku BUNJEVAČKA LIPA RIČ. Pored promocije , u drugomdilu programa, biće proglašeni najbolji radovi s III nagradnogkonkursa ove manifestacije. Priredba počinje u 11 sati, a naša publikaće pored lipi riči i stihova, imat priliku čut pisme u izvođenju BorisaVujkovića Lamića i dičijeg hora ,,Tandrčak”. Pozivamo sve našečitaoce da dođu a dici i mladima poručivamo da dođu u što većembroju sa svojim učiteljima i nastavnicima.BUNJEVAČKA MATICA, KORZO br. 8Godina VI, Maj 2010, broj 59 11

DIVAN S...JOSIP BOŠNJAK, PRIDSIDNIK „BUNJEVAČKOG KOLA” O NOVOJBUNJEVAČKOJ KUĆI, IZBORIMA...Puno posla i puno optimizmaKad otvorimo novi Bunjevački dom, pa nam lipo prođu izbori, sišću u sulke da se malko odmorim!Jedan od reosnivača „Bunjevačkogkola” 2000. godine bio je isadašnji pridsidnik udruženjaJosip Bošnjak. No, za svoji, kakokaže, pedeset osam godina, više odčetrdeset godina uložio je u somborskubunjevačku priču. Za sebekaže da je ortodoksni Bunjevac,borac za očuvanje identiteta, kulturei jezika Bunjevaca. A to je višenego jedna borba u već dobro poznatimistorijskim uslovima. I danas,kad definitivno Bunjevci nemoradu svoj identitet pokrivat drugomnacionalnošću, svaka uspišnaborba za boljitak i napridak bunjevačkogkorpusa naročita je radost.– Udruženje građana „Bunjevačkokolo” iz Sombora je krajomlanjske godine od gradaSombora dobilo na korišćenjezgradu prijašnje samoposluge uulici Jovana Popovića bb zaobavljanje svoje dilatnosti. Eto,dočekali smo konačno i svojubunjevačku kuću.Kako se vaki prostor ipak morauredit i prilagodit namini, s prolićnimdanima krenilo se s prvimposlovima i uređenjima u zgradiko i u avlijskom prostoru. ČlanoviUG „Bunjevačko kolo” obilaze iprate kako se napriduje s poslomna novom, kako kažu „Bunjevačkomdomu” a svakidašnje vizitiranje„Bunjevačke kuće” je postala lipanavika pridsidniku Josipu Bošnjaku.– Imamo sriće da smo našliprave majstore i da naši radovilipo odmiču još i brže i bolje odplanirani. Ovo je lip i veliki prostorkoji ćemo, nadam se, iskoristitna dobrobit, prija svega, omasovljavanjačlanstva našeg društva,a kad to kažem mislim na našemlade koji će ovdi pronać različiteinteresantne sadržaje. Ovoje već odavno moja vizija da uBunjevačkom domu sve vrvi odmladosti i čeljadi koja će se ovdisusrićat i družit.Razlog više što se ovi radovi žurnoprivode kraju jeste i blizina datumaizbora za novi Nacionalnisavit a novi „Bunjevački dom” bimogo bit jedno od birački mista.Kako vidite novi Nacionalni savit?– Na listi „Sad i uvik – samoBunjevci” nalaze se i četveroSomboraca, članova UG „Bunjevačkokolo”. Iskreno, velik samoptimista i siguran da će Somborciu novom Nacionalnom savituimat svoje misto. Virujem umlade snage, nove ljude i svakakou naše Bunjevke. Radujeme što je nosilac liste žena. Smatramda zakonodavac nije zabadavadpridvidio četvorogodišnjemandate pa to se u istinu ipokazalo u prošlom sazivu. Ko isvagdi, tribadu novi, mlađi ljudis puno volje, energije i vizije kojiće sačuvat bunjevački identitet.Na našoj zajedničkoj koalicionojlisti su upravo taka imena i otalei moja vira i optimizam kad je upitanju novi Nacionalni savit.Med Vašim poslovima i planovima,ima li mista odmoru?– Posla ima zdravo puno. Bunjevačkidom tribamo što prijaprivest namini i svečano otvorit,kad se nadamo i obećanoj positiministra Čiplića. Lipu zgradutribaće i lipo opremit. Ubrzo slidei promocije „Tandrčkovog blaga”ko i promocija knjige MijeMandića „Buni, Bunijevci, Bunjevci”,pa slamarska kolonija...A sad nam tek i pridstoje naročitizadaci oko izbora Nacionalnogsaveta... Sve to, s obzirom narelativno kratko vrime, znači punorada, puno energije, odricanja,strpljenja... Al kad se vratimna svoj salaš tu nađem svoj mir.Salaš je moj odmor, moj neiscrpniizvor energije... Među marvom,morkačama, dračom, konjimai đermom ja nađem svojmir i novu snagu... Još da mizdravlje dozvoli da upregnemlipe konje i sidnem u sulke... Imali lipšeg odmora i zadovoljstva?R. P.12Godina VI, Maj 2010, broj 59

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAKAKO JE TAVANKUĆANIN ŠIME STANKOVIĆ POSTO MAJSTOR ZA METLEMetla čisti i zarađivaPočo je prija 25 godina kad mu je jedna žena donela korov za metle. Od onda ji je napravio po 300 komada godišnje. Korova zametle je sve manje, a ni mladi nisu zainteresovani da nauče ovaj zanatŽivimo u savrimenom životuu kojem se čistoća održavasve modernijim mašinama ihemikalijama, a šta nam se nudijoš od prijašnjeg vrimena podsitićeova pripovitka iz Tavankuta. ŠimeStanković (74), penzioner rođenje u Mirgešu, u paorskoj familiji.Od sedmero dice on je treći poredu, ima dva brata i četri sestre,svi su živi i stanuju u Subotici iTavankutu.Kako je kadgod bilo...Šime živi u Tavankutu. Prvo polugodište,daleke 1941. godine,škulu je Šime učio na madžarskomjeziku, u Mirgešu. Posli je prišo uTavankut i završio četri razreda.– Dva brata, tri sestre i ja išlismo po četri razreda, a najmlađasestra osam razreda. Baćo je biomajstor ziđar i trščar, pa sam snjim radio oko dvi godine. Poslitog u Somboru bio sam čobanin.Bilo je to kod porodice Radojević,lipo su me primili i nisu meizdvajali od njevi sinova, sve samimo. Stariji sin je bio u vojski, a jasam s mlađim spavo u istoj sobi.Sićam se, prid spavanje moralose molit boga, naravno, svako nasvojem jeziku. U Maloj Bosni zaposliosam se 1951. godine u zadrugi,a posli odslužene vojske uZeleniki, u Sloveniji, počo samradit u „29. novembru”. Poslisam radio na željeznici do odlaskau penziju 1989. godine.A danas...Šime se momčio u Tavankutu, uvrime njegove mladosti održavalisu se balovi, a nediljom posli podnekola na salašima. Svako voli lipepisme, pa i Šime. Prid ženidbu volioje pismu „Ja sam momak prveklase”. Žena Emilija je umrla prijadevet godina, s kojom ima sina ićer, četvoro unučadi i jedno praunuče.– Obično sam išo drugima rizatvoće, al to sad više ne radim.Ujtru kad ustanem popijem kafu,naranim koke, zecove i mojuljubimicu lane Bambiku, kojojsam spasio život prija dvi godine.Od tog doba šeta po avliji – kažeŠime. – Nediljom se nas četvoricapenzionera skupimo u Vatrogasnomdomu da se kartamo, i tobule. Puni osam godina igramfolklor u Tavankutu – kaže namŠime.– Kako malo triba da se vratimopo vika, pa i više, unatrag.Razgovor me podsitio na ditinjstvona salašu kad sam korovskommetlom mela avliju, oborkod svinja, košaru, ispod naslama.Metla me, borme, znala iubost, a sad ponovo metla u rukii pripovitki.Kako se pravi korovska metlaŠime pripovida da je vezanje korovskimetala porodična tradicija, idida, i baćo su to radili.– Prija 25 godina komšinicami donela korov da joj napravimmetle, i to napole. Ona je svojeodnela, a ja moje za 50 dinara pokomadu prodo na peci, subotomsam prodavo po pet metala. Ifabrike su svoje avlije meli mojimmetlama. Godišnje napravimoko 300 metala. Korova imasve manje, dikad mi korov donesuiz varoši. Korovske metle sedanas još i hasniraje za metenjesokaka i uvenutog lišća. Metle suse kadgod vezale prućom, jednomvrstom vrbe, u stvari, cicamacomkoja je rasla po dolovima,a sad su to već velika stabla inema više pruća.Šime kaže da se danas metle vežus trakama koje su jake, jel se snjima vežu ciglje u cigljana u pakete.Za jedan sat Šime sveže četrimetle. U želji da pokaže kako seveže prava metla, domaćin je donos dola dva pruta, doduše malo stara,al želja je čudo. Prvo se složekraće grane korova u sridini, pa seokolo poslažu dulje grane 10-12struki, i to se onda veže. Štrangapričvršćena za gredu u avliji, ispodnadstrišnice, služi za stezanje metle,a doli malko višlje od zemlje nalazise omča koja se povlači nogomradi boljeg stezanja. Oko sridineštranga se obmota oko metle i steže.Onda se vezuje. Interesantan jealat za cipanje pruta, i on će uprošlost, to je cipač napravljen oddrveta koji cipa prut na tri el četristrane, u zavisnosti od debljinepruta. Na svojim krajovima cipačima na jednoj strani tri kraka, a nadrugoj četri. Prvo se nožom zasičeprut i cipačom provlači do vrvapruta pa se dobije tanka koricakojom se veže metla. Ako je dugačkajedan meter obavije se 7-8puti oko metle. Šime s tugom uglasu kaže da niko od mladi nijezaintersovan za ovaj zanat koji polaganoizumire, a stari majstorabaš i nema, pa ni on nije više mlad.Ako nestane korovska metla, nikose neće plašit da u ponoć višticeiđu na metli. Eto, vrimena se minjaje,zato velika fala onima kojinam otvore kućna vrata i dušu dazavirimo, napišemo i prinesemonašim čitaocima njeve životnepripovitke koje imaje dušu i porukuda se stara vrimena ne zaborave.M. HorvatGodina VI, Maj 2010, broj 59 13

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAJASNA BALAŽEVIĆ DIVANI O ZANATU KOJI PUNO DAJE I TRAŽIKreativnost i izazovU vrimenu kad velik broj ljudi muku muči s zaposlenjom Jasna Balažević iz Tavankuta ovaj problem rišila je tako što se bavisamostalno šnajderajomKo dica svi maštamo šta ćemopostat kad odrastemo išta će bit naš životni poziv.No, Jasna Balažević (38), rođenaTavankućanka, od malena je znalada će se bavit krojačkim zanatom.– Moždar je prisudnu ulogu uodabiru baš ovog zanata imokomšija obućar, s kojim sam kodite provodila dosta vrimena ipomagala mu. Gledajuć ga kakoopravlja cipela razni oblika i veličinai ja sam znala po koji putudarit po koji mali klinčić u đoncipele – kazala nam je Jasna.Za razliku od druge dice kojimasu roditelji kupovali bebe, plišanemede i druge sigračke, ona je samasebi izrađivala bebe od kartona, bojadisalaji i ukrašavala po svoj želji:– Kreativnosti mi nikad nijefalilo, od rasparani stari farmerkipravila sam torbe od džinsa kojesam ručno šila – objašnjava Jasna.– Kad sam završila osmi razredosnovne škule upisala samnikadašnju sridnju Hemijskotehnološkuškulu „Lazar Nešić”u Subotici, smir: krojač ženskeodiće.Tokom sridnje škule stiče osnovnoznanje ovog zanata, a njegovousavršavanje stekla je krozpraksu kod gospođe Margite Kovačs Palića, kod koje je provela godinudana di je živila i radila. Nakonzavšene sridnje škule zaposlilase u fabriki konfekcije „Željezničar”u Subotici, di je radila na odiljenjuza pravljenje džepova. Zatimje radila kod mnogi privatnika al sena kraju ipak opridilila za samostalnirad.– Da bi se kvalitetno radioovaj poso čovik se mora posvetitpotpuno i dat sebe u cilosti. Svakiskrojeni odivni pridmet morabit urađen po miri mušterije imora stojat ko saliveno, jel samotako i mušterija i krojač mogubiti zadovoljni. Ono što bi izdvojilašto i najviše volim šit su večernjehaljine, jel tu kreativnostdolazi potpuno do izražaja –kazala nam je Jasna.Da bi u ovom poslu čovik mogonapridovat triba da dobro savladatehniku šivenja, izradu kroja i nakraju mora tom modelu dat ličnunotu - dušu odivnom pridmetu.Jasmina smatra da ovaj zanat nećenikad izumrit jel će uvik bit onimušterija koji ne mogu kupovatkonfekciju jel nemadu savršeneproporcije tila. U tom je i čar šivenjapo miri, jel brez obzira nanesavršenu građu tila za svakog semož skrojit savršen odivni pridmet.Prilikom izrade večernji haljinaJasna ji ukrašava s raznim perlama,goblen koncom pa i vunom.– U budućnosti se i dalje želimbavit ovim poslom i otvorit prodavnicumetraže, Subotica malooskudeva s prodavnicama ovogtipa.Za niki poseban hobi u svom životuJasna nema kada, jel je 24 satadnevno posvećena svojem poslu kojegvoli i sa zadovoljstvom ga radi.Jedna od pridnosti ovog posla štodaje mogućnosti uživanja stvaranjučegagod lipog i u kreiranju modelanuz puno mašte. Ko i svegaonog što je vezano za ljude koji usebi imaje umitničku liniju koja ji činiposebnim, što je i slučaj sa našomJasnom Balažević. T. B.14Godina VI, Maj 2010, broj 59

VISTIODRŽANA 40. MEĐUNARODNAIZLOŽBA RUČNI RADOVASlamarke u MoluZa vrime uskršnjih praznika Mol je bio centar za priko 3500izlagača i kolekcionara iz 62 države a naročito zapaženi bilisu radovi Bunjevki iz Sombora i SuboticeNa jubilarnoj 40. Međunarodnojizložbi ručnihradova i kolekcionarstvaMIRK-2010, koja je ove godinebila održana u Molu, među 3500izlagača iz 74 udruženja, izlagalesu i članice UG „Bunjevačko kolo”iz Sombora. Brojnoj publici pridstavilesu se Irena Vuković sa slikomrađenom u tehnici slame,Nevenka Domić, sa svojim ikebanamai aranžmanima kao i IlonkaBogišić sa slamarskom slikom.Najviše uspiha imala je IlonkaBogišić:– Možemo se, eto i pofalitiučešćem na festivalu a i našimlipim nagradama. Irena je nagrađenadiplomom „Nivo nagrada”a Nevenka Domić je dobila diplomuza učestvovanje. Sa zadovoljstvomse mogu pofaliti dasam iz Mola donela prvu nagraduza svoju sliku od slame„Jesenji plodovi”. Naše nagradedonele su i Bunjevačkom kolutakođe specijalnu diplomu zaučešće na ovom 40. međunarodnomfestivalu ručni radova ikolekcionarstva.– Koliko su ove nagrade namaznačajne govori i podatak da suse u Molu pridstavili izlagači ikolekcionari iz čak 62 državeširom svita, pa su time osvojenamista i nagrade još draže.KUD „AKLEKSANDROVO” NA FESTIVALU FOLKLORNI ANSAMBALA SRBIJE U VALJEVU„Zlatni opanak” za sedam iljada izvođačaUValjevu, gradu na obalamaKolubare, ovog aprila jeodržan po sedmi put Festivalfolklorni ansambala Srbije„Zlatni opanak”. Učestvovalo je193 ansambla sa oko sedam iljadaigrača i svirača. Na festival je pozivdobio i KUD „Aleksandrovo” izSubotice.Ovaj KUD je nastupio s bunjevačkimigrama. Kiša nije dozvolilada po glavnom sokaku prođe povorkaizvođača i tako prošetaje lipebile šlingovane bunjevačke nošnje,kako je to planirano. Naš folklor jepridstavljalo sedam momaka iosam divojaka.KUD „Gradac” iz Valjeva je bio iorganizator i domaćin festivala, aBoris Tadić je bio pokrovitelj.M. H.Godina VI, Maj 2010, broj 59 15

OBIČAJIBUNJEVAČKA ZDILAProlićna poslastica– potoški fankiNaše su domaćice ove kolačezdravo odavno pekle. Znale su obradovatsvoju dicu i čeljad slatkimkolačima najčešće u proliće, kad jena salašima bilo tušta jaja. A brašna,mlika, masti i malo šećera jebilo u svakojoj kući.Prave se ovako:Na šporelj u labošku se ulije trideci vode i u nju doda četri ravnekašike masti i na vr noža soli. Kadvoda provre ukuvat u nju tri decioštrog brašna i stalno mišat da sene zgrumenča. Kad se proladi dodatjedno po jedno šest jaja i dobroizmišat da se sjedini. Malom kašikomvadit male gombočiće i mećatu tepciju namazanu s mašćom iposutom brašnom. Ređat ji takoda izmed nji ima malo veći razmakjel fanki dosta narastu dok se peku.Kad se ispeku i olade oštrim nožomocić kotur s vrva a praznu sridinunapunit kremom.Za krem je potribna jedna litramlika u koje se, kad provre, ukuvaosam žumanjaca, osam kašika oštrogbrašna, osam kašika šećera ijedan vanilin šećer.U zgusnut krem umišat osamčvrsto umućeni biljanaca. Prolađenimkremom punit potoške fankei posut pra šećerom.A. V. K.Sveci koji se spominjemoPosli Uskrsa se spominjemoSvetog Đure vojnika i mučenikakoji je, kako kaže legenda, ubioaždaju od sedam glava koja je plašilai proždirala svit. Bio je to sotona.Ljudi još nisu znali za Boga,pa su živili u griju. Jedared je došoSveti Đuro na bilom konju i ubioaždaju. Kralj te zemlje mu je nudionovaca rišen da mu da kolikozaište al je Sveti Đuro kazo da mune triba ništa, samo jedan prstenda ima spomen kad je bio na zemlji.Posli ga više niko nije vidio. Nanašim salašima se i sad mogu viditsvete slike na kojima Sveti Đurona bilom konju ubija aždaju a naruki mu prsten.Spominjemo se još i Svetog Marka evanđeliste,koji je napiso jedno od četri sveta Isusovaevanđelja. Prvog maja slavimo Svetog Josiparadnika. On je bio pravedan i pobožan mladić,pa mu je Bog povirio da se stara za Isusa Kristaode na zemlji kad je bio dite. Josip je bio zanatlija,tesar, pa je od svog rada živio s ženomMarijom i malim Isusom.16Spominjemo se i Pankracije mučenika, Servacijebiskupa i Bonifacije mučenika, obično zaove svece bude ladno vrime.Spasovo je maja 13. a taj svetac je četrdesetidan posli Uskrsa. Isus je za ti četrdeset danaviše puti bio sa svojim apostolima, ijo i pio snjima i kazo njim da ne iđu iz Jeruzalema dokne prime obećanog Duva s neba. Na Spasovose isprid nji uzdigo u nebo. Apostolisu gledali za njim dogod ga oblaknije zakrilio. Odjedared ugledajedva čovika u čistom bilomkoji su njim kazali: „Ljudi Izraelci,šta gledate u nebo, ovaj isti Isus štoje uzdignut u nebo opet će doć nasvršetku svita”. Apostoli su bilitužni i u velikom stravu od Židova.Pedeseti dan posli Uskrsa slavimoDove, a to je dan kad nam jeBog poslo svetog Duva. Apostolisu se skupili na molitvu i zaključalivrata i najdared čuli kako duše jakvitar ko oluja. Zdravo su se poplašilii opazili jaku svitlost u sobi imale vatrene jezike više svačijeglave. Tako su primili Duva svetogutišitelja s neba. Mogli su divanit i razumitstrane jezike, više se nisu ničeg bojali. Pošli supripovidat sveto Isusovo evanđelje svud posvitu. Imali su moć da u ime Isusovo liče svit odbolesti i drugi nevolja.Sveto Trojstvo slavimo 30. maja, a to je jedanBog a tri osobe: Otac, Sin i Duv sveti.A. V. K.Godina VI, Maj 2010, broj 59

VISTIU BAJMOKU OBILUŽEN VODENI PONEDILJAKPolivači, divojke, svirka i fijakeriBunjevački kulturni centarBajmok nastavio je nigovatbunjevački običaj na Vodeniponediljak - polivanje ženskog svita.Tako su 4. aprila momci iz ovogCentra, na fijakerima, s svirkomobašli više porodica u Bajmokukoje imadu divojke za polivanje.To su bile: Tamara Sakač, AndreaBabić, Helena Kanjo, DanijelaKumer, Maja i AleksandraŠimić, Dragana Bajić, MajaMaksimćuk, Mirjana Kolar, AnaBerkeš i porodica Palašti. A medpolivačima su bili: Perica Kumer,Saša Burza, Perica Vujević, PajoMandić i Dalibor Kolar. Polivačesu u fijakerima vozili: Veco Feher,Lajčo Lebović, Pere Milodanović,Joso i Srđan Vuković, IvanBajić, Franjo Vujević i MijoBajić. V. M.SASTANAK AKTIVA UČITELJA KOJI PRIDAJUBUNJEVAČKI GOVORKako zainteresovatnove đakoveUčiteljice i učitelji koji, uosnovnim škulama, pridajubunjevački govor saelementima nacionalne kulture,sastali su se sa dr Andrijom PeićomTukuljcom, pridsidnikomPrivrimenog organa upravljanjaNacionalnim savitom Bunjevacai Đurđicom Skenderović, članomovog organa kako bi, zajedničkipovećali interesovanje diceza ovaj pridmet i u novoj škulskojgodini.Dogovoreno je da se održipridstavljanje druge knjige „Tandrčaki njegovo blago” 2 di će sepromovisat ovaj pridmet.Takođe i da se divani s učiteljicamakoje će na jesen imat noveđakove te da se uputi pismo direktorimaškula da bunjevačkigovor sa elementima nacionalnekulture ponude roditeljima diceda upisivaje ovaj pridmet.Podsitimo se da je jesenas ovajpridmet izabralo 171 dite i da biovaj broj tribalo povećat.J. P.Godina VI, Maj 2010, broj 59 17

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAPOSITA VINSKOM SALAŠU NA KELEBIJSKOM PUTU U VLASNIŠTVUPORODICE ČUVARDIĆStari salaš, dobro vino i ranaBračni par Čuvardić od stogodišnjeg salaša napravio je Vinski salaš koji odiše prošlošću a unosi lipotu, mir, tišinu u sadašnjost,nuz dobro vinoPetar Čuvardić (56), agronompo zanimanju, rođen jeu Somboru di je išo u osnovnui sridnju škulu, a 1980. godinediplomiro je na Poljoprivrednomfakultetu u Novom Sadu. Daleke1982. godine došo je u Suboticu,prominio nikoliko firmi a one sveredom propadale. Onda je odlučio,kako kaže, da se vrati „kući” naKelebiju, jel voli salaš. Iz početka toje bio hobi a sad je zanimanje. Toje gazdinstvo u okviru kojeg jeproizvodnja grožđa i vina i vinskiturizam.Tinde Čuvardić (50) je rođenau Subotici, završila je ekonomskuškulu, nakupila oko 25 godina radnogstaža u preduzećima koja suisto tako pozatvarana, pa se i onaonda pridružila Petru da rade zajednou vinogradarstvu i turizmu.– Salaš smo – kazla je Tinde –naslidili od mog dida Joške kojegje on kupio 1932. godine. Salašima priko sto godina a u avlijistoji jedna stara zgrada, kažunajstarija u kraju. Tamo je jednadvokrevetna soba, soba za prolaznikeel goste.LEPANJA SA ŠLJIVAMAJedan od omiljeni kolačapositilaca vinskog salaša jelepanja sa šljivama. Jevo kakose ona pravi:Po kile brašna, dvi dekekvasa rastopit u malo mlika, 1jaje, malko soli, 2 kašike začorbu šećera, oko 2 deci mlika.Od ovog zakuvat ukiselotisto da ne budne tvrdo i dodat6 deka otopljenog margarina.Kad tisto naraste razvitOna podsića na stara vrimena, ućoši paorska peć i sav namištaj, zdravostari, tavanicu su okitile gredice,na zidu stare slike i jedna zdravostara iz koje ko da se čuju vorgule.Štogod što je korisno a kvari prošlovrime jeste kupatilo pored sobe.Salaš, vinogradi, čaša vinaNuz puno truda i malo renoviranjanasto je vinski salaš. Vinogradisu odavno obukli čokoćomga u tepciju. Namazat lepanjupekmezom od šljiva, na to poslagat2 kile prisni očišćeni šljivai ostavit malo da odstoji. Posebnosastavit 15 deka šećera,15 deka brašna, malo soli, 1kašičica cimeta i 10 deka margarina.To sve izmišat i izmrvitna šljive u tepciji prija pečenja.Peći na 225 stepeni posata.plac od 21 motike. Za pogled pravamilina, sve je pod konac. Petarkaže da ima tušta posla oko vinograda,al je slaba hasna. Radi se namalo, to je samo za priživit, al eto,snalaze se.– Od ditinjstva volimvinograde, a pored ženinogbaće naučio sam kakose prave dobra vina,kaže Petar. Da se pravedobra vina dokazivaje peharikoji u pridnjoj sobiimadu svoje misto i di jigosti mogu vidit. Sortegrožđa koje se ode nigujusu: buvije, šasle, šardone,ezerjo, kabernet, merlot,kadarka. Podsitimo da jebuvije sorta grožđa koja jedavno nestala s ovi prostora.Iz Budimpešte i sa Novosadskogsajma Petar jedono srebrne medalje. UTemerinu su Čuvardićiuzastopno tri godine pobidniciza kvalitet vina,priznanja su stigla i iz Iriga. S prijateljimase obere dio grožđa, to jeuobičajeno godinama, a ostalo Petari Tinde polagano oberu sve dokraja, a posli se grožđe prirađiva uvino. Tinde je kazala lipu ričenicu:„Sav ovaj poso okreće se uslavu vinograda i vina.”Treći član porodice Čuvardić jećer Judita (21), student više poljoprivredneškule u Senti. Kad završiškulu i ona želi da radi na imanjuroditelja, no, kažu roditelji vrimeće pokazat svoje. Petar, Tinde i Juditadoselili su se na salaš 2001. godine,a turizmom se bave od 2005.godine.Gostoprimstvo vinskog salašaVinski salaš se nalazi na Kelebiji,oko sedam kilometeri od granicesa Madžarskom. Gosti koji svrate,18Godina VI, Maj 2010, broj 59

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAponovo se vraćaje zato što suzadovoljni. Vinski salaš odiše toplinomi prijatnom atmosferom.Nuz čašu buvije vina divanimo sČuvardićima u ambetušu salaša kojegokruživaje rascvatani tulipani.Vinski salaš mož ugostit 30-akosoba, pravi se domaća rana kojusprema Tinde. Na jelovnikuje krumpiračas divenicom a ako gostipožele mož i s piletinom.Vrlo je popularnakolenica, takođepečena u parasničkojpeći, peče se krumpiru kori, jagnjetina,pogačice sa žmaramaa ima i kozijeg sira. Paprikašod pivca kuvase na šporelju koji je uavliji. Za pridilo se služigužnjak – kulen. Upeć se loži čutkama igranjom od loze. Akoje u pitanju nediljnaužna kuva se zlatnačorba od kokoške el od morkače.Sos od višanja je omiljen med gostima,a i dunc od brisaka, šljiva,trišanja. Sve je to dilo rukivi vridnedomaćice Tinde. Ostavlja ona i savkiseliš papriku, krastavce, pečepapriku.– Ovo je lip poso al kad se radiporodično. Na licima gostivi vidise radost kad vide kako se zajedničkinas dvoje paštrimo da jiugostimo i š njima nazdravimo.Naravno, vino je važna karika uovom lancu. M. H.TAMARA ŠTRICKI, NOVO IME MED IZVOĐAČIMA BUNJEVAČKI PISAMANaš poso je da sačuvamo tradicijuZajedno sa Tijanom Stankić Tamara Štricki je privukla pažnju publike svojim izvanrednim izvođenjom bunjevački pisama. Kobudući muzikoetnolog sprema diplomski o vokalnoj tradiciji bački BunjevacaTijana Stankić i Tamara Štricki (desno)Nastup dvi mlade Subotičanke,Tamare Štricki i TijaneStankić, na prošlomFestivalu bunjevačkog narodnogstvaralaštva krajom lanjske godine,u Gradskoj kući, nije mogo ostatnezapažen, pa je publika dugačkimalpauzom nagradila njevo pivanjebunjevački narodni pisama.Raskošnom doživljaju doprinele sui bunjevačke svile u kojima su bileobučene. Bila su to nova lica nabunjevačkoj muzičkoj sceni. Obadvisu studentkinje muzičkog odsekaAkademije umitnosti u NovomSadu di provode najviše vrimena,a ovog puta usplili smo samodivanit s Tamarom. Ona je Subotičanka,ima 23 godine i nalazise na poslidnjoj, petoj godini grupeza etnomuzikologiju, a pivanjomse bavi od ditinjstva. Muzikologijasamo zvuči da je isključivoteoretska nauka, al nije, kodnje je važno da koliko ima teorije,toliko da bude i prakse.– Bavim se muzikom iz razniuglova od izučavanjom literaturedo obilaska terena di dolazimu kontakt s kazivačima – kaženam Tamara.– Pivala sam u škulskim i crkvenimhorovima, i išla sam uMuzičku škulu. Prvo što me dovelou kontakt s narodnom muzikombila je folklorna sekcijaOKUD-a „Mladost”, di samshvatila da me to zanima. Posliosnovne završila sam Sridnjumuzičku škulu, na dva odseka,flauta, u klasi Kristine Molnar iteoretski odsek.Svoje zanimanje za etnomuzikologijuotkrila je u sridnjoj škulikad je u treći i četvrti razred stigonov pridmet, etnomuzikologija -upoznavanje s tradicionalnommuzikom na jedan drugi način, aGodina VI, Maj 2010, broj 59 19

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAsnažniji podsticaj je stigo uOKUD-u „Mladost”, kad je došoprofesor Slobodan Stojkovski,koji je u Makedoniji završio trombon,ode uveo i pivanje. Tu je osnovopivačku grupu „Čuvari tradicije”i orkestar, di je ušla i Tamara.Svi su i pivali, i svirali. Kasnije je tagrupa zbog uslova rada prišla uSrpski kulturni centar, i tu je dilovalanikoliko godina.– To je bio početak mojeg ozbiljnogzanimanja za pismu.Razmišljala sam da konkurišem ina smer flaute, al nisam. Međutim,flauta je uvik tu. Jednovrime sam u Novom Sadu sviralau KUD-u „Neven”, al sad samtamo manje aktivna. Na prvojgodini studija sam imala prilikesarađivat s profesorom SvetozaromSašom Kovačevićom, kojitrenutno radi u Somboru i poznadobro bunjevačku muziku –kaže Tamara.Tamara ističe da su uz njegovupomoć osnovali „Mali oktet” s kojimsu nastupali u Somboru, nabunjevačkim prelima, dvi godine.Na ovom drugom pripremili su nikolikonovi bunjevački pisamaaranžirani četvoroglasno za manjisastav, oktet. A onda je zimus uslidioi njev prvi nastup prid subotičkompublikom.– Drago mi je da pivamo i bunjevačkepisme. Pozvale su nasKata Kuntić i moja imenjakinjaTamra Babić i tako nam pružilepriliku da pokažemo šta znamo.Bilo je reagovanja, uglavnom susvi bili zadovoljni. Nadamo se daće biti još prilika.20Tamara Štricki (livo) i Tijana StankićProtekla zima je za našu Tamarubila vrlo plodna. Učestovalaje u emisiji „Naš sokak” TelevizijeVojvodina, di se takmičila ko vokalnisolista, nuz pratnju Narodnogorkestra TV Vojvodine. Prvitakmičarski krug je prošla, al druginije. Glasali su jedino gledaoci putemSMS poruka. Tamra kaže daje to za nju bilo veliko i važno iskustvo.Desilo se i to da su zimusTamara, Tijana Stankić i njeva koleginicaMirjana Rajić osnovale jednupivačku grupu u kojoj su samonji tri članovi, i izvode narodnepisme Srbije.– Ne znači da nećemo pivat ikoju bunjevačku pismu. Imegrupe je „Rođenice”, po onomobičaju di uvik neparan broj ženadolaze po rođenju diteta i određivajemu sudbinu.Tamara je do sad na studijamanapisla 4 seminarska rada iz etnomuzikologijei oni se odnose nabačke Bunjevce, čime se svrstala uone koji rade na očuvanju muzičketradicije Bunjevaca. Na prvoj godinije to bio rad o svadbenim običajima,na drugoj o božićnim običajima,na trećoj bas prim u muzičkojtradiciji bački Bunjevaca, u četvrtojharmonika u tradiciji bačkiBunjevaca.– Za diplomski rad želim daobradim vokalnu tradiciju bačkiBunjevaca, i tu bi volila da spojimistraživanja u Suboticu i uSomboru, koliko budem stigla,da bude što više kazivača, što višepisama, što više varijanata pisama.Tako bi dobili jednu pravusliku današnjeg njevog izgleda aonda bi ji mogli uporedit s ranijezabiluženima – kazla je Tamara inaglasila da, na žalost, sve tradicijedanas izumiru.– Naš posao je da zabilužimokako je to sad, da izanaliziramo isačuvamo.Sve ovo s 23 godine zvuči jakoozbiljno, al Tamara Štricki živi životjedne mlade divojke puneenergije i radoznalosti, o čemu svidočestalno nasmijane oči. Onapronalazi slobodnog vrimena zaizlaske, za dečka, za druženje. Imajoš jedan hobi, mali bend „Vegas”,s kojim svira po kafićima u NovomSadu, kako kaže, više iz želje da seposveti različitim stilovima muzike,da to nije samo narodna il samoklasična, neg i rok i pop, i džez,i bluz… Tamara bi volila da se idalje bavi s pivanjom, al ne ko osnovnimposlom, mada smatra dabi se i u pozivu prosvitnog radnikamogla dobro snać. A šta će od svegabit, još ne zna. To će donet vrime,kaže nam na kraju TamaraŠtricki. V. M.Godina VI, Maj 2010, broj 59

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAJULIJA MALJUGIĆ I U STOTOJ GODINI RADI SKORO SVE POSLOVEPO KUĆI I ZDRAVA JEKad stota ne liči na starostSve poslove po kući radi sama, uz malu pomoć ćerke, jel je dobrog zdravlja i ne iđe kod doktora. Prvo se udala za jednog Jevrejakoji je strado u logoru za vrime Drugog svitskog rata, a drugi put za Stevu Maljugića, s kojim ima ćer Milicu, a sad je već i pramajka.Kod doktora je bila samo nikoliko putiSvaki put kad čujemo da je kogoddoživio sto jel i više godinazačudimo se. Al kad čujemoda je ta osoba zdrava i fizički imentalno i da skoro sve sama radipo kući, onda možmo kasti da je tovelika ritkost. Med ovake osobespada i Julia Maljugić, koja je ujanuaru napunila 99 godina, štoznači da je u stotoj. Za nju smo čulikad se zimus uz pomoć svoje ćeriMilice Čučković, upisala u posebanbunjevački spisak.Juliana jel Julka, kako je zovu,već na prvi pogled odaje utisak ženemlađe bar za 20-30 godina, licebrez tušta bora, vedra i spremnana smij. Ništa od usporenog govora,karakterističnog za stariju čeljad.Društvo nam pravi njezinojedino dite, ćer Milica, koja imasvoju ćer i unuče. Julija je zdrava,ne iđe kod doktora, bila je samonikoliko puti, kad je povridila nogu,pa ruku, i kad se za jedan Uskrszdravo naila šunke, divenice i jaja,pa je pokrenila žuć. Ima mašinu zapranje, al sve donedavno je viševolila veš prat na ruke, nijedna mašinanemož tako, kaže. A prisvlakaza krevet mora bit uštirkana i ispeglanabrez mrsaka. Kuva sebi,spremi kuću, pomalo radi bašču.Nikoliko godina unatrag tu jeveća Milicina pomoć. Dočekalanas je s lakumićima i pogačom smakom, kako je to, kaže Julka, običajkod Bunjevaca. Milica je zakuvalakolače, al uz detaljnu asistencijusvoje mame. Čujemo da je prijanikoliko godina išla na krov dapopravi antenu. Od tušta uspominakoje je Julka izdivanila u naškasetofon, izdvajamo nikoliko.– Ja sam se rodila u Osijeku jelje moj otac radio na železnici izbog službe smo se selili. U tovrime u Osijeku je vladala velikakolera. Moja mama se zdravobojala zbog dice, i onda smo došlinatrag u Suboticu. Mama je šilakošulje, koje su žene prodavalena peci. Bilo nas je šestoro dice,dva derančića i nas četri cure.Prvo je rođeno 1907. a poslidnje1915. godine, na dvi godine jedolazilo po jedno dite. Stojalismo u Palmotićevoj ulici, broj80, kod „Bačkinog” igrališta dismo se išli sigrat.Julka se ko dite sića da je njezinpradida imo rakijdžijsku radnju.– Tu se pekla rakija, stalno sudonosli velike ardove. Kad sampočela ić u peti razred ni mi seviše sviđalo ić u škulu pa me jeotac tio dat za šustera. Onda unovini izađe da traže radnike u„Meki”, oni su pravili tepihe napočetku Korzoa. Tu sam radilasve do Drugog svitskog rata, aposli oslobođenja sam nastavila,onda se fabrika zvala „Jovan Mikić”.Tu sam bila poslovođa.Julka je imala dva braka, obadvamuža su pokojna. Prvi put se udalaza jednog Jevreja, Belu Vejsa, 1938.godine.– Kad je počo Drugi svitski ratmog čovika su odneli na rad uMadžarsku. Posli je došo kući natri nedilje, i onda on meni kupiovu kuću u kojoj i sad živim. Poslisu ga još jedared puštili, i ondami je kupio po jutra zemlje. Imoje novaca i zlata, pa je mogo. Onje znavo sve šta će bit i iz logorase nije vratio, tamo je umro. Nisamimala dice s njim.Posli rata Julka se drugi put udalaza Stevu Maljugića.– Moj Stevo je bio iz NovogBečeja, završio je za mašinoslagačai radio je u Željezničkojštampariji u Subotici. Upoznalasam ga priko muža moje sestreMarge. Stevo je uvik išo kod nji.S njim sam rodila Milicu i jošjednu curicu Mirjanu, koja je sdvi godine umrla. Izgleda da jeozebla na lađi i dobila fras. Zdravoje bila lipa. Kad sam se udalaza prvog čovika Belu moji roditeljinisu ni znali. Došo on meneda prosi, a moj otac pita, a ko stevi? Bela kaže, ja sam Jevrej. Šta,Jevrej, napolje! A mi se već upisali.Posli tog mi se i vinčali jednesubote. Bela je bio trgovac, radioje u „Crvenoj Nami”. Upoznalismo se kad sam jedared išla uBeograd, i posli tog on bi uvik dame prati kući. A ja neću, bože sačuvaj,ja ga izbegavala. To je najedareddošlo. Ja radila cio danjel sam bila poslovođa, i uvik samposlidnja odlazila. A on me uvikčeko, i kad me jedared dočeko,ne znam ni ja kako, pristala samda se udam.– Posli vinčanja, kod njegovetetke smo imali užnu, mi i dvakuma. A otac ne zna ništa. Kažemama, nema je tako dugo. A jaćer od moje komšinice Justikumetnila da radi misto mene. Imoja mama pita Justiku, pa di jemoja Julka, a ona će, znate snaš-Nanika, ona se danas vinčala. Je,kaže mama, kako ću to da kažemčoviku?! Došo otac kući, a mamaplače. Zamisli da se danas Julkavinčala. Šta, za koga? Za onogJevreja. Ispisaću je sa svojeg imena,viče otac, nek samo dođe kuć!A ja imala kod kuće moje stvari,Godina VI, Maj 2010, broj 59 21

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAdunje, uzgljance, jorgan, ruva,sve što sam još prija spremila sebi.Kad tata nije bio kod kuće, aja spopala sve moje brulje, pa nafijaker i odselila se kod Bele.Vinčala sam se u braon haljini,nuz koju je išo dugačak kaput icrni šešir i lagovane cipele, crnosa crvenim, zdravo se dobro sićam.– A posli kad je Bela već kupioovu kuću, kaže moj otac, ja imamzeta Bunjevca, imam Srbina iimam Jevreja, a taki ko što je Jevrejnema više, on je kupio mojojćeri kuću i po jutra zemlje – sićase Julka.Juliana Maljugić se dosta tog sićaiz vrimena svog ditinjstva. Ispripovidalanam je kako su u Dulićevomsokaku žene sidile napolju, natravi.– Donesu krumpir i gule ga zaužnu, i divane. Zato su kraljicepivale: „U Dulićevom sokaku sidežene na sokaku, sude neoprane,a skute usrane”. Moja najmlađasestra je bila kraljica i sićamse tog. Nji je bilo osam u grupi,zvali su se dvapridnjaka, pakraljica i diver,sabljari istražnjaci, četripara. Sve subile divojke. Prvogdana subile obučene ušarenu svilu, adrugi dan svesu imale bilesuknje i bluze.Kad su došleblizu kuće ondasu pivale,„Kraljicina nane,peči namkajgane, i jošmalo žmara isuvi rebara”.Onda se peklakajgana i divenica, paprikaš ifanki.Dalje, Julka divani da su Bunjevciišli u balove u bunjevačkojnošnji, a održavani su u Beogradkafani i u Nepkeru.– Ja nisam išla u bal, neg u„ t a n č u r u ” ,kod Landai Juliškei kodPertića. Onisu imali tančureu Bataulici. Kod Juliškesu samoišli Jevreji imalo imućniji,a kod Pertićazanatlije.Ja sam najvišeišla kod Juliške.Učili smoigrat i plesattango, valcer,rićići, kola nijebilo. Uviksam išla sa mamom,ona jebila gardir mama.Mame su bile okolo, imalesu stocove i klupe, i tu su sidile.Kad smo išli kući nije bilo momakda nas prati, samo mame. Jasam išla tamo di su Jevreji išli,tako da sam se za jednog i udala.Kad je Milica iznela lakumiće ipogaču s makom, prišli smo na divano sadašnjem životu.– Kako živim? Lipo! Ja sve štomožem i uradim. Spemam, kuvam,perem. Juče sam skuvala živinskesupe, i meso iz supe metnilana boraniju. Odem ja i u dućan,tu je blizo, odem i u komšiluk,priko od mene. Ovi kolači,s kojima Vas častimo, su pravibunjevački, kadgod nije bilotorte. Ja sam ovo uvik pekla, i fanaka,i šeširića, i listića, uzlivance,tanka je bila sa skorupom, adebela je bila s morskim grožđom.Kad je već rič o rani, Julka se sićada nijednan ručak, užna ni večeranije prošla brez zafalnosti Bogu.– Moja majka i moja mater suposli ila kazivali: Fala Bogu, konas naranio i napojio, nek da ionom ko nema. Mi smo to priuzeli,ne mož se ist dok se ne pomoli– kazala je ova starica i uz poljupcena rastanku poželila svimčitaocima „Bunjevački novina” dobrozdravlje.B. E.U TURISTIČKOJ PONUDI SOMBORA I DVA SALAŠA, DIDA HORNJAKOV I ART SALAŠBunjevački salaši za turisteUturističkoj ponudi grada Sombora nalazese i dva tipična bunjevačka salaša.Većji uveliko obilaze đačke ekskurzije,razni turisti i putnici dobronamirnici… Čestosu to i mista di se mladež okuplja raznimpovodima… Održavaje se tu i razni susriti, seminari,folklorne smotre, slikarske kolonije…Dida Hornjakov salaš - nalazi se u bliziniSombora, na samo dva kilometra od izlaska izgrada. To je misto di se čuva tradicionalna arhitekturasalaša, tradicionalni način života Bunjevaca.Positiocima se nudi obilazak etnopostavke, razgledanje i ranjenje domaći životinja,ilo se pripravlja na tradicionalni salašarskinačin a positioci mogu učestvovat u pripravljanjuužne sa domaćinima. Možete uživat unastupu folklorne grupe i tamburaša, prezentacijirukotvorina koje izrađivaje domaćice naokolnim salašima, al i u vožnji fijakerom doSombora jel okolni salaša. Na raspolaganju su22i razne sportske aktivnosti - vožnja biciglom,šetnja, fudbal, odbojka, košarka. Za najmlađetu je i lipo dičije igralište napravito od drveta istari guma.Art salaš „Višinka” se nalazi u salašarskomnaselju Gradina, pet kilometeri od Sombora,pored biciglističke staze „Panonski put mira” iu blizini Velikog Bačkog kanala. Salaš je sagrađen1925. godine, a obnavlja se i prilagođavanovoj namini: da postane slikarski atelje, što jei postao od 2007. godine, od kad je u vlasništvuslikara Jene Višinka. Na salašu se mož viditetno zbirka s ručno oslikanim nameštajom ibogata prodajna izložba umitnički slika i suvenira.Salaš raspolaže s dičijim igralištom.Ambijent salaša je idealan za opuštanje, druženje,slikarske kolonije i radionice.Dobro došli na naše salaše! R. P.Godina VI, Maj 2010, broj 59

KULTURNA ISTORIJAOD POJEDINAČNOG NAUČNIČKOG PATRIOTIZMA PREKO POLITIČKEAGITACIJE KA INTEGRALNOM MASOVNOM NACIONALIZMU (III)Bunjevci između politikanstvai nacionalnog projektaIdeja narodne emancipacije među Bunjevcima, pred Prvi svetski rat imala je respektivnu tradiciju i sadržajan i smislenikontinuitetViševekovno prisustvo Bunjevacana tlu današnje Srbijei nekoliko susednih državai njihova narodna osobenostpočela je kulturno da se afirmišestvaralaštvom Ivana Antunovića,Paje Kujundžića, Laze Mamužića,a potom i Mije Mandića i BlaškaRajića. Stvarao se sopstveni identitetu direktnom otporu premamađarazaciji ondašnje austro-ugarskemonarhije koja je nameravalada, u svom asimilatorskom političkomnivelisanju, uskrati pravo natradiciju i običajnost, odnosnopravo na istorijsku prepoznatljivosti postojanost.* * *Prihvatanje, usled političkog savezništva,da se Bunjevci u zvaničnojrezoluciji prepoznaju kaonarodni elemenat bilo je značajnopriznanje dotadašnjeg rada na etno-lingvističkoji običajnoj karakterizacijiBunjevaca 1 . Međutim,shodno uvažavanju tada prepoznatihteorija o konstituisanju nacije,a o čemu smo pisali u prethodnimredovima, bila je ovo konstatacijaučinjenog. Faza politizacijenarodnog i pretvaranja u nacionalnonailazila je i ovde na (ne)svesnogneistomišljenika.Zanos ushićenog bratskog ujedinjenjanatopljen krvlju poginulihpatriota bio je, pre svega, emotivninaboj iskrene, ali naivne eshatološkeideje konačnog slovenskog povezivanja.Istorijsko iskustvo, tradicijadržavnosti, mentalitet, identitetjedinke i društva, konfesionalnapripadnost, različita državnoupravnapolitika, politička opredeljenost,kulturološka originalnost,etnička raznovrsnot predstavljalisu mnoštvo razložnih karakteristika.Njihovo uvažavanje i pomirenjeobeshrabruje i najistrajnije inajozbiljnije intelektualce, a sadruge strane njihovo neuvažavanjei prenebegavanje pokazuje nezrelosti neozbiljnost i nudi neostvarivubudućnost.Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenacastvoreno je 1. decembra1918. godine. Posle stvaranja jugoslovenskedržave pokrajinskevlade u Hrvatskoj, Slavoniji i Sremu,Bosni i Hercegovini, Slovenijii Dalmaciji zadržale su određenusamostalnost u poslovima lokalnesamouprave, ali je njihova nadležnostobjektivno bila sužena.Za razliku od pokrajinskih vlada,Narodna uprava za Bačku, Banati Baranju ubrzo je demisionirala.Bez obzira na relativno brojnupopulaciju Banata, Bačke i Baranje- 1.314.527 stanovnika, u odnosuna druge pokrajinske oblasti, Slovenijusa Prekomurjem -1.054.919, Dalmaciju 620.432, iHrvatsku, Slavoniju i Međumurje2.739.988 stanovnika, Ministarskisavet se odlučio za demisiju pokrajinskihorgana Bačke, Banata i Baranje,i ove oblasti podveo pod upravucentralne vlade. Isti stav zauzetje i prema Crnoj Gori. Ove oblastitretirane su kao sastavni deoSrbije, a legislativno uporište bilesu odluke njihovih skupština da sedirektno prisajedine KraljeviniSHS.Strah od pokrajinskog autonomizma,koji je tada izrazito prisutanu srpskim političkim krugovima,odlučujuće je uticao da se neposrednopo formiranju centralnejugoslovenske vlade zatraži demisijaNarodne uprave i otvori procespotpune centralizacije unutrašnjeguređenja zemlje. S tim uvezi potpredsednik Narodne upravePetar Konjović primetio je neštokasnije da je svojom demisijomNarodna uprava dala „prvi primercentralizovanju administrativnevlasti” 2 , a list demokrata Jedinstvoda se Vojvodina „jedina od svihoblasti naše nove države... teatralnimi malo praktičnim gestom, odreklasvoje samouprave i predalase bez rezerve u naručje središnjojvlasti 3 . Posledice ovog prenagljenogkoraka teško se osećaju nasve strane. Sa Vojvodinom se upravljabez dovoljno poznavanjanaših lokalnih prilika i stoga se veomačesto čine greške koje štete iovim krajevima i celini države.” 4Narednih godina politički životu Vojvodini bio je opterećen aktuelnimpitanjem državnih granicai evidentnim privredno-ekonomskimproblemima. Razgraničenjesa Rumunijom, ali pre svega saMađarskom bio je mukotrpanproces krunisanja nacionalne borbe.U ovakvoj političkoj atmosferizasluge Bunjevaca, neposrednoposle rata, bile su prepoznate i izboromčelnih ljudi Subotice. Tadasu izabrani: Stipan Matijević, VranjeSudarević, Stipan Vojnić-Tunić,Joso Prćić, Mirko Ivković-Ivandekić, Time Vojnić i MijoMandić. Odgovarajuće prisustvoBunjevaca bilo je predloženo i zaPrivremeno-narodno predstavništvo(PNP) i to od strane Velikognarodnog saveta. On je 16. februara1919. godine izabrao Blaška Rajića,Martina Matića, Ivana Evetovićai Stipana Vojnića-Tunića kaosvoje predstavnike u Beogradu.Oni su se u PNP priključili jugoslovenskomklubu nanovo demonstrirajućisvoj zanos jugoslovenskogopredeljenja.Saša Marković,Pedagoški fakultet, Sombor1 U dokumentu Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju, Odseka za privredu Ad br. 471/I1919 koji govori o posednim odnosima u odeljku sa Bačku se pominje izmedju ostalihnaroda da Južni sloveni poseduju 431.516 hektara zemlje ili 58%. Od toga Srbi pravoslavne vere poseduju 229.389 h, Bunjevci i Šokci 158.827 h i Slovaci i Rusi 43.300 h. ZaBanat se pominje da Južni sloveni poseduju 508.330 hektara zemlje ili 42%. Od toga Srbi pravoslavne vere poseduju 437.350 h, Hrvati, Šokci 17.700 h i Slovaci, Česi i drugi Slov.53.210 h. Zvanični document Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju ovom prilikom prepoznaje Bunjevce, Šokce i Hrvate. Rukopisno odeljenje Matice srpske, M.14.513.2 P. Konjović, Intervju Jugoslovenskom dopisnom uredu, Službene novine, 8. februar 1919.3 Prema sećanju Trive Militara, koji je bio urednik Zastave do 1923. godine, i Jaša Tomić je izražavao skepsu prema prebrzoj centralizaciji zemlje. Nije se slagao ‘’sa pravcem i metodimakoko se posle 1918. pristupilo organizovanju i uredjenju naše države. Nešto je o tome počeo i pisati, ali na negodovanje Beograda, on je prestao da u javnosti izlaže svoje mišljenjei stavove...Pred užim krugom svojih prijatelja i saradnika on je iskreno i otvoreno - da je preuranjeno ukidanje autonomije pokrajina, da će forsiranje centralizma i unitarizma izazvatinezadovoljstvo i otpor, da će se intregralno narodno jedinstvo i jugoslovenstvo tumačiti kao negiranje srpstva, a još više hrvatstva i izazvati separatizam. Obmana je bila da će jednageneracija uspeti da ostvari srpsko-hrvatsko pretapanje, nego da treba ostaviti vremenu da reši pitanje srpsko-hrvatskog jedinstva, a dotle treba ostaviti i Srbe i Hrvate i Slovence dažive svojim životom. No glavnu reč u politici vodili su tada u Beogradu oni koji su bii potpuno suprotnih shvatanja od Tomićevih.’‘ (T. Militar, Listići iz moje autobiografije, ROMS,M.12.444).4 Jedinstvo, 7. IX 1920.Godina VI, Maj 2010, broj 59 23

KNJIŽEVNA RIZNICASalašarIZ KNJIŽEVNE RIZNICE: VELJKO PETROVIĆ (IV DIO)Priuzeto iz elektronskog izdanja knjige Miroslava JosićaVišnjića „Antologija srpskih pripovedača XIX i XX veka”http://www.knjizara.com/bib/knj/Antologija_srpskih_prip.pdfSamo, baća Babijan, što je višepio tog svog vina, „k’o od majkerođenog, koje iđe u noge a ne uglavu, k’o što to i Bog zapovida”,postajao je sve nepristupačniji.Kao da je taj sok sopstvene zemljei svog sopstvenog sunca ulevao unjegovu salašarsku krv ponosnusvest o svojoj nepokretljivosti i osvojoj osiguranoj, seljačkoj nezavisnosti.Što god su mu pohvalili,on je primao k znanju, i s osmehom,samohvalisavo još više dodavao.Kad ih je on sam podigao i poveoda im pokaže svoju zemlju,uzeo je u ruke veliku, kukastu batinui isprednjačio. Gospoda su gagledala, onako visoka, nepogurena,plećata, crvena vrata, kako udarabatinom po grumenju crne zemlje,kako zadovoljno zgazi po-kojumaljavu gusenicu ili ronca naputanji, i osećala su se čudno, kaoda su obojica nekako neupućeni imnogo mlađi prema njemu, čija jeproduljena senka padala prekonjih. Odveo ih je na uzvišicu nakojoj je još njegov otac digao velikihrastov krst, sav ispucao ali joščvrst. S tog mesta im je pokazao,ispruženom batinom, granice svogaimanja:- Eto, pogledajte: od Šikare onamona drum, pa od druma čakonamo do oni’ krušaka, ono drvećešto se vidi, i sve onamo do onogkuruza, di počinje salašić ŽigeTurskoga - to je sve moje.Župan se osmehnu, proprativšiBabijanov veliki, okrugli, osvajačkipokret:AUO1G s’ez1 roiuo1g!Tu nema nikada vode, ovaj krajnikad led ne tuče: bunar mi je dubok,vode u njemu i kad je suša,dosta i za marvu i za nas. Dica mizdrava, marva, ‘vala Bogu, zdrava.‘Ajd’, sad, na perad naiđe kadgodda crkavaju, al’ to je sitniš, ženskaposla! - pa se okrete i s osmehomdoda: - Može se, ‘vala Bogu, ima se!Kad se vratiše, sluga svinjar, JoškaMadžar, hranio je svinje, a pomagalisu mu sinovi, tri „svinjskabojtara”. Jedna „partija”, na stotinuprasadi i nazimčadi, tiskala se okoniskih daščanih „valova” sa žitkimmekinjama. Halapljiviji se zagnjurišesrčući i gurkajući se gubicama.Kad bi koje zakoračilo u korito,dečko bi ga udarao po papcima lopaticom.Babijan viknu i prezrivopokaza batinom na najveće mršavonazime, nakostrešenih čekinja,grdne glavurde, dugačke njuške ivisokih prednjih nogu kao u hijene:- Onog kurjaka da mi izbaciš;to je, znate, njegovo; pokvariće mikrmad. Taj će i na jesen još priskakivatiplotove. Gledaj ga, nanumu šlavonsku, taj bi iz ćupicemog’o da pije mlika!U starim oborima je, međutim,zadovoljno grokćući, mirno mljeckalopedeset debelih bravaca. Biloih je već koji su klečećki jeli, dok imse na masne gronike i podvaljkeslivala žuta prekrupa s belom penomproždrljivaca.Ovi će za deset dana biti zreli zaPeštu.Odatle odoše u konjušnicu, gdesu osamnaest radnih konja birkalibuhavo seno kao da ga poištu. Čilašisu bili odeljeni; oni su, umaskiranivrećicama, drobili zob, i kadčuše Babijana, obrtoše se, duhnušeu zobnice i zablistaše očima. Babijanih pljesnu po sapima i po vratu:„Lipicaneri”, iz Gecine ergele!To nisu konji, to su vile!Pod kravama šuštaše slama. Dvešvajcarske, s ružičastim nozdrvamai nadulim vimenima, i šest podolinskih,s velikim rogovima, kojitupo udaraju o ogradu, s crnimnjuškama i manjim sisama; sveone čekaju mužu.Ova ovdi dvaput mi otelila podvi kravice. Ova švajcarka dade iosamnaest litri. Al’ ove „naše”, istina-bog,daju manje, al’ sam božjikajmak!Najzad uđoše u drugu zgradu, smašinama: vršaćom, vetrenjačom,sečkalicom, s plugovima i drljačama.Mirisalo je na zejtin i na prašinu.Na tavanu dva otvora, podsvakim po hrpica pšenice i kukuruza.Tavan je pun. Pola lanjskog žita,pola lanjskog kukuruza. - Pa prihvativšinekoliko zrna pšenice, odmerivšiih, predade ih županu udlan:Olovo!Kukuruz samo zahiti i prosu natragna hrpu.Zvoni k’o šljunak!Ej, deco, je l’ gotovo? E, kad jetako, iđimo da se omrsimo. Ono jetamo „ženska vlada”. Tamo su svilenebube, razboj i živina. To semene ne tiče. To im je na „štirku” i„štafir”. Ja, k’o star čovik, još samomalo vinogradarim i pčelarim.I župan i poslanik behu spahije.I oni su imali salaševe, ali su ih ilidavali u arendu ili su ih obrađivaličitavim aparatom nadzornika iekonoma, pa se njihova poljoprivredasvodila isključivo na primanjegodišnjeg prihoda u novcu. Oniipak nisu imali ni komada zemljena kojoj bi koračali tako gospodarski,pouzdano, kao ovaj seljak.Paprikaš se kao krv crveneo odsegedinske paprike. Nežna pilećina,samo belo meso i sami bataci sbubrezima i jetrama, odvajala sepri sipanju od tankih kostiju. A udrugoj činiji žuteli su se i sijaličvrsti valjušci, prigani u skorupu.Gosti su bili gladni, te su prionuli,a Babijan je neprestano divanio,punih usta, o zemlji, o zidanju novihstaja, o sinovima koje nije hteoda daje u „čkolu” da se ne bi otuđiliod njega. On je smelo, kao u svojojkući, zabadao viljušku u nabrizganupapriku iz sirćeta, te je ova cvrčalai štrcala čak do tavanice. Tekšto odahnuše i uhvatiše za čaše (naBabijanovoj su odmah ostali daktiloskopskiotisci masnih prstiju): -E, pa dobro mi došli; ajd’ „na bilo”!- što znači naiskap - a Manda unesenerasečenu rumenu gužvaru smladim ovčjim sirom i stavi jepred svekra. Babijan, ne tumačećisvoju domaću „etikeciju”, ščepa jeu šake, pa, duvajući nekoliko putau oparene prste, poče da je kida.Čim je raskinu, sunu para i procedise mast iz bele meke sredine.Svakom položi u tanjir po dobrukomadešku i pohvali Mandu dagužvaru niko ne ume tako daumesi:- Ja taku begenišem. Nije gužvaradoklen tu - pa se udari polaktu - ne prokaplje mast čim zagrizemu nju.Gospoda su se pomalo nevoljnozgledala, ali gužvara im se zaistadopala.Ima li šećera u njoj?Nema - ponosio se Babijan. - Toje od mojih ovaca. Držim desetak,samo za sir. Nema takve slanačetrave ni u banatskim salašima k’ošto je na mojoj ledini i na mojojstrnjiki!Župan se, presićen, stresao: -Ovo je vrlo dobro, baća-Babijane,samo je suviše masno!Deder da ga razgalimo! Pa živelikoji ste vi meni došli da podičitemoju sirotinju! - osmehnu se Babijankao bajagi skromno, utre brkovešakom i udari čašom o čašu.Manda unese belog, prozirnogsaća, oraha, jabuka i grožđa, čitavihgrozdova na komadu loze s lišćem;oni su bili još dosta sveži.24Godina VI, Maj 2010, broj 59

KNJIŽEVNA RIZNICAMi tako ocičemo drinak i kozjevime sas lozom, pa je držimo u vodipriko cile zime da se pucevljeodrži. A saće je vriško, od sami’ rani’voćkica. Sve miriši na višnje.Na kraju je došla i kava i krijumčareni,„dugokosi” banatski duvan.Stivu lulu sa zelenom kićankom,već napunjenu i sa žeravicom ozgo,unela je sama Manda i svojomrukom turila baći u zube. Babijanje samo malo izgnjavio duvan crnim,ispucalim palcem, neosetljivimkao od azbesta, pa položiomrku luletinu preda se na sto,zažmirio i zapućkao. A, međutim izatim, neprestano vino, vino i vino.No, kada Manda unese i lampus pozdravom: Dobro veče! - župankao da se osvesti, pogleda svojdžepni sat, pa u poslanika, koji jeteško disao „od najesti”. - A mi ljudei zaboravili! - Ali čiča manu rukom:- Nemajte brige! Posl’o samja čeljade po nji’. Svi su oni već tu.Ljudi večeraju, a konjima je datazob. Gospoda kerovi mogu s nama.- Pa izruči sve kosti na pod. - A davi tako o’ma iđete, toga nema, ajak!Naposletku će župan, snašavšise, u promenjenom tonu:Baća-Babijane, baš si nas lipodočekao. Fala ti. Da Bog poživi tebei tvoju dicu, dabogda stekli onijoš dvista lanaca. Vidi se da si mi tipravi prijatelj. Šteta je samo štonismo tako na ciloj liniji. Zašto da iu politiki ne iđemo ovako lipo zajedno?Eto, ovako utroje, pa da nasBog vidi! Sad će biti izbori, pa da tilipo glasaš s nama, za gospodina.Ti znaš, ja ne zaboravljam prijatelje,a on je isti taki. Ti imaš dicu,znaš kako treba jaki’ prijatelja. Štasi se vez’o s onim Vujevićem! On jelud, tako on neće nikad na vladu, ašta ti vridi politika brez vlade! Jerono malo „šporkase”? U našojbanki... nema te banke na svitu čijese kase same ne otvaraju samo priimenu Babijana Lipoženčića! Ajde- pa mu pruži ruku kao na vašaru -udri, pa da se izljubimo!Babijan je žmirkao, pomodrio.To mu je bio najsrećniji trenutak uživotu. Laskalo mu je i mamilo gaje da pristane, a još više da odbije.No, da bi trenuci sreće što dužetrajali, on poče, mudrački i s visine,da izvija:Da bi Lajča Vujević bio lud! Pametanje to čovik, još kako! On imadvaput toliko zemlje k’o ja. Čet’ristotine lanaca, oj-hoj! Istina,podaleko, ispod Stančića, ništo muje i pod vodom, al’ čet’ri stotine lanaca,oj-hoj! Nije to ludorija. P’onda,doći će i njegovo vreme. KadKošut sidne na vladu.Košut nikad, a Vujević?... Ne kažem,ako se vrimenom ne opameti.A zašto ti ranije ne bi doš’opameti?E-e, gospodo slavna, ne možemja, k’o jedan dosta glavni čovik uVarmeđi, danas ovo - sutra ono.Ne minja se tako lako vira i politika.Mi jesmo glavni prijatelji, al’drugo je prijateljstvo i, reći, društvo,a drugo politika. Zoto mi ostajemoprvi prijatelji. - Pa se utešitelnokucnu.Župan izvadi monokl izmeđuzakopčanih dugmadi, pa se počeigrati njime. Na čelu mu se pojavirumena mrlja kao lišaj.Pa dobro, ako nećeš odma’ da serešiš, a ti razmisli o tome; kažem ti,što ranije, to bolje po tebe; posjetujse sa svojima, sa sinovima -župan će gotovo jetko.Babijan drmnu oholo glavom isijajući od zadovoljstva:Ne sjetujem se ja ni s kime iniočeme. Ni moj pokojni Baća nijenikad nikog pit’o, pa je lipo živio,stek’o i očuv’o. Al’ ja ću, što sekaže, razmišljati - ne kažem...Neću ja tebi da solim pamet, Babijane,utubi, ni da te silim, samo tiopet kažem: ovake prijatelje valjanigovati - i tihim, pretećim glasomdodade - razmisli, imaš dicu, ko znašta im može zatribati, ko zna?...Babijan se skoro naduto isprsi:Prisvitli, ko ima ovdikara - pa seudari s desne strane po grudima,po „šlajpiku” - taj će naći pomoći usvitu. Šta vali Vujeviću i Ferbaku?Ni nji’va dica ni služe cara. Sve semože kad se ima, a ja, ‘vala Bogu,imam za sebe i za dicu dosta. ValaBogu, imam za prijatelje taku jaku,glavnu gospodu kao što ste vasdvojica-aza malu gospodu? Ih, sasovim se kaldrmiše put do nji’va srca,sas ovim! - pa se besno počeopet lupati po desnim rebrima.Babijane, to nisam očekiv’o odtebe! - strogo progovori župan idiže srdito oči na njega.Babijan se digao da natoči čaše iučinio se županu strašno velik i bezobraznotrijumfalan. Smišljao jereč da ga ujede, ali u tom ćutanju,prekidanom samo brbljavim klokotanjemuskog vrata na boci, odjednomzakukureka petao. Županskupi lice u pakostan osmeh:Deder, Babijane, odgovori mu.Ko zna bolje?Ali Babijan mirno odbi, sedajućii kucajući se:Tu moji pivci dosta glasno kukuriču.U varoši ja mogu i njakati,al’ ovdi divanimo k’o ljudi. ‘Ajd’ uzdravlju, pa ne zabavite, ne kažemja, razmišljaću ja!... ‘Ajd’ u naše prijateljstvo!...O, maj’, ded’ da pošaljemčeljade po Cigane!No, gosti poskakaše, i sad tekprimetiše da ovo vino zaista hladiglavu, ali u noge sipa vreli pesak.Babijan ih je zaustavljao, dao je donetijoš dve boce vina, sipao im učaše i pred kolima i u kolima kad jekočijaš već zategao, ispratio ih jedo kapije i vikao za njima:U zdravlju, gospodo prisvitla, pane zabavite ničem, i do viđenja,opet ovako, lipo prijateljski!...Vratio se ponovo u „salu”, zavaliose u istu stolicu, ispružio noge,isturio ruke sa stisnutim pesnicama,udario njima o sto i neobično,raskalašno viknu Mandu:Deder, sinko, donesi didi jošjednu flašu vina, pije mi se na ovo!U kući se svi ubezeknuše, ali,prikradajući se i motreći kako dedazadovoljno škilji u čašu, oni sesašaptaše, i složiše se u tom da jeDida opet postigao „niku velikučest”. [1921]- kraj -Godina VI, Maj 2010, broj 59 25

SPORTNOVA FELA FUDBALA - FRISTAJLTrudom i odricanjom douspiha i slaveDva derana, fristajler fudbalera Arijan Babičković i Alen Kurbašić izazivaje pažnju umećom u baratanju s loptom. Postigli suvelik uspih na kvalifikacionom nadmetanju za svitsko prvenstvo u BeograduDva derana, fristajler fudbaleraArijan Babičković iAlen Kurbašić izazivajepažnju umećom u baratanju s loptom.Fristajl fudbal po ričima sagovornikanema još uvik statussporta, postoji pet godina u svitu,štogod kraće u Srbiji. Disciplina sesastoji od izvođenja razni egzibicijai trikova s loptom. Zanimljivo dasvaki potez nosi ime onog koji ga jeprvi izvo. Na samom takmičenjusponzor obezbiđiva binu sa prilagođenom,neklizajućom gumiranompodlogom i lopte. Po dvatakmičara se uporedo nadmeću,svaki ima tri puta po tri minute zaprogram. Borbe su eliminacionogkaraktera. „Cake” se izvode pridtročlanim žirijom, zasebno ocinjivajestil, kreativnost i kontrolu. Usvitu je ustanovljena federacija avelika takmičenja su svake godine.Najuspišniji fristajleri dolaze izBrazila, Madžarske i Poljske. Najčešćese derani takmiče, mada zarazliku od „pravog” fudbala ima„žonglera” i priko četrdesete godineživota.Arijan „žonglira” s loptomStariji deran, Arijan se od malinoga druži s loptom, prominio jenikoliko klubova velikog fudbala,igro je uporedo mali i skonto prijagodinu i po da bi se oprobo u fristajlu.Na pitanje zašto se ipak odlučioza ovu vrstu sporta Arijan namkaže:– Odlučila je želja da se oprobamu takoj disciplini di uspihzavisi od mene samog a ne od cilogtima. Arijan ima osamnaestgodina i primeran je đak Medicinskeškule, takmičenja pomnoprate i podršku uživa od stranedrugara. U beogradskim kvalifikacijamaje od pet prijavljenitakmičara pobidio i plasiro se naSvitsko prvenstvo u Kejptaunu.Kako je ovo nadmetanje izgledaArijan nam objašnjava:– Medijski je dobro bilo propraćeno.Svaki dan kad vižbamčeljad me gleda. Sviđaje njim sevratolomije s loptom. Al to meometa u vižbanju, pa zato nevižbam na Trgu žrtava fašizma.Zimi sam treniro u hali zahvaljujućčeljadi iz varoške uprave zasport, dok liti na otvorenomvižbam svaki dan po dva sata.Najduže sam na treningu ostosedam sati, objasnio je Arijan Babičković.– U namiri da se trikovi izvodeperfektno moguće su razne vrstepovrida, iščašenja i padova iakone postoji kontakt s protivnikom.U Subotici ima samo trojicafristajlera, što je pravi dokazda je viština vrlo zahtivna i oddužine treniranja zavisi uspih natakmičenju.Sve novine u ovom sportu saznajepriko Interneta i u kontaktu jes čeljadima koje je upozno na takmičenjuu Madžarskoj, s čime jeprobio led na međunarodnoj sceni.Alen Kurbašić nam kaže:– Pored Arijana sam prijaosam miseci upozno čari fristajla.I već sad smo u „finom” baratanjus loptom privazišli majstoreko što su Ronaldinjo, Mesijel Kaka, jel su oni više skoncentrisanina igru. U početku su roditeljii okolina mislili da je to nikinaš hir međutim, nakon osvojenogtrećeg mista na kvalifikacijamau Beogradu skontali suda je to daleko više od sigre. Alennam je kazo da bi volio otić u majuna Balkansko prvenstvo u Hrvatsku.Obadvojici je želja da proputujutušta zemalja i da obezbide sebipristojan život, je su nagrade navelikim takmičenjima velike. Svakakoje poruka Arijana i Alena dase triba klonit ulice, poroka i bavitse sportom. Volili bi da se fristajlfudbal u Subatici omasovi i imadudobru volju da pomognu svim zainteresovanimderanima i curamakoji ji mogu nać svako poslipodneu ulici Goce Delčeva kako vridnovižbaje. „Bunjevačke novine” njimžele još puno uspiha na daljim takmičenjima!S. Kujundžić26Godina VI, Maj 2010, broj 59

POLJOPRIVREDAKAD ĆE POLJOPRIVREDNICI IMAT SVOJU KOMORU?Rad brez rezultataNašavši se na „vitrometininovog vrimena”, pokušavajućizaštit svoje interese,poljoprivrednici su, iz najbolji namira,formirali ogroman broj udruženja,asocijacija, saveza i drugiorganizacija. Nesumnjivo da potribeza ovakim organizacijama postoje,al je prisutno i sve veće razočarenjenaši domaćina u nji.Ono je i sasvim razumljivo, jel su, unajboljem slučaju, one samo unikim kriznim situacijama, tek dilimičnoi na kratko, uspivale rišitprobleme svoji osnivača.Pored novostvoreni organizacija,još uvik figuruiraje i nike „staroslavne”,ko što je to Odbor za poljoprivreduu Privrednoj Komori,di isti ljudi već više decenija „navodno”vrlo uspišno zastupaje interesepoljoprivrede, al brez i jednogjedinog konkretnog rezultata.Zadružni Savez Vojvodine je litosu žetvi pšenice definitivno pokazosvu svoju nemoć u prigovorima sMinistarstvom poljoprivrede i ostajemu da prikuplja članarinu i izdajecinovnik mašinski radova u poljoprivredi,ko krajnji domet. Na žalost,poljoprivrednici od ovi institucijane mogu više ništa očekivat.Stoga je neophodno odma krenitu osnivanje POLJOPRIVRED-NE KOMORE ko krovne organizacijekoja bi okupila sva udruženja,asocijacije, saveze poljoprivredniproizvođača. Ustvari, ovo nijeništa posebno novo, jel su poljoprivrednekomore postojale naovim prostorima prija Drugog svitskograta. U periodu socijalizmapoljoprivreda je imala svoje pridstavnikeu Privrednim komorama,što je donekle i moglo da se opravdas obzirom na dogovorenu ekonomijutog vrimena. Danas u vrimetržišne ekonomije nema nikakogsmisla da proizvođači i kupcipoljoprivredni proizvoda side ujednom komorskom tilu. Dakle,primarna poljoprivredna proizvodnjaje zasebna privredna granai mora imat reprezentativnu institucijukoja će definisat i zastupatnjezine interese. U Sloveniji je poljoprivrednakomora osnovana1999. godine, a upravo prija parmiseci je konstituisana u Hrvatskoj.U evropskim zemljama postojivišedecenijska tradicija komorskogudruživanja i organizovanjapoljoprivrednika.Tokom 2005. i 2006. godine biloje ozbiljni inicijativa, od Ministarstvapoljoprivrede i od velikog brojaudruženja poljoprivrednika dase pristupi odvajanju poljoprivredneiz privredne komore i uspostavljanjuzasebnog komorskogsistema. Međutim, tu se i stalo, ado danas su i ove inicijative takoreći utihnile.Pored poljoprivrednika i državaima ogroman interes za formiranjepoljoprivredne komore, pogotovosad kad je uključivanje naše zemlje,pa tako i naše poljoprivrede, uevropske integracije daleko izvesnijenego u bliskoj prošlosti. Bašzato je neophodno da država i priuzmeulogu inicijatora donošenjomZakona o poljoprivrednoj komori,zatim da pruži tehničku podrškusamom procesu konstituisanja,i da prvi nikoliko godina priuzmefinansiranje iste. U našemneposridnom okruženju postojesveža pozitivna i negativna iskustvai triba ji koristit u svakom smislu.Međutim, i inicijative od udruženja,asocijacija, saveza poljoprivredniproizvođača, koje dodušepostoje, moraje bit daleko glasnijei jače.Dipl.ing Aleksandar BošnjakGodina VI, Maj 2010, broj 59 27

ŽIVOTSREĆU MOŽE DA STVORI MNOGO TOGAKoliko smo stvarno srećniU jednoj nedavnoj studiji o ljudskoj sreći Univerziteta Erazmus iz Roterdama, na osnovu subjektivne procene ispitanika izdevedeset zemalja sveta, konstatovano je da su građani Srbije osrednje srećni. Prema toj istoj studiji, Danci se osećaju najsrećnijim,a stanovnicima većine afričkih i nekih ruskih i azijskih zemalja izgleda da se ne mili ovaj život. U odnosu na narode bivšeJugoslavije, Slovenci su se izjasnili kao najsrećniji, zatim slede Hrvati i Crnogorci, dok su na kraju Makedonci i SrbiUpsihologiji se sreća definišekao jedno unutrašnje,subjektivno psihološko zadovoljstvozbog nečeg što nam sedogađa i što izaziva kod nas prijatnost.Osećanje sreće je obično jedannagli iznenadni doživljaj kojizadovoljava neke naše nagomilanei dugo nezadovoljene potrebe (neštosmo dugo čekali pa nam se toodjednom ispuni). To je emocijakoja kratko traje zbog čega ona neodražava ceo naš život jer se uvekodnosi samo na jedan razlog, a toje obično neki dobitak, materijalni,moralni, emotivni ili je izbegavanjeneke tragedije („Uh što sam srećanšto nisam pošao tim vozom”).Sreća kao uspeh odvaja doneklečoveka od stvarnosti i drugih ljudii ima neke sličnosti sa snom, pogotovoje velika sreća kad čovek sanja(”Ne verujem da se to meni dešava”),pa kao i san bledi i brzo prolaziostavljajući samo sećanje.Zahtevi realnosti i problemi svakodnevicesu suviše jaki i konkretnida bi to osećanje sreće i euforijeduže trajalo.Inače, sreća je vrlo lična stvar.Svako ima svoje viđenje sreće jersvako ima svoja očekivanja i potrebei svako doživljava stvari, događajei sam život na svoj način. Zanekoga je sreća bogatstvo i moć, zanekoga je sreća završiti visoke škole,imati dobar posao, položaj i uspehu društvu, a za nekoga je srećada ozdravi, da može sam da ode dokupatila, da može da hoda, vidi…Sreću može da stvori dobar ručak,muzika, seks, ples, čitanje, dobarauto, lepa kuća – sve su to situacijei stvari koje mogu da nampruže osećaj zadovoljstva, ali i nemoraju – sve zavisi od našeg stavaprema tim stvarima. Prema tome,od nas samih u velikoj meri zavisikoliko ćemo biti srećni ili nesrećni.Ako je čovek mrzovoljan, sebičan,NIJE SREĆA ZA SVAKOG ISTAInače, sreća je vrlo ličnastvar. Svako ima svoje viđenjesreće jer svako imasvoja očekivanja i potrebe isvako doživljava stvari, događajei sam život na svojnačin. Za nekoga je srećabogatstvo i moć, za nekogaje sreća završiti visoke škole,imati dobar posao, položaji uspeh u društvu, aza nekoga je sreća da ozdravi,da može sam da odedo kupatila, da može dahoda, vidi…gladan, sve mu smeta i sve kritikuje– teško da će ikada biti srećančak i kada su objektivne okolnostidobre. Oni pak koji su srdačni, optimisti,topli i otvoreni prema drugimaimaju više šanse da budusrećni čak i kada su životne okolnostiloše. Naravno, ne možemozanemariti ni okolnosti u kojimaživimo. Šta više, doživljaj sreće nanašim prostorima mora se posmatratikao specifična kategorija sobzirom na društveno-političkadogađanja kod nas, jer prava istinaje da je teško biti srećan u zemlji ukojoj ima toliko nesreće. Kulturolozičak smatraju da su „ovde sviizbegli iz normalnog života” jer ipored jake volje teško je ostatiimun na konstantno neprijatnadogađanja u sredini u kojoj živimo.Frojd čak tvrdi da čovek zapravonikada ne može biti potpuno srećan.Po njemu, tri su razloga za to:naše telo koje je sklono propadanju,bolesti i smrti; priroda pred čijomsnagom i ćudima smo nemoćni;društvo i ljudi sa kojima živimo.Pa ipak, ljudska potreba za životomi samoodržanjem je jača odsvega, pa bez obzira na životneokolnosti čovek je sklon da gradi iizgradi neki svoj svet i životni stil ukome će naći koliko-toliko sreću izadovoljstvo. Tako neko nalazi srećuu porodici, ljubavi, poslu, prirodi,umetnosti… Iskonska je to i večnapotreba čoveka da teži skladu, mirui zadovoljstvu i da traži načine kakobi lakše savladao životne problemei prepreke a izbegao bol i neprijatnosti.I to je dobro, jer kako biinače opstali. Desa Kujundžić28Godina VI, Maj 2010, broj 59

SPORTSVITSKI ŠAH OSTO BREZ JEDNOG OD SVOJI VELIKANAUmro Vasja SmislovU89. godini života od srčanogudara umro je VasjaSmislov bivši prvak svita ivišestruki šampion Rusije. Najvišega šahisti pamte po izuzetnoteškim i dugačkim mečovima saMikhailom Botvinikom tokom 50-ti godina.Njev prvi meč za titulu 1954.godine okončan je nerišenim rezultatomšto je Botviniku omogućiloda zadrži titulu dok je 1957.godine Smislov konačno pobidioBotvinika i tako posto šampionsvita. Njegova vladavina trajala je 4godine. Vasja Smislov je 1984. godineigro finalnimeč kandidata zapravo izazivačaAnatolija Karpovaza svitsku tituluprotiv u to vrimemladog GarijaKasparova,međutim izgubioje i to su biliposlidnji njegovimečevi u ciklusuza titulu svitskogprvaka. Onda jeimo 63. godinešto je za ovo vrimekad nadolazemladi izuzetanuspih i dokaznjegove veličine.Zanimljivo je spomenit da je1987. godine bio učesnik međuzonskogturnira u Subotici. Porednjega igrala su i još mnoga velikašahovska imena poput pokojnogMihajla Talja, Najdžela Šorta,Đule Saksa i drugi.Važio je za jednog od najboljipozicioni igrača svi vrimena dok jebio i veoma dobar poznavalac završnica.Dao je i veliki doprinosrazvoju teorije otvaranja i nike varijantenose njegovo ime. Osimsvog raskošnog šahovskog talentaposidovo je i veliki talenat u muzikišto je bio i njegov hobi. Mnogistručnjaci iz sfere opere falili suVasju i bili su mišljenja da bi Vasjabio izuzetno uspišan da se posvetiooperi koliko i šahu.Prikazaću jednu njegovu partijuiz meča sa Botvinikom iz 1957. godinekada je Vasja posto svitskiprvak.velemajstor Nikola Sedlak1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5Botvinik i Smislov su dali velikdoprinos razvoju Grinfeldoveindijske odbrane koja danasspada u najčešće viñenaotvaranja. 4.Sf3 Lg7 5.Db3Ovaj potez je jedan od najak−tuelniji i u današnje vrime aideja je da se crni natira dapopušti u centru uzimanjomna c4. 5...dxc4 6.Dxc4 0-07.e4 Lg4 8.Le3 Sfd7 Ovimpotezom crni želi izvršit priti−sak na tačku d4 putem Sc6 iSb6. 9.0-0-0 Sc6 10.h3 Lxf311.gxf3 Sb6 12.Dc5 f5 Ovo jeklasično podrivanje centra dokje pritnja crnog f4! 13.Se2 Dd6Diagram14.e5! Veličina Smislovaogledala se i u tome da je uvikznao privest igru iz sridišnjiceu bolju završnicu i na taj načinuvećo svoju pridnost. 14...Dxc5+15.dxc5 Sc4 16.f4 Iakostruktura bilog ne izgleda sjaj−no, crni je u velikim problemi−ma. Plan igre bilog je da igrana slabog crnog lovca na poljug7 koji nema nikaku pozitivnufunkciju jel udara u bili pe−šački klin. 16...Tfd8 17.Sxe318.fxe3 Sb4 Botvinik daje pe−šaka jel mu ništa drugo nije niostalo. Još gore bilo bi dadozvoli da bili uzme na c6 iodigra Sd4 19.Lxb7 Tab820.c6 Kf7 21.Sd4 e6 22.Sb5Sd5 23.Txd5 Bili žrtvuje kva−litet da crnom sa table skinejedinu njegovu aktivnu figurukoja drži tačku c7. 23...exd524.Sxc7 Tdc8 Svakako bi bilivratio kvalitet sa slidećim Sa6pa se crni odlučio da ga da naovaj način. 25.Lxc8 Txc8 26.Sxd5 Txc6+ 27.Kd2 Ke6 28.Sc3 U strateški izgubljenoj po−ziciji i sa dva pešaka manje Bot−vinik je moro da se prida. 1-0Godina VI, Maj 2010, broj 59 29

HOROSKOPHOROSKOP ZA MAJOVAN: Kako se nalazite u stvaralačkojfazi, zagovaraćete ubrzaniposlovni ritam u svojem okruženju.Zarad veliki ambicija povrimenoćete prikoracivat osnovnapravila. U ljubavnom životu, upornoćete pokušavat nametnit separtneru ko autoritativna ličnost.Zdravlje dobro.BIK: Bićete angažovani na različitimstranama i budnim okompratićete nove događaje na poslovnojsceni. Moraćete postavit listuprioriteta u obavljanju poslova.Ako vam je stalo do emotivnogzbližavanja el pomirenja s voljenomosobom, upotribite svojeskrivene adute. Povrimene glavobolje.DIVICA: Imaćete utisak da senalazite isprid drugi i samouvirenoćete odbacivat opaske koje nisu povašoj volji. Uz to, pritirano insistiranjena ličnim interesima stvorićevam dodatne probleme u poslovnojsaradnji. Emotivni zanos kojivas bude zavatio tribaćete kontrolisat.Povrimena nervoza.VAGA: Bićete aktivni na različitimstranama i umićete prinositstvaralački impuls i kreativnuenergiju na svoju okolinu. U ljubavivirujete u svoje zavodničke sposobnosti,al nećete se vezivat zaprolazne vridnosti, premda vam jepotribno prisustvo i emotivna naklonostsuprotnog pola. Zdravljedobro.UKRŠTENE RIČIVODORAVNO: 1. Izrađivači pridmeta od slame; 8.Pravit talase; 9. Široka ulica u gradovima; 10. Ime šahistkinjeGaprindašvili; 11. Hemijsko obilužje za Ilinijum;12. Ostrvo na Jadranu; 13. Rusko ilo; 14. Našanovinarka, Slobodanka; 16. Misto u Banatu; 22. Tanasijeod mila; 24. Vrsta dalmatinskog pića; 25. Okoman;27. Naš košarkaš, Milan; 29. Lipova šuma; 30.Jedan od musketara; 31. Deset lita;USPRAVNO: 1. Naš mladi pivač na sliki, Milan; 2.Vrsta posude; 3. Žensko ime; 4. Falinka; 5. Asovi; 6.Naš istoričar i pisac, Jovan; 7. Stanovnica Italije; 13.Novinarstvo; 15. Pripadnik jedne filozofske škule; 16.Udruženje; 17. Vrsta rične ribe; 18. Svanuće; 19. Sitnačestica; 20. Indijsko muško ime; 21. Osovina; 23. Imeatletičara Auite; 26. Flamanski slikar, Pol; 28. Istraživačkastanica (skr.).Dragan TovarišićBLIZANCI: Dilovaćete promišljenou različitim situacijama naposlu, a da bi uspili u svojim namiramamoraćete pridobit čijegodpovirenje. Priželjkivaćete veću emotivnuslobodu el priliku da ostvaritesvoje ljubavne namire, al događajineće ić u željenom pravcu.Mož doć do problema s organimaza varenje.RAK: Ositićete dodatni prilivkreativne energije i nećete se moćpomirit s prosičnim rezultatima.Na svu sriću imate podršku u svojojokolini. U ljubavi učinite sve štoje potribno da ulipčate svoj intimniživot i odnos s bliskom osobom.Čuvajte se fizički povridauslid nepažnje!LAV: Bićete energični i aktivnoćete učestvovat u različitim događajimana poslovnoj sceni. Pri tomćete znat ostvarit korisne ciljove.Nalazićete se u fazi emotivnog uzletael nove ljubavne inspiracije.Puni energije otiraćete sve mogućezdravstvene probleme.30ŠKORPIJA: Pažljivo ćete analiziratkompletnu situaciju na poslovnojsceni i procinjivat svoje mogućnosti,jel vam je stalo da ostvaritesvoje ciljove. Ako vas kogodbude navodio na slobodnije emotivnoizražavanje, privatite dobarpodsticaj. Zdravlje brez veći promina.STRILAC: Nalazićete se u fazikreativnog uspona i pokušaćetepoboljšat svoj poslovni položaj, ada bi uspili osmislite dobar plan imudro sačekajte na završnu fazu uposlovnim prigovorima. Čerezemotivne inspiracije zračićete pozitivnomenergijom i imat pažnjuvoljene osobe, al i dobro zdravlje.JARAC: Bićete suviše ponosnida progovorite o određenim problemimakoji vas budu sputavali i nataki način brespotribno ćete otežavatsvoj poslovni položaj. U ljubavnojperspektivi nema potribeda se zavaravate velikim iluzijama iničijim obećanjima. Mož bit problemas jetrom.RIŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: anatomi, palamar, animato, Tisa,Ov, i, Aravi, Nikolić, EMINA JAHOVIĆ, marinac, r, s,m, inatit, Ankona, ranit, stegnit.VODOLIJA: Po oprobanomreceptu vodiće vas uspišna pravilau poslovno-finansijskoj saradnji, anuz to potriban vam je i kogod kobi vas podržo u odlučujućim situacijama.U odnosu s voljenomosobom, kadgod vam manjkahrabrosti da izrazite svoje emotivnenamire. Kontrolišite preventivnopritisak!RIBE: Dilovaćete energičnoprid svojom okolinom i pokušavatuskladit različite poslovne interese.U odnosu s voljenom osobompostoje različite potribe i interesovanja,al stalo vam je da premostiteljubavni nesklad i ostvaritezajedničku sriću. Povedite računao sladama!Dragan TovarišićGodina VI, Maj 2010, broj 59

Bunjevački Nacionalni Savet Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjineNational Council of the Bunjevac Ethnic MinoritySlušajte radio emisije na bunjevačkomjeziku – „Bunjevačka rič”Radio Novi Sad - 100 MHz vrime emitovanja:petak 22.00 - 22.30 satiRadio Subotica - 89,6 MHz vrime emitovanja:subota 20.00 - 20.30 satiRadio „Trend” - Bačka Topola 97,8 MHz vrime emitovanja:nedilja 12.00 - 12.30 satiRadio Sombor - 97,5 MHz 14.00 - 14.30 satiGledajte bunjevačku emisiju „SPEKTAR”Televizija Novi Sad – II programvrime emitovanja: nediljom od 17.30, a reprizaje naredne nedilje od 17.30 satiBunjevački nacionalni praznici:2. februar, Dan velikog prelaPODVIKUJEBUNJEVAČKA VILAPODVIKUJE BUNJEVAČKA VILAIZ OBLAKA RAŠIRILA KRILA,OJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADASTAREŠINO SUBOTIČKOG GRADA.MENE MATI UČILA PIVATIPIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVE,NEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKA,TAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKA.NE ZOVEMO SAMO BOGATAŠEVEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠE,JA SAM SINAK SUBOTICE GRADANE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADA.BUNJEVAČKA SVEČANA PISMA23. februar, Dan izbora prvog novog Nacionalnog savita15. avgust, Dan Dužijance25. novembar, Dan kad je 1918. godine u Novom Saduodržana Velika narodna skupština Srba, Bunjevacai ostali SlovenaPositite naše internet stranewww.bunjevci.org.rsOSNIVANJE I FUNKCIONISANJE NIU „BUNJEVAČKOG INFORMATIVNOG CENTRA POMOGLIMINISTARSTVOKULTUREREPUBLIKESRBIJEPOKRAJINSKISEKRETARIJATZA INFORMACIJEAUTONOMNEPOKRAJINEVOJVODINA

Srbija je plod našegzajedničkog životaUpis u poseban birački spisaki izbori za nacionalne savitenacionalni manjinaSrbija 2010.Dajte najbolje od sebe