NEBESKE TAJNE tom VII - The Lord's New Church

NEBESKE TAJNE tom VIIEmanuel SvedenborgPrevodRisto RundoNEBESKE TAJNEKoje su sadržane uI Svetom Pismu ili Reči GospodovojOvde otkrivene, iz Knjige PostanjaZajedno sa divotnim stvarima u Svetu DuhovaI u Nebu AnđelaNapisao Emanuel Swedenborg u dvanaest tomova, TOM VII. (br. 4954 do 5727)

5. A kad ga postavi nad domom svojim, i nad svim što imade, tada Jehovablagoslovi dom toga Egipćanina radi Josipa; i blagoslov Jehovin bješe na svemu štoimaše u kući i u polju.6. I ostavi u Josipovim rukama sve što imaše, i ne razbiraše ni za što osim jela kojajeđaše. A Josip bješe lijepa stasa i lijepa lica.7. I dogodi se poslije da se žena gospodara njegova zagleda u Josipa, i reče: lezi samnom.8. A on ne htje, nego reče ženi gospodara svojega: eto gospodar moj ne razbira niza što što je u kući, nego što god ima dade meni u ruke.9. Ni sam nije veći od mene u ovoj kući, i ništa ne krije od mene osim tebe, jer simu žena; pa kako bih ja učinio tako grdno zlo i Bogu zgriješio?10. I ona tako govoraše riječi svaki dan, ali je ne posluša da legne s njom ni da sebavi kod nje.11. Jedan dan kada dođe Josip u kuću da radi svoj posao, a ne bješe nikoga oddomašnjih u kući,12. Ona ga uhvati za haljinu govoreći: lezi sa mnom. Ali on ostavi joj u rukamahaljinu pobježe i otide.13 A kad ona vidje gdje joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobježe,14. Viknu čeljad svoju, i reče im govoreći: doveo nam je čovjeka Jevrejina da nassramoti; dođe k meni da legne sa mnom, a ja povikah iza glasa;15. A on kad ču gdje vičem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobježe i otide.16. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dođe kući.17. A tada mu reče ovako govoreći: sluga Jevrejin, kojega si nam doveo, dođe kmeni da me osramoti;18. A ja povikah iza glasa, te on ostavi haljinu svoju pobježe.

19. A kad gospodar njegov ču riječi žene svoje gdje mu reče: to mi je učinio slugatvoj, razgnjevi se vrlo.20. I gospodar njegov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gdje ležahu sužnji carski; i biondje u tamnici.21. Ali Jehova bješe s Josipom i raširi milost svoju nad njim, i učini te omiljetamničaru.22. I povjeri tamnočar Josipu sve sužnje u tamnici, i što god je trebalo ondje činiti,on uređivaše.23. I tamničar ne nadgledaše ništa što bješe u Josipovoj ruci, jer Jehova bješe snjim; i što god činjaše, Jehova vođaše u napredak.SADRŽAJ.UNUTRAŠNJI SMISAO.4962. Stih 1. A Josipa odvedoše u Egipat; i Putifar dvorjanin Faraonov, zapovjednikstražarski, čovjek Egipćanin, kupi ga od Izmailaca, koji ga odvedoše onamo. AJosipa, označava Nebesko od Duhovnog od Racionalnog; odvedoše u Egipat,označava da su (otišli) ka rečima-znanjima (scientifica) crkve; a Putifar,zapovjednik stražarski, kupi ga, označava da je to bilo među unutarnjim stvarimaznanja-reči; zapovjednik stražarski, označava one (stvari) koje su suštinske kodtumačenja; čovjek Egipćanin, označava prirodnu istinu; kupi ga od (iz ruku)Izmailaca, označava da je to dolazilo od prostog dobra; koji ga odvedoše onamo,označava spuštanje s toga dobra ka spoljašnjim znanjima.4963. A Josipa. Ovo označava Nebesko od Duhovnog od Racionalnog, što je očitoiz reprezentacije Josipa, naime, nebeskog duhovnog čoveka koji pripadaRacionalnom (br. 4286); ovde zato što je subjekt Gospod, pa Josip predstavljaGospodovog unutrašnjeg čoveka. Svako ko je rođen kao čovek, ima i spoljašnje iunutrašnje; njegovo je Spoljašnje vidljivo, a to je ono preko kojega se udružuje sljudima, i koje vrši ono što je pripada prirodnome svetu; dok Unutrašnje nije

vidljivo, te preko kojega saobraća s duhovima i s anđelima, i vrši ono što se odnosina duhovni svet. (prim. prev. Ono što autor naziva znanjima-rečima (scientifica),on to definiše u ovome tomu (br. 5212) kao najniže istine, koje se nazivajuscientifica jer su one u čovekovoj prirodnoj ili spoljašnjoj memoriji. U celolmprevodu, mi to prevodimo kao reči-znanja). Razlog da svaki čovek ima jednoUnutrašnje i jedno Spoljašnje, ili unutrašnjeg i spoljašnjeg čoveka, je to da bipreko toga bio povezan i sa nebom i sa svetom; jer nebo utiče preko unutrašnjegčoveka u spoljašnjeg, i preko njega on (unutrašnji čovek) opaža ono što je u svetu;a prirodni čovek koji je u svetu, preko toga opaža ono što je u nebu. A čovek jeradi toga i stvoren. 2. U pogledu Njegovog Ljudskog, i Gospod je imao i Spoljašnje iUnutrašnje, jer je blagoizvoleo da se rodi kao i drugi ljudi. Spoljašnje (to jest,Njegov spoljašnji čovek) bio je predstavljen Jakovom, a kasnije Izrailjem; dok jeNjegov unutrašnji čovek bio predstavljen Josipom. Ovaj unutrašnji čovek je onošto se naziva Nebeskim Duhovnim od Racionalnog; ili što je isto, naziva seGospodovim unutrašnjim, koje je bilo ljudsko, a bilo je Nebesko Duhovno odRacionalnog. O ovome kao i o proslavljenju (glorifikaciji) ovoga, govori se uunutrašnjem smislu ovoga i sledećih poglavlja gde god se pominje Josip. A šta jeNebesko od Duhovnog od Racionalnog, bilo je gore objašnjeno (br. 4287, 4585,4592, 4594), naime, da je to iznad Nebeskog od Duhovnolg od Prirodnog, koje jepredstavljeno Izrailjem. (prim. prev. Ovo je objašnjenje teško razumeti bezpoznavanje prirode i razlika između tri bitna carstva u kojima živi i čovek, kao i duhi anđeo, gde je nebesko carstvo carstvo ljubavi prema Gospodu, a Duhovno jecarstvo ljubavi prema bližnjemu, dok je Prirodno carstvo ljubavi prema svetu kojiosećamo zemaljskim čulima. Racionalno je granica između ovih carstava, kojemože da bude i prirodno, i duhovno, i nebesko. Kod Gospoda je sve postaloBožansko, ako to već i nije blo kod rođenja, što se vidi po tome da je i Njegovozemaljsko telo postalo Božansko, i kao takvo osigurava za uvek mogućnost čovekuda postane duhovan i nebeski čovek, to jest, na unutrašnji način, dobar duh ianđeo još dok je u zemaljskom životu). 3. Gospod je doista bio rođen kao drugiljudi, ali je poznato da čovek povlači ono što ima i od oca i od majke, i da povlačiono što je najdublje od oca, a ono što je spoljašnje (to jest, ono u što se oblačinjegovo najdublje) od majke; i ono što povlači od oca kao i ono od majke, uprljanoje naslednim zlom. Ali s Gospodom nije bilo tako: ono što je primio od majke, bilo

je je nasledno kao i kod drugih ljudi, ali ono što je dobio od Oca, bilo je Jehova, i toje bilo Božansko. Iz toga razloga, Gospodov unutrašnji čovek nije bio kao kodsvakog drugog čoveka; jer je Njegovo najdublje bilo Jehova. To je stoga ono što senaziva posrednim a što je Nebesko od Duhovnog od Racionalnog. Ali o ovome ćebiti reči, po Gospodovoj Božanskoj milosti, na sledećim stranicama.4964. (Josipa) odvedoše u Egipat. Ovo označava reči-znanja (spoljašnja znanja)koja pripadaju crkvi, što se vidi iz značenja Egipta, što su spoljašnja znanja, to jest,spoljašnja znanja u opšte (br. 1164, 1165, 1186, 1462); ali priroda toga znanja ,koje se posebno naziva Egiptom, još nije bila objašnjena. U Drevnoj Crkvi postojalisu nauci (doktrine) i reči-znanja. Nauci su govorili o ljubavi ka Gospodu i o ljubavika bližnjemu; ali reči-znanja (spoljašnje znanja) su govorila o korespondenciji(saobraznosti) između prirodnog sveta sa duhovnim svetom, kao i oreprezentacijama duhovnih i nebeskih stvari u prirodnim i zemaljskim stvarima.Takvo je bilo znanje onih u Drevnoj Crkvi. 2. Egipat je bio jedna od onih zemalja icarstava u kojima je postojala Drevna Crkva (br. 1238, 2385); a u Egiptu supostajala reči-znanja (spoljašnja znanja) koja su prenošena na potomstvo, gde setakvo znanje u opštem smislu nazivalo Egiptom; i to je razloga da se Egipat takočesto pominje u proročkoj Reči, gde se njim posebno označava znanje. Egipatskamagija je potekla otuda; jer su oni bili upoznati sa korespondencijama prirodnog sduhovnim svetom, a kasnije, kada je crkva među njima došla svome kraju, ove sukorespondencije bile zloupotrebljene i preokrenute u magiju. A to je sve bilo takojer su imali takva znanja (preko kojih su se učiile korespondincije i reprezentacije iznačenja), i pošto je to znanje bilo od koristi za crkvene nauke (doktrine), aposebno su bile korisne kako bi se preko njih razumele stvari koje se pominju uReči (da je Drevna Crkva imala Reč kako proročku tako i istorijsku, sličnu sadašnjojReči, ali isto tako i različitu, može se videti u br. 2686); stoga se sa bio je odvedenu Egipat označava da je bio uveden u znanja-reči (spoljašnja znanja) koja supripadala crkvi. 3. Pošto je Gospod bio predstavljen Josipom, tvrdnja da je on bioodveden u Egipat, označava da je Gospod proslavio Svog unutrašnjeg čoveka, tojest, da Ga je učinio Božanskim, te da je stoga trebao prvo da usvoji spoljašnjaznanja crkve, i da počev od toga napreduje u onome što je sve više unutrašnje, teda na kraju stigne do onoga što je Božasko. Jer On je blagoizvoleo da proslavi

Sebe, to jest, da se učini Božanskim, istim redom kojim On preporađa čoveka, tojest, onako kako ga čini duhovnim (br. 3138, 3212, 3296, 3490, 4402), naime, daga vodi od spoljašnjih znanja (znanja-reči), koja su stvari spoljašnjih znanja i istinavere, postepeno ka unutrašnjim stvarima, koje se odnose na ljubav ka bližnjemu ina ljubav ka Njemu. Iz ovoga svega može se videti šta je označeno rečima kodOsije: Kad Izrailj bješe dijete, ljubih ga, i pozvah ga, i iz Egipta dozvah sina svojega(XI.1). Da ove reči govore o Gospodu, može se videti kod Mateje II.15.4965. A Putifar, zapovjednik stražarski, kupi ga. Ovo označava da je ovo bilo međuunutarnjim stvarima znanja-reči, što je očito iz značenja Faraonovog dvorjanina,naime, da su to unutarnje stvari spoljašnjih znanja (reči-znanja) (br.4789); njegovokupovanje označava da je on ove stvari sebi pripisivao (br. 4397, 4487). Unutarnjestvari spoljašnjih znanja su one stvari koje se približavaju duhovnim stvarima, ikoje su primene spoljašnjih znanja na nebeske stvari; jer je to ono što vidiunutrašnji čovek, dok spoljašnji vidi samo spoljašnja znanja u njihovoj vanjskojformi.4966. Zapovjednik stražarski. Ovo označava ono što je suštinsko kod tumačenja, ašto se vidi iz značenja zapovjednika stražarskog, naime, da su to stvari suštinskepri tumačenju (br. 4790); stvari suštinske za tumačenje su pre svega one kojesluže za tumačenje Reči, a to znači za razumevanje doktrinarnih stvari ljubavi kaBogu i ljubavi ka bližnjemu, koje pripadaju Reči. Neka se zna da su spoljašnjaznanja kod Drevnih bila sasvim različita od onih u naše vreme. Kao što je prerečeno, spoljašnja znanja kod Drevnih razmatrala su korespondenciju stvari uprirodnom svetu sa stvarima u duhovnom svetu. Znanja koja se danas nazivajufilosofskim, kao ona koja dolaze od Aristotela i drugih kao što je on, njima su bilanepoznata. To se vidi iz knjiga drevnih ljudi, od kojih je većina napisana jezikomkoji se označavao, predstavljao i bio saobrazan unutarnjim stvarima, kao što sevidi u sledećim primerima, da ne pominjemo ostale. 2. Za Helikon su govorili da jena vrhu planine, i da se njime označava nebo; Parnasu su dodelili mesto ispodjednog brega, čime su označili spoljašnja znanja, gde su govorili da postoji krilatikonj, nazvan Pegazus, a koji je otvorio studenac svojom potkovom (kopitom);znanja (nauke) su nazvana devicama, i tako dalje. Jer su znali iz korespondencija ireprezentativa da planina označava nebo; za breg, koji je bio niže, da je to ono što

je kod čoveka; za konja, da je to razumevanje; za krila, uz pomoć kojih su leteli, dasu to duhovne stvari; za potkove (kopita), da je to prirodni um; za studenac, da jeto inteligencija; za tri device, koje su nazivali Gracijama, da su to osećanja zadobro; a za tri device koje su zvali Muzama, da su to osećanaj za istinu. Tako isto,suncu su pripisivali konje, čiju su hranu nazivali ambrozijom, a čije su piće nazivalinektarom; jer su znali da sunce označava nebesku ljubav, konji intelektualne stvariiz te ljubavi; i da hrana označava nebeske stvari, a piće duhovne stvari. 3. Oddrevnih je preživeo običaj za careve da prilikom krunisanja sede na srebrnmtronu, da se zaogrću skrletnim ogrtačem, da se pomazuju uljem, da nose krunu naglavi, da drže žezlo, mač i ključeve u rukama, da jašu u carskoj svečanosti nabelom konju čije su potkove od srebra, da ga poslužuju kod stola kneževi carstva, itako dalje; jer su znali da car predstavlja Božansku istinu od Božanskog dobra, aotuda su znali i za značenje srebrnog trona (prestola), grimiznog ogrtača,pomazivanja uljem, krune, žezla, mača, i ključeva, beloga konja čija su kopitaiskovana od srebra, i da cara poslužuju knezovi. Ko danas zna ova značenja, i gdesu znanja koja to uče? Ljudi ove stvari nazivaju emblemima (znakovima), neznajući ništa o njihovim korespondencijama i reprezentaciji. Sve ovo pokazujeprirodu znanja drevnih (ljudi), i kako su preko njih bili upoznati sa duhovnim inebeskim stvarima za koje se danas jedva zna i da postoje. 4. Znanja koja susledila ovim znanjima drevnih, a koja su zapravo nazvana filosofskim, odvraćajuum od znanja o ovakvim stvarima, jer se ona mogu koristiti i da se potvrdeobmane; pored toga, kada se istine potvrđuju ovakvim znanjima, one bacaju um utamu, jer se one sastoje uglavnom od samih fraza iz kojih se izvače zaključci, kojemalo njih razumeju, a o kojima se ni ovaj mali broj ne slaže. Iz ovoga se vidi kolikose čovečanstvo udaljilo od učenja drevnih, čije je znanje vodilo mudrosti.Neznabošci su primili ova znanja od Drevne Crkve, čije se bogoštovanje sastojalo ureprezentativima i značenjima, i kod kojih je unutrašnje bilo predstavljeno ioznačeno. Ovo su znanja koja su se u istinskom smislu nazivala Egiptom.4967. Čovjek Egipćanin. Ovo označava prirodnu istinu, što se vidi iz značenjaEgipta, naime, znači spoljašnje znanje u opšte (br. 4964, 4966); a pošto je Egipatspoljašnje znanje (znanje-reči), to je on i Prirodno; jer svako spoljašnje znanje jeisto tako i Prirodno; jer je svako spoljašnje znanje u čoveku prirodno, jer je ono u

prirodnom čoveku, čak i znanje o nebeskim i duhovnim stvarima. Razlog za ovo jeto, što čovek vidi ovo znanje u Prirodnom, i od njega; a ono što ne vidi tako, on toni ne razume. Ali preporođeni čovek, koji se naziva duhovnim, i nepreporođeničovek, koji se naziva prirodnim, vide ovo znanje na različite načine; kod prvih, ovoje znanje obasjano svetlošću neba, a kod drugih, ono nije, nego je je obasjanosvetlošću koja utiče (prolazi ) kroz duhove koji su u obmani i u zlu; ova je svetlostdoista iz neba, ali kod njih je ona skoro neprovidna, to jest, kao da je svetlostvečeri ili noći; jer ovakvi duhovi, a otuda i takvi ljudi, vide kao sove – jasno noću aa zatamnjeno danju, to jest, oni vide obmanu jasno a istinu nejasno; otuda videjasno stvari sveta, a nejasno, a ponekad i nikako, stvari neba. Otuda je jasno da jepravo spoljašnje znanje prirodna istina; jer svo ovakvo znanje, označeno Egiptomu dobrom smislu, je prirodna istina.4968. Od (ruku) Izmaelićana. Ovo označava da je to dolazilo od prostoga dobra,što se vidi iz reprezentacje Izmaelićana, to jest, onih koji su u prostom dobru (br.3264, 4747), ovde stoga onih koji su u prirodnoj istini koja dolazi od prostogadobra. U poglavlju XXXVII, stih 36, kaže se da su Medijanci prodali Josipa u EgiptuPutifaru, Faraonovom dvorjaninu, zapovjedniku stražarskom; dok se ovde kaže daje bio kupljen iz ruku Izmaelićana, koji su ga tamo doveli. Ovaj se izraz ovde koristiradi unutrašnjeg smisla; jer se u prvom slučaju radi o otuđivanju Božanske istine, ašto se dešava kroz one koji su u prostom dobru, a oni koji su u prostom dobru,predstavljeni su Medijancima (br. 4788); dok je ovde predmet o kome se govoristicanje spoljašnjih znanja, i prirodne istine od prirodnog dobra; otuda se pominjuIzmaelićani, jer i ovi predstavljaju one koji su u prostom dobru. Otuda je jasno dase ove reči koriste radi unutrašnjeg smisla. A nema ni protivurečja u istorijskojpriči; jer se za Medijance kaže da su oni izvukli Josipa iz jame, i da su ga poslepredali Izmaelićanima, koji su ga odveli u Egipat; na taj nači, Medijanićani su gapredali Izmaelićanima koji su išli u Egipat, a koji su ga prodali u Egiptu.4969. Koji ga dovedoše tamo. Ovo označava spuštanje s prostoga dobra uspoljašnja znanja, kao što se vidi iz reprezentacije Izmaelićana, koji su ga ovdedoveli, naime, iz reprezentacije onih koji koji su u prostome dobru (br. 4968); i izznačenja Egipta, koji je ovde označen sa tamo, naime, spoljašnjeg znanja u opšte(br. 4964, 4966). Izraz dovedoše tamo se koristi zato što se radi o spoljašnjem

znanju, a ono je nešto spoljno; jer se u Reči napuštanje unutarnjih stvari iprilaženje spoljnim naziva silaziti (spuštati se), a kretati se od spoljašnjeg kaunutarnjem, naziva je uspinjanjem (izlaženjem) (br. 3084, 4539).4970. Stihovi 2 do 6. I Jehova bješe s Josipom, te bi srećan, i življaše u kućigospodara svojega Egipćanina. I gospodar njegov vidje da je Jehova s njim i da svešto radi, da to Jehova vodi u napredak u ruci njegovoj. I Josip steče milost u njega;a najposlije postavi ga nad cijelim domom svojim, i što god imaše njemu dade uruke. A kad ga postavi nad domom svojim, i nad svime što imaše, od tada Jehovablagoslovi dom toga Egipćanina radi Josipa; i blagoslov Jehovin bješe na svemu štoimaše u kući i u polju. I ostavi u rukama Josipovim sve što imače, i ne razbiraše niza što osim za jelo koje jeđaše. A Josip bijaše lijepa stasa i lijepa lica. I Jehova bješes Josipom, označava da je Božansko bilo u Nebeskom Duhovnog; te bi srećan(napredan, uspešan), označava da je sve bilo poviđeno; i življaše u kući gospodarasvojega Egipćanina, označava da bi se to moglo uvesti u prirodno dobro; Igospodar njegov vidje da Jehova bješe s njim, označava da se opažalo u prirodnomdobru da je Božansko bilo u tome; i da sve što radi, to Jehova vldi u napredak uruci njegovoj, označava da je sve bilo od Božanskog proviđanja; i Josip steče milostu njega, označava je je to bilo primljeno; i služaše mu, označava da je spoljašnjeznanje bilo prilagođeno tome dobru; a najposlije postavi ga nad cijelim domomsvojim, označava da se dobro s tim udružilo; i nad svim što imaše, označava da jesve što mu je pripadalo, da je dato bilo pod njegovom moći; od tada blagosloviJehova dom Egipćaninov radi Josipa; označava da je tada od Božanskog imao iNebesko Prirodno; Jehova blagoslovi, označava prirast; nad svim što imaše u kući iu polju, označava da je to bilo i u životu i u nauku (doktrini); i ostavi u rukamaJosipovim sve što imaše, označava da je izgledalo da je sve bilo u njegovoj moći; ine razbiraše ni za što osim za jelo koje jeđaše, označava da je dobro postalonjegovo; a Josip bješe lijepa stasa, označava dobro života otuda; i lijepa lica,označava istinu vere koja je otuda poticala.4971. I Jehova bješe s Josipom. Ovo označava da je Božansko bilo u Nebeskom odDuhovnog, što se vidi iz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog odRacionalnog (br. 4963); a pošto se govori o Gospodu – ovde u pogleduunutrašnjeg čoveka u Njegovom Ljudskom – to je sa Jehova bješe s njim, označava

da je Božansko bilo u tome; jer je Božansko bilo u Njegovom Ljudskom, jer je biozačet od Jehove. U slučaju anđela, jehova nije s njima, ali je prisutan kod njih, jersu oni samo prijemne forme od Gospodovog Božanskog.4972. Te bi srećan (napredan). Ovo označava da je sve bilo proviđeno, što se vidiiz značenja biti srećan (napredan), kad se kaže za Gospoda, naime, da je biloproviđeno da će biti obogaćen svakim dobrom.4973. I življaše u kući gospodara svojega Egipćanina. Ovo označava da treba da seuvede u prirodno dobro, što se vidi iz značenja gospodara, naime, dobra o kojemuuskoro; i iz značenja Egipćanina, naime, spoljašnjeg znanja u opšte, a otuda iPrirodnog (br. 4967). Biti u kući, znači biti uveden (upućen), jer kuća je um ukojemu postoji dobro (br. 3538), ovde prirodni um; a osim toga, kućom se opisujedobar um; prirodni um je u spoljašnjem čoveku, racionalni um je u unutarnjemčoveku. Spoljašnja znanja su istine u prirodnome umu, za koji se kaže da jenjegova kuća, kad je povezan tamo sa dobrom; jer dobro i istina povezani,sačinjavaju jednu kuću, kao muž i žena. A ovde se govori o unutarnjim dobrima iistinama; jer to korespondira Nebeskom od Duhovnog od Racionalnog (kojepripada Racionalnom), koje je predstavljeno Josipom. Odgovarajuće unutarnjeistine u prirodnom umu se primenjuju u službama, a unutarnja dobra su službe(koristi). 2. Ime Gospod se često pominje u Reči; onaj koji ne poznaje unutrašnjismisao, misli da ta reč ima samo svoje obično značenje, ali se Gospod kao rečnikada ne koristi u Reči osim onda kada se govori o dobru, a isto se odnosi i naJehova; dok kada se govori o istini, tada se koristi reč Bog i Car. Iz toga razlogagospodar označava dobro, što se vidi iz sledećih odlomaka. Kao kod Mojsija:Jehova vaš Bog, je Bog nad bogovima, i Gospodar nad gospodarima (Zak.Ponovljeni X.17). Kod Davida: Slavite Boga nad bogovima, jer je do vijeka milostNjegova. Slavite Gospodara nad gospodarima, jer je do vijeka milost Njegova(Psalam CXXXVI.1 do 3).Ovde se Jehova ili Gospod naziva Bog nad bogovima zbog Božanske istine kojaproizlazi od Njega, a Gospodar nad gospodarima, zbog Božanskog dobra koje je uNjemu. 3. Tako u Otkrovenju: Jagnje će ih savladati; jer je On Gospodar nadgospodarima i Car nad carevima (XVII.14). Opet: Ima na haljini i na stegnu svome

ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima (XIX.16).; Gospod seovde naziva Carem nad carevima zbog Božanske istine, a Gospodarem nadgospodarima zbog Božanskog dobra, što je jasno iz konteksta; ime napisano jeNjegov kvalitet (br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006). Haljina na kojoj jenapisano je istina vere (br. 1073, 2576, 4545, 4763); a stegno (bedro) na kome jenapisan kvalitet, je dobro ljubavi (br. 3021, 4277, 4280, 4575). Iz ovoga je jasno dase Gospod u pogledu Božanske istine naziva Carem nad carevima, a u pogleduBožanskog dobra, Gospodarom nad gospodarima. Da se Gospod naziva Caremzbog Božanske istine, može se videti gore, br. 015, 2069, 3009, 3670, 4581). 4. Izovoga se jasno vidi šta je označeno Gospodovim Hristom, kod Luke: I njemu bješeSveti Duh kazao da neće vidjeti smrti dok ne vidi Hrista Gospodovoga (II.26).Hristos Gospodov je Božanska istina od Božanskog dobra; jer Hristos je isto što iMesija, a Mesija je Pomazanik, ili Car (br. 3009, 3009). Gospod ovde je Jehova. UReči Novoga Zaveta ime Jehova se nigde ne koristi; nego umesto toga koristi seGospod i Bog (br. 2921); kao i kod Luke: Isus reče: kako kažete da je Hristos sinDavidov? kad sam David kaže u knjizi Psalama: Gospod reče Gospodu mojemu:Sjedi na moju desnu stranu (XX.41,42). Tako isto isti odlomak kod Davida: Jehovareče Gospodu mojemu: sjedi ma Moju desnu ruku (Psalam XX.1). Jasno je da seJehova kod Davida naziva Gospodom kod Jevanđelista. Ovde Gospod označavaBožansko dobro od Božanskog Ljudskog; svemoć se označava sa sjedi na desnuruku (br. 3387, 4592, 4933). 5. Kada je Gospod bio u svetu, On je bio Božanskaistina; ali kada se proslavio, to jest, kada je učinio Svoje Ljudsko Božanskim, On jepostao Božansko dobro, iz kojega posle proizlazi Božanska istina. Zboga toga Gaposle uskrsnuća Njegovi učenici nisu zvali Učitelju, kao pre, nego Gospode, kaošto se vidi iz Jovana (XXI.7,12,15-17,2o), a tako isto kod ostalih Jevanđelista.Božanska istina, koja je Gospod bio dok je bio u svetu, koja je posle proizlazila odNjega, to jest, od Božanskog dobra, nazivala se anđelom zaveta, kao kod Malahije:Sin časti oca, a sluga svoga gospodara; ako sam ja otac, gdje Mi je čast? i ako samgospodar, gdje je strah od Mene? (I.6). A kod Davida: Josip bi prodat kao sluga. AliJehovi bješe na njegovoj strani; Car posla i oslobodi ga; onaj koji vlada narodima,otvori mu, on posla po njega gospodara kuće, postavi ga gospodarom nad svimimanjem njegovim (Psalam CV.17,19 do 21); Josipom se ovde označava Gospod,što se vidi iz konteksta; gospodar je ovde Božansko dobro od Božanskog Ljudskog.

4974. I gospodar njegov vidje da Jehova bješe s njim. Ovo označava da je opažanjebilo u prirodnom dobru u kome je bilo Božansko , što se vidi iz značenja vidjeti, tojest, razumeti i opaziti (br. 2150, 3764, 4339, 4567, 4723); i iz značenja gospodara,to jest, dobra (br.4973), ovde prirodnog dobra, jer ovde je gospodar jedanEgipćanin. Da je u tome bilo Božansko, označeno je sa Jehova bješe s njim (br.4971).4975. I da sve što radi, to Jehova vodi u napredak. Ovo označava da je sve bilo uBožanskom proviđanju, što se vidi iz značenja vodi u napredak, naime, da jeproviđeno (br. 4972). Otuda Jehova sve vodi u napredak što je u njegovoj ruci,označava Božansko proviđanje. I Josip steče milost u njega.(u njegovim očima).Ovo označava da je to bilo primljeno, naime, od prirodnog dobra, koje jeoznačeno gospodarom, što se vidi iz značenja naći milost u njega, naime, bitiprimljen (prihvaćen); izraz u njega (u njegovim očima) se koristi, stoga što semilost odnosi na razumevanje, a ovo se označava očima (br. 2701, 3820, 4526).4976. I dvoraše ga. Ovo označava da je je spoljašnje znanje bilo prisjedinjenodobru, što se vidi iz značenja dvoriti, to jest, biti od koristi, brinući se za nečijepotrebe; ovde je to biti primljen jer je predmet prirodno dobro kojemu sepridružuje spoljašnje znanje (znanje-reči). Pored toga, dvorenje (služenje) seodnosi na spoljašnja znanja, jer u Reči, dvorjanin i sluga označavaju spoljašnjeznanje ili prirodnu istinu, jer se ona potčinjava dobru kao svom gospodaru.Spoljašnje znanje stoji u istom odnosu prema uživanju prirodnoga čoveka, ili štoje isto, prirodna istina stoji u istom odnosu prema svom dobru, kao što voda stojiprema hlebu, ili piće prema hrani. Voda ili piće rastvaraju hleb i hranu, kako bi sepretvorili u krv, a otuda u sve delove tela, da bi ih hranili; jer bez vode i pića, hleb ihrana ne rastvaraju se u malene deliće, i ne mogu se iskoristiti. 2. Spoljašnjeznanje stoji u istom odnosu prema uživanju (u saznavanju), ili kao istina premadobru; pa stoga dobro ima potrebu i želju za istinom, jer mu ona služi kako biostvarivalo svoju službu. Osim toga, oni korespondiraju (saobrazni su) na sličannačin, jer se u drugom životu čovek ne hrani prirodnom hranom ili pićem.Duhovna hrana je dobro, a duhovno piće je istina; pa stoga kada se u Reči pomenehleb ili hrana, anđeli misle na duhovni hleb ili hranu, to jest, na dobro ljubavi i naljubav ka bližnjemu; a kada se pomene voda ili piće, oni misle na duhovnu vodu ili

piće, to jest, na istinu vere. Iz ovoga se može videti šta je istina vere bez dobraljubavi ka bližnjemu, i da li prvo bez drugoga može da nahrani unutrašnjegčoveka, jer voda i piće samo bez hleba i hrane, dovode do slabljenja i do smrti.4977. A najposlije postavi ga nad cijelim domom svojim. Ovo označava da sedobro udružuje s ovim, što je očito iz značenja gospodara, koji ga je postavio nadsvojim domom, name, nad dobrom (br. 4973); i iz značenja postavi ga nad cijelimdomom, to jest, udruži se sa njim, to jest, sa spolljašnjim znanjem ili s prirodnomistinom. Da je ovo time označeno, vidi se jasno iz reči koje slede, gde se kaže, daga postavi nad cijelim domom svojim, čime je označeno da je sve dao u njegoveruke, a čime je označeno da je sve što je imao bilo u njegovoj (Josipovoj) moći. jerdobro je gospodar, a istina mu služi; i kada se kaže za gospodara da je postavioslugu nad nečim, ili nad dobrom ga postavi, u unutrašnjem smislu, ovo znači ne damu je predao svoju imovinu, nego da se s njim udružio. Jer u unutrašnjem smislu,neka stvar se opaža onakva kakva je u sebi; dok se u smislu slova pokazuje poizgledu; jer dobro uvek vlada, ali se udružuje kako bi se povezalo s istinom. 2.Kada je čovek u istini, on ne zna skoro ništa o dobru; jer istina na njega utičespoljašnjim ili čulnim putem; ali nije svestan onoga što u njega utiče unutrašnjimputem, sve dok se ne preporodi; tako da kad vladavina ne bi bila data istini pre naneki način, to jest kada se dobro ne bi na neki način pridružilo istini, ona se ne binikada povezala s dobrom. Ovo je više puta do sada pokazano – da sve dok sečovek preporađa, istina je na prvom mestu ali samo na izgled, to je ona izgleda dagospodari; ali da dobro zauzme vodeće mesto kad se čovek preporodi (br. 3539,3570, 3576, 3701, 4925, 4926, 4928, 4930).4978. I što god imaše, njemu dade u ruke.(njemu kao da dade u ruke) Ovooznačava da je sve to što je njemu pripadalo, bilo po izgledu samo u njegovojmoći, što se vidi iz značenja ruke, to jest, moći (br. 878, 3091, 3593, 4931-4937).Dati (staviti) u ruke, to je staviti pod moć (vlast); ali pošto je to samo datoprividno, stoga se kaže kao da mu dade u ruke. (Da je to samo bilo prividno, možese videti gore, br. 4977).4979. A kad ga postavi na cijelim domom svojim i nad svijem što imaše. Ovooznačava drugačije stanje, pošto se dobro pridružilo, i pošto je sve kao dato pod

nejgovu moć (vlast), što se vidi iz značenja izraza a kada ga postavi, ili kad se todogodi, što se često kaže u Reči, kada se uvodi nešto novo, a to je neko drugačijestanje (kao u stihovima 7, 10, 11, 13, 15, 18, 19); i iz značenja od vremena kada gapostavi nad cijelim domom svojim, a što se desilo onda kada se dobro već bilopridružilo (spoljašnjem znanju?), i kada je palo pod njegovu moć (moć unutrašnjegčoveka?) (br. 4978).4980. I Jehova blagoslovi dom toga Egipćanina radi Josipa. Ovo označav da je tadaod Božanskog stekao Nebesko Prirodno, što je očito iz značenja biti blagosloven,to jest, biti obogaćen nebeskim i duhovnim dobrom; a da je to dolazilo odBožanskog, označeno je izrazom Jehova blagoslovi; i iz značenja doma togaEgipćanina, naime, dobra prirodnoga uma (br. 4973). Otuda sledi da se sa Jehovablagoslovi dom toga Egipćanina, označava da je stekao Nebesko Prirodno odBožanskog. Nebesko Prirodno je dobro u Prirodnom koje korespondira dobruRacionalnog, to jest, koje korespondira Nebeskom od Duhovnog od Racionalnog,koje je Josip (br. 4963). 2. Nebesko se kao i Duhovno odnosi i na Racionalno i naPrirodno, to jest, i na unutrašnjeg odnosno racionalnog čoveka, i na spoljašnjeg iliprirodnog čoveka; jer u svojoj suštini, Duhovno je Božanska istina koja proizlazi odGospoda, a Nebesko je Božansko dobro koje je u Božanskoj istini; kada spoljašnjiili prirodni čovek ovo primi, to se naziva Duhovno u Prirodnom. Na sličan način,kada racionalni ili unutarnji čovek primi Božansko Dobro koje je u Božanskoj istini,tada se to naziva Nebesko u Racionalnom; a kada ga primi prirodni ili spoljašnjičovek, tada se naziva Nebesko u Prirodnom. I jedno i drugo utiču u čoveka odGospoda neposredno, kao i posredno preko anđela i duhova; ali kod Gospoda,kada je bio u svetu, ono je uticalo od Njega Samoga, jer je u Njemu bilo Božansko.4981. I blagoslov Jehovin. Ovo označava prirast (napredak), što se vidi iz značenjablagoslova Jehovinog. Blagoslov Jehovin u istinskom smislu označava ljubav kaGospodu i ljubav ka bližnjemu; jer oni koji su obdareni ovim (ljubavima), nazivajuse blagosloveni od Jehove, jer im je podareno nebo i večno spasenje. Otudablagoslov Jehovin u spoljašnjem ili Gospodov, u istinskom smislu podrazumevasve ovo, pored toga što blagoslov obuhvata još mnogo toga. A u užem smislu ili usmislu koji se odnosi na čovekovo stanje u svetu, to je biti zadovoljan u Bogu, i bitizadovoljan svojim položajem i svojim imanjem, bilo da je neko među onima koji

uživaju počasti i bogatstvo, ili među onima koji uživaju manje počasti i koji susiromašni; jer onaj ko je zadovoljan u Bogu, gleda na počasti i na imanje kao nasredstva pomoću kojih je koristan; a kada misli o tome a u isto vreme i o večnomživotu, on gleda na počasti i na imanje kao na nešto od manje važnosti, a večniživot kao ono što je suštinsko. (br. 981, 1731). Ali blagoslov obuhvata i to da čovekobiluje osećanjem za istinu (br. 2846); da je sve u njemu uređeno po nebeskmredu (br. 3017); da prima dar dobra ljubavi, i da je povezan s Gospodom (br. 3406,3504, 3514, 3530, 3584); i da prima radost (br. 4216). Šta blagoslov posebnooznačava , može se videti pojedinačno i u onome što prethodi i u onome što sledi.Da ovde Jehovin blagoslov označava prirast (napredak) u dobru i istini, ili u životu iu doktrini, jasno je iz reči koje slede, jer se kaže da je Jehovin blagoslov bio nadcijelim domom i na polju, gde se domom označava dobro koje pripada životu, apoljem, istina koja pripada doktrini. Iz svega ovoga je jasno da se ovde Jehovinimblagoslovom označava napredak (prirast) u ovim stvarima.4982. (Blagoslov) bješe na svemu što imaše u kući i u polju. Ovo označa blagoslovi u životu i u doktrini (nauku), što se vidi iz značenja kuće, naime, dobra (br. 2048,2233, 2359, 3128, 3652, 3720), a pošto označava dobro, označava i život, jer svedobro pripada životu; i iz značenja polja, naime, istine crkve (br. 368, 3508, 3766,4440, 4443), a pošto označava istinu crkve, to označava i doktrinu. Kuća i polje semestimično pominju u drugim delovima Reči, kada je predmet o kome se govori,nebeski čovek, gde se kućom označava nebesko dobro, a poljem duhovno dobro.Nebesko dobro je dobro ljubavi ka Gospodu, a duhovno dobro je dobro ljubavi kabližnjemu; a polje označava Duhovno koje je u čoveku, a koje je istina vere. I jednoi drugo je označeno kod Mateje: Neka onaj koji je na krovu kuće ne silazi da uzmenešto iz kuće, a onaj koji je u polju, neka se ne vraća da uzme haljinu svoju(XXIV.17,18; vidi br. 3652).4983. I ostavi u Josipovijem rukama sve što imaše. Ovo označava da je izgledalo daje sve bilo u njegovoj moći (vlasti), što se vidi iz gornjih izraza (br. 4978), gde sejavljaju skoro iste reči, kao i iz onoga što je rečeno u br. 4977.4984. I ne razbiraše(nije se brinuo, nije se raspitivao) ni za šta osim jela kojajeđaše. Ovo označava da je otuda dobro postalo vlastito, što se vidi iz značenja

jela (hrane), naime, dobra (br. 267, 3478, 3735, 4211, 4217, 4735); i iz značenjajesti, naime, učiniti svojim (br. 3168, 3513, 3596, 3832, 4735). To što se on nijeraspitivao ni za šta osim za jelo, označava da se primalo samo dobro. Može sepomisliti da kada dobro usvoji istinu, da ono usvaja istinu kao istinu vere; ali onusvaja dobro istine. Istine koje nisu od koristi, one se približe, ali ne ulaze. Svekoristi (svrhe ) istine su dobra istine. Istine koje se ne mogu koristiti, odvajaju se;neke se zadržavaju a neke odbacuju. One koje se zadržavaju, to su one koje seuvode u dobro, manje ili više udaljeno. One koje se odbacuju, to su one koje se neuvode, i ne primenjuju. Ali u početku sve su istine korisne za doktrinu, a unjihovom razvoju one postaju dobra; one postaju dobra, onda kada čovek postupau skladu s istinama. Tada samo delo daje osobinu (kvalitet) istini, jer svako deloizlazi iz volje, a sama volje obraća u dobro ono što je pre bilo istina. Iz ovoga jejasno da istina u volji nije više stina vere, nego dobro vere, jer ovo utiče na samusrž čovekovog života, naime, na njegovu volju, i daje joj unutranje zadovoiljstvo iliushićenje, a u drugom životu sreću koja se naziva nebeskom radošću.4985. A Josip bješe lijepa stasa, označava dobro života koje potiče otuda, što sevidi iz značenja lijepa stasa (forme), jer stas (forma) je suština nečega, dok je lijep(izgled) izražaj (manifestacija) toga (te suštine); a pošto je dobro sama suština, aistina je samo manifestacija, to lijepa stasa (forme) označava dobro života, doklijepa lica, označava istinu vere. Jer je dobro života je samo biće čovekovo, jer jeto u njegovoj volji; dok je istina vere manifestacija koja sledi, jer ona pripadanjegovome razumu; a sve što je u razumu, to je manifestacija volje. Bićečovekovog života je u njegovom htenju (u onome što on hoće), dok jemanifestacija njegovog života u njegovom razumu. Čovekovo razumevanje(razum), samo je manifestacija volje, a to je volja pretvorena u formu kako bi senjen karakter pokazao u njenom izgledu. 2. Ovo pokazuje poreklo lepote(unutarnjeg čoveka), da ona potiče od dobra volje preko istine vere. Sama istinavere sačinjava lepotu spoljašnjeg oblika, ali to dobro volje daje i omogućava. To jerazlog da su anđeli neizrecivo lepi, jer kao da su ljubavi i milosrđa svojim oblikom;stoga kada se pojave u njihovoj lepoti, oni utiču na najdublji um (čovekov). DobroGospodove ljubavi prosijava kroz istinu vere, i utiče na one kroz koje prolazi. Ovo

jasno pokazuje što je označeno u unutranjem smislu, lijepa stasa i lijepa lica (vidi ibr. 3821).4986. Stihovi 7 do 9. I dogodi se poslije, te se žena gospodara njegova zagleda uJosipa, i reče: lezi sa mnom. A on ne htje, nego reče ženi gospodara svojega: etogospodar moj ne razbira ni za što što je u kući, nego što god ima, dade meni uruke. Ni sam nije veći od mene u ovoj kući, i ništa ne krije od mene, osim tebe, jersi mu žena; pa kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgriješio? I dogodi se poslije(ovih riječi), označava treće stanje; te se žena gospodara njegova zagleda u Josipa(te žena gospodara njegova podignu oči svoje prema Josipu), označava istinuprirodnu a ne duhovnu pridruženu prirodnom dobru, i njeno opažanje; i ona reče:lezi sa mnom, označava je je to tražilo povezanost; ali on ne htje (on odbi),označava odbojnost; nego reče ženi gospodara svojega, označava opažanje oveistine; eto gospodar moj ne razbire ni za što što je u kući, označava da prirodnodobro nije tražilo da nešto prisvoji; nego što god ima, dade meni u ruke, označavada je sve bilo u njegovoj moći (vlasti); ni sam nije veći od mene u ovoj kući,označava da je dobro prvo u vremenu, ali ne i u statusu (stanju); i ništa ne krije odmene, osim tebe, jer si mu žena, označava je bilo zabranjeno povezivanje s istinomod toga dobra; te kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgriješio? označava da bi tobilo razdvajanje, a ne povezivanje.4987. I dogodi se poslije (ovih riječi). Ovo označava treće stanje, što se vidi izznačenja dogodi se, ili bi, što uvodi nešto novo (br. 4979), ovde stoga treće stanje;i iz značenja poslije ovih riječi, što je ono što se dogodilo pošto su se one drugestvari već završile. U izvornom jeziku, jedan se niz ne razlikuje od drugoga nekimzaustavljanjem između njih, kao u drugim jezicima; nego što ovo izgleda kao da senastavlja od početka do kraja. Tako isto je i sadržaj unutrašnjeg smisla neprekidan,i kao da se preliva iz jednog u drugo stanje; ali kada se jedno stanje završi, da bipočelo drugo, tada se kaže, i dogodi se ili bi; a kada postoji manje značajnapromena stanja, koristi se samo i. To je razlog da se ovi izrazi pojavljuju takočesto. Ovo stanje, koje je treće, a o kome se sada govori, je više unutarnje negoono prethodno.

4988. I dogodi se te se žena gospodara njegobog zagleda u Josipa (podiže svoje očiprema njemu). Ovo označava istinu prirodnu ne duhovnu, koja je pridruženaprirodnom dobru, i njeno opažanje, što se vidi iz značenja žene, to jest, istinepridružene dobru (br. 1468, 2517, 3236, 4510, 4823), ovde istine prirodne neduhovne pridružene prirodnom dobru, jer se ovde govori o prirodnoj istini idobru, o dobru s kojim je ovde povezana istina koja je ovde gospodar (br. 4973); iiz značenja podignuti oči, naime, oblikovati misao, nameru, i opažanje (br. 2789,2829, 3198, 3202, 4339). Ovde se ženom označava prirodna istina, ali ne duhovnaprirodna istina; jer se mužem, koji je ovde gospodar, označava prirodno dobro, aline duhovno prirodno dobro. Stoga treda da se objasni na šta se misli podprirodnim dobrom i istinom ne duhovnom, i duhovnim prirodnim dobrom iistinom. Dobro u čoveku ima dva izvora – dobro je iz izvora koji je nasleđe i kojezavisi od slučaja do slučaja, i iz izvora koji je učenje vere o ljubavi ka bližnjemu, ilikod Neznabožaca iz njihove religije. Dobro iz prvoga izvora je prirodno dobro neduhovno, dok je dobro iz drugoga izvora duhovno prirodno dobro. Istina potiče izsličnoga izvora, jer svako dobro ima svoju istinu koja mu je pridružena. Prirodnodobro iz prethodnog izvora, to jest, iz onoga što je nasledno, i stoga zavisi odslučaja, ima srodnosti s prirodnim dobrom iz drugoga izvora, to jest, iz dobranauka vere i ljubavi ka bližnjemu, ili iz neke religije, ali samo po spoljašnjemobliku, jer je sasvim različito u unutrašnjem obliku. Prirodno dobro prethodnogizvora se može uporediti s dobrom koje postoji kod pitomih životinja; dok je dobrodrugoga porekla svojstveno čoveku koji deluje iz razuma, i zbog toga zna kako darasporedi dobro na razne načine koji odgovaraju svrhama. Ovo raspoređivanje seuči iz nauka o tome šta je pravo i pošteno, a u višem stepenu, iz nauka vere iljubavi ka bližnjemu, a koje se dobro potvrđuje, kod onih koji su racionalni, narazne načine.Oni koji čine dobro iz prvoga izvora, ti čine dobro kao oni koji ne vide i kao ponagonu (instinktu), kada čine dela ljubavi ka bližnjemu; dok drugi čine dobro izunutrašnje obaveze (dužnosti), i kao s otvorenim očima. Jednom rečju, oni kojičine dobro iz prvoga izvora, ali to ne čine iz savesti o tome šta je pravedno ipošteno, a još manje iz savesti zasnovanoj na duhovnoj istini i dobru; dok onidrugi koji čine dobro iz drugoga izvora, jer oni to čine iz savesti. (Vidi što je rečeno

anije o ovome predmetu, br. 3040, 3470, 4371, 3518, i ono što sledi, br. 4992).Ali se ova stvar ne može više rasvetliti; jer svako, ko nije preporođen, vidi dobrosamo u spoljašnjem obliku, jer ne zna šta je ljubav ka bližnjemu; a razlog da to nezna je u tome što ne poznaje stvari koje se odnose na doktrine o ljubavi kabližnjemu. U svetlosti neba, ove se stvari pokazuju vrlo jasno, a tako ih vide i onikoji su preporođeni i koji su duhovni, jer ovi su u svetlosti neba.4989. I reče: lezi sa mnom. Ovo označava da se to tražilo povezivanje, što se vidi izznačenja lezi sa mnom, naime, povezivanje, ali nezakonito povezivanje (to jest,povezivanje duhovnog prirodnog dobra, koje je Josip, s prirodnim ne duhobnimdobrom, koje je žena gospodareva). Povezivanje dobra s istinom, i istine sadobrom, u Reč se opisuje brakovima (br. 2727 do 759, 3132, 3665, 4434, 3665,4434, 4738); a otuda to da se nezakonito povezivanje opisuje kurvarstvima(preljubama). Pa tako i ovde povezivanje prirodne istine ne duhovne saduhovnom prirodnoim istinom, opisuje se željom gospodareve žene da legne saJosipom. Između ovih nije moguće ostvariti povezanlost preko unutrašnjeg(čoveka), nego samo špreko spoljašnjeg, gde postoji samo povezivanje po izgledu,ali ne i po sličnosti (afinitetu). To je bio razlog da ga je uhvatila za ogrtač, i što jeogrtač ostao u njenim rukama; jer se ogratačem u unutrašnjem smislu označavaono što je spoljašnje, gde postoji samo prividno povezivanje, ili gde nemaprivlačnosti, kao što će se videti iz stihova 12, 13. Da se ovo ne može razumetilako je stoga što je um pravljen na priču; jer se samo misli o Josipu, Putifarovojženi, Josipovom bežanju, i ostavljanju haljine. Ali kad bi se misao upravila na onošto je označeno Josipom, Putifarovom ženom, i haljinom, tada bi se moglo opazitida se ovde opisuje neka nezakonita povezanost; tako um može da se bavi onimšto je ovde označeno, po uslovom da se veruje da je istoirijski deo Reči Božanski,ne zbog same istorije, nego stoga što u njoj postoje stvari koje su duhovne iBožanske; i kada bi se tako verovalo, onda bi se znalo da se ono što je duhovno iBožansko (u ovoj istoriji) , da se to odnosi na dobro i istinu Gospodove crkve icarstva, a u najvišem smislu, da se odnosi na samoga Gospoda. Kada čovek uđe udrugi život, a što se događa odmah posle smrti, ako je od onih koji idu u nebo,znače da neće pamtiti ništa što se odnosi na ovu istoiji u Reči, i da neće znati ništao Josipu, ili o Abrahamu, Isakiu i Jakovu; on tada zna samo o duhovnim i

Božanskim stvarima, koje je naučio iz Reči i koje je primenio u životu. Takve sustoga stvari koje su sadržane unutar Reči, a koje se nazivaju unutrašnjim smislom.4990. Ali on ne htje. Ovo označava odbojnost, što je očito iz značenja ne htjeti(odbiti), naime, biti odbojan premo ovome povezivanju; jer onaj koji odbija, čak ibeži, taj neće (taj je odbojan).4991. Nego reče ženi gospodara svojega. Ovo označava opažanje o ovoj istini, štose vidi iz značenja reći, u priči u Reči, naime, opaziti (vidi gore, passim); i izznačenja žene gospodara, naime, istine prirodne ne duhovne pridodateprirodnome dobru (br. 4988).4992. Eto gospodar moj ne razbira ni za što što je u kući . Ovo označava daprirodno dobro nije želelo čak ni usvajanje, što se vidi iz značenja njegovogagospodara, naime, prirodnoga dobra (br. 4973); i iz značenja ne razabirati ni zašto što je u kući, naime, ne želeći usvajanje. Da je ovo značenje, može se videtisamo iz nizova stvari u unutrašnjem smislu; jer se sada govori o trećem stanju, ukojemu je Nebesko Duhovnog sada u Prirodnom: u ovome stanju, prirodno dobroi istina koja je duhovna, je odvojena od prirodnog dobra i istine koja nije duhovna;pa stoga, ne razabirati šta je u kući, to znači da nema želje za usvajanjem. Alipošto su ove stvari tajanstvene, mogu se razjasniti samo primerima. Neka sledećiprimer posluži za ilustraciju. Biti povezan sa svojom ženom samo iz požude, jeprirodno ne duhovno; dok je biti povezan sa svojom ženom zbog bračne ljubavi, jeduhovno prirodno; a ako se kasnije muž poveže samo iz požude, on veruje da jezgrešio, kao onaj koji je učinio nešto pohotljivo, pa on stoga ne želi da to priznakao nešto svoje (ne želi da to usvoji). Neka i sledeće bude ilustracija. Učiniti nekuuslugu prijatelju, bez obzira kakvoga je karaktera, je prirodno ne duhovno; aliučiniti uslugu prijatelju radi dobra koje je u njemu, a još više ako se samo dobrosmatra prijateljem, to je duhovno prirodno; i kad je bilo ko u ovome stanju, on znada greši kada čini uslugu prijatelju koji je zao, jer preko njega on škodi drugima.Kad je u ovome stanju, on je odbojan prema dobru koje je prirodno ne duhovno, ukojem je dobru on ranije bio. A tako je sa svim ostalim.4993. Nego što god ima, dade meni u ruke. Ovo označava da je to bilo u njegovojmoći, vidi se iz onoga što je gore rečeno (br. 4978), gde se javljaju iste reči. Ali ima

ova razlika, a to je da se ovde radi o drugome stanju u kojemu je bilo NebeskoDuhovnog u Prirodnom, jer tada se prirodno dobro primenjivalo, i usvajalo istinu(br. 4976, 4977); u tome stanju dobro je imalo moć (vlast) stvarno, a ne samo poizgledu; stoga su ove reči tada označavale da je tada to kao da je bilo u njegovojmoći. Međutim, ovde se govori o trećem stanju kad je Nebesko od Duhovnogpostalo duhovno u Prirodnom; a pošto u ovome stanju nema usvajanja, stoga overeči označavaju da je sve bilo u njegovoj moći.4994. Ni sam nije veći u ovoj kući od mene. Ovo označava da je dobro na prvomemestu po u vremenu, ali ne i po stanju (savršenosti), što se vidi iz nije veći u ovojkući od mene, naime, da je vlast (moć) bila podjednaka ; sledstveno, da su obojebili na prvome mestu (u vođstvu). Iz nizova u unutrašnjem smislu, jasno je da jeprirodno dobro ne duhovno prvo (važnije) u vremenu, ali ne i po stanju (posavršenosti )(kao što je jasno iz onoga što je rečeno gore, br. 4992). Biti prvi postanju (statusu) je biti savršeniji po kvalitetu.4995. I ništa ne krije od mene, osim tebe. Ovo označava da je bilo zabranjenopovezivati se s istinom od toga dobra, što se vidi iz značenja ne krije (ne brani) odmene, što je biti zabranjeno; kao i iz značenja žene, koja se ovde krije (nedopušta), što je ovde označeno sa osim tebe, naime, osim prirodne istine neduhovne (br. 4988).4996. Jer si mu žena. Ovo označava da je to bilo stoga što je to bilo već povezano sdrugim dobrom, što se vidi iz značenja žene, naime, istine pridružene svomedobru (br. 1468, 2517, 3236, 4510, 4823), ovde prirodne istine ne duhovnepovezane s prirodnim dobrom ne duhovnim (br. 4988).4997. Pa kako bih učinio tako grdno zlo, i Bogu zgriješio? Ovo označava da bi naovaj način došlo do razdvajanja a ne do povezivanja, što se vidi iz značenja zla, kaoi grijeha, naime, razdvajanja a ne povezivanja, to jest, kada je duhovno prirodnodobro povezano s prirodnom istinom ne duhovnom; jer nisu slični i ne odgovarajujedno drugome, i odbijaju se jedno od drugoga. Reči koje se koriste, su učinitigrdno zlo, i zgriješiti Bogu, jer gledano u sebi, zlo je ništa drugo nego razdvajanjeod dobra. Osim toga, samo zlo se sastoji u razdvajanju. Ovo je jasno iz dobra, jerdobro je povezanost, jer svako dobro pripada ljubavi ka Gospodu i ljubavi ka

ližnjemu. Dobro ljubavi ka Gospodu povezuje čoveka s Gospodom, a stoga i sasvim dobrom koje proizlazi od Njega: a dobro ljubavi ka bližnjemu povezuje ga snebom, i sa tamošnjim zajednicama; a osim toga, i preko ove ljubavi, čovek sepovezuje s Gospodom; jer nebo, nazvano pravim imenoim, je Gospod, jer On jesve u nebu. 2. Ali sa zlom, slučaj je obrnut. Zlo pripada ljubavi prema sebi i ljubaviprema svetu. Zlo ljubavi prema sebi razdvaja čoveka ne samo od Gospoda, nego iod neba; jer on voli samo sebe, a druge samo ako ih vidi kao deo sebe, ili onolikokoliko čine jedno s njim. Otuda to da on svraća pažnju sviju na samoga sebe, aodvraća svoju pažnju od svakoga. a najviše od Gospoda; a kada mnogi u jednojzajednici to rade, onda sledi da su svi razdvojeni, i da je svako neprijatelj svakomeu srcu, i ako mu neko učini nešto nažao, on ga mrzi, i želi da ga uništi. A slično je i sljubavlju prema svetu, jer ovo zlo čini da čovek priželjkuje dobra i bogatstvodrugih, i želi da zaposedne sve što im pripada; otkuda se javljaju neprijateljstva imržnje, samo u manjem stepenu. Znati što je zlo, i stoga što je greh, neka svakoprouči ljujbav ka sebi i svetu; a da bi neko znao što je dobro, neka posmatra ljubavka Gospodu i ljubav ka bližnjemu. Tada će znati šta je zlo, a sledstveno i šta jeobmana; a iz ovoga će znati što je dobro, a sledstveno i šta je istina.4998. Stihovi 10 do 15. I dogodi se da ona govoraše takve riječi Josipu svakogadana, ali je ne posluša da legne sa njom ni da se bavi oko nje. A jedan dan kaddođe Josip u kuću da radi svoj posao, a ne bješe nikoga od domašnjih u kući, onaga uhvati za haljinu govoreći: lezi sa mnom. Ali on ostavi joj u rukama haljinu,pobježe i otide. A kad ona vidje gdje joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobježe,viknu čeljad svoju, i reče im govoreći: gledajte, doveo nam je čovjeka Jevrejina danas sramoti: dođe k meni, da legne sa mnom a ja povkah iza glasa; a on kad čugdje vičem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobježe i otide. A dogodi se, označavačetvrto stanje; da ona govoraše take riječi Josipu svakoga dana, označava misao oovome predmetu; ali je on ne posluša da legne sa njom, označava da mu je biloodbojno da se poveže s njom; da legne s njom, označava da se ne bi na taj načinsjedinio; ali jednog dana, označava peto stanje; kada dođe Josip u kuću da radi,označava kada je radio na tome da se poveže s duhovnim dobrom u Prirodnom; ane bješe nikoga od domašnjih u kući, označava da se to dogodilo bez ičije pomoći;ona ga uhvati za haljinu, označava da istina prirodna ne duhovna pokušava da se

primeni (spoji) sa poslednjem u duhovnoj istini; govoreći: Lezi sa mnom! označavada je to bilo sa ciljem da se povežu; a on ostavi haljinu svoju u njenoj ruci,označava da je odneo sa sobom ovu poslenju istinu; i pobježe i otide, označava daviše nije imao istine da se njom odbrani; a kad ona vidje, označava opažanje oovom predmetu; da on ostavi haljinu u njenoj ruci, i da pobježe, označava da je tobilo o odvajanju poslednje istine; viknu čeljad svoju, označava obmane; i reče imgovoreći, označava potstrekivanje; gledajte, dovede nam u kuću ovoga Jevrejina,označava slugu; da nas sramoti, označava da se on uzdigao; dođe k meni da legnesa mnom, označava da je to želelo da se poveže; a ja povikah iza glasa, označavaodbojnost; a kad ču gdje vičem, označava kada se to opazilo; on ostavi haljinusvoju kod mene, označava dokaz da je se bio približio; on pobježe i otide, označavada se ipak razdvojilo.4999. I dogodi se. Ovo označava četvrto stanje, kao što se videlo iz onoga što jegore bilo rečeno (br. 4979, 4987).5000. Da ona govoraše Josipu takve riječi svakoga dana. Ovo označava misao oovome predmetu, što je očito iz značenja govoriti, to jest, misliti (br. 2271, 2287,2619) to jest, misliti o Josipu, a stoga i o premetu koji je označen Josipom.Svakoga dana, ili iz dana u dan, znači neprestano, Govoriti, u unutrašnjem smislu,je misliti, jer misao je unutarnji govor; te kada čovek misli, on tada govori sebi.Unutarnje stvari se izražavaju u smislu slova odgovarajućim spoljašnjim stvarima.5001. Ali on ne posluša, da legne s njom. Ovo označava da je ovde postojalaodbojnost prema povezivanju, kao što se vidi iz značenja ne poslušati, to jest, nepokoriti se i pristati (br. 2542, 3869), ovde biti odbojan tome, jer je bio tolikodaleko da posluša, da je ostavio svoju haljinu i pobegao; i iz značenja leći s njom,što je biti povezan nezakonito (br. 4989).5002. Da legne s njom. Ovo označava kako se ne bi ujedinio, što se vidi iz značenjaleći sa nekim, naime, biti bliže povezan, ili biti ujedinjen: leći sa, znači sjediniti se,jer je bit neke stvari dobro, a dobro pripada ljubavi, koja je duhovna povezanost ilisjedinjenje. Otuda se u najvišem smislu Gospod naziva Biće (Bit, Esse) ili Jehova,jer od Njega je svo dobro ljubavi ili sva duhovna povezanost. Pošto je nebo jednopreko ljubavi od Njega i uzajamne ljubavi prema Njemu preko primanja, kao i

preko uzajamne ljubavi, stoga je nebo nazvano brakom, preko kojega i postoji.Slično bi bilo i sa crkvom, kada bi ljubav i samilost bili njeno biće. Stoga gde nemapovezanosti ili jedinstva, nema ni bića; jer ako nema nečega što sjedinjava, dolazido rasipanja i raspada.Tako u zajednici građana, gde je svako za sebe i niko nije ni sa nikim osim radisebe, ako ne postoje zakoni da sjedinjavaju (građane), i da nema straha da ćeizgubiti zaradu, počast, slavu, ili život, zajednica bi se raspala; tako da je bićeovakve zajednice isto tako povezanost ili ujedinjenje, ali samo izvana, dok upogledu unutarnjeg, nema bića. To je razlog da se takve osobe u drugom životudrže u paklu, i da se na sličan način drže u spoljašnjim stegama, osobito strahom;ali kada god ove stege popuste, jedni jurnu da unište druge, i ništa više ne žele,nego da uklone drugoga (iz života). Drugačije je u nebu, gde postoji unutrašnjapovezanost kroz ljubav ka Gospodu i uzajamna ljubav koja potiče od one prve.Kada tu popuste spoljašnje stege, anđeli se samo još više povezuju; a pošto su nataj način bliži Božanskom Biću (Esse) koje je u Gospodu, to su oni jače uunutrašnjem osećanju i u slobodi koja iz toga sledi, pa stoga i u blaženosti, sreći, iradosti.5003. A jedan dan kad dođe. Ovo označava peto stanje, kao što se vidi iz značenjaa kada dođe jedan dan, što naznačava nešto novo (kao što je gore pokazano, br.4979, 4978, 4999), stoga novo stanje, ovde peto.5004. Kada dođe u kuću da radi svoj posao. Ovo označava da se ovo dogodiloonda kada je radio na tome da se poveže sa duhovnim dobrom u Prirodnom, štose vidi iz činjenice da se ovo povezivanje razmatra u ovome poglavlju podreprezentacijom Josipa; pa stoga, dođe u kuću da radi svoj posao, označava rad natome povezivanju.5005. A ne bješe nikoga od domašnjih u kući. Ovo označava da se ovo dogodilobez ičije pomoći, jer je to značenje da je on bio sam; a pošto u unutrašnjemsmislu, Josip označava Gospoda, i kako je On proslavio Svoje unutašnje Ljudsko, ilikako Ga je učinio Božanskim, to gornje reči označavaju da je On to učinio bez ičijepomoći. Da je Gospod učinio Svoje Ljudsko Božanskim vlastitom snagom, a toznači bez ičije pomoći, može se zaključiti i iz toga, što je bio začet od Jehove, što je

Božansko bilo u Njemu, i što je Božansko bilo Njegovo; pa stoga kada je bio usvetu, i kada je učinio Svoje Ljudsko u Sebi Božanskim, On je to učinio od Svogsopstvenog Božanskog, ili od Sebe. Ovo je opisana na ovaj način kod Isaije: Ko jeono što ide iz Edoma, iz Bozre, u crvenijem haljinama? krasno odjeven, koračajućiu veličini sile svoje? Gazih sam u kaci, i niko između naroda ne bješe sa Mnom; aliih izgazih u gnjevu svom i potlačih u ljutini svojoj, i krv njihova poprska Mi haljine.Pogledah, i nikoga ne bješe da pomogne, i začudih se što nikoga ne bješe dapodupre, ali me desnica moja izbavi i jarost moja poduprije me (LXIII.1,3,5). I opetkod istioga proroka: I vidje gdje nema čovjeka, i začudi se što nema posrednika; zato učini mu spasenje mišica njegova, i pravda Njegova poduprije ga. Jer se obuče upravdu kao u oklop, i šljem spasenja metnu na glavu; i odjede se osvetom kaoodijelom, i ogrte se revnošću kao plašom (LIX.16,17). (Da je Gospod Svojomvlastitom snagom učinio Svoje Ljudsko Božanskim, može se videti gore, br. 1616,1749, 1755, 1812, 1813, 1921, 1928, 2025, 2026, 2083, 2500, 2523, 2776, 3043,3141, 3381, 3382, 3637, 4286).5006. A ona ga uhvati za haljinu. Ovo označava da istina ne duhovna pokušava dase pripoji onome što je poslednje u duhovnoj istini, što se vidi iz reprezentacijePutifarove žene, o kojoj se ovo kaže, naime, da je to istina prirodna ne duhovna(br. 4988); iz značenja haljine, naime, istine (br.1073, 2576, 4545, 4763), ovdeznačenja onoga što je poslednje u duhovnoj istini, što je u ovome stanju Josip, jerJosip je ovde duhovno prirodno dobro (br. 4988, 4992). Da je ovo duhovnoprirodno dobro sa kojim je istina prirodna ne duhovna želela da se poveže, jasnoje iz niza stvari u unutrašnjem smislu. 2. Ali šta to obuhvata i znači kada se kaže daistina prirodna ne duhovna želi da se poveže sa duhovnom prirodnom istinom, toje danas misterija, uglavnom stoga što malo ko želi da zna šta je duhovna istina iistina ne duhovna; oni su tako daleko da to žele tako da nisu ni voljni da o tomečuju reč duhovno, jer ih kod same reči hvala neraspoloženje pomešano s tugom,tako da im je i sama reč mrska pa je odbacuju. Da je tako, bilo mi je pokazano.Dok sam razmišljao o tome, pokazali su se neki duhovi iz Hrišćanskog sveta, koji subili dovedeni u stanje u kome su bili kada su bili u svetu; ne samo da su osećalitugu kod samog pomena reči o duhovnom dobru i istini, nego su osećali i gađenje,pa su rekli da osećaju kao da će povraćati. Ali mi je bilo dato da im kažem da je

azlog tome bio u tome što im je um bio usmeren samo na zemaljske, telesne, isvetske stvari; jer da kada je čovek uvučen u ovakve stvari, tada mu se gade onestvari koje se odnose na nebo; i da su posećivali mesta bogoštovanja gde sebesedila Reč, bez ikakve želje da saznaju nešto o nebu, nego iz neke druge željekoju su stekli u detinjstvu. To jasno pokazuje karakter Hrišćanstva u naše dane. 3.Uopteno govoreći, uzrok je u tome je to, što Hrišćanska Crkva besedi danas osamoj veri a ne o ljubavi ka bližnjemu, a to znači samo o doktrini a ne i o životu; akada se ne besedi o životu, čovek ne stiče ljubav prema dobru, pa stoga niosećanje za istinu. Stoga je to suprotno onome što ljudi vole u životu, pa tako nečuju ništa o nebu nego ono što su čuli u detinjstvu. 4. Međutim, činjenica je da jerazlog da čovek postoji na ovome svetu to, da se preko svoga rada ovde pripremiza ono što je u nebu, jer život u ovome svetu traje samo trenutak u upoređenju snjegovim životom posle smrti, jer je taj život večit. Ali malo je takvih koji veruju dapostoji život posle smrti; pa je to i razlog da njima nebeske stvari nisu zanimljive.Ali ja svečano izjavljujem da je čovek odmah nakon smrti u drugom životu, i da senjegov život tamo nastavlja, i da je istoga karaktera kakav je bio u ovome svetu.To mogu da ustvrdim, jer to znam. Jer razgovaram s onima posle smrti s kojimasam se poznavao u životu tela, pa to znam iz živog iskustva, kada sam saznaokakva ih sudbina očekuje,a to je sudbina koju su zaslužili u životu tela; ali takviljudi ne veruju ni ovo. Ali na šta se misli pod istinom prirodnom ne duhovnom kojaželi da se poveže sa duhovnom prirodnom istinom, a što je označeno hvatanjemJosipove haljine, biće pokazano uskoro u onome što sledi.5007. Govoreći, Lezi sa mnom. Ovo označava da je cilj bio povezivanje, što je jasnoiz značenja lezi sa mnom, a to je povezivanje br. 4989,5001); ovde je ciljpovezivanje, li namera da se povežu.5008. Ali on ostavi joj haljinu u ruci. Ovo označava da je odneo ono poslednje uistini (ultimum veri), vidi se iz značenja ostaviti u ruci, naime, u njenoj moći, jer jeruka sposobnost ili moć (br. 878, 3091, 3387, 3563, 4931 do 4937); a njenohvatanje haljine znači oduzimanje; i iz značenja haljine, to jest, poslednjeg u istini(br. 5006). Da istina prirodna ne duhovna želi da se poveže sa duhovnomprirodnom istinom, ali da ova oseća odbojnost prema takvom povezivanju, i da jezbog toga ostavila to poslednje u istini, ili pretrpela da joj se to uzme, to se može

azumeti samo ako se to objasnim nekim primerom. Ali neka se prvo vidi šta jeistina prirodna ne duhovna, a šta je duhovna prirodna istina (br. 4988, 4992), i dapostoji privlačnost u onim stvarima koje su poslednje u istini, ali da nemapovezivanja. 2. Ali kao što je pre rečeno, objasnimo to primerima, pa neka ovobude prvi. Istina je prirodna ne duhovna da treba činiti dobro siromasima,udovicama, i siročadima, i da je njima činiti dobro ljubav prema bližnjemu koja jenaređena u Reči. Ali istina ne duhovna, to jest, oni koji su u istini ne duhovnoj,pod siromasima, udovicama, i siročadima podrazumevaju one koji se takonazivaju u običnom govoru; dok je duhovna prirodna istina, to jest, oni koji su uovoj istini, oni to zaista priznaju, ali ovo značenje siromaha, udovica i i siročadi,postavljaju na poslednje mesto; jer oni kažu u svome srcu da među siromašnimaima i takvih koji žive najgorim životom, koji se ne plaše ni Boga ni ljudi, i koji bisrljali u svaku zloću da se ne plaše (kazne); pored toga, da u Reči siromasioznačavaju one koji su duhovno siromašni, a to su oni koji priznaju u srcu da posamima sebi nemaju ni istine ni dobra, nego da im je to sve dato slobodno; isto jetako i sa udovicama sirotama, s razlikom u njihovim stanjima. Ovaj primer jasnopokazuje da činiti dobro siromasima, udovicama i siročadima, pod tim imenima,da je to poslednje u istini onima koji su u duhovnoj prirodnoj istini; i da je ovaistina kao haljina, koja pokriva unjutarnje stvari. Tako isto, jasno je da ovoposlednje u istini (ultimum veri), i da ovo imaju oni koji su u prirodnoj neduhovnoj istini, ali da i pored toga nema povezivanja, samo privlačnosti. 3.Uzmimo kao primer da treba činiti dobro bližnjemu. Oni koji su u duhovnojprirodnoj istini smatraju svakoga bližnjim, ali svakoga u drugom pogledu istepenu; oni u srcu kažu da su najviše bližnji oni koji su u dobru (koji su dobri) ikojima treba činiti dobro; ali onima koji su u zlu (koji su zli), da su i oni bližnji, alida se njima čini dobro onda kada ih se kažnjava u skladu sa zakonima, jer se na tajnačin oni mogu popraviti; a na taj način, sprečava se da čine zlo dobrima svojimdelima ili svojim primerom. Međutim, oni u crkvi koji su u istini prirodnoj neduhovnoj, i oni kažu da je svako bližnji, ali oni ne priznaju stepene i razlike; stogaako su u prirodnom dobru, oni čine dobro svakome ko izaziva njihovo sažalenje,tako da čine dobro češće zlima nego dobrima, jer svojom prepredenošću zli znajukako da izazovu njihovo sažalenje. I ovaj primer jasno pokazuje da se oni koji su uduhovnoj prirodnoj istini i oni koji su u istini prirodnoj ne duhovnoj, da se oni

slažu u onome što je poslednje u istini (ultimum veri) (prim. prev. poslednje u istinisu sama spoljašnja dobra dela koja su slična); ali nema povezivanja među njima,nego postoji samo privlačnost (afinitet), jer svaki od njih podržava bližnjega iljubav ka bližnjemu iako to čine u skladu s raznim idejama i u različitom smislu. 4.Uzmimo i sledeći primer. Oni koji su u duhovnoj prirodnoj istini kažu, u opšte, daće siromašni i nevoljni naslediti nebesko carstvo. Samo, to je za njih poslednjaistina (prim.prev. ono što je poslednje u istini, koja u sebi ima više stupnjevasavršenstva), jer gledano iznutra, oni smatraju da su siromašni oni koji su takvi naduhovan način, i da su to oni na koje se misli u Reči da će naslediti carstvonebesko. Ali oni u crkvi koji su samo u prirodnoj ne duhovnoj istini, oni smatrajuda nebesko carstvo mogu da naslede samo oni koji su na svetu siromašni i kojižive u bedi, i koji više pate nego ostali; oni smatraju da bogatstvo, položaji udruštvu, kao i svetske radosti, da to udaljava čoveka od neba. I ovaj primerpokazuje da se oni slažu u onome što je poslednje u istini i šta je priroda njena; alini ovde nema povezivanja, nego samo privlačnosti. 5. Uzmimo još jedan primer.Oni koji su u duhovnoj prirodnoj istini, ti smatraju da su svete poslednje stvari uistini, kao kovčeg i sedište milosti, svećnjak, tamjan, hleb, oltar, i tako dalje, kao ihram, i Aronova odeća, nazvana svetom odećom, posebno oplećak s tablicomproročanstva koja sadrži urim i tumim. Ali u pogledu ove poslenje istini(poslednjem u istini) oni imaju ideju, da ove stvari same po sebi nisu svete, niti daje u njih udahnuta neka svetost, nego da su one svete na reprezentativan način(da one predstavljaju duhovne i nebeske stvari Gospodovog carstva, a u najvišemsmislu, i Samoga Gospoda. Međutim, oni koji su u istini prirodnoj ne duhovnoj, ioni na sličan način ove stvari nazivaju svetima, ali veruju da je ta svetost u njihudahnuta. Iz ovoga je jasno da se ova dva slažu, ali ne povezuju; jer duhovan ičisto prirodan čovek veruju u ovu istinu ali u različitoj formi, jer je njihova ideja otome različita. 6. Uzmimo i ovaj primer. To je poslednja istina (poslednje u istini)duhovnom čoveku da se sve Božanske istine mogu potvrditi pomoću doslovnogsmisla Reči, a oni koji su prosvetljeni, veruju i da se mogu potvrdili i racionalnim iintelektualnim argumentima. Ovu poslednju i opštu istinu potvrđuje i prirodničovek; ali on veruje da je sve istinito što se može potvrditi pomoću Reči, a osobitoon što je on sam utvrdio na taj način. U ovome se oni slažu – da se sve Božanskeistine mogu potvrditi; ali ova se opšta (zajednička) istina posmatra na dva različita

načina. Čisto prirodan čovek veruje da je Božanska istina sve ono što je on sampotvrdio ili čuo da su drugi potvrdili, ne znajući da se obmana može potvrdili istokao i istina, i da obmana, ako je potvrđena, izgleda kao istina, čak i više istinita, jerse tu uvlače i čulne iluzije, koje istinu predstavljaju u svetlosti sveta odvojeno odsvetlosti neba. 7. Ovo jasno pokazuje prirodu poslednje duhovne istine (onoga štoje poslednje u duhovnoj istini) kako je vidi prirodni čovek – da je ona kao haljina; akada se ta haljina odvoji, prirodan i duhovan čovek se nikako ne slažu, jer tadaduhovan čovek nema ništa čime bi se branio od prirodnog čoveka. To je ono što jeoznačeno Josipovim bežanjem i odlaskom pošto je bio ostavio haljinu. jer čistoprirodni čovek ne priznaje unutarnje stvari; pa stoga, kada se spoljašnje stvarioduzmu ili uklone, ova se dva razdvajaju. I štaviše, prirodan čovek naziva lažnimsve ono pomoću čega duhovan čovek potvrđuje poslednju istinu; jer on sam zasebe ne može da vidi da li je ono što je potvrdio zaista istinito, jer se iz prirodnesvetlosti ne mogu videti stvari koje su u duhovnoj svetlosti. Ovo je suprotno redu;ali u skladu je sa redom da se ono što je u prirodnoj svetlosti može videti izduhovne svetlosti.5009. A on pobježe, i otide. Ovo označava da na ovaj način (unutrašnji čovek) nijeimao čime da se brani, što se vidi iz značenja pobeći i otići, kad je ostavio haljinu,to jest, kada je došlo do razdvajanja, to jest, kada više nije bilo ništa zajedničkog;stoga, haljina je poslednje u istini, i da u nije imao više istine kojom se možeodbraniti (vidi upravo gore, br. 5008).5010. A kada ona vidje. Ovo označava opažanje o ovom predmetu, što se vidi izznačenja videti, naime, opaziti (br. 2150,3764,4567,4723): Predmet o kome segovori je razdvajanje do kojega je došlo kada poslednja istina više nije bilapriznata, a što je označeno ostavljanjem haljine u njenoj ruci, kao što je već biloobjašnjeno, br. 5008,5009).5011. Viknu čeljad svoju. Ovo označava obmane, što se vidi iz značenja povikati,naime, obmanu (br. 2240); otuda se povikati odnosi na obmanu. Čeljad (ljudi ukući) u stvarnom smislu su istine od dobra, ali u obrnutom smislu su obmane odzla. Ono što Putifarova žena sada kaže ljudima u kući a kasnije i svome mužu, suobmane, što je očito iz samih reči. Da prirodna istina, koja je ovde žena Putifarova,

kada je poslednja duhovna istina (koja je u svom poslednjem izgledala kao da jebila povezana s njom) bila otrgnuta, može samo da govori obmane, to jest, onošto je suprotno istini, može se videti gore (br. 5008).5012. I reče im govoreći. Ovo označava potstrekivanje, što je očito iz značenja reći,ovde, potstrekavati; jer reći je u unutrašnjem smislu opažanje (br. 2862, 3395,3509), a isto tako i komunikacija (br. 3060, 4131); ovde dakle, pošto se kažepoviče, a kasnije, reče, govoreći, znači ljutitu komunikaciju, to jest, potstrekivanje.5013. Gledajte, doveo nam je čovjeka Jevrejina. Ovo označava slugu, što se vidi izznačenja čovjeka Jevrejina, čime se obiležava sluga (br. 1703), a isto tako i izonoga što je kasnije rečeno, gde je Josip nazvan Jevrejin sluga, ili prosto sluga:sluga Jevrejim koga si doveo dođe k meni (stih 17); to mi je učinio sluga tvoj (stih19). Čovjek Jevrejin ovde znači slugu. Čovjek Jevrejin ovde znači slugu, uglavnomstoga što su oni koji su u istini i dobru prirodnom ne duhovnom, ovdepredstavljeni Putifaromi njegovom ženom; a oni gledaju na duhovnu istinu idobro, ovde predstavljenu Josipom, kao na slugu; jer su oni i u životu i u doktrineu obrnutom redu, jer kod njih Prirodno vlada a Duhovno služi; dok je u skladu saredom da Duhovno treba da vlada a Prirodno da služi¸ jer je Duhovno priorno,unutarnje, i bliže Božanskom; dok je Prirodno posteriorno, spoljašnje, i niže, i višeudaljeno od Božanskog. Iz ovoga se razloga Duhovno u čoveku i u crkvi upoređujesa nebom, i naziva se nebom; a prirodno se upoređuje sa zemljom, i naziva sezemljom. Otuda to da oni koji su duhovni, to jest, u kojima je Duhovnoprevagnulo, izgledaju u drugom životu u svetlosti neba s glavom nagore premaGospodu, a s nogama nadole prema paklu; dok oni koji su prirodni, to jest, oni ukojima je Prirodno prevagnulo, u svetlosti neba izgledaju s nogama nagore, a sglavama nadole, iako tako ne izgledaju u svojoj vlastitoj svetlosti, a koja je varljivajer potiče od zlih osećanja i fantazija u kojima oni žive (br. 1528, 3340, 4214, 4418,4531, 4532). Da prirodni ljudi gledaju na duhovne kao na sebi potčinjene, bilo jepredstavljeno i time što su Egipćani gledali na Jevreje (Hebreje) kao na sluge; jerEgipćani predstavljaju one koji su u prirodnom znanju i koji su stoga prirodni, aHebreji (Jevreji) one koji pripadaju crkvi i koji su relativno duhovni. Pored ostalog,Egipćani su smatrali da su Jevreji tako niski, da im je bilo gadost da sa njima jedu

(Postanje XLIII.32); a i žrtve koje su Jevreji prinosili, bile su njima gadost (IzlazakVIII.26).5014. Da nas sramoti (da se s nama ruga). Ovo označava da se uzdigao, što se vidiiz samoga niza u unutrašnjem smislu, a i iz značenja sramotiti (rugati se), kada sekaže s ljutinom, to jest, da se uzdigao.5015. Dođe k meni, da legne sa mnom. Ovo označava da je (duhovna prirodnaistina) želela da se poveže, što se vidi iz začenja doći, naime, želeti, jer onaj kodolazi sa ciljem, taj želi; i iz značenja leći sa, naime , povezati se (br.4989,5001,5007).5016. A ja povikah iza glasa. Ovo znači da je postojala odvratnost, što se vidi izznačenja povikati iza glasa, naime, govoriti obmanu (br. 5011), u tvrdnji da je onapovikala iza glasa ljudima u kući tražeći pomoć, znači obmanjivati, da je to njojnavodno odvratno.5017. A kad on (Josip) ču . Ovo označava da kada je to bilo opaženo, što se vidi izznačenja čuti, naime, poslušati, a i opažati. Da to znači poslušati, može se videtigore (br. 2542,3869); a da isto tako to znači opažati, jasno je iz same funkcije uha,kao i iz prirode slušanja. Funkcija uha je da prima nečiji govor i da ga predajezajedničkom osetilu, kako bi se opažalo šta druga osoba misli, tako da čuti znači iopažati. Na taj način priroda sluha je da prenosi ono što neko govori iz svojevlastite misli u misao nekoga dugoga, i iz misli u njegovu volju, a iz volje u delo;otuda čuti je poslušati. U jeziku, funkcija čuti nekoga, što je opažanje, razlikuje seod slušati nekoga, što je poslušati. Ove se dve funkcije izvode preko slušanja, jerčovek ne može da saopštava svoju misao, ili svoju volju, ni na koji drugi način; nitipak može da druge ubedi i navede da ovaj posluša razlozima da bi ovaj neštouradio i poslušao da uradi što ovaj hoće. Sve ovo pokazuje krug komunikacije – odvolje u misao, a onda u govor; a iz govora preko uha u tuđu misao i volju. To jerazlog da duhovi i anđeli koji su saobrazni s uhom i sa čulom sluha u VelikomČoveku, da su oni ne samo opažanja nego i poslušnosti (prim. prev. oni se odlikujuposlušnošću). Da su oni poslušnosti, može se videti gore (br. 4652 do 4660); astoga što su polsušnosti, oni su i opažanja, jer jedno povlači drugo.

5018. (Kad on ču) gdje ja vičem. Ovo označava das je to postojala velikaodvratnost, što se vidi iz značenja povikati iza glasa, naime, izraziti odvratnost (br.5016); stoga ovde podigniti glas i vikati označava veliku odvratnost.5019. I on ostavi haljinu svoju kod mene. Ovo označava dokaz da je pokušao dapriđe, što se vidi iz značenja ostavi svoju haljinu, to jest, odnošenjem poslednjeistine (br. 5008); ali ovde se radi o dokazu, jer je haljina u njenoj ruci to pokazivala(to jest, pokazivala poslednju istinu koja je dokazivala da je postojala želja zapovezivanjem), a što je bio dokaz da je pokušao da se približi. Ovo značenje kao dase ne vidi dovoljno jasno, ali se ipak vidi da se to misli pod tim rečima (br. 5028).5020. On pobježe, i otide. Ovo označava da se ipak odvojio, što se vidi iz značenjapobježe i otide, naime, vidi se odvajanje (5009). Ovo su obmane koje je Putifarovažena izgovorila ljudima u kući o Josipu - u unutrašnjem smislu znači da istinaprirodna ne duhovna tako govori o duhovnoj prirodnoj istini (br. 4988,4992,5008).5021. Stihovi 16 do 18. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodardođe kući. A tada mu reče ovako govoreći: sluga Jevrejin, kojega si nam doveo,dođe k meni da me osramoti. A ja povikah iza glasa, te on ostaviv haljinu svojukod mene pobježe. A ona ostavi haljinu njegovu kod sebe, označava da jeposlednja istina (poslednje u istini) bilo zadržano; dok mu gospodar dođe kući,označava da bi moglo da se kominicira s poslednjom istinom; a tada mu rečeovako govoreći, označava govor koji obmanjuje; sluga Jevrejin kojega si namdoveo, dođe k meni, označava nisku stvar; da me osramoti (da mi se ruga),označava da se uzdigao (uzoholio?); a ja povikah iza glasa, označava da kada seopazila velika odvratnost; ostaviv haljinu svoju, pobježe, označava svedočanstvo; ipobježe, označava da je tada došlo do razdvajanja.5022. A ona ostavi njegovu haljinu kod sebe. Ovo označava da je zadržalaposlednje od istine (poslednju istinu), što se vidi iz značenja ostavi njegovu haljinu,naime, zadržati je; i iz značenja haljine, to jest, poslednje istine (br. 5006,5008),koja istina kada se oduzme, duhovni čovek više nema čime da se brani od onih kojisu samo prirodni (br. 5008,5009), a u ovom je slučaju njemu nanešena uvreda: jeršto god da tada kaže duhovni čovek, čisto prirodni ljudi odgovore da ne razumeju,ili da to nije tako. A ako se nešto duhovno pomene, oni to ismevaju ili nazivaju

mističnim; sledstveno, svaka veza je tada među njima prekinuta; a kada je ta vezaprekinuta, duhovni čovek jako pati među onima koji su čisto prirodni; ovo jepredstavljeno time što je Josip bačen u tamnicu, pošto je žena posvedočilahaljinom u prisustvu svoga muža.5023. Dok mu gospodar dođe kući. Ovo označana da bi na taj način moglo da sekomunicira sa prirodnim dobrom, što se vidi iz značenja gospodara, to jest, dobraprirodnog ne duhovnog (br. 4973,4988). Kuća je u unutrašnjem smislu prirodnium, jer prirodni um, kao i racionalni um, je kao kuća; u njoj muž je dobro, ženaistina, kćeri i sinovi su osećanja dobra i istine, a tako iso i dobra i istine odprethodnih kao roditelja; sluge i sluškinje su prijatnosti i spoljašnja znanja kojaposlužuju i koja potvrđuju. Stoga ovde reči dok dođe njegov gospodar kućioznačavaju dok prirodno dobro dođe u svoje obitavalište, gde se istina s njimpovezuje; ali ovde obmana koja ubeđuje dobro da je ona istina, jer dobroprirodno ne duhovno se lako ubedi da je obmana istina, a istina obmana. Izraznjegov gospodar se koristi zato što Prirodno ne duhovno gleda na Duhovno kao naslugu (br. 5013). 2. Da se prirodni um i racionalni um nazivaju kućom, vidi se izsledećih odlomaka: Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvidna mjestatražeći pokoja, i ne našavši reče: da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao. Idošav nađe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorijehod sebe, i ušavši žive ondje; i bude potonje čovjeku onome gore od prvoga. (XI.26do 28). Kuća ovde označava prirodni um, koji se ovde naziva pometen i ukrašenkad u njemu nema dobra i istine, a to su muž i žena; a nema ni osećanja dobra iistine, koja su kćeri i sinovi; niti onoga što potvrđuje, a to su sluge i sluškinje.Čovek sam je dom (kuća), jer prirodni i racionalni um čine čoveka; a bez ovihstvari, to jest, bez dobara i istina i njihovih osećanja i njihovih službi, nema čoveka,nego postoji samo zver. 3. Čovekov um se označava kao kuća kod istogaJevanđeliste: Svako carstvo koje se razdijeli samo po sebi, opustjeće; i dom koji serazdijeli sam poo sebi, propašće (XI.17). i kod Marka: I ako se carstvo samo po sebirazdijeli, ne može ostati carstvo ono; i ako se dom sam po sebi razdijeli, ne možeostati dom onaj. Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti akonaprije jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu oplijeniti. (III.24, 25, 27). Carstvomse označava istina (br. 1672, 2547, 4691), a kućom dobro (br. 2233, 2234, 3720,

4982); kuća označava dobro u uzvišenom smislu. 4. Kod Luke: Kad bi domaćinkuće one znao u koji će čas doći lopov, on bi stražario, i ne bi dao da se potkopakuća njegova (XII.39). Opet: Odsele će biti pet u jednoj kući, tri protivu dva, i dvaprotivu tri: Otac će biti protivu sina, i sin protivu oca; majka protivu kćeri, i kćiprotivu majke (XII.52,53). Ovde se govori o duhovnim borbama u koje će ući oni ucrkvi, kada se otvore unutrašnje ili duhovne stvari u Reči. Kuća označava čoveka ilinjegov um; otac, majka, sin, kći, su dobra i istine i njihova osećanja, a usuprotnom smislu, zla i obmane s njihovim osećanjima, od kojih i sa kojima suborbe. 5. Gospodova zapovest Svojim učenicima: U koju god kuću uđete, najprijegovorite: mir kući ovoj. I ako bude ondje sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako line bude, vratiće se k vama. A u ovoj kući budite, jedite i pijte što u njih ima; jer jeposlenik dostojan svoje plate; i ne prelazite iz kuće u kuću (Luka X.5-7). Ovopredstavlja da oni treba da budu u dobru samom, to jest, u dobru ljubavi kaGospodu i u ljubavi ka bližnjemu, i da ne prelazi ni u šta drugo. (Da je čovek ilinjegov um kuća, može se videti i gore, br. 3538,4973).5024. A tada mu reče ovako govoreći. Ovo označava govor koji obmanjuje (lažljivgovor), što je očito iz onoga što sledi; jer su stvari koje je rekla mužu, laži(obmane).5025. Govoreći, sluga Jevreji kojega si nam doveo, dođe k meni. Ovo označava onunisku stvar, što se može videti iz onoga što je gore rečeno (br. 5013); ali ovdenešto nisko znači duhovnu istinu i dobro, što je ovde Josip, a što prirodnom neduhovnom izgleda niska stvar. Na primer, duhovna istina i dobro traže da čoveknalazi zadovoljstvo u prijatnostima i u počastima ili u odlikovanjima, ali u službikoju vrši za svoju zemlju, i za zajednicu u opšte i posebno, i da nalazi zadovoljstvou svrsi kojoj služi. Čisto prirodan čovek ništa ne zna o ovom zadovoljstvu, i odričeda ono postoji; iako on može da licemerno kaže iste stvari, on posmatrazadovoljstva zbog počasti ovakve vrste samo ako su radi sebe, dok službu premazajednici i opštem dobru smatra slugama; jer on vidi sebe u svemu što čini, azajednicu posle sebe, briniući se za interes zajednice samo ako to njemu služi ukorist. 2. Uzmimo drugi primer. Ako se kaže da korist i svrha čine jednu stvarduhovnom ili ne duhovnom – korist i svrha za opšte dobro, za crkvu, za carstvoBožije, da to čini korist i svrhu duhovnom, a da ako korist i cilj radi sebe i svoje

porodice imaju prevagu nad interesom zajednice, crkve itd, da to čini korist i svrhune duhovnim –ovo će prirodan čovek da potvrdi, ali samo usnama ali ne i u srcu;usnama, stoga što je tako razumeo one koji su ga poučavali, ali ne i srcem zbogtoga što je njegovo razumevanje ove istine uništeno zlim osećanjima. Zbog ovogaon smatra korist i svrhu sebe radi, gospodarem, a korist i svrhu kojom se služizajednici, crkvi i Bogu, slugom; govoeći u srcu: Zar svako nije takav (kao ja)? 3.Jednom rečju, prirodni čovek prezire i odbacuje sve ono što smatra da je odvojenood njega, a ceni i prihvata sve ono što je s njim povezano – ne znajući i ne želećida zna, da je duhovno ceniti svakoga ko je u dobru, kao da je povezan s njim, bezobzira da li je taj njemu poznat ili nije; i da je duhovno smatrati odvojenim odsebe , ko je u zlu ( ko je zao), bilo da je poznat njemu ili nepoznat; jer je na tajnačin povezan s onima koji su u nebu, a odvojen od onih koji su u paklu. Ali stogašto prirodan čovek ne oseća zadovoljstvo iz ovoga (jer ne prima duhovni influks),on to zadovoljstvo smatra sasvim bezvrednim i niskim, i takvim da se ne možeuporediti sa zadovoljstvom koje se uliva preko čula tela i preko zlih osećanja kojapotiču iz ljubavi prema sebi i svetu; a ovo zadovoljstvo je mrtvo jer potiče iz pakla,dok je zadovljstvo od duhovnog inluksa nešto živo, jer dolazi preko neba odGospoda.5026. Da me sramoti (da se ruga sa mnom). Ovo označava da se uzdigao (poneo,uzvisio), što se vidi iz značenja sramotili, rugati se (kao gore, br. 5014).5027. Te se dogodi da ja povikah iza glasa. Ovo označava da kad se opazila velikaodvratnost, što se vidi iz značenja povikati iza glasa, što je velika odvratnost.5028. Ostavi haljinu svoju kod mene. Ovo označava svedočanstvo, što se vidi izreči ostavi haljinu svoju kod mene, to jest, da je pokušao da joj priđe (br 5019).Haljina u unutrašnjem smislu označava istinu, a ostaviti haljinu znači oduzetiposlednju istinu (br. 5008). Ovde to označava svedočanstvo da je bilo došlo dopribližavanja, jer poslednja istina, kada se oduzme, postaje svedok prirodnomčoveku protivu duhovnoga. Da je prirodni čovek naizgled povezan s duhovnimčovekom, može se videti gore (br. 5009)¸ jer kada duhovni čovek objasni (sebi)ovu istinu, različitost postaje vidljiva. 2. Primeri koji su gore (br.5008) dati nekasluže za ilustraciju. I duhovni čovek kao i prirodni kažu da treba pomoći

siromašne, udovice, i siročad; ali duhovni čovek misli da ne treba davati pomoćsiromašnim, udovicama, i siročadima koji su zli, a koji sami sebe nazivajupotrebitim, ali su u stvari bogati, jer oni bi hteli da obmanu pomoću samih imena;pa tako (duhovan čovek) zaključuje da se pod siromahom, udovicom i siročetom uReči misli na one koji su takvi duhovno. A prirodni čovek misli da treba pomagatione koji se tako nazivaju, i da se samo na takve misli u Reči. On se ne pita da li suoni zli ili dobri, ne znajući i ne želeći da zna ko su duhovno takvi. Iz ovoga je jasnoda treba davati pomoć siromašnim, udovicama, i siročadi, i da je to slično kodjednih i kod drugih (kod duhovnih i kod prirodnih ljudi); ali kada se objasni, tada sevidi razlika; a kada dođe do razdvajanja, onda to služi prirodnom čoveku kaodokaz ili svedočanstvo da se duhovan čovek bio približio (prirodnom čoveku?).Otuda on govori lažno protivu duhovnog čoveka, koji sada više nema čime da sebrani. Tako postaje jasno otkuda i u kom pogledu haljina označava dokaz ilisvedočanstvo. 3. Uzmimo i sledeći primer. Duhovan kao i prirodan čovek kaže datreba pomoći bližnjega, i kaže da je svak bližnji; ali misli i to da je svaki čovekbližnji na drugačiji način i u različitom stepenu, i da je davati pomoć zlome u istovreme čkoditi bližnjemu. Prirodan čovek se povezuje s duhovnim u poslednoj istinida treba pomoći bližnjega,kao i u tome da je svaki čovek bližnji; ali prirodan čovekmisli da je onaj koji njemu čini uslugu, da je to bližnji, ne razbirući da li je ovajdobar ili hzao. Iz ovoga je jasno da su oni povezani u poslednjoj istini ali samonaizgled. ali da su u stvari razdvojeni. Pa čim se ta stvar objasni, oni se razilaze. Atada ova poslednja istina (vanjska istina?) služi kao dokaz i svedočnstvo koje služiprirodnom čovedku koji njemu iglda da se s njim poodruguje, a tako je i u drugimslučajevima.5029. I on pobeže. Ovo označava da se tada odvojio, što se vidi iz značenja pobeći ,to jest, odvojiti se (br. 5020), pa stoga nemati više istine da se njome brani (br.5009).5030. Stihovi 19,20. A kad(se dogodi da) gospodar njegov ču riječi žene svoje gdjemu reče: to mi je učinio sluga tvoj, razgnjevi se vrlo. I gospodar Josipov uhvati ga ibaci ga u tamnicu, gdje ležahu sužnji carski, i bi ondje u tamnici. A kad se dogodi,označava novo stanje; kad gospodar njegov ču riječi žene svoje gdje mu reče,označava komunikaciju obmane koja izgleda kao istina; reče mu: to mi je učinio

sluga tvoj, označava potvrđivanje; razgnjevi se vrlo, označava odvratnost odduhovne istine; gospodar Josipov uhvati ga i baci ga u tamnicu, označava upogledu lažnoga govora protivu dobra; gdje ležahu sužnji carski, stanje onih kojisu u obmanama; i bi ondje u tamnici, označava trajanje iskušenja.5031. I dogodi se. Ovo označava novo stanje, što se vidi iz značenja i dogodi se, ilibi, što sadrži nešto novo, ili novo stanje (br. 4979,4987,4999), ovde stanjeduhovnog prirodnog dobra, koje je stanje predstavljeno Josipom, pošto mu je bilaoduzeta poslednja istina, i pošto više nije bilo nikakve povezanosti s istinom idobrom dobra prirodnog ne duhovnog.5032. Kad gospodar njegov ču riječi žene svoje, razgnjevi se vrlo. Ovo označavakomunikaciju obmane koja izgleda kao istina, što se vidi iz značenja čuti riječi,naime, komunicirati (jer slušanje je opažanje, br. 5017), ili biti saopšten; i izznačenja žene, naime, istine prirodne ne duhovne (vidi gore), ali u ovom slučajuobmane. Lažni govor sam označen je rečima koje ona govori njemu (br. 5024).Komunikacija obmane je s dobrom prirodnim ne duhovnim, koje je ovdeoznačeno njegovim gospodarem (br. 5023). Da mu je obmana (laž) izgledala kaoistina, jasno je iz onoga što sledi. 2. Predmet o kome se govori ovde je da se dobroprirodno ne duhovno lako ubedi, i to tako da obmana izgleda sasvim kao istina.Priroda i karakter dobra prirodnog ne duhovnog i onih koji su u ovome dobru jeopisana gore, br. 4988,4992,5008,5013,5023), naime, da su oni pitomi i blagi ponaravi zbog takvoga nasleđa koje im daje tu prednost, to jest, da su kao oni ti kojičine dobro po svojoj prirodi, a ne po svojoj religiji. Jedna je stvar činiti dobro poprirodi, a druga činiti dobro po religije. Čovek u svetu ne može da razlikuje ovedve stvari, jer on nije upoznat s unutarnji stepenima, ali se to razlikuje vrlo jasno udrugom životu, jer su tamo unutarnji stepeni otvoreni, jer se otvara misao,namera, i ciljevi koji se pokazuju pogledu kao usred dana. 3. Na taj sam načinnaučio o prirodi oni koji su u dobru ne duhovnom, i onih koji su u duhovnomdobru. Oni koji su u dobru prirodnom ne duhovnom, dopuštaju da ih svako ubedi,pa ih i zli mogu lako ubediti. Jer su zli duhovi i geniji u njihovom životu,ili uzadovoljstvo svoga života, kada mogu da uđu u zla osećanje bilo koga; a kada uđu,oni ga potstiču na svaku vrstu zla, jer ga tada ubede da je obmana istina. To onirade lako s onima koji su u dobru prirodnom ne duhovnom, ali to ne mogu s

onima koji su u duhovnom dobru, jer ovi iznutra znaju šta je zlo i obmana. Razlogje to što su duhovno dobri, dok su živeli u svetu, primili pouku iz doktrine i njomsu ispunili svog unutrašnjeg čoveka, tako da u njemu može nebo da deluje; dokoni koji su u dobru prirodnom ne duhovnom, dok su živeli u svetu, nisu primilipouku iz doktrine kojom bi ispunili svog unutrašnjeg čoveka, pa stoga kod njih nepostoji plan na kome može da deluje nebo; pa stoga, što god utiče u njih iz neba,prolazi kroz njih, i kada dođe do prirodnog čoveka (u njima), on taj uticaj ne primajer zli duhovi i zle čete odmah to odnesu, ili to uguše, ili izokrenu ili obrate nadrugu stranu. 4. Stoga oni koji su u prirodnom ne duhovnom dobru pate jako udrugom životu, pa se i žale da su među paklenim, iako su, kao što veruju, činilidobro kao i drugi. Ali se njima kaže da su činili dobro kao što to rade pitomeživotinje lišene razuma, i da se nisu starali da nauče o dobru i istini u crkvi; i dapošto nemaju u čemu da prime dobro i istinu u unutrašnjem čoveku, njih anđeline mogu da odbrane; i da su činili mnoga zla koja su im igledala kao dobro.5033. Govoreći: to mi je učinio sluga tvoj. Ovo označava potvrđivanje, što se vidi iznjegovog verovanja da je njegova žena govorila istinu, i što je to bilo takopotvrđeno. Jer žena koja ga je ubedila, bila je istina prirodna ne duhovna, a ovdeje bila obmana. Da dobro prirodno ne duhovno dopušta da se lako ubedi, može sevideti gore (br. 5032). Dobro je poznato da se obmane mogu potvrdili tako daizgledaju istine. To je jasno po krivoverjima (jeresima), i svih njihovih pojedinosti,koje iako sasvim lažne, izgledaju kao istine onima koji su se utvrdili u jeresima. Tose vidi i po onima koji nemaju nikakvu religiju, koji su potpuno ubeđeni protivusvega u crkvi, tako da veruju da crkva postoji samo radi običnih ljudi, kako bi ihdržala u nekoj stegi; koji veruju da je priroda sve u svemu, i da je Božansko takonešto daleko da kao i da ne postoji, i da čovek umire kao što i životinje umiru. Upogledi ovih i sličnih mišljenja, oni koji su u prirodnom ne duhovnom dobru,dopuštaju da budu ubeđeni i da se utvrde lakše od ostalih, jer su kao oni kojinemaju unutar sebe ogledalo, nego samo izvan sebe, u kojima obmane izgledajukao stvarnost.5034. I razgnjevi se vrlo. Ovo označava odvratnost od duhovne istine, što se vidi izznačenja gnjeva, to jest, otsupaja od ljubavi ka bližnjemu (br. 357), stogaodvratnost, ovde odvratnost od duhovne istine, jer se sada govori o njoj. Gnjev

označava odvratnost, zato što sve dok je čovek gnevan prema nekome, on okrećesvoj um od njega; jer se gnev podiže kad god se nešto usprotivi nečijoj ljubavi kasebi , preko koje je od privržen nekome ili nečemu. Kad se povredi ovaprivrženost, čovek postaje ljutit ili gnevan, kao da je nešto izgubljeno iz uživanjanjegovoga života, pa stoga i iz njegovoga života. Ova se tuga okreće u žaljenje, aonda i u ljutnju i gnev.5035. I gospodar Josipov uhvati ga. Ovo ozačava iskušenje koje dolazi odPrirodnog, što se vidi iz onoga što sledi, gde se kaže za Josipa da je bačen utamnicu, čime se opisuje u unutrašnjem smislu iskušenje duhovnog dobra uPrirodnom; i pošto reči Josipov gospodar uhvati ga, sadrže ovo, one to ioznačavaju. Iskušenja ima dve vrste – u pogledu istina i u pogledu dobara.Iskušenja u pogledu istina izazivaju duhovi, ali iskušenja u pogledu dobaraizazivaju geniji. Duhovi i geniji se razlikuju u drugom životu po tome što duhovideluju na intelektualni deo uma, stoga i na ono što se odnosi na veru; dok genijideluju na ono što se odnosi na ljubav. Duhovi su vidljivi, i oni se pokazujugovorom; geniji su nevidljivi, i pokazuju se samo influksom u želje i požude. Udrugom životu oni se drže odvojeno, zli ili pakleni duhovi pokazujući se ispred sobe strane ispod zemlje u nižim oblastima, dok se zli geniji pokazuju ispod zadnjegdela (zadnjice) otraga duboko ispod zemlje. Kao što je rečeno, iskušenja nadistinama izvode zli duhovi, a iskušenja nad dobrima izvode zli geniji. Na sledećimstranicama biće govora o onim iskušenjima koja izazivaju zli duhovi, i ona sesastoje u tome da se govore laži protivu dobra. Ova su iskušenja blaža nego onakoja izazivaju zli geniji, i ona se dešavaju prva (po redu).5036. I baci ga u tamnicu. Ovo označava lažni govor protivu dobra, što se vidi izznačenja baciti u tamnicu, i biti ondje, to jest, biti uveden u iskušenja u vezi salažnim govorom protivu dobra (vidi niže); ali nešto treba reći o iskušenjima. Maloko danas u Hrišćanskom svetu zna otkuda dolaze iskušenja. Onaj koji prolazi kroziskušenja, veruje da su to muke koje dolaze od zala unutar čoveka, koja prvodosađuju, onda izazivaju uznemirenje, i na kraju muče čoveka; ali ne zna da sve torade zli duhovi koji su s njim (kod njega). Razlog da to ne zna je to, što on neveruje da je u društvu duhova dok živi u svetu, te teško da veruje da je ijedan duhpored njega; dok je u stvari čovek, u pogledu svog unutrašnjeg, neprekidno u

društvu duhova i anđela. 2. Do iskušenja dolazi dok je čovek u procesupreporađanja; jer niko ne može da se iznova rodi ako ne prođe kroz iskušenja, anjih izazivaju zli duhovi koji su oko njega. Jer se tada čovek uvodi u stanje zla ukojemu je (sam po sebi), to jest, i stanje zla od kojega se sastoji njegov život; i kadje doveden u to stanje, tada ga pakleni duhovi okruže. Ali kad oni opaze da anđeliiznutra štite čoveka, oni potstiču obmane o kojima čovek misli, kao i zla koja jepočinio, dok ga anđeli iznutra štite. Ovu borbu čovek oseća kao iskušenje, ali toopaža tako nejasno da misli da se radi samo o nekom bezrazložnom strahu; jer ječovek – osobito ako ništa ne zna o influksu – u vrlo zatamnjenom stanju, te neprimećuje ni hiljaditi deo onoga oko čega se zli duhovi i anđeli bore. A tada se vodibitka oko čovekovog spasenja i večnoga života, i ta se bitka vodi u samomečoveku; jer se oni bore polazeći od onoga što je već u samome čoveku. Da jeovako, saznao sam s punom izvesnošću. Čuo sam borbu, i opažao sam influks,video sam i zle duhove i anđele, a ponekad sam o tome s njima i razgovarao. 3.Kao što je rečeno, kroz iskušenja se prolazi uglavnom onda kada čovek postajeduhovan; jer onda on shvata na duhovan način istine doktrine (nauka vere). Čestoje čovek nesvestan ovoga, ali anđeli koji su s njim, oni vide duhovno ono šro je unjegovim prirodnim stvarima; jer je tada unutarnje njegovog um otvoreno premanebu. To je razlog da je čovek koji je bio iznova rođe, među anđelima posle svogživota u svetu, i tamo i vidi i opaža duhovne stvari koje su mu ranije izgledaleprirodne. Stoga kad je čovek u takvom stanju ,to jest, kada je u iskušenju, i kadaga napadaju zli duhovi, tada anđeli mogu da ga brane, jer postoji plan (polje,platforma?) na kojoj mogu a deluju; jer oni utiču na ono što je u njemu duhovno,a preko ovoga i na ono što je prirodno. 4. Ali kada se poslednje istine povuku, ikada čovek nema čime da se brani protivu onih koji su prirodni (br. 5006, 5008,5009, 5022, 5028), on tada prolazi kroz iskušenja i tada ga zli duhovi optužuju – akoji su čisto prirodni – da je lažno govorio protivu dobra; kao na primer,da jemislio da treba pomagati bližnjega (bez obzira kakav je), i da ga je zaista ipomagao delom, a da sada tek zna da su bližnji samo oni koji su u istini i u dobru,a ne oni koji su u zlu i u obmani i oni koji se ne mogu popraviti; stoga pošto više neželi da pomaže zle, a želeo bi da ih kazni kako bi se popravili i kako bi tako zaštitioone dobre, sada ga (zli duhovi) optužuju da govori laž, jer da ne misli ono štogovori. 5. Uzmimo još jedan primer. Zato što je čovek postao duhovan, on više ne

veruje da je sveto i pobožno davati manastirima ili crkvama koje imaju velikobogatstvo; a pre nego je postao duhovan, on je mislio da je to sveto i pobožno;stoga ga oni (zli duhovi) optužuju da je bio u obmani, ali i potstiču i ohrabruju onošto je ranije mislio da je sveto i pobožno, ali optužujući ga u isto vreme za delakoja je tada činio. Tako postupaju u bezbroj drugih slučajeva, za koje ovi služe kaoilustracija. Ovi duhovi najviše ulaze u osećanja koja je čovek ranije imao, i oni ihpodbadaju, kao što to rade i sa lažnim i zlim stvarima koje je nekad mislio i činio;na taj način, oni ga uvode u nepotreban strah, sumnju, a nekad i u očajanje. 6. Toje izvor duhovnih nemira, i takozvanih mučenja savesti. Zbog influksa ikomunikacije (s duhovnim svetom), ove stvari čoveku izgledaju kao da su u njemu.Onaj ko zna i veruje ono što je gore rečeno, može da se uporedi sa čovekom kojisebe vidi u ogledalu, i koji zna da to nije on koji se tamo pojavljuje, ili koji je nadrugoj strani od njega, nego da je to samo njegova slika; dok onaj ko ne zna ovo, ine veruje ovo, može se uporediti sa čovekom koji sebe vidi u ogledaju i misli da jeta slika on sam, a ne samo njegova slika.5037. Biti bačen u tamnicu i biti držan u njoj , označava biti uveden u iskušenjazbog lažnoga govora protivu dobra, jer se cela ta oblast ispod stopala i okolonaziva tamnicom za one koji su bili u lažnim načelima, a koji su imali dobrenamere. Oni se ne mogu primiti u nebo sve dok ne odbace lažna načela kao iuživanja koja su ih pratila. U ovom oblastima, oni se uvode u iskušenja. Zato što selažna načela i zadovoljstva koja ih prate, ne mogu odbaciti osim preko iskušenja.Mesto gde su oni, ili radije stanje u kome su, naziva se tamnica, a sama mestapojedinačn, nazivaju se jame. O pustošenjima u drugom životu, vidi šta je gorerečeno (br. 698, 699, 1106-1113, 2699, 2701, 2704). Oni koji trpe u iskušenjimanazivaju se sužnji (u lancima, vezani) – ne da su vezani u lance, nego da nemajuslobode u pogledu njihovih ranijih misli i osećanja. 2. Takvi su oni na koje se misliu Reči pod vezani ili sužnji, kao i ni u tamnici, kao što je jasno iz drugih odlomaka uReči, kao kod Isaije: Ja Jehova dozvah te u pravdi, i držaću te za ruku, i čuvaću te, iučiniću te da budeš zavjet narodu, i vidjelo narodima. Da otvoriš oči slijepcima, daizvedeš sužnja iz zatvora i iz tamnice koji sjede u tami. (XLII.6,7). Ovo se kaže oGospodu i o Njegovom dolasku. Ovde otvoriti oči slijepcima, i izvesti sužnja iztamnice i koji sjede u tami u zatvoru, odnosi se na one koji ne znaju šta je dobro i

istina, ali žele da znaju i da ga usvoje; ali u izvornom jeziku, za zatvor se koristidruga reč. 3. Opet: Sav je narod (mladi ljuidi)) oplijenjen i potlačen, svi su kolikipovezani u pećinama i sakriveni u tamnicama; nema nikoga da ih izbavi (XLII.22).Mladići su u unutrašnjem smislu istine vere, za koje se kaže da su povezani upećinama i sakriveni u tamnicama, i da su postali plijen (oplijenjeni), kada se oneviše ne priznaju, Opet: I u to će vrijeme pohoditi Jehova na visini vojsku visoku i nazemlji sve careve. I sakupiće ih kao što se sakupljaju sužnji u jamu i biće zatvoreniu tamnice, i poslje mnogo vremena biće pohođeni. (XXIV.21,22). Sakupljei sužnji ujamu su oni koji su u pustošenjima ili oni koji su u iskušenjima. 4. Opet: Šta ćetečiniti u dan pohođenja i pogibli koja će doći iz daleka? Kome ćete pribeći zapomoć? Da se ne bi unizila među robljem i među pobijene pala? Kod svega nećese odvratiti gnjev njegov. (X.3,4). Unižena među robljem označava pakao koji jeispod mesta pustošenja; a pobijeni označavaju oni koji su u sebi iskorenili istinevere lažnim načelima, a u manjoj meri su to probodeni, o kojima gore (br. 4503).5. Kod Zaharije: Jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Jerusalima konje; i istrijebićuluk ubojiti; i on će kazivat i mir narodima, i vlast će mu biti od mora do mora, i odrijeke do krajeva zemaljskih. A ti, da za zavjeta tvojega pustiš sužnje iz jame gdjenema vode. Vratite se ka gradu, sužnji, još ti i danas javljam da ću ti platitidvojinom (IX.10 do 12). Pustiti sužnje iz jame odnosi se na one koji su upustošenjima i na one koji su u iskušenjima. Da se mesta pustošenja nazivajujamama, može se videt goree (br. 4728,4722). Kod Davida: Jehova čuje nevoljne, ine prezire sužnja (Psalam LXIX.33). Opet: Neka uzdah sužnja dođe preda te(Psalam LXXIX.11). Opet: Što si prinikao sa svete visine svoje, Jehova pogledao sneba na zemlju. Da čuje uzdisanje sužnjevo, i da odriješi sinove smrtne (sinovesmrti) (Psalam CII.19,20). Ovde one koje treba odriješiti su oni koji su upustošenjima. Kod Isaije: Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Jehova pomaza dajavljam dobre vijesti krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasimzarobljenima slobodu i sužnjima da se otvori tamnica, Da oglasim godinu milostiJehovine, i dan osvete Boga našega, da utješim sve žalosne. (LXI.1,2). 6. KodDavida: Čini pravdu onima, kojima se čini krivo; daje hranu gladnima. Gospoddriješi vezane. Gospod otvara oči slijepcima, podiže oborene, Gospod ljubipravednika, Gospod čuva došljake, pomaže siroti i udovici, a put bezbožničkiprevraća (Psalam CXLVI.7-9). Sužnji označavaju koji su u pustošenjima i u

iskušenjima zbog obmana. Iz ovih odlomaka jasno je šta je označeno kod Matejepod sužnji i oni u tamnicim kao i pod gladni i žedni, i došljaci: Tada će reći caronima s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega: primite carstvo koje vamje pripravljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; ožednjeh, inapojiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah i odjenuste me; blolestan bijah, iobiđoste me; u tamnici bijah, i dođoste k meni. (XXV.34-36). o kojima vidipredgovor ovome poglavlju (br. 4954-4958).5038. Mjesto gdje ležahu sužnji carski. Ovo označava stanje u kojemu su oni kojisu u obmanama, kao što se vidi iz značenja mjesta, naime, stanje (br. 2625, 356,3378, 4321, 4882); i iz značenja carski sužnji, naime, oni koji su u obmanama, apošto su u obmanama, to su i u pustošenjima dok se preporađaju u svetu prekoiskušenja; jer iskušenje je pustošenje onoga što je obmnana, a u isto vremepotvrđivanje onoga što je istinito. Oni se nazivaju carski sužnji, jer car je uunutrašnjem smislu istina (br. 1672,1728,2015,2069,3009.3670,4575,4789,4966),a njegovi sužnji su stoga oni koji su u obmanma. Pored toga, mesta gde su držanicarski sužnji nazivala su se jame; stoga Josip kaže: Jer su me ukrali iz zemljeHebrejske, a ovdje nisam ništa učinio da me bace u ovu jamu (Postanje XL.15).Dajama označava mesto pustošenja, može se videti gore (br. 4728,4744).5039. I bi ondje u tamnici. Ovo označava trajanje iskušenja, što se vidi iz značenjatamnice, to jest, pustošenja, kao i iskušenja (br. 5036,5037); i iz značenja bitiondje u, to jest, trajanje.5040. Stihovi 21-23. Ali Jehova bješe s Josipom, i raširi milost svoju nad njim, iučinje te omilje tamničaru. I povjeri tamničar Josipu sve sužnje u tamnici. Itamničar ne nadgledaše ništa što bješe u Josipovoj ruci, jer Jehova bješe s njim; išto god činjaše, Jehova vođaše u napredak. Ali Jehova bješe s Josipom, označavada je Božansko bilo unutar njega; i raširi milost svoju nad njim, označava Božanskuljubav u svim stvarima; u učinje te omilje tamničaru, označava olakšanje kaoposledicu; i tamničar povjeri Josipu sve sužnje u tamnici, označava da je On iznadsvih obmana; i tamničar ne nadgledaše ništa što je bilo u Josipovoj ruci, označavada On Sam upravlja istinom; jer Jehova bješe s njim, označava da je Božansko bilo

milost nad njim; ovime se u najvišem smislu misli na to, da je Božanska ljubav usvim stvarima. Jer Božanska milost je samo Božanaska Ljubav prema svima koji suutonuli u nevolje (br. 1049,3063,3875), to jest, prema onima koji su u iskušenjima;je ovi su u nevoljama na koje se uglavnom misli u Reči.5043. I učini te omilje glavnom tamničaru. Ovo označava olakšanje kao posledicu,što se vidi iz značenja omiliti, name, primiti utehu s nadom; i iz značenja glavnogtamničara, naime, prve istine (vidi sledeći paragraf); i iz značenja tamnice, naime,pustošenja obmane, i iskušenja koje sledi (vidi gore, br. 5038,5039).5044. I predade (Josipu) glavni tamničar. Ovo označava istinu koja upravljastanjem iskušenja, vidi se iz značenja glavni, što je prva istina, pa stoga vladajućaistina (o kojoj uskoro); i iz značenja tamnice, što je pustošenje obmane, i iskušenjekoje sledi (br. 5038,5039,5043). Na šta se misli pod vladajućom istinom, treba dase kaže. Kod svih koji prolaze kroz iskušenja, u njih utiču istine od Gospoda, kojevladaju i upravljaju njihovim mislima i koje ih podržavaju kad god ovi padaju usumnje, pa i u očajanje. Ova upravljajuća (vladajuća) istina je onakva kakvu sunaučili iz Reči ili iz doktrine, a koju su u sebi potvrdili. I ostalih se istina tada čovekpriseća, ali ove ne upravljaju onim što je najdublje u njihovom umu. Povekad sevladajuća istina ne pokazuje jasno razumu, ali leži skrivena u tami, ali i pored togaona upravlja; jer se Božansko od Gospoda u nju uliva, i drži um u njoj, pa stogakada se pokaže u svetlosti, osoba u iskušenju prima utehu i oseća olakšanje. 2. Alito nije sama ta istina, nego je to njeno osećanje, preko kojega Gospod upravljanad onim ko je u iskušenjima; jer Božansko se uliva samo u osećanja. Istina koja jeusađena i ukorenjena u čoveku, ona je usađena i ukorenjena preko osećanja, anikako bez osećanja; a istina koja se usadi preko osećanja, tu ostaje, i na nju sepotseća čovek uz pomoć osećanja; i kada se na nju potseti, ona daje stabilnostosećanju koje se s njom povezuje, a to je čovekovo uzvratno osećanje. Pošto jeovakav slučaj s iskušenjem, stoga se ne dopušta da neko uđe u iskušenje prezreloga doba, kada je već usvojio neke istine koje će njime upravljati; inače bi pao,pa bi njegovo potonje stanje bilo gore od prvašnjeg. Iz ovoga se može videti na štase misli pod vladajućom istinom pri iskušenjima, i što je označeno glavnimtamničarem. 3. Glavni (tamničar) označava prvu (primarnu) istinu, jer car uunutrašnjem smislu oznčava samu istinu (br. 1672, 1728, 2015, 2069, 309, 3670,

4575, 4581, 4789, 4966), otuda glavni ili knezovi ili prinčevi, pošto su sinovi carevi,označavaju prve (glavne) stvari te istine. Da prvi (prvaci) imaju ovo značenje,može se videti u br. 1482,i 2089, ali pošto to tamo nije dokazano drugimodlomcima u Reči, ovde će neki biti navedeni. Kod Isaije: Dijete nam se rodi, Sinnam se dade, kojemu je vlast naramenu i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog silni,otac vječni, knez mirni. Bez kraja će rasti vlast i mir naprijetolju Davidovu, i ucarstvu Njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada do vijeka. To ćeučiniti revnost Jehove nad vojskama (IX.6,7). Ovo se kaže o Gospodu. Vlast naramenu je sva Božanska istina u nebima od Njega; jer se neba dele postarešinstvu (poglavarstvima) u skladu s istinama od dobra, otkuda se i anđelinazivaju starešinstvima (poglavarstvima). Mir je stanje blaženstva u nebima, kojedeluje na dobro i istinu u najdubljem stepenu (br. 370); otuda se Gosood nazivaknezom mira (knez mirni), pa se kaže da će bez kraja rasti vlast i mir do vijeka. 4.Kod istoga proroka: Doista, knezovi su Soanski bezumni, i savjet mudrijehsavjetnika Faraonovih lud je. Kako možete govoriti Faraonu: ja sam sin mudrijeh,sin starijeh careva? Poludješe knezovi Soanski, prevariše se knezovi Nofski;prelestiše Egipat glave (kamenovi od ugla) plemena njegovijeh. (IXX.10,13).Ovo se govori o Egiptu, što oznčava spoljašnje znanje crkve (br. 4749), to jest,prirodne istine, koja je poslednja u redu (istina); stoga se Egipat ovde naziva glave(kamenovi od ugla) plemena, jer plemena su sve stvari istine u jednom skupu (br.3858,3862,3939,4060). Ali u ovome odlomku Egipt je spoljašnje znanje kojeizokreće istine crkve, stoga istine koje su poslednje u redu a koje su izokrenute, ato su knezovi Soanski i knezovi Nofski. On sebe naziva sinom careva starijeh,jerspoljašnja znanja Egipta potiču od Drevne Crkve. Same istine su označenecarevima, kao što je gore pokazano, dok su istine Drevne Ctrkve označene sacarevi od davnina. 5. Opet: Ali Asur (Asirija) neće tako misliti, i srce njegovo nećetako suditi, nego mu je u srcu da zatre i istrijebi mnoge narode. Jer će reći: knezovimoji, nije su li svi carevi? (X.7,8). Asur označava mudrovanjwe (rezonovanje) oistinama Božanskim, od čega postaju obmane, a to su izokrenuta mudrovanja (br.1186). Tako izokrenute istine, izledaju kao prave istine kroz umovanje, a te suoznačene njegovim rečeima, Knezovi moji, nijesu li svi carevi? Da je Asurmudrovanje, i da su knezovi koji su carevi glavne obmane za koje se veruje da su

prave istine, ne može da se vidi i veruje sve dok se um drži istorijskog značenjaslova, i ako poriče da ima nešto sveto i univerzalno u Božanskoj Reči pored onogašto se pokazuje u slovu; dok u unutrašnjem smislu, Asur označava, u Reči, samorazum i murovanje, a carevi i knezovi glavne stvari u istini. U nebu se ništa ne znao Asuru, a anđeli odbacuju ideju cara i kneza; a kada oni to opaze u čoveku, oni toprenose Gospodu, i opažaju ono što dolazi od Gospoda i što je u Gospodovomnebu, a to su Božanske istine od Božanskog dobra. 6. Opet: I Asirac će pasti odmača ne čovječjega i mač ne čovječji poješće ga, i bježaće ispred mača.......imladići njegovi će plaćati danak I knezovi će se njegovi prepasti odzastave...(XXXI.8,9). Ovo se kaže za Egipat, koji je spoljašnje znanje crkveizokrenuto. Umovanja o spoljašnjim znanjima i Božanskim istinama, od kojihdolazi do izokretanja i falsifikovanja, je Asirac, a ove izokrenute istine su knezovikoji će bježati ispred mača ispred obmana koje se bore i istina koje pustoše )br.799,4499). Opet: Jer će vam sila Faraonova bii na sramotu i zaklon pod sjenomEgipatskom na porugu. Jer knezovi njegovi biše u Soanu i poslanici njegovi dođošeu Hanes. (XXX.3,4). knezhovi Soanski označavaju istine falsifikovane, to jestobmane,kao gore. 7. Opet: Nego će je naslijediti gem, sova i gavran naseliće se unjoj. Plemiće njezine zvaće da caruju, ali neće biti ni jednoga, i svi će knezovinjezini otići u ništa. (XXXIV.11,12). gem (pelikan) sova i gavran označavaju raznevrste obmana koje se pojavljuju kada se ne drži do Božanskih istina u Reči. Opet:Za to ću izbaciti knezove iz svetinje, i daću Jakova u prokletstvo i Izrailja u sramotu(XLIII.28). Izbacici knezove iz svetinje označava profane svete istine; iskorenjivanjeistine iz spoljašnje i unutrašnje crkve označeno je sa davanjem Jakova uprokletstvo i Izrailja u sramotu ; da je Jakov spoljašnja crkva, a Izrailj unutrašnja,može se videt gore (br. 4286). 8. Kod Jeremije: Tada će ulaziti na vrata gradacarevi i knezovi, koji sjede na prijetolu Davidovu, na kolima i na konjima, oni iknezovi njihovi (XVII.25).Onaj ko razume Reč u istorijskom smislu, ne može da vidi da je tu nešto sadržanoviše nego da će carevi i knewovi ući na gradska vrata, i da se ovde govori otrajanju carstva. Ali onaj ko zna šta je označeno gradom, carem, knezovima,Davidovim perijestolom, i kolima i konjima, u unutrašnjem smislu, taj vidi duboke isvete stvari u ovome. Jer grad ili Jerusalim označava duhovno carstvo Gospodovo

(br. 2117,3654); carevi označavaju Božanske istine (gore pokazano); knezovi,vodeće stvari u istini; Davidov prijestol, Gospodovo nebo (br. 1888), kola i konji ,duhovno razumevanje crkve (br. 2760,2761,3217). 9. Opet: Mač na Haldejce,govori Jehova, i na stanovnike Vavilonske i knezove njegove i na mudrace njegove.Mač na laže njegove , i poludjeće; mač na junake njegove, i prepašće se. Mač nakonje njegove, i na kola njegova i na svu mješavinu koja je usred njega, i postaćekao žene. Mač na blago njegovo i razgrabiće se. (L.35-37). Mač označava istinukoja se bori protivu obmane, i obmanu koja se bori protiv istine i koja je pustoši(br. 2799,4499); Haldejci označavaju one koji profanišu istine; stanovniciVavilonski, one koji priofanišu dobro; (br. 1182, 1283, 1295, 1304, 1307, 1308,1321, 1322, 1326, 1327); knezovi označavaju obmane koje su ovakvim ljudimavodeće istine; konji, intelektualno crkve, a kola, doktrine crkve; dok su pustošenjaoznačena mačem protivu konja i kola. 10. Opet: Kako obastrije Jehova oblakom ugnjevu svome kćer Sionsku! svrže s neba slavu Izrailjevu, i ne opomenu sepodnožja nogu svojih i dana gnjeva svojega! Jehova potr nemilice sve stanoveJakovljeve, razvali u gnjevu svome sve gradove kćeri Judine, i na zemlju obori,oskrvni carstvo i knezove njegove. Utonuše u zemlju vrata njezina, polomi i potrprijevornice njezine; car njezin i knezovi njezini među narodima su; zakona nema,i proroci njezini ne dobijaju utvare od Jehove (Plač II.1,2,9). Kćer Sionska i Judinaoznačava nebesku crkvu, ovdecrkvu razorenu; carstvo, istinu nauka (br.2547,4691); car. istinu samu; knezovi, njene glavne (stvari). 11. Opet: Koža nampocrnje kao peć od ljute gladi. Sramote žene na Sionu i djevojke po gradovimaJudinijem. Knezove vješaju svojim rukama; ne poštuju lica staračkoga. (PlačV.10.12). Knezove vješaju svojim rukama označava da su istine profanisane, jervešanje predstavlja prokletstvo profanacije; i zbog ove reprezentacije, bilo jezapoveđeno da oni koji budu preljubočinili za Baal-peorom i klanjali se njegovimbogovima, da knezovi budu obešeni pre izlaska sunca (Brojevi XXV.1.4); jer ići zaBaal-peorom, i klanjati se njegovim bogovima, to je bilo profano bogoštovanje.Kod Jezikilja: Car će tužiti, a knezovi će se obući u žalost, i ruka narodu zemaljskomdrhtaće; i učiniću im po sudovima njihovijem; i poznaće da sam ja Jehova. (VII.27).Car ovde na sličan način označava istinu u opšte, a knezovi, njene glavne stvari.12. Opet: I knez koji je među njima noseći na ramenu po mraku će izaći; oni ćeprokopati zid da iznesu; oni će pokriti lice svoje da ne vidi zemlje očima (XII.12).

Knez ovde ne znači kneza, nego istinu crkve, kao što se vidi; kada se za nju kažeda će biti nošena na ramenu po mraku, to znači da ona treba da se svrsta uobmane, jer mrak znači obmanu; pokriti lice znači da istina ne treba da se vidi (daje zemlja crkva, može se videti gore, br. 662, 1066, 1068, 1262, 1413, 1607, 1733,1850, 2117, 2117, 2118, 2928, 3355, 4447, 4536), Kod Osije: Sinovi Izrailjevisjedaće mnogo dana, nema cara, ni kneza, ni žrtava, ni stuba, ni efoda, ni terafima(III.4). 15. Kod Davida: Sva je ukrašena kći careva iznutra; haljina joj je zlatomiskićena. U vezenoj haljini vode je k caru; za njom vode k tebi djevojke, drugenjezine. Vode ih veselo i radosno, ulaze u dvor carev; mjesto otaca tvojih bićesinovi tvoji, postavićeš ih knezovima po svoj zemlji (Psalam XLV.13-16). Kći carevaje Gospodovo duhovno carstvo, koje se naziva Njegovim duhovnim carstvom zbogGospodove Božanske istine, koja je ovde opisana haljinom vezenom i ukrašenomzlatom i vezom; sinovi su istine toga carstva, koje potiče od GospodovogBožanskog, koje treba da budu knezovi, to jest, glavne istine. Knez zajedno saobiljem Novoga Jerusalima i nove crkve opisuje se kod Jezikilja (XLIV.7,8,17;XLVI.8,10,12,16,18, XLVIII.21), označava u opšte istinu koja je od GospodovogBožanskog; jer Novi jerusalim i nova crkva su u nebu i na zemlji, a koji su opisanipredstavama kao što su one koje se nalaze u drugim delovima Reči.5045. I povjeri (dade) Josipu u ruke sve sužnje koji bijahu u tamnici. Ovo označavada je Njemu data vlast nad svim obmanama, to jest, da je to glavna istina kojaupravlja iskušenjima, kao šo se vidi iz značenja povjeri dade Josipu u ruke , to jeststavljajući to pod njegovu moć, jer ruka znači moć (br.5008), što znači da je todolazilo od Njega . Josip označava u unutrašnjem smislu Gospoda, kao što je čestopokazano; i iz značenja sve sužnje u tamnici, a što su istine od Njega kojeupravljaju obmanama u iskušenjima; a to znači da su istine preko kojih se upravljaobmanama u iskušenjima, da su od Njega. Ovde, i u onme što sledi do krajapoglavlja, predmet o kome se govori je, u unutrašnjem smislu, Gospod, kako jeupravljao Svojm vlastitom moći u iskušenjima, to jest, kako je savladao paklove, itako proslavio Svoje Ljudsko, to jest, učinio ga Božanskim u Sebi, što se moževideti gore (br. 1616,1749,4286,5005). To je vidljivo iz mnogih odlomaska u Reči,kao iz ovoga kod Jovana: Za to me Otac ljubi što ja dušu svoju polažem da je opetuzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam

položiti je, i vlast imam uzeti je ponovo. Ovu sam zapovijest primio od Oca(X.17,18). Da je patnja na krstu bila poslednje iskušenje i da je kroz nju Gospodpotpuno proslavio Ljudsko u Sebi, to jest, da ga je učinio Božanskim, jasno je izmnogih odlomaka u Reči (vidi, na primer, Jovan XIII.31,32; XVII.1,5; Luka XXIV.26).5046. I što god je ondje trebalo učiniti, on uređivaše. Ovo označava apsolutnumoć, što se može videti i bez objašnjavanja, jer same reči pokazuju da su sve stvariod Njega, to jest, da On ima apsolutnu moć da to učini ili ne učini.5047. A tamničar ne nadgledaše ništa što bješe u Josipovoj ruci. Ovo znači da jeOn Sam uprabvljao istinom, što se vidi iz značenja tamničara (glavnogtamničara),naime, istine koja upravlja u iskušenjima (br. 5044); i iz značenja nenadgledaše ništa što bješe u ruci Josipovoj, što znači da je delovao iz Svoje Moći(vidi tako isto gore, br. 505,5046).5048. i da je isto to istinito kada se radi o čovekovoj sudbini, Jer Jehova bješe snjim. Ovo označava da je to bilo od Božanskog u Njemu, kao što se vidi iz onogašto je rečeno gore (br. 5041).5049. I što god činjaše, Jehova vođaše u napredak. Ovo označava da je Božanskoproviđenje od Njega, što se vidi iz značenja voditi u napredak, naime, proviđenje(br. 4972,4975); a da je to Božansko, označeno je Jehovom, a da je bilo od Nejga,sa vođaše u napredak. Voditi u napredak, u najvišem smislu, je proviđenje, jer savnapredak u poslednjem od prirode ima izvor u Božanskom proviđenjuGospodovom. Da je ovako, i da je isto to istinito kada se radi o čovekovoj sudbini,biće pokazano, po Gospodovoj Božanskoj milosti, na drugome mestu iz mnogoiskustva u duhovnome svetu.NASTAVAK O KORESPONDENCIJI S VELIKIM ČOVEKOM SA BEDRIMA(STEGNIMA) I S ORGANIMA ZA RAĐANJE.5050. Na kraju prethodnog poglavlja (br. 4931-4953), pokazano je iz iskustva ko uVelikom Čoveku ili nebu pripada oblasti šaka, ruku, i nogu; sada će biti pokazanokoje zajednice u Velikom Čoveku pripadaju oblasti bedara (stegna ili slabina), a

isto tako i organa za rađanje. U opšte, neka se zna da bedra (slabine) kao i organikoji im pripadaju, da su oni saobrazni (korespondiraju) pravoj bračnoj ljubavi, pastoga pripadaju zajednicama onih koji su u toj ljubavi. Oni koji su u ovimzajednicama, ti su više nebeski od ostalih, i više uživaju blaženstvo mira.5051. U jednom tihom snu video sam nekoliko stabala posađenih u jednomzasadu, od kojih je jedno bilo visoko, drugo niže, a dva su bila mala. Niže stablo mise vrlo dopalo, dok je divan osećaj mira, koji ne mogu da izrazim, djelovao na mojum. Kada sam se probudio, razgovarao sm s onima koji su u mene uneli taj san. Tosu bili anđeoski duhovi (br. 1977,1979), i oni mi rekoše šta je bilo označeno onimšto sam sanjao – da je to bila bračna ljubav, visoko stablo je predstavljalo muža,niže ženu, a dva niska stabla dvoje male dece. Dalje mi rekoše da je onaj prijatniosećaj mira (odmora) koji je tako delovao na moj um, da je to pokazivalo prijatanmir onih koji su u pravoj bračnoj ljubavi. Dodali su, da su takvi oni koji pripadajuoblasti bedara odmah iznad kolena, a da oni koji su u još prijatnijem stanju, dapripadaju oblasti bedara (stegna). Pored toga, bilo je pokazano da je ova oblastpovezana (da komunicira) preko nogu sa stopalima i sa petama. Da je tako, vidi sepo onome velikom živcu u stegnu (bedru) koji šalje svoje ogranke ne samo prekostegna organima za rađanje (koji su organi bračne ljubavi), nego isto tako prekonogu u stopala i u pete. Tada je bilo pokazano šta je označeno s udubljenjem iživcem u Jakovljevom bedru, kada se hrvao s anđelom (Postanje XXXII.25,31,32;vidi br. 4280,4281,4314-4317). Posle toga ugledah jednog velikog psa, koji jeizgledao kao Kerberus o kome pišu drevni pisci, sa zastrašujućim otvorenimustima; bi mi rečeno da ovaj pas označava stražu koja sprečava da čovek pređe iznebeske bračne ljubavi u preljubočinsku ljubav, koja je paklenska; jer nebeskabračna ljubav postoji kada čovek sa ženom, koju nežno voli, i sa decom, živizadovoljan u Gospodu. Ovo mu daje u ovome svetu unutrašnje zadovoljstvo, a udrugom životu nebesku radost; ali kada pređe iz ove u suprotnu ljubav, i u ovojnađe zadovoljstvo koje mu se čini da je nebesko, iako je ono paklensko, tada seovakav pas postavlja kao straža da ne bi došlo do bilo kakvog dodira između ovihsuprotnih zadovoljstava.5052. Gospod udahnjuje bračnu ljubav preko najdubljeg neba, u kome su anđeli umiru iznad svega. Mir u nebima se može uporediti sa prolećem u svetu, koje čini

da je sve radosno, jer po svome poreklu, mir je nešto nebesko. Anđeli najdubljeganeba su i najmudriji, a njihova nevinost im daje detinji izgled, jer oni vole maludecu više nego njihove očeve i majke. Oni su pored male dece dok su ova uutrobi, i preko njih se Gospod brine za razvoj i ishranu male dece dok su u njoj(utrobi); tako se oni brinu za one (žene?) koje su s detetom (za trudnice).5053. Ima nebeskih zajednica koje su saobrazne sa svakim i sa svim udovima iorganima za rađanje u oba pola. Ove su zajendice (po savršenstvu) iznad ostali, pastoga i u zadovoljstvu; one se međusobno razlikuju, kao što je ova oblast u čovekurazličita i odvojena od svih ostalih. Razlog da su ove zajednice nebeskogakaraktera, je u tome što je bračna ljubav temeljna ljubav svih drugih ljubavi(br.688,2733,2737,2738). Ona je po svojoj svrsi iznad ostalih, pa stoga i pozadovoljstvu (koje pruža) (br.688,2737,2738). Ona je iznad ostalih i po svojojnameni, jer brakovi su rasadnici cele ljudske rase, pa stoga i odgajališta zaGospodovo nebesko carstvo; jer nebo potiče od ljudskoga roda.5054. Oni koji vole nežno malu decu, kao što su majke koje vole decu, ti su uoblasti materice i okolnih organa, naime, i oblasti ulaza u matericu i jajnika; njihovje život najslađi i najprijatniji, i oni su u nebeskoj radosti iznad ostalih.5055. Ali nisam saznao o prirodi i kvalitetu onih nebeskih zajednica koje pripadajuorganima za rađanje; jer su te zajednice previše duboke (unutarnje) da bi ihrazumeo onaj koji je u nižoj sferi. Ove se zajednice odnose na skrivene svrhe ovihorgana, koje su po proviđenju tajnovite, tako da ne bi to, to je u sebi najnebeskije,trpelo povredu od nečistih misli o požudama i preljubi, koje se misli javljaju kodnekih osoba kada se samo pomenu ovi organi. It toga razloga izneću neke teškoshvatljive stvari koje sam ja video.5056. Neki duh s druge zemlje koji je bio pored mene (o kojim duhovima ćugovoriti, po Gospoovoj Božanskoj milsti, na drugome mestu), koji me je uzbuđenomolio da se za njega zauzmem kako bi došao u nebo. Reče da nije svestan da jeučinio bilo kakvo zlo, osim što je opominjao stanovnike svoje zemlje (jer imaduhova koji opominju i kažnjavaju one koji ne žive ispravno, a njih ću opisati kadbudem govorio o stanovnicima drugih zemalja). Reče da ih je posle opominjanja ipoučavao. Onda je govorio kao promuklim glasom, čime je mogao da izazove

sažalenje. Ali samo sam odgovorio da mu ja ne mogu pomoći, i da o primanju unebo odlučuje samo Gospod, i da ako je dostojan, neka se nada. Tada je bio poslatmeđu vrle duhove s njegove vlastite zemlje; ali oni tamo rekoše da on ne može daostane s njima, jer da on nije kao što su oni. Međutim, pošto je toliko čeznuo dabude pripušten u nebo, bio je poslat vrlim duhovima s ove zemlje; ali i ovi rekošeda on ne može da ostane među njima. U svetlosti neba, on je bio crne boje; ali onsam je govorio da on nije crn, nego da je smeđe boje.Bilo mi je rečeno da su takvi oni koji sačinjavaju oblast semenskih mehurića, jer seu ovim mehurićima skuplja seme kombinovano sa pravim serumom i koji takopostaje sposoban, kada se izbaci, da se rastvori u grlu materice, i da tako poslužizačeću; i da u ovoj supstanciji postoji sposobnost (napor, energija), nešto kaočežnja, da izvši tu zadaću, tako da ispusti taj serum kojim je okružen. Nešto seslično pokazalo kod ovoga duha. Prišao mi je ponovo, ali u prostom odelu, i rekaoda izgara da stigne u nebo, i da sada opaža da je za to spreman. Odgovorio sammu da je to možda indikacija da će i biti primljen. Tada su mu anđeli rekli da skinesvoje odelo. U svojoj čežnji, on ga je odbacio velikom brzinom. Ovo predstavljažestinu želje onih koji su u oblasti semenskih mehurića koji su njima saobrazni.5057. Video sam jedan širok tucaonik (posudu u kojoj se nešto drobi ili tuca) , ipored njega čoveka s gvozdenim instrumentom, koji je bio u iluziji da tuče ljude utoj posudi, mučeći ih na trašan način. Radio je to s velikim uživanjem, koje mi jebilo preneseno (kominicirano), kako bih saznao prirodu i silinu ljudi ove vrste. Toje bilo paklensko zadovoljsvo. Rečeno mi je od strane anđela da je to bilovladajuće zadovoljstvo Jakovljevog potomstva; da su najviše zadovoljstva nalazili utome da postupaju okrutno s drugim narodima, da ih kao mrtve ostavljajupricama lešinarima i zverima, da ih komadaju pilama i sekirama, i da ih bacaju upeći za opeke (2 Samuilova XII.31), i da ubijaju decu i onda ih bacaju. Ovo nikadanije bilo zapoveđeno, niti dopušteno osim onima kod kojih je živac u bedru biopomeren (br.5051). Ovakvi su duhovi su smešteni ispod desne pete, gde su ipeljubočinci koji su isto tako okrutni. 2. Stoga iznenađuje da neko može dapoveruje da je ovo izabrana nacija; verujući ovo, mnogi se utvrđuju u ideji da životnema značaja, nego samo izbor, i da se u nebo prima po samoj milosti, ma kakavda je život bio; a svaki čovek zdravoga razuma može da vidi da je to suprotno

Božanskom, jer Božansko je sama milost; stoga ako bi primanje u nebo bilo pomilosti, onda bi svak bio pripušten u nebo bez obzira kakav mu je život. Bacitinekoga u pakao da se tamo muči, ako ga se može primiti u nebo, bilo minemilosrdnost a ne milost; a izabrati nekoga a nekoga ne, bilo bi nepravda a nepravda. 3. Stoga se takvima koji veruju i koji su se utvrdili u toj ideji da su nekiizabrani a neki nisu i da je primanje u nebo stvar milosti, bez obzira na život,takvima se kaže (kao što sam čuo i video nekoliko puta) da Gospod nikome nebrani da uđe u nebo, i da se mogu u to uveriti svojim iskustvom. S tim ciljem su bilipodigniti ka jednoj nebeskoj zajednici među one koji su voleli dobro, i bili u ljubavika bližnjemu; ali pošto su bili zli, čim su tamo stigli, njih je uvatila muka iunutrašnja bol, jer je njihov život bio suprotan; a kada se pojavilo nebesko svetlo,oni su izgledali kao đavoli, skoro lišeni ljudskog oblika, neki kao s licem koje jepotonulo, neki kao redovi zuba, a neki kao čudovišta raznih vrsta. Oni su biliužasnuti svojim izgledom, pa su se odmah bacili glavačke natrag u pakao, a štodublje to im je bilo bolje.5058. Bila je i jedna osoba koja je u svetu imala veliki položaj i koja je meni bilapoznata, iako ne po svom unutrašnjem karakteru; ali u drugom životu, posleodređenih promena u stanju njegovog života, bilo je očito da je ta obmanjivala(svojim izgledom u svetu?). Pošto je proveo među takvima jedno vreme i pošto jetamo patio, zaželeo je da se od njih odvoji. Tada sam ga čuo kako kaže da želi dauđe u nebo; a i on je verovao da je primanje u nebo stvar milosti. Ali mu je bilorečeno da ako tamo ode, da tamo neće moći i ostati, i da bi tamo osećao mukekao oni koji su u smrtnoj borbi (agoniji). Ali pošto je bio uporan, bio je primljen uzajednicu onih koji su bili u prostom dobru a koji su napred iznad glave; ali čim jetamo stigao, počeo je dase ponaša lukavo i neiskreno, već u skladu sa svojimživotom. Rezultat je bio to da se posle jednog sata čulo zapomaganje , da im jeoduzeo opažanje dobra i istine, pa stoga i njihovo zadovoljstvo, i da na taj načinkvari njihovo stanje. Tada je bilo pripušteo neko svetlo iz dubljeg neba, u kojemuje ovaj izgledao kao đavo, s gornjim delom nosa kao izbrazdanim s ružnom ranom;a sam je osetio iznutra muku. A kad je to osetio, sam se bacio natrag u pakao. Izovoga je jasno da se ne prima u nebo po izboru niti o milosti, nego prema životu,jer život čini nebo. Sve stvari života dobra i istine daju se onima koji su primali

milost u svetu; i ovi se primaju u nebo zbog milosti; i to su oni koji se nazivajuizabrani (br. 3755,3900).5059. Kad bi mi se približili oni koji su živeli suprotno bračnoj ljubavi, to jest upreljubi, oni bi uzrokovali bol u mojim slabinama, jači ili slabiji već prema vrstipreljube u kojoj su živeli; ovaj mi je influks pokazao da slabine (krtsa)korespondiraju bračnoj ljubavi. Pakao ovih je zadnjem delu slabina, ispodstražnjice, gde su u prljavštini i u izmetu; a ove su stvari njima uživanje, jer uduhovnm svetu te stvari su saobrazne takvom uživanju. Ali biće više rečeno oovakvim duhovima, kada budem, po Gospodovoj Božanskoj milosti , govorio opaklovima u opšte i posebno.5060. Ko su oni koji su saobrazni mošnicama (testisima), bilo mi je na sličan načinpokazano po onome što je suprotno bračnoj ljubavi, a što uzrokuje bol umišnicama; jer kada zajednice deluju, one deluju na one delove i udove tela kojinjima korespondiraju ; nebeske zajednice blagim ugodnim i prijatnim influksom, apaklene, koje su u suprotnom, oštrim i bolnim influksom. Ali njihov influks osećajusamo oni čiji je unutarnji stepen otvoren i koji su su čulnoj komunikaciji sduhovnim svetom. Oni koji su u onom što j suprotno bračnoj ljubavi i koji izazivajubol u mošnicama, to su oni koji namamljuju pomoću ljubavi, prijateljstva, i sličnihusluga. Kada su mi ovakvi duhovi prilazili, želeli su da razgovaramo na samo,bojeći se jako da neko ne bude prisutan, jer je njihov karakter bio takav dok su biliu životu tela; a pošto su bili takvi, oni su takvi i u drugom životu, jer svačiji životostaje s njim. 2. Iznad oblasti oko Gehene (Pakla) podiglo se nešto vazdušasto ineodređeno. Bio je to skup takvih duhova, pa iako ih je bilo mnogo, bio je to samojedan duh koji se saplitao u povezima, čime je bilo označeno da su ti duhovi želelida uklone neke prepreke; jer tako se reprezentativno pokazuju misli i napori usvetu duhova, a kada se pojave, njihovo je značenje se odmah primećuje. Posle mise učinilo da je iz njegovoga tela izašao jedan mali beo kao sneg duh, koji mi sepribližio, čime je predstavljena njihova misao i namera – da žele da izgledajunevini , kako niko ne bi posumnjao u njihov stvarni karakter. Kada mi je prišao,stajao je oko mojih krsta (slabina) uvijajući se kao da je želeo da izgleda kao onikoji su u čednoj bračnoj ljubavi. Posle toga se uvijao kao u spirali, čime je želeo dada do znanja da je želeo da se umili stvarima koje su prijatne po svojoj prirodi. A

na kraju je taj mali duh postao skoro nevidljiv, čime je bilo predstavljeno da ježeleo da ostane sasvim prikriven. 3. Anđeli su mi kazali da su ovakva ponašanjakarakteristična za one koji traže da navedu na bračnu ljubav, to jest, za one koji usvetu , s namerom da vrše preljubu sa ženama, da se dopadnu tako što govorečedno o bračnoj ljubavi, što miluju decu, i što hvale muževe na svaki mogućinačin, tako da bi se mislilo da su pažljivi, prijateljski raspoloženi, čedni, i nevini,iako su prikriveni preljubočinitelji. I njihov karakter mi je bio pokazan, jer poslesvega ovoga, taj je mali duh postade vidljiv, pa je izgledao dlakav i vrlo crn, kao ideformisan; i on je bio izbačen iz svog pakla, koji je bio duboko ispod srednjegdela slabina. Tamo ljudi obitavaju u najprljavijem izmetu; a oni su i međurazbojnicima koji se odnose na opšte nevoljno čulo (br. 4327). Kasnije samrazgovarao s takvim duhovima, i oni su bili iznenađeni da neko misli da je preljubanešto što ima veze sa savešću, to jest, da savest ne treba da mu dopusti da legnesa nečijom ženom; a kad sam s njima razgovarao o savesti, oni su odricali da biloko ima savest. Rečeno mi je da su ovakvi duhovi većinom iz Hrišćanskog, a retko izdrugih delova sveta.5061. Uzgred, da navedem ovaj neobičan događaj. Bilo je nekoliko duhova koji sudugo bili sakriveni, zatvoreni u neobičan pakao, iz kojega nisu mogli da se izvuku.Ponekad sam se pitao ko su to. Jedne večeri su pušteni da izađu, pa sam od njihčuo neobično mrmljnje, koje je potrajalo dosta dugo. A kada se pružila prilika, čuosam ih kako govore protivu mene, pa sam primeto da su se trudili da mi se približei na me unište. Pitao sam anđele za razlog ovome; a oni su mi rekli da su ovi uživotu duhovi mene mrzeli iako im ja nisam ničim naškodio. Bio sam poučen dakada ovakvi samo osete sferu omrznute osobe, oni dišu željom da je unište; ali bilisu poslani natrag u pakao. Ovo pokazuje da oni koji su mrzeli jedan drugoga, da senalaze u drugom životu, i pokušavaju da naškode jedni drugima, kao što samnaučo i iz drugih primera. Jer mržnja je suprotna ljubavi i ljubavi ka bližnjemu, jertu postoji odbojnost, i duhovno neslaganje. Stoga kada ovakvi duhovi opaze sferuosobe koju su mrheli, oni kao da pobesne. Iz toga je jasno o čemu govori Gospodkod Mateje V.22-26.5062. Nastavak o korespondenciji sa Velikim Čovekom nalazi se na kraju sledećegpoglavlja.

POGLAVLJE ČETRDESETO.5063. U predgovoru prethodnog poglavlja dato je objašnjenje onoga što jeGospod kazao o Sudu nad dobrima i rđavima kod Mateje XXV. stihovi 34 do 36.Onda slede ove reči: Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! kada tevidjesmo gladna, i nahranismo? ili žedna, i napojismo? kad li te vidjesmo gosta, iprimismo? ili gola, i odjenusmo? kad li te vidjesmo bolesna ili u tamnici, idođosmo k tebi? I odgovarajući car će im reći: zaista vam kažem: kad učinistejednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste. Tada će reći i onima što mustoje s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vječni pripravljen đavolu ianđelima njegovijem . Jer ogladnjeg, i ne dadoste mi da jedem; ožednjeh, i nenapojiste me; gost bijah, i ne primiste me; go bijah, i ne odjenuste me; bolestan iu tamnici bijah, i ne dođoste k meni. Tada će mu odgovoriti i oni govoreći:Gospode! kada te vidjesmo gladna i žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna i u tamnici, ine poslužismo te? Tada će im odgovriti govoreći: zaista vam kažem: kad neučiniste jednome od ove moje male braće, ni meni ne učiniste. I ovi će otići umuku vječnu, a pravednici u život vječni. (Mateja XXV. 37-46).5064. U uvodnim primedbama prethodnoga poglavlja (br. 4954-4959), objašnjenose šta se označava u unutrašnjem smislu hranjenjem gladnih i napajanjemžednihm i primanje došljaka, oblačenjem gologa, i posećivanjem bolesnoga ionoga u tamnici – da je to suština ljubavi ka bližnjemu koja je ovde sadržana i kojase opisuje. Gladan, žedan, došljak, označavaju osećanje dobra i istine, a go,bolestan, utamničen, označavaju samo-priznavanje (br. 4956,4958).5065. Pošto se iste stvari tri puta ponavljaju u onome što je navedeno iobjašnjeno, to je nepotrebno pokazivti u pojedinostima, ili reč po reč, šta ovi izraziznače u unutrašnjem smislu. Ovde ću samo kazati šta je označeno odgovoromonih na desnoj strani, i onih na levoj – da Ga oni nisu videli gladnog, žednog,golog, došljakom blesnog i u tamnici; a kasnije i ono što je označeno Carem,kao ipravednicima i večnim životom,kao i onima koji su prokleti za večni oganj.

5066. Odgovor onih na desnoj strani: Gospode, kada Te vidjesmo gladna inahranismo? ili žedna i ne napojismo? Kada Te vidjesmo gostom i ne primismo? ili golim i ne u odjenusmo? Kada te vidjesmo bolesnog ili u tamnici, i ne dođosmok Tebi? označava da su oni vidjeli Gospoda samoga, oni bi Mu bili poslužili; , ali neiz ljubavi ka Njemu,nego stoga što bio je sudija celoga sveta; na taj načlin, ne radiNjega, nego radi sebe samih; tako, ne iznutra ili od srca, nego izvana i samo podelu. To je kao kad neko vidi kralja, od kojega očekuje neku uslugu, to jest danešto tekne kako bi postao velik ili bogat, pa se tako ponaša snishodljivo premanjemu. Slučaj je sličan s onima koji su u spoljašnjem bogoštovanju, pri čemu kaoda vide Gospoda, i potčinjavaju Mu se, verujući da će na taj način dobiti večniživot; dok u stvari nemaju ljubavi ka bližnjemu, i ne čine dobro nikome osim seberadi, tako da na kraju čine dobro samo sebi. Oni su kao one osobe koje se klanjajukralju u izvanjskoj formi s puno poštovanja, a ovamo ismevaju njegove zapovesti iu srcu ih preziru. Ove i slične stvari označene su u odgovorima onih na desnojstrani; a i rđavi sve čine samo u izvanjskoj formi, jer oni na levoj strani daju skoroisti odgovor.5067. Pošto Gospod drži ne do spoljašnjih nego do unutranjih stvari, i pošto čoveksvedoči o sebi unutrašnjim stvarima, a to je ljubav ka bližnjemu i njena dela, stogaje Gospod odgovorio: Zaista vam kažem: ono što se učinili najmanjem od Mojebraće, učinili ste Meni. Braćom se nazivaju oni koji su u dobru ljubavi ka bližnjemui u životu; jer je Gospod sa njima, jer su oni u samome dobru; i oni su u pravomsmislu nazvani bližnjim. U ovome se Gospod ne pokazuje jer u upoređenju s Njim,oni su niski, ali se čovk pokazuje pred Gospodom, u tome to Mu se klanja iznutra.5068. Gospod Sebe naziva Carem – u ovim rečima: Kad Sin čovječiji dođe u slaviSvojoj, tada će sjedati na prijetolu slave Svoje; i tada će im Car reći; zato što jeGospodovo carstvo Božanska istina, od koje i po kojoj se izvršava sud. Ali po kojoj iod koje gobrima se sudi na jedan način, a rđavima na drugi. Dobrima se, pošto suprimali Božansku istinu, sudi od dobra, pa stoga od milosti; a rđavima (zlima), zatošto nisu primali Božansku istinu, sudi se od istine, pa stoga ne od milosti; jer oni suodbacili milost, pa je odbacuju i u drugom životu. Primiti Božansku istinu, to nijesamo imati veru, nego u upražnjavati je, a to znači primenjivati nauk (doktrinu) u

život.To je razlog da se Gospod naziva Carem. (Da je Gospodovo carstvo Božanskaistina, bilo je pokazano gore, 1728,2015,3009,3670,4581,4966).5069. Da se oni na desnoj strani nazivaju pravednicima: tada će mu pravednici rećigovoeći:I pravednici će ući u život vječni; označava da su oni u Gospodovoj pravdi.Svi koji su su dobru ljubavi ka bližnjemu, nazivaju se pravednicima – ne da supravedni od sebe samih, nego od Gospoda, čija pravda postaje i njihova. Oni kojiveruju da su pravedni od samih sebe, ili koji su tako pravedni da nimalo zla u sebine vide, ti nisu među pravednicima, nego među nepravednicima; jer oni pripisujusebi dobro, i traže nagradu za to, i ti ne mogu da obožavaju Gospoda iz krotkosti(poniznosti); tako da su u Reči nazvani pravednima oni koji priznaju i znaju da jesvo dobro od Gospoda, a da je svo zlo do njih samih, to jest od pakla.5070. Život vječni kojim su podareni pravednici, je život od dobra (život čiji je izvordobro). Dobro ima život u sebi, jer je ono od Gospoda, koji je samo dobro. Uživotu od Gospoda (po Gospodu) postoji mudrost i inteligencija; jer primati dobrood Gospoda i otuda hteti dobro, jeste mudrost; a primati istinu od Gospoda iotuda verovati istinu, to je inteligencija; a oni koji imaju ovu mudrost i ovuinteligenciju, imaju život; a pošto sreća ide uz ovaj život, to se pod životom misli ina večnu sreću. Suprotan je slučaj s onima koji su u zlu. Ovi doista izgledaju -osobito sebi – kao da imaju život, ali to je život koji se u Reči naziva smrt, kao ivečna smrt; jer oni nisu mudri ni u jednom dobru, niti inteligentni ni u jednojistini. Ovo može svako da vidi ko o ovome misli, je kao što postoji život u dobru i uistini, tako isto nema života u zlu i u obmani, jer su ovo suprotnosti koje uništavajuživot. Stoga takve osobe imaju život onakav kakav je život bezumne osobe.5071. Oni na levoj strani nazivaju se prokletima: tada će reći onima na lijevustranu, Odlazite od Mene, vi koji ste prokleti u vječni oganj, pripremljen đavolu injegovim anđelima; i ovi će otići u muku vječnu; zato što su se otkrenuli od dobrai od istine, a okrenuli se ka zlu i obmani. Biti proklet, u unutrašnjem smislu Reči,znači otkrenuti se od (br. 245,379,1423,3530,3584). Vječni oganj u koji će otićinije prirodni oganj, niti grižnja savesti, nego požuda za zlom, jer požude su učoveku duhovne vatre koje ga sagorevaju u životu tela, a muče ga u drugomživotu. Ovim vatrama pakleni duhovi muče jedni druge na razne načine. 2. Da

vječni oganj nije prirodna vatra, to je očito. Niti je to grižnja savesti, jer oni koji suu zlu (koji su zli), oni nemaju savesti; nisu je imali u životu tela, i ne mogu da jeimaju ni u drugom životu. Nego, vječni oganj je požuda, jer je svaka životna vatraod ljubavi u čoveku – nebeska vatra, od ljubavi ka dobru i istini, a paklena vatra,od ljubavi ka zlu i obmani– ili što je isto, nebeska vatra je od ljubavi ka Gospodu iod ljubavi ka bližnjemu, dok je paklena vatra od ljubavi prema sebi i prema svetu.Da je sva vatra ili toplina u čoveku iz ovoga izvora, čovek može da zna ako na toobrati pažnju. Iz ovoga se razloga ljubav naziva duhovnom toplinom, a vatra itoplina u Reči označavaju upravo to. (br. 934,1297,1527,1528,1861,2464,4906).Životna vatra kod zlih je takva da ih nadahnjuje žestinom i besom kojim mučedruge; a životna vatra kod dobrih je takva da kada su u većem stepenu osećanja, ioni su u nekoj vrsti vatre, ali koja ih nadahnjuje ljubavlju i revnošću da činedrugima dobro.POGLAVLJE XL.1. I poslije tog dogodi se, te peharnik cara Egipatskoga u hljebar skrivišegospodaru svojemu, caru Egipatskom.2. I Faraon se razgnjevi na ta dva dvorjanina, na starješinu nad peharnicima i nastarješinu nad hljebarima.3. I baci ih u tamnicu u kući zapovjednika stražarskoga, gdje Josip bješe sužanj.4. I zapovjednik stražaski odredi Josipa da ih služi, i bijahu dugo u tamnici.5. I usniše san obojica u jednu noć, svaki po značenju svojega sna za sebe, ipeharnik i hljebar cara Egipatskolga, koji bijahu sužnji u tamnici.6. A sjutradan kad dođe Josip k njima,i pogleda ih,a oni bjehu vrlo neveseli.7. Pa zapita dvorjane Faraonove, koji bijahu sužnji s njim u kući gospodaranjegova, i reče: što ste danas lica nevesela?8. A oni mu kazaše: san usnismo obojica, a nema da nam kaže šta znače. A Josipreče: šta znašče? nije li u Boga? ali pripovijedite mi.

9. A stariješina nad peharnicima pripovijedi Josipu govoreći: snih, a preda mnomčokot.10. I na čokotu bijahu tri loze; i napupi i procvate, i grožđe na njemu uzre.11. A u ruci mi bješe čaša Faraonova, te pobrah zrelo grožđe i iscijedih ga u čašuFaraonovu, i dodadoh čašu Faraonu.12. A Josip mu reče: tri su loze tri dana.13. I još tri dana, i Faraon brojeći svoje dvorjane uzeće i tebe, i opet te postaviti upređašnju službu, i opet ćeš mu dodavati čašu kao i pređe kad si mu bio peharnik.14. A li nemloj zaboraviti mene kad budeš u dobru, učini mi milost i pomeni za meFaraonu, i izvadi me iz ove kuće.15. Jer su me ukrali iz zemlje Jevrejske (Hebrejske), a ovdje nijesam ništa učinio dame bace u ovu jamu.16. A kad vidje starješina nad hljebarima kako lijepo kaza san, i reče Josipu: i jasnih, a to meni tri kotarice bijele.17. I u najgornjoj kotarici bješe svakojakijeh kolača za Faraona, i ptice jeđahu izkotarice na mojoj glavi.18. A Josip odgovori i reče: ovo znači; tri kotarice su tri dana.19. Još tri dana, i Faraon brojeći dvorjane izbaciće te i objesiće te na vješala i pticeće jesti s tebe meso.20. I kad dođe treći dan, to bješe dan u koji se rodio Faraon, i učini Faraon gozbusvima slugama svojim, i naiđe među slugama svojim na starješinu nadpeharnicima i na starješinu nad hljebarima.21. I povrati starješinu nad peharnicima u službu da dodaje čašu Faraonu,22. A starješinu nad hljebarima objesi, kao što kaza Josip.23. I starješina nad peharnicima ne opomenu se Josipa, nego ga zaboravi.

SADRŽAJ.5072. Unutrašnji smisao ovoga poglavljaje je nastavak o iskušenjima kroz koja čaki telesne stvari mogu da se dovedu da budu saobrazne. Telesne stvari nazvanepravim imenom su čulne stvari, kojih ima dve vrste, jedne koje su potčinjeneintelektualnom delu koji je predstavljen peharnikom cara Egipatskoga, i one kojesu potčinjene voljnom delu, a koje su predstavljene njegovim hlebarom, da se ovejedno vreme zadržavaju, ali se druge odbacuju, što je predstavljeno peharnikmkoji se vraća na svoje mesto, i hlebarm koji biva obešen. Ostalo će biti objašnjenonizovima u unutranjem smislu.UNUTRAŠNJI SMISAO.5073. Stihovi 1.4. Poslije toga dogodi se, te peharnik cara Egipatskoga i hljebarskriviše gospodaru svojemu, caru Egipatskom. I Faraon se razgnjevi na ta dvadvorjanina, na starješinu nad peharnicima i na starješinu nad hljebarima.I baci ih utamnicu u kući zapovjednika stražarskoga, gdje Josip bijaše sužanj. A zapovjednikstražarski odredi im Josipa da ih služi; i bijahu dugo vremena u tamnici. I dogodise, znači novo stanje, i ono što sledi; posle ovih riječi, znači posle stvari kojeprethode; da su zgriješili, označava izokrenuti red; peharnik caru Egipatskom,označava u onim stvarima u telu koje su potčinjene intelektualnom delu; ihlebar,označava u onim stvarima u telu koje su potčiinjene voljnom delu; protivugospodara cara Egipatskoga, označava da su bili protivu novog stanja uprirodnom čoveku; i Faraon se razgnevi, označava da se novi prirodni čovekotkrenuo; na svoja dva službenika, označava od čulnh stvari u telu dve vrste; naglavnoga peharnika i na glavnoga hlebara, označava u opšte od čulnih stvari kojesu potčinjene intelektualnom i voljnom delu; i baci ih u tamnicu, označavaodbacivanje; u kuću zapovjednika stražarskoga, označava kroz one stvari koje suod prvorazredne važnosti za tumačenje; u tamnicu, označava među obmane;mesto gde je Josip bio sužanj, označava stanje Nebeskog od Prirodnog sada u

odnosu na ove stvari koje su naučili od Nebeskg Prirodnog za tumačenje; i on imslužaše, označava da ih je poučavao; i bijehu dugo u tamnici, označava da su dugobili u stanju odbačenosti.5074. Dogodi se. Ovo označava novo stanje kao i stvari koje slede, što se vidi izizraza dogodi se i bi u Reči, a što sasdrži novo stanje (vidi br. 4979,4999); i iz togašto u izvornom jeziku to služi da pokaže razliku između nizova stvari koje prethodei inih koje slede (br. 4987); otuda to označava i stvari koje slede.5075. Posle ovih reči (stvari). Ovo označava (da se ovo događa) posle onoga štoprethodi, vidi se iz značenja reči, a u izvornom jeziku, stvari; stoga ovde posle ovihreči znači posle ovih stvari, to jest, posle onoga što prethodi. Reči, u izvornomjeziku, označavaju stvari, jer reči, u unutrašnjem smislu, označavaju istine nauka(doktrine); pa se stoga sva Božanska istina u opšte naziva Reč, i Gospod Sam, odKojega dolazi sva Božanska istina, a u najvišem smislu, Reč (br. 1288). A poštoništa u celom svemiru nije stvarno ako nije od Božanskog dobra uz pomoćBožanske istine, stoga reči u Hebrejskom jeziku znače i stvari. Da ništa u svemirunije ništa, da nije stvarno, ako ne potiče od Božanskog dobra preko Božanskeistine, to jest, preko Reči, jasno je kod Jovana: U početku bješe Riječ, i Riječ bješeu Boga, i Bog bješe Riječ. Sve je od Njega postalo, i ništa nije postalo što od Njeganije postalo (I.1,3). Unutrašnje značenje reči potiče uglavnom iz unutršnjegčoveka, koji je među duhovima i anđelima; jer je svaki čovek svojim duhom, tojest, onim čovekom koji živi posle smrti tela, u društvu s anđelima i s duhovima, apošto je u njihovom društvu, on je s njima i u sveopštem jeziku, a to znači da jeonamo gde je poreklo reči. Otuda u rečima neka značenja koja izgledaju nejasna,iako u unutrašnjoj formi ona su sasvim jasna – kao što su ovde reči koje značestvari. Tako je i u mnogim drugim slučajevima, kao kad se razumevanje nazivavidom, kome se pripisuje svetlost; kada se pažnja i poslušnost nazivaju sluhom, islušanjem, i kada se opažanje naziva mirisom, i tako dalje.5076. I skriviše (zgešiše). Ovo označava izokrenuti red, što je očito iz značenjaskriviti (zgrešiti), to jest, postupati protivno Božanskom redu; što god je protivnoovome, to je greh. Božanski red sam je Božanska istina od Božanskog dobra. Svakje u ovom redu ko je u istini od dobra, to jest, koji je u ljubavi ka bližnjemu, jer

istina pripada veri, a dobro ljubavi ka bližnjemu; a otstupaju od ovoga reda onikoji nisu u istini od dobra, i koji su stoga u obmani od zla; samo je to označenogrehom. Ovde time što su peharnik i hlebarnik skrivii (grešili) označava se da suspoljašnje čulne stvari bile u izokrenutom redu u odnosu na unutarnje stvari, takoda se nisu slagale, to jest, da nisu korespondirale (bile saobrazne).5077. Peharnik cara Egipatskoga. Ovo označava one stvari u telu koje supotčinjene intelektualnom delu, što se vidi iz značenja peharnika, to jest, značenjaspoljašnjeg ili čulnog dela, koji je potčinjen intelektualnom delu unutrašnjegčoveka (o kojemu kasnije); i iz značenja cara Egipatskoga, to jest, prirodnogčoveka (vidi niže br. 5079). Pošto se govori o peharniku i o hlebaru u sledećimstihovima, i pošto oni označavaju spoljašnje čulne stvari tela, treba nešto kazati i očulnim stvarima. Poznato da ima pet spoljašnjih ili telesnih čula, vid,sluh,miris,ukus i dodir, i da oni čine sav život tela: jer bez ovih čula, telo ne živi, ikad je njih lišeno, ono umire i postaje leš; tako da je sušinski telesni deo čovekaništa drugo nego prijemnik utisaka (senzacija), pa stoga i života preko njih. Čulnideo je glavni, a telesni je sredstvo (instrument). Instrumentalni deo bez njegovogglavnog dela kojemu je prilagođen, ne može se nazvati telesnim delom, kojim sečovek služi za vreme svoga života u svetu; nego samo instmentalni sa glavnimdelom, kada oba deluju kao jedno. Stoga je to telesni deo. 2. Sve čovekovespoljašnje čulne stvari odnose se na njegove unutrašnje čulne stvar, jer one sudate čoveku i smešten u njegovo telo kako bi služile unutrašnjem čoveku dok je usvetu, i dok trpi uticaj njegovih čulnih stvari; pa stoga onda kada čovekovespoljašnje čulne stvari počnu da vladaju nad unutrašnjim čulnim stvarima, čovekje izgubljen; jer se tada unutrašnje čulne stvari smatraju samo slugama, da bislužile za potvrđivanje onih stvari koje naređuju spoljašnje čulne stvari kao onekoje imaju vlast. Kad su spoljašnje čulne stvari u ovome stanju, one su uizorenutom redu o kome je bilo reči gore (br. 5076). 3. Kao što je rečeno,čovekove spoljašnje čulne stvari odnose se na njegove unutrašnje čulne stvari; uopšte, na njegov intlektualni deo i na voljni deo; stoga postoje i spoljašnje čulnestvari koje se odnose na njegov voljni deo. Da je vid posebno potčinjenintelektualnom delu, da je sluh potčinjen intelektualnom i voljnom delu; i da jemiris potčinjen i jednom i drugom zajedno, a još više ukus; ali dodir je potčinjen

voljnom delu. Ova se potčinjenost spoljašnjih čulnih stvari, i njihov načndelovanja, može lako dokazati; ali ispitivanje ovih stvari bi nas odvelo predaleko;ali se neke stvari mogu potvrdili iz onoga što je istaknuto na kraju prethodngpoglavlja o koresonencijama čula. 4. Neka se dalje zna, da se sve istine odnose naintelektualni deo, da se sva ljubav i ljubav ka bližnjemju odnosi na voljni deo.Stoga je funkcija intelektualnog dela da veruje, da priznaje, da zna, i da vidi istinuali i dobro, a funkcija voljnog dela je da na njega utiču (ove istine) i da ih voli; aono što utiče na čoveka i što on voli, to je dobro. Ali kako intelekt utiče na volju,kada istina prelazi u dobro, i kako volja utiče na intelekt, kada deluje na njega, tosu stvari za dublje istraživanje, o kojima će biti govora, po Božanskoj Gosposovojmilosti, kada se za to pruži prilika. 5. Peharnik označva onaj čulni deo koji jepotčinjen intelektualnom delu unutrašnjeg čoveka, jer sve što služi kao piće ili štse pije – kao vino, mleko, voda – odnosi se na istinu, koja pripada intelektualnomdelu, pa se na taj način odnosi na intelektualni deo; a pošto spoljašnji ili telesničulni deo služi, to peharnik označava ovaj čulni ili telesni deo. (Da se dati piti i pitiodnosi na istine koje pripadaju intelektualnom delu, može se videti gore,br.3069,3071,3168,3772,4017,4018; i da se time opisuje istina koja je od dobra, iliod vere koja je od ljubavi ka bližnjemju, br. 1071,1798; i da je voda istina, br.680,2702,3058,3424,4976.) Iz ovoga se sada može videti šta je označenopeharnikom.5078. I hlebar. Ovo označava one stvari u telu koje su potčinjene voljnom delu, štose vidi iz značenja hlebara, naime, spoljašnjeg telesnog čulnoga dela, koji jepotčinjen voljnome delu unutrašnjega čoveka. Hlebar ima ovo značenje zato štosve što služi ko hrana,ili što se jede, kao hrana u opšte kao i ono što radi hlebar,odnosi se na dobro, pa se stoga odnosi i na voljni deo; jer svo dobro pripadaovome delu, baš kao što sva istina pripada intelektualnom delu (br. 5077). (Da jehleb nebesko, ili dobro, može se videti, br. 1798, 2165, 2177, 3478, 3735, 3813,4211, 4217, 4735, 4976.) 2. Razlog da se ovde i u sledećim stihovima ovogapoglavlja govori o spoljašnjim čulnim stvarima obe vrste je u tome, što je uprethodnom poglavlju bilo reči o Gospodu, i o tome kako je učinio Božanskimunutarnje stvari Svog Prirodnog; stoga se ovde govori o Gospodu, kako jeproslavio ili učinio Božanskim spoljašnje stvari Svog Prirodnog. Spoljašnje stvari

Prirodnog, to je ono što se zapravo naziva telesnim stvarima, ili čulnim stvarimaobe vrste zajedno s njihovim prijemnim organima, jer ovi zajedno sačinjavajju onošto se naziva telom (br. 5077). Gospod je učinio Božanskim sam telesni deo uSebi,kako svoje čulne stvari tako i i njihove prijemne organe, te je ustao iz grobaSvojim telom a posle uskrsnuća se pokazao učenicima i rekao: Pogledajte Mojeruke i Moje noge, ja sam glavom; opipajte me i vidite jer duh tijela i kostiju nemakao što vidite da ja imam ( Luka XXIV.39). 3. Većina članova crkve u naše daneveruju da će svako ustati svojim telom u poslednjem danu; a to mišljnje je takorašireno, da skoro svako misli da je to stvar nauka (doktrine). Ali ovo je mišljnjetako ovladalo stoga što prirodni čovek veruje da samo telo živi; pa stoga kad ne biverovao da telo dobija život nanovo, on bi poricao uskrsnuće. Ali ovo je istina:Čovek ustaje odmah posle smrt, i tada se vidi u telu kao što je bio u svetu, sasličnim licem, udovima, rukama, nogama, grudima, stomakom, i slabinama; takoda kada se vidi i dodirne, on kaže da je čovek kao što je bio u svetu. Međutim, tošto on vidi i dodiruje, nije njegovo spoljašnje koje je nosio u svetu, nego njegovounutranje koje sačinjava samo ljjudsko po kome on živi, a koje ima jednospoljašnje preko kojega može da postoji u svetu, i da tu deluje i obavlja svojezadatke (funkcije.) 4. Zemaljski telesni deo nije mu više od kolristi, pošto je udrugom svetu jer ima duge funkcije, moći, i sposobnostgi, kojima je prilagođenonjegovo telo koje tamo ima. Ovo telo koje vidi svojim očima, nije ono telo koje jeimao kod je bio svetu, nego je to telo koje vidi očima njegog unutranjeg čoveka apreko kojega vidi svetske i zemaljske stvari koje je ranije imao. Ovo telo on istotako oseća dodirom, ali ne rukama ili dodirom koji je imao u svetu, nego rukama ičulom dodira koji ima tamo, od kojega potiče čulo dodira u svetu. Osim toga,svako čulo je oštrije i savršenije tamo, jer je to čulo unutrašnjeg čovekaoslobođenog spoljašnjeeg; ali kada ono deluje u spoljašnje, kao što je to slučaj nasvetu, osećaj je tup i zatamnjen. To je zašto ljudi posle smrti vide jedan drugoga, izašto su u društvoi jedan s drugim preko svojega unutrašnje (tela). Kako bih biosiguran u ovome, bilo mi je dopušteno da dodirujem duhove, i da o ovome s njimarazgovaram (br. 322,1630,4622). 5. Ljudi posle smrti – koji se tada zovu duhovima,i ako su živeli dobrim životom, anđelima - jako se čude da ijedan član crtkve možeda veruje da neće videti večni život sve do poslednjeg dana kada bude svetnestao, i da će se opet tada obući u praz; kada zna da ustaje posle smrti: jer ko ne

kaže, da kada čovek umre, da je njegova duša u nebu ili u paklu? i ko ne kaže osvojoj deci koja su umrla, da su u nebu? i ko ne teši bolesnu osobu, ili onoga ko jeosuđen na smrt , da će zasigurno otići u večni život? i onaj ko je u smrtnoj borbi iko je spreman, taj ovo i veruje; šta više, neki koji veruju kažu da imaju moć daoslobode druge od mesta prokletstva, i da učine da ovi budu primljeni u nebo, ikoji govore za njih mise? Ko ne zna ono što je Gospod rekao razbojniku: Danas ćešsa Mnom biti u raju. (Luka XXIII.43)? i ono što je rekao o bogatašu i o Lazaru, da jeprvi odnesen u pakao, a drugoga da su anđeli odneli u nebo (Luka XVI.22,239? I kone zna šta je Gospod učio o uskrsnuću, da On nije Bog mrtvih, nego Bog živih?(Luka XX.38)? 6. Čovek zna ove stvari, i misli i govori tako kada to čini od svogaduha; ali kada misli i govori po nauku (doktrini), on kaže ono što je obrnuto, tojest, da neće ustati sve do poslenjeg dana; dok je poslednji dan za svakoga čovekaonaj kada umre, i kada je njegov sud, kao što mnogi i priznaju. Šta je označeno sabiti obučen u kožu, i iz tela videti Boga ? (Jov XIX.25,26), može se videti gore (br.3540). Ovo je sve rečeno da bi se znalo da nijedan čovek ne ustaje s telom koje jeimao u svetu; ali da je Gospod ustao s tim telom, jer je proslavio Svoje telo, iliučinio ga Božanskim, dok je bio u svetu.5079. Skriviše gospodaru svojemu caru Egipatskom. Ovo označava da su oni –naime, spoljašnje čulne stvar, ili one koje pripadaju telu, označene peharnikom ihlebarom – da su bile protivne novome stanju prirodnog čoveka, što se vidi izznačenja cara Egipatskog, naime, spoljašnjeg znanja u opšte /br. 1166, 1165,1186, 1462, 4749, 4964, 4966). Jer je isto oznčeno carem Egipta kao i Egiptom,pošto je car glava nacije; a tako je i u drugim odlomcima u kojima se pominje carneke nacije (br. 4789). Pošto se spoljašnje znanje u opšte označava caremEgipatskim, tako se naziva i prirodni čovek, jer svako spoljašnje znanje je istinaprirodnog čoveka (br. 4667); dobro samo prirodnog čoveka označeno jegospodarem (br. 4973). Ovde je označeno novo stanje prirodnog čoveka, jer se uprethodnom poglavlju opisuje obnova unutarnjih stvari Prirodnog, a u najvišemsmislu, koji se odnosi na Gospoda, da su one (unutarnje stvari) bile proslavljene;ali predmet o kome se ovde govori su spoljašnje stvari Prirodnog , koje treba da sedovedu u harmoniju ili koresponenciju s untarnjim stvarima. One obnovljeneunutarnje stvari Prirodnog, ili, što je isto, novo stanje prirodnog čoveka, označeno

je njihovim gopodarem carem Egipatskim; a spoljašnje stvari kje nisu dovedene ured, i koje su bile suprotne redu, označene su peharnikom i hlebarom. 2. Postojeunutarnje i spoljne stvari Prirodnog, unutarnje Prirodnog su spoljašnja znanja injihova osećanja, dok su spoljne čulne stvari obe vrste, o kojima je govoreno gore(br. 5077). Kada čovek umre, on napušta ove spoljne čulne stvari Prirodng, ali nosisa sobom u drugi život unutarnje stvari Prirodnog, jer one služe kao plan za stvariduhovne i nebeske. Jer kad čovek umre, on ne gubi ništa osim svojih kostiju i tela;on nosi sa sobom memoriju svega što je radio, govorio, ili mislio, i ima sva svojaprirodna osećanja i želje, a to su unutarnje stvari Prirodnog čoveka. Spoljne munisu potrebne; jer on ne vidi, ne čuje, ne miriše i ne dodiruje stvari ovoga sveta,nego stvari drugoga života, koje uglavnm izgledaju kao i stvari ovoga sveta; alinisu kao one, jer u sebi imaju no što je živo, a što stvari svojstvene ovome svetunemaju. Jer svaka i sve stvari drugoga sveta postoje i opstoje od tamošnjeg sunca,koje je Gospod, otkuda im to da su žive; dok svaka i sve stvari prirodnog svetapostoje i opstoje od sunca kje je elementarna vatra, i nemaju u sebi ništa što ježivo. Ono što u njima izgleda živo, ima poreklo u duhovnome svetu, to jest, dolaziod Gospoda preko duhovnoga sveta.5080. I Faraon se razgnjevi. Ovo označava da se novi prirodni čovek otkrenuo, štose vidi iz reprezentacije Faraona, ili cara Egipatskoga, naime, novog prirodnogčoveka, ili novoga stanja prirodnoga čoveka (br. 5079); i iz značenja razgnjeviti se,naime, otkrenuti se (br. 5034); ovde stoga to označava da se unutarnje Prirodno,koje je postalo novo, da se otkrenulo od spoljnog Prirodnog, ili od telesnog čulnogdela, jer mu nije bilo saobrazno.5081. (Razgnjevi se) na ta dva dvorjanina. Ovo označada da se on otkrenuo odčulnih stvari tela, obe vrste, što se vidi iz značenja dvorjana, koji su ovde peharniki hlebar, naime, čulne stvari ove vrste (br. 5077,5058). Čulne stvari tela, naime,vid,sluh, miris, ukus, su kao služitelji na dvoru u odnosu na unutarnjeg čoveka,koji je njihov gospodar car; jer služiti ga tako da bi učio preko iskustva vidljivogasveta i ljudskog društva, i da bi na taj način postao inteligentan i mudar. Jer sečovek ne rađa ni sa kakvim znanjem, a još manje s inteligencijom i mudrošću, većsamo sa sposobnošću da ih primi i učini svojima. Ovo se izvoldi na dva načina,unutrarnjim putem, i spoljašnjim putem. Unutrašnjim putem se uliva ono što je

Božansko, a spoljašnjim putem se uliva ono što je od sveta. Ova se dva putasastaju u čoveku, pa onoliko koliko dopusti da ga Božansko prosvetli, toliko stičemudrost. Stvari koje se ulivaju (koje utiču) spoljašnjim putem, utiču preko čulatela; ali se one ne ulivaju same od sebe, nego samo kada ih izazove (pozove)unutrašnji čovek da bi poslužile kao plan (platforma) za nebeske i duhovne stvarikoje se ulivaju unutrašnjim putem od Božanskoga. Ovo pokazuje da su čulne stvarikao sluge na dvoru. U opšte, sve spoljne stvari su sluge u odnosu na unutarnjestvari; ceo prirodni čovek je samo to (sluga) u odnosu na duhovnog čoveka. 2. Uizvornom jeziku, izraz koji se ovde koristi za slugu, dvorjanina, ili evnuha, uunutrašnjem smislu, označava , kao ovde, prirodnog čoveka u odnosu na dobro iistinu, a posebno na prirodnog čoveka u odnosu na dobro; kao kod Isaije: Neka negovori tuđin (došljak) koji pristane uz Jehovu: jehova me je odlučio od moganaroda; i neka ne govori uškopljeniku: gle, ja sam suho drvo. Jer ovako veli Jehovaza uškopljenika: koji drže subote moje i izbiraju što je meni ugodno, i drže zavjetmoj. Njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mjesto i ime bolje negosinova i kćeri, ime vječno daću svakome od njih, koje se neće zatrt (LVI.3-5). Evnuh(uškoplenik) ovde označava prirodnog čoveka u odnosu na dobro, a sin došljaka(tuđin) označava prirodnog čoveka u odnosu na istinu; jer crkva Gosodova jeunutrašnja i spoljašnja, i oni spoljašnje crkve su prirodni, dok su oni unutrašnjecrkve duhovni. Oni koji su prirodni, ali koji su u dobru, oni su evnusi, a oni koji su uistini, ti su sinovi došljaka (tuđina); a pošto se istinski duhovni ili unutrašnji mogunaći samo u crkvi, to sinovi došljaka označavaju one koji su izvan crkve, iliNeznabošce, ali koji su u istini prema svojoj religiji (br. 2049, 2593, 2599, 2600,2602, 2603, 2868, 2863, 3263); a evnusi označavaju one koji su u dobru.5082. I na starješinu nad peharnicima i na starješinu nad hlebarima. Ovo označavau opšte od čulnih stvari koje su potčinjene intelektualniom delu i voljnom delu,kao što se vidi iz značenja peharnika, naime, čulnog koje je potčinjenointelektualnom delu (br.5077); i iz značenja hlebara, naime, čulnog koje jepotčinjeno voljnom delu (br. 5018); i iz značenja starješine, naime, onoga što jeglavno (br. 1482,2089,5044), ovde u opšte ili zajedničko; jer ono što je glavno, toje i zajedničko, jer vlada nad ostalim; jer pojedino se odnosi na glavno kao naopšte, da bi činili jedno i da ne bi bilo protivurječja.

5083. I baci ih u tamnicu. Ovo označava odbacivanje, što se vidi iz značenja bacitiu tamnicu, naime, odbacivanje; jer onaj ko je bačen u tamnicu, taj je odbačen.5084. U kuću zapovjednika stražarskoga. Ovo označava one stvari koje su odprvorazrednog značaja za tumačenje, što se vidi iz značenja zapovjednikastražarskoga, a to je ono što je od prvorazrednog značaja za tumačenje (br.4790,4966). Stoga je ovde značenje da su čulne stvari obe vrste bile odbačene odstrane onih stvari koje su od prvorazredne važnosti za tumačenje, naime, onihkoje se odnose na unutrašnji smisao Reči; a za ove se čulne stvari kaže da suodbačene onda kada se u njih ne veruje; jer čulne stvari i one koje pomoću njihneposredno ulaze u misao, su obmane, i sve obmane koje vladaju nad čovekom izovoga su izvora. Zbog ovih obmana, malo ljudi veruju u istine vere, i prirodničovek se protivi duhovnom čoveku, to jest, spoljašnji unutrašnjem; pa stoga akoprirodni ili spoljašnji čovek počnu da vladaju nad duhobnim ili unutrašnjimčovekom, više se ne veruje u stvari vere; jer obmane bacaju u zasenak (istinevere), a požude ih guše. 2. Malo ko zna šta su obmane čula, a malo njih veruju daone bacaju takvu senku na racionalne stvari, a najviše na duhovne stvari vere, svedo njihovoga gašenja, osobito ako je čovek u isto vreme i u uživanjima svojihpožuda iz ljubvi ka sebi i svetu, a što se može ilustrovati primerima, da bi seprikazale obamne čula koje su čisto prirodne, ili koje potiču od prirodnih stvari, atada i obmane čula u duhonim stvarima. Obmana čisto prirodnog čula, ili ona kojadolazi od prirode, je verovati da se sunce okreće svakoga dana oko zemlje,zajedno sa nebom i zvezdama; iako se ističe da je to neverovatno jer je nemoguće– da se tako veliki okean vatre kao što je sunce, pa ne samo sunce nego i zvezde,da se okreću oko zemlje jednom na dan bez ikakvog relativnog menjanja mesta,iako se dodaje da planete pokazuju da se zemlja svakga dana okreće i da segodišnje kreće oko sebe i okolo (sunca), jer i planete su zemlje, poneke samesecima koji se okreću oko njih, i – kako je poznato iz posmatranja – svakogadana i svake godine da se kreću kao i naša zemlja, uprkos svega toga mnogeosobe su žrtve čulnih obmana, verujući da su stvari onakve kakve izgledaju oku. 3.Obmana je čisto prirdnog čula, ili ona od prirode, da postoji samo jednaatmosfera, i da je na sve ređe i ređa sve dok ne prestane, a onda da je vakuum(prazan prostor). Spoljno čulo tako shvata ovu stvar kad se samo ono pita. Čisto je

prirodna obmana, da su od prvog stvaranja semenke dobile osobinu da rastu ustabla i u cveće, i da se reprodukuju, i da je ovo izvor postojanja svih stvari. Paiako se odgovori da ništa ne može da opstoji ako stalno ne postaje, prema zakonuda je supstancija neprekidna egzistencija, a isto tako da ništa što nije povezano snečim što je pre toga, da nestaje, i pored svega još uvek čula tela i misao koja odnjih potiče, ne mogu ovo da shvate, niti da sve stvari opstoje na isti način na koji ipostaju, influksom od duhovnoga sveta, a to znači preko duhovnoga sveta odBožanskoga. 4. Otuda je čisto prirdna obmana pretpostavljati da postoje prostesupstancije,naime, monade i atomi; jer sve što je u krugu spoljašnjih čula, prirodničovek veruje da su to proste supstancije, a što god je iznad ovoga, on smatra danije ništa. Čisto prirodna je obmana da sve potiče od prirode, uključujući i ono štoje čistije ili što je unutarnje a koje izmiče posmatranju; ali ako neko kaže daunutar ili iznad prirode postoji nešto duhovno i nebesko, ovo se osporava,verujući da on što ne potiče od prirode, da to i nije ništa. Obmana je čula da samotelo živi, i da život nestaje kada telo umre. Čulna sposobnost ne shvata da jeunutranji čovek u svakoj čestici spoljašnjeg čoveka, i da je unutrašnji čovek unutarprirode i u duhovnom svetu; otuda on to ne veruje, jer to ne razume, da ćeunutrašnji čovek živeti samo ako se obuče u telo (br. 5078,5079). 5. Otuda jeobmana čula da čovek ne može da živi posle smrti kao ni životinje, jer i ove imajusličan život u mnogo čemu kao i čovek, jer da je čovek samo savršenija životinja.Čulna sposobnost, to jest, čovek koji misli i izvlači zaključke otuda, to jest, koji neshvata da je čovek iznad zveri i da ima viši život, jer može da misli ne samo ouzrocima stvari, nego i o samom Božanskom, i može preko vere i ljubavi da sepoveže s Božanskim, a tako isti i da prima influks od toga i da ga učini svojim, takoda kod čoveka postoji uzajamnost i primanje, što nikako nije slučaj sa zverima. 6.Obmana je čula da sami živi deo čoveka, koji se naziva dušom, da je samo neštoeterično ili plamičak, koji nestaje kada čovek umre; i da mu je stanište u srcu, ili umozgu, ili u nekom njegovom delu, i da otuda vlada telom kao nekom mašinom.Da je unutrašnji čovek u svakom delu spoljašnjeg čoveka, i da oko ne vidi od sebe,niti uho čuje od sebe, nego od unutrašnjeg čoveka, to prirodni čovek ne može dapojmi. Obmana je čula da svetlost i toplina dolaze samo od sunca ili elementarnevatre. Da postoji svetlost koja sadrži inteligenciju, a toplina nebesku ljubav, i da susvi anđeli u svetlosti i u toplini, to čulni čovek ne shvata. Obmana je čula kad

čovek veruje da ima život u samome sebi ili damu j život dat, jer tako izgledačulnome umu. Da samo Božansko ima život u Sebi, i da postoji samo jedan životkoji ima život u sebi, i da su životi u svetu samo prijemne forme, to čulni um nemože da shvati (br. 1954, 2706, 2886-2889, 2893, 3001, 3318, 3337, 3338, 3484,3742, 3743, 4151, 4249, 4320, 4417, 4523, 4524, 4882). 7. Čovek veruje odobmana čula da su preljube dozvoljene; jer iz obmana čula on zaključuje da subrakovi ustanovljeni samo radi vaspitanja dece; i da sve dok ovaj red nije srušen,nije važno od koga je potomstvo; i da se brakovi razlikuju od pohote samo potome što su oni dozvoljeni; stoga da to ne bi bilo protivno redu oženiti više žena,kad to ne bi bilo zabranjeno u Hrišćanskom svetu i u Svetom Pismu. Ako se kažeda postoji saobraznost između nebeskoga braka i braka na zemlji, da niko nemože da bude u braku (pravom) ako nije u duhovnoj istini i dobru, i da pravi brakne može da postoji između jednoga muža i više žena, i da su zbog toga brakovisveti, ovo čulni čovek odbacuje kao nešto nevažno. Obmana je čula da Gospodovocarstvo, ili nebo, sliči carstvu na zemlji, i da se sreća u zemaljskm carstvu sastojida jedan bude veći od drugoga, i da jedan uživa veću slavu od drugoga; jer čulnium ne može da shvati da je najmanji najveći, ili da je poslednji prvi. Ako setakvome čoveku kaže da je nebeska radost za anđele u tome da jedni služedrugima,bez misli o nagradi ili zasluzi, ovo čini da se čulni čovek oseti tužnim.Čulna je obmana da se dobrim delima nešto zaslužuje, i da je biti od koristi seberadi, da je to dobro delo. Isto tako, čulna je obmana da se čovek spasava samomverom, i da vera može da postoji i kod onoga ko nije u ljubavi ka bližnjemu, kao ito, da vera ostaje posle smrti a ne život, i tako u mnogim drugim slučajevima.Stoga kada u čoveku vlada ono što je čulno, tada je racionalna sposobnost kojuobasjava Božansko, u mrklome mraku i ne vidi ništa, i onda se misli da je svakizaključak racionalan kad je zasnovan na čulima.5085. U tamnicu. Ovo označava da je to bilo među obmanama , što se vidi izznačenja tamnice, naime, pustošenje obmane, a otuda obmanu (br.4958,503,5038).5086. Mjesto gdje Josip bješe sužanj. Ovo označava stanje Nebeskog od Pridodnogsada u pogledu ovih stvari, što se vidi iz značenja mjesta, naime, stanja (br. 2625,3356, 3387, 4321, 4882); iz reprezentacije Jospipa , naime, Nebeskog od

Prirodnog (br. 4286, 4586, 4592, 45963), ovde Nebeskog Racionalnog (br. 4286,4585, 4592, 4594, 4963), ovde Nebeskog od Prirodnog (br. 5035, 5039); i izznačenja sužnja, naime, stanja iskušenja (br. 5937). U dolazećem poglavlju bićegovora o iskušenjima Nebeskog od Duhovnog u Prirodnom u odnosu na onestvarti koje pripadaju spoljnom Prirodnom.5087. A zapovjedmnik stražarski odredi im Josipa da ih služi. Ovo označava da ih jeNebesko Prirodnog učilo od glavnih stvari za tumačenje (br.4790,4966,5084); izreprezentacije Josipa, naime Nebeskog od Prirodnog (br. 5086); jer onaj koji jeradi ispitivanja ili radi popravka postavljen nad onim stvarima koje su odbačene,taj vrši službu učitelja.5088. I on im služaše. Da ovo označava da ih je poučavao, što se vidi iz značenjaslužiti, naime, poučavati. Da služenje ovde ne znači služenje kao sluga, vidi se iztoga što je Josip bio postavljen nad njima, pa ovde to služenje označava da im dadavao nešo što je njima korisno, a pošto se ovde radi o novom Prirodnom ili ospoljašnjem čulnom, to odrediti ili postaviti nad označava poučavati. Biti postaljense odnosi na dobro koje pripada životu, a služenje se odnosi na istinu kojapripada nauku (doktrini) (br. 4976).5089. I bijahu dugo u tamnici. Ovo označava da su bili dugo vremena odbačeni,što se vidi iz značenja dugo (mnogo dana), naime, stanja (br. 23, 487, 488, 493,893, 2788, 3462, 3785, 4850); ovde stoga dugo vremena (mnogo dana) znači dasu dugo vremena bili odbačeni, što je označeno tamnicom (br. 5083). Pojedinostisadržane u unutrašnjem smislu ne mogu se potpunije prikazati polazeći od stvariovoga sveta; kao na primer ono o duhovnom nebeskom čoveku, i njegovom stanjuu Prirodnom kada se unutarnje Prirodno obnavlja, i kasnije, kada postane novo ikada se spoljašnje Prirodno odbacuje. Ali o ovim i o sličnim stvarima može seoblikovati ideja od stvari u nebu, a ta je ideja takva da ona ne ulazi u nijednu idejuvezanu za stvari ovoga sveta, osim kod onih (ljudi) kod kojih se misao možeodvojiti od čulnih stvari. Ako se čovekova misao ne može uzdići iznad čulnih stvartako da ih on gleda kao ispod sebe, on ne može da shvati unutarnje stvari u Reči, ajoš manje stvari neba odvojeno od stvari sveta; zato što ih čulne stvari apsorbuju iguše. To je razlog da oni koji su čulni i koji su predani učenju, retko razumeju

stvari neba; jer oni uranjaju svoj um u svetske stvari, to jest, u frazeologiju i urazlikovanja po frazama, a je sve preko čulnih stvari, iz koji se ne mogu uzdići izadržazi se na višoj tački gledišta; na taj način, njihova se misao ne može prostrtipreko celog polja memorije, kako bi odabrali ono što se slaže, a odbacili ono što sene slaže, i tako primenili ono što ima značaja; jer kao što je rečeno, njihova misaoje ograničena i uvučena u učene termine, a to su čulne stvari, tako da ne vidi šta jeoko nje. To je zašto učeni veruju manje nego prosti, i što su manje mudri onebeskim stvarima; jer prosti mogu da gledaju na neku stvari bez učenefrazeologije, a to znači daleko od čulnih stvari; dok učeni to ne mogu, negorazmatraju neku stvar preko učenih termina, kada se njihov um ograničava nanjih, i tako se baca u tamnicu.5090. Stihovi 5-8. I usniše san obojica u jednu noć, svaki po značenju svojega snaza sebe, i peharnik i hljebar cara Egipatskoga, koji bijahu sužnji u tamnici. Isutradan kad dođe Josip k njima, pogleda ih, a oni bijahu vrlo neveseli. Pa zapitadvorjane Faraonove koji bijahu sužnji s njim u kući gospodara njegova, i reče: štoste danas lica nevesela? A oni mu rekoše: san usnismo, a nema ko da nam kaže štaznače. A Josip reče: šta znače, nije li u Boga? ali pripovijedite mi. I usniše sanobojica, označava proviđanje o njima; u jednu noć, označava da je to bilo odogađaju koji je za njih bio kao u tami; svaki po značenju svojega sna zasebe,označava ono što su u sebi imali; peharnik i hljebar, označava da je to bilo očulnim stvarima obe vrste; cara Egipatskoga, označava da je to bilo o stvarimakoje su potčinjene unutarnjem Prirodnom; koji bijahu sužnji u tamnici, označavaone stvari koje su bile među obmanama; a ujutro (sjutradan) dođe k njima Josip,označava da je o bilo otkriveno i jasno Nebeskom od Prirodnog; i pogleda ih (vidjeih), označava opažanje; a oni bijahu vrlo neveseli, označava da su bili u tužnomstanju; pa zapita dvorjane Faraonove, označava da je prišao čulnim stvarima kojesu bile u pitanju; koji bijahu s njim sužnji u kući gospodara njegova, označava onekoji su bili odbačeni; govoreći: što ste danas lica nevesela? označava da odosećanja dolazi ova tuga; a oni mu rekoše, označava opažanje koje dolazi od tihstvari; a oni mu rekoše: označava opažanje o ovim stvarima: san usnismo,označava pretskazivanje; a nema ko da nam kaže šta znače, označava da niko nezna šta je u njima; a Josip im reče, označava Nebesko od Prirodnog; šta znače, nije

li u Boga? označava da je Božansko u tim stvarima; ali pripovijedite mi, označavada to treba da se zna.5091. I usniše san obojica. Ovo označava proviđanje o njima, što se vidi iz značenjasnova, naime, proviđanja o njima (br. #698); obojica označava čulne stvari obevrste označene peharnikom i hlebarom. Da su snovi bili o ovome, jasno je izsledećih stihova. San u najvišem smislu označava proviđanje, jer snovi koji senepostreno ulivaju preko neba od Gospoda pretskazuju ono što dolazi. Takvi subili snovi Josipovi, peharniki, hlebarovi, Faraonovi, Nabukodonosorovi, i proročkisnovi uopšte. Snovi koji pretskazuju potiču samo od Gospodovog Božanskogproviđanja. Otuda treba da se zna da su sve stvari u opšte i pojedinačnoproviđene.5092. Oba sna iste noći. Ovo označava da se radi o događaju koji je obojici u tami,što se vidi iz značenja sna, naime, proviđanja, pa otuda i pretskazivanja, koje seodnosi na događaj, jer je pretskazivanje o događaju; i iz značenja noći, naime,tame. Noć u duhovnom smislu označava stanje senke kao posledicu obmane odzla (br. 1712,2353), stoga i tamu uma. Na svetu, tama noći je prirodna tama; alitama noći u drugom životu je duhovna tama. Prva je posledica otsustva suncaovoga sveta i nedostatka svetlosti zbog toga, dok je druga posledica otsustvasunca neba koje je Gospod, kao i lišavanja svetlosti (to jest, inteligencije) zbogtoga. Do ovoga lišavanja svetlosti ne dolazi zbog toga što sunce zađe, kao sunce usvetu, nego zbog toga što je čovekov čovek ili njegov duh u obmani od zla, pa zbogtoga se povlači (svetlo), i uzrokuje tamu samome sebi. Sama ideja noći i tame uoba smisla pokazuje kako se duhovni smisao ovih stvari odnosi na prirodni smisao.Osim toga, duhovna tama je trostruka, jedna potiče od obmane od zla, druga odneznanja istine, a treća od čulnih stvari spoljašnjeg čoveka u odnosu na racionalnestvari unutrašnjeg čoveka. Međuim, sve ove vrste postoje zbog toga što se neprima svetlost neba (ili inteligencija i mudrost od Gospoda); jer ova svetlostneprekidnp utiče, ali biva odbačena, ugašena, ili izokrenuta obmanama od zla;prima se samo malo kada se ne poznaje istina; osim toga, ona se umanjujeuopštavanjem čulnih stvari spoljašnjeg čoveka.

5093. Svaki po značenju svojega sna za sebe. Ovo označava ono što su oni imali usebi (naime, događaj), što se vidi iz značenja ili tumačenje sna, naime, otvaranjem(sna), stoga događaja u njima samima. Da san označava događaj (događanje),može se videti gore (br. 5092).5094. I peharnik i hljebar. Ovo označava da se ovo odnosi na čulne stvari obe vrse,naime, čulne potčinjene intelekualnom delu (br. 5077); i iz značenja hlebara,naime, čulnih stvari potčinjenih voljnom delu (br. 5078). Da su ove bile odbačeneod unutarnjeg Prirodnog, videlo se gore (br. 5083,5089). Međutim, neka se zna dato nisu bile čulne stvari same po sebi – to jest, stvari vida, sluha, mirisa, ukusa, idodira – da su one odbačene, jer telo živi od njih; nego su bile odbačene misli, kaoi osećanja i želje, koje od njih potiču. Predmeti spoljašnjeg sveta ulaze u spoljašnjuili prirodnu memoriju čovekovu preko čula u jednu ruku, a preko racionalnihrazmatranja u drugu. Ovi su predmeti odvojeni u memoriji. Oni koji su ušli prekoracionalnih razmatranja, zauzimaju unutarnje mesto, dok oni koji ulaze preko čuladobijaju više vanjsko mesto; otuda, kao što je rečeno, Prirodno postaje dvostruko,unutarnje i spoljno. 2. Unutarnje Prirodno predstavljeno je Faraonom caremEgipatskim, a spoljno Pridodno peharnikom i hlebarom. Razlika se može videti potome kako oni gledaju na stvari, to jest, po njihovim mislima, i zaključcima kojeprave iz njih. Onaj ko misli i izvlači zaključke od unutarnjeg Prirodnog, onoliko jeracionalan koliko upija ono što ulazi preko Racionalnog; ali onaj ko razmišlja iizvlači zaključke od spoljnog Prirodnog, taj je onoliko čulan koliko upija ono štoulazi od čulnih stvari. Ovakav se čovek i naziva čulnim čovekom, dok se onaj druginaziva racionalnim čovekom. Kada čovek umre, on nosi sa sobom sve Prirodno;onakvo kakvo je oblikovano u svetu, takvo i ostaje; (prim. prev. Autor podPrirodnim ovde ne misli na fizičko telo koje je prijemnik, i pripvremeni čuvarPridodnog, Duhovnog i Nebeskog; nwgo po Prirodnim misli na misli i osećanja kojasu zasnobana samo na prirodnim stvarima). Onoliko koliko je usvojio odRacionalnog, toliko je i racionalan; a onoliko koliko je usvojio od čulnog, toliko ječulan. Razlika je u tome da onoliko koliko je Prirodno izvuklo i usvojilo ono što jeod Racionalnog, toliko ga ono posmatra ispod sebe kao čulne stvari spoljašnjegPrirodnog, i toliko vlada nad njima, smatrajući bezvrednim i odbcujući obmanekoje otuda potiču; a onoliko koliko je Prirodno povuklo i usvojilo čulne stvari tela,

toliko on gleda na racionalne stvari ispod sebe , smatrajući ih bezvrednim iodbacujući ih. 3. Na primer, racionalni prirodni čovek može da shvati da čovek neživi od samoga sebe, nego od influksa života preko neba od Gospoda; ali čulničovek ne može da ovo shvati, jer kaže da jasno oseća i opaža život u sebi, i da jeuzaludno govoriti protivu dokaza čula. Još jedan primer: raconalni prirodni čovekshvata da postoji nebo i pakao, dok to čulni čovek poriče, jer ne može da pojmi dapostoji neki čistiji svet nego što je ovaj koji vidi svojim očima. Racionalni čovekshvata da postoje duhovi i anđeli koji se ne vide; dok čulni čovek ovo ne shvata,pretpostavljajući da postoji samo ono što on može da vidi i dodirne. 4. Još jedanprimer: racionalni prirodni čovek shvata da inteligentan čovek gleda na ciljeve, papredviđa i prilagođava sredstva da postigne taj cilj. Kada posmatra prirodu, on vidired stvari, to jest, vidi da je priroda skup (kompleks) sredstava, i tada opaža dajedno inteligentno Vrhovno Biće prilagođava ova sredstva; ali u kojem cilju o čini,to ne zna ako ne postane duhovan. U drugu ruku, čulni čovek ne shvata ništa štoje odvojeno od prirode, a to znači da ne shvata da mora da postoji jedno Bićeiznad prirode. Šta je to razumeti, biti mudar, misliti o ciljevima, i birati sredstva,on ovo može da shvati samo ako se to naziva prirodnim; a kada se to nazoveprirodnim, tada on ima ideju o prirodnim procesima (delovanjima) kao o nečemumehankičkom ili kao o automatu. Iz ovo nekoliko primera može se videti na šta semisli pod čulnim stvarima koje se odbacuju; naime, da to nije odbacivanje vida,sluha, mirisa, i dodira, u telu, nego zaključaka o unutarnjim stvarima.5095. Cara Egipatskoga. Ovo označava one stvari koje su potčinjene unutarnjemPrirodnom, što se vidi iz reprezentacije Faraona ili cara Egipatskog u ovomepoglavlju, a što je novo stanje Prirodnog (br. 5079,5080), stoga unutarnjegaPrirodnoga, jer ovo je postalo novo. Šta je unutarnje Prirodno, a šta spoljašnje,može se videti gore (br. 5094). Priroda unutrašnjeg smisla u istorijskim i proročkimdelovima Reči, mora je ukratko objasniti. Tamo gde se pominju nekoliko osoba uistorijskom delu – kao ovde Josip, Faraon, zapovednik stražarski, peharnik, i hlebar– u unutrašnjem smislu oni doista označavaju razne stvari, na primer Josip ovdepredstavlja Gospoda u pogledu nebeskog Duhovnog od Racionalnog a tako isto i uPrirodnom, Faraon Ga predstavlja u pogledu novoga stanja Prirodnog, to jest,unutarnjeg Prirodnog, peharnik i hlebar Ga prestavljaju u pogledu onih stvari koje

pripadaju spoljnom Prirodnom. Takav je unutrašnji smisao; a tako je i na drugimmestima, kao tamo gde se pominju Abraham, Isak, i Jakov. U smislu slova ovo sutri osobe, ali u najvišem smislu sve tri predstavljaju Gospoda – Abraham GospodaSamog, Isak Božansko Intelektalno, a Jakov Njegovo Božansko Prirodno. Isto je ikod prorpka, gde se priča sastoji od samih imena, kao od osoba, carstava, iligradova, a u unutrašnjem smislu ova imena zajedno predstavljaju i opisuju jednustvar. Onaj ko nije ovoga svestan, može da se lako povede doslovnim smislom ipomisli da se ovde govori o različitim stvarima, pa se tako gubi ideja o jednojstvari.5096. Koji bijahu sužnji u tamnici. Ovo označava one stvari koje su bile međuobmanama, što se vidi iz značenja biti sužanj u tamnici, naime, biti međuobmanama (br. 4956,5037,5038,5085). Za one koji su u obmanama, a još biše zaone koji su u zlima, kaže se da su sužnji, i u tamnici , ne da su u okovima, negozato što nisu slobodni, a nisu slobodni oni koji su sužnji na unutarnji način. Jer onikoji su se utvrdili u obmanama, nisu više slobodni da izaberu i prime istinu; a onikoji su se u njima duboko utvrdili, nisu u stanju ni da vide istinu, a još manje da jepotvrde i da je veruju; jer su one ubeđene da je obmana istina, a istina obmana.Ovo ubeđenje oduzima svu slobodu da se misli nešto drugo, pa stoga drži samumisao sužnjem i kao u tamnici. U ovo sam se uverio iz mnogoga iskustva s onima udrugom životu, koji su bili ubeđeni u obmanu zbog subjektivnog potvrđivanja. 2.Oni su od onih koji ne priznju istinu, nego je otstranjuju ili odbcuju, i to grubo, većprema stupnju njihovoga ubeđenja, osobito kad obmana dolazi od zla, ili kada ihje zlo ubedilo. To su oni na koje se misli u Gospodovoj paraboli kod Mateje: Aneka zrna (sjeme) padoše ukraj puta, pa ptice dođoše i pozobaše ih (XIII.4). Zrna(semena) su Božanske istine; ukraj puta su ubeđenja; ptice su načela obmane.Ovakvi ljudi ne znaju da su sužnji ili u tamnici, jer na njih utiče njihova vlastitaobmana, i oni je vole radi zla iz kojega ona izvire; otuda to da oni misle da suslobdni, jer ono što pripada osećanju ili ljubavi, samo sebi izgleda da je slobodno.Dok oni koji nisu u potvrđenoj odmani, to jest, koji nisu ubeđeni u obmanu, tilako priznaju istine, te ih vide i biraju, i osećaju njihov uticaj, pa posle videobmane kao nešto ispod sebe, a vidi da su oni koji su u obmanama, kao da su utamnici. Ovi su tako slobodni da pogledom i mišlju mogu da istraže celo nebo i

nađu tamo bezbrojne istine; ali niko nije ovako slobodan osim onaj ko je u dobru(ko je dobar); jer čovek je nebo snagom dobra, i zbog ovih istina, čini mu se da je unebu.5097. A ujutro (sjutrdan) kad dođe Josip k njima. Ovo označava da je bilootkriveno i jasno Nebeskom od Duhovnog, što se vidi iz reprezentacje Josipa,naime, Nebeskog od Duhovnog (br. 4286,4592,4963); i iz značenja jutra, naime,stanja prosvetljenosti, (br. 3458), da to je ono što je otkriveno i jasno. Jutro imaovo značenje jer sva vremena dana , kao i sva vremena godine, označavaju stanjau skladu s varijacijama svetlosti neba. Varijacije svetlosti neba nisu kao dnevne igodišnje varijacije svetlosti u svetu, nego kao varijacije inteligencije i ljubavi; jersvetlost neba nije ništa drugo nego Božanska inteligencija od Gospoda, koja jesvetla očima; a toplina ove svetlosti je Gospodova Božanska ljubav, koja je toplana čulan način. Upravo ova svetlost daje inteligenciju čoveku a toplina je ta kojadaje vitalnu toplinu i volju za dobro. Jutro ili zora u nebu je stanje prosvetljenja uodnosu na dobro i istinu, koje stanje postoji onda kada se priznaje a još više kadase opaža, da je dobro dobro a istina da je istina. Opažanje je unutrašnjeotkrivenje; otuda jutro označava ono što je otkriveno; jer ono što je bilo tamno,sada je jasno. 2. Osim toga, jutro u najvišem smislu označava Gospoda samog, jerGospod je Sunce od kojega dolazi sva svetlost u nebu, i On uvek izlazi, On je uvekje ujutru. Pored toga, On uvek izlazi za svakoga ko prima istinu vere i dobroljubavi, a On uvek zalazi za svakoga ko ove ne prima – ne da Sunce tamo zalazi,jer, kao što je rečeno, On uvek izlazi; ali onaj ko ne prima istinu i dobro, njemu sečini kao da zalazi. Ovo se donekle može uporediti s onim kako se sunce menja nasvetu stanovnicima zemlje; jer ono nikada ne zalazi, jer uvek ostaje na svomemestu i uvek otuda sija; nego izgleda da zalazi, zato što se zemlja okreće oko svojeose jednom na dan, i tako sklanja njene stanovnike od pogleda na sunce (br.5084); zalazak stoga nije zbog sunca, nego zbog pomeranja stanovnika zemlje odnjegove svetlosti. Ovo upoređenje je poučno, jer u svakom delu prirode imanešto što predstavlja Gospodovo carstvo; stoga nas to poučava o tome šta je tobiti lišen svetlolsti u nebu – to jest, inteligencije i mudrosti, naime, da se to dešavane zbog Gospoda, koji je Sunce inteligencije i mjudrosti, koje uvek izlazi, nego

zbog toga što se stanovnik Njegovoga carstva sklanja ( sa svetlosti), to jest,dopusti da ga povede pakao i tako se odvoji.5098. Pogleda ih. Ovo označava opažanje, što se vidi iz značenja pogledati,naime, razumeti i opaziti (br. 2150,3764,4567,4723).5099. A oni bjehu vrlo neveseli. Ovo označava da su bili u tužnom stanju, što sevidi i bez objašnjavanja.5100. Pa zapita dvorjane Faraonove. Ovo označava čulne stvari o kojima segovorilo, što se vidi iz značenja dvorjana Faraonovih, naime, čulnih stvari obevrste – onih koje su potčinjene intelektualnom delu, i onih koje su potčinjenevoljnom delu (br. 5081).5101. Koji bijahu s njim sužnji u kući gospodara njegovog. Ovo označava one stvarikoje su bile odbačene, što se vidi iz značenja biti bačen u tamnicu i biti sužanj, štoje biti odbačen (br. 5083).5102. I reče: što ste danas lica nevesela? Ovo označava pitanje: koje je osećanjeuzrok tuge, što se vdi iz značenja lica, to jest, unutrašnjeg uma (br. 358, 1999,2434, 3527, 4066, 4796, 4797), stoga osećanja. Jer čovekovo unutarnje, iz kojegapotiče misao koja isto tako pripada unutarnjem, to su osećanja; a pošto ovapripadaju njegovoj ljubavi, ona pripadaju i njegovom životu. Dobro je poznato daoni koji su u nevinosti (koji su nevini) ,da oni pokazuju osećanja na vidljv način nalicu; pa kako se prikazuje nevinost, tako se tako prikazuju i osećanja, kao i misliuopšte, jer ove su forme osećanja. Otuda je lice ništa drugo nego slika kojapredstavlja um. Anđelima sva lica ovako izgledaju; jer anđeli ne vide lica u njihovojmaterijalnoj formi, nego u njihovoj duhovnoj formi, to jest, u formi koju dajuosećanja i misli koje potiču od ovih (osećanja). Ovo su one stvari koje suštinskičine čovekovo lice, jer kada se lice njih liši, ono postaje samo jedna mrtva stvar;od njih lice ima život, i njima duguje svoju privlačnost. Tugom kao osećanjem, ilisa što ste danas lica nevesela? označava se: Zašto su vaša lica danas zla?.5103. A oni mu rekoše. Ovo označava opažanje o ovim stvarima, što se vidi izznačenja reći u istorijskim delovima Reči, to jest, označava opažanje (o čemu čestogore).

5104. San usnismo obojica. Ovo označava pretskazivanje, što se vidi iz značenjasna, to jest, proviđanja, a otuda i pretskazivanje (br. 5091).5105. A nema ko da nam kaže šta znače. Ovo znači da niko ne zna šta (snovi)sadrže, što se vidi iz značiti (tumačiti), naime, otkriti šta je sadržano (br. 5093), tojest, šta je unutra.5106. A Josip im reče. Ovo označava Nebesko od Duhovnog, što se vidi izreprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Prirodnog (br. 5086).5107. Šta znače, nije li u Boga? Ovo označava da je Božansko u ovim stvarima, štose vidi iz značenja značiti (tumačiti), kada se odnosi na snove, to jest, na ono što jeu njima (br. 5105). Božansko je označeno Bogom.5108. Ali pripovijedite mi. Ovo označava da to treba da se zna, što se vidi izznačenja pripovijedite mi, a što znači da treba to da bude poznato; ovo je jasno izsledećih stihova.5109. Stihovi 9-13. I starječina nad peharnicima pripovjedi san svoj Josipugovoreći: snih, a preda mnom čokot. I na čokotu bjehu tri loze, i napupi i procvate,i grožđe na njemu uzre; a u ruci mi bješe čaša Faraonova, te pobrah zrelo grožđe iiscijedih ga u čašu Faraonovu, i dodadoh čašu Faraonu. A Josip mu reče: ovo znači:tri su loze tri dana. Još tri dana, i Faraon brojeći svoje dvorjane uzeće i tebe, i opette postaviti u pređašnju službu, i opet ćeš mu dodavati čašu kao i pređe dok si mubio peharnik. I starješina nad peharnicima pripovjedi san svoj Josipu, označava daje Nebesko od Duhovnog opažalo događaj u vezi s onim stvarima u kojima jeČulno bilo potčinjeno intelektualnom delu, a koje je do tada bilo odbačeno; i rečemu: označava otkrivenje od opažanja; usnih, označava pretskazivanje; a predamnom čokot, označava intelektualni deo; a na čokotu bjehu tri loze, označava onošto proizlazi sve do poslednjeg; i napupi, označava infuks preko kojega dolazi donovoga rođenja; i procvate, označava stanje koje se približava novome rođenju; igrožđe na njemu uzre, označava povezanost duhovne istine sa nebeskim dobrom;a u ruci mi bješe čaša Faraonova, označava influks unutarnjeg Prirodnog; tepobrah zrelo grožđe i isvijedh ga u čašu Faraonovu, označava uzajamni influks udobra duhovnog porekla; i dodadoh čašu Faraonu, označava usvajanje unutarnjeg

Prirodnog; a Josip mu reče: ovo znači, označava otkrovenje od opažanja odNebeskog u Prirodnom u odnosu na ono što je bilo u sebi; tri loze su tri dana,označava neprekidno granjanje sve do poslednjeg; za tri dana, označava da će tobiti novo stanje; Faraon brojeći svoje dvorjane uzeće i tebe, označava ono što jeproviđeno, pa stoga i ono što je zaključeno; i opet te postaviti u pređašnju službu,označava da su stvari čulnoga dela koje su potčinjene intelektalnom delu, da će seone dovesti u red; i opet ćeš mu dodavati čašu, označava da će tome biti poluženounutarnje Prirodno; kao i pređe kad si mu bio peharnik, označava kao što je toobično sa čulnim stvarima ove vrste.5110. I starješina nad peharnicima pripovjedi san svoj Josipu. Ovo označava da jeNebesko od Duhovnog opažalo događaj povezan sa Čulnim, koje je potčinjenointelektualnom delu, a koje je dotle bilo odbacivano, što se vidi iz reprezentacijeJosipa, to jest, Nebeskog od Duhovnog (br. 4286,4585,4592,4594,4963); i izznačenja sna, naime, proviđanja, a otuda i događaja (br. 5091,5092,5104), tako idogađaja koji je proviđen ili opažen; i iz značenja starješine peharnika, to jest,čulnog koje je potčinjeno intelektualnom delu u opšte (br. 5077,5082). Da je biloodbačeno, označeno je tamnicom (br.5083,501). Ovo jasno pokazuje da je takavunutrašnji smisao ovih reči. Osim toga, pokazuje i da je Josip, kojim jepredstavljeno Nebesko od Duhovnog, opazio događaj, što je jasno iz stihova kojislede. 2. Nebesko do Duhovnog označava Gospoda, a isto se može reći i ono štoje odvojeno od Njega, jer On je Nebesko samo i Duhovno samo, to jest, dobrosamo i istina sama. Što se tiče čoveka, ove se stvari ne mogu pojmiti odvojeno, jernešto prirodno je uvek udruženo sa svim stvarima u njegovoj misli; pa ipak, kadauzmemo u obzir da je sve u Gospodu Božansko, i da Božansko prevazilazi svakumisao, i da je neshvatljivi čak i anđelima, i ako tada odvojima ono što je shvatljivo,onda ostaje Biće i Manifesacija sama, koje je Nebesko samo i Duhovbno samo, tojest, dobro samo i istina sama. 3. Međutim, pošto je čovek takav da ne može daoblikuje nijednu ideju o apstraktnim stvarima ako to nije povezano s nečimprirodnim koje je u njega ušlo od sveta preko čula (jer bez neke takve prirodnestvari njegova misao nestaje u ponoru i rasipa se), stoga kako Božansko ne binestalo u čoveku, kada je sasvim utonuo u telesne i svetske stvari, to jest, kako senebi opoganilo nečemu što preostane nekom nečistom idejom, i da skupa s onim

što je Božansko sve nebesko i duhovno ne bi nestalo, glagoizvoleo je Jehova da sepokaže onakvim kakav je zaista, i onako kako se pokazuje u nebu,naime, kaoBožanski Čovek. Jer sve nebesko teži ljudskoj formi, što se može videti na krajuprethodnih poglavlja gde se gvori o korespondenciji svih stvari čoveka sa VelikimČovekom, ili nebom. Ovo Božansko, ili ovo Jehovino u nebu, je Gospod odvečnosti. To je ono što je Gospod uzeo na Sebe kada je proslavio ili učinioBožanskim Ljudsko, a što se vidi jasno iz oblika u kojemu se pokazao Petru, Jakovui Jovanu, kada se preobrazio (Mateja XVII.1,2), i kakav se ponekad pokazivaoprorocima. Zbog ovoga je svako u stanju da o Božanskom Samom misli kao oČoveku, a u isto vreme i kao o Gospodu, u kojemu je Božansko i savršeno Trojstvo;jer u Gospodu Božansko Samo je Otac, ovo Božansko u nebu je Sin, a Božanskokoje od njih proističe je Sveti Duh. Da su ovi jedno, kao što On Sam uči, jasno sepokazuje.5111. A On (Josip) mu reče. Ovo označava otkrivenje od opažanja, vidi se izznačenja reći, u istorijskim delovima Reči, naime, označava opažanje (br. 1791,1815, 1819, 1822, 1898, 1919, 2080, 2619, 2862, 3395, 3509), tako označava iotkrivenje, je ono je unutarnje opažanje, i ono je od opažanja.5112. Usnih. Ovo označava pretskazivanje, što se vidi iz značenja sna, to jest,pretskazanja i proviđanja )br. 5091, 5092, 5104).5113. A preda mnom čokot. Ovo označava intelektualni deo, što se vidi iz značenjačokota, naime, intelektualnog dela u duhovnoj crkvi, o kojoj docnije. Poštopeharnik označava čulni deo podvrgnut Intelektualnom, a pošto se govori oinfluksu intelektualnog u Čulno koje se potčinjeno ovome, stoga se u snu pojaviočokot s lozama, cvatom, grozdovima, i zrnima grožđa, čime je opisan influks inovo rođenje ovog čulnog dela. Što se tiče intelektualnog dela duhovne crkve,neka se zna da gde god se u Reči opisuje ova crkva, tu se govori o njenomintelektualnom delu, jer se intelektualni deo, koji je u članu ove crkve, sadapreporađa i postaje crkva. 2. Jer uglavnom postoje dve crkve, nebeska i duhovna.Nebeska crkva je u čoveku koji može da se preporodi ili da postane crkva upogledu voljng dela; dok je duhovna crkva u čoveku koji, kao što je rečeno, možeda se preporodi u pogledu intelektualnog dela; Pradrevna Crkva, koja je postojala

pre potopa, bila je nebeska, jer u onima koji su bili s njom povovezani, bilo jenešto zdravo u voljnom delu; ali Drevna Crkva, koja je postojala posle potopa, bilaje duhovna, jer u onima koji su s njom bili povezani, nije bilo ništa zdravo uvoljnom delu, nego samo u intelektualnom delu. Iz ovoga razloga gde se govori oduhovnoj crkvi u Reči, to se odnosi na njen intelektualni deo (br.640, 641, 785,863, 875, 863, 875, 895, 927, 928, 1023, 1043, 1044, 1555, 2124, 2256, 2669,4328, 4493). Kod onih koji pripadaju duhovnoj crkvi, kod njih se preporađaintelektualni deo, što se može videti iz toga što članovi ove crkve nemaju opažanjaistine od dobra, kao što ga imaju oni koji pripadaju nebeskoj crkvi; taj mora prvoda nauči istine vere, da usvoji ono što je intelektualno, i da tako od istine nauči štaje dobro; i kada je to tako naučio, on je u stanju da to misli, a tada i da to hoće, ina kraju da to i čini; a tada se u njemu oblikuje nova volja, koju Gospod stvara uintelektualnom delu. Preko ove nove volje Gospod ga uzdiže u nebo, dok zlo idalje ostaje u njegovome voljnom delu. Tada će ovo na čudesan način da budeotstranjeno, i to od više moći, pomoću koje se odvaja od zla i drži u dobru. 3. Aličlan nebeske crkve se preporađa u pogledu voljnog dela, tako što je u detinjstvuusvajao dobro ljubavi ka bližnjemu,a kada je bio u stanju da to i opaža, bio jevođen da opaža ljiubav ka Gospodu, a preko ove i sve istine vere koje mu sepokazuju u intelektualnom delu kao u ogledalu. Razum i voljea u njemu sačinjavalisu jednu stvar; jer se onim što je u razumu opažalo ono što je bilo u volji. U ovomese sastojalo zdravlje toga prvoga čoveka kojim je označena nebeska crkva. 4. Da ječokot intelektualni deo duhovne crkve, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; kao kodJeremije: A sada šta će ti put Egipatski da piješ vode Sorske? šta li će ti put Asirskida piješ vode iz rijeke? Ja te posadih lozu izabranu sjeme istinito; pa kako mi seprometnu i izmetnu se odvoda od tuđe loze? (II.18,21). ovo se odnosi na Izrailjkojim je označena duhovna crkva (br.3654,4286). Egiptom i vodama Sorskimoznačena su spoljašnja znanja (reči-znanja) koja izokreću (br. 1164, 1165, 1185,1462); Asirija i vode rijeke označavaju mudrovanja od znanja protivu dobra života iistine vere (br. 119, 1184); a loza plemenita označava člana duhovne crkve, koji senaziva čokotom zbog intelektualnog dela; izmetnuti čokot označava izokrenutucrkvu. 5. Kod Jezikilja: Sine čovječiji, zagoneni zagonetku i kaži priču o domuIzrailjevu. I reci mu; ovako veli Jehova Bog: orao velik, velikih krila, dugih pera,šaren, dođe na Liban i uze vrh od kedra. I uze sjeme iz one zemlje, i metnu ga na

njivu, odnese ga gdje ima mnogo vode, i ostavi ga dobro. I izniče, i posta busatčokot, nizak, kojemu se loze pružahu k njemu a žile bijahu pod njim; posta čokot,izbi grane i izbi odvode. A bijaše drugi orao, velik, velikih krila, i gle, taj čokot pružik njemu grane svoje i grane svoje pruži k njemu da bi ga zaljevao iz brazda svogasada. Posađen bijaše u dobroj zemlji kod mnogo vode, da pusti grane i rađa rod ubude krasna loza (XCVII.2,3,5-8).Orao označava racionalno (br. 3901); sjeme zemaljsko označava istinu crkve (br.1025, 1447, 1610, 1940, 2848, 3038, 3310, 3373); postati krasan čokot i busatčokot znači postati duhovna crkva, koja se naziva čokot zbog vina koje se od negadobija, koje označava duhovno dobro ili dobro ljubavi ka bližnjemu od kojegadolazi istina vere, koja se usađuje u intelektualni deo. Kod istoga: Dok bijašemiran, mati tvoja bijaše kao vinova loza, posađena kraj vode, rodna i granatabješe od mnoge vode. I bijahu na njoj jaki prutovi za palicu vladalačku, i rastomsvojim uzvisi se iznad gustijeh grana, i bi naočita visinom svojom, mnoštvom granasvojh (IXX.10,11). I ovo se kaže za Izrailj kojim se označava duhovna crkva, koja seupoređuje sa vinovom lozom iz razloga koji je gore pomenut. U istom odlomku,opisuju se njeni ogranci sve do prirodnoga čoveka, naime, do spoljašnjih znanja odčula koja su označena, da je bila s gustim granama (br. 2831). Kod Osije: Biću kaorosa Izrailju, procvjetaće kao ljiljan i pustiće žile svoje kao drveta Libanska. Rašitićese grane njegove, i ljepota će mu biti kao u masline a miris kao Libanski. Oni će sevratiti i sjedjeti pod sjenom njegovijem, rađaće kao žito i cvjetaće kao vinova loza.Pomen će mu biti kao vino Libansko. O Efraime, šta će ti idoli? (XIV. 5-8). Izrailj jeduhovna crkva, čije se cvetanje upoređuje s vinovom lozom, a koje potseća navino Libansko, zbog dobra od istine usađene u duhovnu crkvu (br.3996). 8. KodZaharije: A sada ne ću biti kao prije ostatku toga narod, govori Jehova nadvojskama. Nego će usjev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, zemlja ćerađati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju, i sve ću to dati ostatku toga naroda(VIII.11,12). Ostatak toga naroda označava istine koje Gospod čuva u unutarnjemčoveku (br. 468,530,560,561,660,798,1050,1738,1906,2284); miran usjevoznačava dobro (u duhovnoj cvrki), a loza, intelekualni deo. 9. Kod Malahije: Izaprijetiću vas radi proždrljivca, te vam neće kvariti roda zemaljskoga, i vinovaloza u polju neće vam biti nerodna, veli Jehova nad vojskama (III.11). Vinova loza

označava intelektualni deo. Vinova loza neće niti nerodna kada intelktualni deonije lišen istina i dobara vere; s druge strane, rod se neće kvariti kad dođu obmanei zla; kao kod Osije: Izrailj je prazna loaz vinova; ostavlja plod za se (x.1). 10. KodMojsija: Veže za čokot magare svoje, i za plemeniu lozu mlade od magarice svoje;u vinu pere ogrtač svoj u soku od grožđa XLIX.11).Ovo je iz Jakovljevog proroštva, tada nazvanog Izrailjem, o njegovim dvanaestsinova, ovde o Judi, kojim je predstavljen Gospod (br. 3881). Loza ovde označavaintelekualni deo duhovne crkve, a plemenita loza, intelektualni deo u nebeskojcrkv, 11. Kod Davida: Jehova, iz Egipta si prenio čokot, izagnao narode, i posadioga. Okrčio si za nj, i on pusti žile, i zauze svu zemlju. Gore se pokriše njegovimsjenom, i loze su mu kao kedri Božiji. Pustio si loze svoje do mora i ogranke dorijeke. Gorski vepar podgriza ga, i poljska zvijer jede ga (LXXX.8-11,13). Čokot izEgipta u najvišem smislu označava Gospoda, i glorifikaciju Njegovog Ljudskog kojese opisuje lozom i njenim žilama. U unutranjem smislu čokot je ovde duhovnacrkva, a tako isto i član te crkve, kada se obnovi ili regeneriše od Gospoda upogledu intelektualnog dela. Vepar šumski je obmana, a zvijer poljska je zlo, kojerazara crkvu u pogledu vere u Gospoda. 12. U Otkrovenju: I baci anđeo Božijikosijer svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikoga gnjevaBožijega. I otoči se kaca izvan grada, i iziđe krv iz kace tja do uzda konjma hiljadu išest stotina potrkališta (XIV.19,20). Obra vinograd zemaljski znači razoritiintelektualni deo crkve; a pošto je i ovo označeno lozom, to se kaže da iziđe krv izkace sve do uzda konjma; jer se konjima označavaju intelktualne stvari (br. 2761,2762, 3217) Kod Isaije: I tada će svako mjesto gdje ima hiljdu čokota za tisućusrebrenika zarasti u čkalj i trnje (VII.23). I opet: Za to će prokletstvo proždrijetizemlju, i zatrće se stanovnici njezini, i malo će ljudi ostati. Tužiće vino, uvenućeloza vinova, uzdisaće svi koji su vesela srca (XXIV. 6,7). I opet: Bijući se u prsa zalijepijem njivama, za rodnijem čokotima. Trnje i čkalj niknuće na zemlji narodamojega, i po svijem kućama veselijem, u gradu veselom (XXXII.12,13). U ovimodlomcima se govori o pustošenju duhovne crkve u pogledu dobra i istine vere, ato je u odnosu na intelektualni deo, jer kao što je rečeno, istina i dobro vere su uintelektualnom delu člana ove crkve. Svako može da vidi da čokot ovde ne značičokot, niti zemlja zemlju; nego da to označava nešto što pripada crkvi. 13. U

istinskom smislu, čokot označava dobro intelektualnog dela; a smokvino drvo,dobro prirodnoga čoveka, ili što je isto, čokot označava dobro unutarnjeg čoveka,a smokvino drvo dobro spoljnog čoveka, pa se stoga smokvino drvo često pominjeu Reči u isto vreme kada i čokot; kao u sledećim odlomcima: Sa svijem ću ihistrijebiti, govori Jehova, nema grozda na lozi (čokotu), ni smokve na drvetu, i lišćeje opalo, i što sam im dao, uzeće se (Jeremija VIII.13). I opet: I dovešću narod izdaleka, i poješće ljetinu tvoju i hljeb tvoj, što sinovi tvoji i kćeri šćahu jesti, poješćeovce tvoje, i goveda tvoja, poješće vinovu lozu tvoju i smokve tvoje, i mačem ćezatrti gradove (V.15,17). Kod Osije: Opustjeću njinu lozu i stablo smokvino (II.12).Kod Joila: Jer dođe na zenlju moju silan narod i nebrojen; zubi su mu kao u lava ikutnjaci kao u lavice. Potr vinovu lozu moju, i smokve moje pokida, sa svijem ihoguli i pobaca, te im se grane bijele. Loza posahnu i smokva uvenu, šipak i palma ijabuka i sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti između sinova ljudskoh(I.6,7.12). Opet: Ne bojte se, zvijeri poljske; jer će se zelenjeti pasišta u pustinji idrveta će nositi rod svoj, smokva će i vinova loza davati silu svoju (II.22). KodDavida: I pobi čokote njihove i smokva njihove, i potr drveta u krajevimanjihovijem, (Psalam CV.33). Kod Habakuka (Avakuma): Jer smokva neće cvasti,niti će biti roda na lozi vinovoj (III.17). Jer će iz Siona izaći zakon i riječ Jehovina izJerusalima. Nego će sjedati svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom i nećebiti nikoga da ih plaši (IV.2,4). Kod Zaharije: U taj dan, govori Jehova nadvojskama, zvaćete svaki bližnjega svojega pod vinovu lozu i pod smokvu (III.10). Uprvoj knjizi o Carevima: U vrijeme Solomonovo življahu Juda i Izrailj bez strahasvaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do Berzabeje (IV.24,25).Da je smokvino drvo dobro prirodnog ili spoljašnjeg čoveka, može se videti gore(brt. 217). 14. Da je vinova loza intelektualni deo koji se obnovio ili ponovo rodiopreko dobra od istine i preko istine od dobra, vidi se iz Gospodovih reči učenicima,kada je ustanovio Svetu Večeru: Kažem vam pak da ne ću od sad piti od ovogaroda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti s vama novoga u carstvu OcaSvojega (Mateja XXVI.29). Dobro od istine i istina od dobra, kroz koje se obnavljaintelektualni deo, ili čovek postaje duhovan, označeni su rodom vinogradskim, ausvajanje toga značeno je pijenjem (Da pijenje znači usvajanje, i da se odnosi naistinu, može se videti gore, br. 3168). Da se ovo radi u potpunosti samo u drugomživotu, označeno je rečima do onoga dana kad ću piti novoga u carstvu Oca

Svojega. Da rod vinogradski ne označava vino, nego nešto nebesko iz Gospodovogcarstva, sasvim je jasno. 15. Pošto se intelektualni deo u duhovnom čovekuobnavlja i preporađa preko istine od samga Gospoda, stoga Gospod Sebeupoređuje s vinovom lozom (čokotom), a one koji su usađeni u istinu koja je odNjega, on upoređuje sa granama, a dobro njihovo s plodom, kao kod Jovana: Jasam pravi čokot, a Otac Moj je vinogradar; Svaku lozu na meni koja ne rađa rodaotseći će je; a svaku koja rađa rod, očistiće je da više roda rodi. Budite u Meni i ja uvama: kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, takoi vi ako na Meni ne budete. Ovo je zapovijest Moja, da imate ljubav među sobom,kao što ja imadoh ljubav ka vama (XV.1,2,5,12). 16. Pošto u najvišem smislu čokotoznačava Gospoda u pogledu Božanske istine, a otuda u unutrašćnjem smislu ičlana duhovne crkve, stoga vinograd označava samu duhovnu crkvu (br. 1069,3220). 17. Pošto je Nazirej predstavljao nebeskoga čoveka, koji se preporodiopreko dobra ljubavi, a ne preko istine vere kao duhovni čovek, i koji se stoga nijepreporođen u intelektualnom delu, nego u voljnom delu (kao što se gore moževideti), stoga je Nazireju bilo zabranjeno da jede bilo šta što je dolazilo od čokota(od vinove loze), pa mu je bilo zabranjeno i da pije vino (Brojevi VI.3,4; SudijeXIII.14); i iz ovoga se vidi da vinova loza označava intelektualni deo duhovnogčoveka, kao što je već pokazano. (da je Nazirej predstavljao nebeskog čoveka,može se videti gore, br. 33019. Ovo pokazuje i to da se inače ne može znati zaštoje Nazireju bilo zabranjeno ono što dolazi od vinove loze (da ne pominjemomnoge druge stvari o njemu), ako se ne zna šta vinova loza označava u njenomposebnom značenju, i ako se ne zna da postoji i nebeska crkva i duhovna crkva, ida se član nebeske crkve preporađa na način koji se razlikuje od onoga na koji sepreporađa član duhovne crkve ; prvi pomoću semena posejanog u voljni deo, adrugi pomoću semena posejanog u intelektualni deo. Takve su misterije koje supohranjene u unutrašnjem smislu Reči.5114. I na čokotu tri loze. Ovo označava ogranke do poslednjeg, što se vidi izznačenja čokota, naime, intelektualnog dela (br. 5113); i iz značenja tri, naime,onoga što je potpuno i što se nastavlja sve do kraja (br. 2788, 4495); i iz značenjaloze (grana), naime, ogranaka. Jer je čokot intelektualni deo, grane (loze) sugrananja iz toga; a tri loze označavaju ono što se nastavlja sve do kraja, ili od

prvog sve do poslednjeg, što je Čulno; jer prvo je u redu Inelektualno, a poslednjeje Čulno. Intelektualni deo u opšrte je vid unutrašnjeg čoveka, koji vidi u svetlostineba, koja je od Gospoda, a sve što vidi je duhovno i nebesko. A Čulno u opštepripada spoljašnjem čoveku, ovde čulo vida, koje je saobrazno i potčinjenoIntelektualnom delu; ovo čulo vidi od svetlosti sveta, koja dolazi od sunca, i svešto vidi je svetsko, telesno i zemaljsko. 2. U čoveku postoje ogranci koji polaze odintelektualnog dela koji je u svetlosti neba, dole sve do Čulnog dela, koji je usvetlosti sveta; kad ne bi bilo ovako, Čulno ne bi moglo imati nikakvog ljudskogživota. Čulno čovekovo ne živi od toga što vidi u svetlosti sveta, jer svetlost svetanije živa, nego(čulni deo) vidi od svetlosti neba, jer ova je živa. Kada je u čoveku,ova svetlost pada na stvari koje su u svetlosti sveta, te ih oživljava i čini da čovekvidi predmete intelektualno, to jest, kao čovek; pa otuda, uz pomoć znanjarođenih od stvari koje vidi i čuje u svetu, a to znači preko stvari koje ulaze krozčula, čovek stiče inteligenciju i mudrost, i stoga ima građanski, moralni, i duhovniživot. 3. Što se tiče ogranaka posebno, oni su takve prirode da se ne mogu lakonabrojati. Oni su kao stepeni ili lestvice između intelektualno i čulnog dela; ali nikone može da razume ove stepene osim kada zna kakav je odnos među njima,naime, da se oni vrlo razlikuju međusobno, i to na takav način da unutarnji čovekpostoji i opstoji bez spoljašnjeg, ali spoljašnji ne bez unutarnjeg. Na primer:čovekov duh može da opstane bez materijanog tela, i tako i postoji kada se poslesmrti odvoji od tela. Čovekov duh je u unutarnjem stepenu, dok je telu uspoljašnjem stepenu. Slično je sa čovekovim duhom posle smrti: ako je međublaženim, on je u poslednjem stepenu kada je u prvom nebu, u drugom stepenukad je u drugom (nebu), a u najdubljem stepenu kada je u trećem (nebu); a kadaje u ovome, on je u isto vreme i u ostalim, ali ovi su u njemu nečujni, slično onomekako je telesni deo tih kada čovek spava, ali s ovom razlikom, što su unutarnjistepeni kod anđela tada u najvećoj budnosti. Stoga postoji onoliko odvojenihstepena u čoveku koliko ima neba, pre poslednjeg (sepena), koji je telo sa čulnimstvarima. 4. Ovo donekle može da pokaže kako stoji stvar sa grananjima od prvogdo poslednjeg, ili od intelektualnog do Čulnog. Čovekov život, koji je odGospodovog Božanskog, prolazi kroz tri stepena od najdubljeg (najvšeg) sve doposlednje stepena, a svaki stepen se izvodi iz prethodnog, postajući sve više opšti(zajednički), a u poslednjem stepenu najopštiji; ogranci nižih stepeni su samo

komozicije, ili rađe kombinacije (conformationes) detalja i pojedinosti višihstepeni u nizovima, uz dodatak nečega što je čistije prirode, pa onda od grubljeprirode, od stvari koje mogu da služe kao prijemne posude; a ako se ove posuderazbiju (rastvore), tada se detalji i pojedinosti untarnjih stepeni, koji su tu bilisastavljeni, vraćaju stepenima koji su sledeći iznad. A pošto tamo u čovekupostoji povezanost sa Božanskim, a njegov nadublji stepen je takve prirode damože primati Božansko, i ne samo primati, nego i usvajati ga preko priznavanja iosećanja, to jest, na uzajaman način, stoga taj (deo) nikada ne umire, jer se na tajnačin usadio u Božansko, pa je stoga u onome što je večno i beskrajno, ne samozbog influksa od tamo, nego i zbog njegovog primanja. 5. Iz ovoga se može videtikako neznalački i tupavo misle o čoveku oni koji ga upoređuju s divljimživotinjama, i veruju da on neće živeti posle smrti ništa više nego one (divblježivotinje) – ne uzimajući u obzir da kod divljih živoltinja nema primanja, niti prekopriznavanja i osećanja ima uzajamnog usvajanja od Božanskog, to jest, nema s timpovezivanja kao posledicu. Ne uzimajući u obzir ni to što je stanje životinja takveprirode, da je prijemna forma njihovog života takva da mora da se raspadne; jerkod njih infkuks prolazi kroz njihove oganske forme dole u svet, i tu se završava inestaje, i nikad se ne vraća. (prim. prev. Ostaje donekle otvoreno pitanje da liživotnje nadživljavaju prorodnu smrt. Autor tvrdi da one ne žive posle smrti.Međutim, kao deo čovekobog sećanja iz vanjskog ili zemaljskog sveta, one moguda postoje kao deo toga sećanja. Jer autor tvrdi da u drugom svetu postoji sve kaoi u ovome, samo što je savršenije i nije vezano za prostor i vreme, iako i prostor ivreme postoje, to jest, samo po izgledu, to jest, samo na duhovan način. Zaštoonda ne bi životinje postojale i u drugom svetu?)5115. I napupi. Ovo označava influks kojim se izvodi novo rođenje, što se vidi izznačenja pupiti, ili puštati lišće a posle i cvat, naime, početak novog rađanja.Označava influks, jer kada se čovek nanovo rađa, u njega se uliva duhovni životkao što drvo pupi, kada njegov život dolazi od topline sunca. Onaj ko se nanovorađa, taj se u Reči ponekad upoređuje s predmetima u biljnom carstvu, osobito sadrvećem; to je stoga što celo biljno carstvo, kao i životinjsko carstvo, predstavljastvari kao što su one u čoveku, pa stoga i kao one u Gospodovom carstvu; jerčovek je nebo u najmanjoj formi, kao što je jasno pokazano na kraju poglavlja u

vezi sa korespondencijama (saobraznostima) čoveka s Velikim Čovekom, ilinebom. Otuda su drevni nazivali čoveka mikrokosmosom; a mogli su ga zvati imalim nebom, da su znali više o nebu. (Da je sveopšta priroda pozornica (teatar)koji predstavlja Gospodovo carstvo, može se videti gore, br. 2758,3483,4939). 2.Ovakve stvari postoje u biljnom carstvu zbog influksa iz duhvnoga sveta.Međutim, ovo ne mogu da veruju oni koji sve pripisuju prirodi, a ništa Božanskom;dok oni koji sve pripisuju Božanskom a ništa prirodi, njima se dopušta ne samo davide da je sve od Božanskog, nego i da je sve saobrazno (da koresondira), i dastoga i predstavlja, a na kraju im je dato da vide i to da je sveopšta prirodapredstava Gospodovog carstva; stoga da je Božansko u svakoj pojedinosti prirode,tako da je priroda predstava večnog i beskrajnog – večnog, jer se širi do večnosti,a beskrajnog jer se umnožava kroz seme do beskonačnosti. Takav impuls ne bimogao postojati u svemu u biljnm carstviu, da Božansko ne neprestano ne utiče unjega; jer od influksa dolazi impuls, od impulsa energija, a od energije učinak(efekt). 3. Oni koji sve pripisuju prirodi, kažu da su ovakvi impulsi (potsticaji) datiplodovima i semenkama od stvaranja, da su to enegrije koju su tada primili, takoda su sami od sebe primorani na takvo delovanje; ali oni ne obraćaju pažnju na toda je trajanje (subsistencija) neprekidno postojanje (egzistencija), ili što je slično,da je učinak (efekt) nastavljanje uzroka, i da kada uzrok prestane, to jest, da bezneprekidnog influksa uzroka, da nestaje; niti pomišljaju na to da ono što nijepovezano sa prvim uzrokom svih stvari, stoga sa Božanskim, da se trenutnouništava, jer prethodno mora neprekidna da bude u onome što sledi (priornomora da bude u posteriornom) kako bi ovo što sledi (posteriorno) moglo dapostoji. 4. Ako ovi koji pripisuju sve stvari prirodi malo ili ništa Božanskom, ako biuzeli u obzir ove stvari, i oni bi mogli da priznaju da svaka i sve stvari u prirodipredstavljaju stvari koji postoje u duhovnom svetu, to jest, u Gospodovomcarstvu, gde je Gospodovo Božansko najbliže predstavljeno. Zbog toga se kaže dainfluks dolazi iz duhovnoga sveta; ali pravo značenje je da influks ide prekoduhovnoga sveta od Gospodovkig Božanskog. Razlog da prirodni ljudi ovo neuzimaju u obzir je to što oni nisu voljni da ih priznaju; jer oni su u telesnim izemaljskim stvarima, a otuda i u ljubavi ka sebi i svetu, pa su stoga u izokrenutomredu u odnosu na stvari duhovnoga sveta ili neba, a iz izokrenutoga stanjanemoguće je videti takve stvari; jer oni vide ono što je ispod kao da je iznad, a ono

što je iznad kao da je ispod; pa stoga kada su takve osobe u drugom životu, one sepokazuju sa glavom nadole, a s nogama nagore. 5. Ko među njima, kad vidi drvećei druge biljke u cvatu, misli da je to kao njihova milina jer da ovo govori ouspostavljanju duhovne crkve, koja se tako opisuje – povezivanje duhovnoigdobra sa svojom istinom – orač stiže žeteoca, a povezivanje duhovne istine sanjenim dobro, muljač grožđa koji nalazi onoga koji prosipa seme; dobra ljuba i iljubav ka bližnjemu se stoga označavaju sa, brda rađaju novo vino a bregovi gatope; vraćanje roblja, označava oslobađanje od obmana; podizanje razrušenihgradova, da znači ispravljanje lažnih nauka; nastanjivanje i sađenje vinograda, daznači izgrađivanje duhovne crkve; da pijenje vina iz vinograda, označava usvajanjeistina koje se odnose na ljubav ka bližnjemu u toj crkvi; branje grozdova i jedenjenjihovih plodova, usvajanje dobara koja iz toga proističu. Svako može da vidi dapodizanje gradova, sađenje vinograda, pijenje vina, branje grožđa, i jedenjenjegovih plodova, da su to čisto prirodne stvari, u kojima ne bi bilo ništa Božansko,kada ne bi sadržavale duhovni smisao. 8. Kod Mojsija: Oprao je haljine svoje uvinu, i plašt svoj u krvi (soku) od grožđa (Postanje XLIX.11). Ove reči govore oGospodu, vino označava duhovno dobro od Božanske ljubavi; sok od grožđa,nebesko dobro. 9. Opet: Maslo od krava, i mlijeko od ovaca s pretilinom odjaganjaca i ovnova Bazanskih i jaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv odgrožđa (Zak. Ponovljeni XXXII.14).Ovo se kaže o Drevnoj Crkvi, čija se dobra ljubavi i ljubav ka bližnjemu ovakoopisuju, gde svaki izraz označava pojedino dobro; krv grožđa, znači duhovnonebesko dobro, pošto se tako naziva Božansko u nebu, koje proističe od Gospoda;ali se vinom opisuje i duhovna crkva, a krvlju nebeska crkva, pa se stoga vinokoristi u Svetoj Večeri. 10. Opet: Jer je čokot njihov od čokota Sodomskoga i izpolja Gomorskoga, grožđe je njihovo grožđe otrovno, puca su mu gorka (Zak.Ponovljeni XXXII.32). Ovo se kaže za Jevrejsku Crkvu; njihov čokot je čokotSodomski i sa polja Gomorskoga, označava intelektualni deo zahvaćen obmanamaod paklene ljubavi; njihovo grožđe je otrovno, a puca su mu gorka, označava da jeslično i sa voljnim delom. Jer kako u dobrm smislu označava ljubav ka bližnjemu, iodnosi se na voljni deo, ali na voljni deo unutar intelektualnog; a slično je i uobrnutom smislu, jer sva istina pripada razumu, a svo dobro volji. 11. U

Otkrovenju: I drugi anđeo iziđe iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povikavelikijem glasom onome koji imaše kosijer oštri, govoreći: zamahni kosijeromsvojim oštrijem, i odreži grožđe vinograda zemaljskoga; jer već sazreše pucanjegova (XIV.8). Odreži grožđe zemaljsko, označava razoriti stvari ljubavi kabližnjemju. 12. Kod Mateje: Po plodovima njihovijem poznaćete ih. Eda li se beretrnje s grožđa, ili s čička smokve? (VII.16). I kod Luke: Jer se svako drvo po rodusvome poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grožđe bere s kupine (VI.44).Pošto se u ovim odlomcima govori o ljubavi prema bližnjemu, to se kaže da trebada se poznaju po svojim plodovima, koji su dobra ljubavi ka bližnjemju; unutrašnjadobra ljubavi ka bližnjemu su grožđe, a spoljašnja, smokve. 13. Ovaj je zakon važiou Jevrejskoj Crkvi: Kad uđeš u vinograd bližnjega svojega, mođeš jesti grožđa povolji dok se nasitiš; ali ga ne meći u sud svoj (Zak. Ponovljeni XXIII.24). Ovo znači dasvako ko se druži s ostalima koji su različite doktrine i religije, može da nauči iprihvati njihova dobra ljubavi ka bližnjemu, ali ne treba da ih usvaja i povezuje sasvojim vlastitim istinama. Vinograd označava crkvu, to jest, sve ono gde postojinauk (doktrina) ili religija; grožđe označava dobra ljubabvi ka bližnjemu; a sud jeistina crkva.5116. I napupi i procvate. Ovo označava stanje koje se približava preporodu, štose vidi iz značenja procvasti, što je izbiti na drvetu pre ploda, naime, stanje predpreporod. Kao što je maločas rečeno (br. 5115), cvetanje i plod na drvetupretstavljaju preporod čovekov; zelenilo i lišće pretstavljaju prvo stanje; cvetanje,drugo, koje je sledeće pred preporod: a plodovi, treće, koje je samo stanjepreporoda. Eto zašto lišće označava stvari inteligencije, ili istine vere (br. 885), jersu ovo prve svari novoga rođenja ili preporoda¸dok cvetanje pretstavlja stvarimudrosti ili dobra vere, jer ove neposredno prethode novom rođenju ilipreporodu; a plodovi označavaju stvari života, ili dela ljubavi prema bližnjemu,zato što ova slede i sačinjavaju samo stanje preporođenog /čoveka/2. Ovakve stvari postoje u biljnom carstvu zbog influksa iz duhovnoga sveta.Međutim, ovo ne mogu da poveruju oni koji sve stvari pripisuju prirodi, a ništaBožanskom; dok onima koji pripisuju sve stvari Božanskom, a ništa prirodi, njimaje dopušteno da vide ne samo da je sve /porekom/ od Božanskog, nego i da sveima korespondenciju , i da sve nešto pretstavlja u Gospodovom carstvu; naime, da

je Božansko u svakoj pojedinosti prirode toliko, da je priroda pretstava(reprezentacija) večnoga i beskonačnoga – večnoga zbog širenja do u večnost, abeskonačnoga zbog umnožavanja semena do u beskonačnost. Ovakvi impulsi nebi mogli postojati u biljnom carstvu kada Božansko ne bi neprestano uticalo; jerod influksa dolazi impuls, od impulsa energija, a od energije efekat.3. Oni koji sve pripisuju prirodi, kažu da su ovakvi impulsi bili dati plodovima isemenkama od početka stvaranja, da su ovi zbog energije koja je tada primljena,prinuđeni da tako deluju; ali oni ne uzimaju u obzir da je supsistencija neprekidnopostojanje (egzistencija); niti da je efekeat nastavak uzroka, pa da stoga kadauzrok prestane, i efekat prestaje; pa stoga da bez neprekidnog uticaja uzroka,svaki efekat prestaje u istom trenu; a ni to da ono što nije povezano sa prvimuzrokom svih stvari, stoga sa Božanskim, da se uništava u istom trenu, jer ono štoje prirorno mora da bude neprekidno u onome što je posteriorno kako biposteriorno postojalo.4. Ako bi ovi koji sve pripisuju prirodi a malo ili ništa Božanskom, uzeli u obzirove stvari, i oni bi možda priznali da svaka i sve stvari u prirodi pretstavljajuovakve stvari u duhovnom svetu, to jest, stvari u Gospodovom carstvu, gde jeGospodovo Božansko pretstavljeno na vrlo jasan način. To je razlog da se kaže dainfluks dolazi od duhovnoga sveta; ali značenje je da influks dolazi prekoduhovnoga sveta od Gospodovog Božanskog. Razlog da prirodni ljudi ovo neuzimaju u obzir, je to što nisu vžoljni da ih priznaju; jer su u zemaljskim i telesnimstvarima, pa stoga u životu ljubavi prema sebi i svetu; stoga su u izokrenutomredu u odnosu na stvari duhovnoga sveta ili neba; a od ovag izokrenutog stanjareda nije moguće videti ovakve stvari; jer oni vide stvari koje su dole kao da sugore, a one koje su gore kao da su dole; stoga kada se ovakve osobe vide usvetlosti neba, one /te osobe/ izgledaju sa glavom nadole a nogama nagore.5. Ko među njima, kada vidi drveće i druge biljke, pomisli da je ovo njihovaradost kada rađaju prodove i seme? Oni vide da cvetanje dolazi prvo, i da cvattraje sve dok ne počne /drvo/ da daje prvo plod ili seme, i na taj način daju sok; ikada bi neštp znali o novom rođenju ili preporodu čoveka (ili radije, kada bi želelida znaju), oni bi po ovoj sličnosti videli u cvetovima pretstavu čovekovog stanja,

naime, da i čovek cveta na sličan način počev od dobra inteligencije i mudrosti, tojest, u unutrašnjoj radosti i lepoti, jer on se tada trudi da u život usadi dobrainteligencije i mudrosti, to jest, da da plodove. Da je ovo stanje ovakvo, to oni nemogu da znaju, zato što je priroda unutrašnje radosti i lepote sasvim nepoznataonima koji žive isključivo za zadovoljstva ljubavi prema svetu i uživanjima ljubaviprema sebi. Ova zadovoljstva i uživanja čine da ova (zadovlljstva i uživanja) takvimosobama izgledaju neprijatna i da u njima ne nalaze nikakvo uživanje; naprotiv, daosećaju odbojnost prema njima; posledica je to da ih oni odbacuju kao neštonepotrebno (trivijalno), to jest, da nema vrednosti, pa ih stoga i odriču, a u istovreme osporovaju da postoji nešto što se naziva Duhovnim i Nebeskim.Iz svega ovoga potiče ludilo našega vremena, koje /ludilo/ se smatra mudrošću.5117. I grožnje na njemu uzre. Ovo označava povezivanje duhovne istine sanebeskim dobrom, što se vidi iz značenja zrenja, naime, što je proces preporodasve do povezivanja istine sa dobrom, i do samog spajanja; i iz značenja grozdova,naime, istine duhovnoga dobra; i iz značenja grožđa, naime, dobra nebeskeistine; ovde i jednog i drugog u čulnom delu koji je pretstavljen peharnikom. Spojovih u čulnom delu sličan je sazrevanju zrozdova u grožđe; jer kod preporađanjasva istina teži spajanju sa dobrom, pošto istina ne oživi pre ovog povezivanja, pastoga i nije plodna. Ovo je pretstavljeno plodovima drveća dok plod sazreva. Doknije zreo, pojave se mali grozdovi, što pretstavlja stanja kada je još uvek istina onakoja vlada; ali kod zrelih plodova, prevladava dobro, što je pretstavljeno ukusom islatkoćom zreloga grožđa. Ali o povezivanju istine sa dobrom u čulnom delu koji jepotčinjen intelektualnom, ne može se dati više pojedinosti, jer su te pojedinostidoboke i tajanstvenei i za njihovo razumevanje traži se prethodno poznavanjestanja Nebeskog od Duhovnog, kao i znanje o čulnom delu, kao i poznavanjestanja Prirodnog u kome se ova povezanost pokazuje.2. Da grožđe označava dobro duhovnoga čoveka, stoga označava ljubav premabližnjemu, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; kao kod Isaije:-Dragi moj ima vinograd na rodnu brdašcu. I ogradi ga i otrijebi iz njega kamenje, inasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu idočeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom (V.1,2,4).

Vinograd ovde označava duhovnu crkvu; dočeka (iščekuje) da rodi grožđemoznačava dobra ljubavi ka bližnjem; a on rodi vinjagom (divljim grožđem),označava zla mržnje i osvete.3. Ponovo:-Ovako veli Jehova: kao kad neko nađe vina u grožđu, pa reče: ne kvari ga, jer jeblagoslov u njemu, tako ću ućiniti radi sluga svojih, ne ću ih potrti svijeh (LXV.8).Nađe vina u grožđu označava istinu od dobra u Prirodnom.4. Kod Jeremije:-Sa svijem ću ih istrijebiti, veli Jehova, nema grozda na lozi, ni smokve na drvetu, ilišće je opalo; i što sam im dao, uzeće im se (VIII.13).Nema grozda na lozi označava da nema unutrašnjeg ili racionalnlog dobra; jervino je intelektualni deo (br. 5113); a kada se spoje dobro i istina u njemu, vino jeRacionalno, jer Racionalno potiče iz toga. (Da je smokva dobro prirodnog ilispoljašnjeg čoveka, može se videti gore, br. 217).5. Kod Osije (Ozeja):-Nađoh Izrailja kao grožđe u pustinji; vidjeh oce vaše kao prve smokve na drvetu upočetku njegovu (IX:10).Grožđe u pustinji označava racionalno dobro koje još nije postalo duhovno; prvesmokve na drvetu označavaju prirodno dobro na sličan način; Izrailj označavadrevnu duhovnu crkvu u njenom početku (oci u ovom i drugim odlomcima kojinisu sinovi Jakovljevi, ali kod kojih je bila ustanovljena Drevna Crkva).6. Kod Miheja:-Nema grozda za jelo, ranoga voća želi duša moja. Nesta pobožnoga sa zemlje inema pravoga među ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svojega mrežom(VII.1,2).

Grozd za jelo označava dobro ljubavi ka bližnjemu u svome poletku; rano voće,istinu vere u to vreme.7. Kod Amosa:-Evo, idu dani, govori Jehova, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi grožđe sijača, igore će kapati slatkim vinom, i svi će se humovi rastapati. I povratiću robljenaroda svojega Izrailja, i opet će sagraditi puste gradove i naseliće se; i nasadićevinograde, i piti vino iz njih, i načiniće vrtove i jesti rod iz njih (IX. 13,14;Ovde se govori o ustanovljavanju duhovne crkve, koja se tako opisuje –povezivanje duhovnog dobra s istinom, oračem koji stiže žeteoca; a povezivanjeduhovne istine sa njenim dobrom, opisuje se onim koji gazi grožđe koji stižesijača; dobra ljubavi i ljubav prema bližnjemu, opisuje se gorama koje kapajuslatkim vinom; vraćanjem naroda iz ropstva, opisuje se oslobađanje od obmana;građenjem pustih gradova, označava ispravljanje krivotvorenih doktrinarnih stvariistine; sađenjem vinograda, označava gajenje stvari duhovne crkve; pijenjem vinaiz njih, usvajanje istina dobra ljubavi prema bližnjemu koje je svojstvaeno toj crkvi;sađenjem vinograda, branjem grožđa, i jedenjem ploda njegovog, označava čistoprirodne stvari, u kojima ne bi bilo ničega Božanskog ako tu be bi postojaoduhovni smisao.8. Kod Mojsija:-U vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa (Postanje XLIX.11).O ove reči govore o Gospodu; vino označava duhovno dobro od Božanske ljubavi;sok od grožđa, nebesko dobro od duhovnog dobra.9. Ponovo:-Maslo od krava i mlijeko od ovaca s pretilinom od jaganjaca i ovnova Bazanskih ijaraca, sa srcem zrna pšeničnih; i pio si vino, krv od grožđa (Zak. PonovljeniXXXII.14).Ovo se kaže o Drevnoj Crkvi, čija se dobra ljubavi i ljubav prema bližnjemu ovakoopisuju, gde svaki izraz označava pojedino dobro: krv od grožđa znači duhovno

nebesko dobro, jer se tako naziva Božansko u nebu koje proističe od Gospoda.Vino se naziva krv od grožđa, jer oba izraza označavaju svetu istinu koja proističeod Gospoda; a vino se odnosi na duhovnu crkvu, a krv na nebesku crkvu, pa je to ibio razlog da je krv trebala da bude u Svetoj Večeri.10. Ponovo:-Jer je čokot njihov od čokota Sodomskoga i iz polja Gomorskoga; grožđe je njihovogrožđe otrovno, puca su mu gorka (XXXII.32).Ovde se govori o Jevrejskoj Crkvi; da je njihovo vino od čokota Sodomskoga i sapolja Gomorskoga označava da je intelektualni deo obuzet obmanama odpaklene ljubavi; grožđe je njihovo grožđe otrovno, i puca su mu gorka označava daje bilo slično sa svim delovima u tome ;jer u dobrolm smislu grožđe označavaljubav prema bližnjemu, i odnosi se na voljni deo, ali na voljni deo koji je unutarintelektualnog dela; a slično je i u obrnutom značenju, jer sva istina pripadarazumu a sve dobro volji.11. DOVDE. U Otkrovenju:-I drugi anđeo iziđe iz oltara. koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikomvikom onome koji imače kosijer oštri, govoreći: zamahni kosijerom svojim oštrijemi odreži grožđe vinograda zemaljskoga; jer već sazreše puca njegova (XIV.18).12.Kod Mateja:-Po rodovima njihovijem poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čičkasmolkve? (VII.16).I kod Luke:-Jer se svako drvo po rodu svojemu poznaje; jer se smikve ne beru s trnja, niti segrožđe bere s kupine (VI.44).Pošto je ljubav prema bližnjemu predet o kolme se govori na ovim stranicama, tgose kaže da će se oni poznati po njihovom rodu (plodovima), koji su dobra ljubavika bližnjemu; pošto su unutrašnja dobra ljubavi prema bližnjemu grožđe, aspoljašnja su smokve.

13. Sledeći zakon se poštovao u Jevrejskoj Crkvi:-Kad uđež u vonograd bližnjega svojega, možeš jesti grožđa po volji dok se nasitiš;ali ga ne meći u sud svoj (Zak. Ponovljeni XXIII.24).Ovo znači da svako ko se se druži s onima koji pripadaju drugoj doktrini i religiji,mogu da uče i primaju njihova dobra ljubavi prema bližnjemu, ali ne sme da ihusvaja i povezuje sa svojim sopstvenim istinama. Vinograd označava crkvu, to jestgde god je postoji doktrine ili religija; grožđe su dobra ljubavi prema bližnjemu; asud je istina crkve.5118. A u ruci mi bješe čaša Faraonova. Ovo označava influks unutarnjegPrirodnog u spoljašnje, i početak porimanja, što se vidi iz reprezentacije Faraona,naime, unutarnjeg Prirodnog (br. 5080,5095); i iz reprezentacije peharnika, naime,spoljašnjeg Prirodnog (5077,5082); u mojoj ruci označava kod njega; i iz značenjačaše, naime, onoga što nešto sadrži, a u isto vreme i ono što je sadržano (br.5120). Otuda, kao i iz konteksta u unutrašnjem smislu, Faraonova čaša bješe umojoj ruci, označava influks unutarnjeg Prirodnog u spoljašnje, i početakprimanja. Šta je unutarnje Prirodno, a šta spoljašnje, pokazano je gore, naime, daje unutarnje Prirodno ono što održava vezu sa čulima ili preko njih sa svetom, atako i s onim što utiče u svet. 2. Što se tiče influksa, on je neprekidan od Gospodapreko Racionalno u unutarnje Prirodno, a preko ovoga, i u spoljašnje; ali ono štoutiče, to se menja i dobija oblik u skladu sa primanjem. Kod onih koji nisupreporođeni, dobra se izokreću u zla, a istine u obmane; ali kod onih koji supreporođeni, dobra i istine se tamo predstavljaju kao u ogledalu. Jer prirodno jeupravo kao lice koje predstavlja duhovne stvari unutrašnjeg čoveka; a ovo licepostaje predstava kada spoljašnje korespondira s unutrašnjim. Ovo u nekoj meripokazuje šta se označava influksom unutarnjeg Prirodnog u spoljašnje, i šta jepočetak primanja (influksa).5119. I pobrah zrelo grožđe i iscijedih ga u čašu Faraonovu. Ovo označavauzajamni influks u dobra duhovnog porekla, kao što se vidi iz značenja grožđa,naime, dobara ljubavi ka bližnjemu (br. 5117), tako i dobara duhovnog porekla, jersva dobra prave ljubavi ka bližnjemu su iz toga izvora; i iz značenja iscijediti ga učašu Faraonovu, naime, uzajamni influks. Uzajamni influks ne znači da spoljašnje

Prirodno utiče u unutrašnje, jer je to nemoguće; jer spoljašnje stvari ne mogu dase ulivaju (utiču) u unutarnje stvari; ili što je ista stvar, niže ili posteriorno nemože da se uliva u ono što je više ili priorno; nego Racionalno poziva (izaziva)stvari u unutarnjem Prirodnom, i preko ovoga utiče u spoljašnje; ne da se samestvari tamo izazivaju (izlaze), nego se pokazuje ono što je izvedeno (deducirano) ilikao izvedeno iz njih. Takva je priroda uzajamnog influksa. Samo izgleda da stvarisveta utiču preko čula u pravcu unutarnjih stvari, ali to je zabluda čula; influks ideod unutarnjega ka spoljašnjem, a rezulat ovog influksa je primanje. O ovome samponekad razgovarao s duhovima; bilo je pokazano živim iskustvlom da unutarnjičovek vidi i opaža u spoljašnjem šta se dešava izvan njega (izvan unutrašnjegčoveka), i da je iz toga izvora čulni živt, ili sposobnost čula, ili senzacija (osetilo).Ali ova je zabluda takve prirode, i tako velika, da je prirodni čovek ne možeotstraniti, čak to ne može ni racionalni čovek, osim kada svoju misao povuče izčulnog.To je rečeno kako bi se znalo šta je uzajamni influks.5120. I dodah čašu Faraonu. Ovo znači usvajanje od strane unutarnjeg Prirodnog,što se vidi iz značenja dodati čašu (tako, piti vino), naime , usvojiti (da pijenjeoznačava usvajanje istine, može se videti gore, br. 3168); i iz reprezentacijeFaraona, naime, unutarnjeg Prirodnog (br. 5080,5095,5118). Kao što se vidi izonoga što se pre dogodilo, ovde se govori o preporađanju onog čulnog dela koji jepotčinjen intelektualnom delu unutarnjeg čoveka ( a koji se čulni deo označavapeharnikom), sledstveno influks istine i dobra i njihovo primanje u spoljašnjemPrirodnom; ali pošto je ovo jako udaljeno od razumevanja onih koji nemaju jasneideje o Racionalnom i Prirodnom, ili o influksu, to se ne daje dalje objašnjenje. 2.Pored toga, čaša se često pominje u Reči, i njome se u istinskom smislu označavaduhovna istina, to jest, istina vere, koja je od dobra ljubavi ka bližnjem – a isti jeoznačeno i vinom; a u obrnutom smislu označena je obmana kroz koju dolazi zlo, iobmane od zla. Čaša označava isti što i vino, jer čaša je ono što sadrži, pa otudeoni sačinjavaju jednu stvar, pa se stoga jednim označava drugo. 3. Da je takvoznačenje čaše u Reči, jasno je iz sledećih odlomaka: O Jehova, postavio si predamnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim: namazao si glavu moju uljem, i čašaje moja prepuna (Psalam XXIII.5). Posatavio si trpezu i pomazao glavu uljemoznačava biti nadaren dobrom ljubavi ka bližnjemu i ljubavlju; čaša moja je

prepuna označava da je otuda prirodno ispunilo duhovnu istinu i dobro. Opet: Štaću vratiti Gospodu za sva dobra što mi je učinio? Uzeću čašu spasenja, i prizvaćuime Gospodovo (CXCVI.12,13). Uzeti čašu spasenja označava usvajanje dobra vereod malo ljubavi ka bližnjemu. 5. Kod Mateje: Tada, uzevši čašu i davši hvalu, rečeim: govoreći: Pijte sve ovo; jer to je Moja krv Novoga Zaveta (XXVI.27,28; MarkoXIV.23,24; Luka XXII.20). Čaša a ne vino se pominje jer vino se odnosi na duhovnucrkvu, a krv na nebesku crkvu, iako oba izraza označavaju svetu istinu kojaproističe od Gospoda; ali u duhovnoj crkvi sveto vere od ljubavi ka bližnjem , i unebeskoj crkvi sveto ljubavi ka bližnjem od ljubavi ka Gospodu. Duhovna crkva serazlikuje od nebeske u tome , što je ona prva je u ljubavi ka bližnjem, dok je drugau ljubavi ka Gospodu; a Sveta Večera je ustanovljena da predstavlja i označavaGospodovu ljubav za celu ljudsku rasu, i uzajamnu čovekovu ljubav prema Njemu.6. Pošto se čašom označava on što sadrži, a vinom ono što je sadržano, stoga sečašom označava čovekovo spoljašnje, a vinom njegovo unutrašnje, stoga jeGosopod rekao: Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što spolja čistite čašu izdjelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju, slijepi! očisti najprije čašuiznutra i zdjelu da budu i spolja čiste (Mateja XXIII.25,26;Luka XI.39). Čaša ovdeoznačava u unutrašnjem smislu istinu vere, a držati se nje bez njenoga dobra ječistiti izvana čašu, posebno kada je iznutra puna licemerja, prevare, mržnje,osvete, i okrutnosti; jer tada je istina vere samo u spoljašnjem čoveku, a ništa odnje u unutrašnjem; a negovati i usvajati dobro vere čini da se istine povezuju sdobrom u unutarnjem čoveku, u kojem se i obmane primaju kao istine, što jeoznačeno sa očisti unutra čašu, pa će i izvana biti čista. 7. Isto tako kod Marka: Ikad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže;peru čaše i žbanove i kotlve i klupe. Jer ostavljate zapovijesti Božije, a držiteobičaje ljudske, pranje žbanova i čaša; I reče im: dobro ukidate zapovujest Božiju,da svoj običaj sačuvate (VII.4,8,9). 8. Da čaša označava u suprotnom smisluobmanu koja je zlo, a tako isto i obmanu od zla, vidi se iz sledećih odlomaka: Jerovako m ireče Jehova Bog Izrailjev: uzmi iz moje rule čašu vina, ovoga gnjeva, inapoj iz nje sve narode ka kojima te ja pošljem. Neka piju i smetu se i neka poludeod oštroga mača koji ću ja poslati među njih; I uzeh čašu iz ruke Jehovine, napojihsve te narode, ka kojima me Jehova posla. Ako li ne bi htjeli uzeti čaše iz ruketvoje, da piju, tada im reci: ovako veli Jehova nad vojskama: zaista ćete piti

(Jeremije XXV.15.17,28). Čaša vina gnjeva označava obmanu kroz koju dolazi zlo.Razlog da se označava obmana kroz koju dolazi zlo, je to što vino opija i čini ludim,kao što čini obmana, pošto je duhovno trovanje (intoksikacija) samo ludilo kojedolazi od umovanja o onom što treba verovati, a to je kada se ništa ne veruje akose i ne razume; otuda potiču obmane, a od obmana zla (br. 1072); pa se stogakaže: neka piju i smetu se i neka polude od mača koji ću poslati. Mač je obmanakoja se bori protivbu istine (br. 2799,4499). 9. U knjizi Plača: Raduj se i veseli, kćeriEdomska koja živiš u zemlji Husu! Doći će do tebe čaša, opićeš se, i otkrićeš se(IV.21). Opićeš se iz čaše, označava biti lud od obmana, a otkriti se, ili biti nag, jebiti bez srama, otkuda se izvodi zlo (br. 213,214). 10. Kod Jezikilja: Putem sestresvoje išla si, za to ću dati čašu njezinu tebi u ruku. Ovako veli Jehova Gospod: čašusestre svoje ispićeš duboku i široku, bićeš podsmijeh i rug, jer čaša mnogo bere.Napunićeš se pijanstva i žalosti čašom pustošenja i zatiranja, čašom sestre svojeSamarije (XXIV.31-34). Ovo se kaže za Jerusalim, kojim se označava duhovnonebeske crkve. Čaša ovde označava obmanu od zla; a pošto ovo pustoši ili razaracrkvu, kaže se čaša pustošeja i zatiranja. Kod Isaije: Probudi se, probudi se,Jerusalime! koji si pio iz ruke Jehovine čašu gnjeva njegova, pio si i talog, i talog izstrašne čaše ispio si (LI.17). Kod Habakuka (Avakuma): Nasitićeš se sramotemjesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doći će tebi čaša u desnici Jehovinoj, ibljuvotina će sramna biti na slavi tvojoj (II.16). Kod Davida: Jer je čaša u ruciJehovi, vino vri, natočio je punu, i razdaje iz nje; i talog će njezin progutati, ispićesvi bezbožnici na zemlji (Psalam LXXV.8) 11. I u ovim odlomcima čaša označavaludilo od obmana i zla koja otuda dolaze. Naziva se čašom gnjeva Jehovinog, atako isto i desnicom Jehovinom, jer je Jevrejska nacija, kao obični ljdi, verovala dazla i kazne za zlo i obmanu dolaze samo od Jehove kao izvora , iako su one izsamoga čoveka, kao i iz paklene čete kod njega. Takav se jezik često koristi, zbogizleda i verovanja u koji on (taj jezik) vodi; ali unutrašnji smisao uči kako to trebashvatiti, i šta treba verovati (kao što se može videti gore, br. 45, 592, 696, 1093,1683, 1875, 2335, 2447, 3605, 3607, 3614). 12. Pošto čaša i vino, označava uobrnutom smislu obmane preko kojih dolaze zla, a isto tako i obmane od zala, točaša označava i iskušenje u sledeći odlomcima: Isus se moljaše: Ako je Tvojavolja,neka me mimoiđe čaša ova, ali naka bude Tvoja a ne Moja volja (LukaXXII.42;Mateja XXVI.39,42,44; Marko XIV.36). Čaša ovde označava iskušenje. Isto

tako kod Jovana: Isus reče Petru: Stavi mač u korice. Čašu koju Mi je Otac dao, zarda je ne popijem? (XVIII.11). Isto tako kod Marka: A Isus im reče: ne znate štaištete; možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Aoni mu rekoše: možemo. A Isus reče im: čašu koju ja pijem, ispićete, i krštenjemkojim se ja krstim, krstićete se (Marko X.38,39; Mateja XX.22,23). Iz ovoda je očitoje čaša iskušenje, jer iskušenje se javlja preko zala koja se bore uz pomoć obmanaprotivu dobara i istina; jer krštenje označava preporod, a ovaj se izvodi prekoduhovnih borbi; stoga krštenje u isto vreme označava duhovne borbe. 13. Usasvim suprotnom smislu, čaša označava obmanu od zla kod onih koji profaniraju(koji svetogrde, koji se oskrvne), to jest, oni koji su iznutra u onome što jesuprotno ljubavi ka bližnjemu, a izvana se prikazuju kao sveti; u ovome smislu tase reč koristi kod Jeremije: Vavilon bješe zlatna čaša u ruci Jehovinoj, kojom opojisvu zemlju; vina njegovoga piše svi narodi, za to poludješe narodi (LI.7). Vavilon(Babilon) označava one koji su izvana sveti, a iznutra u svetogrđu ( koji su uprofanaciji) (br, 1182,1326); obmana koju pokrivaju (lažnom) svetošću je zlatnačaša; kojom opojiše svu zemlju, označava da su oni vodili one koji su pripadali tojcrkvi, u zablude i ludilo. Profanacije koje kriju ispod spoljašnje svetosti, sastoje seu tome da teže samo za tim da budu najveći i najbogatiji, i da im se klanja kaobogovima, koji vladaju nebom i zemljom, i na taj način da vladaju dušama i telimaljudi, i to sve pomoću svetosti u kojoj se prikazuju. Otuda u spoljašnjem oni moguda izgledaju kao anđeli, dok su u unutrašnjem đavoli. 14. Slično se nešto kaže oVavilonu i u Otkrovenju: I žena bješe obučena u porfiru i skrlet i nakićena zlatom ikamenjem dragijem i biserom. I imaše čašu zlatnu u ruci punu mrzosi i poganštinekurvarstva svojega (XVII.4). Opet: I povika jakijem glasom, govoreći: pade, pade,Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, itamnica sviju ptica nečistijeh i mrskijeh; jer otrovnijem vinom kurvarstva svojeganapoji sve narode. I čuh glas drugi s neba koji govori: iziđite iz nje, narodi moji, dase ne pomiješate u grijehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. Platite joj kaošto i ona plati vama, i podajte joj dvojinom onoliko po djelima njezinijem: kojomčašom zahvati vama, zahvatajte joj po dva puta onoliko (XVIII.2-4,6). Opet: I gradveliki razdijeli se na tri dijela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon velikispomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutoga gnjeva svojega. Opet: I trećianđeo za njim ide govoreći glasom velikijem: ko se god pokloni zvijeri i ikoni

njzinoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju. I on će piti od vina gnjevaBožijega, koje je nepomiješano utočeno u čašu gnjeva njegova, i biće mučenognjem i sumporom pred anđelima svetima i pred jagnjetom (XIV.9,10).5121. A Josip reče: ovo znači (ovo je tumačenje toga). Ovo označava otkrovenje odopažanja od Nebeskog u Prirodnom o onome što je bilo u njemu, što se vidi izznačenja reći u istorijski delovima Reči, naime, opažanje (br. 1791, 1815, 1819,1822, 1898, 1919, 2080, 2619, 2862, 3395, 3509), ovde otkrovenje od opažanja,jer se kaže o snu i njegovom tumačenju – jer svako otkrovenje dolazi iz govoraanđela preko kojih Gospod govori, ili iz opažanja (o čemu kasnije); i izreprezentacije Josipa, naime, Nebeskog u Prirodnom (br. 5086,5087,5106); i izznačenja značiti, tumačiti, naime, onoga što je bilo u njemu (u snu) (br. 5093,5105, 5107).Iz ovoga je jasno da se sa Josip mu reče: Ovo znači (ovo je tumačenje),označava otkrovenje od opažanja od Nebeskog u Prirodnom o onome što je bilo unjemu. 2. Što se tiče toga da su otkrovenja od opažanja (iz opažanja), ili iz govora sanđelima preko kojih Gospod govori, treba znati da oni koji u dobru a otuda i uistini, a osobito oni koji su u ljubavi ka Gospodu, da njima otkrovenje dolazi odopažanja; dok oni koji nisu u dobro ni u istini iz dobra, njima dolazi preko živogaglasa unutar njih, i na taj način preko anđela od Gospoda. Ovo otkrovenje jespoljašnje, a ono prvo je unutrašnje. Anđeli, osobito nebeski, imaju otkrovenje odopažanja, a takvo su imali i ljudi Pradrevne Crkve, a neki i u Drevnoj Crkvi, aliskoro niko danas; ali mnogi , čak i oni koji nisu bili u dobru, imaju otkrovenje odgovora (iz govora) bez opažanja, a isto tako i preko viđenja ili snova. 3. Takva suvećim delom bila otkrovenja proroka u Jevrejskoj Crkvi; oni su čuli glas, videliviđenje (utvaru), ili su sanjali san; ali pošto nisu imali opažanje, ovo su bila samoverbalna ili visuelna otkrovenja bez opažanja šta su značila. Jer istinsko otkrovenjedolazi preko neba od Gospoda, i deluje na inelektualni deo na duhovan način, a navidljiv način ga vodi da misli onako kakva je zaista stvar u pitanju, vodi ga da seslaže na unutrašnji način, iako je izvor ovome nepoznat. Pretpostavlja se da je ovou sebi, i da pristanak dolazi od povezanosti stvari; dok je to u stvari diktat prekoneba od Gospoda, koji se uliva u Prirodno i Čulno, to jest, u stvari duhovnogasveta ili neba. Iz ovoga što je do sada rečeno, može se videti šta je otkrovenje od(iz) opažanja. Međutim, otkrovenje od opažanja koje je Gospod imao (koji je ovde

predstavljen Josipom),a o kojem se otkrovenju ovde govori u unutrašnjedmsmislu, ono je bilo od Božanskog u Njemu, na taj način bilo je od Njega.5122. Tri loze tri su dana. Ovo označava neprekidna grananja sve do poslednjeg,što se vidi iz značenja tri, naime, jedan period i njegov nastavak od početka dokraja (br. 2788,4495); iz značenja loza naime, ogranaka (br. 5114), i iz značenjadana, naime, stanja (br. 23,487,488,493,893,2788,3462,3785,4850). iz ovogasledi da tri loze su tri dana znači stanje preporoda čulnog dela, koje jepredstavljeno peharnikom, od prvog stanja sve do poslednjeg; njegova uzastopnagrananja oznečena su lozama. 2. Stanja preporoda svakog čulnog dela i svakestvari u Prirodnom, kao i u Racionalnom, kreću se od početka do kraja; a kada kaoda dođu do kraja, ona počinju kao iz novoga početka, to jest od kraja do kojega sustigli u prethodnm stanju, prema daljem kraju; i tako dalje; i na kraju, red seizokrene, i tada ono što je poslednje postaje prvo, baš kao što se dešava sačovekom koji se rađa iznova u pogledu Racionalnog i Prirodnog, kada su periodiprvoga stanja od istina koje su od vere prema dobrima koja su od ljubavi kabnližnjemu; i tada istine vere naizgled deluju u prvom delu, a dobra ljubavi kabližnjemu u drugom, jer istine vere gledaju na dobra ljubavi ka bliđnjem kao nasvoj cilj (kraj). Ovi se periodi nastavljaju sve dok se čovek ne preporodi. Posle toga,ljubav ka bližnjemu, koja je bila cilj (kraj), postaje početak, i počinje od novogastanja, koje se nastavlja u oba pravca, naime, prema onome što je još višeunutarnje, naime, prema ljubavi ka Gospodu, ali isto tako i prema onome što jespoljašnje, naime, prema istinama vere, i dalje prema prirodnim i čulnim istinama,koje se tada postupno svode na korespondencije (saobraznosti) sa dobrimaljubavi ka bližnjemu i ljubavi u Racionalnom, i tako dovode u nebeski red. 3. To jeono na šta se misli pod neprekidnim kretanjem i grananjem dole sve doposlednjeg. Ovakva kretanja i grananja kod čoveka koji se preporađa suneprekidna od detinjstva do poslednjeg časa njegovog života u svetu, a posle krozcelu večnost; ali on nikada ne može da bude toliko preporođen da se na bilo kojinačin može nazvati savršenim; jer u Racionalnom kao i u Prirodnom ima bezbrojstvari koje treba da se preporode, a u svakom stanju postoji bezbroj oganaka, tojest, kretanja i grananja prema unutarnjim i spoljašnjim stvarima. Čovek o ovomeništa ne zna; ali zato Gospod zna svaku i sve stvari i proviđa za to u svakom

trenutku. Kad se On zaustavio i za tren, sva kretanja bi se pobrkala, zato što onošto je priorno gleda prema što sledi u neprekinim nizovima, i stvara nizoveposledica kroz večnost. Iz ovoga je jasno da postoji Božansko proviđanje iproviđenje u najmanjoj pojedinosti; i da nije tako, i da je proviđenje samosveopšte ( a ne u pojedinostima), ljudska rasa bi nestala.5123. Još tri dana. Ovo označava da će tu biti novo stanje, što se vidi iz značenjatri, naime, onoga što se nastavlja sve do kraja, a to znači sve dok nije potpuno (br.788,4495); i iz značenja dana, naime, stanja (br. 5122). Iz ovoga je jasno da još tridana označavaju potpuno stanje; sledstveno, još tri dana, ili posle tri dana,označava novo stanje (br. 4901), jer posle potpunog (kompletnog) stanja, počinjenovo stanje.5124. I Faraon brojeći svoje dvorjane (podigavši svoju glavu ili lice) Ovo označavaono što je proviđeno, pa stoga i ono što je zaključeno, što se vidi iz značenjabrojeći svoje dvorjane, naime, zaključujući i izvršavajući ono što je zaključeno, ašto je proviđenje; jer Božansko zaljučivanje, i izvođenje onoga što je zaključeno, toje proviđenje. Brojati dvorjane ( u izvornom Hebrejskom, podići svoju glavu) , jeuobičajena forma kada se donosila presuda među drevnima, kada se sužnjima ilionima u tamnici poklanjao život ili su bili osuđen na smrt; u prvome slučaju, to seizražavalo sa podigao je svoju glavu, kao u drugoj knjizi o Carevima: A trideset isedme godine od kako se zarobi Joahin car Judin, dvanaestoga mjeseca, dvadesetsedmoga dana Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacariv se izvadi iz tamniceJoahina cara Judina. I lijepo govori s njim (podignu glavu ili lice svoju na njega), inamjesti mu prijesto više drugih careva koji bijahu kod njega u Vavilonu(XXV.27,28). Tako i kod Jeremije: I trideset sedme godine otkako se zarobi Joahincar Judin, dvanaestoga mjeseca, dvadeset petog dana, Evil-Merodah carvavilonski zacariv se izvadi iz tamnice Joahina cara Judina (LII.31). Ali kad je nekobivao osuđen na smrt, to se izražavalo sa okrenuo je glavu ili lice od njega, kao štose kaže za hlebara; za tri dana Faraon će okrenuti glavu od tebe (stih 19). (iovde,autor sledi izraz u izbvornom jeziku). 2. Ovaj oblik presude ima poreklomeđu drevnima koji su su se izražvali u predstavama o onima koji su bili u tamniciili u jami; i pošto su ovi predstavljali one koji su bili u pustošenju ispod niže zemlje(br. 4728,4744,5038), stoga podignuti glavu značilo je oslobađanje, jer su tada ovi

ili podignuti ili izdignuti iz pustošenja u nebeske zajednice (br.699,2701,2704).Biti podignut, ili biti izdignut, znači napredovati ka unutarnjim stvarima; jer onošto je izdignuto ili visoko, odnosi se na ove (br. 21248,4210); a ići premaunutarnjem, to je ići prema nebu, jer nebo je u unutarnjim stvarima. Ovo je bilooznačeno podizanjem glave ili lica. Ali otkretanjem (na drugu stranu) glavenekome, značilo je osudu na smrt, jer su tada oni prvi bivali izdignuti iznad jameili iz pustošenja u nebo, dok su oni drugi bivali poslati dole u veće dubine. Zbogovoga značenja, ova je forma presude usvojena u Reči. Stoga je jasno da podićiglavu, lice označava ono što je zaključeno, a u najvišem smislu ono što jeproviđeno; jer ono što Božansko zaključi, to i proviđa.5125. I vratiće te u pređašnju službu. Ovo označava da će stvari u čulnom delu,koje su potčinjene intelektualnom delu, biti dovedene u red, da bi bile naposlednjem mestu, što se vidi iz reprentacije peharnika, o kojem se kažu ovestvari, naime, o čulnom delu koji treba da se potčini intelektualnom (br.5077,5082), stoga označava stvari ovoga čulnoga dela u spoljašnjem Prirodnom,jer Čulno samo se ne dovodi u red, nego one stvari koje su preko njega ušle učovekovu fantaziju; i iz značenja vratiti u pređašnju službu, naime, dovesti u red;a pošto su čulne stvari (to jest, one koje su ušle iz sveta preko spoljašnjih čulnihorgana) na poslednjem mestu, gde one služe i gde su potčinjene unutarnjimstvarima, stoga su i ove (unutrnje stvari) ovime označene. Osim toga, treba reći dasu kod onih koji su preporođeni, ove stvari na poslednjem mestu, a kod onih kojinisu preporođeni, da su na prvome mestu (br. 5077,508,5084,5089,5094). 2. Akoobrati pažnji, čovek može lako da vidi da li su čulne stvari na prvom ili naposlednjem mestu. Ako on potvrđuje sve na što ga Čulno navodi ili za čim žudi, aodbija sve ono što mu kaže intelektualni deo, tada su čulne stvari na prvomemestu, i čovek je nošen svojim željama, i potpuno je čulan. Ovakav čovek nijedaleko od nerazumnih životinja, jer i njih nose isti porivi; štaviše, on je u goremstanju ako zloupotrebljava svoju intelektualnu ili racionalnu sposobnost da bipotvrđivao zla i obmane na koje ga navode čulne stvari i za kojima žudi. Ali ako ihon ne potvrđuje, a iznutra vidi kako one zavode u fantazije i kako ga potstiču nazlo, i ako nastoji da ih odagna i dovede u poslušnost (to jest, da ih potčiniintelektualnom delu i voljnom delu, koji su u unutarnjem čoveku), tada se čulne

stvari dovode u red, tako da su na poslednjem mestu. Kada su čulne stvari naposlednjem mestu, tada se neko srećno i blaženo osećanja preliva iz njegvogunutarnjeg čoveka u prijatnosti čula, i uvećava ih hiljadu puta. Čulni čovek ovo neveruje, jer on to ne shvata, a pošto ne oseća drugu prijatnost osim one koja dolaziod čula, i misli da nema višeg uživanja, on potcenjuje srećno i blaženo osećanjeunutar prijatnosti koju pružaju čula; jer ono u šta neko ne veruje, on to ni ne ceni.5126. I opet ćeš mu dodavati čašu kao prije. To označava da bi na taj način služiliunutrnjem Prirodnom, što se vidi iz značenja dodavati čašu da pije, name,usvajanja (br. 5120); isto tako, to znači da je to i služiti; i iz reprezentacije Faraona,naime, unutarnjeg Prirodnog (br. 5080,5095,5118). Da postoji unutarnje Prirodno, i spoljno Prirodno, i da je spoljno Prirodno sastavljeno od onoga što ulazineposredno od sveta preko čula u prirodni um, to jest, u njegovu memoriju aotuda i u maštu, može se videti objašnjno gore (br. 5118). 2. Treba dati kratkoobjašnjenje o tome šta je spoljno a šta unutarnje Prirodno, od kojih oba pripadajuspoljnom čoveku, a otuda i Racionalnom koje pripada unutarnjem čoveku. Odnajranijeg detinjstva do detinjstva čovek je samo čulan, jer tada prima samozemaljske, telesne, i svetske utiske preko telesnih čula, od kojih se oblikujunjegova osećanja i misli – pošto komunikacija s unutarnjim čovekom još nijeotvorena, ili jeste, ali samo toliko da može da razume i zadrži samo svetske stvari.Nevinost koju tada ima, samo je spoljašnja, to jest, nije unutrašnja; jer istinskanevinost leži u mudrosti. Preko spoljašnje nevinosti, Gospod dovodi u red ono štoulazi preko čula; a bez influksa nevinosti od Gospoda u to prvo doba, ne bi sestvorio osnov na kome se izgrađuje čovekova intelektualna ili racionalnasposobnost. 3. Od detinjstva do rane mladosti komunikacija je otvorena sunutarnjim Prirodnim preko učenja o onom što je pristojno, od reda, i časno, bilopreko pouke roditelja i učitelja bilo učenjem. A od mladosti do rane muževnostikomunkacija je otvorena između Prirodnog i Racionalnog kroz učenje istina idobara građanskog i moralnog života, a posebno istina i dobara duhovnog životapreko slušanja i čitanja Reči; i koliko tada asimiluje (usvoji) dobra preko istina, tojest, koliko tvori istine koje nauči, toliko se njegovo Racionalno otvara; a koliko neusvaja dobra preko istina i koliko ne postupa u skladu s istinama, toliko seRacionalno ne otvara, ali uprkos toga, znanja još ostaju u Prirodnom, to jest, u

njegovoj memoriji, i tama su kao na vanjskom pragu kuće. 4. Međutim, onolikokoliko u sledećim godinama on zanemaruje dobra i istine, i poriče ih i postupasuprotno njima, to jest, veruje obmane i čini zla, toliko se Racionalno zatvara, aisto tako i unutarnje Prirodno; uprkos toga, po Gospodovoj Božanskoj providnosti,od komunikacije ostaje toliko da može da shvati na inteligentan način dobra iistine, ali ne toliko da ih usvoji ukoliko se ne pokaje i za dugo se vremena posle nebori protivu obmana i zala. Međutim, kod onih koji dopuštaju da budupreporođeni, kod njih se dešava obrnuto; jer njima se postupno otvaraRacionalno, i njemu se potčinjava unutrnje Prirodno, a ovome i spoljašnjePrirodno. Ovo se dešava posebno od mladosti do odraslog doba, a onda sve višesve do poslednjih godina života, a posle toga u nebu kroz večnost. Sve ovo ćeobjasniti prirodu unutarnjeg i spoljnog Prirodnog u čoveku.5127. Kao i pređe. Ovo označava da je ovo u skladu sa redom, što se vidi izznačenja kao i pređe, to jest, i u skladu s redom; jer je u skladu s redom da sespoljne stvari potčinjavaju unutarnjim stvarima ili što je isto, niže stvari višim, i daim služe kao sluge; jer spoljne ili niže stvari samo su sluge, dok su unutarnje ili višerelativno gospodari. Ovakvo je značenje reči, kao i pređe, jer je peharnikprethodno služio kao sluga Faraona kao gospodara, u skladu sa zakonm opotčinjavanju; na taj način, Čulno predstavljeno peharnikom služilo je unutarnjemPrirodnom predstavljenim Faraonom, u skladu sa zakonom reda. 2. Zakon reda daniže ili spoljne stvari treba da služe višim ili unutarnjim stvarima, potpuno jenepoznat čulnome čoveku; jer onaj koji je samo čulan, taj nema pojma o onomešto je unutarnje, a stoga ni o onom što je relativno spoljno. On zna da on misli igovori, i da hoće i da postupa; i po tome pretpostavlja da je misliti i hteti neštounutarnje, a govoriti i delovati nešto spoljno; ali ne zna da misliti samo od čula, ipostupati samo od želja, da to pripada samo spoljnom čoveku, tako da je njegovomišljenje i htenje samo stvar spoljnog Prirodnog; a ovo je još više slučaj kada misliobmane i hoće zla; i pošto su kod ovih osoba komunikacije s unutarnjom mislizatvorene, on ne zna šta je unutarnja misao i volja. I ako mu se kaže da jeunutarnja misao u tom da se misli od istine, a unutarnja volja da se hoće oddobra, on ovo ne shvata; a još manje (shvata) da je unutarnji čovek različit odspoljnog, i to tako različit da unutarnji čovek može da vidi kao sa višeg položaja

što se dešava u spoljnom čoveku, i da unutarnji čovek ima sposobnost i moć daukori spoljnoga, i da učini da se ovaj uzdrži da ne misli i ne hoće ono što vidi ufantaziji spoljni čovek, i što želi zbog požude. 3. Ove stvari koje čini, on ne vidi svedok njegov spoljni čovek upravlja i vlada nad unutarnjim; ali kad izađe iz togastanja, a to je kada ga pritisnu nevolje ili bolest, on tada shvata ove stvari, jer tadavladavina spoljnog čoveka prestaje. Jer Gospod uvek čuva u čoveku njegovusposobnost da razume, ali je ona vrlo tamna kod onih koji su u obmanama i uzlima, a sve jasnija što su obmane i zla kao zamrle ili uspavane. GospodovoBožansko uvek utiče u čoveka i rasvetljava ga, ali tamo gde su obmane i zla (tojest, ono što je suprotno istinama i dobrima), Božanska svetlost se odbija ili seuguši ili izokrene, i samo toliko se prima, kao da ulazi kroz pukotine, tako da je jošuvek u stanju da misli i govori od čulnih stvari, a i da misli i govori o duhovnimstvarima koristeći govorne izraze koji su utisnuti u njegovu prirodnu ili telesnumemoriju.5128. Dok si mu bio peharnik. Ovo označava da je to kao što je obično sa čulnimstvarima ove vrste, što se vidi iz značenja peharnika, naime, čulnih stvari, ili onoganjihovog dela koji je potčinjen intelektualnom delu (br. 5077,5082); kao što jeobično označeno je sa dok si mu bio. Da čulne stvari treba da budu potčinjeneracionalnim stvarima, već je bilo objašnjeno na prethodnim stranicama; a pošto seovde govori o potčinjavanju u unutrašnjem smsilu, njegova priroda treba da seobjasni. 2. Čovek u kojemu su čulne stvari potčinjene, naziva se racionalnim, ačovek u kojemu one nisu potčinjene, naziva se čulnim; da li je neko racionalan iličulan, drugi teško mogu da razaznaju; ali on sam to može da zna ako ispita svojeunutarnje, to jest, svoju volju i svoju misao. Da li je neko čulan ili racionalan, nemože se znati iz njegovoga govora ili postupaka; jer život misli koja je u govoru, iživot volje koja je u delima, ne osećaju se nijednim telesnim čulom. Samo se čujezvuk i vide pokreti, zajednoi s njihovim osećanjem, a ne može se uočiti da li jeosećanje patvoreno ili stvarno; ali u drugom životu oni koji su u dobru, ti jasnoopažaju šta je u govoru i u delima, to jest, opažaju prirodu i izvor života u njima.Čak i u ovome svetu ima znakova koji ukazuju na to da li je čulno potčinjenoRacionalnom, ili Racionalno čulnom, ili što je isto, da li je čovek racionalan, ili čistočulan. Na primer, ako se primeti da je čovek u obmanama a odbija da se prosvetli,

ako sasvim odbija istine a tvrdoglavo i uporno brani obmane, to pokazuje da ječulan, a ne racionalan, pošto mu je Racionalno zatvoreno, i tako isključuje svetlostneba. 3. Još više su čulni oni koji su ubeđeni u obmane, jer ubeđenost uobmanama sasvim zatvara Racionalno. Jedna je stvar biti u načelima obmana, adruga je biti ubeđen u obmane. Oni koji su ubeđeni u obmane, imaju malosvetlosti u svom Prirodnom, ali je to kao svetlost u zimi: U drugom životu tasvetlost izgleda kao sneg; ali čim na nju padne nebeska svetlost, to se pretvara utamu, i postaje tamna kao noć već prema stepenu i prirodi ubeđenja. Oni topokazuju jasno i dok su u svetu, jer tada ne mogu da vide ništa što je istinito; štaviše, kao posledica tame i noćne prirode njihove obmane, njima istine izgledajukao ništa, i oni ih ismevaju. Prostim ljudima, ovakvi ponekad izgledaju kao da suracionalni; jer zbog te snežne i zimske svetlosti oni vešto potvrđuju obmane, takoda ove izgledaju kao istine. U ovakvoj ubeđenosti su i mnogi među učenima, i toviše nego ostali ljudi; jer su se oni ubedili siligizmima i filosofskim rezonovanjima, ina kraju spojašnjim znanjima (rečima-znanjima). Među drevnima, ovakve sunazivali zmijama sa drveta pozananja (br. 195.197); ali dans se mogu nazvatičulnim ljudima koji nemaju Racionalnog. 4. Glavno pokazalo da li je neko samočulan ili racionalan, dato je u kroz njegov život; ne kroz njegov život kakvim sepokazuje u govoru i delima, nego po onome što je unutar ovih; jer život govora jeod misli, a život dela je od volje, a i jedno i drugo su od namere ili cilja. Kakva jenamera ili cilj unutar govora i dela, takav je život; jer govor bez unutarnjeg života,je samo zvuk i dela bez unutarnjeg života samo su pokreti. To je život na koji semisli kada se kaže da život ostaje posle smrti. Ako je čovek racionalan, njegovgovor potiče od toga što misli dobro, a njegova dela od toga što hoće dobro, tojest, on govori od vere i dela od ljubavi ka bližnjemu; ali čovek koji nije racionalan,on može da se pretvara da govori kao racionalan čovek; ali nema života odRacionalnog u njemu; jer život zla (zao život) zatvara svaki put i komunikaciju saRacionalnim, i čini čoveka čisto prirodnim i čulnim. 5. Postoje dve stvari koje nesamo zatvaraju put komunikacije, nego i oduzimaju sposobnost da se ikada višepostane racionalan, a to su prevara i profanacija. Prevara je kao skrivena otrovkoja zagađuje unutarnje (čovekovo), a profanacija je mešanje obmana s istinama izala s dobrima; kroz ove, Racionalno sasvim iščezava. Postoje dobra i istine kojeGospod čuva u čoveku od detinjstva, koje se u Reči nazivaju ostacima (vidi br. 468,

530, 560, 561, 661, 1050, 1738, 1906, 2284).Prevara zagađuje ove ostatke aprofanacija ih pomeša (sa zlima)( šta je profanacija, može se videti gore, br. 593,1008, 1010, 1059, 1327, 1328, 2051, 2426, 3398, 3398, 3402, 3489, 3402, 3489,4289, 4601). Ovi znakovi ukazuju u izvesnoj meri ko je racionalan, a ko je čulančovek. 6. Kada su čulne stvari potčinjene Racionalnom, tada se čulne stvari iz kojihse stvara prva mašta čovekova, rasvetljavaju svetlošću koja dolazi preko neba odGospoda, i tako se sređuju da mogu da prime svetlost i da budu saobrazne (sastvarima u toj svetlosti). U tome stanju, čulne stvari više ne ometaju priznavanje irazumevanje istina, a odstranjuju se one koje se ne slažu, a koje se slažu, njih seprihvata. One koje se slađu, tada su kao u središtu, a one koje se ne slažu, su naobodima: one u središtu su one koje kao da se uzdižu u nebo, a one koje su naobodima, kao da vise okolo. One u središu primaju svetlost od Racionalnog, i kadase pokazuju vidu u drugom životu, one izgledaju kao male zvezde koje svetlucaju ikao se umanjuju, sve do oboda. Takva je forma koju uzimaju prirodne i čulnestvari kada vlada Racionalno, i kada su čulne stvari potčinjene. To se dešava dokse čovek rađa iznova, a to je ondai kada postaje kadar da priznaje i vidi istine upunom opsegu. Ali kada je Racionalno potčinjeno čulnom, događa se obrnuto; jertada su obmane u središtu, a istine su na obodima. Stvari u središtu su i u nekojsvetlosti, ali je to prividna (iluzorna) svetlost, kao ona što dolazi od vatre odugljena; na ove pada svetlost iz pakla. To je svetlo (lumen) koja je nazvana tamom,jer čim svetlost iz neba uđe, ova se pretvara u tminu.5129. Stihovi 14,15. Ali nemoj zaboraviti mene kad budeš u dobru, učini mi milostpomeni za me Faraonu, i izvadi me iz ove kuće. Jer su me ukrali iz zemlje Jevrejske,a ovdje nijesam ništa učinio da me bace u ovu jamu. Ali nemoj me zaboraviti (sjetime se), označava primanje vere; kad budeš u dobru, označava kada budesaobrazno; učini mi milost, označava primanje ljubavi ka bližnjemju; pomeni meFaraonu, označava komunikaciju s unutarnjim Prirodnim; i izvadi me iz ove kuće,označava oslobađanje od zala; jer me ukradoše, označava da su kroza zlo otuđene(odstranjene) nebeske stvari; iz zemlje Jevrejke (Hebrejske), označava od crkve; aovdje nisam ništa učinio, označava nevinost; da me bace u ovu jamu, označavaodbacivanje među obmane.

5130. Nemoj me zaboraviti (sjeti me se). Ovo označava primanje vere, što se vidi izreprezentgacije Josipa, koji ove stvari kaže o sebi, to jest, označava Gospoda kaoNebesko u Prirodnom (br. 5089,5087,5106), i iz značenja ne zaboravi me (sjeti mese), naime, sjeti se primanja vere; jer ne zaboraviti je sećati se Gospoda; jer kodonih koji su u veri, sećanje na Gospoda vlada svuda, a ono što vlada svuda (vladauniverzalno), to se ne opaža ako se misao na to ne usredsredi. 2. Ovo se možerasvetliti raznim stvarima u čoveku. Onaj ko je u ljubavi (onaj koji voli), taj zna štaje to, jer on neprestano misli o onome što pripada toj ljubavi; i to iako je na drugojstrani zauzet mislima, govorom i delima. U drugom životu, to je očito po sferi kojase širi oko svakoga; jer iz samih ovih sfera zna se vera i ljubav svih koji su tamo, ito iako misle i govore o sasvim nečemu drugo (br. 1048,1053,1316,1504-1520,2489,4464); jer ono što svuda vlada u bilo kome, stvara sferu, i pokazuje svojživot drugima. To pokazuje šta to znači da mi treba da uvek mislimo na Gospoda,na spasenje, i na život posle smrti. Svi koji su u veri i u ljubavi ka bližnjemu, čineovo, to jest, oni ne misle nikakvo zlo bližnjemu, i neguju pravdu i ispravnost uodnosu na svakoga u svojim mislima, u govoru, i u delu; jer ono što vlada svuda,utiče u ove pojedinosti i vodi i upravlja njima, jer Gospod drži čovekov um natakvim stvarima koje pripadaju ljubavi ka bližnjemu i veri koja potiče iz ove ljubavi,i sve raspoređuje u skladu s ovim. Sfera vere koja potiče od ljubavi ka bližnjemuvlada u nebu, jer Gospod utiče s ljubavlju, a kroz ljubav utiče i u ljujbav kabližnjemu, stoga i u sve istine vere; to je razlog da se za one koji su u veri kaže dasu u Gospodu. 3. U onome što sada sledi, predmet o kome se govori je preporodčulnoga dela koji je potčinjen Intelekualnom, koje je predstavljeno peharnikom; apošto se govori o njegovom preporodu, to se govori i o primanju vere: jer seČulno, kao i Racionalno, rađa nanovo preko vere, to jest, preko vere u koju seuliva ljubav ka bližnjemu. Ako ljjubav ka bližnjemu ne utiče i ne daje život, vera nemože da vlada u svemu (univerzalno);jer ono što čovek voli, to vlada u svemu, ane ono što samo zna i čuva u memoriji.5131. Kada budeš u dobru. Ovo označava da kada bude u saobraznosti (kada budesaobrazno), vidi se iz značenja reči kada budeš u dobru, kada se govori opreporađanju spoljnog Prirodnog ili Čulnog, to jest o njihovoj saobraznosti; jerono nije u dobru sve dok nije saobrazno. Postoji saobraznost (korespondencija)

čulnih sa prirodnim stvarima, saobraznost čulnih sa duhovnim stvarima, isaobraznost čulnih sa nebeskim stvarima, i na kraju saobraznost čulnih saGospodovim Božanskim; na taj način, postoji niz saobraznosti od Božanskog svedo poslednjeg Prirodnog. 2. Ali pošto se ideja prirode saobraznosti(korespondencije) teško oblikuje kod onih koji nisu pre o tome razmišljali, dobroje reći nekoliko reči o tome predmetu. Iz filosofije je poznato da je cilj ono što jeprvo (glavno) u uzroku, a da je uzrok ono što je prvo u efektu. Da bi cilj, uzrok, iefekat tekli svojim redom, potrebno je da je efekt saobrazan sa uzrokom, a uzroksa ciljem. Ali ipak cilj se ne pokazuje kao uzrok, niti uzrok kao efekat; jer da bi ciljproizveo uzrok, on mora da iz oblasti gde su uzroci, usvoji uzrok koji će izvšiti delo;i kako bi uzrok proizveo efekat, on iz oblasti gde su sredstva mora da usvojisredstvo koje će biti uzrok efekta. Ova sredstva koja izvšavaju, ona treba da buduu saobraznosti, i ako su u saobraznosti (korespondenciji), cilj može biti u uzroku, ai može da ostvari efekat. Stoga cilj preko uzroka može da ostvari efekat. Drugačijeje ako nema saobraznosti; jer tada cilj nema uzrok u kojem stoji, a još manje možeda bude u efektu, nego se cilj menja u uzroku, i na kraju i u efektu, u skladu saformom koju daju sredstva pomoću kojih se nešto ostvaruje (aktualizuje). 3. Svestvari u čoveku, i šta više, sve stvari u opšte i u pojedinačno, slede jedna drugukao cilj, uzrok, i efekat; i kada ovako korespondiraju (kada su saobrazne), jednadrugoj, one deluju kao jedno; jer tada je cilj sve u svemu uzroka, a preko uzroka jesve u svemu efekta. Na primer, kada je nebeska ljubav cilj, volja je uzrok, a delo jeefekat; a ako postoji korespondencija, tada nebeska ljubav utiče u volju, a volja udelo, i one deluju kao jedno tako da je preko korespodencije delo kao da je ljubav;ili, na primer, kada je vera od ljubavi ka bližnjem cilj, misao uzrok, a govor efekat,tada ako postoji korespondencija, tada vera od ljubavi ka bližnjem utiče u misao, aova u govor, i oni svi deluju kao jedno, to jest, preko korespondencije govor kaoda je cilj. Međutim, kako bi cilj, koji je ljubav i vedra, mogao proizvesti uzrok, kojije volja i misao, on mora da usvoji u racionalni um sredstva koja će korespondirati; jer bez sredstava koja korespondiraju, cilj, koji je ljubav i vera, ne mogu da seprime, ma koliko da utiču od Gospoda preko neba. Iz ovoga je jasno da ječovekovo unutarnje i spoljašnje, to jest, racionalno,prirodno, i čulno u njemu,mora da se dovedu u korespondenciju (da postanu saobrazni), kako bi se primaoBožanski influks, i sledstvemo tome, da bi se čovek mogao ponovo roditi; a on

nije u dobru sve do tada. To je razlog da kad budeš u dobru označavakorespondenciju (saobraznost).5132. Učini mi milost. Ovo označava primanje ljubavi ka bližnjem, što se vidi izznačenja milosti, naime, ljubavi (br. 3063, 3073,3121,5042); ovde ljubavi premabližnjemu, jer se gore govori o primanju vere (br,5130); jer vera i ljubav kabližnjem će sačinjvati jedno u Čulnom onda kada se ovo ponovo rodi. Milostoznačava ljubav ka bližnjemu, ili drugim rečima, svi koji vole bližnjega, oni su mu imilostivi; stoga su dela ljubavi ka bližđnjemu opisana u Reči kao milost; kao kodMateje: Jer ogladnjeg, i daste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; gost bijah, iprimiste me. Go bijah, i obukoste me; bolestan bijah, i obiđoste me; u tamnicibijah, i dođoste k meni (XXV.35,36). i na mnogim drugim mestima gde se pominječinjenje dobra siromasima, ožalošćenima, udovicama, i siročadima. 2. U svojojsuštini, ljubav ka bližnjemu je hteti dobro bližnjemu, osećati dobro, i priznavatidobro kao bližnjega, to jest, one koji su u dobru (koji su dobri), s razlikama premastepenu dobrote; otuda ljubav ka bližnjemu, na koju utiče dobro, a tako i milostprema onima koji s u nevolji. Dobro ljubavi ka bližnjemu ima sve ovo u sebi, jerona silazi od Gospodove ljubavi prema celoj ljudskoj rasi, koja ljubav je milost, jerje ceo ljudski rod u nevolji. Milost se ponekad pokazuje i kod zlih, koji nisu uljubavi ka bližnjemu; ali ovo je žalost zbog onoga što sami pate, jer se onapokazuje prema njihovim prijateljima koji čine jedno s njima, jer kad njihoviprijaelji pate, onda i oni pate. Ova milost ne pripada ljubavi ka bližnjem, negoprijateljstvu radi samih sebe, a što je , gledano u sebi, nemilost; jer ona prezire ilimrzi svakoga osim sebe, ili osim prijatelja koji čine jedno s njima.5133. I pomeni za me Faraonu. Ovo označava komunikaciju s unutarnjimPrirodnim, što se vid iz značenja pomeni za me, naime, uspostavi komunikaciju; i izreprezentacije Faraona, naime, unutarnjeg Prirodnog (br. 5080,5095). Podkomunikacijom s unutarnjim Prirodnim, misli se na povezanost krozkorespondenciju (saobraznost). Unutarnje Prirodno je ono što prima ideje istine idobra od Racionalnog, i sprema ih za neku svrhu, stoga je to ono što komuniciraneposredno sa Racionalnim; dok je spoljno Prirodno ono što prima slike a otuda iideje stvari od sveta preko čula. 2. Ove ideje, osim ako su prosvetljene unutarnjimPrirodnim, stvaraju iluzije, koje se nazivaju čulnim iluzijama (varkama). Kada

ovakve iluzije utiču na čoveka, on veruje samo ono što se slaže s njima, i što onepotvrde, a što je slučaj i kada nema korespondencije (saobraznosti); akorespondecije i nema ukoliko čovek nije ispunjen ljubavlju ka bližnjem, jer ljubavka bližnjemu je spona koja povezuje, jer u njenoj dobroti postoji život odGospoda, koji dovodi istinu u red, tako da se može stvoriti i oblik, to jest, slikaljubavi ka bližnjemu. Ova se forma pokazuje na vidljiv način u drugom životu, i toje sama anđeoska forma. Otuda su svi anđeli forme ljubavi ka bližnjemju, čijalepota potiče od istina vere, a život ove lepote je od dobra ljubavi ka bližnjemu.5134. I izvadi me iz ove kuće. Ovo označava da je zlo otuđilo (odstranilo) nebeskestvari, što se vidi iz reprezentacije Josipa (koji kaže ove stvari o sebi), naime,Nebeske u Prirodnom (br. 5986,5087,5106), stoga nebeske stvari u tome; i izznačenja biti ukraden, naime, biti odstranjen od strane zla; jer ukrasti je odstranii(otuđiti), a krađa je zlo koje otuđuje, a isto tako i zlo koje smatra da joj pripadajuinebeske stvari u Prirodnom. Krađa označava otuđivanje u odnosu na mesto kojezauzima, iz kojega izbacuje dobra i istine, a koje mesto ispunjava zlima iobmanama; krađa isto tako označava zahtevanje onoga što pripada drugima kadato pripisuje sebi, i kada prisvaja dobra i istine, a isto tako i kada ih primenju na zlai obmane. Kako bi se objasnilo šta je krađa u duhovnom smislu, nužno je pokazatikako zla i obmane ulaze i zaposedaju neko mesto, i kako traže da njima pripadnudobra i istine koje su tamo. 2. Od ranog detinjsva do detinjstva, a ponekad i doranog muževnog doba, kroz pouku od strane roditelkja i učitelja, čovek prima(asimiluje) dobra i istine; jer ih on tada žudno uči, i veruje u prostoti. Tome ide uprilog stanje nevinosti, te ih čuva u memoriji, ali ih stavlja samo na vanjski prag(od kuće); jer nevinost detinjstva nije unutrašnja nevinost koja utiče naRacionalno, nego spoljašnja nevinost koja utiče samo na spoljno Prirodno br.2306,3183, 3494, 4563, 4797). Ali kad čovek odraste i počne sam da misli za sebe, a nekao pre, u skladu s roditeljima i učiteljima, on tada ponovo razgleda i kao dapreispituje stvari koje je ranije bio naučio i verovao, pa ih ili potvrđuje ili sumnja unjih, ili ih odriče. Ako ih potvrdi, to je znak da je u dobru; ako ih odriče, to je znakda je u zlu; ali ako u njih sumnja, to znači da u će se u idućim godinama odlučitiza ili protivu njih. 3. Ovo je ono što dete u najranijim godinam vredno uči i veruje,a što ksnije ili potvrđuje, ili u to sumnaj, ili to poriče: da postoji Bog, i da je On

jedan; da je On stvorio sve stvari; da On nagrađuje one koji čine dobro, kažnjavaone koji čine zlo; da postoji život posle smrti, u kojem zli idu u pakao, a dobri unebo, tako da postoji i pakao i nebo, i da je život posle smrti večan; tako isto, datreba da se moli svakoga dana, i to u krotkosti i da drži svetom Subotu (Sabat ilidan mira); da treba poštovati roditelje; da se ne sme vršiti preljuba, da se ne smeubijati, ili krasti; i tako dalje. Ove stvari čovek upija i usvaja od ranog detinjstva; alikad počne da misli od sebe i da sam sebe vodi, ako ove stvari potvrdi u sebi, idoda im druge koje su još više unutarnje, i ako živi prema njima, tada je u dobru;ali ako počne da oduzima od ovih stvari, i na kraju da ih odriče, ma koliko da živipo njima u svom spoljašnjem, iz obzira prema zakonu i zbog zajednice, on je tadau zlu. 4. Ovo zlo je ono što se naziva krađa, jer je kao kradljivac koji zauzme mestogde je pre bilo dobro, i oduzima dobra i istine koje su tamo bile ranije, da bi ihkoristio da njima potvrdi zla i obmane. Koliko je to moguće, Gospod tada uklanjaiz toga mesta dobra i istine ranoga detinjstva, u povlači ih u unutarnje Prirodno.Ova dobra i istine sačuvane u unutarnjem Prirodnom označene su u Reči ostacima(br. 468, 530, 560, 660, 661, 1050, 1738, 1906, 2284). Ali ako zlo tamo kradedobra i istine , i koristi ih da bi potvrđivao zla i obmane, osobito ako to radiprevarom, on tada razara te ostatke; jer tada pomeša zla sa dobrima, a obmane sistinama sve dok ne postanu nerazdvojne, a tada je svršeno sa čovekom. 5. Da sukrađom označene ovakve stvari, može se videti ako se ove reči primeni na stvariduhovnoga života. U duhovnom životu, nema drugoga bogatstva nego što suznanja dobra i istine, ni drugoga nasleđa i imanja osim sreće života koja potiče oddobara i istina koje potiču od dobara. Kao što je rečeno, krasti ove stvar je krađa uduhovnom smislu; stoga krađa u Reči samo to označava u u utrašnjem smislu; kaokod Zaharije: Po tom opet podigoh oči svoje i vidjeh, a to knjiga lećaše. Tada mireče: to je prokletstvo koje izađe iz sve zemlje, jer svaki koji krade istrijebiće se sjedne strane, i koji se god kune krivio istrijebiće se po njoj s druge strane. Ja ću jepustiti, govori Jehova nad vojskama te će doći na kuću lupežu i na kuću onome kojise kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj ikamenje (V.1,3,4).zlo koje oduzima ostatke dobra označeno je onim koji krade, i kućom lupeža, aobmana koja oduzima ostatke istine označena je onim koji se kune krivo, i kućom

koja se kune u obmanu, po cijeloj zemlji označava celu crkvu, pa se stoga kaže daće prokletstvo satrti kuću, kako drvlje tako i kamenje. Kuća je prirodni um iličobek u pogledu uma (br. 3128, 3538, 4973, 5023), drvlje je dobro (br. 2784,2812, 3720, 4943); a kamenje su istine (br. 643m1293,720). 6. Profanacija aotuda oduzimanje dobra i istine označeni su u duhovnom smislu Sanovim delom,koji je uzeo između prokletih stvari ogrtač Sinarov, dvesta šekela srebra, i grudvuzlata, i sakrio ih u zemlju posred šatora; on je zbog toga bio kamenovan, i svenjegovo spaljeno, kao što se iznosi kod Jošue: Jehova reče Jošui; Zgriješio je Izrailj,i prestupio zavjet moj, koji sam im zapovijedio jer uzeše od prokletijeh stvari, iukradoše, i zatajiše, i metnuše među svoje stvari (VII.10,11,21,25). Proklete stvarioznčavaju obmane i zla, koja se ne smeju pomešati sa svetim stvarima; ogrtačSinarov, šekeli srebra i grudva zlata su u duhovnom smislu vrste obmana;skrivanje tih stvari u zemlju posred šatora, označava mešanje sa svetim stvarima.(Da šator označava ono što je sveto, može se videti gore, br. 4124, 1102, 1566,2145, 2152, 3312, 4128, 4391, 4599). Ove su stvari označene Izrailjevom krađom,zatajivanjem i skrivanjem među svojim sudovima; jer sudovi su svete istine (vidibr. 3068, 3079, 3316, 3318). 7. Kod Jeremije: Bježite, obratite pleći, zavrite seduboko, stanvnici Dedanski, jer ću pustiti na Ezava pogibao njegovu u vrijeme kadću ga pohoditi. Da ti dođu berači, ne bi li ti ostavili pabirka? da dođu lupeži noćune bi li odnijeli koliko im je dosta? A ja ogoluznih Ezava, otkrih potaje njegove, dase ne može sakriti; propade sjeme njegovo, braća njegova i susjedi njegovi, niko neosta (XLIX.8-10).Ezav je ovde zlo ljubavi ka sebi kojima se pridružuju obmane (br. 3322). Da ovo zlouništava ostatke dobra i istine, označeno je lupežom koji noću otima koliko mu jedosta, a rečima njegovo sjeme, braća njegova i susjedi njegovi propadoše, da nikone osta, sjeme označava istine koje su od vere od ljbavi ka bližnjemu (br. 1925,1447, 1610, 1940, 2848, 3038, 3310, 3373): braća označavaju dobra kojapripadaju ljubavi ka bližnjem (br. 367, 2360, 2508, 2524, 3160, 3303, 3459, 3815,4121, 4191); susjedi označavaju pridružene i slične istine i dobra koja impripadaju. 8. Nešto se slično kaže o Ezavu kod Abdije: Kako si polijenjen? da sudošli k tebi kradljivci ili lupeži noću, ne bi li pokrali koliko im je dosta? da su došli ktebi berači vinogradarski, ne bi li ostavili pabiraka? (stih 5). Berači vinogradarski

označavaju obmane koje ne potiču od zla; ove obmane ne uništavaju dobra i istinekoje Gospod čuva u čovekovom unutarnjem Prirodnom (to jest, ostatke), nego ihrazaraju obmane koje potiču od zala, koja kradu istine i dobra i koja izokreću ovakako bi njima potvrdile zla i obmane. 9. Kod Joila: Narod velik i silan; oni će trčatikao junaci i kao vojnici skakaće na zid, i svaki će ići svojm putem, niti će otstupatiod svoje staze. Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulazićekroz prozore kao lupež (II.2,7,9). Norod velik i silan označava obmane koje se boreprotivu istina (br. 1259, 1260); a pošto se bore silovito razarajući istine, za njih sekaže da su junaci i vojnici, a grad po kome će hodati označava doktrinarne stvariistine (br. 402,2268,2449,2712,2943,3216); kuće u koje će se peti, označavajudobra koja će uništavati (br, 710,1708,2048,2233,3128,3652,3720,4982), prozorikroz koje će ulaziti označavaju intelektualne stvari i rezonovanja (br. 655, 658,3391): otuda se upoređuju sa lupežom, jer zauzimaju stan u kojemu su prethodnobile istine i dobra. 10. Kod Davida: A sam mrziš na nauku, i riječi moje bacaš zaleđa. Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljubočincima imaš dijel. Usta si svojapustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prijevare (Psalam L.17.19). Ovo se kaže zarđave osobe; pristati s lupežom označava otuđiti iz sebe istinu kroz obmanu. 11. UOtkrovenju: Niti se pokajaše od ubistva svojijeh, ni od čaranja svojijeh, ni odkurvarstva svoijijeh, ni od krađa svojijeh (IX. 21). Ubistva označavaju zla kojarazaraju dobra; čaranja, obmane koje uništavaju istine; kurvarstva, izokrenuteistine; krađe, dobra tako otuđena. 12. Kod Jovana: Zaista, zaista vam kažem: kone ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugome mjestu, on je lupež i hajduk;a koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama; ja sam vrata, ko uđe kroza me, spašće sei ući će i izići će i pašu će naći. Lupež ne dolazi ni za što drugo nego da ukrade iubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje (X.1,2,9,10). Lupež ovde opetoznačava zlo zasluge; jer onaj koji oduzima od Gospoda ono što je Njegovo, iprisvaja ga sebi, naziva se lupežom. A pošto ovo zlo zatvara put i sprečava dobro iistinu da utiču od Gospoda, kaže se da taj dolazi da pogubi i da ubije. Isto jeoznačeno zapovešću u Dekalogu: Ne ukradi (Zak. Ponovljeni V.19; vidi br. 4174).Sve ovo pokazuje šta je označeno zakonima koji su proglašeni u Jevrejskoj Crkvi upogledu krađa (kao u Izlasku XXI.16; XXII.1-4; Zak. Ponovljeni XXIV.7), jer svi zakoniu toj crkvi porekom su iz duhovnog sveta, i saobrazni su sa zakonima reda u nebu.

5135. Jer su me ukrali. Da ovo označava da je zlo otuđilo nebeske stvari, vidi se izreprezentacije Josipa (koji ovo kaže o sebi), naime, o Nebeskim u Prirodnom (br.5086,5087,5106), stoga o nebeskim stvarima; i iz značenja biti ukraden, naime, daga je zlo otuđilo; jer ukrasti je otuđiti, a krađa je otuđivanje, kao i to da zloprisvaja nebeske stvari u Prirodnom. Krađa označava otuđenje u pogledu mestakoje zauzima, iz kojega izbacuje dobra i istine, a koja /mesta/ ispunjava zlima iobmanama; krađa tako isto znači prisvajati nešto što pripada drugome, kada topripisuje sebi i ubacuje na to mesto svoja dobra i istine, a isto tako kada ihprimenjuje na zla i obmane. Da bismo objasnili šta je krađu duhovnom smislu,nužno je reći kako zla i obmane ulaze i zaposedaju jedno mesto, i kako smatrajuda im pripadaju ta dobra i istine.2. Od najranijeg detinjstva pa i do ranog muževnog doba, preko pouka kojeprima od roditelja i učitelja, čovek prima pouku i tako usvaja (asimiluje) dobra iistine; jer tada on uči žudno i veruje u prostoti /srca/; pri tome pomaže mu stanjenevinosti, kada pouke predaje memoriji; ali ih smešta ssmo na vanjskik prag; jernevinost detinjstva nije unutrašnja nevinost koja deluje na Racionalno, nego je tospoljašnja nevinost koja deluje samo na spoljašnje Prirodno (br. 2306,4797). Alikada čovek odraste i počne sam za sebe da misli, a ne kao pre po onome što čujeod roditelja i učitelja, on tada kao da žvaće ono što je ranije bio naučio i verovao,pa ili to potvrđuje, ili u to sumnja, ili to poriče. Ako to potvrdi, to je znak da je udobr; ako poriče, to je znak da je u zlu; ali ako u to sumnja, to je znak da će se usledećim godinama odlučiti za ili protivu /pouka koje je primio od roditelja iučitelja/.3. DOVDE Ono što čovek kao malo dete u najranijim godinama žudno nauči ilipoveruje, a što kasnije ili potvrdi, ili u što sumnja, ili što odbacuje, to je ono kaošto sledi: da postoji Bog, i da je On jedan; da je On stvorio sve stvari; da Onnagrađuje one koji čine dobro, a kažnjava one koji čine zlo; da postoji život poslesmrti, u kojemu zli idu u pakao a dobri u nebo, stiga da postoji i nebi i pakao, i daje život posle smrti večan; tako isto, da treba da se mioli svakoga dana, i to uponiznosti; da treba Subotu čuvato svetom; da treba poštovati roditelje; da se ne

sme počiniti preljuba, ubistvo, ili krađa; i tako dalje. Ove stvari čovek upija iasimiluje od ranoga detinjstva; ali kad počne da misli sam za sebe i da vodi sebe,ako tada potvrdi ove stvari u sebi i njima doda neke koje su još više unutrašnje,tada je on zaista u dobrom stanju; ali ako oduzima od ovih stvari, i na kraju ih iporiče, , ma kako po njima živi izvana iz obzira prema zakon i prema zajednici, onje tada u zlu.4. Ovo zlo je ono što se naziva krađom, jer je to kao kad kradljivac zaposednemesto gde je pre bilo dobro, i otuda odnese dobra i istine koja su tamo pre bila, teih koristi da bi potvrživao zla i obmane. Tada Gospod, koliko je to moguće, uklanjas toga mesta dlobra i istine ranoga detinjstva, da bi ih povujkaol unutra unutra,gde ih smešta u unutrašnje Prrodno. Ova dobra i istine koja se sačuvaju uunutrašnjem Prirodnom. označeba su u Reči ostacimna (br. 468,1906,2284). Aliako lao odatle ukrade dobra istine,, i ako ih koristi da bi njima potvrdio zla iobmaned, a osobito ako to radi na revaran nači kada razara one ostatke; jer ontada izmeša zla sa dobrimaoi obmane s istinama dok one ne postaneu beodvojive,i tada je sa čovekom svršeno.5. Da je ovo označeno krađom, može se videti i po samoj upotrebi ove reči nastvari duhovnoga života. U duhovnom životu postoji samo jedno bogatstv, a to jepoznavanje dobra i istine, i samo jedno posedovanje i nasledstvo, a to je srećakoja dolazi od dobara i njihovih istina. Kao što je rečeno, krasti ovo je krađa uduhovnom smislu, pa stoga krađa samo to i znači u unutrašnjem smislu Reči; kaokod Zaharije:-Po tom opet podigoh oči svoje, i vidjeh, a to knjiga lećaše. Tada mi rećče: to jeprokletstvo koje izađe za svu zemlju, jer svaki koji krade istrijebiće se po njoj sjedne strane, i koji se god kune krivo istrijebiće se po njoj s druge strane. Ja ćupustiti, govori Jehova nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onomekoji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj ikamenje (V.1,,3,4);zlo koje oduzima ostatke dobro označeno je onim koji krade, kao i kućomlupežovom; a obmana koja oduzima ostatke istine označena je onim ko se kune,kao i kućom onoga koji se kune krivo; istrijebiće se po svoj zemlji označava

univerzalnu crkvu; pa se stoga kaže da će prokletstvo doći usred kuće i satrće je idrvlje joj i kamenje. Kuća je prirodni um ili čovek u pogledu ovoga uma (br.3128,5043); drvlje je njeno dobro (br. 2784,4943); a kamenje su istine (br.643,3720).6. Profanacije (oskrvnuće) pa otuda oduzimanje dobra i istine označeno je u Rečidelom Ahanovim, koji je uzeo od prokletih stvari Šinarov ogrtač, dvesta šekelasrebra i komad zlata, i sakrio to u zemlju posred svoga šatora; stoga je biokamenovan, i sve su stvari bile spaljene, kao što se iznosi kod Jošue:-Jehova reče Jošui: zgriješio je Izrailj, prekršio je zavjet moj koji sam zapovijedio;uzeše od prokletih stvari, i ukradoše, lagaše i staviše ih među sudove svoje(VII.10.11,21,25);proklete stvari označavaju obmane i zla, koja se ne smeju mešati sa svetimstvarima; ogrtač Šinarov, šekel srebrai komad zlata su u duhovnom smislu vrsteobmane; skrivanje u zemlju u sred šatora označava mešanje sa svetim stvarima.(Da šator označava ono što je sveto, može se videti gore, br.414,1102,4591,4599). Ovo je označeno Izrailjevom krađom, laganjem, iskrivanjem među sudovima; je sudovi su svete istine (vidi br. 3068,3316,3318).7. Kod Jeremije:-Bježite, obratite pleći, zavrite se duboko, stanovnici Dedanski, jer ću pustiti naEzava pogibao njegovu u vrijeme kad ću ga pohoditi. Da ti dođu berači ne bi li tiostavili pabirka? da dođu lupeži noću, ne bi li odnijeli koliko im je dosta? Ali jaogoluznih Ezava, otkrih potaje njegove da se ne može sakriti; propade sjemenjegovo, i braća njegova, i susjedi njegovi, niko ne osta (XLIX.8-10).Ezav ovde označava zlo ljubavi prema sebi kojemu se pripajaju obmane (br. 3322).Da ovo zlo uništava ostatke dobra i istine ozačeno je lupežima koji dolaze noćukoji uzimaju koliko im je dosta; kao i rečima, njegovo sjeme, braća njeova i susjedinjegovi da će propasti. Sjeme označava istine koje pripadaju veri od ljubavi premabližnjemu (br. 1025,1447,3373); braća označavaju dobra koja pripadaju ljubaviprema bližnjemu (367,3303,4191); susjedi označavaju pridružena i srodna dobra iistine koje mu pripadaju.

8. Nešto se slično kaže o Ezavu kod Abdije (Obadije):-Kako si oplijenjen? da su došli k tebi kradljivci ili lupeži noću ne bi li pokrali kolikoim je dosta? da su došli k tebi berači vinogradski, ne bi li ostavili pabirka? (stih 5):berači vinogradski označavaju obmane koje ne potiču od zla; dobra i istine kojeGospod čuva u čovekovom unutrašnjem Prirodnom (to jest, ostaci) ne uništavajuse zbog obmana, nego zbg obmana koje potiču od zala, koja kradu istine i dobra,kao i zbog izokrenute njihove primene kako bi se potvrdila zla i obmane.9. Kod Joila:-Tako ide narod velik i silan, kakoga nije bilo od kad je vijeka niti će ga poslije kadabiti od koljena do koljena; oni će trčati kao junaci,kao vbojnici skakaće na zid, isvaki će ići svojim putem, niti će otstupiti od svoje staze. Po gradu će hoditi, pozidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće kroz prozore kao lupež (II.2,7,9);narod velik i silan označava obmane koje se bore protivu istina (br. 1259, 1260); apošto se bore silno dok razaraju istine, za njih se kaže da su vojnici i ratnici; gradkroz koji će trčati označava doktrinarne stvari istine (vidi br. 402,2268,3216); kućeu koje će se peti označavaju dobra koja će razarati (br. 710,4720,4982); prozorikroz koje će ulaziti označavaju intrelektualne stvari i umovanja (br. 655,3391);otuda se upoređuju s lupežom, jer zaposedaju mesto gde su pre bile istine i dobra.10. Kod Davida:-A sam mrziš na nauku, i riječi mje bacaš za leđa.Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, is preljubočincima imaš dijel.Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj pleteprijevare (L. 17-19),Ovo se kaže za zlu osobu; pristati s lupežom označava otuđiti istinu od sebe prekoobmane.11. U Otkrovenju:-Niti se pokajaše od ubistva svojijeh, ni od čaranja svojijeh, ni od kurvarstva svojijehni od krađa svojijeh (IX.21):

ubistva označavaju zla koja razaraju dobra; čaranja, obmane koje razaraju istine;kurvarstva, istine krivotvorene; krađe, dobra otuđena.12. Kod Jovana:-Zaista zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugomemjestu, on je lupež i hajduk. A koji ujlazi na vrata, jeste pastir ovcama: Ja samvrata; ko uđe kroza Me, spašće se, i uči će i izići će, i pašu će naći. Lupež ne dolazini za šta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje(X. 1,2,9,10).Lupež ovde označava zlo zasluge; jer onaj koji oduzima od Gospoda ono što jeNjegovo, i smatra to svojim, naziva se lupežom. Pošto ovo zlo zatvara put isprečava da dobro i istina utiču od Gospoda, kaže se da je to ubica i hajduk. Isto jeoznačeno zapovešću u Deset Zapovesti (Dekalogu):-Ne kradi (Zak. Ponovljeni V.19; vidi br. 4174).Sve ovo pokazuje šta je označeno zakonima koji su proglašeni u Jevrejskoj Crkvi upogledu krađa (kao u Izlasku XXI.16; xxii. 1-4; Zak. Ponovljeni XXIV.7), jer svi ovizakoni u crkvi potiču iz duhovnoga sveta, i oni korespondiraju zakonima reda unebu.5136. Iz zemlje Jevrejske (Hebrejske). Ovo označava (da je bio ukraden) iz crkve, tojest, da su od njega oduzete (otuđene) nebeske stvari, što se vidi iz značenjazemlje Hebrejske, to jest, crkve. Zemlja Hebrejska ovde, je zemlja Hananska; jer jeJosip iz nje otet; razlog da u Reči zemlja Hananska označava crkvu, je to što je tubila Pradevna Crkva, koja je bila pre potopa; posle toga, Drevna Crkva, koja je bilaposle potopa, iza toga, Druga Drevna Crkva, koja se zvala Hebrejska Crkva; i nakraju, Jevrejska Crkva. A da bi tamo mogla da se ustanovi Jevrejska Crkva, Avramuje naloženo da ide tamo iz Sirije, i tamo mu je obećano da će ta zemlja biti data unasledstvo njemu i njegovome potomstvu. To je razlog da zemlja u Reči označavacrkvu, a sva zemlja (čest izra), sveopštu crkvu; a isto tako da novo nebo i novazemlja označavaju novu crkvu, unutrašnju i spoljašnju. 2. Razlog da se crkva

nastavila tamo od pradevnih vremena bio je to, što je član Pradrevne Crkva, poštoje bio nebeskoga karaktera, u svim stvarima svemira i na zemlji video predstavuGospodovoga carstva; predmeti u svemiru i na zemlji bili su mu sredstva pomoćukojih je mislio o nebeskim stvarima. Ovo je bilo poreklo svih predstava i značenjakasnije poznatih u Drevnoj Crkvi, jer su ih bili sakupili oni koji su se nazivaliEnochom, a koji s bili sačuvani za potomstvo (br. 519,521,2896). Zbog toga sedesilo da je svako mesto, i svako brdo i reka , u zemlji Hananskoj, gde su živelipradrevni ljudi, da su postali predstave; sada Reč nije mogla biti napisana bezpredstava i značenja, čak ni bez mesta, te je stoga crkva uzastopno bila sačuvana uzemlji Hananskoj; ali posle Gospodovog dolaska, ona se premestila, jer su tadapredstave bile ukinuta. Iz ovoga je jasno da zemlja Hananska, ovde nazvanazemlja Hebrejska, označava crkvu; naime, da je Pradrevna Crkva, koja je bila prepotopa, da je bila u zemlji Hananskoj (br. 567,3686,4447,4454); da je deo DrevneCrkve, koja je bila posle potopa, bio tamo (br.3686,4447): isto tako i druga DrevnaCrkva, koja se nazivala Hebrejska Crkva, bila je tamo (br. 4516,4517); da je izistoga razloga Avramu bilo naloženo da ide tamo, i da je Hanan bio dat njegovomepotomstvu (br. 3686,4447); iz toga razloga zemlja Hananska je predstavljalaGospodovo carstvo (br. 1607,3038,3481,3705,4240,4447); i zbog toga zemlja uReči označava crkvu (br. 566, 662, 1066, 1067, 1282, 1262, 1413, 1607, 1733,1850, 2117, 2118, 3355, 4447, 4535).5137. A ovdje nijesam ništa učinio. Ovo označava nevinost, što se vidi bezobjašnjavanja; jer ne učiniti ništa zlo, to je karakteristika nevinosti.5138. Da me bace u ovu jamu. Ovo označava odbacivanje među obmane, što sevidi iz značenja jame, naime, obmane (br. 4728,4744,5038). Gore je predmet bilozlo, te je bilo objašnjeno kako su nebeske stvari bile otuđene kroz to (br.534,5135); ali ovde je predmet obmana, jer gde se u Reči pomene jedno pominjese i drugo, to će reći, pominje se i obmana; jer gde se pomene dobro, tamo se toodnosi na istinu, kako bi postojao brak u svemu u Reči. Jer nebeski brak je izmeđudobra i istine, dok je pakleni brak između zla i obmane; jer tamo gde je zlo, tamoje i obmana, koja se pridružuje kao što se žena udružuje s mužem, a gde je dobro,tamo je i istina, jer istina se povezuje s dobrom kao žena s mužem. Otuda sepriroda vere može upoznati od života; jer dobro pripada životu a istina veri, a tako

je i sa zlom i obmanom. (Da postoji brak u svemu u Reči, može se videti gore,br.683,793,801,2173,2516,2712,4137).5139. Stihovi 16-19. A kad vidje starješina nad hljebarima kako lijepo kaza san,reče Josipu: i ja snih, a meni na glavi tri kotarice hljeba, s otvorima u njima namojoj glavi, i u najgornjoj kotarici bješe svakojakih kolača za Faraona, i pticejeđahu iz kotarice na mojoj glavi. A Josip odgovori i reče: ovo znači: tri kotarice trisu dana. Još tri dana, i Faraon brojeći dvorjane svoje izbaciće te i objesiće te navješala, i ptice će jesti s tebe meso. A kad vidje starješina nad hljebarima,označava opažanje Čulnog koje je potčinjeno voljnom delu; kako lijepo kaza san,označava što će se desiti; i reče Josipu, označava opažanje Nebeskog u Prirodnom;i ja snih, označava pretskazivanje; a meni na glavi tri kotarice, označava uzastopnestvari u volji; s otvorima u njima na mojoj glavi, označava bez završetaka u sredini;a u najgornjoj kotarici, označava najdublje u voljnom delu; bješe svakojakih kolačaza Faraona, označava puno nebeskog dobra kojim se hrani Prirodno; djelohljebarevo, označava da je to bilo u skladu sa svakom svrhom Čulnoga; i pticejeđahu iz kotarice na mojoj glavi, označava obmanu od zla koja je sve uništavala; aJosip odgovori i reče: označava otkrovenje od opažanja od Nebeskog u Prirodnom;ovo znači (ovo je tumačenje), označava šta je bilo u tome; tri kotarice, označavanastavljanje stvari u volji; tri su dana, označava sve do poslednjeg; i još tri dana,označava ono što je u poslednjem; i Faraon brojeći dvorjane svoje izbaciće te,označava zaključivanje od onoga što je pretskazano; i objesiće te na vješala,označava odbacivanje i osudu; i ptice če jesti s tebe meso, označava da ćeobmane od zla uništiti ono što pripada ovim čulnim stvarima.5140. I kad vidje starješina nad hljebarima. Ovo označava opažanje Čulnog koje jepotčinjeno voljnom delu, što se vidi iz značenja videti, naime, shvatiti i opaziti (br.2150,2807,3764,4723); i iz starješine nad hljebarima, naime, iz Čulnoga koje jepotčinjeno voljnom delu, pa stoga označava i ove čulne stvari (br. 5078,5082).5141. Kako lijepo kaza san. Ovo označava šta će se desiti, što se vidi iz značenjakazati (tumačiti), a što je kazati ono što je bilo u njemu (br.5093,5105,5107,5121);stoga i ono što će se desiti. Da će se dobro desiti, je opažanje od Čulnog, kojeopažanje je relativno tamno. U stvari, postoji opažanje od čulnog ili spoljašnjeg

Prirodnog, opažanje od unutarnjeg Prirodnog, i opažanje od Racionalnog; jer kadaje čovek u unutarnjoj misli od osećanja, i kada povuče svoj um od čulnih stvari i odtela, tada je u racionalnom opažanju, jer tada stvari ispod, ili stvari spoljašnjegčoveka, utihnu, i čovek je skoro u duhu. Ali kad je čovek u spoljašnjoj misli, tadadoista njegovo opažanje dolazi od unutarnjeg Prirodnog, i Racionalno utiče, ali nei sa životom osećanja. Ali kada je čovek zauzet nekom prijatnošću, i uzadooljstvima ljubavi prema sebi i svetu, tada ima opažanje od Čulnog; jer je tadanjegov život u spoljašnjim stvarima ili u telu, i dopušta da na njega utiče samoonoliko unutarnjeg koliko je potrebno da umeri njegove nečasne i nepristojnepreteranosti. Ali što je više spoljašnje opažanje, to je tamnije, jer su spoljašnjestvari opšte, jer tada bezbroj unutarnjih stvari izgledaju kao jedna u spoljašnjem(čovekovom).5142. Reče Josipu. Ovo označava opažanje Nebeskog u Prirodnom, što se vidi izznačenja reći, u istorijskim delovma Reči, naime, opažanje (često goreobjašnjeno); i iz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog u Prirodnom (br.5086,5087,5106).5143. I usnih. Ovo označava pretskazivanje, što se vidi iz značenja sna,naime,pretskazivanja o događaju (br. 5092,5104,5112).5144. A to tri kotarice. Ovo označava sled stvari u volji, što se vidi iz značenja tri,naime, onoga što je potpuno i što se nadovezuje sve do kraja (br.2788,5121,4495,5122), stoga ono što se nadovezuje; i iz značenja kotarica, naime,stvari volje. Kotarice znače stvari volje jer su one sudovi koji drže hranu; a i stogašto hrana označava nebeska i duhovna dobra, a ova pripadaju volji, dok sva istinapripada razumu. Čim nešto iziđe iz volje, to se opaža kao dobro. U onome štoprethodi, Čulno potčinjeno voljnom delu bilo je predmet o kome se govorilo, i biloje predstavljeno hlebarom; ono o čemu se sada govori je Čulno potčinjenovoljnom delu, a koje je predstavljeno hlebarom (br. 5077,5078,5082). 2. Ovo štose nadovezuje u intelektualnim stvarima bilo je predstavljeno čokotom, sa tri loze,njenim cvatom, grozdovima, i pucima (zrnima); i na kraju bila je čašompredstavljena istina intelekta (br. 5120), ali ono što se nadovezuje u stvarimavolje, predstavljeno je sa tri kotarice na glavi, gde je u najgornjoj bila sva hrana za

Faraona, delo hlebarevo. Ono što se nadovezuje u voljnim stvarima, znači ono štose nadovezuje od najdubljih delova čovekovih do najizvanjskijih, u kojima jeČulno; jer postoje stepeni kao na lestvici, od nadubljeg do sasvim izvanjskog (br.5114). Gospod utiče u ono što je najdublje, a ovo utiče preko Racionalnog uunutarnje Prirodno, a otuda u spoljašnje Prirodno ili Čujlno, jasnimnadovezivanjem, kao po stepenicama na lestvici; a na svakom stepenu dobijaosobinu prema tome kako se prima. Ali ovaj influks i njegvo nadovezivanje bićepotpuno obašnjeno na sledećim stanicama. 3. I u drugim odlomcima Reči, kotariceoznačavaju stvari volje onoliko koliko su u njima dobra, kao kod Jeremije: I pokazami Jehova, i gle, dvije kotarice smokava namještene pred crkvom Jehovinom. Ujednoj kotarici bijahu smokve vrlo dobre kake bijahu rane smokve, a u drugojkotarici bjahu vrlo rđave smokve, koje se ne mogahu jesti (XXIV,1,2).Kotarice ovde se u izvornom jeziku izražavaju drugačijom reči, koja označavavoljni deo u Prirodnom; smokve u jednoj kotarici su prirodna dobra; dok su one udrugoj prirodna zla. 4. Kod Mojsija: A kad uđeš u zemlju koju daje Jehova Bog tvoju našljedstvo, i naslijediš je i naseliš se u njoj; uzmi prvina od svakoga voća onezemlje, koje ćeš prinositi od zemlje svoje koju ti Jehova Bog tvoj daje, i metnuvši ukotaricu idi na mjesto koje ti Gospod Bog tvoj izabere da ondje nastani ime svoje;a svećenik neka uzme kotaricu iz tvoje ruke i metne je pred oltarom Jehove Bogatvojega (Zak. Ponovljeni XXVI.1,2,4); Kotarica je ovde označena drugom rečju kojapokazuje novi voljni deo u intelektualnom delu; prvine od svakoga voća onezemlje, to su dobra koja od toga potiču. 5. Kod istoga, za posvećivanje Arona injegovih sinova, Mojsije je trebao da uzme hljebove prijesne i kolače prijesnezamješane s uljem, i pogače prijesne namazane uljem, od brašna pšeničnogumijesi ih. I metni ih u jednu kotaricu i prinesi ih u kotarici s teletom i dva ovna. AAron i sinovi njegovi neka na vratima od šatora od sastanka jedu meso od togaovna i hljeb što je u kotarici (Izlazak, XXIX.1,2,32). Kotarica ovde se izražava istimterminom kao i u prethodnom poglavlju, označavajći voljni deo u kojemu su dobraoznačena hljebom, kolačima, pogačom, brašnom, i pšenicom; pod voljnim delomse misli ono što sadrži; jer dobra od Gospoda utiču u unutarnje čovekove forme,kao u svoje sudove (posude), a ove forme, ako su spremne za primanje, nazivajuse kotaricama, u kojima su sadržana ova dobra. 6. Opet, kada se Nazirej uvodio u

svoje službu, on je trebao da uzme Kotaricu hljebova prijesnijeh, kolača i bijelogabrašna zamiješanig s uljem, i pogača prijesnijeh namazanih uljem. A ovna ćeprinijeti na žrtvu zahvalnu Jehovi s kotaricom prijesnijeg hljebova; prinijećesvećenik i dar njegov i naljev njegov. I svećenik neka uzme pleće od ovna i jedankolač prijesan iz kotarice i jednu pogaču prijesnu, i neka metne na ruke nazireju,pošto obrije nazirejstvo svoje. i svećenik neka obrće te stvari na žrtvu obrtanu predJehovom ; to je svetinja, koja pripada svećeniku osim grudi obrtanih i plećapodignutoga; a poslije toga nazirej može piti vina (Brojevi VI.15,17.19,20).Kotarica i ovde označava voljni deo kao sadržatelj; kolači, pogače, ulje, i prinosi,ovnovo pleće, i ovan, su nebeska dobra koja su bila predstavljena; jer je Nazirejpredstavljao nebeskga čoveka (br. 3301). 7. U to vreme, stvari koje su se koristilekod bogoštovanja, nošene su u raznim vrstana kotarica; tako je Gideon nosio jare,koje je bio doneo anđelu ispod hrasta (Sudije VI.19); a to je bilo stoga što sukotarice predstavljale sadžatelje (ono u čemu se nešto drži), a stvari koje su bile ukotaricama, bile su ono što je bilo sadržano.5145. S otvorima u njima na mojoj glavi (prim.prev. i ovde autor sledi izvornitekst). Ovo označava da su (kotarice) bile bez završetaka u sredini, što se vidi izznačenja otvora u sredini, naime, otvorenim od najvišeg do najnižeg, ili dozatvorenog, stoga bez završetka bilo gde u sredini; i iz značenja glave, naime,unutarnjih delova, posebno onih od volje; jer u glavi su sve supstancije i forme usvojim počecima, i svi oseti idu u tome pravcu i tamo se predstavljaju, i oba delaotamo silaze, i tamo imaju svoje poreklo. Očito je da su tamo sposobnosti uma,razuma i volje, pa se stoga pod glavom misli na unutarnje stvari. Ove kotaricepredstavljale su stvari u glavi. 2. Sada se govori o čulnim stvarima koje supotčinjene voljnom delu, a kotarice s otvorima u njima na glavi označavaju to dasu unutarnje stvari bez završetaka u sredini, pa iz toga razloga su ove čulne stvaribile odbačene i osuđene – kao što će se videti u onome što sledi. Ali možda jekorisno ovde reći na šta se misli pod izrazom da nema završetaka nigde u sredini.Čovekove unutarnje stvari se razlikuju u stepene, i u svakom stepenu unutarnjestvari se završavaju, i preko tih završetaka su odvojene od stvari sledećeg stepenaispod; to onda ide od najdubljeg do najudaljenijeg. Unutarnje Racionalnosačinjava prvi stepen; u ovome su nebeski anđeli, ili najdublje ili treće nebo.

Spoljno Racionalno sačinjava drugi stepen; u ovome su duhovni anđeli, ili srednjeili drugo nebo. Unutarnje Prirodno sačinjava treći stepen; u ovome su dobriduhovi, ili poslednje ili prvo nebo. Spoljno Prirodno ili čulno, sačinjava četvrtistepen. A u ovome je čovek. Ovi su stepeni u čoveku sasvim odvojeni. 3. To jerazlog, da ako živi u dobru, čovek je svojim unutarnjim nebo u najmanjoj formi, tojest, njegovo unutarnje je saobrazno trima nebima; pa stoga, čovek koji živiljubavlju prema bližnjemuj, može da se uzdigne posle smrti i u treće nebo. Ali dabi bio takav, svi stepeni u njemu treba da budu završeni, i da se zbog tihzavršetaka stepeni razlikuju između sebe; i kada su završeni, i kada su preko togarazličiti jedan od drugoga, tada je svaki stepen plan na kojemu dobro, koje utičeod Gospoda, počiva, i gde je primljeno. Bez ovih stepeni kao planova, dobro se neprima, nego prolazi kao kroz cediljku (rešeto)i bez pravca , i pretvara se uprljavštinu ljubavi prema sebi i svetu, stoga u oblapornost i luksuz. To je slučaj sastvarima volje koje su bez završetaka u sredini, to jest, gde stepeni imaju otvore usredini. 4. Sasvim je moguće znati da li postoje ovi završeci i planovi; jer opažanjadobra i istine, i savesti, ovo pokazuju: Kod onih koji, kao kod nebeskih anđela,postoji opažanje dobra i istine, kod njih završeci idu od prvog do poslednjegstepena; jer bez završetaka u svakom stepenu, ovakva su opažanja nemoguća. (Oovim opažanjima,vidi br. 125, 202, 495. 503, 511, 536, 597, 607, 784, 865, 1121,1383, 384, 1387, 1919, 2144, 2145, 2171, 2515, 2831.) Kod onih koji, kao duhovnianđeli, imaju savest, i tu postoje završeci, ali od drugig stepena ili od trećeg doposlednjeg, pošto je prvi stepen zatvoren kod ovih anđela. Nužno je reći oddrugoga stepena ili od trećega, zato što je savest dvostruka, unutarnja i spoljna;unutarnja savest pripada duhovnom dobru i istini, spoljna savest pripadapravedsti i poštenju. Savest sama je jedan unutrašnji plan na kome se influks odBožanskog završava. Dok oni bez savesti nemaju unutrašnjeg plana koji prima tajinfluks; i kod ovih osoba dobro teče dole u spoljno Prirodno ili Prirodno-čulno; ikao što je rečeno, tamo se ono pretvara u prljava uživanja. Ponekad ovakve osobeosećaju bol kao od savesti, ali to nije savest; to je bol zbog gubljenja uživanja, kaošto je gubitak časti, dobitka, ugleda, života, zadovoljstva, ili prijateljstva onih kojisu mu slični; a to je zato što su završeci u ovakvim zadovoljstvima. Ovo sverazjašnjava šta je označeno u duhovnom smislu kotaricama sa otvorima u njima.5. Osobito se u drugom životu vidi da li su stvari u čovekovoj volji završene. Kod

onih kod koji su završene, postoji revnost za duhovno dobro i istinu, ili za pravdu ipoštenje, jer ove osobe čine dobro radi dobra ili radi istine, i postupaju pravednoradi pravde i poštenja, a ne radi dobitka, počasti, i takvih stvari. Svi oni kod kojihsu unutrašnje stvari u volji završene, uzdižu se u nebo, jer Božansko, koje se u njihuliva, može da ih vodi; dok oni kod koji stvari u volji nisu završene, odlaze upakao; jer Božansko protiče kroz njih, i u njima se pretvara u pakleno, kao kadasunčana toplota pada na izmet, i čini da se širi gadan smrad. Sledstveno, svi kojiimaju savest, spasavaju se, dok oni koji nemaju savest, ne mogu da se spasu.Za stvari u volji se kaže da u njima postoje otvori (rupe), ili da nemaju otvore, ondakada nema osećanja za dobro i istinu, ili za pravdu i poštenje; a isto tako i ondakada se na ove stvari gleda kao da su malo vredne ili nimalo, ili se cene samo da bise steklo imanje ili ugled. Osećanja su ta u kojima se (stepeni) završavaju, i ona senazivaju stegama (vezama) – osećanja za dobro (osećanja dobra) i istine, nazivajuse unutrašnjim stegama, a osećanja za zlo i obmanu spoljašnjim stegama (br.3835). Da ne postoje osećanja za zlo i obmanu, čovek bi bio bezuman (br 4217);jer bezumlje je ništa drugo nego popuštanje ovakvih stega, to jest, nedostatkazavršetaka u takvim osobama; pošto takve osobe nemaju unutrašnjih stega, onesu iznutra bezumne u pogledu misli i osećanja, iako spoljašnje stege ne dopuštajuda to bezumlje izbije napolje; a te su stege strah od zakona i gubitka života. Ovoje bilo predstavljeno u Jevrejskoj Crkvi na taj način što se smatralo da je u kućimrtve osobe svaka posuda, koja nije bila zatvorena, bila nečista (Brojevi XIX.15).Slično nešto bilo je označeno sa nasipi (temelji) razvaljeni kod Isaije: I stidjeće sekoji rade od tankoga lana, i koji tkaju tanko bijelo platno. I nasipi će mu serazvaliti, i koji zagrađuju ribnjake, svi će biti žalosna srca (XIX.9,10). a to jeizraženo rupama (otvorima) kod Jezikilja: I odvede me na vrata od trijema, ipogledah, a to jedna rupa (otvor) na zidu. A on mi reče, sine čovječiji, prokopajovaj zid. I prokopah, a to jedna vrata. Tada mi reče: uđi i vidi opake gadove koječine tu. I ušav vidjeh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi,i svi gadni bogovi doma Izrailjeva bijahu napisani po zidu svuda naokolo (VIII.7-10).5146. A u najgornjoj kotarici. Ovo označava ono što je najdublje u voljnom delu,što se vidi iz značenja kotarice, naime, voljnoga dela (br. 5144); i iz značenja

najgornje, naime, najdublje (br. 2148,3984,4599). Razlog da najgornje označavanajdublje je u tome, što čovek živi u prostoru, pa mu unutrašnje stvari izgledajukao visoke stvari, a spoljašnje kao niske; ali kad se ideja prostora odstrani, kao štoje slučaj u nebu i u unutrašnjoj čovekovoj misli, tada se odlaže ideja o tome šta jevisoko ili nisko; jer visine i dubine dolaze od ideje prostora. Štaviše, u unutarnjemnebu ne postoji ideja unutrašnjih i spoljašnjih stvari, jer se i uz ovo pridružujeideja prostora; umesto toga, tamo postoji ideja o savšenijem ili nesavršenijemstanju; jer unutranje stvari su u savršenijem stanju nego spoljašnje, jer suunutranje stvari bliže Božanskom, a spoljašnje su udaljenje od njega. To je razlogda najgornje označava najdublje. 2. Pa ipak, niko ne može da shvati odnosunutrašnjeg prema spoljašnjem ukoliko ne razume stepene (br.3691,4154,5114,5145). Jedino što čovek shvata šta je unutrašnje i otuda šta jesavršeno, je to da nešto postaje čistije; ali čistije i grublje može da postoji unutaristoga stepena, zahvaljujući širenju i sužavanju, ili zahvaljujući određivanjima, iliumetanju stvari homogenih ili heterogenih. Pošto ova ideja preovladava očovekovim unutrašnjim stvarima, nemoguće je izbeći pojam da su spoljašnje stvarineprestano koherentne s unutrašnjim, i da na taj način apsolutno deluju zajedno snjima. Ali ako se oblikuje istinska ideja, onda se može videti kako se unutrašnjerazlikuju od spoljašnjih stvari, i da su tako različite, da unutrašnje mogu dapostanu i da traju bez spoljašnjih, ali ne spoljanje bez unutrašnjih. Tada je mogućeshvatiti korespondenciju (saobraznost) unutrašnjih i spoljašnjih stvari kao i to kakospoljašnje mogu da predstavljaju unutrašnje. Ovo je razlog da učeni (ljudi) moguda govore o odnosu tela i duše samo kao o jednoj hipotezi (pretpostavci); štaviše,to je razlog da mnogi od njih misle da je život u telu, stoga da kada telo umre, daće oni umreti i u pogledu unutrašnji stvari, zbog toga što su ove koherentne satelom; međutim, samo spoljašnji stepen umire, dok unutrašnji nadživljava i živi.5147. ( U najgornjoj kotarici) bijaše svakojakih kolača za Faraona. Ovo označavada je to bilo puno nebeskoga dobra kojim se hrani Prirodno, što se vidi iz značenjahrane (kolača), naime, nebeskoga dobra (o čemu ubrzo): i iz reprezentacijeFaraona, naime, unutarnjeg Prirodnog (br. 5080,5095), i kao i Prirodnog u opšte;jer kada su saobazni (kada korespondiraju), unutarnje i spoljno Prirodno činejedno; a pošto jelo služi ishrani, to reči, bijaše svakojakih kolača za Faraona,

označavaju puno nebeskga dobra kao hranu za Prirodno. Kaže se da je ova hrana(kolači) bila u najgornjoj kotarici; a ovo znači da je najdublje u voljnom delu bilopuno nebeskoga dobra. Jer dobro od Gospoda utiče preko čovekovog najdubljeg,a po stepenima kao na lestvici, spušta se do spoljašnjih stvari; jer ono što jenajdublje relativno je u savršenijem stanju, pa stoga može da prima dobroneposredno od Gospoda; ali ne i ono niže. Kada bi ovo niže primilo dobro odGosoda neposredno, ono bi ga zatamnilo ili izokrenulo, jer su to je relativno manjesavršeno. 2. Što se tiče influksa nebeskog dobra od Gospoda, i njegovog primanja,neka se zna da čovekov voljni deo prima dobro, a da njegov intelektualni deoprima istinu, i da intelektualni deo ne može da primi istinu i da je usvoji ako u istovreme voljni deo ne prima dobro;i obrnuto; jer jedno se uliva u drugo, i pripremaga za primanje. Stvari intelekta se mogu uporediti sa formama koje se neprestanomenjaju, dok se stvari u volji mogu uporediti sa harmonijama koje proizlaze iz ovevarijacije; stoga, istine se mogu uporediti s varijacijama, a dobra da prijatnošćukoju (varijacije) uzrokuju; a to je osobito slučaj s istinama i dobrima, što se vidi potome što je jedno nemoguće bez drugoga, i što se jedno ne može proizvesti osimpomoću drugoga. 3. Hrana (kolači) označava nebesko dobro, jer anđeoska hranasamo su dobra ljubavi i ljubavi ka bližnjemu, što ih ne samo održava u životu, negoih i osvežava. Ova dobra u činu, to jest, vršenje ovih dobara, posebno služeanđelima kao osveženje, jer su to njihove želje. A poznato je da kada se željeostvaruju, da one osvežavaju i oživljavaju. Da ovakve stvari hrane čovekov duh,dok materijalna hrana daje hranu njegovome telu, može se videti i po tome štohrana u kojoj ne uživamo, doprinosi malo ishrani, a hrana u kojoj nalazimozadovoljstvo, zaista nas hrani. Zadovoljstvo je to što otvara prolaze koji primajuhranu i predaje ga krvi; dok ih nedostatak zadovoljstva zatvara. Kod anđela ova suzadoviljstva dobra ljubavi i ljubavi ka bližnjemu, iz čega se može zaključiti da je toduhovna hrana, koja je saobrazna zemaljskoj hrani. Kao što su dobra hrana, aistine su piće. 4. Hrana se često pominje u Reči, a onaj koji nije upoznat sunutrašnjim smislom mora da pretpotavi da se tu radi obobičnoj rani, dok se ustvari radi o duhovnoj hrani; kao kod Jeremije: Sav narod njegov uzdiše tražećihljeba, daju dragocjene stvari svoje za jelo da okrijepe dušu. (Plač I.11). Kod Isaije:Oj žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novca, hodite, kupujte, i jedite;hodite, kupujte bez novca i bez plate vina i mlijeka (LV.1). Kod Joila: Jaoh dana! jer

je blizu dan Jehovin, jer doći će kao pogibao od svemogućega. Nije li nestalo hraneispred očiju naših , radosti i veselja iz doma Boga našega? Sjeme istruhnu podgrudama savojim, puste su žitnice, razvaljene spreme, jer posahnu žito (I.15-17).Kod Davida: Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe natisuće i na sto tisuća po stanovima našim. Volovi naši neka budu tovni; neka nebude napadanja, ni bježanja, ni tužnjave po ulicama našim (Psalam CXLIV.13-15).Opet: Sve tebe čeka, da im daješ piću na vrijeme. Daješ im, primaju; otvoriš rukesvije, nasite se dobra (CIV.27,28). 5. U ovim odlomcima, u unutrašnjem smislu,označava se duhovna hrana, dok je u smislu slova označena materijalna hrana. Izovoga se jasno vidi kako su unutrašnje i spoljašnje stvari, ili stvari duha i stvarislova, sabrazne jedne drugima; tako da dok čovek razume ove stvari u smisluslova, anđeli koji su kod njega, razumeju ih prema duhovnome smislu. Reč je takonapisana da služi ne samo ljudskom rodu, negho i nebu; što je razlog da svi izraziu njoj označavaju nebeske stvari, i da je sve u njima predstava (sve jereprezentativno), sve do poslednje jote. 6. Da je hrana (jelo) u duhovnom smisludobro, to i Gospod jasno uči kod Jovana: Starajte se ne za jelo (hranu) koje prolazi,nego za jelo koje ostaje za vječni život, koji će vam dati sin čovječiji, jer ovogapotvrdi otac Bog (VI.27). Opet: Jer je tijelo moje pravo jelo i krv moja prava pića(VI.55). Tijelo je ovde Božansko dobro (br. 3813); a krv je Božanska istina (br.4735). I opet: A Isus reče učenicima: ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.Tada učenici govorahu među sobom: već ako mu ko donese da jede? A on im reče:jelo je moje za izvršim volju onoga koji me je poslao, i da svršim njegov posao(Iv.32-34). Da izvršim volju Oca i da svršim (učinim savršenim) Njegov posao, jeBožansko dobro u delu ili u izvođenju, što je, ko što je rečeno, hrana (jelo) uistinskom smislu.5148. Djelo hljebarevo. Ovo označava da je to bilo u skladu sa svakom svrhomčulnoga, vidi se iz značenja djela, naime, prema svrsi (o čemu kasnije); i izznačenja hljebara, naime, Čulnoga koje je potčinjeno voljnom delu (br.5078,5082). Razlog da djelo označava svrhu (usus) je u tome što se ono odnosi navoljni deo, to jest, na Čulno potčinjeno voljnom delu; a što god je učinjenopomoću ovog, i što se može nazvati djelo, to mora da je svrha. Sva dela ljubavi ka

ližnjemu, nisu ništa drugo nego to, jer su dela ljubavi ka bližnjemu dela volje ilisvrhe.5149. I ptice jeđahu iz kotarice na mojoj glavi. Ovo označava obmanu od zla, kojaga je uništila, vidi se iz značenja ptica, naime, intelektualnih stvari, a isto tako imisli, stoga i stvari koje iz njih potiču; to jest, u pravom smislu, istina svake vrste, au obrnutm smislu, od obmana (br. 40,745,776,866,988,3219); i iz značenja jesti, tojest, uništiti (u izvornom jeziku, jesti znači uništiti, svršiti); i iz značenja kotarica,naime, voljnog dela (br. 5144,5146), ovde zla od voljnog dela, jer je kotarica imalaotvore (rupe) u sebi (br. 5145). Iz ovoga sledi da ptice jeđahu iz kotarice na mojojglavi označava obmane od zla koje su to uništile. 2. Postoje dve vrste obmana –obmana od nauka (doktrine), i obmana od zla (koje potiče od zla). Obmana naukane uništava dobra, jer čovek može da bude u obmani u pogledu doktrine, a ipak udobru, pa stoga čovek u bilo koju doktrnu da veruje, čak i Neznabožačku, može dabude spasen; dok obmana od zla uništava dobra. Zlo je po sebi suprotno dobru, aliono samo ne uništava dobra, nego samo uz pomoć obmana, jer obmane napadajuistine koje okružuju dobro. Ova izvanjska odbrana je napadnuta od obmana, ikada se ova odbrana zauzme, dobro je osuđeno na uništenje. 3. Onaj ko ne zna daptice označavaju stvari koje pripadaju intelektualnom, mora da pretpostavi da gdegod se one pominju u Reči, da označavaju ili ptice, ili nešto u figurativnom smislu,kao u običnom govoru. Osim iz unutrašnjeg smisla, niko ne može da zna da oneoznačavaju intelektualne stvari, kao što su misli, rezonovanja, stoga i istine iliobmane; kao kod Luke: Carstvo Božije je kao zrno gorušično koje uzevši čovjek baciu vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove(XIII.19).Ptice nebeske ovde označavaju istine. 4. Kod Jezikilja: I pustiće grane, i rodiće, ipostati krasan kedar, i pod njim će nastavati svakojake ptice, u hladu grananjegovijeh nastavaće (XVII.19). Svakojake ptice označavaju istine svake vrste.Opet: Eto, Asirac bješe kedar na Libanu, lijepijeh grana i debela hlada, i visokarasta, kojemu vrhovi bjehu u gustijem granama. Na granama njegovijem vijahugnijezdo sve ptice nebeske, i pod granama njegovijem sve zvijeri poljske lezijahuse, i u hladu njegovu sjeđahu svi veliki narodi (XXXI,3,6). Ptice nebeske na sličannačin označavaju istine. 5. Opet: Na izvaljenom panju njegovu stajahu sve ptice

nebeske i na granama njegovijem sve zvijeri poljske (XXXI.13). Ptice nebeske ovdeoznačavaju obmane. Kod Danila: Nabuhodonosor vidje u snu: gle, drvo usredzemlje, i visina mu velika, i viđaše se od kraja sve zemlje. Ličće mu bijaše lijepo irod obilat, i na njemu bješe hrane svemu; zvijerje poljsko odmaraše se u hladunjegovu, i na granama njegovijem stanovahu ptice nebeske, i od njega se hranjašesvako tijelo (IV.10,12); Ptice nebeske i ovde označavaju obmane. 6. Kod Jeremije:Pogledah, i gle, nema čovjeka, a sve ptice nebeske odletješe (IV.25). nema čovjekaoznačava da nema dobra (br.4287); ptive nebeske odletješe označava da su istinebile nestale. Opet: I akav je slučajptice nebeske i stoka pobjegoše i otidoše (IX.10).I ovde je značenjew slično. I kod Mateje: I kad sijaše, jedna zrna padoše u krajputa, i dođoše ptice i pozobaše ih (XIII.3,4). Ptice ovde označavaju umovanja, a istotako i obmane. Slično je značenje i u mnogim drugim odlomcima.5150. A Josip odgovori i reče. Ovo označava otkrovenje od opažanja, od Nebeskogu Prirodnom, što se vidi iz značenja odgovori i reče, naime, otkrovenje odopažanja (br. 5121); i iz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog u Prirodnom (br.5086,5087,5106). Ovde je Josip Nebesko u Prirodnom , jer je predmet o kome segovori Prirodno. U pogledu Nebeskog i Prirodnog, ovakav je slučaj. Nebesko samoi Duhovno samo koji utiču od Gosodovog Božanskog nastanjuju se u unutarnjemRacionalnom; jer su tamo forme savršenije, i jer su prilagođene primanju;međutim, Nebesko i Duhovno od Gospodovog Božanskog utiču u spoljnoRacionalno, a isto tako i u Prirodno, i to kako posredno tako i neposredno –posredno preko unutarnjeg Racionalnog, a neposredna od samog GospodovogBožanskog. Ono što utiče neposredno, to priprema, a ono što utiče posredno, toje ono što se priprema. To je slučaj u spoljnom Racionalnom, i u Prirodnom, aotuda je jasno na ta se misli pod Nebeskim u Prirodnom. 2. Nebesko je odBožanskog dobra, a Duhovno je od Božanske istine, a i jedno i drugo su odGospoda; a kada su ovi u Racionalnom, onda se nazivaju Nebesko i Duhovno uRacionalnom; a kada u Prirodnom, Nebesko i Duhovno u Prirodnom. PodRacionalnim i Prirodnim misli se na čoveka samog, jer je on oblikovan da primaNebesko i Duhovno; ali pod Racionalnim se misli na njegovo Unutrašnje, a podPrirodnm, nas njegovo Spoljašnje. Preko influksa, a prema primanju, čovek se

naziva nebeskim ili duhovnim – nebeskim ako prima Gospodovo Božansko dobrou voljni deo, duhovnim ako ga prima u svoj intelektualni deo.5151. Ovo znači (ovo je tumačenje). Ovo znači šta je u njemu (u snu), a to se vidi izznačenja značiti (tumačiti), to je ono što je u njemu, ili sadrđaj (br.5093,5105,5107).5152. Tri kotarice. Ovo označava naporedne stvari u volji, što se vidi iz značenja trikotarice, naime, uzastopne stvari volje (br. 5144).5153. Tri su dana. Ovo označava sve do poslednjeg, što se vidi iz značenja tri,naime, jedan period i njegov nastavak od početka do kraja, čak do poslednjeg (br.2788,4495,5122).5154. Još tri dana. Ovo označava ono što je u poslednjem, vidi se iz onoga što jemaločas rečeno gore (br.5152) o značenju tri.5155. I Faraon brojeći svoje dvorjane. Ovo označava zaključak iz onoga što jepredviđeno, što se vidi iz značenja brojeći svoje dvorjane (u izvornom jeziku,podigavši svoju glavu ili lice), naime, ono što je proviđeno i zaključeno, ili što jezaključeno iz onoga što je proviđeno (br. 5124); ali ovde od onoga što jepredviđeno, jer sledi tvrdnja da će hlebar biti obešen, čime se označavaodbacivanje i osuda. Razlog zašto je zaključak iz onoga što je predviđeno a ne izonoga što je proviđeno, je to što se time označava da se proviđenje odnosi nadobro a predviđanje na zlo; jer se sve dobro uliva od Gospoda, pa je stogaproviđeno, dok se svo zlo uliva od pakla, ili od čovekovog Propriuma koji činijedno sa paklom; pa je to onda ono što je predviđeno. Što se tiče zla, Proviđenje jeništa drugo nego pravac ili određivanje zla da se umanji zlo, i da se koliko jemogće usmeri ka dobru; dok se zlo samo predviđa. U ovome slučaju, označeno jepredviđanje, jer se govori o Čulnom koje je podvrgnuto voljnom delu, i onjegovom odbacivanju zbog zla.5156. I objesiće te na vješala (na drvo). Ovo označava odbacivanje i osudu, kaošto se vidi iz značenja objesiti na drvo, naime, odbacivanje i osuda; jer biti obješenna drvo bilo je prokletstvo, a prokletstvo je odbacivanje od Božanskog, stogaosuda. Da je obesiti na drvo bilo prokletstvo, vidi se kod Mojsija:-

Ko zgriješi tako da zasluži smrt, te bude osuđen na smrt i objesiš ga na drvo, nekane prenoći tijelo njegovo na drvetu, jer je proklet pred Bogom ko je obješen; za tone skrvni zemlje koju ti Gospod Bog tvoj dade u našljedstvo (Zak. PonovljeniXXI.22,23).da ne ostane na drvetu celu noć označava stalno odbacivanje; jer u veče, danponovo počinje, pa stoga ako oni koji su bili obešeni ne bi bili skinuti pre večeri, tobi pretstavljalo da zlo nije odbačeno, pa stoga da zemlja nije slobodna od njega(od zla), nego da je oskrvnjena (profanisana); stoga se dodaje: za to ne skrvnizemlje koju ti Jehova Bog tvoj dade u našljedstvo. ( Da je obešeni ostajao do večerii ne duže, može se videti kod Jošue VIII. 29; X.26). U Jevrejskoj naciji bile su dveglavne kazne – kamenovanje i večanje. Kamenovanje je bilo određeno zbogobmane, a vešanje zbog zla; i to zato što kamen označava istinu (br. 643,3729), au obrnutom smislu obmanu; dok je drvo dobro (br. 2784,3720), a u obrnutomsmislu zlo; pa se stoga u proročkoj Reči često pominje preljubočiniti sa drvetom ikamenom, čime e označava izokretanje istine, što je obmana, i preljubočiniti(kurvati se) sa drvetom, što je zlo.5157. I ptice će jesti meso s tebe. Ovo označava da će obmana od zla uništiti onošto je /načinjeno/ od ovih čulnih stvari, vidi se iz značenja jesti, naime, potrošiti(br. 5149); i iz značenja ptice, naime, obmane (br. 5149); i iz značenja mesa,naime, dobra (br. 3812,3813), i otuda u obrnutom smislu zlo; jer većina izraza uReči imaju i obrnuto značenje, koji se zna po značenju u istinitom smislu; i izznačenja s tebe, naime, od čulnih stvari koje su potčinjene voljnom delu, jer ovesu pretstavljene hlebarom (br. 5078,5082). Da su ove bile zle, i da su trebale dabudu odbačene, jasno je po onome što se prethodno dešava.2. Što se tiče ove istine – da su čulne stvari koje su potčinjene intelektualnomdelu, a pretstavljene peharnikom, bile zadržane, a da su čulne stvari potčinjenevoljnom delu, pretstavljene hlebarom, bile odbačene - to je misterija koja se bezprosvetlenja ne može razumeti; ono što sledi može da rasvetli ovu stvar. Čulnestvari su spoljašnja-znanja i uživanja koja se ostvaruju preko pet spoljašnjih ilitelesnih čula u čovekovoj memoriji i u njegovim željama, a što zajedno sačinjavačovekovo spoljašnje Prirodno, zbog čega se čovek i naziva čulnim čovekom. Ova

spoljašnja-znanja su potčinjena intelektualnom delu, dok su uživanja potčinjenavoljnom delu; spoljašnja-znanja se odnose na istine u razumu, dok se se uživanjeodnose na dobra u volji; prva su pretstavljena peharnikom i ona su zadržana, adruga, koja su pretstavljena hlebarom, bila su odbačena.3. Razlog da su prva zadržana bio je u tome zato što su se onsa za neko vrememogla slagati s intelektualnim stvarima; a razlog što su druga bila odbačena je tošto se ona nikako nisu mogla slagati. Jer je voljni deo u Gospodu (koji je predmet okome se ovde govori u najvišem smislu), bio Božansko dobro samo; dok je voljnido koji je imao od rođenja od majke bio zao; stoga je ovaj deo morao bitiodbačen, a na njegovo mesto je došao novi /voljni deo/ koji je došao odBožanskog voljnog dela preko intelektualnog, to jest, od Božanskog dobra prekoBožanske istine, stga od Njegove sopstvene moći. Ovo je misterija koja se ovdeopisuje u unutrašnjem smislu.5158. I objesiće te na vješala. Ovo označava odbacivanje i osudu, što se vidi izznačenja biti obješen na vješala, naime, odbacivanje i osuda; jer biti obešen navešala, bilo je prokletstvo, a prokletstvo je odbacivanja od Božanskog, stogaosuda. Da je vešanje na vešalima bilo prokletstvo, vidi se kod Mojsija: Ko zgriješida zasluži smrt, te bude osuđen na smrt i objesiš ga na drvo. Neka ne prenoći tijelonjegovo na drvetu, nego ga isti dan pogrebi, jer je proklet pred Bogom ko jeobješen; za to ne oskrvni zemlje koju ti Jehova Bog tvoj dade u našljedstvo (Zak.Ponovljeni XXI,22,23). Neka ne prenoći tijelo njegovo na drevetu označavaneprekidno odbacivanje; jer uveče je počinjao novi dan, pa stoga ako se oni koji subili obešeni ne bi skinuli pre večeri, to bi značilo da zlo nije odbačeno, pa stoga dase zemlja nije oslobodla od njega i da je oskrvnuta ; pa se stoga dodaje, za to neoskrvni zemlje koju ti Jehova Bog tvoj dade u našljedstvo. (Da obešeni može daostane do večeri,a ne duže, može se videti kod Jošue VIII.29; X.26). Kod Jevrejskenacije postojale su dve glavne kazne – kamenovanje i vešanje. Kamenovanje jebilo zbog obmane, a vešanje na drvetu zbog zla; a ovo stoga št je kamen istina (br.643, 1298, 3720), a u obrnutom smislu obmana; a drvo je dobro (br.2784,812,3720), a u obrnutom smislu zlo; pa se stoga u Reči ponekad pominjevršiti preljubu s kamenom i drvetom, čime se označava izokretanje istine, što jeobmana, i preljubočinstvo protivu dobra, što je zlo. (prim.prev.Preljuba s

kamenom i drveto se odnsila na zabranu klanjanja idolima koji su bili od kamena idrveta).5159. I ptice će jesti s tebe meso. Ovo označava da će obmane od zla unoštiti onošto dolazi od ovih čulnih stvari, što se vidi iz značenja jesti, naime, uništiti (br.5149); i iz značenja ptice, naime, obmane (br. 5149); i iz znčenje mesa, što jedobro (br. 3812,3813), a otuda u obrnutom smislu zlo; jer veći deo izraza u Rečiimaju i obrnuto značenje, koje se zna po značenju u istinskom smislu; i iz značenjas tebe, naime, od čulnih stvari koje su potčinjene voljnom delu, jer su ovepredstavljene hlebarom (br. 5058,5082). Da su ove bile zle, i stoga treba da seodbace, vidi se iz onoga što prethodi. 2. Istina u vezi s ovim – da su čulne stvaripotčinjene intelektualnom delu, a predstavljene peharnikom, bile zadržane, a dasu čulne stvari potčinjene voljnom delu, a predstavljene hlebarom, bile odbačene- to je misterija koja se ne može shvatii bez nekog rasvetljavanja; ono što sledimožda će bacii nešto svetla na to. Pod čulnim stvarima se misli na ona spoljašnjaznanja (reči-znanja) i na uživanja koja se unose preko pet spoljašnjih ili telesnihčula u čovekovu memoriju i u njegove želje, a koje zajedno sačinjavaju spoljnoPrirodno, zboga čega se čovek naziva čulnim čovekom. Ova su spoljašnja znanjapotčinjena intelektualnom delu, dok su uživanja (preko njih) potčinjena voljnomdelu; a spoljašnja znanja se odnose i na istine razuma, a uživanja se odnose nadobra volje; prva su predstavljena peharnikom i ta se zadržana, a druga koja supredstavjena hlebarom bila su odbačena. 3. Ali malo (ljudi) ovo razumeju, pa ćestoga biti rasvetljeno jednim primerom. Onaj koji odbija da se nanvo rodi, taj volitelesne stvari radi tela, i ni sa koji drugim ciljem, a tako isto voli i svet radi sveta,ne izdižući se više, zato što u srcu osporava sve što je više ili unutrašnje. A s drugestrane, onaj koji se nanovo rađa, isto tako voli telesne stvai i voli svetske stvari, aliiz višeg ili unutarnjeg cilja; jer on voli telesne stvari sa ciljem da bi imao zdrav umu zdravom telu, a voli i svoj um i njegovo zdravlje na još više unutarnji način –kako bi više cenio dobro i razumeo istinu. Kao i drugi ljudi, i on voli svetske stvari;ali on ih voli sa ciljem da se svetskim bogatstvom, imanjem, i počastima poslužikao sredstvima da čini ono što je dobro i istinito, i ono što je pravedno i pošteno.4. Ovaj primer pokazuje kartaktere onih koji se rađaju nanovo i onih koji se nerađaju nanovo, naime, da oni izvana izledaju slično, ali da su po unutrašnjoj formi

azličiti. Isto tako, to pokazuje uzroke, i uzroke ovih uzroka, koji vode u promene iizokretanja stanja u obe klase ovih osoba. I dalje se može videti da kod onih kojise preporađaju, da unutarnje stvari vladaju nad spoljnim stvarima, dok kod onogakoji sr ne preporađa, kod njega spoljne stvari vladaju nad unjutarnjim stvarima.Kod čoveka ciljevi vladaju, jer oni potčinjavaju sve stvari u njemu. Njegov samiživot je iz toga izvora, to jest, iz njegovog cilja, jer njegov cilj je njegva ljubav (onošto on voli).5160. To bješe dan u koji se Faraon rodio. Ovo označava kada se Prirodno rađaloiznova, što se vidi iz značenja roditi se , naime, preporoditi se (o čemu kasnije); i izreprezentacije Faraona, naime, unutarnjeg Prirodnog (br. 5080,5095), ovdePrirodnog u opšte, jer kod preporođenog, unutarnje i spoljno Prirodno deluju kaojedno, jer su uzajamno saobrazni. Biti rođen je biti preporođen, jer duhovne stvaritreba razumeti u unutrašnjem smislu, a duhovno rođenje je preporod, koji senaziva i novim rođenjem: stoga kada se u Reči govori o rođenju, misli se narođenje vodom i duhom, to jest, kroz veru i ljubav ka bližnjemu; jer prekopreporoda, to jest, novoga rođenja čovek postaje čovek, i razlikuje se od zveri; jeron tada postaje sin ili naslednik Gospodovog carstva. (Da s duhovna rođenjaoznačena rođenjima koja se pominju u Reči, može se videti gore, br.1145,1255,3860,3868,4070,4668).5161. I učini Faraon gozbu svima dvorjanima svojim. Ovo označava uvođenje ipovezivanje sa spoljnim Prirodnim, kao što se vidi iz značenja gozbe, naime,uvođenja i povezivanja (br. 3832), a tako isto i povezivanje kroz ljubav i usvajanje(br. 3596); i iz značenja dvorjana, naime, stvari spoljnog Prirodnog. Jer kada sečovek preporađa, niže stvari se potčinjavaju višim ili spoljne unutarnjim; tadaspoljne postaju sluge (dvorjani), a unutarnje, gospodari. Ovo je značenje dvorjana(slugu) u Reči (br. 2541,3041,3020); ali oni postaju onakvi sluge, kakve slugeGospod voli; jer ih spaja uzajamna ljubav, i čini da se služba ne oseća kao služba,nego kao slaganje od srca; jer dobro se uliva iznutra, i uzrokuje uživanje. U staravremena gozbe su se pravile iz raznih razloga, a one su značile uvođenje uuzajamnu ljubav, to jest, u povezanost. Priređivane su za rođendane, i tada supredstavljale novo rođenje, ili preporod, što je povezivnje unutarnjih sa spoljnimstvarima u čoveku kroz ljubav, stoga i povezivanje u njemu između neba i sveta;

jer ono što je tada svetsko ili prirodno u čoveku, povezuje se s onim što jeduhovno i nebesko.5162. I naiđe među starješinama (dvorjanima) svojim. Ovo označava da se todesilo u skladu s onim što je proviđeno i predviđeno, što se vidi iz značenja naićimeđu starješine (podignuti glavu, pogledati na), naime, učiniti ono što jezaključeno iz onoga što je bilo proviđeno, kao i iz onoga što je bilo predviđeno(br. 5124,5155). Ovo je proviđeno u pogledu Čulnog koje je potčinjenointelektualnolm delu, a što je zadržano kao dobro, a što je predstavljenopeharnikom; a što je bilo pedviđeno u pogledu Čulnog potčinjenog voljnom delu, iodbačeno kao zlo, koje je predstavljeno hlebarom. Jer dobro se proviđa, a zlo sepredviđa, jer svo je dobro od Gospoda, a svo je zlo od čovekovog Propriuma. (Daje čovekov Proprium samo zlo, može se videti gore, br. 210,215,694,874-876,987,1044,1047,1581,3812,4328).5163. Naiđe na starješinu nad peharnicima i na starješinu nad hlebarima. Ovooznačava da se radi o čulnim stvarima koje su potčinjene obim delovima,inelektualm delu i voljnom delu, što je vidljivo iz reprezentacije peharnika, naime,Čulnoga koje je potčinjeno intelektalnm delu (br. 5077,5082); i iz reprezentacijehlebara, naime, Čulnog koje je potčinjeno voljnom delu (br. 5078,5082).5164. Među slugama (dvorjanima). Ovo označava da su (sluge) bili među stvarimau spoljnom Prirodnom, što se vidi iz značenja među, naime, između njih; i izznačenja sluga (dvorjana), naime, stvari u spoljnom Prirodnom (br. 5161). U Reči,sve se stvari nazivaju slugama koje su ispod i stoga potčinjene onome što je iznad,kao što su spoljne Prirodne, ili čulne stvari u odnosdu na spoljno Prirodno, ili uodnosu na unutarnje Prirodno, a stvari unutarnjeg Prrodnog i one se nazivajuslugama u odnosu na Racionalno; pa se stoga sve stvari u čoveku, kako opšte takoi pojedinačne, ili najdublje ili sasvim spoljne, nazivaju se slugama u odnosu naBožansko, jer ovo je najviše. Ovde su sluge, među kojima je Faraon doneo sud opeharniku i o hlebaru, bile prinčevi i velikodostojnici na dvoru (u palati); a razlogda se i ovi , kao i svi podanici svakog položaja, nazivaju kraljevskim slugama(dvrjanima) (kao što je slučaj u svakom kraljevstvju u naše dane) je u tome,štokraljevstvo predstavlja Gospoda kao Božansku istinu (br. 2015, 2069, 3009, 3670,

4581, 4966, 5068), u odnosu na Kojega svi su podjednako sluge, ma koji da jenjihov položaj; a u Gospodovom carstvu, ili nebu, najveći (to jest, oni kji sunajdublji) sluge su više nego ostali, jer oni su najposlušniji, i u dubljoj krotkosti odostalih, jer na ove se misli pod najmanji biće najveći, i sa poslednji će biti prvi: Prviće biti poslednji, a poslednji prvi (Mateja XIX.30; Marko X.31; Luka XIII.30). Onajkoji je među vama najmanji, biće najveći (Luka IX.48); a tako isto i sa veliki trebada vam služe, i sa prvi koji treba da budu sluge:- I koji hoće prvi da bude međuvama, da bude svima sluga (Marko X.44; Mateja XX.26,27).Oni se nazivaju slugama u odnosu na Božansku istinu koja je od Gospod, aslužbenicima u odnosu na Božansko dobro koje je od Njega. Razlog da su poslednjioni koji su prvi, je to što su više sluge nego oni drugi, jer oni znaju, priznaju iopažaju, da sve što je živo, stoga sve sva moć koju imaju, da je od Gospoda a neod njih samih; dok oni koji ne opažaju ovo, jer to ne priznaju, i oni su sluge, ali višezbog ispovedanja ustima nego srcem. Međutim, oni koji imaju suprotnu prirodu, ioni se nazivaju slugama u odnosu na Božansko, ali u stvari žele da budugospodari; jer kažu da priznaju jedno Vrhovno Biće.5165. I povrati starješinu nad peharnicima. Ovo označava da su čulne stvariintelektualnoga dela bile primljene i potčinjene, što se vidi iz reprezentacijepeharnika, naime, čulnih stvari u opšte potčinjenih intelektualnom delu (vidigore); i iz značenja povratiti kao peharnika u njegovu službu, naime, dovesti ga ured pod Intelektualnim. (Da je povratak u službu peharnika dovođenje u red naposlednjem mestu, može se videti u br. 5125). Reč koja se ovde koristi jepeharnička služba, jer je peharnička služba kao i stvari koje su za nju vezane, kaovino, novo vino, jako piće, i voda, nešto što pripada razumu, isto kao i davanje dase pije i samo pijenje (br. 3069,3168,3772,4017); otuda je jasno da povratitipeharnika u njegovu peharničku službu označava dovođenje u red čulnih stvariintelektualnog dela, te njihovog primanja i potčinjavanja. 2. Ove su čulne stvariprimljene i usvojene onda kada služe kao sredstvo unutarnjim stvarima, kako biove postale delo i kako bi gledale na unutarnji način; je čovek vidi unutarnje učulnim stvarima spoljnog Prirodnog kao što vidi osećanja na licu, a još više uočima. Bez ovakvog unutarnjeg lica, ili plana (prostora, polja), čovek dok je u telu,ne može da misli o onome što je iznad čulnih stvari, jer on vidi ono što je iznad

kao što neko vidi osećanja i misli na licu, dok ne obraća pažnju na samo lice; i kaoonaj koje nekoga sluša dok ovaj govori, ali ne pazi na reči, nego na smisao onogašto je rečeno, gde je sami govor plan (prostor, polje) na kojemu počiva smisao.Slično je sa spoljnim Prirodnim; kad ono ne bi služilo kao plan za unutarnje stvari ukojemu se vidi kao u ogledalu, čovek ne bi mogao da misli: stoga se kao prvooblikuje ovaj plan, još od detinjstva. Ali ove su stvari nepoznate, zato što se onošto se dešava unutar čoveka može videti samo preko untarnjeg razmišlkjanja. 3.Priroda spoljnog Prirodnog je vidljiva u drugom životu, jer su lica duhova i anđelau skladu s tim. U svetlosti neba, unutarnje stvari, osobito namere ili ciljevi, sijajukroz lice. Ako su ljubav ka Gopodu i ljubav ka bližnjemu oblikovale unutarnjestvari, onda postoji kao posledica sjaj na licu , pa je lice ljubav ka Gospodu i ljubavka bližnjemu u svom obliku; ali ako su ljubav ka sebi i svetu, kao i mržnja, osveta, iokrutnost, i slično, oblikovali unutanje stvari, tada i lice ima đavolski izraz, te jesamo lice mržnja, osveta, i okrutnost u svom obliku.Ovo pokazuje prirodu i svrhuspoljnog Prirodnog, kao i šta je to da je spoljno Prirodno potčinjeno unutarnjimstvarima.5166. (U službu) da dodaje čašu Faraonu. Ovo oznčava sredstvo kojim se služiunutarnje prirodno, što se vidi iz onga to je rečeno gore (br. 5126), gde se nalazeslične reči.5167. A starječinu nad hljebarenicima objesi. Ovo označava da su čulne stvarivoljnog dela bile odbačene, kao što se vidi iz onoga što je objašnjeni gore (br.5166), gde se koriste slične reči.5168. Kao što kaza (protumači) Josip. Ovo označava pretskazivanje od Nebeskog uPrirodnom, što se vidi iz značenja kazivati (tumačiti), naime, reći šta je u snu, kao iono što će se desiti (br. 5093, 5105,5107,5141), a to je pretskazati; i izreprezentacije Josipa, naime, Nebeskog u Prirodnom (br. 5086,5087.5106). Kakose desilo da su čulne stvari intelektualnog dela bile zadržane, a one voljnog delaodbačene, može se videti gore (br. 5157). 2. U unutranjem smislu ovoga poglavljagovori se o potčinjavanju spoljnog Prirodnog, koje treba da se potčini kako bislužilo unutarnjem Prirodnom kao plan (polje) (br. 5165); jer ako se ne potčini,unutarnje istine i dobra, pa otuda i unutarnje misli koje imaju u sebi ono što je

duhovno i nebesko, nemaju čime da budu predstavljene; jer one se predstavljajuu spoljnom Prirodnom kao na svom licu, ili kao u ogledalu; pa stoga kada nemapotčinjenosti, čovek ne može da ima unutarnju misao; pored toga, ne može daima ni veru; jer tada nema razumevanja , ni udaljenog ni višeg, pa stoga niopažanja takvih stvari. Jedina stvar koja može da potčini Prirodno, i da ga dovedeu korespondenciju ( da bude saobrazno), jeste dobro u kome je nevinost; u Rečiovo se dobro naziva ljubav ka bližnjemu. Čulne stvari i spoljašnja znanja samo susredstva na koja može da utiče ovo dobro, da se pokaže u svim obliku, i da seotkrije kako bi se pripremilo da bude korisno; ali bez ovoga dobra u njima,spoljašnja znanja, čak i ako su same istine vere, samo su ljuske koje otpadaju. 3.Ali kako se preko dobra pomoću spoljašnjih znanja i istina vere dovode u redspoljne stvari, kako bi bile s njima saobrazne, danas se manje razume negonekada; ovo je tako iz više razloga od kojih je glavni taj da više nema ljubavi kabližnjem u crkvi; jer je ovo poslednje vreme crkve, pa nema želje da se znajuovakve stvari. Iz toga razloga, pokazuje se neka odbojnost kada se pomene neštošto je unutra ili iznad čulnih stvari, pa stoga i nešto što je vezano za anđeoskumudrost. Ali pošto su takve stvari sadržane u unutrašnjem smislu (jer je sadržajovoga smisla prilagođen je anđeoskoj mudrosti), i pošto se sada Reč objašnjava unjenom unutrašnjem smislu, ove se stvari moraju kazati, ma koliko da su udaljeneod onoga što je čulno.5169. A starješina nad peharnicima ne opomenu se Josipa. Ovo označava da jošuvek nije bilo potpune povezanosti sa Nebeskim u Prirodnom, što se vidi iz neopominja (sećanja) na Josipa, naime, nije bilo primanja vere (br. 5130), pa stoga nipovezanosti, jer do povezivanja dolazi preko vere; stoga ovde ne opomenuti seznači da još nije došlo do potpunog povezivanja; i iz reprezentacije starešine nadpeharnicima, naime, Čulnog koje pripada intelektualnm delu; i iz repreentacijeJosipa, naime, Nebeskog u Prirodnom (vidi gore).5170. Nego ga zaboravi. Ovo označava uklanjanje, što se vidi iz značenjazaboraviti (ne opomenuti se), jer je to ne-povezanost; jer se uklanjanje dešava uskladu sa ne-sećanjem. Ono što je zaboravljeno, to je i uklonjeno. A takav je slučaji sa čulnim stvarima koje su potčinjene intelektualnom delu, jer one stvari koje suuklonjene, to su one koje nisu povezane, jer još uvek se nisu oslobodile obmana; a

čim se pročiste, one se povezuju. Međuim, o ovima će biti više govora u sledećempoglavlju, gde će biti rečeno da se peharnik opomenuo Josipa.NASTAVAK O KORESONDENCIJI SA VELIKIM ČOVEKOM, OVDE OKORESPONDEDNCIJI S UNUTRAŠNJOM UTROBOM.5171. Kojoj oblasti pripadaju anđeoske zajednice u drugom životu, može se videtipo njihovom položaju u odnosu na ljudsko telo, kao i po njihovom delovanju iinfluksu; jer one utiču i deluju na onaj organ ili ud u kome su; ali njihov uticajmogu opaziti samo oni koji su u drugom životu, a u ovome životu ga mogu osetitisamo oni čije je unutarnje otvoreno u toj meri, to jest, ako im Gospod da dasvesno to osećaju i opažaju.5172. Ima ispravnih duhova koji misle bez razmišljanja, i koji stoga brzo i kao bezpredumišljanja izgovaraju što god da je u njihovoj misli. Oni imaju unutarnjeopažanje, koje nije vidljivo kao ono do kojega se dolazi razmišljanjem, kao što je tokod drugih (duhova); jer u toku svog živogta, oni su bili samo-uki o dobrotistvari,ali ne toliko i o istini. Rečeno mi je da takve osobe pripadaju oblasti ThymusŽlezde; jer je thymus žlezda ona koja je posebno od važnosti za decu, a koja je udetinjstvu mekana. Kod ovakvih duhova ostaje ovakav mekani detinjski kvalitet ukoji se uliva opažanje dobra, a iz ovoga sija opažanje istine na opšti način. Oviduhovi mogu da budu uzbuđeni i kad ih se ne uznemirava, kao što je slučaj i sovom žlezdom.5173. U drugom životu ima vrlo mnogo načina se se neko uvodi u kruženja. (prim.prev. Kruženja ili vrtenja (gyres) o kojima autor ponekad govori, su načini kako sekažnjavaju i popravljaju nemirni duhovi, koji se kao vrte u krugu oko sebe, i takosmiruju i popravljaju). U telu, pročišćavanja krvi, kao i seruma i krvne plazma,predstavlja ova uzbuđivanja, do kojih dolazi zbog načina na koji ih se koriguje; akada ove tečnosti postaju korisne, to se predstavlja kruženjem. To je obična stvarza duhove u drugom životu, da se, posle uzbuđensti, dovode u tiho i prijatnostanje, i da se tako uvode u zajednice, kojima onda i pripadaju. 2. Da popravak ičišćenje krvi, seruma, i krvne plazme, kao i hrane u stomaku, korespondira

ovakvim stvarima u duhovnom svetu, mora da izgleda čudnovato onima koji uprirodnim stvarima vide samo ono što je prirodno, a posebo onima koji ni u štadrugo ne veruju, pa stoga poriču da postoji bilo šta duhovno što deluje i vladaunutar prirodnih stvari; a istina je da u svakoj i u svim stvarima u prirodi i u njenatri carstva postoji unutrašnja delujuća sila od duhovnga sveta; i da nije tako, ništau prirodnom svetu ne bi delovalo po načelu uzrok- posledica, pa se stoga ništa nebi stvaralo. To što je unutar prirodnih stvari od duhovnoiga sveta, naziva se silomkoja je usađena s prvim stvaranjem; a to je sposobnost (eneregija, napor), koji kadbi prestao, svaki bi pokret se zaustavio. Otuda to da je ceo vidljivi svet pozornica(teatar) koji predstavlja duhovni svet. 3. Ovi je kao sa pokretom mišića kojiuzrokuju delovanja; da u ovome pokretu nema napora (sile) koja dolazi odčovekove misli i volje, taj bi pokret prestao u istome trenu; jer je to u skladu sazakonom poznatim u učenom svetu, prema kome kad sila (napor) pretane, tada ipokret prestane, a tako isto (je poznatoi u učenom svetu) da je svaka odlukaposledica toga napora , kao i to da je jedino stvarno u pokretu baš taj napor(energija, sila). Jasno je da je ova sila ili energija u delu, naime, da je ona onoDuhovno u Prirodnom; misliti i hteti, to je nešto duhovno, a delovati i kretati se jenešto prirodno. Oni koji ne misle o bilo čemu iznad prirode, ovo ne mogu dashvate, ali ne mogu to ni da poreknu. Međutim, upravo to u volji i u misli, kojestvara, nije kao ono što je stvoreno po obliku, jer pokret samo predstavlja ono štoum hoće i misli.5174. Poznato je da se hrana u stomaku pokreće na mnogo načina, kako bi njeniunutrašnji elementi mogli da se izdvoje i da budu korisni, to jest, da pređu u krvnuplazmu, a potom u krv; i da se dalje pokreću u crevima. Ova su kretanjapredstavljena prvim kretanjima duhova, a koja su u skladu s njihovim životom usvetu, kako bi se izdvojila zla, i kako bi se dobra sakupula i poslužila dobroj svrsi;tako da se može reći za duše ili duhove da kao da dolaze u oblast stomaka kratkoposle smrti ili izlaska iz tela, i da se tamo pokreću i čiste. Oni u kojima zlaprevagnu, pošto se tamo pokreću bez dobrog ishoda, oni se preko stomakaprevode u creva, sve do poslednjeg, to jest, do guznog creva i do čmara(rektuma), odakle se izbacuju u nužnik, to jest, u pakao. A oni u kojima dobranadvladaju, posle izvesnog po kretanja i pročišćavanja, postaju krvna plazma, te

prelaze u krv, neki kraćim a neki dužim putem, neki posle ozbiljnog kretanja, nekiposle blagog, a neki skoro bez ikakvog. Ovi su poslednji predstavljeni životnimsokovima koje odmah vene upijaju i prenose u krvotok, čak i u mozak; i tako dalje.(prim. prev. autor proveo je izvesno vreme u Padovi proučavajući anatomijuljudskog tela posle čega je napisao svoj jedini rad iz te oblasti, o ljudskom mozgu.Njegova znanja iz te oblasti mu služe da na najbolji mogući način aa sliku odnosaizmđu svega što se dešava u ljudskom ozganizmu s onim što se dešava s ljudskimduhom u duhovnom svetu, kako bi na najplastičnji način njemu moguć, pokazaoodnos Makrokosmosa sa mikrokosmosom (čovekom), to jest načelo, izraženoanalogijom, kako gore, tako dole).5175. Jer kad čovek umre i uđe u drugi život, njegova život (tada) liči hrani, kojuusne na blag način uzimaju, i tada preko usta, grla, i jednjaka, ulazi u želudac, i tosve shodno prirodi koju je stakao u životu tela raznim delatnostima. U početku, svećinom duhova postupa se blago, jer su tada u društvu anđela i dobrih duhova,a to je predstavljeno hranom koju prvo usne blago dodiruju, a onda je kuša jezikda bi ocenio kakva je. Hrana koja je mekana i koja je slatka, uljasta, i kao neki gas,odmah se apsorbuje i kroz vene ulazi u krvotok, a hrana koja je tvrda, i sadržinešto što je gorko, neprijatno, i malo hranjivo, pretvara se s teškoćom u takvostanje da jednjakom može da stigne u želudac, gde se ispravlja i na razne načine ivijuganjem; a hrana koja je još tvrđa, još neprijatnija, i nehranjiva, baca se u creva,i na kraju u čmar, gd je prvo pakao; i ka kraju se izbacuje, i postaje izmet. Sličnio jei sa čovekovim životom posle smrt. U početku se drži u spoljašnjim (stvarima), ipošto je spolja živeo građanskm i moralnim životom, on je s anđelima i ispravnimduhovima; ali kada mu s oduzmu spoljašnje stvari, otkriva se unutrašnja prirodanjegovih misli i osećanja, i na kraju priroda njegovih ciljeva, i tada njegov životostaje u onone što je poslednje (to jest,ostaje u ciljevima).5176. Sve dotle dok su duhovi slični hrani u želucu, oni nisu još u Velikom Čoveku,nego se samo u njega uvode; ali kada su na reprezentativan način u krvi, tada su uVelikom Čoveku.5177. Oni koji su se mnogo brinuli o budućnosti, a osobito oni koji su postalitvrdice i grabežljivi, pokazuju se u oblasti želuca. Mnogi su mi se tamo pojavili.

Sfera njihovog života se može uporediti s otužnim zadahom koji dolazi iz želuca,kao i otežanom probavom. Oni koji su takvoga karaktera, ostaju dugo u toj oblasti,jer briga za budućnost, potvrđena činom, uvelike otupljuje i usporava influksduhovnoga života; jer oni prisvajaju ono što pripada Božanskom Proviđenju; i onikoji to rade, ti sprečavaju influks, i sebe lišavaju života dobra i istine.5178. Pošto briga za budućnost stvara strah u čoveku, i pošto se takvi duhovipokazuju u oblasti želuca, stoga strah deluje na stomak više nego na ostale deloveutrobe. Bilo mi je dopušteno da opazim kako se ovi strahovi uvećavaju i smanjujudolaskom i odlaskom ovakvih duhova. Neki se strahovi opažaju iznutra, a nekispolja,neki više iznad, a neki ispod, već prema razlikama tih briga u pogledunjihovog porekla, izvora, i pravca. To je razlog da kada ove brige zaokupe um,oblast oko želuca se stiska, a ponekad se tamo oseća i bol, a oseća se kao da strahodatle dolazi; a otuda i to, da kada čovek nije više u brizi za budućnost, ili kada sesve okrene na dobro za njega tako da se više ne oseća strah od nesreće, oblastoko želuca kao da se opušta i širi, i on se dobro oseća.5179. Jednom sam primetio neko neprijatno osećanje u nižem delu želuca, štoimi je značilo da su bili prisutni takvi duhovi. S njima sam razgovarao i rekao im daodu, jer da njihova sfera unosi nemir i da se ne slaže sa sferom duhova koji su bilisa mnom. Tada sam s njima razgovarao o sferama, rekavši da oko čoveka mogu dabude mnogo raznih sfera, i da ljudi to ne znaju niti žele da znaju da je tako, jer daoni poriču sve što se naziva duhovnim, a neki poriču sve ono što se ne može videtiili dodirnuti; na taj način, da određene sfere iz duhovnog sveta okružavaju čovekau skladu s njegovim životom, i da je preko njih čovek u društvu sa duhovimasličnih osećanja, i da se kroz to dešavaju mnoge stvari koje čovek pripisuje prirodi,ili ih poriče ili pripisuje okultnoj (skrivenoj, tajanstvenoj) prirodi – kao na primersreći; jer su mnogi ljudi ubeđeni da nešto kao sreća deluje na tajni način, ali da neznaju njen izvor. Da je ovo skriveno nešto iz duhovne sfere, a na kraju izBožanskog Proviđenja, biće pokazano na drugome mestu, po GospodovojBožanskoj milosti, a što mogu da posvedočim iz iskustva.5180. Ima genija i duhova koji uzrokuju na glavi nešto kao upijanje ili izvlačenje,na takav način da uzrokuju bol u tome delu. Osetio sam jasno to upijanje, kao da

se opne (membrane) usisavaju na čulan način. Sumnjam da bi to drugi moglipodneti zbog bola; ali pošto sam se na to bio navikao, na kraju sam to podnosiobez bola. Glavno mesto toga usisavanja bilo je vrh glave; a otuda (bol) se širioprema oblasti levoga uha, a isto tako i prema levome oku. Onaj (bol) koji se širioprema oko, bio je od duhova, a onaj koji se širio prema uhu, bio je od genija. Ijedni i drugi pripadaju oblasti Primanja i sprovodnika krvne plazme, otkuda sekrvna plazma uzvlači sa svih strana, iako se u isto vreme i izvlači. Bilo je i drugih(duhova) koji su delovali unutar glave na skoro isti način, ali ne takvom snagomusisavanja. Rečeno mi je da su to oni koji su saobrazni (koji korespondiraju)skrivenoj krvnoj plazmi, koja se kreće prema mozgu i tamo se meša sa životnimduhom, kako bi mogla da siđe u srce. One koji deluju izvana, njih sam videoispred, malo na levo, a kasnije opet tamo samo na višem položaju; tako da seprimetilo da je njihovo poreklo bilo u nozdrvia koja se penjala prema levom uhu.2. Onih koji sačinjavaju tu oblast im dve vrste: neki su skromni, a neki su smioni(drski). Skromni su oni koji žele da znaju čovekove misli kako bi te ljude privukli inamamili k sebi i kako bi ih povezali sa sobom (onaj ko zna nečije misli, on znatako isto i njegove tajne i unutrašnje stvari, a ovo utiče na povezivanje), gde je ciljdruženje i prijateljstvo. Ovi žele da znaju samo ono što je dobro u čoveku, ovoispitujući a dajući dobro tumačenje za sve ostalo. Ali oni koji su smioni, oni žele itrude se da na mnoge načine otkriju tuđe misli, s namerom da to iskoriste za sebei da naude; pa pošto je to njihova želja i napor, oni drže čovekov um na onome štooni žele da znaju, nikad ne popuštajući, pretvarajući se da se slažu, i tako izvlače itajne misli. U drugom životu, oni deluju na sličan način u tamošnjim zajednicama, ito još lukavije; jer tamo oni ne dopuštaju da se ovaj odvoji od svoje ideje, nego jejoš više potstiču u delo, i tako je izvlače. Ovim oni uspevaju da druge drže kao ustegama , i pod svojom kontrolom, jer znaju njihova zla. Ali ovi spadaju u duhovelutalice, i oni se često kažnjavaju.5181. Po okretanjima koja su gore pomenuta, donekle se može znati kojoj oblastiktela Velikoga Čoveka pripadaju duhovi i anđeli. Okretanja onih koji pripadajuoblasti Lymphatica su blagi i brzi, kao lagano tekuća voda, tako da se kruženjejedva primećuje. Oni koji pripadaju lymphatičnoj olasti, kasnije se šalju na mestakoja se, oni kažu, odnose na Mesentary, i gde mi je rečeno da postoje lavirinti, i da

se docnije odvode na takva mesta u Velikom Čoveku da bi služili nekoj svrsi, kaošto je slučaj sa krvnom plazmom u telu.5182. Ima takvih kruženja u koja se uvide novodošavči duhovi, kako bi mogli biti udruštvu s ostalim, te da nmogu s njima da govore i misle. U drugom životu morada postoji sloga i jednodušnost u svemu, kako bi svi bili jedno; kao što je slučaj i sasvakom i svim stvarima u čoveku, koje su, iako različite, ipak takve da činejedinstvo, jer se slažu. Slično je i u Velikom Čoveku; radi toga misao i govorjednoga mora da se slaže s mišlju i govorom drugih. Osnovna je nužnost da semisao i govor sviju slaže u kod svakoga člana zajednice; inače se neslaganje opažakao struganje (buka od struganja) koja vređe umove ostalih. Osim toga, sve onošto se ne slaže, teži ka razdvajanju , i nečisto je, i mora da se odbaci. Nečistoćakoja izvire iz neslaganja predstavljena je nečistitom krvi, od koje nečistote krvtreba da se očisti. Ovo se čišćenje izvodi kroz uznemiravanja, koja su samoiskušenja raznih vrsta; a posle, preko okretanja (oko sebe). Prvo se uvode uokretanja kako bi se duhovi prilagodili jedni drugima; drugo je da bi se slagalamisao i govor; treće (okretanje) je da bi se duhovi slagali u mislima i u osećanjima;a četvrto je da bi se slagali u istini i dobru. (prim.prev.Čitaoci ovih redova,kao i onikoji ozbiljno proučavaju Swedenborgove teološke spise, imaju teškoća darazumeju šta su to kruženja (gyres). Kako to sam autor opisuje, tu se duh okrećeoko samog sebe, nešto poput derviša koji padaju u trans, da bi se na taj načinoslobodili od onoga što im smeta na njihovom duhovnom putu.)5183. Bilo mi je dato da posmatram okretanja onih koji pripadaju oblasti Jetre, začitav jedan čas. Okretanje j bilo blago, kao da je teklo u skladu sa tečenem visku.Ova razovrsnost predstavljena je raznovrsnoću rada jetre; jer jetra privlači krv irazdvaja je, odvajajući bolji deo u vene, šaljući ono srednjega kvaliteta u jetrenivod, a ostavljajući lošiji deo za žučnu kesicu; ovako je kod odraslih; ali u embrijujetra prima krv iz materice u majci, i čisti je, uvodeći čistiji deo u vene, kako bikraćim putem išla u srce, na taj način delujući kao stražar ispred srca.5184. Oni koji pripadaju Pankreasu deluju na oštriji način, na način kako radi pila(testera), uz buku kao od pile, koju duhovi mogu da čuju, a čovek samo ako je uduhu dok je još u telu. Njihova je oblast između slezene i jetre, više na levo. Oni

koji su u oblasti Slezene, skoro su direktno iznad glave; ali oni deluju na organ okome se govori (na slezenu).5185. Ima duhova koji deluju na vodne kanale za pankreas, jetru i cistu, pa stoga ina izlučine (tečnosti) koje iz njih izlaze, a koje creva izbacuju. Ovi su druge vrsteduhovi, ali deluju u slozi s onima na koje deluju. Oni su obično prisutnikažnjavanjima i kaznama, kojima oni žele da upravljaju. Najgori među njima sutako tvrdoglavi, da ne odustaju osim kada se zaplaše i pod pretnjom; jer plaše sepatnje, i tada sve obećavaju. To su oni koji su se u životu tela tvrdokorno držalisvoga mišljenja, ne toliko zbog zloga života koliko iz prirodne izvitoperenosti. Usvom prirodnom stanju ni o čemu ne misle; a misliti ni o čemu je u stvari mislitizatamnjeno o mnogo stvari u isto vreme, ali ništa jasno. Oni uživaju da kažnjavaju,i da tako čine dobro; i ne uzdržavaju se od nečistih stvari.5186. Oni koji sačinjavaju oblast Žučne kesice su otraga. To su oni koji su u životutela prezirali poštenje (časnost), a na tajni način i pobožnost; i to su i oni koji sukvarili ugled ovima.5187. Neki duh mi je prišao, pitajući me da li znam gde bi mogao ostati; a kadasam, smatrajući ga dobronamernim, rekao da možda može da ostane tamo gde je,dođoše uzbuđeni duhovi te oblasti koji su ga strašno progonili. Tada sam primetioda sam u oblasti žučne kesice. Uzbuđeni duhovi su bili iz oblasti onih koji prezirupoštenje i pobožnost. Bilo mi je dato da posmatram jednu vrstu togauznemiravanja, koja se sastojala u tome da se neko prisiljava da govori brže negošto može da misli. Ovo su izvodili na taj način što su odvajali govor od misli, aonda prisiljavali toga duha da sledi njihov govor, a što je vrlo bolno. Preko ovoguznemiravanja, oni koji su spori uvode se u brži način mišljenja i govora.5188. Ima takvih u svetu koji deluju preko prevara i laži, otkuda potiču zla. Njihovkarakter mi je bio pokazan, kao i način na koji oni deluju, name, kako izgledajubezazleno da bi ubedili nekoga, i kako obmanjuju da su rekli to i to, a nisu ništarekli. Jednom rečju, koriste zla sredstva da bi došli do svoga cilja, ma šta to bilo,čak i obmana, laži, i podvale. Ovakvi duhovi se odnose na bolesne izraslinenazvane Tuberkule, koje se pojavljuju obično na plućima i drugim opnama; kadase učvrste, one šire otrov na široko, sve dok ne unište one opne na kojima su. 2.

Ovakvi se duhovi strogo kažnjavaju; ali njihovo se kažnjavanje razlikuje od drugih,je se sastoji od vrtenja; jer se oni vrte s leva na desno, koje je okretanje isprvajednostavno, ali koje se ubrzava. Posle toga, vrtenje kao da je pod pritiskom i kaoda se stvara kao neka praznina, kada se brzina povećava; i što je začuđujuće, ovokretaje kao da oponaša formu takvih tumora ili oteklna. Primećeno je, da dok suse tako vrteli, da su pokušavali da uvuku druge, najpre one bezazlene, u svojkovitlac, i na taj način da ih unište; nisu mislili ko je taj kojega žele da unište,starajući se samo za to da ovi imaju utisak da će nestati. 3. Primećeno je i to daimaju vrlo oštar vid, takoreći trenutačan vid tako da zgrabe ono što im se čini daim ide u prilog; kao da su oštriji (pronicljiviji) od ostalih. Mogli bi se nazvati ismrtnosnim čirevima., ma gde da se nalaze u udubljenju na grudima ili u plućima,perikardiumu, mediastinumu, ili na plućima. Pokazano je da se posle kažnjavanjaovakvi duhovi šalju u ponor, gde da leže s licima i stomacima na dole, sa maloljudskog života, gubeći oštrovidost svoga životinjskog života. Njihov pakao jeduboko ispod desnoga stopala, nešto napred.5189. Dođoše neki duhovi ispred; a pre njihovog dolaska, opazio sam sferu zla, izčega sam pretpostavio da se približavaju zli duhovi; ali oni su u stvari bilineprijatelji zlih duhova, što sam razumeo po agresivnom i neprijateljskomosećanju kojim su na njih delovali (na zle duhove). Kada su stigli, smestili u seiznad moje glave, i govorili sa mnom, rekavši da su ljudi. Ovi kao da nije izazvaloneko neslaganje, jer su to ovi i potvrdili. Onda su rekli da se razlikuju od ostalih; apošto mi je izgledalo nemoguće da postoji zajednica onih koji su različiti,razgivarao sam s njima, rekavši da ako ih zajednička stvar prisiljava na jedinstvo,oni mogu da se udruže, jer bi svi imali jedan cilj. Oni rekoše da je njihova prirodatakva, da svaki govori drugačije od svakoga drugoga, ali da misle slično. Ovo surasvetlili primerima kroz koje je bilo pokazano da su imali isto opažanje, ali da suse razlikovali po govoru. 2. Tada su delovali na moje desno uho i rekli da dasudobri duhovi, i da je to njihov običaj da tako govore. Za njih je bilo rečeno da sudošli u telu, i da niko ne zna otkuda su došli. Opazio sam sferu zlih duhova koja jelila jako neprijateljska prema njima; jer oni muče zle duhove, Njihovo društvo,koje je od onih koja lutaju, bilo je predstavljeno muškarcem i ženom u jednojodaji, ogrnuti haljinom koja se pretvorila u ogrtač azurne boje. 3. Opazio sam da

se odnose na Isthmus u mozgu, koji je između mozga i maloga mozga, kroz kojiprolaze vlakna i šire se u raznim pravcima, a svaki pravac deluje na različit načinizvana; a tako isto i da se odnose na Gangliju u telu , u koju ulazi živac da bi seonda razdvojio u razne vlakna od kojih se neka kreću u jednom a druga u drugompravcu, gde je njihovo delovanje na krajevima različito a isto po poreklu; tako surazličiti po izgledu ali slični po cilju. Osim toga, poznato je da jedna sila kojadelujena krajevima, može da izazove razne efekte, i to sve prema tamošnjimformama. Tako isto, ciljevi su predstavljeni preko početaka, kao što su oni umozgu, iz kojih polaze vlakna; misli iz ovih ciljeva predstavljene su vlaknima ovogaporekla; a dela potiču iz živaca kolji su sačinjeni od vlakana. (prim. prev. Autor jebio objavio zanmljivu studiju o mozgu, pre nego je dobio prosvetljenje i ušao unevidljivi svet. U tome delu, po priznanju stručnjaka, on je postavio hipotezu dasvaki deo mozga ima svoju posebnu funkciju, i na taj način opisao tz Retziusovodrezak 150 godina pre Retziusa.)5190. Nastavak o korespondenciji sa Velikim Čovekom naći će se na krajusledećega poglavlja.KRAJ DELA IV. U ORIGINALNOM DELU NA LATINSKOM.POGLAVLJE ČETRDESET I PRVO.1. A poslije dvije godine usni Faraon, a on stoji na jednoj rijeci.2. I gle, iz rijeke izađe sedam krava lijepih i debelijeh, i stadiše pasti po obali.3. I gle, iza njih izađe iz rijeke sedam drugih krava, ružnijeh i mršavijeh, i stadošepored onijeh krava na obali.4. I ove krave ružne i mršave pojedoše onijeh sedam krava ružnijeh i mršavijeh. Utome se probudi Faraon.5. Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam krava izraste iz jednoga stabla jedrijehi lijepijeh.6. A iza njih isklije sedam klasova malijeh i šturijeh.

7. Pa ovi klasovi mali pojedoše onijeh sedam klasova velikijeh i jedrijeh. U tom seprobudi Faraon i vidje da je sam.8. I kada bi u jutru, on se zabrinu u duhu, i poslav sazva sve gatare Egipatske i svemudrace, i pripovijedi im šta je snio; ali niko ne može kazati Faraonu šta znače.9. Tada progovori starješina nad peharnicima i reče: danas se opomenuh grijehasvojega.10. Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci u tamnicu zapovjednika stražarskogamene i starješinu nad hljebarima,11. Usnismo u jednu noć ja i on, svaki po značenj usna svojega usnismo.12. A ondje bješe s nama momče Jevrejče, sluga zapovjednika stražarskoga, i mimu pripovijedismo sne, a on nam kaza šta čiji san znači.13. I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u službu, a onoga objesi.14. Tada Faraon posla po Josipa, i brže ga izvedoše iz tamnice, a on se obrije ipreobuče, te izađe pred Faraona.15. A Faraon reče Josipu: usnih san, pa mi niko ne umije da kaže šta znači; a zatebe čujem da umiješ kazivati sne.16.A Josip odgovori Faraonu i reče: to nije u mojoj vlasti, Bog će javitgi dobroFaraonu.17. I reče Faraon Josipu: usni, a ja stojim kraj rijeke na obali.18. I gle, iz rijeke izađe sedam krava lijepijeh i debelijeh, te stadoše pasti po obali.19. I gle, iza njih izađe sedam drugijeh krava rđavijeh, i vrlo ružnih i mršavih,kakvijeh nijesam vidio u cijeloj zemlji Egipatskoj.20. I ove krave mršave i ružne pojedoše onijeh sedam debelijeh.21. I kad im biše u trbuhu, ne poznavaše se da im biše u trbuhu, nego opet bjehuonako ružne kao prije. U tom se probudih.

22. Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednoga stabla jedrijeh i lijepijeh;23. A iza njih isklije sedam malijeh, tankijeh i šturijeh.24. I ovi tanki klasovi proždriješe onijeh sedam lijepijeh.I ovo pripovijedihgatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati šta znače.25. A Josip reče Faraonu: oba su sna Faraonu jednaka; Bog javlja Faraonu šta jenaumio.26 Sedam lijepijeh krava jesu sedam godina; oba su sna jednaka.27. A sedam krava mršavjeh i ružnijeh, što izađože iza onijeh, jesu sedam godina; isedam klasova sitnijeh i starijeh jesu sedam godina gladnijeh.28. To je što rekoh Faraonu: Bog kaže Faraonu šta je naumio-29. I evo doći će sedam godina vrlo rodnijeh svoj zemlji Egipatskoj.30. A iza njih nastaće sedam gladnijeh godina, gdje će se zaboraviti sve obilje uzemlji Egipatskoj, jer će glad satrti zemlju.31. Te se neće znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer će biti vrlo velika.32. A što je dva puta zastopce Faraon snio, to je za to što je za cijelo Bog takonaumio, i na skoro će to načiniti Bog.33. Nego neka sada potraži Faraon čovjeka mudra i razumna, pa neka ga postavinad zemljom Egipatskom.34. I neka gleda Faraon da postavi starješine po zemlji, i pokupi petinu po zemljiEgipatskoj za sedam gladnijeh godina;35. Neka skupljaju od svakoga žita za rodnijeh godina koje idu, i neka snesu podruke Faraonu svakoga žita u sve gradove, i neka čuvaju,36. Da se nađe hrane zemlji za sedam godina gladnijeh, kad nastanu da nepropadne zemlja od gladi.37. I ovo se učini dobro Fraonu, i svijem slugama njegovijem.

38. I reče Faraon slugama svojijem: možemo li naći čovjeka kakav je ovaj, u kojembi bio duh Božiji?39. Pa reče Faraon Josipu: kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudra irazumna kao što si ti.40. Ti češ biti nad domom mojim, i sav će ti narod moj usta ljubiti; samo ću ovijemprijestolom biti veći od tebe.41. I još reče Faraon Josipu: evo, postavljam te nad svom zemljom Egipatskom.42. I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josipu na ruku, i obuče ga uhaljine od tankoga platna, i objesi mu zlatnu verižicu o vratu.43. I posadi ga na kola koja bijahu druga za njegovijem, i zapovijedi da za njimviču: klanjajte se! i da ga je postavio nad svom zemljom Egipatskom.44. I još reče Faraon Josipu: ja sam Faraon, ali bez tebe neće niko maći ruke rukesvoje ni noge svoje u svoj zemlji Egipatskoj.45. I nadjede Faraon Josipu ime Zafnataneh, i oženi ga Azenetom kćerju Potifaresvećenika Heliopolskoga. I pođe Josip po zemlji Egipatskoj.46. A bijaše Josipu trideset godina kad izađe pred Faraona cara Egipatskoga. Iotišav od Faraona obiđe svu zemlju Egipatsku.47. Za sedam godina rodi zemlja svašta izobila.48. I stade Josip kupiti za tijeh sedam godina svakoga žita što bijaše po zemljiEgipatskoj, i snositi žito u gradove; u svaki grad snošaše žito s njiva koje bijahu okonjega.49. Tako nakupi Josip žita vrlo mnogo koliko je pijeska morskoga, tako da gapresta mjeriti, jer mu ne bješe broja.50. I dokle još ne nasta gladna godina, rodše se Josipu dva sina, koje mu rodiAzeneta kći Potifare svećenika Heliopolskoga.

51. I prvencu nadjede Josip ime Manasije, govoreći: jer mi Bog dade da zaboravimsvu muku svoju i dom oca svojega.52. A drugome nadjede ime Efraim, govoreći: jer mi Bog dade da rastem u zemljinevolje svoje.53. Ali prođe sedam godina rodnijeh u zemlji Egipatskoj,54. I nasta sedam godina gladnijeh, kao što je Josip naprijed kazao. I bješe glad posvijem zemljama, a po svoj zemlji bješe hljeba.55. Ali najposlije nasta glad i po svoj zemlji Egipatskoj, i narod povika k Faraonu zahljeb; a Faraon reče svjema Egipćanima: idite k Josipu,a što vam on reče to činite.56. I kad glad bješe po svjoj zemlji, otvori Josip sve žitnice, i prodavašeEgipćanima. I glad posta vrlo velika u zemlji Egipatskoj.57. I iz svijeh zemalja dolažahu u Egipat k Josipu da kupuju; jer posta velika glad usvakoj zemlji.SADRŽAJ.5191. U unutrašnjm smislu ovoga poglavlja govori se o drugom stanju Nebeskogod Duhovnog, koje je Josip, naime, njegovo uzdizanje iznad onoga što je prirodnoili spoljašnje, a isto tako što je iznad spoljašnjih-znanja (znanja-reči), koja suEgipat.5192. Faraon je Prirodno u opšte,koje sada počiva, i koje je sve stvari ostaviloNebeskom od Duhovnog, koje je Josip. Sedam godina obilja u Egiptu suspoljašnja-znanja na koja se može primeniti dobro od Nebeskog od Duhovnog, asedam godina glada su sledeća stanja, kad nema ničega dobrog u spoljašnjimznanjimaosim onoga što je od Nebeskog od Duhovnog a koje je od GospodovogBožanskog Ljudskog. O ovome se u pojedinostima govori u onome što sledi.

UNUTRAŠNJI SMISAO.5193. Stihovi 1-4. A poslije dvije godine dana usni Faraon, a on stoji na jednojrijeci. I gle, iz rijeke izađa sedam krava lijepijeh i debelijeh, i stadoše pasti po obali.I gle, iza njih izađe iz rijeke sedam drugih krava, ružnijeh i mršavijeh i stadošepored onijeh drugijeh krava na obali. I ove krave ružne i mršave pojedoše onijehsedam krava lijepijeh i debelijeh. U tome se probudi Faraon. A poslije dvije godinedana, označava stanje posle povezanosti; usni Faraon, označava ono što jeproviđeno u pogledu Prirodnog; a on stoji na jednoj rijeci, označava da je to bilo ugranicama; i gle, iz rijeke izađe sedam krava, označava da su to bile istinePrirodnog; lijepijeh, onačava da su pripadale veri; i debelijeh, označava da supripadale ljubavi ka bližnjemu; i stadoše pasti na obali, označava poučavanje; i gle,iza njih izađe iz rijeke sedam drugijeh krava, označava obmane Prirodnog tako istou granicama; ružnijeh, označava da nisu bile u veri; i mršavijeh, označava da nisubile u ljubavi ka bližnjemu; stadoše pored onijeh drugijeh krava na obali, označavada su bili unutar granica gdesu bile istine; i ove krave ružne i mršave pojedoše,označava da su obmane koje nisu pripadale ni veri ni ljubavi ka bližnjem izagnale;sedam lijepijeh i debelkih krava, označava istine Prirodnog koje su pripadale veri iljubavi ka bližnjemu; u tome se probudi Faraon, označava stanje prosvetljenja.5194. I poslije dvije godine dana. Označava da se ovo dešava posle stanjapovezanosti čulnih stvari spoljnog Prirodnog sa čulnim stvarima unutarnjegPrirodnog, o čemu je bilo reči u prethdnom poglavlju, kao što se vidi iz značenjadvije godine dana, ili vremena od dve godine, naime, stanja povezanosti; jer dvaoznačava povezanost (br. 1686,519), a godine i dani, označavaju stanja. (Dagodine imaju ovo značenje, može se videti gore, br, 487,488,893; a dani, br.23,487,488,493,2788,3462,3762,3785,480). Dva označava povezanost zato štosve stvari pojedinačno i u opšte u duhovnom svetu, a stoga i u prirodnm svetu,odnose se na dve stvari, naime, na dobro i na istinu – na dobro koje deluje i kojeutiče, i na istinu na koju se deluje i na koju se utiče; a pošto se ovi odnose nanavedena stvari, i pošto se ništa ne stvara ako ove dve stvari ne čine jednu sličnobraku, stoga dva označava povezanost. 2. Takva sličnost braku postoji u svakoj isvim stvarima prirode i u njena tri carstva, i bez toga ništa ne može da postane; jerda bi bilo šta postojalo u prirodi, mora da bude topline i svetlosti - toplina u

prirodnom svetu korespondira dobru ljubavi ka bližnjemu u duhovnom svetu, asvetlost, istini vere. Ove dve stvari, toplina i svetlost, mora da deluju kao jedno usvemu što se stvara. Da je ovo istinIto i na duhovan način, jasno se vidi po čoveku.Čovek ima dve sposobnosti, volju i razum, pošto je volja oblikovana da primiduhovnu toplinu, to jest, dobro ljubavi i dobro ljubavi ka bližnjemu, a razuma daprimi duhovnu svetlost, to jest, istinu vere. Ako ove dve stvari ne sačinjavajujednu u čoveku, ništa se ne stvara; jer dobro ljubavi bez istine vere ništa neodređuje, to jest, ne daje ničemu kvalitet, a istine vere bez dobra ljubav nestvaraju ništa; pa stoga da bi u čoveku postojao nebeski brak, ove dve stvari morada budu u njemju. Iz ovoga razloga su drevni su upoređivali svaku i sve stvari usvetu, i u čeveku, brakovima (br. 54, 55, 568, 718, 747, 917, 1332, 2173, 2516,2731, 2739, 2758, 3132, 4434, 4823, 5138). Iz ovoga se vidi da dva označavapovezanost.5195. I usni Faraon. Ovo označava ono što je proviđeno u pogledu Prirodnog, štose vidi iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog (br. 5079,5095,5160); i izznačenja usniti, naime, pretskazivanje onoga što dolazi, a u najvišem smisluproviđenje (br. 3698,4682,5091,5092,5104); a pošto je proviđenje, ili ono što jeproviđeno, to je i predviđanje, jer jedno ne ide bez drugoga. Jer se proviđenjeodnosi na sled stanja do u večnost, za što se ne može provideti ako se ne predvidi.Proviđati za sadašnjost a ne u isto vreme i za ono što dolazi, pa tako ne proviđatiza budućnost u sadašnjosti, to je oduzeti cilj i red, pa stoga lišiti mudrosti iinteligencije, a to znači lišiti ga onoga što dolazi od Božanskog. Proviđenje seodnosi na dobro, a predviđanje na ono što nije dobro (br. 5155). Proviđenje se neodnosi na dobro, jer dobro je u Božanskom, i potiče od Samog Božanskog i uskladu s Njim; ali ovo (što nije dobro) potiče odvojeno od Božanskog, to jest,potiče od drugih koji su u suprotnosi prema Božanskom. Na taj način, pošto seproviđenje odnosi na dobro, ono se odnosi i na povezivanje Prirodnog saNebeskim od Duhovnog, a koja je povezanost predmet o kome se govori u ovompoglavlju; stoga usniti označava provideti.5196. A on stoji na jednoj rijeci. Ovo označva od granice do granice, što se vidi izznačenja rijeke (ovde Egipatske reke ili Nila), naime, granice. Reka označavagranicu, jer su velike reke – Eufrates, Jordan, i Nil, najdalje granice zemlje

Hananske, koja je predstavljala Gospodovo carstvo, a otuda su sve stvari u tomecarstvu nešto petstavljane, dok su reke predstavljale najšire granice (br.1866,4116,4240). Nil, ili Egipatska reka, predstavljao je čulne stvari potčinjeneintelektualnm delu, a stoga i spoljašnja-znanja iz toga dela; jer ova spoljašnjaznanjasu ono što je poslednje u duhovnim stvarima Gospodovoga carstva. Odgrance do granice ovde značava upravo to, jer se kaže da je Faraon stajao na obalireke; jer Faraon predstavlja Prirodno u opšte (br. 5160). Posmatrati nešto odunutarnjeg prema poslednjem, predstavlja se stajanjem pored poslednjeg, kao štoje slučaj u duhovnom svetu; a pošto se tada može videti od jedne do drugegranice, to je ono što je ovde označeno u unutrašnjem smislu.5197. I gle, iz rijeke izađe sedam krava. Ovo označava da su to bile istinePrirodnog, što se vidi iz značenja krava, naime, istina Prirodnog (o kojima ubrzo).Bilo ih je sedam, jer sedam označava ono što je sveto (br. 395,433,716), a otudaovaj broj daje svetost predmetu (br. 881). Osim toga, ovde se govori o svetom,pošto se govori o novom rođenju Prirodnog kroz povezivanje sa Nebeskim odDuhovng. Da krave i telad označavaju istine Prirodnog, može se videti iz toga štovolovi i junci označavaju dobra Prirodnog (br. 2180,2566,2781,2830); jer gde godse u Reči pominje muško, to označava dobro, dok žensko označava istinu; a sdruge strane, muško označava istinu a žensko, dobro. Otuda to da krava označavaistinu Prirodnog, jer vo označava njeno dobro. 2. Sve zveri koje se u Reči pominjuoznačavajju osećanja – zle i nekorisne zveri zla osećanja,a blage i korisne, dobraosećanja (br.45,46,142,143,246,714,715,719,776,1823,2179,2180,3218,3519).Ova značenja potiču od predstava u svetu duhova; jer kada oni u nebu govore oosećanjima, u svetu duhova predstavljaju se životinje koje su saobrazne ovimosećanjima. Bilo mi je dato često da to vidim, i ponekad sam se pitao zašto jetako; ali onda sam opazio da su životi zveri samo osećanja, jer one slede svojeosećanje po nagonu koji je lišen razuma, i tako se vode prema onome čemu služe.Ovim osećanjima koja su bez razuma, njima su saobrazne samo telesne formekoje one imaju na zemlji. Otuda to da kada se (u nebu) razgvara o osećanjima,poslednje forme ovih osećanja se pokazuju, a one su slične telesnim formamatakvih životinja. Jer ova se osećanja ne mogu obući u neke druge forme osim uone sa kojima su saobrazne. Video sam i čudne životinje koje ne postoje nigde na

zemljki, a koje su forme nepoznatih ili izmešanih osećanja. 3. To je dakle razlog štozveri u Reči označavaju osećanja; ali koja su osećanja označena, to možemo daznamo samo od unutrašnjeg smisla. Da volovi označavaju dobro Prirodnog, možese videti u odomcima koji su gore navođeni, i da krave znače istine Prirodnog,može se videti kod Osije IV.16; Amosa IV.1); i po vodi odvajanja kroz koju su sinoviIzrailjvi postajali čisti, a što se pripremalo od crvene krave koja je bila izgorena ipretvorena u pepeo izvan okola, a s kojim se mešalo kedrovo drvo, hisop(blagovanj), i dvostruki skarlet; tada je voda predstavljala sredstvo očišćenja.5198. Izađe sedam krava. Ovo označava da su to bile istine koje pripadajuPrirodnom, vidi se iz značenja krava, naime, istina koje pripadaju Prirodnom (očemu ubrzo). Bilo ih je sedam, zato što sedam označava ono što je sveto (br.395,433,716), pa otuda ovaj broj dodaje svetost predmetu (br. 881). Osim toga,ovde se govori o svetom, jer je to novo rođenje Prirodnog preko njegovogpovezivanja sa Nebeskim od Duhovnog. Da krave i junice označavaju istinePrirodnog može se videti iz toga što volovi i junci označavaju dobra Prirodnog (br.2180,2830); jer gde god u Reči muško označava dobro, žensko označava istinu, a udrugu ruku, gde muško označava istinu, žensko označava dobro. Otuda kravaoznačava istinu koja pripada Prirodnom, jer vo označava dobro.2. Da bismo ilustrovali šta znači proizlaziti, uzmimo sledeće primere. Za istinu sekaže da proizlazi od dobra, onda kada je istina forma dobra, ili kad je istina dobrou formi koju razum može da shvati. Za razum se isto tako može kazati da proizilaziod volje, kada je razum oformljena volja, ili kada je volja u formi koju opažaunutrašnji vid. Tako i u pogledu misli od razuma, za koju se može reći da proizilazikada postane govor; ili za volju, da proizilazi kada postaje delo (akcija). Misao seoblači u drugu formu kada postaje govor, ali je to još uvek misao koja proizilazi;jer su reči i zvukovi, u koje je /misao/ obučena samo dodaci koji čine da se misaomože ispravno opaziti. Na sličan način volja uzima drugu formu kada postaje delo,ali to je još uvek volja koja se pokazuje u takvoj formi; popratni pokreti i gestovisamo su dodaci koji čine da se volja pokaže, i da deluje na pravi način naposmatrača. Tako se može kazati i za spoljašnjeg čoveka, da on proizilazi od

unutrašnjeg čoveka, i to da radi tako potpun, jer spoljašnji čovek nije ništa drugonego unutrašnji čovek tako formiran da bi mogao da deluje na odgovarajući načinu svetu u kome je. Sve ovo pokazuje šta je proizlaziti u duhovnom smislu, naime,kada se odnosi na Gospoda, to je Božansko kao Čovek peko toga prilagođenopažanju onih koji veruju.; no i pored svega, oba ova su jedno.5199. Lijepijeh i debelijeh.(Lijepih na pogled). Ovo označava da su pripadali veri,što se vidi po značenju lepote i pogleda (izgleda). Duhovna lepota je osećanjeunutarnje istine, a duhovni pogled je vera; otuda lijepijeh na pogled označavaosećanje verske istine (br. 553,3080,4985). Duhovna lepota je osećanje unutarnjeistine, jer je istina forma dobra. Dobro samo, koje je od Božanskog u nebu, je onood kojega anđeli imaju život; ali formu njihovog života daju istine koje su od ovogadobra. Samo što lepotu ne stvara verska istina, nego samo osećanje unutarverskih istina, koje su od dobra. Lepota, koja potiče od verske istine same, je kaonaslikano ili izvajano lice; ali lepota koja potiče od osećanja istine koje je od dobra,to je kao živo lice nadahnuto nebeskom ljubavlju; jer kakva je ljubav ili osećanjekoje zrači iz forme lica, takva je i lepota. To je zašto se anđeli pokazuju uneverovatnoj lepoti; iz njihovih lica zrači dobro ljubavi preko verske istine, koja(lica) su ne samo vidljiva, nego ih se opaža (oseća) zbog sfere koja od njih zrači.Razlog da su anđeli tako lepi je to, što je sveukupno nebo Veliki Čovek, ikorespondira svim stvarima u čoveku kako u opšte tako i u pojedinostima; pastoga je čovek, koji je u dobru ljubav a otuda i u verskoj istini, je forma neba, paje stoga i u nebeskoj lepoti, jer u nebu Gospod je sve u svemu. Iz toga razloga onikoji su u paklu, pošto su protivu dobra i istine, užasno su ružni; i u nebeskojsvetlosti ne izgledaju kao ljudi, nego kao čudovišta. Razlog da je vera duhovnasvetlost je to, što u unutrašnjem smislu gledati i videti znači razumeti, a u jošdublkžjem smislu znači imati veru (br. 897,3869,4403-4421).5200. I debelijeh (u tijelu). Ovo označava da su bili u ljubavi ka bližnjem, što se vidiiz značenja debelijeh ili debljine, naime, onoga što je nebesko i čime se opisujedobro ljubavi i ljubav ka bližnjemu. Iz ovoga sledi da debelijeh u tijelu označava dasu bili u ljubavi ka bližnjemu, kao što lijepijeh na pogled označava da su bili u veri.Na ovaj se način istine Prirodnog, označene kravama, opisuju njihovom formom injihovom suštinom – njihovom formom koja se sastojala od od stvari vere, a

njihovm suštinom, od stvari ljubavi ka bližnjemu. Iz doslovnog smislu ovo se nevidi.5201. I stadaše pasti (trsku) po obali. Ovo označava poučavanje, što se vidi izznačenja pasti, naime, biti poučavan (vidi niže); i iz značenja trske, ili grublje travekoja raste blizu reka, naime, spoljašnja-znanja prirodnog čoveka. Da trava ilizelenilo označava ovakva znanja, jasno je iz Reči. Hraniti se trskom je bitipoučavan u spoljašnjim-znanjima, i tako učiti o dobru i o istinama; jer spoljašnjaznanjasu sredstva, i kao ogledala, u kojima se predstavlja slika unutarnjih stvari; iu ovoj su slici, kao u ogledalu, reflektovane i prestavljene istine i dobra vere, pastoga i stvari neba nazvane duhovnim; ali ovu sliku, pošto je unutarnja, vide samooni koji su u veri koja potiče od ljubavi ka bližnjemu. To je ono što je označeno uistinskom smislu pod pasti trsku. 2. Da pasti označava biti poučavan, jasno je izonih mesta u Reči gde se ta reč nalazi, kao kod Isaije: I daće dažd sjemenu tvojemukoje posiješ na njivi, i hljeb od roda zemaljskoga biće obilat i sit; i tada će stokatvoja pasti na paši prostranoj (XXX. 23); ovde stoka označava one koji su u dobru iistini; pasti na paši prostranoj označava biti oblato poučen. 3. Kod istoga: I čuvaćute i daću te da budeš zavjet narodu da utvrdiš zemlju i naslijediš opustjelonašljedstvo.Da kažeš sužnjima: izidite; onima koji su u mraku: pokažite se. Oni ćepokraj putova pasti, i paša će im biti po svijem visokim mjestima. Neće biti gladni ižedni, neće biti vrućina ni sunce; jer kome ih je žao, on će ih voditi, i pokraj izvoravodenijeh prvodiće ih (XLIX.8,9). Ovo se kaže o Gospodovm dolasku; pasti pokrajputova označava biti poučavan u istinama (vidi gore, da su putovi istine, br.627,2333); paša označava samo poučavanje. Kod Jeremije: Teško pastirima kojipotiru i razmeći stado paše moje! govori Jehova. Za to ovako govori Jehova BogIzrailjev za pastire koji pasu narod moj: vi razmetnuste ovce moje i razagnaste ih, ine obilaziste ih; evo, ja ću vas obići za zloću djela vaših, govori Jehova (XXIII.1,2);pastiri označavaju one koji poučavaju, a stado su oni koji se poučavaju (br.343,3795); stoga pasti označava poučavati. 4. Pošto je uobičajeno učitelje nazivatipastirima, a učenike stadom, to u običnom govoru pasti označava besediti(prodikovati), ili poučavati iz doktrine ili iz Reči; ali ovo je samo upoređenje a neznačenje kao što je to u Reči. Razlog da pasti (napasati) ima takvo značenje u Reči,je u tome, što kada se govori o poučavanju i o doktrini iz Reči u prirodnom smislu

u nebu, tada se u svetu duhova, gde se duhovne stvar pokazuju prirodno, videzelene poljane sa travom, biljkama, i cvećem, i sa stadima; i to sve u raznimvrstama u skladu s onim što se kaže u nebu o poučavaju i o doktrini. 5. Kod istoga:I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmelu i Baranu, i po goriEfraimovoj i Galadu sitiće se duša njegova (L.19); pasti po karmelu i po Bazanuoznačaba biti poučavan u dobrima vere i u ljubavi ka bližnjem. Opet: I otide odkćeri Sionske sva slava njezina; knezovi su njezini kao jeleni koji pasu, a ne nalazepaše; idu nemoćni pred onijem koji ih goni (Plač I.6). Kod Jezikilja: Na dobroj pašipašću ih, i tor će im biti na visokim gorama Izrailjevim; ondje će ležati u dobromtoru i po obilatoj će paši pasti na gorama Izrailjevim (XXXIV.14). 6.Kod Ozeja: Jer jeIzrailj uporan ako uporna junica! Sada će ih pasti Jehova kao jagne na prostranumjestu (IV.16); pasti na prostranu mjestu označava poučavati u istinama. (Da jeprostrano mjesto istina, može se videti gore, br. 1613,4482) . Kod Miheja: I stajaćei pašće ih silom Jehovinom, veličanstvom imena Jehove Boga svojega; i oni ćenastavati, jer će on tada biti velik do krajeva zemaljskih (V.2,5). Opet: Pasi narodsvoj s palicom svojom, stado našljedstva svojega, koje živi osamljeno u šumi usredKarmela; neka pasu po Bazanu i po Galadu, kao u staro vrijeme (VII.14). KodSofonije: Ostatak Izrailjev neće činiti bezakonja niti će govoriti laži,niti će se naći uustima njegovijem jezik prijevaran; nego će pasti i ležati i neće biti nikoga da ihplaši (III.13). 7. Kod Davida: Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati. Nazelenoj paši pase me, vodi me na tihu vodu. Dušu moju oporavlja, vodi me na tihuvodu (Psalam XXIII.1,2). Opet: Poznajte Jehova da je Bog. On nas je stvorio, i mismo dostojanje Njegovo, narod Njegov i ovce paše Njegove (C.3). U Otkrovenju:Jer jagnje, koje je nasred prijestolja, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode; i Bogće otrti svaku suzu od očiju njihovijeh (VII.17). Kod Jovana: Ja sam vrata: ko uđekroza me, spašće se i ući će i izićiće, i pašu će naći (X.9). Opet: Reče mu opetdrugom: Simone Jonin! ljubiš li Me većma nego nego ovi? Reče mu: Da, Gospode!ti znaš da te ljubim. Reče mu Isus: pasi ovce moje (XXI.15-17).5202. I gle, iza njih izađe iz rijeke sedam drugijeh krava. Ovo označava obmanePrirodnog, kao i (obmane) u granicama, što se vidi iz značenja krava, naime, istinaPrirodnog (br. 5198), otkuda je to da se kravama u obrnutom smislu označavajuobmane (jer većina izraza u Reči imaju i obrnuto značenje, koje se poznaje preko

istinskog značenja, pa pošto u istinskom smislu krave označavaju istine Prirodnog,to one u obrnutom smislu označavaju obmane iste vrste, to jest, obmane uPrirodnom); i iz značenja rijeke, naime, granice (br. 51965197). Da je bilo granica,jasno je iz toga što se kaže izidoše iz rijeke; jer izići je povezano sa kretanjem odonoga što je spoljašnje prema onome što je unutrašnje (br. 3084,4969). 2. Ovastvar mora da se objasni, jer je to predmet onoga što sledi. U prethodnompoglavlju predmet je bio spoljašnje Prirodno, i stvari koje pripadaju klasi intelekta,i onima koje pripadaju klasi volje . Prve su bile primljene, druge odbačene. Onekoje pripadaju klasi intelekta bile su predstavljene peharnikom, a one koje supripadale klasi volje, pekarem; i pošto su one koje su pripadale klasi intelekta bileprimljene, one su postale potčinjene unutarnjem Prirodnom. O ovima se govorilou prethodnm poglavlju, i to je bio početak preporoda Prirodnog. 3. Međutim, uovome poglavlju predmet je influks Nebeskog od Duhovnog u one stvariPrirodnog koje su bile zadržane, naime, u one intelektualnog dela, označenekravama lijepim i debelijem. Ali pošto se Prirodno ne može preporoditi samo uintelektualnim stvarima, to je bilo i stvari koje pripadju volji; jer u svakoj stvarimora da bude nešto od intelekta a u isto vreme i nešto od volje da bi to bilonešto; a pošto je prethodna volja bila odbačena, to je morala da se ulije novavolja, na njen mesto. Ova nova volja je od Nebeskog od Duhovnog koje, sa svojminfluksom u Prirodno, je predmet o kome se govori u ovome poglavlju. Kakva jestvar sa Prirodnim u ovome stanju, opisano je u unutrašnjem smislu – da su istinebile izagnane od obmana, zbog čega je Prirodno tako bilo ostavljeno Nebeskomod Duhovnog, koje je označeno dobrim kravama koje su pojele zle krave, i punimklasovima progutanim od slabijeh klasova, i kasnije Josipovim pripremama za celiEgipat; ali po Gospodovoj Božanskoj milosti, više će biti rečeno o ovimpredmetima na sledećim stranicama. 4. Ove su stvari takve prirode da skoro da nemogu da uđu u svetlost ljudskog razuma; jer one su misterije preporoda, o kojima,iako po sebi bezbrojne, čovek skoro da ništa ne zna. Od svog ranog detinjstva pado kraja života u svetu i kasnije u večnosti, čovek, koji je u dobru, nanovo se rađasvakoga trenutka ne samo u pogledu unutrašnjeg, nego i spoljašnjeg, i to pojednom zapanjujućem procesu. Ovi procesi sačinjavaju veći deo anđeoskemudrosti, za koju se zna da je neizreciva, i da sadrži takve stvari koje uho nije čuloni oko videlo, niti je ikad ušlo u čovekovu maštu. Unutrašnji smisao razmatra

ovakve stvari, i tako je (unutrašnji smisao) prilagođen anđeoskoj mudrosti, i kadaona otuda utiče u smisao slova ona se prilagođava ljudskoj mudrosti, i tako naskriveni način utiče na one koji žele od dobra da znaju istine iz Reči.5203. Ružnijeg (zlih na pogled). Ovo označava da nisu pripadali veri, što se vidi izznačenja lijepijeh na pogled, što znači pripadati veri (br. 5199); otuda u ovomeodlomku, ružnijeh, zlih na pogled označava one koji ne pripadaju veri.5204. I mršavijeh. Ovo označava one koji nisu u ljubavi prema bližnjem, kao što sevidi iz značenja debelijeh, to jest, onih koji su u ljubavi ka bližnjemu (br. 5200);otuda u ovom odlomku mršavijeh označava one koji nisu u ljubavi ka bližnjem, jersu u onome što je obratno.5205. I stadoše pored onijeh krava na obali. Ovo označava da su bili unutargranica gde su bile istine, što se vidi iz značenja stajati pored obale rijeke, naime,unutar granica (da je rijeka granica, vidi gore, br. 5196,5197); i iz značenja krava,naime, istina koje pripadaju Prirodnom (br. 198). Kako su obmane stajale unutargranica gde su bile istine, pokazaće se u onome što sledi, posebno kada budemoobjašnjavali šta je u unutrašnjem smislu označeno sa sedam godina gladi uEgipaskoj zemlji, koje su opisane i označene sa sedam krava ružnijeh i mršavijeh,kao i sa sedam klasova pšenice koje odneo istični vetar (istočnjak).5206. I ove krave ružne i mršave pojedoše. Ovo označava da obmane, koje nisupripadale veri ni ljubavi ka bližnjemu, da su bile izagnane, što se vidi iz značenjapojesti, naime, potrošiti (br. 5149,5157), ali ovde znači izagnati, jer sve dok istineu Prirodnm ne ožive i ne preporode se delovanjem Nebeskog od Duhvnog, onekao da su izagnane od obmana; i iz značenja krava ružnih na pogled, naime, i kojinemaju ljubavi ka bližnjem (br. 5204).5207. Sedam krava lijepijeh i debelijeh (lijepijeh na pogled). Ovo označava istinePrirodnog koje su pripadale veri i ljubavi ka bližnjem, što se vidi iz značenja krava,naime, istina Prirodnog (br. 5198); i iz značenja lijepijeh na pogled, naime da supripadale veri (br. 5199); i iz značenja debelijeh, naime, oni koji su pripadali ljubabika bližnjem (br. 5200). Što se tiče izbacivanja istina od Prirodnog od straneobmana na granice, to je poznato da se ovo dešava na početku kod svake

egeneracije; jer istine koje se uvode u čoveka, u početku, one su doista istine. Alinisu još istine u njemu dok se ne povežu sa dobrom. Dobro koje se tada usvaja,ono čini da istine budu istine. Dobro je suštinski (deo), a istine su njegove forme;stoga su u početku obmane blizu istina; ali treba reći da ima obmana unutargranica gde su istine; ali svuda gde se dobro poveže s istinama, obmane se daju ubeg (beže). Ovo se stvarno i dešava u drugom životu, gde se sfera obmanapribližava istininama u skladu s influksom dobra u istine: kad samo malo dobrautiče, sfera obmane je blizu; a kada više dobra utiče, sfera obmane se povlači; akada se dobro sasvim poveže s istinama, sfera obmane se savim rasipa. Kada sžjesfera obmane blizu, kao što je slučaj u početku, kao što je rečeno, tada izgleda kaoda su istine izagnane; ali one počivaju za neko vreme u unutrašnjem (čovekovom)gde se ispunjavaju dobrom, a onda se dovode natrag postepeno. To je ono što jeoznačeno sa sedam krava i sedam klasova žita a kasnije i sa sedam godina obilja isedam gladi; ali onaj ko ne zna ništa o regeneraciji (preporađanju) i ništa očovekovom unutrašnjem stanju, ne može da razume ove stvari.5208. U tom se probudi Faraon. Ovo označava stanje prosvetljenosti, što se vidi izznačenja probuditi se, naime, prosvetljenje (br. 3715); i iz reprezentacije Faraona,naime, Prirodnog (vidi gore). Iz ovoga je jasno da Faraonovo buđenje predstavljastanje prosvetljenja u Prirodnom. Prosvetljenje ovde znači opšte prosvetljenje odNebeskog od Duhovnog, to jest, iznutra. Prosvetljenje koje dolazi ili koje se ulivaod iznutra je opšte u nižem delu uma, ali postepeno je manje opšte, i na kraju je ipojedinačno, kako se istine od dobra u njega uvode; jer svaka istina od dobra sija,i kao što je gore rečeno br. 5206, istine se izgone iz Prirodnog, a što se radi kakobi Prirodno moglo da se prosvetli na opšti način od iznutra, i da posle u ovomopštem prosvetljenju ili opštoj svetlosti, istine mogu da se povrate svojim redom,preko čega se Prirodno prosvetljuje i na pojedinačan način. 2. Korespondencijaizmeđu Duhovnog i Prirodnog u čoveku, ili između njegovog Unutrašnjeg injegovog Spoljašnjeg, ostvaruje se na ovaj način; jer prvo se istine sakupe, onda sena izgled izgone, iako ne i stvarno, jer se samo čuvaju po strani; i tada seprosveljuje ono što je niže na opšti način od onoga što je više, ili ono spoljašnjeod onoga što je unutrašnje; i u tome svetlu istine se vraćaju svojim redom; kroz tosve istine postaju slike svoje opšte (zajedničke) slike, i korespondiraju joj (s njom

su saobrazne). Osim toga, u svakoj i u svim stvarima koje se dešavaju kako uduhovnom tako i u prirodnom, prvo dolazi ono što je opšte (zajedničko) a posleono što je manje opšte, i na kraju pojedinačne (stvari), koje se umeću svojimredosledm. Bez ovakvog umetanja ili prilagođavanja, ništa ne bi ostalo zajedno;jer sve ono što nije u nečem opštem (zajedničkom) i što ne zavisi od toga, to serasipa (br. 917,4345,4383).5209. Stihovi 5-7. Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam klasova izraste izjednoga stabla jedrijeh i lijepijeh. A iza njih isklija sedam klasova malijeh i šturijeh(od istočnoga vjetra).Po tom klasovi mali pojedoše onijeh sedam velikijeh ijedrijeh. U tom se probudi Faraon i vidje da je to san. Pa opet zaspav, označavazatamnjeno stanje; i usni drugom, označava ono što je proviđeno; a to sedamklasova, označava spoljašnja-znanja skupljen zajedno; jedrijeh i lijepijeh, označavastvari na koje se mogu primeniti stvari vere i ljubavi ka bližnjemu; po tom isklijasedam klasova malijeh, označava nekorisna spoljašnja-znanja; i šturijeh (odistočnoga vjetra), označava ispunjenih požudama; isklija iz jednoga stabla,označava da je izgledalo blizu; po tom klasovi mali i šturi progutaše sedam jedrijehi lijeijeh klasova, označava da su nekorisna spooljašnje-znanja izagnala ona dobraspoljašnja-znanja; u tom se probudi Faraon, označava opšte stanje prosveljenosti;i vidje da je san, označava u toj zatamnjenosti.5210. Pa zaspav. Ovo označava zatamnjeno stanje, kao što se vidi iz značenjausniti, naime, zatamnjeno stanje. Osim toga, u duhovnom smislu, spavanje je ništadrugo nego nego to, kao što je biti budan (budno stanje) ništa drugo nego jasnostanje; jer postoji duhovni san onda kada su istine u tami, a duhovna budnost(budno stanje) onda kada su istine jasne, a u srazmeri s ovom budnošću ili snomduhovi su budni ili u snu (prim. prev. Misli se na duhove u duhovnom svetu, onekoji su pridruženi čoveku i peko kojih čovek održava vezu s nebom ili paklom).5211. Usni drugom. Ovo označava ono što je bilo proviđeno, što se vidi iz značenjausniti, naime, ono što je proviđeno (br. 5195).5212. A to sedam klasova izraste iz jednoga stabla. Ovo označava spoljašnjaznanjaPrirodnog skupljena zajedno, što se vidi iz značenja klasova,ili ušiju žita,naime, spoljašnjih-znanja koja pripadaju Prirodnom (vidi niže); i iz značenja iz

jednog stabla, naime, skupljenih zajedno, jer u pogledu njihovog porekla, stvari najednom stablu su skupa zajedno. Razlog da uši ili klasovi žita označavajuspoljašnja-znanja, je to što žito označava dobro Prirodnog (br. 3580), jer suspoljašnja-znanja sadržatelji dobra koje pripada Prirodnom (br. 3580), jerspoljašnja-znanja su sadržatelji (prijemnici) dobra koje pripada Prirodnom, kao štouši (klasovi) pripadaju žitu; jer u opšte, sve istine su posude (prijemnici) dobra, ato su i spoljašnja-znanja, jer ova su najniže istine. Najniže istine, ili istine spoljašnjePrikrodnog, nazivaju se spoljašnja-znanja, jer su ona u čovekovoj spoljašnjoj iliprirodnoj memoriji, i jer one većim delom koriste svetlost sveta,i mogu da budupredstavljene i saopštene (prenesene) drugima preko reči ili preko ideja izraženihrečima, koje se odnose na svetske stvari u njegovoj svetlosti. Međuim, stvari uunutrašnjoj memoriji, onoliko koliko su nebeskoj svetlosti, ne nazivaju sespoljašnjim-znanjima, nego istinama; niti ih se može razumeti osim u ovojsvetlosti, ili izraziti osim rečima ili idejama izraženim rečima, koje se odnose nastvari u nebu i njegovoj svetlosti. Spoljašnja-znanja koja su ovde označena ušimaili klasovima, su spojašnja-znanja crkve (br. 3749,4964,4965). 2. Razlog da su biladva sna, jedan o sedam krava a drugi o sedam klasova žita, je u tome što što se uunutranjem smslu govori o oba Prirodna, unutrašnjem i spoljašnjem, a u onomešto sledi, o preporodu oba. Sedam krava označavaju stvari unutrašnjeg Prirodnognazvane istine Prirodnog (br. 5198); a sedam klasova žita, istine spoljašnjegprirodnog nazvane spoljašnja-znanja. 3. Unutrašnja i spoljašnja-zhnanja označenasu ušima rijeke Eufratesa sve do rijeke Egipatske, kod Isaij: U to će vrijeme Jehovaovijati od ušiju (obala) rijeke do potoka Egipatskog a vi, sinovi 4.se zatrubiti uveliku trubu, i koji se bjehu izgubili u zemlji Asirskoj, i koji bjegu zagnani u zemljuEgipatsku, doći će i klanjaće se Jehovi na svetgoj gori u JerusalimuXXVII. 12,13);oni koji su se izgubili u zemlji Asirskoj, označavaju unutrašnje istine a zagnani uzemlji Egipatskoj, spoljašnje istine ili spoljašnja-znanja. 4. Tako isto kod Markaupoređenje sa klasovima, ušima i žitom, dovodi se u vezu sa novim rođenjemčoveka pomoću spoljašnjih-znanja, istina vere, i dobara ljubavi ka bližnjemu: Igovoraše im: tako je carstvo Božije kao čovjek kad baci sjeme u zemlju: i spava iustaje noću i danju; i sjeme niče i raste, da ne zna on. Jer zemlja sama od sebenajprije donese travu, po tom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazri rod,odmah pošlje srp; jer nasta žetva (IV.26-29); carstvi Božije, koje se upoređuje sa

klasom i žitom, je nebo u čoveku kroz preporod; jer onaj koje je preporođen, tajima carstvo Božije u sebi, i postaje slika carstva Božijeg ili neba. List (klas) je prvospoljašnje-znanje; uho je spoljašnje-znanje istine koja je iz toga (lista ili klasa);pšenica je dobro iz toga. Pored toga, zakoni proglašeni u pogledu pabirčenja(skupljanja) (Levitska XIX.9;XXIII.22), i u pogledu trganja klasova žita koje pripadabližnjem (Zak. Ponovljeni XXIII.25), kao i jedenja hleba, ili zrelog žita, ili zelenogaklasja, pre nego se da prinos Bogu (Levitska XXIII.14), predstavljali su isti što iklasovi.5213. Jedrijeh i lijepijeh. Ovo označava one stvari koje se mogu povezati sa veromi sa ljubavlju ka bližnjemu, što se vidi iz značenja jedrijeh (debelijeh), kada seodnose na spoljašnja-znanja označena ušima (klasovima) žita, naime, na stvarikoje mogu da prime dobro vere, stoga i one na koje se stvari vere mogu primeniti;jer spoljašnja-znanja su posude i kada se za njih kaže da su jedre (debele), tooznačava sposobnost da se primaju stvari vere i ljubavi ka bližnjem; i iz značenjalijepijeh (dobrijeh), kada se odnose na spoljašnja-znanja označena klasovima žita,naime, koja mogu da prime dobro ljubavi ka bližnjem, stoga i na ona koja se moguprimeniti na stvari vere, a što je u skladu s načinom na koji se ovi izrazi koriste uReči, u kojoj kad god se dva prideva odnose na istu stvar, jedan se odnosi na veru,a drugi na ljubav ka bližnjemu; a to je zato što postoji brak istine i dobra u svakojpojedinosti Reči (br. 683,4137,5138); da jedri (debeli) označava stvari vere, alijepi (dobri) stvari ljubavi ka bližnjem, jasno je i iz značenja uporednih odlomaka okravama (br. 5199,5200). Spoljašnja-znanja na koja se mogu primeniti stvari vere iljubavi ka bližnemu su vrlo brojna, kao ona koja su označena Egiptom u dobromsmislu (br. 4749,4844,4965), pa stoga sva ona znanja koja su istinite okorespondencijama. predstavama, značenjima, inflksu, redu, inteligenciji imudrosti, i o osećanjima; kao i sve istine unutarnje i spoljne prirode kako vidljivetako i nevidljive, jer one korespondiraju duhovnim istinama.5214. A iza njih isklija sedam klasova malijeh i šturijeh. Ovo označava beskorisnaspoljašnja-znanja, što se vidi iz značenja klasova, naime, spoljašnjih-znanja (br.5212); i iz značenja malijeh, naime, beskorisnih. Jer mali (mršavi) je ovdesuprotstavljeno punim (debelijem), a za pune se kaže da su korisna ili , što je isto,ona koja su dobra; jer svaka dobra stvar je i korisna; stoga mala (mršava) je stvar

koja nije korisna. Beskorisna su ona spoljašnja-znanja čiji je cilj samo slava iuživanje. Ovi su ciljevi beskorisni, jer oni ne doprinose dobru bližnjega.5215. Šturijeh opženih istočnim vjetrom. Ovo označava da su puni požuda, što sevidi iz značenja opženih istočnim vjetrom, naime, izgorelim od vatre požuda. Jeristočni vjetar i istok, u istinskom smislu, su ljubav ka Gospodu i ljubav ka bližnjemu(br. 101,1250,3249,3762); otuda u obrnutom smislu, oni su ljubav prema sebi iljubav prema svetu, stoga zle želje i požude; jer ove pripadaju ovim poslednjimljubavima. Vatra se odnosi na ove stvari iz razloga datoga gore (br. 5071), pa stogase opržen odnosi na njih. 2. Jer postoje dva izvora topline, kao i svetlosti; jedan jetoplina sunca u svetu, a drugi je izvor sunce neba koje je Gospod. Poznato je dasunce sveta izliva toplinu u svet i u sve stvari u njemu; ali da sunce neba izlivatoplinu u celo nebo, to nije tako dobro poznato. Ali to se može znati ako serazmisli o toplini unutar čoveka, nazvanoj životna (vitalna) toplina, koja nemaništa zajedničko sa toplinom ovoga sveta. Iz ovoga se može znati da je prethodnatoplina različita od topline ovoga sveta; da je ona živa, dok ona druga nije živa; ida stoga što je duhovna toplina živa, ona zagreva čovekovo unutrašnje, naime,njegovu volju i razum, i čini ga sposobnim da voli i da oseća. Iz ovoga razloga suželje, ljubavi,i osećanja duhovna toplina, i tako se i nazivaju. Da su te stvaritoplina, sasvim je jasno, jer toplina izbija na sve strane iz živih tela, i po najvećojhladnoći; a isto tako, kada želje i osećanja, to jest, ljubavi postanu toplije, i telobiva toplije u istom stepenu. To je toplina koja se u Reči naziva gorenje, vatra, iplamen; a u istinskom smislu to je nebeska i duhovna ljubav, ali u obrnutomsmislu telesna i zemaljska ljubav. Iz ovoga je očito da opržen istočnim vjetromovde znači izgoreo na vatri požuda, a kada se to kaže o spoljašnjim-znanjima, kojasu ovde šturi klasovi žita, to znači da su puni požuda. 3. Da istočni vjetar (ustok)označava požude i fantazije, vidi se iz odlomaka u kojima se pominje u Reči, kaokod Davida: Pusti nebom ustoku (istočni vjetar) i navede silom svojom jug; i kaoprahom zasu ih mesom, o kao pijeskom morskim pticama krilatijem (PsalamLXXVIII.26.27); da se mesom koje je doneo vetar označavaju zle želje, a pticamakrilatijem njihove fantazije, jasno je iz Mojsija (Brojevi XI.31-35), gde se kaže da semesto gde su ljudi bili pobijeni pomorom zbog jedenja mesa, nazivalo grobpožuda, jer su tu pogrebeni oni koji su bili obuzeti požudama. (prim. prev. Pogledaj

Knjigu o Brojevima pogl XI, 31 to 35, o iskustvu Hebreja u pustinji, po izlasku izEgipta, kada ih je Jehova hranio manom i prepelicama). 4. Kod Jezikilja: Eto,posađen je, hoće li napredovati? i neće li se sasvijem posušiti čim ga se dohvatiustoka (istočni vjetar)? Posušiće se u brazdi gdje je posađen (XVII.10). Opet: Ali biiščupana i na zemlju bačena, i ustoka osuši rod njezin; osušiše se i polomiše se jakiprutovi njezini, i oganj ih proždrije. I izađe oganj iz pruta grana njezinijeh i proždrjerod njezin da nema na njoj pruta jaka za palicu vladalačku.To je naricanje, i bićenaricanje (XIX.10); ustoka (istočni vjetar) ovde olznačava ono što pripadapožudama. Kod Isaije: S mjerom ga je karao, kad ga je odbacio, kad ga je odniosilnijem vjetrom svojim istočnijem (XXVII.8). 5. Kod Ozeja: Rodan će biti međubraćom svojom; ali će doći istočni vjetar, vjetar Jehovin koji ide od pustinje, iusahnuće izvor, i studenac će mu zasušiti; on će odnijeti blago od svijeg dragihzaklada (XIII.15); istočni vetar i ovde označava ono što pripada požudama. Sličnokod Jeremije: Kao ustokom razmetnuću ih pred neprjateljem; leđa a ne licepokazaću im u nevolji njihovoj (XVIII.17). 6. Kod Davida: Istočnm vjetrom razbićešbrodove Tarsiske (Psalam XLVIII.7). Kod Isaije: Ali si ostavio svoj narod, domJakovljev, jer su puni zala istočnijeh i gataju kao Filisteji, mili su im sinovi tuđinski(II.6). Kod Ozeja: Efraim se hrani vjetrom, i ide za ustokom; svaki dan množi laž ipogibao; i hvataju vjeru s Asircem, i nose ulje u Egipat (XI.2); vjetar ovde označavafantazije, a istočni vjetar, požude. Slično je značenje istočnoga vjetra uunutrašnjem smislu kad se govori da je odneo skakavce kad ih je odneo u more(Izlazak X.13,19); a sto tako da su njime (ustokom) bile podeljene vode mora Sufa(Crvenog Mora) (Izlazak XIV. 21).5216. Iznikoše (isklijaše) poslije njih. Da ovo označava da su se pojavili blizu, jasnoje iz značenja izniknuti, naime, pojaviti se; i iz znaćenja poslije njih, naime, blizu, ilina granici, kao i značenje zlih i mršavih krava koje su bile izašle poslije njih, naime,posle lijepijeh i debelijeh krava (br. 5202). Poslije njih znači blizu, jer poslijeoznačava ono što se nastavlja u vremenu i u duhovnom svetu, pa stoga i uduhovnm smislu, ne postoji vreme, nego umesto vremena stanje kojekorespondira.5217. Pa ovi klasovi mali pojedoše onih sedam velikijeh i jedrijeh. Ovo označava dasu beskorisna spoljašnja-znanja izagnala dobra, kao što se vidi iz značenja malih

(mršavih) klasova, naime, beskorisnih spoljašnjih-znanja (br. 5214); i iz značenjavelikijeh i jedrijeh, na koja se mogu primeniti stvari vere i ljubavi ka bližnjemu (br.5213), stoga spoljašnja-znanja; i iz značenja pojesti (progutati), što je izagnati – štoje rečeno gore za krave (br. 5204). (Da su dobra bila izagnana od beskorisnih, ili dasu istine izagnane od obmana, može se videti gore, br. 5207). Tako je i uduhovnom svetu: tamo gde su obmane, tamo nema mesta za istine; i, s drugestrane, tamo gde su istine, ne mogu da budu obmane. Razlog je to što su obmaneporekom od pakla a istine od neba. Ponekad samo izgleda da su obmane i istine uistom subjektu; ali to nisu obmane suprotstavljene istinama, nego one koje suudružene preko primene. Subjekt (čovek) u kome su istine i obmane zajedno,naziva se mlakim; a subjekt u kome su istine i istine pomešani, naziva se profanim.(prim. prev. Ovde se uvek govori o isključivo o istinama i obmana moralne iduhovne prirode, koje igraju ulogu u čovekovoj duhovnoj evoluciji).5218. U tom se probudi Faraon. Ovo označava opšte stanje prosvetljenosti, što sevidi iz onoga što je gore objašnjeno (br. 5208), gde se javljaju ise reči.5219. I vidje da je san. Ovo označava (da je to bilo) u toj zatamnjenosti, što se vidiiz značenja sna, naime, zatamnjenoga stanja (br. 1838,5210). Naziva sezatamnjenim, jer su istine bile izagnane; jer tamo gde nema istina, tamo je tama,zato što svetlost neba uliva se samo u istine; jer svetlost neba je Božanska istineod Gospoda. Otuda su istine kod anđela i duhova, kao i kod čoveka, pomoćne(dopunske) svetlosti; ali oni imaju tu svetlost od Božanske istine kroz dobro koje jeu istinama; jer ako istine nisu od dobra, to jest, ako u njima nema dobra, one nemogu da primaju svetlost od Božanskog. One ga primaju preko dobra, jer dobro jekao vatra ili plamen, a istine su kao zrake svetlosti iz ovih. U drugom životu istinesijaju i bez dobra, ali sijaju zimskm svetlošću koja u svetlosti neba postaje mrklimrak. Iz ovoga se vidi da se ovde tamom označava stanje Prirodnog kada suspoljašnja-znanja izagnana od onih koja su beskorisna. Ova se tama(zatamnjenost) može prosvetliti na opšti način (br.5208,5218), ali zatamnjenostkoja potiče od obmana, ne može se nikako prosvetliti; jer obmane su mrakovi kojizatvaraju ulaz nebeskoj svetlosti, i tako uzrokuju mrak koji se ne može prosvetlitisve dok se obmane ne uklone.

5220. Stih 8. I kad bi u jutru on se zabrinu u duhu, i poslav sazva sve gatareEgipatske i mudrace i pripovijedi im šta je snio; ali niko ne može kazati Faraonu štaznači. I kad bi u jutru, označava ovo novo stanje; on se zabrinu u duhu, označavanered; i poslav sazva sve gatare Egipatske i mudrace, označava tražiti savet odunutrašnjih i od spoljašnjih znanja; I Faraon im pripovijedi šta je snio, označava ostvrima koje će se desiti; ali niko ne može kazati Faraonu šta znači, označava da senije znalo šta će se desiti.5221. I kad bi u jutru. Ovo označava u ovom novom stanju, što se vidiiz značenja ikad bi, ili bi, što podrazmeva novo (br. 4979, 4987); i iz značenja jutra, što jestanje prosvetljenosti (br. 3458,3723). To je to novo stanje koje je ovde označeno(br, 5218). O tome stanju i njegovoj prirodi ovde se govori, pokazujući da je bionered (poremećaj) u tome zbog mraka u odnosu na ono što se dešava. Ali upogledu prirode ovoga stanja, malo ko može da zna o ovome bilo šta osim ako jeduhovnoj sferi i u isto vreme obraća pažnju šta se dešava u samome njemu. Inačene može da zna ni ša je to biti prosvetljen na opšti način, a šta pojedinačnoprosvetljen, niti šta je samao prosvetljenje, a još manje da dolazi do nereda upočetku u opštem stanju prosvetljenosti, i da nema smirenja dok se ne povrateistine od dobra u svoj red. Kako ova svar stoji, to anđeli jasno vide, a tako isto idobri duhovi, jer su oni u duhovnoj sferi. Biti mudar u ovakvim predmetima, irazmišljati o tome, njima je pravo uživanje; ali čoveku koji je u prirodnoj sferi, a jošviše ako je u čulnoj sferi, a još više ako je u gruboj čulnoj sferei od telesnih izemaljskih stvari, ovi su predmeti dosadni.5222. On se zabrinu u duhu. Ovo označava nered (poremećaj), što se vidi izznačenja biti zabrinut u duhu, naime, biti u neredu. Ovde duh kao i na drugimmestima ponekad u Reči, znači unutrašnje osečanje i misao koji su isto takočovekov duh. Drevni su ovo (stanje) nazivali duhom; ali oni su pod duhom mislilina unutrašnjeg čoveka koji živi posle smrti tela; dok se danas pod duhom misli,kada se reč koristi u ovome smislu, na misao, i to bez ikakvog subjekta osim tela ukome je (ta misao). To je zato što se više ne veruje da je unutrašnji čovek samčovek ; veruje se da je unutrašnji čovek, koji se naziva dušom ili duhom, samomisao subjekta kome je prlagođena; i da stoga, pošto je misao bez tela koje jusadrži, da će se rasuti posle smrti tela kao nešto slično eterskom plamenu. To je

ono što se u današnje veme naziva duhom, kao u izrazima zabrinut u duhu, tužanu duhu, i rasadostan u duhu, dok u stvari unutranji čovjej je taj koji je duh i koji sezabrne, koji je tužan, kome je nešto drago, koji je radostan, pa iako nevdljivtelesnom vidu, on je u savršenom telesnom obliku, u kjemu živi misao.5223. I poslav sazva sve gatare u Egiptu i mudrace. Ovo označava iskati savet odspoljašnjih-znanja (scientifica, znanja-reči), i spoljnih i unutarnjih sppljašnjihznanja,što se vidi iz značenja gatara, naime, u dobrom smislu, spoljašnjih -znanjakoja su unutarnja; i iz značenja mudraca, naime, spoljašnjih- znanja koja suunutarnja. (prim. prev.Latinski izraz scientifica, koji označava najniža doslovnaznačenja u Reči, prevodi se sa spoljašnja-znanja ali i sa reči-znanja. Međutim, i tanajniža znanja imaju svoju unutarnju stranu koja se odnosi na dobro i spoljnu kojase odnosi na istinu. Kada treba da se označi spoljna strana spoljašnjih-znanja,dolazi do dupliranja prideva i do pometnje. Žao mi je, ali ne znam kako da ovorešim na za čitaoca razumljiviji način). Razlog da gatari (magovi) i mudraciEgipatski označavaju znanje, je to što je Egipat bio jedno od carstava gde jepostojala reprezentativna Drevna Crkva (br. 1238, 2385). Ali u Egiptu obraćala sepažnja najviše spoljašnjim-znanjima te crkve, koja su se odnosila nakorespondencije, predstave, i značenja; i pomoću ovih (znanja) oni su otkrivali(objašnjavali) stvari napisane u knjigama te crkve, kao i one koje su bile povezanes njihovim bogosluženjem (br. 4749, 4964, 4966). Otuda je došlo to da Egipat iFaraon, njegov car, označavaju spoljašnja-znanja u opšte (br. 1164, 1165, 1462).Glavni među ovima, koji su bili vešti i koji su učili druge ovim znanjima, zvali su segatari i mudraci; oni, koji su bili vešti mističnim spoljašnjim-znanjima, nazivali suse gatarima, a oni vešti u onim koja nisu bila mistična, zvali su se mudracima;stoga su se oni koji su učili druge unutarnjim spoljašnjim-značenjima zvali gatari ,dok su se oni koji su učili druge spoljnim, zvali mudracima. To je razlog da se takvaznanja u Reči označavaju gatarima i mudracima. Ali kad su počeli dazloupotrebljavaju unutarnja spoljašnja-znanja (znanja-reči) te crkve, i da ih okrećuu magiju, tada su Egipat i gatari Egipatski i mudraci počeli da označavajuspoljašnje-znanje koje se izokreće. 2. Gatari toga vremena razumevali du stvariduhovnoga sveta, koje bi naučili preko korespondencija i predstava crkve; pa sustoga mnogi od njih bili u vezi sa duhovima, i naučili su veštine obmanjivanja

preko kojih su izvodili magijska čuda. Ali oni koji se nazivali mudracima, ti nisumarili za tave veštine, nego su rešavali teška pitanja i učili uzroke prirodnih stvari.U ovakvim stvarima kao što su ove sastojala se mudrost toga vremena, a veštinau tome se nazivala mudrost, kao što se vidi iz onoga što se kaže za Salamuna uprvoj knjizi o Carevima: A mudrost Salamunova bješe veća od mudrosti svijehistočnijeh naroda i od sve mudrosti Egipatske. Mudriji bješe od svakog čovjeka i odEtana Ezrahita i od Hemana i od Halkola i od Dorde, sinova Maholovijeh; i razglasise ime njegovo po svijem narodima unaokolo. I izgovri tri tisuće priča, i bijašepjesama njegovijeh tisuća i pet. Govorio je o drveću, od cedra na Libanu do isopakoji niče iz zida; govorio je i o stoci i o pticama i o bubinama i o ribama. I dolažahuiz svijeh naroda da čuju mudrost Salamunovu, od svijeh careva na zemlji, kojičuše za mudrost njegovu (IV.30-34). Vidi i ono što se iznosi o carici od Sabe(Sapskoj) u istoj knjizi: A carica Sapska ču glas o Salamunu i o imenu Jehovinu, idođe da ga iskuša zagonetkama. I dođe u Jerusalim sa silnom pratnjom ikamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragoga kamenja, i došavšiSalamunu govoraše o svemu što joj bijaše u srcu. A Salamun joj odgovori na sveriječi njezine; ne bješe od cara ništa skriveno što joj ne bi odgovorio (X. 1-3). 3. Ovopokazuje šta se nazivalo mudrošću u to vreme, i ko su bili oni koji su se nazivalimudrima; ne samo u Egiptu, nego i drugde, kao u Siriji, Arabiji, i u Vavilonu; ali uunutrašnjem smislu mudrost Egipta označava ništa drugo nego znanje o prirodnimstvarima; a gatarsko znanje (magijsko) je označavalo duhovne stvari; stogamudraci označavaju unutarnja spoljašnja-znanja, a Egipat znanje u opšte(br.1164,4749,4964). Egiptom i njegovim mudracima samo se to označava kodIsaije: Doista, knezovi su Soanski bezumni, i savjet mudrijeh savjetnikaFaraonovijeh lud je. Kako možete govoriti Faraonu: ja sam sin mudrijeh, sinstarijeh careva? Gdje su? Gdje su mudraci tvoji? Neka ti kažu ako znadu šta jenaumio za Egipat Jehova nad vojskama (XIX. 11,12). 4. Da su se gatarima ilimagovima (vračima) nazivali oni koji su imali znanje o duhovnim stvarima kao iotkrovenja iz njih, vidi se po Magovima koji su došli s istoka u Jerusalim, pitajućigde će se roditi car Jevreja, rekavši da su Njegovu zvezdu videli na istoku, i da sudošli da Mu se poklone (Mateja II.1,2). Isto se vidi i iz Danila, koji je bio nazvanpoglavarem vračarima (Danilo IV.9). Ima čovjek u tvom carstvu u kome je duhsvetijeh bogova, i u vrijeme oca tvojega nađe se u njega vidjelo i razum i mudrost,

kakova je u bogova, i car Nabuhodonosor otac tvoj, care, postavi ga glavaremvračarima, zvijezdarima, Haldejima i gatarima (DaniIo V.11). Opet: I govori car snjima. I ne nađe se među svjema njima ni jedan kao Danilo, Ananija, Mizael iAzarija; i stajahu pred carem. I u svemu čemu treba mudrost i razum, za što ih carzapita, nađe da su deset puta bolji od svijeh vrača u zvijezdara što ih bješe ucarstvu njegovu (Danilo I. 19, 20). 5. Poznato je da se u obrnutom smislugatarima (magovima, vračarima), kakvi se pominju u Izlasku VII. 11,12; VIII.7,18,19; IX. 11, označavaju oni koji izokreću duhovne stvari i koji se na taj načinbave se magijskim veštinama. Jer magija je samo izokrenutost i obrnuta primenastvari koje se odnose na red u duhovnom svetu; od toga potiče magija. Ali setakva magija danas naziva prirodnom, jer se ne priznaje ništa što je iznad prirode;a ono što je duhovno, to se poriče, osim kada se pod tim razume unutrašnjePrirodno. li u e gatari ili magovi, ili mudraci; oni koji su bili vešti u mističnimspoljašnjim-znanjima, oni su nazivali gatarima, i mudrcima; isto tako, oni koji sunaučavali unutarnje stvari, njih su nazivali gatarima, a one koji su naučavalispoljne stvari, nazivali su mudrim ljudima. Iz toga razloga se oni koji su znali i učilidruge ovakvim znanjima, u Reči su označeni gatarima i mudracima. Ali kad supočeli da zloupotrebljavaju unutarnja znanja-reči crkve, i kada su ih pretvarali umagiju, tada su gatari i mudraci Egipta počeli da predstavljaju spoljašnja-znanjakoja su izokrenuta. 2. Gatari su u to vreme razumevali stvari duhovnoga sveta,koje su naučili iz korespondencija i predstava crkve; a preko toga su mnogi od njihbili povezani s duhovima , i naučili veštine varanja, uz koja su naučili da izvodemagijska čuda. Međutim, oni koji su bili nazvani mudracima, oni se nisu starali zaovakve stvari, nego su rešavali teške probleme i naučavali o uzrocima prirodnihstvari. U takvim stvarima se uglavnim sastojala njihva mudrost; a ta se veštinanazivala mudrost, što se vidi iz onoga što se kaže o Salamunu u prvoj knjizi oCarevima: Jer mudrost Salamunova bijaše veća od mudrosti svijeh istočnijehnaroda, i od sve mudrosti Egipatske. Mudriji bijaše od svakoga čovjeka, i od EtanaErzahita i od Hemana od Halkola i od Dorde, sinova Malohovijeh. i razglasi se imenjegovo po svijem narodima naokolo. I izgovori tri tisuće priča, a bijaše pjesamanjegovijeh tisuća i pet. Govorio je o drveću, od cedra na Libanu do isopa koji ničeiz zida; govorio je i o stoci i o pticama i o bubinama i o ribama. I dolažahu iz svijehnaroda da čuju mudrost Salamunovu, od svijeh careva na zemlji, koji čuše za

mudrost njegovu (IV.30-34). Vidi i ono što se kaže o carici od Sabe u istoj knjizi: Alicarica Sapska ču glas o Salamunu, i dođe da ga iskuša zagonetkama. A Salamun jojodgovori na sve riječi njezine (X.1,3). 3. Ovo pokazuje šta se u to vreme nazivalomudrošću, i ko su bili mudraci; i ne samo u Egiptu, nego i na drugim mestima, kaou Siriji, Arabiji, i Vavilonu; ali u unutrašnjem smislu mudrost Egipatska označavasamo poznavanja prirodnih stvari , a gatari (magovi), poznavanja duhovnih stvari;stoga mudraci označavaju spoljne reči-znanja, a gatari, unutarnje reči-znanja, aEgipat, znanje u opšte (br. 1164,1165,1186,1482,4749,4964,4966). Egiptom injegovim mudracima upravo se to označava kod Isaije: Doista, knezovi su Soanskibezumni, i savjet mudrijeh savjetnika Faraonovijeh lud je. Kako možeš govoritiFaraonu: ja sam sin mudrijeh, ja sam sin starijeh careva? Gdje su? gdje su mudracitvoji? Neka ti kažu ako znadu šta je naumio za Egipat Jehova nad vojskama(XIX.11,12). 4. Da su oni nazivani vračarima (gatarima) ili vračima, koji su imaliznanja o duhovnim stvarima, kao i koji su iz toga imali otkrovenja, jasno je poMagovima (zvezdarima, vračima) koji su došli od istoka u Jerusalim, pitajući gde jerođen car Jevreja, govoreći da su videli na istoku njegovi zvezdu, i da su došli daMu se poklone (Mateja II.1,2), a što je očito i iz Danila, koji je bio nazvanpoglavarem vračarima (Danilo IV.9); i opet: Carica reče caru: Ima čovjek u tvomecarstvu, u kome je duh svetijeh bogova; i u vrijeme oca tvojega nađe se u njegavidjelo i razum i mudrost, kakva je u bogova, i car Nabukodnezar otac tvoj, care,postavi ga glavarem vračarima, zvijezdarima, Haldejima, i gatarima (Danilo V.11).Opet: I govori car s njima , i ne nađe se među njima ni jedan kao Danijel, Ananija,Mizrael, i Azarija; i stajahu pred carem. I u svemu čemu treba mudrost, za što ihcar zapita, nađe da su deset puta bolji od svijeh vrača i zvjezdara što bijahu usvemu carstvu njegovu.I osta Daniel do prve godine cara Cika (Kira) (I.19,20). 5.Poznato je da u obrnutom smislu gatari (vračari), kao oni koji se pominju u IzlaskuVII.11,12; VIII.7,18,19; IX.11, da su to oni koji izokreću duhovne stvari i bave semagijskim veštinama. Jer magija nije ništa drugo nego izokrenutost, i izokenutaprimena stvari koje se odnose na duhovni svet; iz toga je došla magija. Ali takva semagija danas naziva prirodnom, jer se sada ne priznaje ništa što je iznad prirode; aporiče se i ono što je duhovno, ako se ne naziva unutarnjim Prirodnim.

5224. I pripovijedi im Faraon šta je snio. Ovo označava da se radi o stvarima kojedolaze, što se vidi iz značenja sna, naime, predviđanja događaja(br.5091.5092,5104), a to znači da se govori o onom što dolazi. Predmet o komese govori jasan je iz konteksta. Ovaj stih govori o novom stanju Prirodnog, kada jeu tami jer su istine izagnane iz njega, pa je sada je došlo do uznemirenja u njemuž,kada se dogovara (savetuje) sa rečima-znanjima (spoljašnjim-znanjima) o tome štoće se desiti; jer kada je tama, misao se odjednom javlja:Šta će se desiti? 2. Poštose ovo obično dešava dok se čovek preporađa u svakom ovakvom stanju, to seovo stanje opisuje u unutrašnjem smislu; ali danas su ovakva stanja nepoznata,kako zato što se malo ko preporađa, tako i za to što oni koji se preporađaju, oni nemisle o ovakvim stvarima. Danas se čovek ne stara o onome šta se u njemudešava, jer spoljašnje stvari odvlače njegovu pažnju, to jest, unutrašnje stvarinemaju značaja za onoga ko je zaokupljen spoljašnjim stvarma, koje su njegoviciljevi u životu. O ovoj tami oni bi rekli, Šta se to tiče mene, jer se kroz to ne stičeni nivac ni neka pločast? Zašto da razmišljam o stanju duše,ili o stanju unutrašnjegčoveka, da li je u tami kad su izgnane istine, ili u svetlosti kada se istine povrate?Kakva je meni korist iz toga? Da li postoji unutrašnji čovek, ja u to sumnjam, a takoisto da li stanje stanje duše nezavisno od tela, to jest, da li postoji duša koja živiposle smrti. Ko se vratio iz mrtvih da nam to kaže? Tako član crkve govori u sebiovih dana, a tako misli i kada čuje ili čita bilo šta o stanju unutrašnjeg čoveka. Ovoobjašnjava zašto su stvari koje se dešavaju unutar čoveka danas sakrivene ipotpuno nepoznate. 3. Ovakva tama u razumu nikada nije postojala kod drevnih.Njihova se mudrost sastojala u tome da se staraju za unutarnje stvari, i da takousavršavaju svoj razum i volju, i da se preko toga staraju i za dobrobit svoje duše.Da je pažnja drevnih bila usmerena prema ovim stvarima, jasno je iz spisa koja idanas postoje, kao i po tome što je svak želeo da čuje Salamona:-Stoga dolažahu ljudi odasvuda da čuju Salamuna, od svih carstava na zemlji, dačuju njegovu mudrost (1 knjiga o Carevima IV.34). Ko bi se danas smatraobleženim iz ovakvog razloga?5225. Ali niko ne može kazati Faraonu šta znači. Ovo označava da se nije znalo štaće se dogoditi, vidi se iz značenja kazati (tumačiti), naime, znati šta će se dogoditi(br. 5141). Otuda niko ne može kazati (protumačiti) označava nedostatak znanja;

jer u unutrašnjem smislu, niko je nešto negativno o nečemu, a to znači da toganema; jer se ideja osobe preokreće u unutrašnjem smislu u ideju stvari – kao naprimere ideja o jednom čoveku, mužu, ženi, supruzi, sinu ili kćerki, dečaku ilidevojčici, pretvara se u ideju o istini i dobru; kao gore (br. 5223), ideja o gataru imudracu pretvara se u ideju reči-znanja spoljnih i unutarnjih. Razlog je ovome tošto u duhovnm svetu, ili u nebu, nije osoba i nisu osobe nego stvari predmeti okojima se razmišlja, jer osobe ograničavaju ideju, i usmeravaju je prema nečemukonačnom; dok stvari ne ograničavaju i ne usmertavaju, negoje produžuju ubeskonačno, a to znači prema Gospodu. Iz toga razloga nijedna osoba koja seimenuje u Reči, ne opaža se u nebu, a umesto nje opaža se stvar koja predstavljatu osobu; isto tako, ne opaža se narod ili nacija, nego samo njen karakter; stoga sene zna ko su bili Avram, Isak, Jakov, Izrailjski narod, i Jevrejska nacija, nego seopaža ono što Avram, Isak, Jakov, Izrailjski narod i Jevrejska nacija označavaju; atako i u svim drugim slučajevima. Na taj način anđeoski govor je bez granica, isveopšti.5226. Stihovi 9-13. Tada progovori starješina nad peharnicima Faraonu i reče:danas se opomenuh grijeha svojega. Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci utamnicu u kući zapovjednika stražarskoga mene i starješinu nad hljebarimap,usnismo u jednu noć ja i on, svaki za sebe po značenju sna svojega usnismo. Aondje bjaše s nama momče Jevrejče, sluga zapovjednika stražarskoga, i mi mupripovijedismo sne, a on nam kaza šta čiji san znači. I zbi se kako nam kaza: menepovrati Faraon u službu, a onoga objesi. Tada progovori starješina nadpeharnicima Faraonu, označava misao koja dolazi od Čulnog koje je potčinjenointelektualnim delu; i reče, označava opažanje iz toga; danas se opomenuh grijehasvojega, označava da je to bilo o razdvajanju; kada se Faraon rasrdi na sluge svoje,označava kada se Prirodno okrenulo na drugu stranu; i baci u tamnicu u kućuzapovjednika stražarskoga, označava odbacivanje od strane onoga što je odprvorazredne važnosti za tumačenje; mene i starješinu nad hljebarima, označavaoba čulna dela; usnismo u jednu noć, označava da se predviđalo ali vrlo tamno(zatamnjeno); ja i on, označava oba čulna dela; svaki po značenju sna svojega,označava šta će biti ishod (rezultat) oboma; i ondje bješe momče Jevrejče,označava da je radi iskušenja onaj koji je bio bezazlen, bio tamo bačen (poslat);

sluga zapovjednika stražarskoga, označava da u tome može da bude istina koja ćeposlužiti za tumačenje; i pripovijedismo mu , označava da je postojalo opažanje otome; a on nam kaza šta čiji san znači, označava šta je bilo u toj stvari koja sevidela zatamnjena; i zbi se kako nam kaza, označava od istine; mene povratiFaraon u službu, označava da je Čulno intelektualng dela bilo primljeno; a onogaobjesi, označava da je Čulno voljnog dela bilo odbačeno.5227. Tada progovori starješina nad peharnicima Faraonu. Ovo označava misaood Čulnoga koje je potčinjeno inteletualnom delu, što se vidi iz značenja govoriti,naime, misliti (br. 2271,2287,2619), i iz reprezentacije zapovjednika nadpeharnicima, naime, Čulnoga koje je potčinjeno intelktualnom delu (br5077,5082). Šta je misao od Čulnog, može se videti gore (br. 5141).5228. I reče. Ovo označava opažanje otuda, što se vidi iz značenja reći, naim,opažati (br. 1791,1815,1819,1822,1898,1919,2080,2619,2862,3395,3509). Šta jeopažanje otuda, ili opažanje od misli, ne može se potpuno objasniti, jer je danassasvim nepoznato šta je duhovno opažanje; a ono što je nepoznato, ne može sepotpni objasniti ma kako da se opiše; jer opažanje je ništa drugo nego govor ilimisao anđela koji su sa čovekom. Kada se ovaj govor ili misao ulije, on postaneopažanje da je nešto tako, ili da nije tako; ali ovo se dešava samo kod onih koji suu dobru ljubavi i ljubavi ka bližnjemu, jer se ona uliva preko dobra. U ovakvimosobama opažanje stvara misli, jer za njih koje je predstavljeno Faraonom; jeropažanje je opšte načelo misli. Ali njima se ne daje opažanje misli, nego samo tona izgled. Ali više se ne može reći o ovoj misteriji jer, kao što je rečeno, danas sene zna šta je opažanje.5229. Opomenuh se grijeha svojega. Ovo je o razdvajanju, što se vidi iz značenjagrijeha, naime, onoga to je u izokrenutom redu (vidi br. 5076); i iz značenjaopomenuti se, naime, povezanost (br. 5169). Stoga opomenuti se grijeha označavabiti povezan s onim što je u izokrenutom redu, a stoga je to biti odvojen odPrirodnog koje je predstavljeno Faraonom; jer što god je povezano s onim što je uizvrnutom redu, to je razdvjeno od onoga što je u redu. Opomenuti se značipovezanost, jer opominjanje (sećanje) na nekoga u duhohovnom svetu povezuje;jer čim se jedan duh seti drugoga, taj se pokaže kao prisutan, i to tako da mogu da

azgovaraju. To je razlog da anđeli i duhovi mogu da se sretnu sa svakom osobomkoju su znali ili o kojoj su čuli, mogu da ih vide kao prisutne, i da govore s njima,kada Gospod dopusti da ih se neko opomene (seti) (br.1114) (prim. prev. To značida se ne pojavljuju sve osobe ili duhovi na koje jedan duh pomisli, nego samo kadato dolazi od Gospoda, a to znači kada ima opravdan il duhovan razlog da s tomosobom ili duhom razgovara).5230. Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje. Ovo označava kada se Prirodnookrenulo na drugu stranu, što se vidi iz onoga što je objašnjeno gore (br.5080,5081), gde se nalaze slične reči.5231. I baci u tamnicu u kuću zapovjednika stražarskoga. Ovo označavaodbačenost od strane onoga što je od najveće važnosti za tumačenja, što se vidi izona šo je objašnjeno gore (br. 5083,5084), gde se nalaze slične reči.5232. Mene i starješinu nad hljebarima. Ovo označava oba čulna dela, što se vidi izreprezentacije starješine nad hljebaima, naime, Čulnog koje je podložno voljnomdelu u opšte (br. 5078.5082); stoga se sa mene i starješinu nad hljebarimaoznačavaju oba čulna dela. Kažemo oba čulna dela, jer postoje dve sposobnostikoje čine čovekov život, volja i razum, na koje se svaka i sve stvari odnose. Postojedve sposobnosti u čoveku koje čine njegov život stoga što postoje i dve stvari unebu - dobro i istina – dobro koje se odnosi na volju, i istina koja se odnosi narazum. Iz ovoga je jasno da postoje dve stvari koje čine čoveka duhovnim, pastoga i blaženim u drugom životu, naime, ljubav ka bližnjemu i vera; jer ljubav kabližnjemu je dobro, a vera je istina; a ljubav ka bližnjemu se odnosi na volju, a verana razum. 2. Na ove dve – dobro i istinu – svaka i sve stvari u prirodi se odnose,pa stoga na taj način nastaju i postoje. Da se odnose na ove dve stvari, jasno je potoplini i svetlosti, gde se toplina odnosi na dobro, a svetlost na istinu, pa je stogaduhovna toplina dobro ljubavi, a duhovna svetlost je istina vere. Pošto se svaka isve stvari u celokupnoj prirodi odnose na ove dve, dobro i istinu, svako može daprosudi šta postaje čovekov život od vere bez ljubavi ka bližnjemu, ili što je istastvar, od samog razumevanja istine a bez volje da se čini dobro. Zar to nije kaostanje u zimi, kada je svetlosat blistava, ali je sve zamrlo, jer nema topline? Takvoje stanje čoveka koji je u veri samoj, a ne i u dobru ljubavi. On je u hladnoći i u

tami; u hladnoći jer se protivi dobru, a u tami zato što se protivi istini; jer onaj koje protivan dobru, taj je protivan i istini, iako u sebi misli da nije tako; jer jednastvar privlači drugu. I takvo postaje i njegovo stanje posle smrti.5233. Usnismo u jednu noć . Ovo označava nešto što se videlo kao u tami, što sevidi iz značenja sna, što je predvideti (br. 3698,5091); i iz značenja noći, što jestanje senke ili tame (br. 1712).5234. Ja i on. Ovo označava oba čulna dela, što se vidi iz reprezentacije peharnika,koji je ovde ja, a što je čulni deo, i iz reprezentacije hlebarnika, koji je ovde on, ašto je drugi čulni deo (br. 5232).5235. Svaki za sebe po tumačenju (značenju) sna svojega. Ovo označava šta bi bioishod ovome, što se vidi iz značeja tumačenja, naime, šta je u njemu sadržano, išta će se dogoditi (br. 5093,5105,5107),5141), stoga šta će biti ono što jepretskazano, a što je označeno snom (br. 5233).5236. A ondje bješe s nama momče Jevrejče. Ovo označava da je radi iskušavanjanedužan (nevin) bio tamo poslan (bačen), što se vidi iz značenja momčeta, naime,onoga koji je nedužan (vidi niže); i iz značenja Jevrejče, to jest, onoga ko pripadacrkvi (br. 5136), stoga ono što pripada crkvi. To što je tamo bio poslan radiiskušavanja, označeno je time što je bio bačen u tamnicu, jer tamnica u koju je biobačen, označava iskušenje (br. 5036,5037,5039,5044,5045); o ovome stanju biloje govora u poglavljima XXIX. i XL. 2. Razlog da momče (dečak) označavabezazlenost je to što u unutrašnjem smislu malo dete označava nevinost; jer uReči čitamo odojčad, mala deca, dečaci (momci); njima su označena tri stepenanevinosti, prvi stepen odojčetom, drugi stepen malim detetom, a treći stependečakom (momčetom). Ali pošto dečak počinje da gubi svoju nevinost, onoznačava stepen nevinosti koji se naziva bezazlenost. Pošto ova tri označavaju tristepena nevinosti, tri stepena ljubavi i ljubavi ka bližnjem su takođe označenaistima, to nebeska i duhovna ljubav, to jest, ljubav ka Gospodu i ljubav kabližnjemu, ne mogu da postoje osim u nevnosti. Ali neka se zna da je nevinostodojčadi, male dece, i dečaka samo spoljašnja; i da unutrašnja nevinost nijemoguća sve dok se čovek ne preporodi, to jest, sve dok ne postane kao odojče,malo dete, i dečak. Ova su stanja u Reči označena sa ovih tri. Jer u Reči sve treba

da se razume na duhovan način; stoga se misli samo na duhovno rođenje, koje senaziva preporodom ili regeneracijom. 3. Da je osobina nevinosti nazvanabezazlenost označena dečakom (ili detetom), vidi se kod Luke: Isus reče, ko god neprimi carstva kao djete, neće u njega ući (XVIII.17). Primiti carstvo Božije kao dijeteje primiti ljubav ka bližnjemu i veru od nevinosti. Kod Marka: I uzevši dijete metnuga među njih i zagrlivši ga reče im: Ko jedno ovako dijete primi u Moje ime, Meneprima; a ko Mene primi ne prima Mene nego Onoga koji Me posla. (IX. 36,37;Luka IX.47,48). Dijete ovde predstavlja nevinost; ovaj koju ga primi, primaGospoda, jer On je izvor nevinosti. Svako može da vidi da primiti dijete uGospodovo ime nije doslovno primiti dijete, nego da je to nešto nebesko timepredstavljeno. 4. Kod Mateje: A kad vidješe galvari sveštenički i književnici čudesašto učini, i djecu gdje viču u crkvi i govore: Hozana sinu Davidovu, rasrdiše se. Irekoše Isusu: čuješ li šta ovi govore? A Isus im reče: zar nijeste nikad čitali: iz ustamale djece i koja sisaju načinio si sebi hvalu? (XX. 15,16; Psalam VIII.2). Decomkoja viču Hozana sinu Davidovu predstalja se to da samo nevinost priznaje i primaGospoda, to jest, oni u kojima je nevinost. Iz usta male djece i koja sisaju načinio siSebi hvalu, označava se da hvala može da se oda Gospodu samo preko nevinosti;jer se samo preko nje ostvaruje veza i sav influks, pa stoga i pristup. To je razlogda je Gospod rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao kao djeca, nećete ući ucarstvo nebesko (XVIII.3). 5. I u sledećim odlomcima dečak (ili dete) označavanevinost. Kod Zaharije: Ulice grada biće pune dječaka i djevojaka koji se na njimaigraju (VIII.5).Govoreći o Novm Jerusalimu, ili o Gospodovm cartsvu. Kod Davida: Momci idjevojke, starci i djeca, neka hvale ime Jehovino (Psalam CXLVIII.12). Opet: Jehovaizbavlja iz groba život tvoj,vjenčava te dobrotom i milošću. Jehova tvori pravdu isud svijema kojima se krivo čini (Psalam CIII.4,5). Kod Joila: I za moj narod bacašeždrijeb,i davaše dijete za kurvu, i prodavaše djevojku za vino, te piše (III.3). KodJeremije: I tobom satrh konja i jahača njegova; i tobom satrh kola i koji sjede nanjima. I tobom satrh čovjeka i ženu, satrh tobom čovjeka i dijete, i satrh tobommomka i djevojku (LI.22). Kod Isaije: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade,kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vječni,knez mirni (IX.6).

5237. Sluga zapovjednika stražarskoga. Ovo označava gde je bila istina koja možeda posluži kao najvažnija za tumačenja, što se vidi iz sluge, čime se opisuje istina(br. 2567,3409); i iz značenja zapovjednika stražarskoga, naime, stvari koje su odglavne važnosti za tumačenje (br. 4790, 4966.5084); a pošto stina služi zatumačenje Reči, takva se istina označa zapovjednikom stražarskim.5238. I mi mu pripovijedismo. Da ovo ončava da je bilo opažanje o tome, vidsi se izznačenja pripovijediti, što je opažati (vidi br. 3209).5239. A on nam kaza šta čiji san znači. Ovo označava šta se u ovim stvarima videlozatamnjeno, štose vidi iz značenja kazati (tumačiti), naime, šta je bilo u njima br.5093,5105,5107); i iz značenja snova, naime, stvari koje se vide zatamnjene (br.5233).5240. Svakome protumači po snu njegovome. Označava od istine; i dogodi se kakokaza, označava da je događaj bio takav, što se može videti po tome što ove rečioznačavaju događaj, a koji je bio onakav kako ga je on pretskazao.5241. Mene vrati u službu svoju. Ovo označava da je Čulno intelektualnog dela biloprimljeno, kao što se vidi iz značenja peharnika, koji je ovde označen sa mene,naime, Čulno intelektualnog dela (vidi gore); i iz značenja vratiti u službu, naime,dovesti u red i potčiniti (br. 5125,5165), a to znači primiti.5242. A njega objesi. Ovo označava da je Čulno voljnoga dela bilo odbačeno, kaošto se vidi iz značenja hlebarnika koji je ovde označen sa njega, naime, Čulnovoljnog dela (vidi gore); i iz značenja objesiti, naime, odbaciti (br. 5156,5167).Nema potrebe da se ovo dalje objašnjava, jer je ranije bilo objašnjeno, a ovde seponavlja radi nizova.5243. Stih 14. Tada Faraon posla po Josipa i brže ga izvedoše iz tamnice, a on seobrija i preobuče, te izađe pred Faraona. Faraon posla, označava naklonost novogPrirodnog; po Josipa, označava primiti Nebesko od Duhovnog; i brže ga izvedoše iztamnice (jame), označava brzo odbacivanje takvih stvari kao što su one iz iskušejaa koje su bile smetnja pa je kroz to došlo do promene; i obrija se, označavaodbacivbanje i promenu u pogledu spoljašnjeg Prirodnog; i preobuče se,

označava ono što se odnosi na unutrašnje Prirodno; i izađe pred Faraona,označava komunikaciju kroz to sa novim Prirodnim.5244. Tada Faraon posla . Ovo označava naklonost novog Prirodnog, što se vidi izrepretentacije Faraona, naime, novog Prirodnog čoveka (br. 5079,5080).Naklonost da se primi Nebesko od Duhovnog označena je njegvim slanjem ipozivanjem Josipa. Sama naklonost je jasna iz onoga što se dalje kaže – da ga jepostavio nad svojom kućom i nad celom zemljom Egipatskom, i što je rekao da ćega ceo narod ljubiti u usta (stihovi 40-43). U pogledu ove stvari, kada se stanjezavrši, to jest, kad su sve stvari u Prirodnm pripremljene da se primi influks odunutrašnjeg ili višeg stepena, i za usvajanje onoga što se uliva, tada je Prirodnosklono, to jest, ima osećanje za primanje. Na ovaj način jedno je prilagođenodrugom, kada ga Gospod učini novim.5245. I pozva Josipa. Ovo označava primiti Nebesko od Duhovnog, što se vidi izreprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog (br. 4286, 4585, 4592, 4594,4963). Da je primanje značeno pozivom, može se videti gore (br. 5244).5246. I brže ga izvedoše iz tamnice (jame). Ovo označava žurno odbackvanjetakvih stvari koje su kao iskušenje bile smetnja; a time se označava i promena, štose vidi iz značenja jame, naime, stanja pustošenja i iskušenja (br. 4728, 4744,5038); i iz značenja brže izvesti iz, naime, žurno odbacivanje stvari koje su iz togaishodile, to jest, iz iskušenja. Pošto jama (tamnica) označava stanje iskušenja, tobrzo izvođenje iz, označava brzo odbacivanje stvari koje su bile rezultat onogastanja, pa stoga i njihovo odbacivanje, kao što je jasno iz onoga što sledi; jer jeodbacio ono što je pripadalo jami, kad se obrijao i preobukao. 2. Stanje iskušenjau vezi sa sledećim stanjem je slično uslovima u jami ili tamnici – prljavo je inečisto; jer kada je čovek iskušavan, nečisti su duhovi blizu njega, okružuju ga, ipotstiču zla i obmane u njemu, te ga drže u njima i uveličavaju ih, sve do očajanja.Otuda to da je tada čovek u prljavštini i nečistoti. Osim toga, kada se ovo stanjepokaže pogledu u drugom životu (jer se sva duhovna stanja mogu predstaviti), toizgleda kao gusta magla koja izbija iz nečistih mesta, kada se opaža i smrad. Takvaje sfera koja okružava onoga ko je u iskušenju, i u pustošenju, to jest, onoga ko jeu jami u nižoj zemlji (br. 4728). 3. Ali kada prestane iskušenje, magla se razgoni, i

vazduh se čisti. Razlog je tome to što se preko iskušenja zla i obmane otkriju ionda uklone; kada se otkriju, tada se pojavi magla, ali kada se uklone, vazduh sečisti. Promena ovoga stanja označena je Josipovim brijanjem i preoblačenjem. 4.Osim toga, stanje iskušenja se može uporediti sa čovekom među razbojnicimm;kada od njih pobegne, kosa mu je raščupana, lice kao podivljalo, a odećapocepana. Ali ako pobedi u iskušenju, tada pošto se brijao i očešljao, i promenioodeću, on je veseo i miran. Ima paklenih duhova i genija, koji kao razbojniciokružavaju i napadaju čoveka u takvo vreme, i uvode ga u iskušenja. Iz ovoga jesada jasno da je njegovim brzim izlaskom iz tamnice označeno brzo odbacivanjetakvih stvari koje u iskušenju predstavlajuj prepreku u odnosu na promenu.5247. I obrija se. Ovo označava odbacivanje i promenu u pogledu spoljašnjegPrirodnog, što se vidi iz značenja brijati glavu i bradu, naime, odbaciti ono štopripada spoljašnjem Prirodnom; jer kosa koja je bila obrijana, predstavlja ovoPrirodno (br. 3301). Kosa i na glavi i na bradi saobrazna je u Velikom Čovekuspoljašnjem Prirodnom; pa stoga čulni ljudi (to jest, oni koji veruju samo u ono štoje prirodno, i koji su voljni da shvate da ima nešto unutranje samo ako se to možerazumeti preko čula), ti ljudi u drugom životu, kada su u svetlosti neba, izgledajuobrasli kosom, i to toliko, da se od lica vidi samo brada. Ovakva dlakava lica čestosam viđao. Dok oni koji su racionalni, to jest, duhovni ljudi, u kojima je prirodnopotčinjeno na pravi način, pokazuju se sa lepom kosom. Razlog da se duhovi videsa kosom je to što u drugom životu duhovi izgledaju sasvim onako kao ljudi nazemlji. To je razlog da se anđeli, o kojima se govori u Reči, opisuju u pogledunjihove kose. 2. Iz ovoga što je do sada rečeno, vidi se šta je označeno brijanjem,kao kod Jezikilja: A kad izlaze u trijem spoljašnji, u spoljašnji trijem k narodu, nekasvuku sa sebe haljine u kojima služe, i ostave ih u klijetima svetijem, pa nekaobuku druge haljine, da ne osvećuju naroda u haljinama svojim. I glave svoje dane briju, ni kose da ne ostavljaju, nego neka strigu glave svoje (XLIV.19,20).Ovo se kaže o novom hramu i o novom sveštenstvu, to jest, o novoj crkvi; a obućidruge haljne označava svete istine; ne brijanjem glava i brade nego striženjemglava, označava se ne odbacivanje Prirodnog , nego prilagođanjem tako da dođedo slaganja, to jest, do potčinjavanja. Svako ko verje da je Reč sveta, može da vidida ove i ostale stvari koje govore proroci o novoj zemlji, novom gradu, novom

hramu, i novom sveštenstvu, da se neće dogoditi kako se to ovde kaže u slovu;kao to da će sveštenici Levite, sinovi Zadokovi, služiti u njima, da će skidati svojehaljine u kojima služe i oblačiti druge haljine, i da će ostrizati glave; nego da svak isve stvari u ovome označavaju jednu novu crkvu. 3. Niti bi bila propisana pravila upogledu prvosveštenika, Aronovih sinva, i Levita, u sledećim odlomcima iz Mojsija,da ne sadrže svete stvari iznutra: A svećenik najviši između braće svoje, kojem sena glavi izlilo ulje pomazanja i koji je posvećen da se oblači u svete haljne, neka neotkriva glave svoje,i haljna svojih neka ne razdire. (Levitska XX.10). Da se nenačinećelavi čupajući kosu s glave svoje i da ne briju brade sboje i da ne režu potijelu svojemu. I neka budu sveti Bogu svojemu, i neka ne skrvne imena Bogasvojega, jer prinose žrtve ognjene Gospodove, hljeb Boga svojega, za to neka susveti (Levitska XXI.5,6). A učini im ovo da ih očistiš: pokropi ih vodom očišćenja, aoni neka obriju sve tijelo svoje i operu haljine svoje, i očistiće se (Brojevi VIII.7).Šta je ovde sveto ili šta pripada crkvi u ovim stvarima – da veliki sveštenik treba dabrije svoju glavu ili da pocepa svoju haljinu; da sinovi Aronovi ne treba da budućelavi ni da briju krajeve svojih brada i da Leviti, kada se čiste, da treba da obrijutelo britvom? Nego to (da je sveto) da se spoljašnje ili prirodno potčiniunutranjem ili duhovnom, i da se tako i jedno i drugo potčine Božanskom, to jesveto, i to je ono što anđeli opažaju kada čovek čita ove odlomke u Reči. 4. Takoje bilo i sa Nazirejem koji je bio svet Jehovi (posvećen Jehovi): Ako bi ko umro donjega na prečas, te bi oskrnio nairejstvo glave njegove, neka olbrije glavu svoju udan čišćenja svojega, sedmi sdan neka je obrje. A ovo je akon za nazireje: kad senavrše dsani nazirerjstvu njegovu, neka dđe na vrata od šatora od sastanka. Isvećenik neka uzme pleće kuhanoi od ovna i jedan kolač orijesan iz kotarice ijednuj pogaču prijesnu, i neka metnu na ruk nazireju, pošto obrije nazirejstvosvoje (Brojevi VI.9,13,18). šta je bio Nazirej, i kakvu je svetost predstavljao, možese videti gore, (br. 3301).Da postoji svetost u njegvoj kosi, ne može se razumetiosim ako se zna čemu je saobrazna kosa, to jest, kojoj svetosti je saobrazna kosaNazirejeva. Isto tako se ne može razumeti kako je Samsonu snaga dolazila odkose, o kojoj je rekao Dalili: Te joj otvori cijelo srce svoje, i reče joj: britva nikadnije prešla preko glave moje, jer sam Nazirej Božiji od utrobe matere svoje. Tadadođođe knezovi filistejski i donesoše novc u rukama svojim. A ona ga uspava nakrilu svojemu, i dozva čovjeka te mu obrija sedam pramena kose s glave, i ona ga

prva svlada kad ga ostavi snaga njegova. A kad kosa na glavi njegvoj poče rasti kaošto je bila prije nego ga obrijaše, snaga mu se povrati (Sudije XVI.17,19,22). Kobez poznavanja korespondencija može da zna da je Gospod u pogledu BožanskogPrirodnog bio predstavljen Nazirejem, i da je Nazirejsto imalo to značenje, i da jeSamsonova snaga dolazila od ove reprezentacije? 5. Onaj ko ne zna, a posebnoonaj ko ne veruje da u Reči postoji unutrašnji smisao, i da doslovni smisaopredstavlja ono što je u unutrašnjem smislu, taj teško da će priznati da ima bilošta sveto u ovim stvarima; dok u stvari one sadrže ono što je najsvetije. Ako čovekne zna , a posebno ako ne veruje da Reč ima u sebi unutrašnji smisao, on ne možeda razume ni sledeće odlomke, kao ovaj kod Jeremije: Propade vjera i nesta je izusta njihovijeh; ostizi kosu svoju i baci je, i zaridaj iza glasa na visokim mjestima(vii.28,29). Kod Isaije: Tada će Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko rijeke,carem Asirskim, glave i dlake po nogama, i bradu svu (VII.20). Kod Miheja: Načinise ćelava i ostizi se za milom djecom svojom; raširi ćelu svoju kao orao, jer se vodeod tebe u ropstvo (I.16). Niti može da zna šta je sveto u onome što se navodi oIliji, da je bio čovjek dlakav, i da je bio opasan kožnim pojasom (2 o CarevimaII.23,24). 6. Ilija i Elisije predstavljali su Gospoda kao Reč, posebno proročku Reč,kao što se može videti u predgovoru osamnaestom poglavlju Postanka i u br.2762. Dlakavost (kosmatost)i pojas od kože označavali su doslovni smisao, adlakav (kosmat) čovjek ovaj smisao u pogledu istina, dok je pojas od kože okoslabina predstavljao ovaj smisao u pogledu dobara. Ova dva smisla su kaoUnutrašnje i Spoljašnje čovekovo; a pošto nema Inutrašnjeg bez Spoljašnjeg, jer jeSpoljašnje u poslednjim stvarima reda u kojima Unutrašnje opstoji, stoga je bilauvreda Bogu nazvati Eliseja ćelavim, što je značilo da nema Spoljašnje, a to značiReč nije prilagođena čovekovom shvatanju. 7. Iz ovoga se vidi da je svakapojedinost u Reči sveta; samo što se svetost ne pokazuje razumu, osim kada nekozna unutrašnji smisao; no i uprkos svega, influks iz neba unosi je (svetost) uopažanje čoveka koji veruje da je Reč sveta. Ovaj se influks izvodi prekounutrašnjeg smisla u kojemu su anđeli; pa iako taj smisao nije čoveku poznat, onipak utiče na njega (čoveka), zato što se na njega prenosi to osećanje koje postojikod anđela koji su sa čovekom. Iz ovoga je jasno da je čoveku data Reč kako bipreko nje bio povezan s nebom, i kako bi Božanska istina, koja je u nebu, uticalana njega preko ovoga influksa.

5248. I preobuče se. Ovo označava da se ovo odnosi na unutarnje Prirodno, takošto se ono oblači u nešto pogodno, što se vidi iz značenja preobući se, naime,odbaciti i promeniti; i iz značenja haljina, naime, onoga što je unutarnje Prirodno(vidi niže); otuda sledi da je bilo obučeno u ono što je pogodno (ovde označenohaljinama). Haljine se česo pominju u Reči, a njima se onačavaju stvari koje suispod ili izvana, a koje pokrivaju ono što je gore ili unutra; pa stoga haljineoznačavaju čovekovo Spoljašnje, stoga i Prirodno, jer ovo pokriva njegovoUnutrašnje i Spoljašnje. Posebno se haljnama označavaju istine vere, jer ovepokrivaju dela ljubavi ka bližnjem. Ovo značenje ima potiče od haljina u kojima sepojavljuju anđeli. Duhovi se pokazuju u haljinama lišenim blistavila, a anđeli usvetlim haljinama koje kao da su sačinjene od blistavila, jer se samo to blistavilopokazuej kao haljina, kao Gospodova haljina kada se preobrazio, koja je bila kaosvetlost (Mateja XVII.2, i koja je bila bijela i sjajna (Luka IX.29). Duhoivi i anđeli sepoznaju po njihovim haljinma , jer su ove predstavljene haljinama, u odnosu naistine vere kakve su u Prirodnom; a one (istine vere) kakve su u Racionalnom , onese pokazuju na licu i njegovoj lepoti. Blistavilo njihovih haljna potiče od dobraljubavi i ljubavi ka bližnjemu, koja prosijava i koja je uzrok slistavosti. Sve ovopokazjuje jasno šta se u duhovnim svetu predstavlja haljinama, to jest, šta jenjihov duhovni smisao. Ali haljina koju je Josip promenio, to jest, koju je odložio,bila je haljina u tamnici ili u jami, što je stanje iskušenja, a tom haljinom suoznačene lažne i varljive stvari, koje u vreme iskušenja zli geniji i duhovipotstrekuju; a se stoga njegovom pomenom haljina označava odbacivanje ipromena u pogledu onoga što je unutarnje Prirodno, a haljine koje oblači,označavaju ono što je pogodno; stoga se time označava ono što je pogodno. Vidišta je rečeno i objašnjeno ranije o haljinama: da se nebeske stvari ne oblače,negod hvne i prirodne (br. 297) : da haljine označavaju relativno niže istine (br.1073,2576): da promena haljina označava oblačiti se u svete istine, otkuda jepoteklo menjanje haljina (br. 4545): da je razdiranje haljina značilo žaljenje zaizgubljenim i uništenim istinama (4763): vidi i ono što je rečeno o onome koji jedošao na svadbu a nije bio u svadbarskom ruhu (br. 2132).5249. Te izađe pred Faraona. Ovo označava komunikaciju s novim Prorodnim, štose vidi iz značenja izaći, to jest, komunikacija preko influksa; i iz reprezentacije

Faraona, naime,novog Prirodnog br. 5079,5080,5244). Šta je u rečima u ovimstihovima jasno je iz onoga što je već objašnjeno, jer ove reči govore o Josipu,kako je bio oslobođen iz jame i kako je došao pred Faraona. Josip je uunutrašnjem smislu predstavljao Gospoda kao Nebesko od Duhovnog, dok jeFaraon predstavljao prirodnog ili spoljašnjeg čoveka; jama u kojoj je Josip bio,predtstavljala je stanje Gospodovog iskušenja u pogledu Nebeskog od Duhovnog;a to što je bio pozvan pred Faraona,označavalo je oslobađanje od iskušenja, idalje, influks i komunikaciju s novim Prirodnim. Iz ovoga je jasno da ovdeunutrašnji smiso opisuje kako je Gospod učinio novim Svoje Prirodno, i na krajuga učinio i Božanskim. 2. Ovo su stvari o kojima misle nebeski anđeli kada čovekovo čita; osim toga, misliti o ovome njima je veliko uživanje, jer su oni uGosodovoj Božanskoj sferi, i u opažanju najdublje radosti kada misle o Gospodu io spasenju ljudske rase kroz to što je Gospd učinio Božanskim i Ljudsko u Sebi; ikako bi se anđeli držali u u ovoj nebeskj radosti, a u istgo vreme i u mudrosti, tajBožanski proces je u potpunsti opisan u unutrašnjem smislu Reči; a u isto vreme jeopisan i proces ljudskog preporoda; jer čovekov preporod je slika Gospodoveglorifikacije (br. 3138,3212,329o,4402). Neko se možda pita o čemu razgvarajuanđeli, pa stoga i o čemu će razgovarati ljudi kad postanu anđeli posle smrti; alineka se zna da je to o onome što je sadržano u unutrašnjem smislu Reči, naime, oGospodovoj glorifikaciji, o Njegovom carstvu, o crkvi, i o preporodu čoveka krozdobra ljubavi i istine vere; ali oni o ovome govore preko misterija koje su većimdelo neiskazive.5250. Stihovi 15,16. A Faraon reče Josipu: usnih san, pa mi nine umije da kaže štaznači; a za tebe čujem da umiješ kazivati sne. A Josip odgovori i reče: to nije umojoj vlasti, Bog će javiti dobro (mir) Faraonu. A Faran reče Josipu, označavaopažanje Nebeskog od Duhovnog iz Prirodnog; usnih san, označava opažanje; pami niko ne umije da kaže šta znači, označava neznanje o onom što je u tome; a zatebe čujem, označava sposobnost Nebeskog od Duhovnog; da umiješ kazivati sne,označava opažanje onoga što je predviđeno; a Josip odgovori Faraonu, označavaznanje; i reče: to nije u mojoj vlasti, označava da to nije bilo samo od Ljudskog;Bog će javiti dobro (mir) Faraonu, označava da će to biti od Božanskg Ljudskogpreko povezivanja.

5251. I reče Faraon Josipu. Ovo označava opažanje Nebeskog od Duhovnog izPrirodnog, što se vidi iz znalčenja reći u istorijskim delovima Reči, naime, opažati(kao što je često gore pokazano); i reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog (br.5079,5080,5095,5160); i iz reprezetacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog(br. 486m4592,4594,4963,5086,5087,5106,5249). Označeno je opažanjeNebeskog od Duhovnog iz Prirodng, jer Gospoda predstavljaju i Josip i Faraon –Josipom je predstavljeno Nebesko od Duhovnog, a Faranim Prirodno. OtudaFaraon reče Josipu označava Gospodovo opažanje od Nebeskog od Duhovnog uPrirodnom. Ali priroda i osobine ovog opažanje ne mogu se potpuno objasniti akose prvo ne oblikuje neka ideja o duhonom opažanju i o Nebeskom od Duhovnog,kao i o načinu po kome se Prirodno razlikuje od Duhovnog. O ovim predmetimaveć je nešto bilo rečeno, a na šta treba da se sada potsetimo.5252. Usnih san. Ovo označava pretskazivanje, što se vidi iz značenja sna , naime,predviđanja a onda i pretskazivanja (br.3698,5091,5092,510,5233); da san ovdeznači pretskazivanje, jasno je iz onoga što sledi, jer su bile pretskazane sedamgodina obilja i sedam godina gladi.5253. Pa mi niko ne umije da kaže šta znači. Ovo označava neznanje o onome štoje bilo u njemu, vidi se iz značenja kazati (protumačiti), u odnosu na ono što je bilou njemu (br. 5093, 5105,5107,5114); otuda neznanje o onome što je u njemuoznačeno je sa niko ne umije da kaže.U unutranjem smislu, niko ne znači niko ilinijedan, jer ovaj izaz je samo negacija; ovde on prosto znači ne, stoga znači da tonije poznato, ili da postoji nezanje u pogledu toga. Razlog je to, što se uuutrašnjem smislu ne misli na osobu, niti na nešto što se odnosi na osobu (br.5225); a u izrazu niko, ili nijedan, podrazumeva se nešto lično. Postoje uglavnomtri stvari koje iščezavaju iz doslovnog smisla Reči kada postaje unutrašnji smisao,naime, ono što pripada vremenu, ono što pripada prostoru i ono što pripadanekoj osobi. Razlog je to što u duhovnom svetu ne postoji ni vreme ni prostor, jerovi pripadaju prirodi; stoga se kaže za one koji umru, da su ostavili vreme, iostavili iz sebe sve ono što je vremensko. U duhovnom svetu, na ništa se ne gledakao da to pripada nekoj osobi, jer upraviti pažnju u govoru prema nekoj osobisužava i ograničava ideju, umesto da je proširuje i čini bezgraničnom. Proširivanjei otsustvo ograničavanja u govoru čini govor sveopštim, a to čini da se mogu

izraziti nezbrojne i neizrecive stvari. Otuda je govor anđela takvoga karaktera,naročito govor nebeskih anđela, koji je relativno bezgraničan; pa stoga se sve unjihovom govoru uliva u besknačno i u večno, stoga i u Božansko Gospodovo.5254. A za tebe čujem, označava sposobnost Nebeskog od Duhovnog; govoreći, daznaš kazivati sne, označava opažati ono što je predviđeno; jasno je iz značenjačuti za tebe, naime, opaziti i znati da je nešto tako, a to znači imati sposobnost; izreprezentacije Josipa, kome se upućuju ove reči, naime Nebeskom od Duhovng(br. 4286,4592,4594,4963,5086,5087,506); iz značenja čuti, to jest, opaziti(br.5017); iz značenja sna, naime, onoga što je predviđeno (br.5252), i iz značenjakazivati (tumačiti), naime, tumačiti ono što je predviđeno. Iz ovoga je jasno da serečima za tebe čujem da znaš da kazuješ sne, označava sposobnost Nebeskog odDuhovnog da opaža ono što je u stvarima koje su predviđene.5255. A Josip odgovori Faraonu. Ovo označava znanje, što se vidi iz značenjaodgovoriti bilo šta da se pita, naime, objasniti predmet, stoga označava znanje.5256. I reče: to nije u mojoj vlasti (to nije do mene). Ovo znači da to nije samo odLjudskog, što se vidi iz značenja nije u mojoj vlasti (do mene),to jest, ne pripadanjemu, kada se kaže o Gospodu, koji je predstavljen Josipom,naime, nije odLjudskog samog, nego i od Božanskog; ali od kada se proslavio, to je samo odBožanskog; jer Ljudsko proslavljeno , ono je Božansko. Gledano u sebi, Ljudsko jesamo oblik koji prima život od Božanskog; ali Gospodovo proslavljeno Ljudsko, iliNjegovo Božansko Ljudsko, nije forma primanja Božanskog, nego je samo Biće(Esse) života; a ono što iz toga proističe, to je život. Takva je ideja koju anđeliimaju o Gospodu; ali oni koji danas dolaze iz Hrišćanskog Sveta u drugi život, tiimaju ideju o Gospodu kao o nekom drugom čoveku, koji je ne samo odvojen odBožanskog (iako mu pripisuju Božansko Ljudskom), nego da je odvojen od Jehove,i još više, da je odvojen od svetosti koja iz Njega proističe. Oni doista kažu jedanBog, ali misle na tri; i dele jednog u tri, jer ga dele u osobe, svaku nazivajući Bog, ipripisujući svakom posebnu prirodu. Stoga se za Hrišćane kaže u drugom životu dase oni klanjaju trima bogovima, jer misle na tri ma koliko da govore o jednom. Alioni koji su bili Neznabošci, a potom se obratili u Hrišćanstvo, ti u drugom životuobožavaju samo Gospoda; a to je zato što veruju da se Vrhovni Bog morao

pokazati na zemlji kao čovek, i da je Vrhovni Bog u stvari Božanski čovek; i kada nebi imali ovakvu ideju o Vrhovnom Bogu, ne bi mogli imati bilo kakvu drugu, i takone bi mogli da misle o Bogu, pa stoga ne bi mogli ni da Ga znaju, a još manje da Gavole.5257. Bog će javiti dobro (mir) Faraonu. Ovo označava da će ovo doći odBožanskog Ljudskog preko povezivanja, što se vidi iz onoga što je maločas rečeno(br. 556); i iz značenja Bog će javiti mir (dobro), jer dolazi od GospodovogBožanskog Ljudskog. Da Bog označava Božansko, nije potrebno objašnjavati, i daje mir u najvišem smislu Gospod, može se videti gore (br. 370,4681). Ovaj odgovordolazi preko povezivanja, naime, sa Nebeskim od Duhovnog, a kroz to i saPrirodnim, jer se ovde govori o tome povezivanju.5258. Stihovi 17-24. I reče Faraon Josipu: usnih, a ja stojim kraj rijeke na obali. Igle, iz rijeke izađe sedam krava debelijeh i lijepijeh, te stadoše pasti na obali. I gle,iza njih izađe sedam krava rđavijeh, i vrlo ružnijeh i mršavijeh, kakvijeh nijesamvidio u cijeloj zemlji Egipatskoj. I ove krave mršave i ružne pojedoše onijeh sedamdebelijeh. I kad im biše u trbuhu, ne poznavaše se da im biše u trbuhu, nego opetbijahu onako ružne kao prije. U tom se probudih. Pa opet usnih, a to sedamklasova izraste iz jednog stabla jedrijeh i lijepijeh. A iza njih isklija sedam klasovamalijeh, tankijeh, i šturijeh. I ovi tanki klasovi proždriješe (progutaše) onijehlijepijeh sedam.I ovo pripovijedoh gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati šta znači.I reče Faraon Josipu, označava misao Nebeskog od Duhovnog iz Prirodnog; usnih,označava da se proviđalo kao u tami; a ja stojim kraj rijeke na obali, označava odjedne do druge granice; i gle, iz rijeke, označava od jedne granice; izide sedamkrava, označava istine Prirodnog; debelijeh, označava da su pripadale ljubavi kabližnjem; i lijepijeh, označava da su bile u veri od ljubavi ka bližnjem; i stadošepasti na obali, označava poučavanje; i gle, sedam drugih krava izađoše, označavaobmane od Prirodnog; mršavijeh i vrlo ružnijeh, označava one koji nisu bili uljubavi ka bližnjemu; kakvijeh nikad nisam vidio u cijeloj zemlji Egipatskoj,označava takve koje se nikako ne mogu povezati s istinama i s dobrima; a onemršave i ružne proždriješe, označava da su obmane u kojima nije bilo ljubavi kabližnjemju i vere, da su izagnale; onijeh sedam debelijeh krava, označava istine odvere od ljubavi ka bližnjem; proždriješe onijeh sedam debelijeh krava, označava da

se istine od dobra nisu više opažale; l opet bijahu ružne kao prije, označava da nijebilo komunikacije ili povezanosti; u tom se probudih, označava stanjeprosvetljenosti; pa opet usnih, označava što se dalje videlo kao u tami; a to sedamklasova iznikoše iz jednog stabla, označava povezivanje reči-znanja koja pripadajuPrirodnom; lijepijeh i jedrijeh, označava one reči-znanja (spoljašnja znanja) koja semogu primeniti na veru i ljubav ka bližnjemu; i iza njih isklija sedam klasovasuhijeh i šturijeh, označava reči-znanja koja se ne mogu iskoristiti; i sedam šturijehprogutaše sedam dobrijeh klasova, označava da su neskorisna spoljašnja znanjaizagnala ona korisna; i ovo pripovijedih gatarima, označava primanje saveta odunutarnjih reči-znanja; ali mi ni jedan ne zna kazati šta znači, označava da se nanjima nije ništa moglo opaziti.5259. I reče (progovori) Faraon Josipu.Ovo označava misao Nebeskog odDuhovnog iz Prirodnog, što se vidi iz onoga to je rečeno gore (br. 5251), gde sejavljaju slične reči, osim da je pisalo Faraon reče Josipu, dok se ovde kaže,progovori Faraon Josipu, jer reći oznčava opažanje, a govoriti, misao (br.2271m2287,2619). Faraon progovori Josipu označava misao Nebeskog odDuhovnog iz Pirodnog, a ne obratno, jer ono što je spoljašnje nikad ne misli odsamoga sebe, nego od nečega što je unutrašnje, ili što je isto, ono što je niže nemisli od onoga što je više; iako dok unutranje ili više misli u spoljašnjem ili nižem,izgleda kao da niže ili spoljašnje govori od sebe; ali ovo je (privid) iluzija. To je kaoneko ko sebe vidi u ogledalu, a ne zna da je to ogledalo, kad zamišlja da jepredmet tamo gde izgleda da je, iako nije tamo. 2. Sada, pošto je Nebesko odDuhovnog unutarnje ili više a Prirodno je spoljašnje ili niže, stoga misao Nebeskogod Duhovnog iz Prirodnog označena je sa Faraon progovori Josipu. Drugim rečima,ništa što je niže ne može da radi samo od sebe; ali što može, to je od nečega što jeviše; i pošto je tako, onda je očito da je sve od Najvišeg, to jest, od Božanskog.Sledstveno, to što ječovekova misao od raziuma (pripada razumu)i delo od volje(pripada volji), to čovek ima od Najvišeg ili od Božanskog. Dok njegovo lažnomišljenje i loše delo dolaze od forme koju je sam u sebe utisnuo; a njegova istinitamisao i dobro delo potiču od forme koju ju primio od Gospoda; jer je poznato dajedna te ista sila i energija proizvodi razne pokrete u skladu sa formama koje su

srednje i krajnje; na taj način u čoveku, život od Božanskog stvara različite misli idela, u skladu sa formama.5260. Stvari koje slede u ovome nizu skoro su iste kao one koje su objašnjene uovom poglavlju od br. 5195-5217; stoga ih nije potrebno dalje objašnjavati.5261. Stihovi 25-27. A Josip reče Faraonu: oba su sna Faraonova jednaka; Bogjavlja Faraonu šta je naumio. Sedam lijepijeh krava jesu sedam godina, i sedamlijepijeh klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka. A sedam krava mršavijehi ružnijeh , što izađoše iza onijeh, jesu sedam godina; a sedam klasova sitnijeh išturijeh biće sedam godina gladnijeh. A Josip reče Faraonu, označava opažanjePrirodnog od Nebeskog od Duhovnog; oba su sna Faraonova jednaka, označavaono što je slično u oba, a što je proviđeno; Bog javlja Faraonu šta je naumio,označava da je dato Prirodnom da opaža ono što je proviđeno; sedam lijepijehkrava jesu sedam godina, označava stanje umnožavanja istine u unutrašnjemPrirodnom; i sedam lijepijeh klasova su sedam godina, označava stanjeumnožavanja istine u spoljašnjem Prirodnom; oba su sna jednaka, označava da ćeoba biti kroz povezivanje; a sedam krava mršavijeh i ružnijeh što izađoše izaonijeh, označavaju stanja umnožavanja obmana koje napadaju unutrašnjePrirodno; a sedam klasova praznih i sprženih ustokom (istočnim vjetrom),označavaju stanje umnožavanja obmana koje napadaju spoljašnje Prirodno; bićesedam godina gladnijeh, označava nedostatak i naizgled lišavanje istine.5262. I Josip reče Faraonu. Ovo označava opažanjePrirodnig od Nebeskog oDuhkvnog, što se vidi iz značenja rei u istirijskim delovima Reči, naime, opažati; izrerezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhivnog ; i iz reprezentacije Faraona,naime, Prirodnog (vidi gbore, passim).5263. Oba su sna Faraonova jednaka. Ovo označava ono što je slično u oba, a štoje bilo proviđeno, što se vidi iz značenja sna, naime, onoga što je proviđeno (br.3698,5091,5092,5104,5233), iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog (br.5079,5080,5095,5160); i iz značenja jednaka su, što je ovde ono što je slično uoba, naime, u unutrašnjem i u spoljašnjem Prirodnom. Da je Prirodno dvostrko ,može se videti gore br. 5118,5126; jer ono što je Faraon sanjao o kravama, to jebilo proviđeno o unutrašnjem Prirodnom, a što je sanjao o klasovima žita, bilo je

proviđeno o spoljašnjem Prirodnom; pa stoga što oba Prirodna deluju kao jednozbog povezanosti, to je označeno ono što je slično u oba.5264. Bog kaže Faraonu šta je naumio. Ovo označava da je dato Prirodnom daopaža ono što je proviđeno, kao što se vidi iz značenja šta je Bog naumio, to jest,ono što je proviđeno (vidi niže); iz značenja kaže (pokazuje) , naime, komunicira iotkriva (vidi br. 3608,4856); i iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog(br.5263). Iz ovoga je jasno da je Prirodnom dato da opaža ono što je proviđeno.Jer što je Bog naumio, to je što je provideo, jer sve što Bog čini (to jest, Gospod),to je proviđeno (proviđenje), koje pošto je od Božanskog, stoga je unutar onogašto je večno i beskrajno – što je večno, jer Njegov pogled nije ograničen odpočetka do kraja; a što je bekrajno, jer se u isto vreme odnosu na ono što jesveopošte i na ono što je pojedinačno, i na svakoga pojedinačno u onome što jesveopšte. Ovo se naziva proviđenjem. Da u svakoj i u svim stvarima Gospod činiono što je beskonačno i večno, biće pokazano, po Gospdovoj Božanskoj milosti, nadrugome mestu ilustrovano primerima.5265. Sedam lijepijeh krava jesu sedam godina. Ovo oznčava stanje umnožavanjaistine u unutrašnjem Prirodnom, kao što se vidi iz značenja krava, naime, udobrom smislu istina unutrašnjeg Prirodnog (br. 5198); i iz značenja godina,naime, stanja (br. 482,487,488,493,893). Ima ih sedam, jer sedam označava onošto je sveto, stoga pridodaje svetost predmetu (br. 395,433,716,881); a topodrazumeva jedan ceo period od početka do kraja (br. 728). Otuda to da susedam krava i sedam klasova viđeni u snu, i da su posle date sedam godina obilja isedam godina gladi, i da je u reprezentativnoj crtkvi sedma godina bila godinamira (godina sabata), a posle sedam puta sedam godina bila je Jubilarna (prim.prev. Godina praštanja dugova i preraspodele zemlje, to jest, godina radostiJehovine). 2. Sedam označava svete stvari iz značenja brojeva u svetu duhova, gdesvaki broj ima značenje. Brojevi, prosti i složeni, ponekada bi se pokazali momepogledu, a jednom i u dugom nizu; i dok sam se pitao šta to znači, rečeno mi jebilo da su dolazili iz anđeoskoga govora, i da se ponekad stvari izražavajubrojevima. Ovi se brojevi ne pojavljuju u nebu, nego u svetu duhova, gde seovakve stvari pokazuju pogledu. Ovo je bilo poznato pradrevnim ljudima koji subili nebeski ljudi i koji su razgovarali s anđelimia, pa su pomoću brojeva

izračunavali crkvene stvari, jer se preko brojeva izražavalo na univerzalan načinono što se izražavalo pojedinačnim rečima. Ali šta su bila značenja ovih brojeva,izgbilo se kod potomstva, osim značenja prostih brojeva kao dva, tri, šest, sedam,osam, dvanaest; i izvedenih brojeva dvadest i četiri, sedamdeset i dva, isedamdeset i sedam – posebno da sedam znači najsvetije, a u najvišem smislu,Božansko Samo, a u reprezentativnom smislu Nebesko ljubavi. Ovo je razlog da sestanje nebeskog čoveka označava sedmim danom (br.84,87). Da brojevioznačavaju stvari, vidi se po mnogim brojevma u Reči, kao iz Otkrovenja: Ovdje jemudrost: Ko ima um, neka izračuna broj zvijeri: jer je broj čovjekov i broj njezinšest stotina šezdeset šest (XIII.18). I opet: I razmjeri zid njegov na sto, i četrdeseti četiri lakta, po mjeri čovjekovoj, koja je anđelova (XXI.17). Broj sto četrdeset ičetiri je od broja dvanaest pomnoženo sa samim sobom, od čega dolazi stočetrdeset i četiri.5266. A sedam lijepijeh klasova su su sedam godina. Ovo označava stanjeumnožavanja istine u spoljašnjem Prirodnom, što se vidi iz značenje klasova žita,naime, u dobrom smislu spoljašnjih-znanja (reči-znanja) (br. 5212), pa stoga istinaspoljašnjeg Prirodnog, jer se ove nazivaju spoljašnjim- znanjima (sientifica); i izznačenja godina, naime, stanja (br. 5265). Šta znači sedam, može se naći i tamo.5267. Oba su sna jednaka. Ovo označava da će oba biti kroz povezivanje, što sevdidi iz onoga što je rečeno gore (br. 5263).5268. A sedam mršavijeh i ružnijeh krava koje posije izađoše su sedam godina.Ovo označava stanje umnožavanja obmane koja napada unutranje Prirodno, kaošto se vidi iz značenja krava, naime, u istinito smislu, istina unutranjeg Prirodnog(br. 5198,5265), ali u obrnutom smislu obmana u njima (b. 5202), pa se stoga oneprve nazivaju dobre krave, a druge mršave i ružne; Iz značnja izaći, naime, razvojprema unutranjim stvarima (br. 5202), i iz značenja godina, naime, stanja br.5265). Pošto sedam označava ono šo je sveto, stoga u obrnutom smislu označavaono što je profano (oskrvnuto); jer veći deo izraza u Reči imaju i suprotnoznačenje; a tome je razlog to što se iste stvari tada dešaaju u nebu, pa dok sespuštaju u pakao, one se menjaju u surotne stvari, i stvarno postaju suprotne.Otuda svete stvari označene sa sedam, tamo postaju profane. 2. Da su sa sedam

označene i svete i profane stvari, može se potvrditi mnogim odlomcima uOtkrovenju gde se sedam pominje: Prvo, gde se označavaju svete stvari: Od Ivanana sedam crkava koje su u Aziji, blagoslov vam i mir od onoga koji jest, i koji bješei koji će doći; i od sedam duhova koji su pred prijestoljem Njegovijem (I.4). A odprijestolja izlažahu munje i i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenijeh gorahupred prijestolom, koje su sedam duhova Božijih (IV. 5). I vidjeh i gle, nasredprijestolja i četiri životinje, i posred starješina jagnje kao zaklano, i imaše sedamrogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanijeh po svemu svijetu(V.6). I vidjeh sedam anđela koji stajahu pred Bogom i dade im se sedam truba(VIII.2). Nego u dane glasa sedmoga anđela, kad zatrubi, onda će se svršiti tajnaBožija, kao što javi svojijem slugama prorocima (X.7). I iziđoše sedam anđela izcrkve, koji imahu sedam zala, obučeni u čiste i bijele haljne od platna, i opasani poprsima pojasima zlatnijem. I jedna od četiri životinje dade sedmorici anđela sedamčaša zlatnijeh napunjenijeh gnjeva Božijeg, koji živi od vijeka do vijeka (XV.6,7). Dau obrnutom smislu sedam označava profane stvari, jasno je iz ovih odlomaka uOtkrovenju: I pokaza se drugi znak na nebu, I gle, velika crvena aždaha, koja imašesedam glava, i deset rogova; i na glavama njezinijem sedam kruna (XII.3). I stadohna pijesku morskome, i vidjeh zvijer gdje izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, irogova deset, i na rgovima deset kruna, a na glavama njezinijem imena hulna(XIII.1).I uvede me duhom u pusto mjesto i vidjeh ženu gdje sjedi na zvijeri crvenoj kojabješe puna imena hulnijeh i imaše sedam glava i deset rogova. Sedam glava to jesedam gora na kojima žena sjedia i dest rogova. I reče mi anđeo: šta se čudiš? Jaću ti kazati tajnu ove žene, i zvijeri što je nosi, i ima sedam glava i deset rogova.Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sjedi. I jesu sedam careva.Pet jenjih palo, i jedan jest, a drugi još nije došao; i kad dođe, za malo će ostati. I zvijerikoja bješe i nije,i ona je osmi, i jest od sedmorice, i u propast ide (XVII.3,7,9-11).5269. A sedam klasova sitnijeh i šturijeh. Ovo označava umnožavanje obmanakoje napadaju spoljašnje Prirodno, vidi se iz značenja klasova žita, naime, rečiznanja,koje su istine spoljašnjeg Prirodnog (br 5266), pa stoga u obrnutom smisluobmane u njemu (br. 5202-5204). Na šta se misli pod sitnim i šturim klasovima,može se videti gore.

5270. A iza njih nastaće sedam godina gladnijeh. Ovo označava nedostatak iprividnu lišenost istine, što se vidi iz značenja gladi, naime, nedostaka znanja (br.1460,3364), stoga lišenost istine; jer da su obmane izagnale istine tako da jeizgledalo da ih više nema, označeno je mršavim i ružnim kravama koje su pojelesedam debelijeh krava , i kada su ih pojele, ne poznavaše se da su im u trbuhu; kaoi sa šturim klasovima koji su progutali sedam jedrijeh klasova (stihovi 4,7,20,21,24;n. 5206,5207,5217). Stvari o kojima se ovde govori, da će se u početku istinaumnožiti u oba Prirodna, da se kasnije sokro neće ni primećivati, to je tajna kojumalo ko zna ako mu nije dato da razhume šta je popravak i preporod čoveka. Apošto je to ono o čemu se u unutrašnjem smslu govori u usledećim stihovima, toće biti rečeno nekoliko reči o tome unapred. 2. Za vreme svije reformacije(popravka), čovek prvo uči istine iz Reči ili oiz nauka (doktrine), da bi ih sačuvao umemoriji. Onaj ko ne može da se popravi (da se reformiše), i on uči istine i spremaih u memoriji, i veruje da je to dovoljno; ali jako greši. Istine koje je stekao, morada se uvedu u i povežu s dobrom; a ovo se ne može desiti sve dok ima u njegovomprirodnom čoveku zala od ljubavi ka sebi i ljubavi ka svetu. Ove su ih ljuavi uvele upočetku, ali se (te ljubavi) ne mogu s njima povezati; a da bi došlo do povezivanja,istine koje su bile uvedene i zadržane od strane ovih ljubavi, one treba da upočetku da se izagnaju, iako one nisu zaista izagnane, nego su se samo povukleunutra toliko da se ne pokazuju, a što je razlog da se govori o prirodnoj lišenostiistine. A kada se ovo desi, tada se Prirodno iznutra prosvetljava, a ljubav ka sebi iljubav ka svetu onda uzmiču; a u stepenu u kojem uzmiču, u tome stepenu istinese vraćaju, i povezuju s dobrom. Ovo stanje kad je čovek lišen istinaa ali samonaizgled, naziva se u Reči pustoš, i upoređuje se sa večeri, u kojoj je čovek prenego stigne u jutro. Stoga, u reprezentativnoj crkvi, dan počinje uveče.5271. Stihovi 28-32. To je riječ koju rekoh Faraonu: Bog kaže Faraonu šta jenaumio. Evo doći će sedam godina vrlo rodnijeh svoj zemlji Egipatskoj. A iza njihnastaće sedam gladnijeh godina, gdje će se zaboraviti svo obilje u zemljiEgipatskoj, jer će glad satrti zemlju. Te se neće znati to obilje od gladi potonje, jerće biti vrlo velika. A što je dva put uzastopce Faraon snio, to je za to što je zacijeloBog tako najumio, i na skoro će to učiniti Bog. To j riječ koju rekoh Faraonu,označava šta je Prirodno mislilo od Nebeskog iz Duhovnog; šta je Bog naumio,

označava opažanje Prirodnog; evo, doći će sedam godina vrlo rodnijeh svoj zemljiEgipaskoj, označava umnožavanje istine u oba Prirodna; a iza njih nastaće sedamgladnijeh godina, označava stanja koja slede a kada će doći do nedostatka istine;gdje će se zaboraviti svo obilje u zemlji Egipatskoj, označava otklanjanje istine iprividni nedostatak istine u oba Prirodna; jer će glad satrti zemlju, označava da ćedoći do očajanja; te se neće znati obilje od gladi potonje, označava da se ništa odprethone istine neće više opažati; jer će biti vrlo velika, označava zbog takvognedostatka (istine); a što je dva put uzasopce Faraon snio, označava stoga što je tobilo proviđeno u oba Prirodna; to je zato što je Bog zacijelo tako naumio,označava da je to Božansko; i na skoro će to učiniti Bog, označava da će se tosvakako dogoditi.5272. To je riječ koju rekoh Faraonu. Ovo označava šta je Prirodno mislilo odNebeskog iz Duhovnog, što se vidi iz značenja reči, naime, stvari (vidi niže); izznačenja govoriti, naime, misliti (br. 2271,2287,2619,5259); iz reprezentacijeJosipa, koji ovd govori, naime, Nebesko od Duhovnog; i iz repezentacije Faraona,naime, Prirodnog (vidi niže). Iz svega ovoga jasno je da se sa riječ koju rekohFaraonu označava ta stvar, ili to što je Prirodno mislilo od Nebeskog od Duhovnog(br. 5262). U pogledu reči, u izvornom jeziku, stvar se izražava sa reč; otuda seBožansko otkrovenje naziva Reč, a ona i Gospod u najvišem smislu. A Reč, kada seodnosi na Gospoda, i na otkrovenje od Njega, u približnom smislu označavaBožansku istinu, od koje postaju sve stvari. 2. Da sve stvari postaju kroz Božanskuistinu, to jest, od Gospoda, pa tako i kroz Reč, jeste tajna koja do sada nije bilaotkrivena. Misli se da je sve stvoreno tako što je Bog rekao i naredio kao što točini car u svome carstvu. Međutim, ovo nije ono što je označeno time da je svepostalo i nastalo kroz Reč, nego to znači da je sve od Božaske istine koja proističeod Božanskog dobra, ili od Gospoda, da je sve postalo što je postalo. Božanskaistina koja proističe od Božanskog dobra je vrhunska stvarnost i najviša suština usvemiru, i ona je ta koja stvara. Malo ko ima drugačiju ideju (o stvaranju) nego daje to reč koja je izašla iz usta onoga koji govori i čiji se govor širi po vazduhu. Ovaideja o Božaskom dovela je do mišljenja da Reč znači naređenje, tako da je svepostalo po zapovesti, a ne da je sve proizašlo iz nečega stvarnog što proističe odGospodovog Božanskog. Ali, kao što je rečeno, Božanska istina koja proističe od

Božanskog dobra, je najviša stvarnst, i ono što je suštinsko, što je izvor svih stvari,i od čega potiču sve forme dobra i istine. O ovoj misteriji, po GospodovojBožanskoj milosti, biće govora na sledećim stranicama.5273. Što Bog kaže. Ovo označava nešto o onme što je proviđeno, što se vidi izznačenja što Bog kaže (čini), name, št j proviđeno (br.5264).5274. Kaže Faraonu šta je naumio. OVO OZNAČAVA OPAŽANJE Prirodnog, što sevidi iz značenja videti, naime, razumeti i opažati (br.2150,2325,2807,3764,4567,4723)m i iz reprezentacije Faraona, name, Prirodnog,,kao što je več pokazano.5275. Doći će sedam godina. Ovo označava stanja proviđenja, što je jasno izznačenja godina, naime, stanja (br. 487,488,493,893); i iz značenja doći,što seodnosi na proviđenje. Jer doći i dogoditi se, kada se kaže za Božansko ili za ono štoBog čini, označava ono što se dešava u skladu s proviđenjem, pa stoga i ono štopripada proviđenju. (Da ono što Bog čini pripada proviđenju, može se videti gore,br. 5264,5273). O sedam godina obilja i o sedam godina gladi govori se u sledećimstihovima, i tamo su godinama označena stanja – godinama obilja, stanjaumnožavanja istine u Prirodnm, a godinama gladi, stanja nedostatka i lišavanjaistine u Prirodnom. U opšte, sedam godina obilja i sedam godina gladi u Egipatskojzemlji opisuju u unutranjem smislu stanja čovekove reformacije i regeneracije, a unajvišem smislu stanja koja opisuju kako je Gospod proslavio Svoje Ljudsko. Kakobi ove stvari bile predstavljene, svi su se ovi događaji odigrali u Egiptu; a oni su setamo odigrali zato što Egipat i Faraon označavaju u unutrašnjem smislu Prirodno,čijem se proslavljenju u Gospodu ovde govori. (prim. prev. Događaji u Egiptu,onako kako su opisani u knjizi Postanja, možda i 1000 godina pre Hristovigrođenja, govorili su, u najdubljem smislu, o tome kako će Gospod proslaviti SvojePrirodno. Stoga je Gospod i mogao da kaže da je On ispunio Reč u potpunosti,čime je mislio ne samo na proročanstva o Njemu u slovu Pisma nego pre svega naunutranji smisao Pisma koje o Njemu govori. To i jeste misterija koju čoveko razumne može da shvati, osim kada u potpunosti poveruje da u Bogu nema ni vremenani prostora, i da sve što je dešava, da se na misteriozan način, već desilo i da će seopet desiti. Tu bi se autor složio sa definicijom koju je dao Toma Akvinski, da je

vera ono što nije suprotno razumu, nego je samo iznad razuma, non contra, sedsupra rationem.) 2. Neka se zna da je ono što je se dogodilo u to vreme a što jeopisano u Reči, predstavljalo Gospoda Samog, Njegovo proslavljenje NjegovogLjudskog, i u reprezentativnom smislu, Njegovo carstvo, stoga i crkvu u opšte icrkvu posebno, a na taj način i čovekovo novo rođenje; jer se pod čovekovimnovim rođenjem misli na crkvu u posebnom smislu. Ono što se onda dogodilo,predstavljalo je ovakve stvari, uglavnm radi Reči, kako bi bila napisana i kako bisadržala ono što je Božansko, nebesko, i duhovno u neprekinutom nizu, i da bi kaotakvo bilo korisno ne samo ljudima na zemlji, nego i anđelima u nebu. Jer anđeli utome opažaju Božanske stvari, koje na njih utiču svetim osećanjima koja seprenose na čoveka koji čita Reč s osećanjem; jer tada i on oseća svetost. Ovo jerazlog da su se ovi događaji odigrali u Egiptu.5276. (Doći će sedam godina) vrlo rodnijeh u zemlji Egipatskoj. Ovo označavaumnožavanje istine u oba Prirodna, što se vidi iz značenja rodnijeh(plodnijeh),naime, umnožavanje istine (vidi niže); i iz značenja zemlje Egipatske.Jer Egipat označava spoljašnja-znanja (br. 1164, 1165, 1186, 1462, 4749, 4964,4966): a pošto su označena spoljašnja-znanja, stoga je označeno i Prirodno, jerono što je u Prirodnom, to se naziva spoljašnjim-znanjima; pa je stoga zemljaEgipatska prirodni um u kojemu su spoljašnja-znanja. Stoga sva zemlja Egipatskaoznačava kako unutrašnje tako i spoljašnje Prirodno (da je Prirodno i unutrašnje ispoljašnje, može se videti gore, br. 5118, 5126). Obilje (plodnost) označavaumnožavanje istine, jer se stavlja nasuprot gladi, koja označava nedostatak istine.Izraz za obilje u izvornom jeziku je ono što je suprotno gladi, a označava punuspremu i dovoljno znanja, jer glad označava njihovo pomanjkanje. Znanja su ništadrugo nego istine prirodnog- čoveka, koje on još nije usvojio; ovde je značenoumnožavanje takvih istina. Znanja ne postaju istine u čoveku dok ih on ne priznarazumom, a to se dešava kada ih on u sebi i potvrdi; a ove istine postaju njegovevlastite sve dok ne živi po njima; jer ništa ne postaje čovekovo, dok ne uđe unjegov život, jer je on tada u istinama, jer je njegov život u njima.5277. I nastaće iza njih sedam godina gladnijeh. Ovo označva stanja koja slede,kada nedostaju istine, što se vidi iz značenja godina, naime, stanja (br. 482, 487,

488, 493, 893); i iz značenja gladnijeh,naime, nedostatka znanja (br. 1460, 3364); iiz značenja iza njih, naime, sledećih.5278. Gdje (kada) će se zaboraviti sve obilje u zemlji Egipatskoj. Ovo označavauklanjanje istine i prividan nedostatak istine u oba Prirodna, što se vidi iz značenjazaboraviti, naime, ukloniti, a otuda prividni nedostatak; i iz značenja obilja, naime,umnožavanje istine, ili umnožena istine (br. 5276); i iz značenja zemlje Egipatske,naime, prirodni um ili Prirodno čovekovo, ovde oba Prirodna (br. 5276). Zaboravitiili biti zabravljen, označava uklanjanje i prividan nedostatak, jer isto je istinito i omemoriji i o misli. Ono što čovek misli, to je neposredno pod njegovim pogledom,i to su stvari okolo koje se skupljaju svojim redom, bledeći u onim stvartima kojenisu povezane, koje su vrlo udaljene, i na taj način zaboravljene. Suprotne stvariodvojene su od ostalih i kao da vise, i grupišu se ispod, i služe radi ravnotežeonima iznad. Dobro stvara ovaj raspored koji se uliva, i takav je slučaj sačovekovom mišlju. Ovo se vidi po mislima u drugom životu; jer se ponekad usvetlosti neba misli pokazuju pogledu, i tada se vidi forma njihovog rasporeda. Izovoga se vidi šta je označeno sa zaboravljeno, u unutrašnjem smislu, naime, da jeto uklanjanje i prividan nedostatak.5279. Jer će glad satrti zemlju. Ovo označava da će doći do očajanja, što se vidi izznačenja gladi, naime, nedosatak znanja a onda i nedostatak istine (br. 5277,5278); i iz značenja zemlje, ovde Egipta, naime, označava prirodni um (br. 5276,5278). Ovo označava do očajanja, jer se kaže da će glad satrti zemlju; jer kadazemlja označava prirodni um, a glad nedostatak istine, označava se samo očajanje,jer tada dolazi do rasipanja na duhovan način. U ovome odlomu se opisuje stanjepustoši koje je posledica nedostatka istine i dobra, jer kada su ovakve osobelišene istine i dobra, one padaju u očaj duhovnog života; stoga osećaju sreću iblaženstvo kada izađu i svoga očajanja.5280. Te se neće znati to obilje u zemlji. Ovo označava da se neće više opažatiništa od one istine koja je tu nekada bila, vidi se iz značenja biti poznat, što je bitiopažen; iz značenja obilja,naime, umnožna istina (br.5276, 5278); i iz značenjazemlje, ovde zemlje Egipatske, naime, prirodni um (br. 5276, 5278, 5279). Iz ovogaje jasno da obilje koje je nepozato u zemlji označava da neće ništa biti opaženo u

Prirodnom o istini koja je tu bila prethodno. 2. U ovome stihu se govori oposlednjem stadiju očajanja, a koje stanje prethodi preporodu; a pošto se o tomegovori u ovome stihu, to treba da se ovde i objasni. Svaki čovek mora da sereformiše i regeneriše kako bi ušao u nebo, jer ako se čovek ne rodi iznova, nećevidjeti carstva Božijeg (Jovan III.3,5,6). Čovek je rođen u grehu koji je stvoren udugoj liniji od roditelja, dedova, i predaka, i to je postalo nasledno, i to se prensina potomstvo. Svaki čovek, koji se rodi, rađa se u ovim nasleđenim zlima koja seuvečavaju kroz nasleđe, tako da je on samo zlo; stoga, ako se ne rodi nanovo, onostaje sasvim u grehu. Ali da bi se ponovo rodio, on mora prvo da se popravi(reformiše), a to se radi uz pomoć istina vere; jer treba da nauči iz Reči i iz naukašta je dobro. Znanja dobra iz Reči, ili iz nauka crkve, nazivaju se istinama vere, jersve istine vere izviru iz dobra, i ulivaju se u dobro, jer one gledaju na dobro kao nasvoj cilj. 3. Ovo je prvo stanje, i naziva se stanjem reformacije. U detinjstvu i umladosti kada je većina ljdi u crkvi, ljudi se uvode u ovo stanje, ali se malo njihrađa nanovo; jer većina onih koji su u crkvi, uče istine vere ili znanja o dobru radisvog ugleda i počasti, a i radi dobitka; a kada se istine vere uvedu radi ovih ljubavi,čovek se ne može nanovo roditi sve dok se ove ljubavi ne uklone. Kako bi se ovemogle ukloniti, čovek se uvodi u stanje iskušenja, i to na sledeći način: Paklenačeta potstrekuje ove ljubavi, jer ova četa želi da živi u njima; do anđeli potstrekujuosećanja za istinu i dobro u koja je čovek uveden u detinjstvu i u mladosti, a kojasu znanja pohrajena unutra i sačuvana da bi sada bila od koristi. Ishod je borbaizmeđu zlih duhova i anđela koja se u čoveku oseća kao iskušenje; a pošto jesukob oko istina i dobara, istine, koje su prethodno bile uvedene, sada se izgnoneod strane obmana koje ubacuju zli duhovi, tako da se (istine) više ne vide (br.5268. 5270). A tada, pošto čovek dopusti da bude ponovo rođen, svetlost istineod dobra uvodi se od Gospoda unutrašnjim putem u Prirodno, u kojoj se svetlostiistine uspešno vraćaju (na svoje mesto). 4. Ovakav je slučaj sa čovkom koji senanovo rađa; ali malo njih se ovih dana pripuštaju u ovo stanje; ali onoliko kolikose pripuštaju, svi počinju tako što prime pouku u istinama i u dobrima duhovnogživota; ali čim dođu u zrelo doba, dopuštaju da ih zavede svet, i tako se nađu nastrani paklenih duhova, koji ih postupno odstranjuju od neba, tako da na krajujedva i da veruju da nebo postoji. Na taj način njih se ne može dovesti u stanjeiskušenja, jer kad bi se i doveli, oni bi odmah popustili, i tada bi poslednje stanje

ilo gore od prvašnjeg (Mateja XII.45). Ovo objašnjava šta je ovde sadržano uunutrašnjem smislu, naime, u stanju reformacije i stanju regeneracije, ali u ovomese stihu opisuje samo poslednje stanje iskušenja, koje je stanje očajanja (br.5279).5281. Zbog gladi potonje, jer će biti vrlo velika. Ovo onačava da je do ovga došlozbog ovakvoga nedostatka. šo se vidi iz značenja gladi, name, nedostatakoznavanja dobram stiga nedostatak istine (br.5277,5278), i n kraju ošajanje zbogvakvog nedostatka (br. 5279); i iz značenja vrlo velika,name, ono što je prostrano.vde se nastavlja o osledjem stanju pustoši, što je stanje očajanja, i sve veće tuge(brt.527).5382. A što je uzastopce Faraon dva puta snio. Ovo označava zato što jeproviđeno o oba Prirodna, kao što se vidi iz značenja sna, naime, onoga što jeproviđeno (br. 3698,5091,5092,5105); iz repreentacije Faraona,naime, Prirodnog(br. 5079,5080,5095,5160); i iz značenja uzastopce dva puta, pošto je o obaPrirodna, unutrašnjem i spoljašnjem,kao što se može videti gore (br. 5118,5126).Bilo je proviđeno o unutrašnjem Prirodnom u prvom snu, koji je bio o kravama(br. 5198,5202), i o spoljašnjem Prirodnom u drugom snu, koji je bio o klasovimažita (br.5212). Otuda uzatopce dva puta označava oba.5283. To je zacijelo zato što je Bog tako naumio. (pošto je to reč Božija). Ovooznačava da je ovo Božansko, što se može videti bez objašnjavanja. Jer se rečodnosi na Boga, to jest, na Božansku istinu; kada se a Boga kaže da je Bog takonaumio, to znači da če se to sigurno i dogoditi.5284. I na skoro će to učiniti Bog. Ovo označava u svakom slučaju, što se vidi izznačenja učiniti, kada se to kaže za Boga, naime, označava proviđenje (br. 5264),otkuda je i događaj, jer što god pripada Božanskom proviđanju, to će se izvesno idogoditi; i iz značenja na skoro, ili požuriti ne znači brzo ili žurba u vremenu, jer uduhovnom svetu nema više vremena, nego stanja umesto vremena; stoga žurba uvremenu u duhovnom svetu saobrazna je odgovarajućem stanju; a stanje je utome što više stvari deluju zajedno prema istom ishodu, i tako čine da sezasigurno događaj i dogodi..

5285. Stihovi 33-36. Nego neka sada potraži Faraon čovjeka mudra i razumna, paneka ga postavi nad zemljom Egipatskom. I neka gleda Faraon da postavistarješine po zemlji,i pokupi petinu po zemlji Egipatskoj za sedam rodnijeh godina.Neka skupljaju od svakoga žita za rodnijeh godina koje idu, i neka snesu pod rukuFaraonovu svakga žita u sve gradove, i neka čuvaju. Da se nađe hrane u zemlji zasedam godina gladnjeh kad nastanu da ne propadne zemlja od gladi. Neka sadapotraži Faraon, označava pogled unapred od Prirodnog; čovjeka mudra i razumna,znači o istini i dobru koji se ulivaju; a neka ga postavi nad zemljm Egipatskom,označava ono što će dovesti u red sve stvari prirodoga uma; i neka gleda Faraon ,označava dalje gledanje u napred; da postavi starješine po zemlji, označavasređivanje opštih načela u Prirodnom; i pokupi petinu po zemlji Egipatskoj,označava da se to prvo sakupi i onda da se pohrani; za sedam rodnijeh godina, dase sačuva ono što je bilo uvedeno onda kada su se istine i dobra umnožavali; ineka sakupe svakoga žita , označava sve stvari koje su od koristi; pod rukuFaraonu, označava za potrebu i za raspolaganje; za hranu u gradove, označava zatakve stvari koje su u unutrašnjem delu prirodnoga uma; i neka čuvaju, z da trebada se to stavi u ostave; za sedam gladnijeh godina, označava o potrebama uvreme nedostataka; koja će biti u zemlji Egipaskoj, označava da će to biti sve uPrirodnom; da ne propadne zemlja od gladi, označava da ne bi nestalo čoveka.5286. Nego neka sada gleda (potraži) Faraon. Ovo označava gledanje u napred odPrirodng, što se vidi iz značenja potražiti (gledati), naime, gledati u napred; jergledati ovde podrazumeva delovanje, to jest, delo; ali kada ne podrazumeva danešto treba da se uradi, onda označava opažanje i razumevanje (br.2150,2325,2807,3764,3863,4403-4421,4567,4723,5114). A što se tiče gledanjaprema Prirodnom, slučaj je ovakav. Čovekovo Prirodno, ili njegov prirodni um, kojije ispod racionalnog uma, sam po se ne gleda ni prela čemu, iako izgleda kao da toradi; ali njegovo gledanje u napred je iz unutra, jer ono što je unutra, to gledaprema onome što je izvana slično čoveku koji se gleda u ogledalu, u kojemu muse čini da je njegova figura. To je izraženo i u unutrašnjem smislu načinom na kojiJosip govori Faraonu; jer Josip predstavlja Nebesko od Duhovnog, što jeunutrašnje, a Faraon predstavlja Prirodno, koje je izvanjsko; i Josip izgledaFaraonu da je onaj inteligentni i mudar čovek o kome se ovde govori.

5287. Čovjeka mudra i razumna. Ovo označava da se ovde radi o istini i dobru kojiutiču (koji se ulivaju), što se vidi iz značenja razumna čovjeka, naime, istine, imudra čovjeka, naime, dobra. Neka se zna da u unutrašnjem smislu, čovjek mudari razuman nije neki takav čovek, nego ono što to znači odvojeno (apstraktno) a štopripada onome ko je razuman i mudar, to jest, znači istinu i dobro. U drugomživotu, osobito u nebima, svaka misao i svaki govor prenose se u bezličnomsmislu, pa su stoga takva misao i govor univerzalni, i kao da su bez granica; jeronoliko koliko se misao i govor povezju s osobama, i njihovim posebnimosobinama, kao što su imena, pa tako isto i sa reči,toliko postaju manje univrzalni,i više povezani s aktuelnim stvarima, pa u njima i ostaju. S druge strane, onolikokoliko se ne povezuju s osobama, nego s predmetima na univerzalan način, tolikose odvajaju od aktuelnih stvari, i šire svoj pogled iznad njih, pa na taj način njihovmentalni pogled postaje viši i univerzalniji. 2. Ovo se vidi po čovekovoj misli;koliko nek obraća pažnju na govornikove reči, toliko ne misli o značenju; a kolikoobraća pažnju na pojedonosti u sećanju, i zadržava se na njima, on toliko ne opažaprirodi stvari; i dalje, ako posmatra sebe u svemu, on sužava misao i izbegava daposmatra predmet na univerzalan način. Na taj način, što više neko voli sebe višenego druge, to je manje mudar. Iz ovoga je sada jasno zašto stvari u apstaktnomsmislu označaju ono što je unutrašnjem smislu preko onoga što je u doslovnmsmislu povezno s osobama (br. 5225). U Reči se ponekad pravi ralika izmeđumudrosti, inteligencije i znanja; pod mudošću se misli na on žto dolazi od dobra;pod inteligencijom ono što dolazi od istine, a pod znanjem ono št dolazi odčovekovog Prirodnog; kao kod Mojsija: Gle, pozvah po imenu Bezeleeta sina Urijesina Hurova od plemena Judina, i napunih ga duha svetoga, mudrosti i razuma iznanja i svake vještine (XXXI.23;XXXV.30,31). Opet: Dajte iz plemena svojih ljudemudre i vješte i poznate, postaih vam ih za starješine, za tisućnike i za stotinare iza desetare i upravitelje po plemenim vašim (Zak. Ponovljeni I.13).5288. Pa neka ga postavi nad zemljom Egipaskom. Ovo značava da će ovo dovestiu red sve stvari prirodnoga um, što je označeno sa postaviti nad, naime,imenovati onoga ko će dovesti u red; i iz značenja zemlje Egipatske, name,prirodnog uma (br. 5276,5278,5279). Pod ga misli se na čovjeka mudra i razumna,kojim se označava istina i dobro. Iz ovoga je jasno da ove reči znače da će istina i

dobro dovesi u red sve stvari u Prirodnom. Doista je tako da istina i dobro uvodered u svaku i sve stvari prirodnog uma; jer oni utiču iznutra, i tako prave red. onajko ne poznaje čovekovu sposobnost, to jest, kako čovek može da umno posmatrastvari i da ih opaža, analizira, i pravi zaključke, i da ih onda preda volji, i pretvori udelo, taj u tome ne vidi ništa osobito; on pretpostavlja da sve stvari prostoprirodno tako teku, pri čemu nije svestan da sve dolazi od influksa preko neba odGospoda, i da nema toga influksa, čovek ne bi mogao da misli, i da kad bi inflksprestao, da bi nestala i sva misao. A ne zna ni to da dobro, koje se uliva odGospoda, sve dovodi u red, i ako samo čovek to dozvoli, taj influks oblikuje učeveku sliku neba, tako da ondasva njegova misao teče po u skladu sa nebeskomformom. Nebeska forma je forma po kojoj su uređene sve nebeske zajednice, aone su uređene u skladu sa formom koju daje dobro i istina, koji proizlaze odGospda.5289. I neka gleda (nastoji) Faraon. Ovo označava dfalje gledanje unpred, kao štose vd iz onoga što je objašnjeno gore (br. 5286).5290. I postavi starješine po zemlji. Ovo označava dovođenje u pravi red opštihnačela u Prirodnom, što se vidi iz značenja postaviti starješine, naime dovesi ured; iz načenja starješina, naime, opštih načela (vidi niže); i iz značenja zemlje,ovde zemlje Egipatske, naime, prirodnoga uma (br. 5288). Razlog da starješineoznačavaju opšta načela, je u tome što se pod njima i oko njih grupišu pojedinestvari (br. 917,5269,4325,4329,4345,4383,5208); dok knezovi (prinčevi)označavaju prve (glavne) stvari (br. 1482,2089,5044).5291. I pokupi petinu po zemlji Egipatskoj. Ovo označava da treba da se sačuvaju aposle i spreme, što se vidi iz značenja pokupiti petinu, što je isto što i uzetidesetinu ili desetak: uzeti desetinu u Reči označava stvarati ostatke, a stvaratiostatke, to je sakupiti istine i dobra, i onda ih pohraniti. (Da su ostaci istine i dobrasačuvani od Gospoda u unutranjem čoveku, može se videti gore, b.468,530,560,561,661,1050,1906,3384,5135; i da su ostaci u Reči oznažčenidesetcima, br.576,1738,2280; a isto tako i sa deset, br. 1906,2284; otuda i sa pet,pošto je to polovina). Pola i duplo u Reči označavaju skoro isto kao i brojevi skojima s udržuju - deset, dvadeset, četiri; a šest sa tri, dvadeset i četiri a i

dvanaest i tako dalje i sa brojevim kada se dalje umnožavaju,na primer, stotinu,hiljadu, koji označavaju skoro isto što i deset; a sedamdeset i dva, i sto i četrdeseti čeiri kao dvanaest. Stoga što označava jedan složeni broj, može se videti pobrojevima od kojh je nastao kroz množenje, a što znači neki prosti broj, može seznati po onome što označava složeni broj čiji je on sastavni deo. Važno je znati dasvi brojevi označavaju skoro isto što i prosti brojevi od kojih su postali, alioznačavaju nešto što je potpunije. 2. Što se tiče pet posebno, ovaj broj ima duploznačenje, označavajući malo a otuda i nešto, ali označava i ostatke. Označavamalo u odnosu na brjeve koji označavaju mnogo, naime, na hiljadu i na stotinu, ina dest. (Da hiljadu i stotinu označavaju puno, može se videti gore, br. 2575,2636,a otuda i deset br. 3107,4638), Otuda pet označava malo i nešto (br.649,4638).Pet označava ostastke, kao što je rečeno. Da svi i brijevi u Reči označavaju stvari,može se videti gore, br. 575, 647, 648, 755, 813, 1963, 1988, 2075, 2252, 3252,4264, 4495, 4670, 5265). 3. Onaj ko ne zna da Reč sadrži jedan unutrašnji smisaokoji se ne pokazuje u slovu, biće vrlo iznenađeni da brojevi u Reči označavajustvari, zato što ne može da zamisli ni jednu ideju sastavljenu od brojeva; međutim,da brojevi potiču od duhovnih ideja anđela, može se videti gore (br. 5266). Onmože da zna koja je ideja ili stvar kojoj neki broj korespondira, ali je od njegasakriven izvor ove korespondencije – da je krespondencija od dvanaest sve stvarivere, sedam, tako isto korespondencija od deset, pet, da to znači dobra i istinekoje Gospod čuva u unutrašnjem čoveku, i tako dalje. Ali dovoljno je znati dapostoji korespondencija, i da zbog toga svi brojevi u Reči označavaju nešto uduhovnom svetu, stoga da u njima počiva Božansko sakriveno. 4. Uzmimo kaoprimer sledeće odlomke gde se pominje pet; prvi je u Gospodovoj paraboli očoveku koji je otišao u drugu zemlju, i koji je predao svojim slugama, jednome pet,drugome dva, a trećemu jedan talenat: I jednome dade pet talenata, drugomedva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći; i odmah otide. A onaj kojiprimi pet talenata, otide te radi s njima, i dobi još pet talenata. Tako i onaj štodobi dva. A koji primi jedan, otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodarasvojega (Mateja XXV. 14.18).Onaj koji ne misli dalje od doslovnog smisla mora da pretpostavi da se brojevipet, dva i jedan koriste samo radi parabole, i da u njima nema ništa više, dok u

stvari tu postoji misterija u samim ovim brojevima; jer slugom koji je primio pettalenata označavaju se oni koji primaju dobra i istine od Gospoda, to jest, kojiprimaju ostatke; onim koji je primio dva talenta označavaju se oni koji su ljubav kabližnjemu dodali veri u kasnijim godinama, a onim koji je prmio jedan talenat, onikoji primaju samu veru bez ljubavi ka bližnjemu. Za poslednjega se kaže da jesakrio svoj talenat u zemlju; jer srebrom se u unutrašnjem smislu označava istinavere (brt.1551,2954); a vera bez ljubavi ka bližnjemju ne donosi ploda ili dobitka.Ovakve su stvari sadržane u ovim brojevima. 5. Tako i u drugim parabolama, kao uonoj o čoveku koji, pošavši u drugu zemlju da primi carstvo, dade svojim sugamadeset kesa, i reče im da sa njima trguju dok se on ne vrati: Kad se vratio,prvi reče:Gospodare, kesa tvoja donese deset kesa. I reče mu: dobro, dobri slugo; kad si miu malom bio vjeran, evo ti vlast nad sedam gradova. I dođe drugi govoreći:gospodare, kesa tvoja donese pet kesa. A on reče i onome: i ti budi nad petgradova. I treći dođe govoreći: gospodare, evo tvoja kesa koju sam uvezao u ubrusi čuvao. A gospodar mu reče: po tvojim riječima ću ti suditi, zli slugo; znao si dasam ja tvrd čovjek, uzimam što nijesam ostavio, i žanjem što nijesam sijao, pa štonijesi dao srebra mojega trgovcima, i ja došavši primio bih s dobitkom. I rečeonima koji bijahu s njim: uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa(Luka XIX.12 i dalje). na sličan način, deset i pet označavaju ostatke – deset više, apet mane. Onaj koji je stavio kesu u ubrus označava one koji nađu istine vere, aliih ne povezuju s delima ljubavi ka bližnjemu, pa tako ne stiču dobitak ili plod. 6.Isto je i gde Gospod pominje ove brojeve na drugim mestima – kao kad je onaj kojije bio pozvan na gozbu rekao, Kupio sam pet jarmova volova, idem da ihisprobam, izvini me (Luka XIV.19); kad je bogataš rekao Avramu, Imam peterobraće. Daj mi da im kažem, da i oni ne dođu na ovo mjesto muka (Luka XVI.28);kad je govorio o deset djevica, pet mudrih a pet ludih (Mateja XXV. 1-13); a istotako i u ovim Gosodovim rečima: Mislite li da sam došao da donesem mir nazemlji? ne, kažem vam, nego razdor. Jer će otsele pet u jednoj kući biti razdijeljeni, ustaće rti na dva, i dva na tri. (Luka XII.51); pa i u istorijskim pričama kad jeGospod nahranio pet hiljada sa pet hlebova i dve ribe, i kad im je naložio daposedaju po stotinu i po pedeset; a kada su se najeli, da je uzeo dvanaestkošarica koje su preostale (Mateja XIV. 15-21; Marko VI.38 i dalje;Luka IX.12-17);Jovan VI.5-13). Pošto su ovo istorijski odlomci, teško je poverovati da brojevi

imaju značenja kao broj pet stotina ljudi, i kao i broj pet hiljada ljudi, kao i pethlebova i dve ribe, kao i po stotinu i pedeset onih koji su sedeli, i na kraju,dvanaest kotarica preostalih komada hleba; a u ovim brojevima postoji misterja,jer se svaki detalj dogodio po Previđenju, kako bi predstavljao Božanske stvari. I usledećim odlomcima, pet označava kako i istinskom tako i u obrnutom smislutakve stvari u duhovnom svetu koje korespondiraju. Kod Isaije: Ali će se ostaviti unjoj pabirci kad se otrese maslina, pa dvije tri ostanu u vrhu a četiri i pet narodnijem granama (XVII.6). Kod istoga: Bježaće vas tisuća kad jedan poviče: kadpoviču petorica, bježaće svi, dokle ne ostanete kao oklesano drvo (XXX.17). UOtkrovenju: I peti anđeo zatrubi i vidjeh zvijezdu gdje pade s neba. I iz dimaiziđoše skakavci na zemlju i dade im se oblast; I bijahu repove kao skorpijine, ižalci bijahu na repovima njihovijem. I dana im bješe oblast da ude ljudima petmjeseci (IX.1,3.5.10). Kod istoga: Ovdje je um koji ima mudrost. Sedam glava, tosu sedam glora na kojima žena sjedi (XVII.9). Na sličan način, pet je biloreprezentativno u sledećim prilikama – kod ocenjivanja muškarca i žene premanjihovim godinama, od mesec do pet godina, i od pet godina do dvadeset(Levitska XXVII.1-9). Opet, ako se otkupljuje polje, treba dodati peti deo (XXVII.19).Tako se dodaju desetci., peti deo treba dodati (XXVII.31). A prvenci kojih imapreviše (više nego Levita) da se otkupe sa po pet šekela (Brojevi III.46 do kraja); dase prvorođeno od nečiste životinje otkupi tako što se da peti deo (LevitskaXXVII.27). Da kazna za neku povredu bude peti deo vrednosti (Levitska XXII.14;XXVI.13,15; Brojevi V.6-8). I ako čovek ukrade vola ili ovcu te ih zakolje ili proda,platiće sa pet volova ili sa četiri ovce za jednu ovcu (Izlazak XXII.1).Da broj pet sadrži nebesku misteriju,i da je isto sa deset, vidi se po heruvimima okojma čižtamo u prvoj knjizi o Carevima: A načini u svetinji nad svetinjama dvakerubima od drveta maslinova; deset lakata bješe visk svaki. I od pet lakata bješejedno krilo u heruvima; deset lakata bješe od kraja jednoga krila do kraja druggakrila. Tako i drugi kerubim bješe od deset lakata. Deset lakata bješe visok jedankerubim kao i drugi (VI.3-27). Isto je očito i po umivaonicima okolo hrama i posvetnjacima, o kojima piše u istoj knjizi: I pod svakim podnožjem bijahu po četiritočka od mjedi s pločama mjedenijem, i na četiri ugla bijahu kao ramena. I petsvijetnjaka s desne strane i pet s lijeve strane pred svetinjom od čistoga zlazta, i

cvjetove i žiške usekače od zlata (VII.30,49). A mjedeno more bilo je deset lakataod kraja do kraja, i pet lakata u visinu, trideset lakata u obimu (VII23), kako bi bileoznačene svete stvari brojevima deset i pet; a tako isto sa trideset, koji broj uobimu ne odgvara geometijski prečniku, ali duhovno označava ono što jepokazano perimetrom posude. Da u duhovnom svetu svi brojevi označavajustvari, jasno je iz Jezikilja, gde se opisuje nova zemlja, novi grad, i novi hram, kojije anđeo izmerio u detaljima (vidi poglavlje XL.-XLIII., XLX.-XLIX.). Opis skoro svihsvetih stvari pokazuje se u brojevima, tako da onaj koji ne zna značenja brojeva,ne može da zna skoro ništa o misterijama koje oni sadrže. Broj deset i broj pet,tamo se javljaju (pogl. XL. 7,11,48; XLI. 2,9,11,12; XLII.4; XLV.11,14), poredsloženih, dvadeset pet, pedeset, pet stotina, i pet hiljada. Vidi se iz detalja u ovimpoglavljima da nova zemlja, novi grad, i novi hram označavaju Gospodovo carstvou nebima , pa otuda i Njegovu crkvu na zemlji. Ovi primeri kako se koriste brojevinavedeni su , jer se u ovome i u sledećim stihovima kaže o zemlji Egipatskoj da ćepetina plodova biti pokupljeno za vremena sedam godina obilja, kako bi se tosačuvalo za sedam godina gladi. Stoga je pokazano da petina na označava dobra iistine koje Gosod čuva u čoveku da budu kao zaliha (rezerva) kada bude glad, tojest, kada bude nedostatak dobra i istine; jer da Gospod ne čuva ovakve stvari učoveku, ne bi u njemu bilo ništa što bi ga podržavalo, stoga ništa preko čega bi semogao ponovo roditi; tako bi bio bez onoga što je potrebno za spasenje u drugomživotu.5292. Za sedam godina plodnijeh koje idu. Ovo označava da su bile uvedene uvreme kada su se istine i dobra umnožavali, vidi se iz značenja godina, naime,stanja, a otuda i vremena (vidi niže); i iz značenja obilja, naime, umnožavanjaistine, ili istine umnožene (br. 5276,5278,5280); ovde su stoga označene istine sadobrima umnožene, jer istine nisu ništa bez dobara, tako da se istine ne čuvaju uunutranjem čoveku (br.5291), osim one koje su spojene sa dobrima. Godineoznačavaju ne samo stanja, nego i vremena, jer u unutrašnjem smislu, godineoznačavaju čitava stanja, to jest, cele periode od početka do kraja. Ovi periodimogu se izraziti samo vremenima, a tako ih i razumeju oni koji žive u vremenu.(Da godine i dani označavaju i stanja i vremena, može se videti gore, br.23,487,488,493,893,2906).

5293. Neka sakupljaju od svakoga žita. Ovo označava sve stvari koji su korisne,vidi se iz značenja sakupiti, naime, doneti i spremiti; i iz značenja žita (jela,hrane),naime, korisnih stvari. U unutrašnjem smislu, žito (hrana) označava ono što hraničovekovu dušu, naime, što ga hrani posle smrti, jer on tada živi kao duša ili kaoduh, i nije mu više potrebna materijalna hrana, nego duhovna hrana, koja sesastoji iz svega što je korisno, i što vodi onome što je korisno. Ali što je vodionome što je korisno (za dušu?), to je da zna šta je dobro i istinito. To je ono štohrani anđele, pa se stoga naziva duhovnom i nebeskom hranom. Čovekov um, ukojemu je njegov unutrašnji razum i unutrašnja volja, hrani se samo ovakvomhranom, to jest, namerama i ciljevima, i to još dok živi u telu. Materijalna hrana neprodire do uma, nego samo do tela, koja hrana održava telo koje uživa u hrani,kako bi u zdravom telu i duh bio zdrav. U duhovnom smislu, hrana označava sveono što je korisno, jer svo njegovo znanja pa stoga i volja, treba da imaju koristkao cilj; otuda je čovekov karakter onakav kakav je i karakter onoga u čemu je onkoristan. Da hrana u unutranjem smislu označava sve ono što je korisno, jasno jeiz ovih Gosodovih reči: A on im reče: ja imam jelo za koje vi n znte. Tad učenicigovorahu izmđu sebe; eda, ako mu je neko donio da jede? A on im reče: jelo jemoje da vršim volju onoga koji me posla, i da svršim njegov posao (Jovan IV.32-34). I na drugome mestu: Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo kojeostaje za vječni život, koji će vam dati sin čovječiji, jer ovog potvrdi otac Bog(Jovan VI.27).5294. Za rodnijeh godina koje idu. Ovo označava da treba da se pokupe u takvovreme, vidi se iz značenja godina, naime, stanja, a isto tako i vremena (br. 5292).Rodne godine koje idu su stoga ona vremena kada se istine umožavaju sadobrima, a što je označeno sa sedam godina obilja.5295. I neka snesu (donesu) žito. Ovo označava svako dobro od istine u istovreme, vidi se iz značenja sneti, naime, pokupiti a u isto vreme i sačuvati; i izznačenja žita, naime, dobra koje pripada Prirodnom (br. 3580), ovde dobra uPrirodnom. Dobro od istine je istina u volji i u činu. Žito označava dobro, jer jepolje u u duhovnom smislu crkva; pa otuda sve što pripada polju, kao što je seme,sejanje, žetva, žito, i ječam, a posebno pšenica, proso, kao i ostala žita, označavajustvari crkve; a sve stvari crkve odnose se na dobro i istinu.

5296. Pod ruku Faraonovu. Ovo označava za potrebe i nuždu u Pirodnom, što sevidi iz značenja ruke, naime, moći (br. 878.3387,4931-4937); otuda pod rukuoznačava radi upotrebe u svakom slučaju nužde, jer ono što je u nečijoj moći, tosa tim može i da raspolaže; i iz reprezentacije Faraona, naime Prirodnog (vidigore).5297. U sve gradove, i neka čuvaju. Ovo označava takve stvari u unutrašnjemprirodnog uma, vidi se iz značenja hrane (žita), naime, svih stvari koje su odkoristi, tako istina i dobara (br. 593); i iz značenja gradova, naime, unutrašnjihstvari prirodnog uma. U univerzalnom smislu, gradovi označavaju doktinarnestvari crkve (br. 402,2268,2449,2451,2712,2943,3216,4492,4493); ali u posebnomsmislu one označavaju unutrašnje stvari čovelove, tamo gde su doktrinarne stvari,ili radije, gde su istine povezane s dobrom. Da istine i dobra u čoveku stvaraju kaogradove, može se videti gore (br. 3584), a otuda se i sam čovek, u kojemu je crkva,naziva gradom Božijim. Značenje grada je kao i značenje kuće; u univerzalnomsmislu, kuća označava dobro, ali u posebnom smislu označava čoveka (br. 3128), aposebno njegov um u odnosu na dobro i istinu koji su u njemu povezani (br.3538,4973,503); a kuća sa stanovima, vanjskim zgradama, i tremovima, je grad unajmanjoj formi (u minijaturi). 2. Unutrašnje stvari prirodnog uma označene sugradovima kod Isaije: U taj dan biće pet gradova u zemlji Egipatskoj koji ćegovoriti usnama (jezikom) Hahanskim, i koji će se zaklinjati u Jehovu nad vojskama(XIX.18). a dobra i istine unutar čoveka označene su gradovima i u Gospodovojparaboli kod Luke: Reče onome koji je od jedne kese stekao deset, Dobro, dobrislugo, bio si postavljen nad malim, evo i deset gradova, A drugome reče, koji jestekao pet kesa, budi nad pet gradova (IX.12 i dalje). Ovde se skupljanjem ičuvanjem žita u gradovima označava da istine povezane s dobrima treba da sepohrane unutar prirodnoga uma; a kada su ove istine i dobra tamo pohranjene,tada se nazivaju ostacima, u kojima je istinski čovekov duhovni život, kojim se onduhovnio hrani u svakom slučaju nužde i potrebe, to jest, u vreme duhovne gladi.5298. I neka čuvaju. Ovo označava da treba da se pohrane (sačuvaju), vidi se izznačenja čuvati, naime, pohraniti, to jest, među unutrašnjim stvarima prirodnoguma, a koje se stvari nazivaju gradovima (br. 5297).

5299. Da se nađe hrane zemlji. Označava da tamo treba da bude za svaku potrebui nuždu Prirodnog, što se vdi iz značenja hrane, naime, dobara i istina (br. 5293); iiz značenja da se nađe, naime, onoga što je spremljeno da bi se iskoristilo, to jest,da bi se iskoristilo u godinama gladi koje dolaze; i iz značenja zemlje, ovde zemljeEgipatske, naime, prirodnog uma (br. 5276,5278,5279,5288).5300. Za sedam godina gladnijeh. Ovo označava da je to u skladu s potrebom uslučaju nedovoljnosti, što se vidi iz značenja gladi, naime, pomanjkanja istine (br.5277,5278). Da je to za slučaj potrebe, jasno je; jer godine u unutrašnjem smislusu stanja (kao što je često pokazano), stoga za sedam godina označava stanjakada če biti nužda.5301. Koje će biti u zemlji Egipatskoj. Ovo označava da će to biti u Prirodnom, štose vidi iz značenja zemlje Egipatske, naime, prirodnog uma (br. 5276, 5278, 5279,5288). Kad se ovde i drugde pomene Prirodno, ono označava prirodni um; jerracionalni um pripada unutrašnjem čoveku, a prirodni um, spoljašnjem čoveku.Ovaj um ili ovaj čovek, to je ono na šta se misli pod Prirodnim, prosto takonazvanim. Da je um sam čovek, vidi se iz onoga što sledi.5302. Da ne propadne zemlja od gladi. Ovo označava kako čovek ne bi nestao, tojest, zbog nedostatka istine, vidi se iz značenja propasti, to jest, nestati; i izznačenja zemlje, ovde zemlje Egipatske, naime, prirodnoga uma (br. 5301); papošto je prirodni um, to je i čovek sam, jer čovek je čovez zato što raspolažeumom; jer sam um sačinjava čoveka, te kakav je um, takav je i čovek. Pod umomse misli na intelekt i volju, pa stoga i na sami život. Glupi ljudi misle da je čovekčovek zbog njegovog spoljašnjeg izgleda, jer ima ljudsko lice; manje glupi misle daje to zbog toga što govori; a najmanje glupi, da je To stoga što može da misli. Aličovek nije čovek zbog ovih stvari, nego zbog toga što može da misli istinu i hoćedobro. I tada kad misli istinu i hoće dobro, može da usmeri pogled ka Božanskom ida ga primi opažajno. Po ovlme se čovek razlikuje od divljih zveri. 2. Ali to štoizgleda kao čovek, i što je u stanju da govori i da misli, to ga još uvek ne činičovekom, jer ako misli ono što je obmana, i hoće ono što je zlo, to ga čini nesličnim zveri, nego gorim od zveri; jer na taj način razara ono što je ljudsko unjemu, i čini ga divljom zveri. To se vidi po ovakvim osobama u drugom životu

koje, kada se vide svetlosti neba, i kada ih anđeli posmatraju, izgledaju kaočudovišta, a neki i kao divlje zveri, lažljivi kao zmije, a drugi u drugim oblicima. Alikada se maknu iz toga svetla, i vrate u svoje svetlo koje imaju u paklu, tamoizgledaju jedniu drugima kao ljudi. Ali u stihovima koji slede, biće pokazano kakobi čovek nestao kad bi ostao bez istine, to jest, kada Gospod ne bi sačuvao istine unjegovom unutrašnjem umu za sedam godina gladi.5303. Stihovi 37-40. I ovo se učini dobro Faraonu i svijem slugama njegovijem. Ireče Faraon slugama svojim: možemo li naći čovjeka kakav je ovaj u kojemu bi bioduh Božiji? Pa reče Faraon Josipu: kad je tebi javio Bog sve ono, nema nikoga takomudra i razumna kao što si ti. Ti ćeš biti nad domom mojim i sav će ti narod mojusta ljubiti; samo ću ovijem prijestolom biti veći od tebe . Ovo se učini dobroFaraonu, označava ono što je vrlo prijatno Prirodnom; i svijem slugamanjegovijem, označava ono što je prijatno svim stvarima u Prirodnom; i Faran rečeslugama svojim, označava opažanje Prirodnog sa svim stvarima u njemu; možemoli naći čovjeka kakav je ovaj u kojemu bi bio duh Božiji? označava influks istine ukojemu je dobro iz unutrašnjeg (čoveka), stoga Nebesko od Duhovnog; i rečeFaraon Josipu, označava opažanje Prirodnog od Nebeskog od Duhovnog; kad jetebi javio Bog sve ovo, označava da je u tome predviđanje i proviđenje; nemadrugoga tako mudra ni razumna kao što si ti, označava da je ovo jedini izvor istinei dobra; ti ćeš biti nad domom mojim, označava da će prirodni um biti potčinjen iposlučan onome višemu; i sav će ti narod moj usne ljubiti, označava da će sve unjemu (u domu Faaonobm) biti njemu potčinjeno; samo ću ovijem prijestolom bitiveći od tebe, označava da će ipak igledati kao da to dolazi od Prirodnog, jer dolaziod Nebeskog od Duhovnog preko Prirodnog.5304. I učini se dobro Faraonu (u očima Faraona). Ovo označava ono što je vrloprijatno Prirodnom, što se vidi iz značenja reči dobro, naim, prijatno; u očima jenačin govora, jer oči označavaju unutrašnji vid, stoga razumevanje i opažanje (br.2829,3198,3202,3820,4083,4086,4339,4403-4421, 4523-4534), pa stoga učini sedobro u očima označava nešto vrlo prijatno; i iz reprezentacije Faraona, naime,Prirodnog, kao što je često pokazano.

5305. I u očima sluga njegovijeh. Ovo označava ono što je vrlo prijatno svimstvarima u Prirodnom, kao što se vidi iz značenja izraza dobro u očima, naime, vrloprijatno (br 5304); i iz značenja slugu, naime, stvari u Prirodnom, osobito uspoljašnjem Prirodnom. Sluga se često pominje u Reči, a to u unutrašnjem smisluoznačava nešto što je od koristi drugome , obično kad je ono što je ispod korisnoonome što je iznad; jer je to u skladu sa redom da niže služi višemu, i onolikokoliko je od usluge, toliko se i naziva slugom. U ovom slučaju. stvari u Prirodnomnazivaju se slugama; jer u opštem, Prirodno je predstavljeno Faraonom, a opšte jeono čemu pojedinačno treba da bude od usluge, kao što je opšre dobrokraljevstva. (Da je Faraon Prirodno u opšte, može se videti gore, br. 5160).5306. I reče Faraon slugama svojijem Ovo označava opažanje Prirodnog zajednosa svim stvarima u njemu, to se vidi iz značenja reći, u istorijskm delovima Reči,naime, opažati (br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898, 1919, 2061, 2080, 2238, 2619,2862, 3395, 3509); i iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog (br.5079,5080,5095,5160); i iz značenja sluga svojih, naime, svih stvari u Prirodnom(br.5304).5307. Možemo li naći čoveka kao što je ovaj u kojemu je duh Božiji? Ovo označavada se tu radi o influksu istine u kojioj je dobro iznutra, stoga je to Nebesko doDuhovnog, što se vidi po značenju čovjeka, naime, istine (brf. 3q34,3309,3459); iiz značenja duha Božijeg, naime, dobra iznutra, stoga od Božanskog. Jer duh Božijioznačava ono što proizilazi od Božaskog, stoga od dobra samog, jer je Božanskodobro samo, i ono što proizlazi iz to toga je istina u kojoj je dobro, što je u Rečioznačeno duhom Božijim; jer sam duh ne proizlazi, nego istina sama u kojojjedobro, ili sveta istina, jer je istina ta preko koje on proizlazi. Ova istina u kojoj jedobro, je ovde Nebesko od Duhovnog, što je predstavljeno Josipom. 2. Poznato jeu crkvi da je Josip u duhovnm smislu Gospod, pa se stoga Gospod naziva nebeskimJosipom; ali ne zna se šta Josip u Gospodu predstavlja. Jer Gospod je predstavllen iAbrahamom, a tako isto i Isakom, kao i Jakovom, kao što je predstavljen iMojsijem, i Ilijom, i Aronom, i Davidom, i mnogim drugima u Reči, ali nikad jednimkao drugim. Abrahamom je Gospod predstavljen kao Božansko Samo, Isakom kaoBožansko racionalno, Jakovom kao Božansko prirodno, Mojsijem kao zakonm iliistorijskom Reči, Ilijom kao proročkom Reči, Aronom kao sveštenstvom, a

Davidom kao carstvom. A šta je predstavljeno Josipom, može se videti gore br.3969,4289,4585,4592,4594,4669,4723,4727,4963,5249). Ono što Josippredstavlja, naziva se Nebesko od Duhovnog iz Racionalnog, a to su jedine rečikojim se to može izraziti. Jer Nebesko je dobro od Božanskog, a Duhovno je istinaod toga dobra, stoga je to istina od dobra iz Njegovog Božanskog Ljudskog. To jeGospd bio dok je živeo na svetu; ali kada Se proslavio, On je to prevazišao, ipostao Božansko dobro samo ili Jehova i u pogledu Ljudskog. 3. Ne može se višekazati u pojedinstima o ovoj misteriji, osim da je Josip prvo došao u Egipat i prvosužio kod Potifara starešine stražarskoga i bio držan u tamnici, ali je posle postaovladar u Egiptu, da bi mogao da predstavlja kako je Gospod postepeno učiniosvoje Ljudsko Božanskim, o čemu je Reč bila napisana, kako bi sadržala Božanskestvari u unutrašnjem smislu; ovaj smisao je služio posebno anđelima čija jemudost neshvatljiva i neizreciva u upoređenju s ljudskom mudrošću, koja sesastoji u ovakvim stvarima), a u isto vreme služila ljudima, koji vole priče i koji onjima razmišljaju, dok anđeli preko influksa od Gospoda, u ovim stvarima vide onošto je Božansko.5308. I reče Faraon Josipu. Ovo označava opažanje Prirodnog od Nebeskog odDuhovnog, kao što se vidi iz značenja reći u istorijskim delovima Reči, naime,opažanje (b. 5304); i iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog; i izreprezentacje Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog, kao što je često pokazano.5309. Kad je tebi javio Bog sve ovo.(učinio da znaš) Ovo označava jer to imapredviđanje i proviđanje, što se vidi iz značenja znati (javiti), kada se kaže za Boga,naime, predviđanje i proviđanje; jer za Boga se ne može kazati da saznaje (stičeznanje) zato što On zuna sve stvari od Sebe, a od njega dolazi čovekovasposobnost da zna. Stoga je u Bogu znati, predviđati i proviđati ista stvar:predviđati je znati od večnosti do večnosti, a proviđati je postupati u skladu sa tim(znanjem). Razlog da Nebesko od Duhobnog ima predviđanje i poviđanje je to štoje ovde u unutrašnjem smislu predmet o kome se govori Gospod koji je Nebeskood Duhovnog, koje je predstavljeno Josipom.5310. Nema nikoga tako mudra i razumna kao što si ti. Ovo označava da je ovojedini izvor istine i dobra , što se vidi iz značenja razuman (inteligentan), naime,

istinit, i iz značenja mudar, naime, dobar (br.5287). Da istina i dobro nisu ni izkojeg drugog izvora, označeno je sa niko, ili ni jedan, jer u uutrašnjem smislu nikoje negativ, a što je isključivanje svakoga drugoga (br. 5225,5253),5311. Ti ćeš biti nad domom mojim. Ovo označava da će prirodni um biti potčinjeni poslušan tome, kao što se vidi iz značenja doma, naime, uma(br.3538,4973,5023), ovde prirodnog uma, jer ga Faraon naziva svojim domom, aFaraon predstavlja Prirodno. Da će biti potčinjen i poslušan, označeno je sa bićešnad, jer onaj koji je nad domom, taj i vlada njime, i njemu su svi u tome domupotčinjeni i poslušni, iako po izgledu, gospodar doma čuva svoje ime idostojanstvo.5312. I sav će ti narod moj usta ljubiti. Ovo označava da će sve u njemu bitipotčinjeno tome, kao što se vidi iz značenja ljubiti usta, naime, priznavati i činitiono što je naloženo, stoga pokoravati se; i iz značenja sav narod moj, naime , sveu Prirodnom, (Da se narodom ozačavaju istine, br. 1259, 1260,3581,4619, stogapoznavanja dobra i istine u Prirodnom, kao ispoljašnja-znanja, jer su ovo istinePrirodnog, vidi br. 5276).5313. Samo ću ovijem prijestolom biti veći od tebe. Ovo označava da će ipakizgledati kao da sve to dolazi od Prirodnog, jer dolazi od Nebeskog od Duhovnogpreko Prirodnog, kao što se vidi iz značenjas biti veći od drugoga, naime, veći poizgledu ili pogledu; iz značenja prijestola, ovde, naime, Prirodnog. jer se Prirodnooznačava prijestolom onda kada se Nebesko od Duhovnog predstavlja onim kojisjedi na njemu; jer Prirodno je kao prestol za Duhovno, ovde Nebesko odDuhovnog. U opšte ono što je niže je kao prestol za ono što je više; jer više je ideluje u tome, i doista preko nižega, a ono što je učinjeno, izgleda kao da ga jeniže učinilo, jer, kao što je rečeno, to se radi preko njega. To je ono što jeoznačeno Faraonovim rečima Josipu, samo ću ovijem prijestolom biti veći od tebe.2. Prestol se često pominje u Reči kada se govori o Božanskoj istini i sudu koji odnje potiče; a prijestolom se u unutrašnjem smislu označava ono što pripadaBožanskom carstvu; onim koji sjedi na njemu, označava se Gospod Sam kao Car iliSudija. Ali značenje prijestola, kao i mnogih drugih stvari, zavisi od toga na šta seprmenjuje (taj izraz). Kada se Božansko Samo i Gospodovo Božansko Ljujdsko

označavaju onim koji sjedi na prijestolu, tada se Božanska istina koja proizlazi odNjega označava prijestolom; ali kad se Božanska istina koja proističe od Gospodaoznačava onim koji sjedi na prijestolu, tada se sveukupno nebo ispunjenoBožasnskom istinom označava prijestolom, ali kad se Gospod kao Božanska istinau višem nebu oznasčava onim koji sjedi na prijestolu, tada se Božanska istina unajnižem nebu i u crkvi označava prijestolom. Na taj način je značenje prijestolarelativno. Prijestoj označava ono što pripada Božanskoj istini, jer istina se u Rečioznačava carem, kao i carstvom. (Da se istina označava carem, može se videtigore, br. 162,1728,2015,2069,3009,3670,4581,4966,5044,5068; a carstvom, br.1672,2547,4691.). 3. Ali na šta se posebno misli u Reči pod prestolom, jasno je izkonteksta, kao kod Mateje: jer vam kažem: Ne kunite se; ni nebom, jer je prijestoBožiji, ni zemljom, jer je podnožje Njegovo; ni Jerusalimom, jer je grad velikogcara (V.34,35). Opet na drugome mestu: Ko se kune nebom, kune se prijestoljemBožijim, i Onim što sjedi na njemu (XXIII.22). Ovde se izričito kaže da je neboprijestol Božiji; a zemlja da je podnožje Njegovo, što označava ono što je ispodneba, a to je crkva. (Da je zemlja crkva, može se videti gore, br. 566, 662, 1066,1067, 1262, 1413, 1607, 1733, 1850, 2117, 2118, 2928, 3355, 4447, 4535), Istotako i kod Isaije;. Ovako veli Jehova: nebesa su prijestol Moj, a zemlja Mi jepodnožje (XLVI.1); Kod Davida: Jehova na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvonjegovo svijem vlada (Psalam CIII.19); Kod Mateje: kada Sin čovjčiji dođe u slaviSvojoj, i svi anđekli s Njim, tada će sjesti na prijesto slave Svoje (XXV.31); Ovo seodnosi na Poslednji Sud, a Onaj koji sedi na prestolu naziva se carem (stihovi34,40). Ovde prijesto slave je u unutrašnjem smislu Božanska istina koja je odGospoda, koji se, pošto je Sudija od Božansk istine, naziva ovde Carem. 4. KodLuke: On će biti veliki, i nazvaće se sin najvišega, daće mu Gospod Bog prijestoDavida oca Njegovog (I.32): Ovo je anđeo rekao Mariji. Svako može da vidi dapresto Davidov ovde nije carstvo Davidovo, ili neko carstvo na zemlji, negonebesko carstvo; stoga se pod Davikdom ne misli na Davida, nego na GospodovoBožansko carstvo; i da se prestolom u unutrašnjem smislu označava Božanskaistina koja čini Gospodovo carstvo. U Otkrovenju: I odmah bih u duhu; i gle,prijesto stajaše na nebu, i na pijestolu sjeđaše neko; I onaj što sjeđaše bijaše poviđenju kao kamen jaspis i sard; a oko prijestola bijaše duga po viđenju kaosmaragd. I oko prijestola bijahu dvadeset i četiri prijestola, i na prijestolima vidjeh

dvadeset i četii starješine gdje sjede, obučene u bijele haljne, imahu krune zlatnena glavama svojijem. I od prijestola izlađahu munje i gromovi i glasovi; i sedamžižaka ognjenih gorahu pred prijestolom, koje su sedam duhova Božijih. I predprijestolom bijaše stakleno more, kao kristal, i nasred prijestola i oko prijestolačetiri životinje, pune očiju sprijed i sastrag. I prva životinja bješe kao lav, i drugažvotinja kao tele, i treća životinje imaše lice kao čovjek, a četvrta životinja bješekao orao kad leti. I svaka od četiri životinje imaše po šest krila naokolo i unutrapuna očiju, i mira ne imaju dan i noć glovoreći; svet, svet, svet Gospod Bogsvedržitelj, koji bješe, koji jest, i koji će doći. I kad daše životinje slavu i čast i hvaluonome što sjeđaše na prijestolu, i pokloniše se onome što živi u vijek vjeka, imetnuše krune soje pred prijestolom govoreći: Dostojan si, Gospode, da primišslavu i čast i silu; jer si ti sazdao sve, po volji tvojoj jest i stvoreno je (IV. 2 dokraja).vo kamenje, ka i svi dr 5. U ovim stihovima se (reprezentativno) opisujepresto Gospodove slave, stoga i Božanska istina koja proističe od Njega; ali ako sene znaju značenja ovih predstava, skoro se ništa ne može znati o značenju ovinproročanskih reči, a zbog čega bi se smatralo da su ove reči lišene dubljihBožanskih stvari; u kojem bi se slučaju o nebeskom carstvu mislilo kao o nekomzemaljskom carstvu. Dok je prestolom na nebu označena Božanska istina u nebu,stoga i nebo ka Božanska istina; a Onim koji sjedi na prijestolu, označen je Gospod.Izgledao je kao jasper kamen i kao sard, zato što svo drago kamenje o kojemu segovori u Reči, onačava Božanske istine (br. 114,3858,3862); a kamenje u opšteoznačava istine vere (643,1298,3720,3769,3771,3773,3780,3798). 6. Dugom okoloprijestola su označene istine prozirne od dobra; a to je zato što su boje u drugomživotu od svetlosti neba, a svetlost neba je Božanska istina (O dugama u drugomživotu vidi šta je rečeno gore, br.1042,043,1053,623-1625; a o bojama,br.1953,1624,3993,4530,4677,4741,4742,492). Dvadeset i četiri prijestola okoloprijestola označavaju sve stvari istine skupno, isto što je označeno i sa dvanaest.(Da dvanaest označava sve stvari istine skupno, može se videti gore,br.577,989,2129,2130,3272,3858,3913.) Munje, gromovi, i glasovi koji dolaze odprijestola označavaju strahove koje uzrokuje Božanska istina kod onih koji nisu udobru. Sedam svijetljaka sa žišcima su osećanja istine od dobra, koji nanose bole(vređaju) one koji nisu u dobru, pa se stoga nazivaju sedam duhova Božijih kojinanose bol, kao što se vidi iz sledećih stihova. 7. Stakleno more ispred prijestola je

sva istina u Prirodnom, to znači znanja i reči-znanja (da su ove stvari more, možese videti gore, br. 28,2850). Četiri životinje posred prijestola i okolo prijestolapunih očiju ispred i sastrag jesu stvari koje pripadaju razumuod Božanskog unebima, gde četiri označava njihovu povezanost sa stvarima volje. Jer istinepripadaju intelektualnom delu, a dobra voljnome delu, pa se stoga kaže da supune očiju ispred i sastrag, jer oči označavaju stvari razuma, a u višem smislustvari vere (br. 2701,3820,4403-4421.4523-4534). (Da četiri označava povezivanje,isto što i dva, može se videti gore, br.1686,3519,5194.) Svetost Božanske istinekoja proizilazi od Gospoda opisuje se u ostatku ovoga odlomka. 8. Pošto se sadvadeset i četiri prijestola i dvadeset i četiri starješine označavaju sve stvari istineili sve stvari vere skupno, a isto je označeno i sa dvanaest, od kojih i po kojimistinama se izvršava Sud, stoga je to označeno u unutrašnjem smislu sa dvanaestprijestola na kojima će sedeti dvanaest apostola, o kojima čitamo kod Mateje: AIsus im reče: zaista vam kažem da ćete vi koji idete za Mnom, u drugm rođenju,kad sjedne Sin čovječji na prijestolu slave svoje, sješćete i vi na dvanaest prijestolai suditi nad dvanaest plemena (koljena) Izrailjevih (XIX. 28). i kod Luke: I jaostavljam vama carstvo kao što je otac moj Meni ostavio: Da jedete i pijete zatrpezom Mojom u carstvu Mojemu, i da sjedite na prijestolima i sudite naddvanaest plemena (koljena) Izrailjevih (XXII.29,30).Dvanaest apostola označavaju sve stvari istine, od kojih i po kojima se izvršavaSud. Isto je označeno i anđelima s kojima će Gospod doći da sudi (Mateja XXV.31);(da se anđelima u Reči označavaju stvari u Gospodu, može se videti gore, br.1705,1925,2321,2821,3039,4085); u ovom slučaju označavaju se istine odBožanskog, koje se u Reči nazivaju i sudovima (br. 2235). 9. Isto tako i uOtkovenju: I vidjeh prijestole, i sjeđahu na njima, i dade im se sud, i dušeisječenijeh za svjedočanstvo Isusovo i za riječ Božiju (XX.4): prijestoli ovdeoznačavaju sve stvari istine, od kojih i po kojima se izvršava Sud. Isto je označeno ianđelima s kojima Gospod dolazi da izvši sud (Mateja XXV.31); da se anđelima uReči oznčavaju stvari u Gospodu, vidi se gore, br. 1705, 1925, 2321, 2821, 3039,4085); u ovoj prilici oni označavaju istine od Božanskog, koje se istine u Rečinazivaju i sudovima (br. 2235). 10. Na vrlo mnogo drugih mesta prijestol sepripisuje Jehovi ili Gospodu, a to je zato što prijestol predstavlja carstvo. Kada se u

u višem nebu vodi razgovor o Božanskoj istini i o Sudu, u poslednjem nebu pojavise prijestol. To je razlog da je prijesto predstava (reprezentativ) , i zato se o njemutako često govori u proročkoj Reči, i zbog čega je od pra drevnih vremena prestopostao oznaka cara i stoga označava carstvo, kao u sledećim odlomcima. kao kodMojsija: Tada načini Mojsije oltar, i nazva ga Jehova je zastava moja. I reče: što seruka bješe podigla na prijestol Jehovin, Jehova će ratovagi na Amalika od koljenana koljeno (Izlazak XVII.15,16). Šta je označeno rukom koja se podigla na prijestoJah - a, i ratom Jehovinim protivu Amalika od koljena do koljena, može se znazisamo iz unutrašnjeg smisla, to jest, ako se zna šta je označeno prijestolom, a štaAmalikom. Amalikom se u Reči označavaju obmane koje napadaju istine (br.1679), a prijestolom Božanska istina sama koja je napadnuta. 11. Kod Davida: Jersi svršio sud moj i odbranio me; sio si na prijesto, sudija pravedni. Ali Gospoduvijek živi; spremio je za sud prijesto svoj (Psalam IX.4,7). Opet: Prjestol je tvoj,Bože, vječan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravice. (XLV. 6Opet: Oblak je i mrak okolo njega; blagost i pravda podnožje prijestolu njegovu(XCVII.2). Kod Jeremije: U to će vrijeme nazvati Jerusalim prijestolom Jehovinim; isvi će narodi prići njemu (III.7); Jerusalim označava Gospodovo duhovno carstvo.12. Ovo je carstvo označeno i novim Jerusalimom kod Jezikilja, i svetimJerusalimom koji silazi s neba u Otkrovenju. Gospodovo duhovno carstvo je tamogde je vodeće načeno Božanska istina u kojoj je dobro, a nebesko carstvo je tamogde je vodeće načelo Božansko dobro od kojega je Božanska istina, i to pokazujezašto se Jerusalim naziva prijestoljem Jehovinim; stoga se kaže kod Davida: UJerusalimu je prijesto za sud (Psalam XCXXII.5). Ali Sion se naziva prijestol slaveJehovine kod Jeremije: E da si sasvijem odbacio Judu? nemoj nas odvrći radiimena svojega; nemoj naružiti prijestola slave svoje, opomeni se zavjeta svojega snama, nemoj ga ukinuti (XIV.19,21). Sionom se ovde označava Gospodovonebesko carstvo. 13. Način na koji je Gospod predstavjen u pogledu suda u nebu,gde se ponekad pokazuju stvari koje su iznošene kod proroka, vidi se kod Danila:Gledah dokle se postaviše prijestoli, i starac sjede, na kom bijše odijelo bijelo kaosnijeg, i kosa na glavi kao čista vuna, prijesto mu bijaše kao plamen ognjeni,točkovi mu kao oganj razgorio. Rijeka ognjena izlazaše, i tecijaše ispred njega,tisuća tisuća služaše mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred njim, sudsjede, i knjige se otvoriše (VII.9,10).

Ovakve se stvari neprestano viđaju u nebu, a sve su reprezentativne, a pojavljujuse zbog razgovora anđela u višim nebima, koji razgovori, kada se spuste, tako sepokazuju pogledu. A anđeoski duhovi, kojima Gospod daje da opažaju, znaju štaove stvari označavaju, na primer Starac s haljinama belim kao sneg, i kosom kaočista vuna, presto kao plamen ognjeni, i točkovi kao oganj razgoreli, koji tecijašeod Njega. Plamenom ognjenim i ognjenom rijekom predstavljeni su dobroBožanske ljubavi (vidi br. 934,4906,5071,5215). 14. Tako kod Jezikilja: I ozgo naonom nebu što im bijaše nad glavama, bijaše kao prijesto, po viđenju kao kamensafir, i na prijetolu bijaše po obličju kao čovjek (I.26; X.1). I u prvoj knjizi oCarevima: A Miheja mu reče: za to čuj riječ Jehovin; vidjeh Jehovu gdje sjedi naprijestolu svom, i sva vojska nebeska stajaše s desne i s lijeve strane (XXII.19).Svako ko nije svestan da ovi izrazi samo predstavjaju i označavaju, mora dapoveruje da Gospod ima presto kao carevi na zemlji, i da postoje stvari koje suovde pomenute; ali nema takvih stvari u nebima, nego se one pokazuju pogledu uposlednjem nebu, a u njima se kao u slikama vide Božanske misterije. 15.Gospodovo carstvo, kojim se označava Božanska istina koja proističe od Njega,bilo je predstavljeno i prestolom koji je Salamun sagradio, a koji je opisan u prvojknjizi o Carevima: I načini car velik prijesto od slonove kosti, i obloži ga čistijemzlatom. Šest basamaka bješe u prijestola i vrh okrugao bješe ozad na prijestolu, iručice bjehu s obje strane prijestola, i dva lava stajahu pored tijeh ručica. Idvanaest lavova stajahu na šest basamaka otud i odovud. Ne bi tako načinjen ni ukojem carstvu. I svi sudovi iz kojih pijaše car Salamun bijahu zlatni, i svi sudovi udomu od šume Libanske bijahu od čistoga zlata (X.18-21). Prijesto slave bio je takopredstavljen, gde su lavovima bile predstavljene Božanske istine koje se bore ikoje pobeđuju, a sa dvanaest lavova sve ove istine skupno. 16. Pošto skoro svestvari u Reči imaju i obrnuto značenje, tako i presto, koji u ovom smislu označavacarstvo obmane, kao u Otkrovenju: Anđelu crkve u Pergamu: znam djela tvoja, igdje sjediš, i gdjd je prijesto Satanin (II.12,13). Kod istoga: I peti anđeo izli čašusvoju na priestol zvijerin; i carstvo njezino posta tamno, i žvatahu jezike svoje odbola (XVI.10). I kod Isaije: I reče u srcu svojem: podignuću se u nebesa, i podići ćuprijesto svoj iznad zvijezda Božijih (XIV.13); ovo se kaže za Vavilon.

5314. Stihovi 41-44. I još reče Faraon Josipu: evo postavljam te nad svom zemljomEgipatskom. I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga na ruku Josipu, i obučega u haljine od tankoga platna, i objesi mu zlatnu verižicu o vratu. I postavi ga nakola koja bijahu druga za njegovijem, i zapovijedi da pred njim viču: klanjajte se! ida ga je postavio nad cijelom zemljom Egipatskom. I još reče Faraon Josipu: ja samFaraon, ali bez tebe neće niko maći ruke svoje ni noge svoje u svoj zemljiEgipatskoj. I Faraon reče Josipu: označava dalje opažanje Prirodnog od Nebeskogod Duhovnog; i uze Faraon prsten s ruke svoje, označava potvrđivanje moćiPrirodnog koju je prethodno imalo; i metnu ga na ruku Josipovu, označava da jePrirodno predalo svu moć (vlast) Nebeskom od Duhovnog; i obuče ga u haljine odtankoga platna, označava spoljašnju oznaku Nebeskog od Duhovnog; (haljine odtankoga platna su istine od Božanskog); i stavi mu zlatnu verižicu o vratu,označava povezanost unutrašnjih stvari sa spoljašnjim, koje je izvelo dobro, ipostavi ga na druga kola, označava da od ovoga potiče sva doktrina o dobru iistini; koja bijahu druga za njegovijem, označava da se ovo izvodi preko Prirodnog;i zapovijedi da pred njim viču: klanjajte se! označava priznavanje preko vere, iobožavanje; i postavi ga nad cijelom zemljom Egipatskom, označava da je takvabila njegva vlast; I Faraon reče Josipu, označava dalje opažanje; ja sam Faraon,označava da Prirodno potiče otuda; ali bez tebe neće niko maći ruke svoje,označava da je sva moć od Nebeskog od Duhovnog; ni nogu svoju, označava svumoć u Prirodnom; u cijeloj zemlji Egipatskoj, označava u oba Prirodna.5315. I Faraon reče Josipu. Ovo označava dalje opažanje Prirodnog od Nebeskogod Duhovnog, kao što se vidi iz značenja reći u istorijskim delovima Reči, naime,opažati (kao što je već pokazano); i iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog, iJosipa, naime, Nebeskog od Duhovnog (vidi i gore). Razlog da se opažanjePrirodnog od Nebeskog od Duhovnog ovako označava, je u tome što Prirodno imasvo svoje opažanje od onoga što je više od njega; ovde, od Nebeskog odDuhovnog, koje je više.5316. Evo postavljam te nad cijelom zemljom Egipatskom. Ovo oznčava vlast nadoba Prirodna, kao što se vidi iz značenja postaviti nad, naime, vlast; i iz značenjacijele zemlje Egipatske, naime, oba Prirodna (br.5276). Ovde se dalje govori ovlasti koju je Faraon dao Josipu nad zemljom Egipatskom, naime, da se Faraon

lišio svoje vlastite vlasti, i predao Egipat Josipu. Sve su se ove stvari događale poBožanskom Proviđenju, kako bi Josip predstavljao Nebesko od Duhovnog koje jeGospod imao kada je bio u svetu, a pomoću čega je sređivao Svoje Prirodno iSvoje Čulno da bi ih oba učinio Božanskim. Ovo se desilo Josipu kako bi Reč bilanapisana o njemu i na taj način sadržavala Božanske stvari, to jest, takve stvarikoje su najsvetije u nebu, i koje odgovaraju anđelima u nebima; jer anđeli su tamou Gospodu, jer su u sferi Božanske istine koja proisiče od Njega; stoga Božanskestvari u untrašnjem značenju Reči, koje se odose na Gospoda i na to kako jeproslvaviko Svoje Ljudsko, utiču tako na njih, da iz toga opažaju svo blaženstvosvoje mudrosti i inteligencije.5317. I Faraon uze prsten s ruke svoje. Ovo označava potvrđivanje vlasti koju jePrirodno prethodno imalo, što se vidi iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog(vidi gore): i iz značenja prstena, naime, onoga što potvrđuje (vidi niže); i izznačenja ruke, naime, vlasti (moći) (br. 878,3091,3387,4931-4937,5296). Iz ovogaje jasno da uzimanje prstena s ruke označava da je Prirodno odustalo od moćikoju je ranije imalo; a stavljanje prstena na ruku Josipu, označava da je Prirodnopredalo svu last Nebeskom od Duhovnog. Da prsten na ruci označava potvrđivanjevlasti, ne može se lako potvrdili iz paralelnih odlomaka u Reči; jer se prsteni naruci ne pominju nigde osim kod Luke, gde otac sina, koji je bio rasuo svo svojeimanje, rekao slugama: Iznesite najljepšu haljinu i obucite ga i stavie mu prsten naruku, i obuću na noge (XV.22). Prstenom se ovde označava potvrđivanje vlasti kaosina u domaćinstvu, baš kao gore. Pa ipak, ovo značenje prstena očito je i poobredima koji dolaze još iz drevnih vremena, kao kod veridba i svadbi, kao i kodinauguracija, kada se prsten stavljao na ruku i kojim je prvrđivana vlast. Poredtoga, narukvice, koje su nošene na ruci (Jeremija XXII.24), ozačavaju pristanak ipotvrđivanje (br. 4874).5318. I metnu ga na ruku Josipu. Ovo označava da je Prirodno predalo vlast, kojuje ranije imalo, Nebeskom od Duhovnog, što se vidi iz značenja staviti prsten nanečiju ruku, name, potvrdu da neko predaje vlast koju ima, drugome (br.5317); i izreprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog, kao što je često pokazano.

5319. I obuče ga u tanko platno. Ovo ukazuje na spoljašnje značenje Nebeskog odDuhovnog, jer hajine od tankoga platna označavaju istine od Božanskog, kao štose jasno vidi iz značenja haljina, naime, istina (br. 1073,2576,4545,4763,5248).Haljine od tankoga platna su istine od Božanskog, jer haljina od tankoga platnanačinjena od belog i sjajnog platna; a istina od Božanskog je predstavljenahaljinama od platna ovakve beline i sjaja. Razlog je to što blešteće belilo dolazi unebu dolazi od svetlosti koja dolazi od Gospoda, a ova svetlost je Božanska istinasama (br. 1953,1521-1533,1612-1632, itd prim. prev ubuduće navodićemo samopočete brojeve); stoga kada se Gospod preobrazio pred Petrom, Jokovom, iJovanom, Njegove su haljine izgledale kao svetlost (Mateja XVII.2); svetle i belekao sneg, da ih nijedna beljilja na zemlji ne može tako ubijeliti (Marko IX.3); da subile bleštave (Luka IX.29). Time je bila predstavljena Božanska istina odGospodovog Božanskog Ljudskog. Međutim, spoljašnje istine su predstavljenebelim sjajem haljina, dok su unutrašnje istine predstavljene sjajem i blistavošćulica. Otuda su haljine koje su bile od tankoga platna bile spoljašnja oznaka, naime,predstavljale su istinu koja proističe od Nebeskog od Duhovnog; jer je upravoGospod bio u tome tada. 2. Tanko platno i halijne od tankoga platna i na drugimmestima u Reči označavaju istine od Božanskog, kao kod Jezikilja: I obukoh te uvezenu haljinu, i obukoh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom izastrijeh te svilom. I ti bijaše okićena zlatom i srebrom, i odijelo ti bijaše odtankoga platna i od svile. (XVI.10,13). Ovo se kaže za za Jerusalim, koji ovdeoznačava Drevnu Crkvu. Istine te crkve opisuju se haljinama vezenim, od tankogaplatna, i svile, a bila je okićena zlatom i srebrom. Vezene haljine označavaju istinekoje su reči-znanja; tanko platno, prirodne istine; a svila, duhovne istine. 3. Opet:Tanko platno Egipatsko razapinjao si da su ti jedra; porfirom i skrletom s ostrvaElijskih pokrivao si se (XXVII.7). Ovo se kaže o Tiru, pod kojim se misli na DrevnuCtkvu, na znanja o dobru i istini, a tankim platnom Egipatskim za jedra označenaje su spoljašnja-znanja, kao oznaka ili kao spoljašnje značenje te crkve. 4. UOtkrovenju: I trgovci zemaljski zaplakaće u zajaukati za njom, što njihovijeh tovaraniko više ne kupuje; tovara zlata i srebra i kamenja dragoga i bisera i uzvoda iporfire i skrleta, i svakog mirisnog drveta i svakojakijeh sudova od fildiša, isvakojakijeh sudova od najskupljeg drveta, mjedi, gvožđa i mermera (XVIII. 11,12);u ovome odlomku svaki i svi izrazi označavaju stvari crkve, to jest, istine i dobra;

ali ovde u obrnutom smislu, jer se govori o Vavilonu. Svako vidi da ovakve stvarine bi nikada bile nabrojane u Reči koja se došla iz neba da u svakoj nema neštonebesko, jer zašto bi se pominjale zemaljkse stvari kad se govori o Vavilonu, kojimse označava profanisana (osvetogrđena) crkva? 5. Opet kod istoga: Govoreći:jaoh! jaoh! grade veliki, obučeni u svilu i porfiru i skrlet, i nakićeni zlatom ikamenjem dragijem i biserom (XVIII.16); da svaka pojedinost ovde označava nekunebesku Božansku stvar, jasno je u istoj knjizi, gde se kaže za tanko platno da jepravda svetih:- Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu, jer dođesvadba jagnjetova, i žena njeghova pripravila se. I dano joj bi da se obuče u svilučistu i bijelu: jer je svila pravda svetijeh. (XIX.7,8); tanko platno je pravda svetijeh,jer svi koji su u istini od Božanskog oblače se u Gospodovu pravdu; jer su njihovehaljine bele i sjajne od svetlosti koja dolazi od Gospoda, pa je stoga istinapredstavljena u nebu belilom koje sija (br. 3301,3993,4007). A to je i razlog da seoni koji se uzdižu u nebo iz stanja pustošeja, da izgledaju obučeni u sjajno belo, jeroni tada odbacuju svoju vlastitu pravdu, i oblače se u Gospodovu pravdu . 6. Kakobi istina od Božanskog mogla biti predstavljena u Jevrejskoj Crkvi, bilo jezapoveđeno da Aronove haljine, kao i zavesi okolo kovčega budu od tankogaplatna, kao što čitamo kod Mojsija: I načini košulju od tankoga platnaizmetanoga, i načini kapu od tankoga platna, i pojas načini vezen (IzlazakXXVIII.39). I načiniše košulje Aronu i sinovima njegovijem, od tankoga platnaizmetanoga (XXXIX.27), a šator ćeš načiniti od deset zavjesa od tankoga platnauzvezenog od porfire i od skrleta i od crvca (Izlaak XXVI.1; XXXVI.8). I načinićeštrijem šatoru na južnoj strani; zavjesi trijemu da budu od tankoga platnauzvezenoga, sto lakata u dužinu na jednoj strani (Izlazak XXVII.9,18; XXXVIII.18).Tanko platno je trebalo koristiti zato što je sve u šatoru i oko njega, kao i sve naAronovoj odeći, predstavljalo duhovne i nebeske stvari. Ovo pokazuje da se Rečslabo može razumeti ako se ne zna šta ove stvari predstavljaju, i ako se misli da jesva svetost u onome što se pokazuje u slovu. 7. Da anđeli, koji su u istini odBožanskog, izgledjau obučeni u tanko platno, to jest, u belo i sjajno, vidi se izOtkrovenja u vezi sa bijelim konjem: I bješe obučen u haljinu crvenu od krvi, i imenjeovo se zove: riječ Božija. I vojske nebeske iđahu za njim na konjma bijelijem,občene u svili bjelu i čistu (XIX.13,14); Iz ovoga svega vrlo je jasno da je tanko

platvo spoljašnja stvar koja označava istinu od Božanskog. Da je bijeli konj Gospodkao Reč, kao što se tamo otvoreno kaže, i da je Reč istina sama od Božanskog. Daje bijeli konj unutrašnji smisao Reči, može se videti gore (br. 2760-2762); ovdebijeli konji označavaju istine od Božanskog, pa se stoga Njegova vojska vidi nabelim kojima, i obučena u tanko platno čisto.5320. I objesi mu zlatnu verižicu o vratu. Ovo je znak povezanosti unutrašnjihistina sa spoljašnjim, preko dobra, što se vidi iz značenja vrata, naime, influksa ikomunikacije viših stvari sa nižim stvarima, ili što je isto, unutrašnjih stvari saspoljašnjim (br. 3542); otuda verižica (lančić), zato što okružava vrat, označavapovezanost ovih stvari. Zlatna verižica označava povezanost kroz dobro, ilipovezanost koju izvodi dobro, jer zlato označava dobro (br.113,1551,1552). Znakove povezanosti unutrašnje i spoljašnje istine je grivna ili ogrlica o vratu kodJezikilja: I nakitih te nakitom, i metnuh ti narukvice na ruke, i grivnu oko vrata(XVI.11).5321. I posadi ga na druga kola. Ovo je znak da od Njega dolazi sva doktrina (savnauk) o dobru i istini, što se vidi iz značenja kola, naime, doktrine o dobru i istini(vidi niže); otuda posadi ga u kola je znak da doktrina dolazi otuda. Ove se rečiodnose na ono što je Faraon prethodno rekao, Ti ćeš biti nad cijelim domommojim, i sav narod moj će ti usta ljubiti; samo ću ovim prijestolom biti veći od tebe(stih 40). Ovime se označava doktrina o dobru i istini stoga što Josip predstavljaGospoda kao Božansko Duhovno (br. 3971,4669), a to znači kao Božansku istinuod Gospodovog Božanskog Ljudskog (br. 47234727) od koje je Božanska istinaNebeska od Duhovne. Sve u doktrine o dobru i istini je iz ovoga izvora, je Gospodje doktrina sama, jer sva doktrina proizlazi od Njega, i cela doktrina govori oNjemu; jer sva doktrna govori o dobru ljubavi i o istini vere. Ove su od Gospoda,te stoga ne samo da je Gospod u njima, nego je On i jedno i drugo. Iz ovoga jejasno da doktrina koja govori o dobru i istini, da govori o Gospodu samom; i daona proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog. 2. Iz Božanskog Samog ne možeda proistekne nikakva doktrina ako to nije preko Božanskog Ljudskog, to jest,preko Reči, koja je u najvišem smislu Božanska istina od Gospodovog BožanskogLjudskog. Čak ni anđeli u najdubljem nebu ne mogu razumeti ono što dolazineposredno od Božanskog Samog, jer je ono beskonačno i prevazilazi svaki razum,

čak i anđeoski. Ali ono što proizlazi od Gospodovog Božanskog Ljudskog, to onimogu razumeti jer govori o Bogu kao o Božanskm Čoveku; o kojemu se možeoblikovati neka ideja od Ljudskog; a svaka ideja oblikovana o Ljudskom prihvatljvaje, pod uslovom da proističe od dobra nevinosti, i ako je u dobru ljubavi kabližnjemu. To je ono što je označeno Gospodovim rečima kod Jovana: Niko nikadanije video Boga; jedinorođeni Sin, koji je u nedrima Očevim, On Ga je objavio(I.18). Kod istoga: Ni glasa Njegva kad čuste, ni lica vidjeste (V.37). Kod Mateje:Niko ne zna Oca, osim Sina, i onoga kome ga Sin otkrije (XI.27). 3. Kola se čestopominju u Reči, ali jedva da ko zna da ona označavaju doktrinarne stvari o dobru iistini, a isto tako i spoljašnja-znanja koja pripadaju doktrinama. Razlog je to štokad se pomenu kola, ništa duhovno ne ulazi u ideju, nego sam prirodno istorijsko,a tako je i sa konjim i kolima; a konji u Reči označavaju stvari razuma (br. 2760-2762,3217), pa stoga kola označavaju doktrtinarne stvari i spoljašnja-znanja kojaovima pripadaju. 4. Da kola označavaju doktrinarne stvari crkve, a tako isto ispoljašnja-znanja koja ovima pripadaju, bilo mi je očito sudeći po kolima koja setako često vide u drugom životu. Ima i mesto na desno blizu niže zemlje gde sepojavljuju konji i kola, s urednim štalama, gde se vide ljudi kako hodaju iragvaraju, koji su u svetu bili učeni, i koji su smatrali da je život cilj učenosti. Ovose pokazuje zbog anđela u višim nebima, jer kada ovi razgovaraju o stvarimarazuma, doktrine, ili znanja, ovakvi se predmeti pokazuju duhovima ispod(prim.prev. čitalac je, nadam se, zaključio da je autor boravio u svetu duhova, osimkada je vođen da vidi vidi neba ili paklove. Po njemu, bolji duhovi koji s pripremajuza nebo, sačinjavaju prvo nebo koje je deo sveta duhova). 5. Da su ovakve stvarioznačene kolima i konjima, vidi se po tome što se Ilija video kao ga odnose vatrenikonji i kola, te su stoga on i Elizej ( Eliša) bili nazvani kola Izraljeva i konjici njegovi,kao što čitamo u drugoj knjizi o Carevima: I kad bijahu dalje razgovajući se, gle,ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru u nebo. A Elizej(Eliša) videći to, vikaše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi, i ne vidjega više (II.11,12); a u pogledui Elizeja (Eliše) u istoj knjizi: A Elizej razbolje se odbolesti, od koje i umrije. I Joas car Izrailjev, dođe k njemu, i plačući pred njimgovoraše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi (XIII.14).

Razlog da su ovako bili nazivani je u tome što su i Ilija i Jelisija (Elizeja)predstavljali Gospoda kao Reč (vidi uvod u poglavlje XVIII. knjige Postanja, i br.2762,5247). Reč je uglavnom doktrina o dobru i istini, jer je iz nje sva doktrina. Izistoga razloga momku čije je očio otvorio Jehoiva, da mu pokazalo brdo punoognjenih konja i kola oko Jelisija (2 o Carevima VI.17). 6. Da kola označavaju onošto pripada doktrini, a konji ono što pripada intelektu, vidi se iz drugih odlomaka uReči, kao kod Jezikilja: I nasitiće se za mojim solom konja i kola, junaka i svakojakihvojnkika, govori Jehova Gospod. (XXXIX.20; Otkr.XIX.18). Ovde se govori oGospodovom dolasku. Da konj i kola ovde ne označavaju konja i kola, jasno jesvakome; jer se neće nasititi njima za Gospodovom trpezom, nego onim stvarimakoje su označene konjem i kolima, naime, stvarima koje pripadaju razumu idoktini o dobru i istini. 7. Slične su stvari označene i konjima i kolima u sledećimodlomcima. Kod Davida: Kola Božijih ima sila, tisuće tisuća. Među njima jeJehova, Sinaj u svetinji (Psalam LXVIII.17). Opet: Obukao si svjetlost kao haljinu,trazapeo nebo kao šator. Vodom si pokrio dvorove, načinio si da su ti kola, ideš nakrilima vjetrenijem (Psalam CIV.2,3). Kod Isaije: Breme pustinji na moru; jer ovakomi reče Jehova: idi, postavi stražara da ti javi šta vidi. I vidje kola, i dva redakonjika, kola s magarcima, i kola s kamilama; i pažaše dobro s velikom pažnjom. Ipovika kao lav: ja stojim na stražu , i evo dođoše na kolima ljudi, a dva redakonjici. Tada povika i reče: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njihovijehrazbiše se o zemlju (XXI.1,6-9). 8. Kod istoga: I svu će braću vašu iz svijeh narodadovesti Jehova na dar na konjma i kolima i na nosilima i na magarcima i nakamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim (LXVI.20). Opet: jer, gle, Jehova će doćis ognjem, i kola će mu biti kao vihor (LXVI.15). Kod Avakuma (Habakuka): Eda li sena rijeke razgnjevi Jehova? eda li se na rijeke raspali gnjev tvoj? na more jarosttvoja, kad si pojezdio na konjma svojim i na kolima svojim za spasenje? (III.8).Ko(br. 1672, 1728, 2015); a kneovi nisu knehvi nego prva načela istine (br. 1482,2089, 5044); koji sjede na pijwstolu Davidovomd Zaharije: Potom opet podigohoči svoje i vidjeh, a to četvora kola izlažahu između dvije gore, a te gore bijahu odmjedi. U prvijem kolima bjehu konji riđi, a u drugim kolima konji vrani, a u trećimkolima konji šareni, jaki (VI.1-3). 9. Tako isto kod Jeremije: Tada će ulaziti na vratagrada ovog carevi i knezovi, koji sjede na prijestolu Davidovu, na kolima i nakonjima , oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajaće ovaj grad do vijeka

(XVII.25). Stajaće ovaj grad do vijeka nije Jerusalim, nego Gospodova crkva koja jeoznačena Jerusalimom (br.402,2117,3654); carevi će ulaziti na vrata grada nisucarevi, nego istine crkve (br.1672,1728,2015); a knezovi nisu knezovi nego prvanačela istine (br. 1482,2089,5044); oni koji sjede na prijestolu Davidovom, suBožanske istine koje proizlaze od Gospoda (br.5413); na kolima i na konjima, sustvari koje dolaze od razuma i od doktrine. Kola se često pominju i u istorijskimdelovma Reči; i pošto su ove istorije reprezentativne, i značenja nešto označavajuu Gospodovm carstvu i u crkvi, to kola imaju slično značenje. 10. Pošto većinaizraza u Reči imaju i obrnuto značenje, tako i kola, koja označavaju i doktrine o zlui obmani, kao i spoljašnja-znanja koja ih potvđuju, kao u ovom odlomcima: Teškoonima koji idu u Egipat za pomoć, koji se oslanjaju na konje i uzdaju u kola što ihje mnogo, i u konjike što ih je veliko mnoštvo, a ne gledaju na sveca Izrailjeva i netraže Jehovu (Isaija XXXI.1). Opet: Preko sluga svojih ružio si Jehovu i rekao si: smnoštvom kola svojih izidoh na visoke gore, na strane Libanske, i posjeći ću visokecedre njegove , i doći ću na najveći kraj njegov (XXXVII.24); Ovo je proročkiodgovor na ohole reči Rabašaka, vojvode cara Asirskoga. Kod Jeremije: Od topotajakih konja njegovijeh; od tutnjave kola njegovijeh, neće se obazrati carevi nasinove, jer će im ruke klonuti; od onog dana kada će doći da istrijebi sve Filisteje ida zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Jehova istrijebiti Filisteje, ostatakostrva Kaftora (XLVII.,3). 11. Kod Jezikilja: Od mnoštva konja njegovijeh pokrije ihprah, i od praske konjika i točkova i kola rastrešće se zidovi tvoji, i kad stane ulazitina tvoja vrata kao što se ulazi u grad isprovaljivan. Kopitama konja svojih izgazićesve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupovi sile tvoje popadaće na zemlju(XXVI.10,11). Kod Ageja:- I prevaliću prijesto carstvima, i satrću silu carstvimanarodnijem, prevaliću kola i one koji sjede na njima, i popadaće konji i konjicisvaki od mača brata svjega (II.22). Kod Zaharije: jer ću istrijebiti iz Efraima kola i izJerusalima konje; i istrijebiće se luk ubojiti; i on će kazivati mir narodima, i vlast ćemu biti od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih (IX.10). Kod Jeremije:Edgipat se diže kao potok i njegove se vode kolebaju kao rijeke; i veli: idem,pokriću zemlju, i zatrću grad i one koji žive u njemju. Izlazite, konji, i bjesnite, kola;i neka izađu junaci, Etiopljani i Lidijci, koji nose i natežu luk (XLVI.8,9). 12. Konjimai kolima kojima su Egipćani gonili sinove Izrailjeve, i s kojima je Faraon ušao umore Suf, gde su propali konji i kola, i svim onim što se desilo s konjima i kolima,

što čini veći deo toga opisa (Izlazak XIV. 6,7,9,17,23,25,26; XV.4,19), označavaju sestvari razuma i doktrine, kao i lažna spoljašnja znanja, zajedno s umovanjima nanjima zasnovanim, koja izokreću i guše istine crkve. Ovde se opisuje rušenje i smrtovakvih stvari.5322. Koju je imao. Ovo označava da to dolazi pomoću Prirodnog, naime, doktrineo dobru i istini, kao što se vidi z konteksta u unutrašnjem smislu, kao i iz onogašto je gore objašnjeno (br.5313).5323. I zapovjedi da pred njim viču: klanjajte se! Ovo označava priznavanje krozveru, i obožavanje, što se vidi iz značenja vikati, naime, priznavati kroz veru (vidiniže); i iz značenja klanjajte se ! (abrech, na kolena) u izvornom jeziku, to jeabrech, na kolena!, a savijanje kolena je obožavanje. Jer svaki unutrašnji naporkoji dolazi od volje, ako je od osećanja ili ljubavi, pa stoga i od života, ima svojspoljašnji pokret koji tome korespondira; koji pokereti proističu iz korespondecijeunutrašnjih sa spoljašnjim stvarima. Otuda je savijanje kolena znak obožavanja.Kod nebeskih ljudi ovaj je znak spontan (sam od sebe), a kod duhovnih, on jenameran. 2. Kada su se carevi u staro vreme vozili kolima, ljudi su savijali kolena,zato što carevi predstavljaju Gospoda kao Božansku istinu, a kola predstavljajuReč. Obred obožavanja je počeo onda kada je bila poznata njegova predstava; a uto vreme carevi nisu pripisivali sebi to obožavanje , nego carskoj službi nezavisnood sebe, iako su je vršili. Kod njih je carska skužba bio zakon koji, pošto je bioBožanska istina, trebalo ga je obožavati u caru, koje službe je on bio čuvar. Takocar nije pripisivao ništa od te službe sebi , ništa više od onoga što je bilodozvoljeno zakonom, a koliko se od toga udaljavao, toliko se udaljavao i od carskeslužbe, znajući da bi svako drugo obožavanje osim onog dopuštenog zakonom,bilo idolopoklonstvo. Da je carska služba Božanska istina, može se videti gore, (br.1672,1728,2015); sledstveno carska služba je zakon, koji je u sebi istina carstva uskladu sa kojom stanlovnici treba da žive. Iz ovoga što je rečeno, vidi se da abrech,ili savijte koleno, označava obožavanje. 3. Pošto je i vikati čin koji korespondiraživoj ispovesti ili priznavanju od vere, obred vikanja održavan je među drevnimakada se označavalo ovo ispovedanje; iz ovoga razloga vikanje ili povik, često sepominje u Reči u vezi s ispovedanjem i priznavanjem od vere, kao što se kaže zaJovana Krstitelja: Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: ovaj bješe za koga rekoh:

koji za mno ide preda mnom postade, jer prije mene bješe. Reče: ja sam glasonoga što viče u pustinji: poravnite put Gospodov, kao šti i kaza prorok Izaija(I.15,23). Kod istoga: Uzeše grane od finika i izađoše Mu na sustret, i vikahugovoreći: hosana! blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev (XII.13). I kodLuke: Odgovarajući reče im: kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati(XIX.40). Povikati označava priznanje od vere, a otud primanje od ovoga priznanja,stoga ponekad čitamo da je Gospod povikao, kao kod Jovana (VII.28,37;XII.44); aisto tako kod Isaije: Jehova će izaći kao junak, podignuće revnost svoju kao vojnik,vikaće i klikovati, nadvladaće neprijatelje svoje (XLII.13). Kod Luke: Kažem vam:ako ovi ućute, kamenje će povikati (XLII.13). Da u obrnutom smislu, povikatioznačava ne-priznavanje, to jest, odbojnost, može se videti gore (br.5016,5018,5027); i da se odnosi na obmanu (br. 2240).5324. I postavi ga nad cijelom zemljom Egipatskom. Ovo označava da je takva bilanjegova vlast, što se vidi iz značenja postaviti ga nad cijelom zemljom Egipatskom,naime, vlast nad Prirodnim (br. 5316); ali ovde ta je vblast takva kao što je goreopisana; i da je takva bila njegova vlast.5325. I reče Faraon Josipu. Ovo označava dalje opažanje, što se vidi iz značenjareći, iz reprezentacije Faraona, i iz reprezetacije Josipa, naime, opažanja Pirodnogod Nebeskog od Duhovnog (br. 5315); ovde daljeg opažanja, jer se reči ponavljaju.5326. Ja sam Faraon. Ovo označava da Prirodno potiče otuda, kao št se vidi izreprezentacije Faraona, naime, Prirodnog (br. 5079,080,095,5160). Da seFaraonom označava da Prirodno potiče otuda, jasno je iz reči iznad: Bez tebe nećeniko maći ni ruke svoje ni noge svoje u cijeloj zemlji Egipatskoj, čime se označavada je vlast u oba Prirodna iz toga izvora; i pošto su stvari u Prirodnom označenerečima koje slede, to se prvo reklo, Ja sam Faraon. Prirodnim koje potiče otudaoznačava se da je Prirodno od Nebeskog od Duhovnog. U pogledu ovoga, Prirodnou čoveku koji se nanovo rađa, to jest, koji se preporađa, sasvim je reazličito odonoga (prirodnog) koje je kod čoveka koji se ne preporađa. Prirodno u čoveku kojise ne preporađa je sve; od njega čovek i misli i želi, ali ne od Racionalnog, jošmanje od Duhonog, jer ovi su zatvoreni, a u većini slučajeva i ozumrli. 2. Ali učoveku koji se preporađa, Duhovno postaje sve, i ono ne samo da raspolaže

Prirodnim kako ovo treba da misli i želi, nego isto tako određuje i njegov karakter,kao što uzrok određuje karakter efekta (posledice); jer u svakoj posledici jedinastvar koja deluje, to je uzrok. Na taj način Prirodno postaje kao Duhovno; jerprirodne stvari u Prirodnom, kao što su spoljašnja-znanja koja dobaju nešto izprirodnog sveta, ne primaju ništa od sebe samih; one se samo slažu da Duhovnotreba da deluje i to preko Prirodnog, stoga da deluje prirodno. To je baš kao što jeu posledici u kojoj ima više nego u uzroku, ali samo toliko koliko je potrebno da sepretvori u čin u tome stepenu. Iz ovo nekoliko primedbi sada se može videti kakostoji stvar sa Prirodnim u čoveku, koji se nanovo stvara, to jest, preporađa. To jeono što je označeno sa da Prirodno potiče otuda, a što je označeno sa I samFaraon.5327. Ali bez tebe neće niko maći ruke svoje. Ovo označava da je od Nebeskog odDuhovnog sva vlast (moć) u Duhovnom, što se vidi iz značenja ruke, naime, moći(br. 878,3387,4931-4937); otuda niko neće maći ruke bez tebe, označava da oniimaju moć samo od ovoga, i da ovo, to jest, Nebesko od Duhovnog ima svu moć(vlast). Da je moć u duhovnom značena rukom, biće pokazano u onom što sledi.5328. Ili noge svoje. Ovo označava da je otuda i ova moć u Prirodnom, kao što seto se vidi iz značenja noge, naime, Prirodnog (br. 2162,3147,3761); ovde moći uPrirodnom, jer se sa podići nogu kao i sa podići ruku označava moć; ali podizanjemruke, označava se moć u Duhovnom, a podizanjem noge, moć u Prirodnom; jerdelovi tela iznad nogu odnose se na duhovne stvari. To se jasno vidi po VelikomČoveku, ili po tri neba. kada se celo nebo vidi kao jedan čovek; najdublje ili trećenebo se odnosi na glavu, srednje ili drugo nebo na telo, a najniže ili prvo, na noge.Najdublje ili treće se odnosi na glavu zato što je nebesko, a srednje ili drugo seodnosi na telo zato što je duhovno, a najniže ili prvo nebo odnosi se na noge zatošto je prirodno. Stoga vrat, pošto je između, označava influks i komunikacijuonoga što je duhovno s onim što je prirodno. Iz ovoga je jasno da je podizanjemruke označena moć u Duhovnom, a podizanjem noge, moć u Prirodnom, pa stogase moć označena rukom se odnosi na Duhovno, naime, na istinu od dobrabr.3091,3563,4931. Duhovnim se označava ono što je u svetlosti neba, aPrirodnim ono što je u svetlosti sveta, jer se sve prvo naziva Duhovno, a sve drugoPrirodno.

5329. U cijeloj zemlji Egipatskoj. Ovo označava u oba Prirodna, što se vidi izznačenja u cijeloj zemlji Egipatskoj, što su oba Prirodna (br. 5276). Takve su stvarikoje anđeli opažaju kada čovek čita da je Faraon uzeo svoj prsten i metnuo ga naJosipovu ruku, kada ga je obukao u haljine od tankoga platna, i stavio mu zaltnuverižicu o vrat, i vozio ga u kolima iza sebe, i naredio da se uzvikuje: klanjajte se!(na kolena), kad ga je postavio nad celom zemljom Egipatskom. Jer anđeli nemogu da opažaju istorijske pojedinosti, jer su to stvari od ovoga sveta, a ne odneba, a stvari sveta su njima nevidljive. Ipak, pošto postoji korespondencija(saobraznost) svih stvari u svetu sa svim stvarima u nebu, anđeli opažaju nebeskestvari kada čovek opaža svetske stvari. Kada ovo ne bi bilo ovako, nijedan anđeone bi mogao da bude kod čoveka. Ali kako bi anđeli moli biti kod čoveka, data jeReč, u kojoj anđeli opažaju Božansku svetost koju oni mogu da komuniciraju(prenose) čoveku kod kojega su prisutni.5330. Stih 45. I nadjede Faraon Josipu ime Zafnatfaneh i oženi ga Azenetom kćeriPotifare sveštenika (Ona ) Heliopolskoga. I pođe Josip po zemlji Egipatskoj. Inadjede Faraon Josipu ime Zafnatfaneh, označva karakter Nebeskog od Duhovnogu to vreme; i oženi ga Azenetom kćeri sveštenika Heliopolskog (On), označavakarakter braka istine sa dobrom i dobra s istinom, i Josip ode po zemlji Egipatskoj,označava kad su oba Prirodna postala njegova vlastita.5331. I nadjede Faraon Josipu ime Zafnatfaneh. Ovo označava karakter Nebeskogod Duhovnog u to vreme, što se vidi iz značenja imena i nadjesti ime, što jekarakter (br. 144,145,1754). U izvornom jeziku, Zafnatfaneh znači onaj koji otkrivaskrivene stvari i onaj koji otvara stvari koje dolaze, čime je u nebeskom smisluoznačeno Božansko u njima; jer okriti skrivene stvari, i otvoriti stvari koje dolaze,pripada samo Bogu. Ovo je karakter koji je sadržan u imenu, a je isti tako ikarakter Nebeskog od Duhovnog; jer Nebesko od Duhovnog je dobro od istine ukojemu je Božansko, ili ono što je neposredno od Božanskog. Naime, ovo Nebeskood Duhovnog u kojemu je Božansko, pripadalo je samo Gospodu kad je bio usvetu, i bilo je Ljudsko u kome je Božansko Samo moglo biti, a koje se mogloodložiti kada je Gospod učinio Svoje Ljudsko Božanskkm.

5332. I oženi ga Azenetom kćeri Potifare sveštenika Heliopolskog (Ona). Ovooznačava karakter braka istine sa dobrom, i dobra s istinom, što se vidi iz značenjaoženiti nekoga, naime, braka; to je brak dobra s istinom, i istine s dobrom, jer jesamo to duhovno značenje braka u Reči. Pod kćeri Potifare sveštenika iz Ona(Heliopolisa) misli se na istinu od dobra, jer kći je osećanje istine, a sveštenik jedobro; a Josip je dobro od istine u kojemu je Božansko, a što je isto što i Nebeskood Duhovnog. Iz ovoga je jasno da je ovde označen brak istine s dobrom i dobra sistinom. Označen je karakter ovoga braka, ali se ne može ništa više izneti o ovomebraku zato što se karakter koji je Gospod imao kad je bio u svetu ne može shvatiti;čak ga ne mogu shvatiti ni anđeli. O tome se samo senka ideje može pojmitisudeći po onome što postoji u nebu – kao po Velikom Čoveku, i po Nebeskom odDuhovnog koje tamo postoji od influksa Gospodovog Božanskog; ali i pored toga,ova ideja je kao gusta senka kad se uporedi sa samom svetlošću, jer je ona neštonajopštije i relativno kao da i nije ništa.5333. I pođe Josip po zemlji Egipatskoj. Ovo označava (da je to bilo stanje) kada suoba Prirodna postala njegova vlastita, što se vidi iz značenja zemlje Egipatske,naime, prirodnog uma (vidi gore), znači oba Prirodna; a zato što poći po označavauticati, a zemlja Egipatska označava oba Prirodna, to ove reče zajedno sprethodnim označavaju karakter Nebeskog od Duhovnog, kao i karakter brakadobra s istinom i istine s dobrom, onda kada je Nebesko od Duhovnog prekoinfluksa učinilo oba Prirodna svojim vlastitim. A šta je označeno sa učiniti Prirodnosvojim vlastitim, može se videti gore (br. 5326).5334. Stihovi 46-49. A bijaše Josipu trideset godina kad izađe pred Faraona caraEgipatskog. A otišav od Faraona obiđe cijelu zemlju Egipatsku. I za sedam rodnijehgodina rodi zemlja svašta izobila. I stade Josip kupiti za tijeh sedam godinasvakoga žita što bješe u zemlji Egipatskoj, i snositi žito u gradove; a sve gradovesnošaše žito što bješe okolo njega. Tako nakupi Josip žita vrlo mnogo koliko jepijeska morskoga, tako da ga presta mjeriti jer mu ne bješe broja. A bijaše Josiputrideset godina, označava puno stanje Ostataka (vidi niže); kada je stao predFaraona, označava kad je Prirodno u opšem pripalo Nebeskm od Duhovnog; iobiđe cijelu zemlju Egipatsku, označava kada je sve u njoj učinio podložnim ipokornim; i za sedam rodnijeh godina rodi zemlja svašta izobila, označava prvo

stanje kada su se istine umnožavale; u zemlji Egipatskoj, označava u Prirodnom; usve gadve snošaše, označava da se spremalo u unutrašnjem (čovjeku); žito kojebješe oko njega, označava stvari koje mu pripadaju i koje su pogodne; tako nakupiJosip žita vrlo mnogo, označava umnožavanje istina preko dobra, tako da gapresta mjeriti jer mu ne bješe broja, označava kakvo je bilo u Nebeskom odBožanskog.5335. A Josipu bješe trideset godina. Ovo označava puno stanje Ostataka, kao štose vidi iz značenja trideset, naime, punih Ostataka (vidi niže); i iz značenja godina,naime, stanja (br. 482,487,488). Broj trideset u Reči označava malo borbe (neštood borbe), a isto tako označava i potpune Ostatke. Razlog da (trideset) imadvostruko značenje je to, što je sastavljen od pet i šest pomnoženo, a iso tako odtri i deset pomnoženo; od pet pomnoženo sa šest, označava nešto od borbe (br.2276), jer pet označava nešto (br. 4638,52919, a šest označava borbu (br.649,720,730); ali od tri pomnoženo sa deset ono označava pune Ostatke, jer trioznačava ono što je potpuno (br. 2788,4495), a deset označava skoro isto što injegovi sastavni delovi br. 5291). (Ostaci su istine pridružene dobru a koje Gospodčuva u čovekovom unutrašnjem, br. 468,530,560). 2. Punina Ostataka označena jesa trideset, sa šezdeset, i sa stotinu, kod Marka:- Sjeme koje pade na dobruzemlju, poraste i rodi jedno trideset, drugo šezdeset, i drugo stotinu (IV.8,20); apošto se do ovih brojeva dolazi množenjem, oni označavaju puninu Ostataka. Apošto se čovek ne može preporditi, to jest, pripustiti da uđe u duhovne borbe krozkoje se izvodi preporod, sve dok ne primi Ostatke u potpunosti, to je bilozapoveđeno da Leviti ne mogu da obavljaju nikakav posao u šatoru od sastankasve dok ne napune trideset godina, a koji je posao i ratovanje, kao što čitamo kodMojsija:- Od tidesdet godina i više do pedeset godina sve koji su za posao damogu raditi poslove u šatoru od sastanka. A ovžo će biti posao sinovimaKatonovijem u šatoru od sastanka, u svetinji nad svetinjama (IV.3,4); nešto seslično kaže za sinove Geršona i za sinove Merarijeve (stihovi 22,23,29,30); i opet,35,39,439. Isto je označeno i kad je David bio trideset godina kad je počeo davlada ( 2 Samuilova V.4). 3. Iz svega ovoga je jasno zašto se Gosod nije pokazao/svetu/ sve dok nije napunio trideset godina (Luka III.23); jer je tada bio u puniniOstataka. Ali Gospod je pribavio Ostatke Sam od Sebe,i oni su bili Božanski; i

preko njih je ujedinio Božansku suštinu sa Ljudskom suštinom, i učinio i Ljudskusuštinu Božanskom (br. 1906). To je dakle bilo od Njega, da trideset označavapuninu Ostataka, i da su sveštenici Leviti stupali u sviju službu tek kada su bilitrideset godina stari, i da je David, zato što je predstavljao Gospoda u pogleducarske službe, nije počeo da vlada sve dok nije bio trideset godina star; jer svakapetstava dolazi od Gospoda, pa se sgtoga svaka predstava (reprezentativ) odnosina Gospoda.5336. Kad izađe pred Faraona cara Egipatskoga. Ovo označava stanje kada jePrirodno pripalo Nebeskom od Duhovnog, što se vidi iz značenja izaći pred, naime,pripasti (vidi niže); i iz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog, i odFaraona, naime, Prirodnog (vidi gore). Da je izaći pripadati, ili biti svij, jasno je izonoga što prethodi i onoga što sledi, a tako i iz duhovnog smisla ovoga izraza; jerizaći ili krenuti, u duhovnom smislu, je sebe predstaviti pred drugim u obliku kojije ovome prilagođen, stoga u malo drugačijem obliku. U ovome smislu taj iztrazkoristi Gospod kod Jovana: Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imate ljubavk Meni, i vjerovaste da ja od Njega iziđoh, iziđoh od Oca i dođoh na svijet; i opetostavljam svijet i idem k Ocu. Rekoše Mu učenici: eto sad upravo govoriš, a pričenikakve ne govoriš; sad znamo da sve znaš, i ne treba ti da te ko pita. Po tomevjerujemo da si od Boga izišao (XVI.27-30). Vjerovaše u istinu da sam izašao odOca (XVII.8). 2. Da bismo ilustrovali šta je označeno sa izaći ili proisteći, uzmimonekoliko primera. Za istinu se kaže da izlazi ili poizlazi od dobra, onda kada istinaima formu dobra ili kada je istina dobro u obliku u kojem ga razum možerazumeti. I za razumevanje se može kazati da izlazi ili proističe iz volje, onda kadaje razumevanje oblikovana volja, ili kada je volja u obliku u kojemu je možeopažati unutrašnji vid. Tako i u pogledu misli koja dolazi od razuma, za nju swmože reći da izlazi (proizlazi) kada postaje govor; i to se može reći i za volju, ondakada izađe i postane delo. Misao se oblači u drugu formu kad postaje govor, al jeto još uvek misao koja tako izlazi ili proizlazi; jer su reči i zvuk kojim s one oblače,samo dodatak koji je uzrok da se misao može opaziti. Na sličan način i volja uzimadrugu formu kada postaje delo, ali je zato još uvek volja koja se pokazuje u delu;gestovi i pokreti koji je prate, samo su dodaci koji čine da se volja pokaže i delujena onoga koji nas gleda na odgovarajući način, jer spojašnji čovek, koji izlazi ili

proističe od unutrašnjeg čovaka, ni je ništa drugo nego unutrašnji koji je takooblikovan kako bi bio primljen na pogodan način u svetu u kome je. Sve ovopokazuje da izaći ili proizlaziti u duhovnom smislu, naime, da kada se odnosi naGospoda da je to Božansko oblikovano kao Čovek i na taj način prilagođenoopažanju onih koji veruju; pa ipak, oba ova su jedno.5338. I obiđe svu zemlju Egipatsku. Ovo označava /da je to bilo onda/ kada je sveu Prirodnm bilo potčinjeno i poslušno, što se vidi iz značenja sve zemlje Egipatske,naime, oba Prirodna (br. 5276,5278,5280). Iz ovoga sledi da obići svu zemljuoznačava potčiniti i učiniti poslušnim sve u Prirodnom.5339. I za sedam godina rodnijeh rodi zemlja svašta u izobilju. Ovo označava prvastanja kada su se istine umnožavale u nizovima, što se vidi iz značenja sedamgodina, naime, prvih stanja, jer su sedam godina obilja došle prvo, a sedamgodina gladi došle su posle. (godine su stanja, vidi br. 482,487,488); i iz značenjaobilja, naime, umnožavanja istine (br. 5276,5280,5292); zemlja rodi označava daje do ovoga umnožavanja došlo u Prirodnom, jer zemlja je ovde Prirodno(br,5333) i iz značenja kupiti (nakupiti). A štgo se tiče ovih nizova, ovakav je slučaj.Kod čoveka koji se reformiše (popravlja) unose se prvo opšte istine, a ondapojedinačne , i na kraju detalji pojedinačnih stvari (br. 2384,3957,4269). Ovosređivanje označeno je u Reči sa snopovi, pregršti, pune šake, a to su samo nizoviu kojima se istine umnožavaju i raspoređuju u zajednicama /društvima/u nebu; alikod onih koji se ne rađaju iznova ili koji se ne mogu roditi iznova, kod njih jesređivanje prema redu koji postoji u paklovima. Otuda je čovek koji je u zlu a iz zlai u obmani, on je pakao u najmanjem obliku, a čovek koji je u dobru a otuda i uistini, on je nebo u najmanjem obliku. Ali o ovim nizovima biće, po GosodovojBožanskoj milosti, govora na drugome mestu.5340. I stade (Josip) kupiti od svega žita (hrane) za sedam godina. Ovo označavačuvanje isttine spojene sa dobrom umnoženim u prvo vreme, što se vidi izznačenja kupiti od svega, što ovde znači sačuvati; jer je on sakupljao i spremaousred gradova, što znači u unutrašnjem, to jest, da ih je sačuvao da bi se koristileu vreme gladi; i iz značenja žita (hrane) , naime, svega onoga čime se hraniunutrašnji čovek. Da je ovo dobro i istina, vidi se po korespondenciji zemaljske

hrane kojom se hrani spoljašnji čovek s duhovnom hranom kojom se hraniunutrašnji čovek.Ovde je to istina združena s dobrom, jer je to ono što se sprema isačuva u unutrašnjem čoveku. Sa sedam godina obilja označavaju se prva stanjakada se istine umnožvaju (br.5339). Iz ovoga je jasno da se čuvanje istineudružene s dobrom, umnoženim u prvo vreme, označava sa stade kupiti od svegažita za sedam godina. Kaže se, čuvanje istina udruženih s dobrom, ali malo ko znašta je istina udružena s dobrom, a još manje ima onih koji znaju kako i kada seistina udružuje s dobrom, to nešto treba o tome kazati. Istina se udružuje sadobrom onda kada čovek oseća zadovoljstvo čineći dobro bližnjemu radi onogašto je istinito i dobro, ne radi sebe ili radi sveta. Kada je čovek u ovome osećanju,istine koje čuje ili misli ili čita spajaju se s dobrom, kao što se to pimećuje poosećanju istine koja ima to kao cilj.5341. Žita koje bješe u zemlji Egipatskoj. Ovo označava da je to bilou Prirodnom , kao što se to vidi iz značenja zemlje Egipatske, naime, prirodnoguma (br. 5276,528,520), a to znači u Prirodnom.5342. I snositi žito u gradove. Ovo označava da je sačuvao u unutrašnjem čoveku,naime, istine udružene s dobrom, što se vidi iz značenja snositi , naime, spremati; iiz značenja žita, naime, istine udružene s dobrom (br.4340); i iz značenja gradova,naime, unutrašnjih delova prirodnog uma (br. 5297). Da se istine udržene sdobrom čuvaju u unutrašnjem prirodnog uma, i da se tamo čuvaju da bi sekoristile u drugom životu, a posebno za vreme iskušenja dok se čovek preporađa,to je tajna koja je malo kome poznata danas; a treba stoga nešto reći o tome. Jersa sedam godina obilja označavaju se istine koje se prvo umnožavaju; a žitom kojese sprema u gradovima označavaju se ove istine udružene s dobrom, koje sečuvaju u unutrašnjem čovekovom; a sa sedam godina gladi i sa hranom koja sesakupila , označava se stanje preporoda preko istina udruženih s dobrom, koje supohranjene u unutrašnjem (čoveku). 2. Misterija je u ovome: od najranijegdetinjstva do početka mladosti, Gospod uvodi čoveka u nebo, i to među nebeskeanđele, koji ga drže u stanju nevinosti; a to je stanje (kao što je poznato) u komesu mala deca u početku detinjstva. Kada detinjstvo počne, dete postupno odlažestanje nevinosti, iako je i dalje u stanju ljubavi ka bližnjem preko osećanjauzajamne ljubavi prema onima koji su kao on, koje stanje traje do mladosti, a u

međuvremenu, on je među duhovnim anđelima. Tada, pošto počinje da misli odsebe i da postupa u skladu s tim, ne može duže da bude u ljubavi ka bližnjemu kaopre; jer se tada pojavljuje nasledno zlo, kojemu on dopušta da ga vodi. Kada dođeu ovo stanje, dobra ljubavi ka bližnjem i nevinost koje je prethodno bio primio,sada se izgone prema stepenu u kome misli zla i potvrđuje ih delom; ili bolje, ta sestanja ne izgone, nego ih Gospod povuče prema unutrašnjem čoveku i tu ih čuva.3. Ali pošto još uvek ne poznaje istine, to dobra nevinoisti i ljubavi ka bližnjemukoje je bio primio u vreme prethodna dva stanja (dadija) , nisu još stekla svojeprave osobine, jer istine daju osobinu (kavlitet) dobru, a dobro daje suštinuistinama; stoga on od ovoga doba usvaja istine preko pouke a posebno svojimvlastitim razmišljanjem i potvrđivanjem. Tako da pošto je sada u osećanju dobra,Gospod povezuje istine sa dobrom u njemu (br. 5340), i čuva ih da bi se iskoristile.Ovo je stanje označeno sa sedam godina obilja. Ove istine udružene s dobrom,nazivaju se u pravom smislu Ostaci. Onoliko koliko čovek dopušta da budepreporođen, toliko Ostaci služe tome cilju; jer toliko ih Gospod izvlači iz te spremei vraća u Prirodno, da bi stvario ono što je saobrazno između unutrašnjeg stanja ispoljašnjeg; a to se izvodi u stanju koje je označeno sa sedam godina gladi. Takvaje ova misterija. 4. U ove dane, član crkve veruje da svako, bez obzira kako ježiveo, može da po milosti bude primljen u nebo, i da tamo uživa večnu sreću; jerzamišlja da je porebno samo biti pripušten. Ali vrlo se vara, jer niko ne može dabude primljen u nebo ako nije primio duhovni život, a ne ne može da primiduhovni život ako se nije nanovo rodio, i niko ne može da se nanovo rodi osimpreko dobra života povezanog s istinom nauka (doktrine); jer od ovoga on primaduhovni život. Da niko ne može ući u nebo ako ne primi duhovni život prekopreporoda, Gospod je jasno rekao kod Jovana: Doista, doista vam kažem: Ako sečovek ne rodi nanovo, ne može ući u carstvo Božije (III 3); pa je tada rekao i:Zaista, zaista vam kažem: Ako se čovek ne rodi od vode i od duha, ne može ući ucarstvo Božije (stih 5); voda je istina doktrine (br. 2702,3958,3424); a duh je dobroživota. Niko ne ulazi preko kreštenja; ali krštenje je znak da će biti rođen nanovo,a to je ono što član crkve treba da drži na umu.5343. Hranu sa polja oko grada. Ovo označava stvari koje pripadaju i koje imodgovaraju, naime, istinama udruženim s dobrom u unutrašnjem, što se vidi iz

značenja hrane, naime, istina udruženih s dobrom (br. 5340,5342). Istine kojepripadaju i koje odgovaraju unutrašnjem (čoveku) označene su poljem oko grada,jer polje pripada gradu, i opkoljava ga. Stvari koje okružavaju, one označavaju uunutrašnjem smislu ono što pripada i što odgovara i što pristaje; stoga se odmahzatim kaže, ono što je okolo njega, da je to stavio je posred njega. Razlog daokolne stvari označavaju one koje pripadaju i koje odgovaraju, je to što sve istinepridužene dobru, i onome što je okolo, su istine koje pripadaju i odgovaraju tome,tako redom do najdaljih, gde se niz završava. Sami nizovi su isto tako poređanijedni prema drugima, ali postije i razlike u skladu sa promenama stanja. Ovirasporedi istina udruženih s dobrom, postaju vidjivi u drugom životu; jer usvetlosti neba, u kojoj je inteligencija i mudrost, ovakve se stvari pokazujupogledu, ali se ne vide u svetlosti sveta; niti u svetlosti neba kod čoveka čijeunutrašnje nije otvoreno; ali on ih može priznavati po svome razumu, pa se na tajnačin mogu videti racionalno u svetlosti neba. (prim. prev. Autor smatra da čovekmože svojim razumom, koji je osvetljen iz neba, da razume i potvrdi ovakveistine). Ova raspoređivanja potiču od onih (raspoređivanja) u anđeoskimzajednicama u nebu; jer kako se oni raspoređuju, tako se raspoređuju i ove istineudržene s dobrom kod čoveka koji je preporođen; jer prve korespondirajudrugima.5344. Ono što je bilo okolo, to je pohranio posred njih (gradova). Ovo označava daje pohranio u unutrašnje unutrašnjeg Prirodnog stvari koje su prethodno bilepohranjene u spoljašnjem Prirodnom, što se vidi i značenja okolo, naime, stvariizvana, to jest, onih u spoljašnjem prirodnom; i iz značenja posred, naime, stvariunutra (br. 074,2940,2973), to jest, onih u unutrašnjem Prirodnom. Posred njih, iliu gradu, označava unutrašnje unutrašnjeg Prirodnog, jer je unutrašnje označenogradom (br. 5297,5342). Unutrašnje stvari unutrašnjeg Prirodnog su one u njemukoje se nazivaju duhovnim, a koje pripadaju svetlosti neba, koja svetlostosvetljava stvari u njemu, a koje su iz svetlosti sveta, i koje se zapravo nazivajuprirodnim; među duhovnim stvarima u njemu pohranjene su istine udružene sdobrom. To su one duhovne stvari koje korespondiraju anđeoskim zajednicama udrugom nebu, sa kojim čovek komunicira preko Ostataka. To je nebo koje seotvara kada se čovek preporađa, a koje se zatvara kada čovek odbija da se nanovo

odi; jer Ostaci – ili istine i dobra pohranjena u unutrašnjem – nisu ništa drugonego korespondencije sa zajednicama toga neba.5345. Tako sakupi Josip žita vrlo mnogo koliko je pijeska morskoga. Ovo označavaumnožavanje istina od dobra, što se vidi iz značenja sakupiti, što je ovde umnožiti;i iz značenja žita, naime, istine u volji i u delu (br. 5295), koje umnožavanje,upoređeno s peskom morskim, označava da je to od dobra, a ovde od dobraNebeskog od Duhovnog kroz influks; jer se istina u unutrašnjem (čoveku)umnožava samo od dobra, ma okoliko može da izgleda izvana da je to od istine:to je jedna vrsta slike u kojoj nema života i pošto je mrtva, ne dolazi blizu istine;jer da bi istina bila istina u čoveku, mora da živi od dobra, to jest, preko dobra odGospoda; i kada tako živi, umnožavanje se može odnositi na duhovni smisao. Daumnožavanje istine dolazi od dobra, može se videti i iz toga što ništa ne može dase umnoži ako to ne liči braku, a istina može da uđe u brak samo sa dobrom; akouđe sa bilo čim drugo, onda to nije brak, nego preljujba. Stoga ono što se umnožipreko braka, to je zakonito, a tako je i istina; dok ono što je umnoženo prekopreljube, to je nečisto, i nije istina.5346. Tako da ga presta mjeriti, jer mu ne bješe broja. Označava da je bilo takvokao da u sebi ima Nebesko od Božanskog, što se vidi po tome što je istina u kojojje Nebesko od Božanskog unutra bez granica, pa stoga i bez broja. Jer je Gospod,ovde petstavljen Josipom, imao takvu istinu kad je bio u svetu; a ovde se unajvišem smislu govori o glorifikaciji Njegovog Prirodnog.5347. Stihovi 50-52. I dokle još ne nasta gladna godina, rodiše se Josipu dva sinakoje mu rodi Azeneta kći Potifare sveštenika Heliopolskog; i prvencu nadje Josipime Manasija, govoreći: jer mi Bog dade da zaboravim svu muku moju i dom ocasvjega; a drugome nadjede ime Efraim, govoreći: jer mi Bog dade da rastem uzemlji nevolje svoje. Rodiše se Josipu dva sina, označava istinu i dobro iz toga;dokle još ne nasta gladna godina, označava da su bili rođeni od Prirodnog; kojemu rodi Azeneta kći Potifare sveštenika Heliopolskog, označava da su bili bračni; inadjede prvencu ime Manasija, označava novu volju u Prirodnom, i njen karakter;a drugome dadjede ime Efraim, označava novi razum u Prirodnom, i njegovkarakter; jer mi Bog dade da zaboravim svu muku svoju, označava uklanjanje

muke posle iskušenja; jer mi Bog dade da rastem, označava umnožavanje istine oddobra; u zemlji nevolje svoje, označava gde je patio u iskušenjima.5348. Rodiše se Josipu dva sina. Ovo označava istinu i dobro iz toga, naime, izinfluksa od Nebeskog od Duhovnog u Prirodno, što se vidi iz značenja biti rođen,naime, biti nanovo rođen, stoga rođenje istine od dobra, ili vere od ljubavi kbližnjemu (br. 4070,467,5160) – (rođeja o kojima se govori u Reči ju duhovnarađanja, br. 1145,1255,1330), i iz značenja sinova, ovde Manasje i Efraima,naime, dobra i istine (vidi niže). Jer Manasija označava volju novog Prirodnog, jerse dobro odnosi na volju; a Efraim označava istinu, jer se istina odnosi na razum. Iu drugim odlomcima gde čitamo da su se rodila dva brata, jedan označava istinu adrugi dobro, kao na primer Isav i Jakov, ( da se dobro označava Isavom, vidi br.3302,3322,3494; a istina Jakovom, vidi br. 3305,3509,3525; a tako isto sa dvaJudina sina od Tamare, Perezom i Zerom (br. 4927-4929); a ovde sa Manasijom iEfraimom. Sada se govori o njihovom rođenju, jer se u onome što je prethodiloopisuje influks Nebeskog od Duhovnog u Prirodno, a otuda i njihovo novorođenje, koje se izvodi samo uz pomoć istine i dobra.5349. Dokle još ne nasta gladna godina. Ovo označva da su bili rođeni prekoPrirodnog, što se vidi iz značenja dokle još ne nasta gladna godina, što znači dok jejoš trajalo umnožavanje istine od dobra, što se označava godinama obilja, a toznači pre godine pustošenja označenog godinama gladi. Kao i u prethodnomstanju, i ovde se umnožava istina od dobra u Prirodnom, pa su tako dobro i istinabili rođeni Nebeskom od Duhovnog preko Prirodnog, pa se ova posledicaoznačava sa prije nego je nastala gladna godina.5350. Koje mu rodi Azenat kći Potifare sveštenika Heliopolskog. Ovo označava dasu bili rođeni u braku, kao što se vidi gore (br. 5332).5351. I prvencu svome nadjede Josip ime Manasija. Ovo označava novu volju uPrirodnom, i njen karakter, što se vidi iz reprezentacije Manasije u Reči, naime,duhovnog dobra u Prirodnom, pa stoga i nove volje (vidi niže): ovoi ime pokazujesam karakter ovoga dobra, ili ove nove volje. Da ime pokazuje ovaj karakter možese videti po imenima koja su davana drugima, gde je imenima označen i njihovkarakter, kao ovde ime Manasija rečima, Bog učini te zaboravih svu muku svoju, i

dom oca svojega; jer na ovaj način je opisan karakter onih koji su označeniimenom Manasija. Osim toga, kada se kaže, nadjede mu ime, to znači da i samoime sadrži karakter; jer ime i nazvati imenom odnosi se na karakter (br.144,145,1754). 2. Razlog da prvenac, koji je nazvan Manasijom, označavaduhovno dobro u Prirodnom, ili novu volju u njemu (u Prirodnom), je to što je ucrkvi dobro prvenac (prvorođeni), ili u čoveku koji postaje crkva; dok istina nijeprvenac iako izgleda kao da jeste (br. 352,367,2435), kao što se može videti potom što je kod čoveka volja ta koja prethodi; jer čovekova volje (htenje) je početaknjegovog života, a njegov razum dolazi posle u saglasnosti s njegovim htenjem.Ono što proistče od volje, naziva se dobrom kod onih koji dok se preporađjuprimaju od Gospod novu volju, a zlom kod onih koji ne žele da je prime (novuvolju); a ono što proističe od razuma, naziva se istinom kod onoga koji sepreporađa, a obmanom kod onoga koji se ne preporađa. Međutim, pošto sečovekova volja ne uočava (ne razlikuje) osim preko razuma (jer razum je volja uformi, ili volja prilagođena čulu), stoga se pretpostavlja da je istina, koja proizlaziiz razuma, da je ona prvorođena, ali nije, osim što tako izgleda, iz datog razloga. 3.Otuda se pojavila rasprava o tome da li je istina vere, ili dobro ljubavi ka bližnjem,prvenac u crkvi: Oni koji odlučuju po izgledu, rekli su da je istina vere prvenac, alioni koji nisu odlučivali po izgledu, da je ljubav ka bližnjemu prvenac. Otuda je idanas vera je postala prvenac, i suština crkve, dok je ljubav ka bližnjemu druga , inije suštinska: ali su ljudi odlutali mnogo dalje od istine nego drevni, izjavljujući dasama vera spasava. U crkvi se pod verom misli na sve istine nauka (doktrine), apod ljubavlju ka bližnjemu na sve dobro života. Oni doista nazivaju ljubav kabližnjemu plodovima vere; ali ko veruje da plodovi čine bilo šta za spasenje kad severuje da se čovk može spasiti verom i u poslednjem času života, bez obzira kakavje bio njegov život, i kad oni u svojim učenjima odvajaju dela, koja pripadajuljubavi ka bližnjemu, od vere, govoreći da sama vera spasava i bez dobrih dela, ilida dela, koja pripadaju životu, ništa ne doprinose spasenju? Oh, kakva vera! oh,kakva crkva! oni se klanjaju mrtvoj veri, i odbacuju živu veru; dok vera bez ljubavika bližnjemu je telo bez duše, a znamo da se telo bez duše uklanja s pogleda, iodbcuje zbog svoga zadaha: tako je i sa verom bez ljubavi ka bližnjemu u drugomživotu. Svi koji su bili u veri bez ljubavi ka bližnjemu u paklu su, dok su u nebu svioni koji su bili u ljubavi ka bližnjemu; jer svačiji živt ostaje, a ne njegova doktrine

(nauk o životu) osim onoliko koliko s slaže sa životom. (prim. prev. Po svemu bi sereklo da autor nije znao da je reč samo uz reč vera dodao reformator Martin Luterkada je prevodio Poslanice apostola Pavla na nemački jezik. Tamo gde Apostolkaže da vera bez dela Mojsijevoig zakona, koji se odnosi obrede pranja ruku itd,spasava, Luter je doda reč samo. Tako su nastali tz solofideisti (sola fide), što jebilo ugodno onima koji su sebični i veruju da svak treba da se brine samo o sebi, ida radi za drugoga samo ono što zakon države ili zajednice nalaže...Martin Luterje na taj način i nehotice previše udaljio Protestantsku crkvu od njenih korena uKatoličkoj, koja je naglašavala potrebu ljubavi ka bližnjemu. Ovo je prvi primetioErazmo Roterdamski, koji je bio pristalica Reformacije, ali nikada nije napustioKatoličku crkvu da ne bi doprineo rascepu u Evropskoj kulturi.....) 4. Da Manasijaoznačava novu volju u Prirodnom, ili što je isto, duhovno dobro u njemu, ne možese tako dobro pokazati iz drugih odlomaka Reči kao što se mož pokazati daEfraim označava novi razum u Prirodnom, ili duhovnu istinu u njemu. Pa ipak,značenje Manasije može se izvesti iz značenja Efraima; jer u Reči gde se dva ovakopomenu, jedan označava dobro, a drugi istinu; pa stoga Manasija označavaduhovno dobro u Prirodnom, koje dobro pripada novoj volji, kao što će se videtiubrzo u onome što sledi o Efraimu.5352. Jer mi Bog dade da zaboravim svu muku svoju. Ovo označava uklanjanje(zala) posle iskušenja, vidi se iz značenja zaboraviti, naime, ukloniti (br.5170,5278); i iz značenja muke (truda), naime, borbi, to jest, iskušenja, to jest,uklanjanje zala koja su uzrokovala bol. Da je ovo značenje, jasno je iz onoga što jeizneseno o Josipu u zemlji Hananskoj među njegovom braćom, a posle u Egiptu –u zemlji Hananskoj da je bio bačen u jamu i prodat, a u Egiptu da je služio i da jedržan u tamnici za nekoliko godina. Da su ovim događajima označena iskušenja,već je pokazano, pa je stoga jasno šta je označen mukom.5353. I dom oca mojega. Ovo označava uklanjanje naslednih zala, jer se domom uunutrašnjem smislu označava čovek, a u stvari njegov um racionalni ili prirodni, aliposebno volja u čeveku, stoga dqbro ili zlo, jer se ovi odnose na volju (br.710,2233,2234); pa stoga dom oca ovde označava nasledna zla. Karakter označenManasijom sadržan je u ovim rečima i u onima koje prethode. U izvornm jeziku,Manasija označava zaboravnost, stoga u unutrašnjem smislu, uklanjanje zala,

kako aktuelnih tako i naslednih; jer kada se ova uklone, tada se pokaže nva voljapreko influksa dobra od Gospoda. Influk dobra od Gospoda je neprekidan; alipostoje zla aktuelna i nasledna, koja stoje na putu i ometaju primanje; pa stogakada se ova oklone, stvara se nova volja. Ovo se lako vidi kod onih koji su unevoljama, siromaštvu, i bolesti; kako se kod ovih uklanjaju ljubav ka sebi i svetu,od kojih potiču sva zla, čovek tada misli pravedno o Bogu i o blikžnjemu, i želidobro svome bližnjemu. Slično je kod iskušenja, koja su dohovni bolovi, pa stogaunutrašnje nevolje i očajanje; preko ovih se uglavnom uklanjaju zla, a kada seuklone, dobro se uliva od Gospoda, preko čega se stvara nova volja u Prirodnom,a koja se naziva Manasijom u reprezentativnom smislu.5354. A drugome nadjede ime Efraim. Ovo označava novi razum u Prirodnom, injegov karakter, što se vidi iz značenja imena i nadjesti ime, naime, karaktera (br.144,145,1754); i iz reprezentacije Efraima, naime, razuma u Prirodnom (vidi niže).Ali prvo treba kazati šta se označava novim razumom i novom voljom označenimEfraimom i Manasijom. U crkviu se doista zna da čovek treba da se nanovo rodi(to jest da bude preporođen) kako b ušao u carstvo Božije; jer ovo je Gospodjasno objavio kod Jovana III.3,5. Ali šta je to biti nanovi rođen, poznatzo je samomalome broju, jer malo (ljudi) znaju šta je dobra a šta istina, jer ne znaju šta je toljubav prema bližnjemu; kad bi ovo znali, oni bi istoi tako znali i šta je dorbo iistina; jer sve je dobro što potiče od iskrene ljubavi prema bližnjemu. 2. Ali niko nemože da bude u ovome dobru od sebe, jer je ono od Nebeskog samog koje utičeod Gospoda. Ovo Nebesko utiče neprekidno, ali mu zla i obmane stoje na putu isprečavaju da on to prima; stoga da bi to mogao primati, čovek mora da ukloni zlai obmane koliko god može, i tako da se pripremi da prima influks. Kada posleotklanjanja zala počne da prima influks, tada u isto vreme prima i novi razum inovu volju; i od nove volje i novoga razuma, on oseća zadovoljstvo kad čini dobrobližnjemu bez sebičnog cilja, a od novog razuma opaža zadovoljstvo kad uči odobru i o istini radi njih samih i radi života. Onoliko koliko se stvaraju ovaj novirazum i nova volja kroz influks od Gospoda, toliko čovek koji se preporodio,priznaje i veruje da dobro i istina kod njega, a koji na njega utiču, da nisu od njeganego od Gospoda, kao i to, da sve ono što je od njega samoga, ili što je njegovovlastito, da je samo zlo. 3. Sve ovo pokazuje šta je to biti nanovo rođen, kao i šta

je novi razum i nova volja. Ali preporađanje kroz koje se dobija novi razum i novavolja, ne izvodi se u trenutku, nego traje od najranijeg detinjstva sve do svršetkaživota, a posle u drugom životu kroz večnost; a izvodi se Božanskim sredstvima,koja su nebrojena i neizreciva; jer sam po sebi, čovek je samo zlo. O ovimsredstvima malo ko išta zna u naše vreme, zato što čovek neće da budepreporođen, niti misli da postoji preporod, a koji sadrži neizrecive stvari, činiglavni deo anđeoske mudrosti i takve je prirode da to ne može da u potpunostirazume ni jedan anđeo kroz večnost. Otuda je to glavni predmet o kome se govoriu unutrašnjem smislu Reči. 4. Da je Efraim novi razum u Prirodnom, jasno je izmnogih odlomaka u Reči, posebno kod Osije (Ozeja), koji puno govori o Efraimu, igde čitamo sledeće: Poznajem Efraima , a Izrailj nije sakriven od mene; jer se sadakurvaš, Efraime,Izrael se oskrvni. I ponositost Izrailjeva svjedoči mu u oči; za to ćeIzrailj i Efraim pasti za bezakonje svoje, i pašće i Juda s njima, Trubite u rog u Gabi,u trubu u Rami. Efraim će opustjeti u dan kara. Zato ć u ja biti Efraima kao moljac,i biti kao crv domu Judinu: I Efraim vidje bolest svoju, i Juda svoju ranu, i otideEfraim Asircu i Juda posla caru koji bi ga branio, ali vas on ne može iscijeliti niti ćevas opostiti rane vaše (V.3,5,9,122,13). Opet kod istoga proroka: Kad liječimIzrailja, tada se pokazuje nezakonje Efarfimovo i zloća Samarijska; jer čine laž, ilupež ulazi. Efraim je kao glub, lud, bezuman; zovu Egipat, idu u Asirsku. Kadaotidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kakoje kazivano na zboru njihovu (VII.1,11,12) 5. Opet: Proždrijeće se Izrailj, biće međunarodima kao sud, na kom nema miline. Jer otidoše k Asircu, divljemu magarcu,koji je sam za se; Efraim naima ljubavnike (VIII.8,9). Oni neće nastavati u zemljiGospodnjoj; nego će se vratiti Efraim u Egipat, i oni će jesti nečisto u Asirskoj(IX.3). Opkolio me je Efraim lažju i dom Izrailjev prijevarom; ali Juda još vlada sBogom i vjeran je sa svetima. Efraim se hrani vjetrm, i ide za ustokom (isočnimvjetrom); svaki dan množi laž i pogibao, i hvataju vjeru s Asircem i nose ulje uEgipat (XI.12;XII.1); pored mnogih drugih odlomaka kod istoga proroka o Efraimu(kao u pogl. IV.17-19; V.3,5,9.11-14; VII.8.9: IX.8). 6. U svim ovim odlomacima podEfraimom se misli na Intelektualno crkve, pod Izrailjem, njeno Duhovno, a podJudom, njeno Nebeskol; pa pošto se itelektualnio crkve označava Efraimom, stogase tako često kaže da Erfaim otide u Egipat, i u Asirsku, jer se Egiptom označavajuspoljašnja-znanja, a Asirskom, umovanja od spoljašnjih-znanja; oba se odnose na

azum. (Da Egipat označava spoljašnja-znanja, može se videti gore, br.116,1165,4966); a da Asirska označava razum i umovanje , br. 119,1186). 7. Nasličan način u sledećim se odlomcima pod Efraimom misli se na razumevanje ucrkvi (razum crkve): Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska;evo, car tvoj ide k tebi, pavedan i spasava, krotak i jaše na magaretu, i namagaretu, mladetu magaričinu. Jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Egipta konje, iistrijebiće se luk ubojiti, i on će kazivati mir narodima i vlast će mu biti od mora domora, i od rijeke do krajeva zemaljskih. Jer razapeh sebi Judu kao luk, i naučihErfraima, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje , Grčka, i učinih te da si kaomač junački (Zaharija IX.9,10,13);Ovo se kaže o Gospodovom dolasku i o Neznabošcma. Istrijebiti kola iz Efraima ikonje iz Jerusalima, označava otseći razumevanje crkve (razum crkve) ; naučihEfraima luku označava dati novo razumevanje (razum): Da kola označavajudoktrinu, može se videti gore. br. 5321); a konj, razumevanja (br. 2760-2762,3217); i luk oznaava doktrinu (br. 685,686,2709); jer doktrina zavisi odrazumevanja , jer ono što se razume, to se veruje, tako da razumevanje doktrineodređuje karakter vere. 8. Otuda se sinovi Efraimovi nazivaju oni koji strijeljaju izluka, kod Davida: A sinovi Efraimovi naoružani, koji strijeljaju iz luka, vratiše senatrag kad bijaše boj (Psalam LXXVIII.9). Kod Jezikilja: Ti, sine čovječiji, uzmi jednodrvo i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovijem. Pa ondauzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josipu drvo Efraimovo i svega doma Izrailjeva,drugova njegovijeh. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u mojoj ruci, ireci im: ovako veli Jehova Bog: evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u kojeotidoše, i sabraću ih od svuda, i dovešću ih u zemlju njihovu (XXXVII.16,217,19);ovde se pod Judom misli na Nebesko crkve, pod Izrailjem, na Duhovno, a podEfraimom na njeno Intelektualno. Da ovi postaju jedno kroz ljubav ka bližnjemu,označeno je jednim drvetom (štapom) koji je načinjen od dva. (Da je drvo dobroljubavi ka bližnjemu, pa stoga i dobro u delima, može se videti gore, b.1110,2784,2812). 9,. Kod Jeremije: Jer će doći dan kad će vikati čuvari na goriEfraimovoj: ustanite, da idemo na Sion, ka Jehovi Bogu svojemu. Ići će plačući, smolitvama ću ih dovesti natrag; i vodiće ih pokraj potoka pravijem putem, na komse neće spoticati, jer sam otac Izrailju , a Efraim je prvenac moj (XXXI-6,9); Kod

istoga: Čujem doiista Efraima gdje tuži: pokarao si me, te sam pokaran, kao juneneuko; obrati me da se obratim, jer si ti Jehova Bog moj. Nije li mi Efraim mio sin?nije li dijete predrago? Od kad govorih protiv njega, jednako ga se opominjem; zato je srce moje ustreptalo radi njega, doista ću se smilovati na nj, govori Jehova(XXXI.18,20). Kod istoga:- I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmelu iBazanu, i po gori Efraimovoj i Galadu sitiće se duša njegova (L.19). Kod Isaije:Teško gizdavome vijencu pijanica Efraimovih, uvelom cvijetu krasnoga nakitanjihova koji su uvrh rodnoga dola, pijani od vina! (XXVIII.1). 10. I u ovimodlomcima Efraim oznčava razumevanje crkve. Razumevanje crkve jerazumevanje članova crkve o istinma i dobrima, to jest, o doktrinama vere i ljubaviprema bližnjemu; to jest, pojam,ili ideja o tome. Sama istina je Duhovno crkve, adobro je njenoi Nebesko; ali različiti ljudi različito shvataju istinu i dobro; kakvo jerazumevanje istine, takva je istina kod nekog; Isto je i sa razumevanjem dobra. 11.Šta je volja crkve, koja je volja označena Manasijom, može se saznati iz onogakako se ona shvata, a to je označeno Efraimom. Sa voljom crkve je kao i sarazumevanje crkve, to jest, ona je različita kod svake osobe. Manasija označavaovakvu volju kod Isaije: Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja inarod će biti kao hrana ognja, niko neće požalii brata svojega. Manasija Efraima, iEfraim Manasiju, a obojice će se složiti na Judu: Kod svega toga neće se odvratitignjev njegov, nego će ruka njegova još biti podignuta (ICX. 19-21); ovde niko nećepožaliti brata svojega Manasija Efraima, a Efraim Manasiju, označava da će voljačlana crkve biti protivu razumevanja, i razumevanje protivu njegove volje. 12. KodDavida: Bog reče u svetinji svojoj: veseliću se i razdijeliću Sihem, i dolinu Sohotrazmjeriću. Moj je Galad, moj je Manasija. Efraim je krjepost glave moje, Juda jeskiptar moj (LX.6,7); Opet: Pastire Izrailjev, čuj! koji vodiš sinove Josipove, kaoovce, koji sjediš na heruvimima, javi se. Pred Efraimom i Benjaminom i Manasijomprobudi krjepost svoju, i hodi da nam pomogneš (Psalam LXXX.1,2); i ovde Efraimoznačava razumevanje crkve, a Manasija njenu volju. Isto je jasno iz blagoslovakoji je Jakov dao Efraimu i Manasiji pred svoju smrt (Postanje XLVIII); isto kao i izJakovljevog prihvatanja Efraima umesto Rubena. i Manasije umesto Simeona(stihovi 3 do 5); jer se Rubenom onačavalo razumevanje crkve, ili vera urazumevanju (u razumu) i u doktrinei (br-3861,3866); Simeonom, vera u delu, iliposlušnosti volje da se izvršava istina, od koje i preko koje se stvara ljubav ka

ližnjemu, a to je istina u delu, koja je dobro nove volje (br. 3869-3872). 13.Razlog što je Jakov, tada Izrailj, blagoslovio Efraima više nego Manasiju, polažućisvoju desnu ruku na prvoga a levu na drugoiga (stihovi 13-20), bio je isti onaj kaokad je Jakov ranije okrenuo ka sebi pravo prvenaštva od Isava, i isti u slučajuFereza i Zare, sinova Judinih od Tamare, kada je Zare, koji je bio prvorođeni,izašao posle Fereza (Postanje XXXVIII.28.30). Razlog je bio to što je istina vere,koja pripada razumu, po izgledu na prvome mestu za vreme čovekovogpreporađanja, posle čega da dolazi dobro ljubavi ka bližnjemu, koje pripada volji,koje je po izgledu na drugome mestu; dok je u stvari dobro na prvome mestu, štose jasno pokazuje onda kad se čovek preporodi (vidi gore, br. 3324,3539,3548).5355. Jer mi Bog dade da rastem (da budem plodan). Ovo označava umnožavanjeistine i dobra, što se vidi iz značenja dade da rastem (da budem plodan), naime,umnožavanje, to jest, istine od dobra; jer se rast (plodnost) odnosi na dobro, aumnožavnje na istinu (br. 43,55,913). Otuda to da je po izvornom jeziku Efraimdobio ime po plodnosti, pa je njegov karakter sadžan u ovim rečima, Bog mi dadeda rastem u zemlji nevolje moje; ovaj karakter je u tome da se istina od dobraumnožava u Prirodnom posle iskušenja koja se u njemu trpe. Šta je umnožavanjeistine od dobra, biće rečeno ukratko. Kad je čovek u dobru, to jest, u ljubaviprema bližnjemu, on je i u ljubavi prema istini; sledstveno, onoliko koliko je uovome dobru, toliko istina utiče na njega, jer dobro je u istini, kao što je duša utelu. Pošto dobro umnožava isinu, ono se i samo širi; i ako je ovo dobro iskreneljubavi ka bližnjemu, ono se širi u istinu i preko istine bez kraja; jer dobro i istinanemaju granica. Beskonačno je u svim stvarima u opštem i u pojedinačnom, jerone sve poriču od Beskonačnog; ali ono što je ograničeno nikad ne može dadodirne Beskonačno, jer nema odnosa između konačnog i Beskonačnog. U crkvidanas skoro da nema umnožavanja istine, jer danas nema dobra iskrene ljubavi kabližnjemu. Veruje se da je dovoljno znati verske dogme koje pripadaju crkvi ukojoj je čovek rođen, i potvrđivati ih na razne načine. Ali onaj ko je u dobruiskrene ljubavi ka bližnjemu, a otuda i u osećanju istine, taj nije s ovim zadovoljan,i želi da se prosvetli iz Reči o tome šta je istina, i da vidi istinu pre nego li jepotvrdi. Osim ga, on je vidi od dobra, jer opažanje istine dolazi od dobra; jerGospod je u dobru, i daje opažanje. Kada čovek primi veru na ovaj način, ona raste

ezgranično. U tome je slično malom semenu, koje raste te postane drvo, da birodilo unise li duhovi; a polsmatranjem ona što je sprogtno, dobkase ono što jerelaivbnositno seme, koje stvara vrt, i tako dalje.5356. (Da rastem) u zemlji nevolje moje. Ovo označava gde se patilo uiskušenjima, što se vidi iz značenja zemlje, ovde zemlje Egipatske, naime,Prirodnog (br. 5276,5278,5301); i iz značenja nevolje, naime, iskušenja (br. 1846).Iz ovoga je jasno da se sa zemljom nevolje moje označava u Prirodnom gde supatili u iskušenjima i gde se zbog toga umnožavala istina od dobra, uglavnom kroziskušenja. Iskušenja uklanjaju ljubav prema sebi i svetu, stoga zla; a kada se ovauklone, tada se ulivaju dobra i istine od Gospoda (br. 5354). Osim toga, iskušenjaodređuju kvalitet opažanja dobra i istine, pomoću sprotnih stvari koje tada zliduhovi unose; te posmatrajući suprtnlosti dolazi se do onoga to je relativno, odkojega (dobro i istina) dobijaju kvalitet; jer niko ne zna šta je dobro ako isto takone zna šta nije dobro, niti zna šta je istinito ako ne zna šta nije istinito. Isto tako,iskušenja potvrđuju dobra i istine, jer se čovek tada bori protivu zala i obmna, ipobedivši, snažnije ih potvrđuje. Osim toga, zla i obmane se tada pokoravaju,i višene pokušaju da se podignu; i na taj način, zla i obmane se odbacuju nastranu,tako kao da vise, gledajući na dole; dok su dobra s istinama tada u sredini, i ona seuzdižu u skladu s revnošću osećanja , prema nebu i prema Gospodu, koji ih uzdiže.5357. Stihovi 53-57. Ali prođe sedam godina rodnijeh u zemlji Egipatskoj. I nastasedam godina gladnijeh kao što Josip naprijed kaza.I bješe glad po svijemzemljama, a po svoj zemlji Egipatskoj bješe hljeba. Ali najposlije nasta glad i posvoj zemlji Egipatskoj, i narod povika Faraonu za hljeb, a Faraon reče svimaEgipćanima: idite k Josipu pa ono što on kaže, to činite. I kad glad bješe po svojzemlji, otvori Josip žitnice, i prodavaše Egipćanima, i glad posta vrlo velika u zemljiEgipatskoj. I iz svijeh zemalja dolažahu u Egipat k Josipu da kupuju: jer posta gladvelika u svakoj zemlji. A kad prođe sedam godina rodnijeh, označava kada su istineprestale da se umnožvaju; u zemlji Egipatskoj, označava u Prirodnom; i nastasedam godina gladnijeh, označava stanja pustoši koja dolaze; kao što Josipnaprijed kaza, označava kao što je bilo predviđeno od strane Nebeskog odDuhovnog; i bješe glad po svijem zemljama, označava postošenje svuda uPrirodnom; a po svoj zemlji Egipatskoj bješe hljeba, označava Ostatke kao

posledicu umnožavanja istine od dobra; ali najposlije nasta glad i po svoj zemljiEgipatskoj, označava pustošenje u oba Prirodna; i narod povika Faraonu za hljeb,označava potrebu dobra za istinom; a Faraon reče svim Egipćanima (svomEgiptu), označava opažanje; Idite k Josipu, označava da je to bilo od Nebeskg odDuhovnog; i što vam on kaže, to činite, označava pod uslovom da budepokornosti; i bi glad velika svuda po zemlji, označava da je pustoš dovela do očaja;i otvori Josip žitnice, označava komunikaciju od Ostataka; i prodavaše Egipćanima,označava prisvajanje; i glad bješe vrlo velika u svoj zemlji Egipatskoj, označavaporast oskudice; i iz svih zemalja dolažahu k Josipu u Egipat, označava da su istinei dobra bili uvedeni u spoljašnja-znanja crkve; da kupuju, označava usvajanje; kJosipu, označava gde je bilo Nebesko od Duhovnog; jer posta glad vrlo velika usvakoj zemlji, označava da je svuda u Prirodnom, osim tamo, bila pustoš.5358. I prođe sedam godina rodnijeh. Ovo označava posle stanja umnožvanjaistine, što se vidi iz onoga što je objašnjeno gore (br. 5276,592,5339), gde senalaze slične reči.5359. U zemlji Egipatskoj. Ovo označava u Prirodnom, kao što se vidi iz značenjazemlje Egipatske, naime, Prirodnog (br. 5080,5095,5276).5360. I nasta sedam godina gladnijeh. Ovo označava sledeća stanja pustošenja,što se vidi iz značenja godina, naime, stanja (br. 482,487,488); i iz značenjagladnijeh, naime, pomanjkanja znanja od dobru i istini (br. 1460,3364), stogastanja pustošenja. Glad označava ovakav nedostatak, ili pustoš, jer nebeska iduhovna hrana nisu ništa drugo nego dobro i istina. Anđeli i duhovi ovim sehrane, i oni gladuju za tim kad su gladni, i žedne za tim kad su žedni; pa stogamaterijalna hrana korespondira toj hrani – hleb nebeskoj ljubavi, a vino duhovnojljubavi, kao i sve ono što pripada hlebu ili hrani, i vinu ili piću. Stoga kadanedostaju ove stvari, tada je glad, a u Reči se to naziva pustoš i pustošenje(vastacija) – pustoš kada manjkaju istine, a o njoj se govori na mnogi mesima uReči, i tamo se opisuje kao pustoš na zemlji, u carstvu, u gradovima, nacijama, iplemenma, a izražava se i sa pustošenje kad manjkaju dobra. O ovoj pustoši ipustošenju govori se u mnogim odlomcima Reči, a tamo se opisuje kao pustoš uzemlji, carstvu, gradovima, narodima, i plemenima, a označava se izrazima kao

izliti, otseći, svršiti, pustinja, i praznina; a ta se stanja nazivaju dan veliki Jehovin,dan gnjeva Njegovog, i osvete, dan tame, mrkli mrak, oblak, i tama, danpohođenja, dan kada će zemlja nestati, i poslednji dan i dan suda; a pošto ljudinisu razumevali unutrašnji smisao Reči, pretpostavljali su da to iznačava dan kadaće zemlja nestati, i da će tada po prvi put doći do uskrsavanja i do suda, ne znajućida se danom u takvim odlomcima označava stanje, a zemljom crkva, i da se poddanom kad će zemlja da nestane misli na stanje kada će crkva doći svome kraju;stoga kada se u Reči opisuje nestajanje, u isto se vreme opoisuje nova zemljakojom se označava jedna nova crkva. (U pogledu nove zemlje i novog neba, vidišta je rečeno gore, br.1733,1850,2117, naime, . da se poslednje stanje crkve kojeprethodi stanju nove crkve označava i opisuje u Reči pustošenjem i pustoši. Istimse rečima opisuje i stanje koje prethodi čovekovom preporodu, koje se stanjeovde označava sa sedam gladnih godina.5361. Što je Josip naprijed kazao. Ovo označava kao što je bilo predviđenoNebeskim od Duhovnog, što se vidi iz značenja reći u istorijskim delovima Reči,naime, opaziti (kao što je često rečeno gore), pa kada se odnosi na Gospoda, kojije ovde Josip, znači opažati od Sebe, stoga predviđati; i iz reprezentacijeJosipa,naime, Nebeskog od Duhovnog (br. 5249,5307,5331).5362. I bješe glad po svijem zemljama. Ovo označava pustošenje svuda uPrirodnom, kao što se vidi iz značenja gladi, naime, pustošenja (br. 5360); i izznačenja po svijem zemljama, naime, svuda u Prirodnom. (Da zemlja označavaprirodni um, stoga i Prirodno, može se videti gore, br. 5276,5278,5280).5363. A po svoj zemlji Egipatskoj bješe hljeba. Ovo označava Ostatke kaoposledicu umnožavanja istina preko dobra, što se vidi po tom što se pod hljebomu cijeloj zemlji Egipatskoj misli na žito koje je bilo sakupljeno za sedam godinaobilja, i pohranjeno u gradovima, čime su označeni Ostaci pohrnjni unutarprirodnog uma, kao što je često rečeno i pokazano gore. Otuda hljeb u cijelojzemlji Egipatskoj označava Ostatke koji su posledica istina umnoženih od dobra:Da se ovde Ostaci označavaju hljebom u cijeloj zemlji Egipatskoj, vidi se iz toga štosu gladne odine već bile počele, u kojima je zemlja Egipatgska patila od gladi kao i

ostale zemlje, osim što je imala sačuvano (žito), a što nisu imale ostale zemlje, pastoga sada slede reči a najposlije nasta glad u cijeloj zemlji Egipatskoj.5364. I nasta glad u cijeloj zemlji Egipatskoj. Ovo označava pustošenje u obaPrirodna, što se vidi iz značenja gladi, naime, pustoši (br. 5360,5362); i iz značenjau cijeloj zemlji, naime, u oba Prirodna (br. 5276).5365. I narod povika Faraonu za hljeb. Ovo označava potrebu dobra za istinom,što se vidi iz značenja povikati, naime, čina osobe koja je u bolu i koja žali, pastoga osobe koja ima neku potrebu; iz značenja naroda, naime, istine (br.129,1260,3295); iz reprezentacije Faraona, naime, Prirodnog (br.5079,5080,5095); i iz značenja hljeba, naime, Nebeskog ljubavi, stoga dobra (br.76,680,2177). Iz ovoga sledi se sa narod povika Faraonu za hljeb označava potrebadlobra u Prirodnom za istinom. Ovo značenje izgleda udaljeno od istorijskg smislaslova; ali kada oni koji su u unutrašnjem smislu shvate šta je označeno sa povikati,sa narod, i sa Faraon, i sa hljeb, videće da je untrašnje značenje kao što jepokazano. 2. A pošto se ne zna da je duhovno dobro ljubav prema bližnjem, stogaje predmet rasprave među učenim, šta je najveće dobro (summum bonum); maloko tvrdi da je to uživanje, zadovoljstvo, blaženstvo, i sreća koja se opaža oduzajamne ljubavi lišene svakog sebičnog i svetskog cilja, a što čini samo nebo. Izovoga je jasno da svetu u naše dane nije poznato šta je duhovno dobro, a jošmanje da dobro i istina čine zajedno brak, i da je nebo u tome braku, i da oni kojisu u mudrosti i u inteligenciji, imaju radost i uživanje sa bezbroj razlika i vrsta, odkojih ni jedna nije poznata u svetu, niti se priznaje i veruje da ona postoji, dok jeto u stvari nebo samo, ili sama nebeska radost o kojoj e tako puno govori u crkvi.5366. A Faraon reče svima Egipćanima. Ovo označava opažanje, kao što se vidi izznačenja reći u istorijskim delovma Reči, naime, opažati (br. 1791,1815,1819); izreprezentacije Faraona, naime, Prirodnog u opšte (br. 5160); i iz značenja svimaEgipćanima, naime, oboma Prirodnim (br. 5276,5364). Iz ovoga je jasno da se saFaraon reče svima Egipćanima označava opažanje u oba Prirodna, u opšte i upojedinostOvo označva da je ovo dolazilo od Nebeskog od Duhovnog, kao što sevidi iz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog. Ići njemu označavada

je to bilo od njega, zto jest, dolbro za istinu kje je označeno sa hljebm za koji suljudi povikali Faraonu (br. 5365).5367. Idite Josipu. Ovo označava da je to bilo od Nebeskog od Duhovnog. Ićinjemu označava da je to bilo od njega, to jest, od dobra za istinu koja je označenasa hljebom za koji su ljudi povikali Faraonu (br.5365).5368. Pa što vam on kaže, to činite. Ovo označava pod uslovom da budepokornosti, kao što se vidi iz značenja činite što on kaže, naime, pokorite se. Neštotreba reći o tome kako se Prirodno koristi i kako se pokorava. Oni koji su samo usvetskim stvarima, a još više oni koji su u telesnim, a još više oni koji su uzemaljskim stvarima, ne mogu da shvate na šta se misli kada se kaž da Prirodnotreba da bude od koristi i da se pokorava. Oni pretpostavljaju da u čoveku postojisamo jedna stvar koja deluje, te da stga nema jedna stavr koja zapoveda a drugada se pokorava ; dok treba da unutrašnji čovek zapoveda a spoljašnji da sepokorava , a onda se pokorava kada čovek ne gleda na svet kao a cilj, nego nebo, ine sebe nego bližnjega, pa stoga da smatra telesne i svetske stvari kao sredstva ane kao ciljeve; a on tako na njih gleda onda kada voli bližnjega više nego sebe, iviše voli stvari neba nego svetske stvari. Kad je ovo slučaj, tada se Prirodnopokorava; a Prirodno je isto što i spoljašnji čovek.5369. I kad glad bješe po cijeloj zemlji. Ovo označava kada je bila pustoš sve doočajnja, šo se vidi iz značenja gladi, naime, pustiši (br. 5360=, 5362) i iz značenazemlje, name, Prirodnog. Kad se kaže da je glad bla po cijeloj zemlji, označeno jeočajanje, jer je pustoš tada svuda; jer pustoš je onda najveća kada dođe doočajanja (br. 5279,5280).5370. Otvori Josip sve žitnice. Ovo označava komunikaciju od Ostataka, što se vidiiz značenja otvoriti, naime, ovde komunicirati. Žitnice su spremišta u kojima jepohranjeno žito, i kojim su označeni Ostaci, kao što je više puta pokazano (Da suOstaci dobra i istine koje je Gospod sakrio u unutrašnjem (Prirodnog), može sevideti gore, br. 468,530,560).5371. I prodavaše Egipćanima. ovo označava usvajanje, ko što se vidi iz značenjaprodati, naime, učiniti nešto nečijim; jer ono šo je prodato, to postaje onoga ko je

kupio. (Da prdavanje i kupovanje onačavaju usvajanje, biće pokazano niže, br.5374.)5372. I glad bješe vrlo velika u cijeloj zemlji Egipatskoj. Ovo označava uvećanostradanje, to jest, pustošenje, kao što se vidi iz značenja gladi, i zemlje Egipatske,naime, pustošenja u Prirodnom, čije je povećavanje označeno sa bješe vrlo velika.5373. I iz svijeh zemalja dolažahu u Egipat. Ovo označava da su dobra i istineuvedeni (povezani) u spoljašnja- znanja crkve, što se vidi iz značenja zemlje.Značenje zemlje ili njive je različito u Reči; u opšte, ona označava crkvu, otuda istvari koje pripadaju crkvi, a to su dobra i istine; pa stoga što označava crkvu,označava i posebnog člana crkve, jer i on ej crka u najmanjoj formi; a poštooznačava jedng člana crkve, to označava i i ono što je čovek u njemu, naime, um.Otuda to da se zemljom Egipatskom često označava prirodni um. Međutim, uovome odlomku ne misli se na zemlju Egpatsku nego na zemlju u opšte, stoga nastvari crkve, a to su dobra i istine. (Da ima raznih značenja zemlje ili njive, vidigore, br. 620,636,2571), i da u opštem označava crkvu, br. 566,662,1067,1262). 2.Sa se sa iz svijeh zemalja dolažahu u Egipat označava da su dobra i istine uvedeneu spoljašnja-znanja, vidi se iz značenja Egipta u pravom smislu koji je spoljašnjaznanja,stoga i stvari koje pripadjau spoljašnjim-znanjima (vidi br. 164,1165,1162);i da su spoljašna-znanja označena u dobrom smislu Egiptom, ona koja pripadajucrkvi (br. 4749,4964,4966). Da je ovo unutrašnji smisao ovih reči, jasno je ne samoiz značenja reči zemlja ili njiva kada ne označavaju Egipat, kao i iz značenja Egiptau pravom smislu, kao i iz toga što se reklo iz svih zemalja (venerunt) u množini,nego i iz same veze stvari u unutrašnjem smislu; jer po ovoj vezi sada sledi da suistine i dobra Ostataka uvedeni (povezani sa) spoljašnjim-znanjima. 3. Jer ovakavje slučaj: dok se čovek preporađa u pogledu Prirodnog, dobra i istine su jedno, ioni se zajedo uvode (dovode u vezu) u spoljašnja-znanja. Oni koji nisu uspoljašnjim-znanjima, ti nisu u Prirodnom; jer prirodni um, u onom delu u kome sepotčinjava razumu, sastoji se samo od spoljašnjih-znanja. Spoljašnja-znanja, kojapripadaju Prirodnom, su poslednje stvari reda, a stvari priorne (prethodne) morada budu u poslednjim kako bi postojale i tako se pokazale u toj sferi; a pored toga,sve priorne (prethodne) stvari teže ka poslednjim kao prema svojim granicama iliciljevima, i postaju nešto zajedno isto kao što uzroci postaju nešto u efektima, ili

kao što više stvari ulaze u niže kao u svoje sudove (prijemnike). Spoljašnja-znanjaPrirodnog su takve poslednje stvari (reda). Otuda to da se duhovni svet završava uljudskom prirodnom, gde se simbolično predstavljaju stvari duhovnoga sveta.Kada duhovne stvari ne bi bile simbolično petstavljene u Prirodnom, to jest, prekoonakvih stvari kakve su one u prirodnom svetu, one se ne bi mogle shvatiti. Sveovo pokazuje da su za vreme preporađanja Prirodnog, sve unutrašnje istine idobra, koja pripadaju duhovnom svetu, da se uvode u spoljašnja znanja (da sepovezuju) kako bi se (istine i dobra) mogli pojaviti.5374. Da kupuju (dolažahu da kupuju). Ovo označava usvajanje, što se vidi izznačenja kupiti, naime, pribaviti sebi, a to je usvojiti. Duhovno pribavljanje iusvajanje izvodi se preko dobra i istine. Ovome je saobrazno nabavljanje iusvajanje u svetu preko srebra i zlata; jer u duhovnom smislu srebro je istina azlato je dobro. Otuda kupovanje označava usvajanje, kao i u sledećim odlomcimau Reči: Oj, žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca (srebra), hodite,kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca i bez plate vina i mlijeka, bez novaca(srebra) i bez cijene (Isaija LV.1; Jeremje XIII.1,2,11). Kod Mateje: Još je carstvonebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovjek sakri i od radosti za tootide i sve što imade prodade i kupi polje ono. Još je carstvo Božije kao čovjektrgovac koji traži dobra bisera, Pa kad nađe jedno mnogocjeno zrno bisera, otide iprodade sve što imaše, i kupi ga. Još je carstvio Božije kao mreža koja se baci umore i zagrabi od svake ruke ribe (XIII.44-46). Opet: A mudre odgovoriše govoreći:da ne bi nedostalo i vama i nama, bolje je idite trgovcima i kupite sebi. A kad oneotidoše da kupe, dođe ženik, i gotove(spremne) uđoše s njim na svadbu, i zatvorišese vrata (XXV.9.10). 2. Za to što kupovanje označava usvajanje, stoga se u Rečistvari koje su kupljene za srebro, razlikuju od onih koje su pribavljene na druginačin. Šta više, robovi kupljeni za srebro, bili su kao sopstveni, i u nižem stepenunego oni koji su bili rođeni u kući; stoga se oni često pominju zajedno, kao uPostanju: Da se obrezuje koji se rodi u kući tvojoj i koji se kupi za novce (srebro)tvoje (XVII.13). U knjizi Levitskoj: A kad svećenik kupi koga za novce (srebro), tajneka ih jede, i koji se rodi u kući njegovoj; oni neka jedu jela njegova (XXII.11).Otuda se vidi šta je u Reči označeno otkupom Jehovinim, naime, to su oni koji

primaju dobro i istinu, a to su oni kojima je dato da usvoje stvari koje pripadajuGospodu.5375. (Dolažahu) k Josipu. Ovo označava (da su išli) tamo gde je bilo Nebesko odDuhovnog, kao što je često pokazano gore. Nebesko od Duhovnog je dobro istineod Božanskog.5376. Jer glad bješe veoma velika u cijeloj zemlji. Ovo označava da je svuda uPrirodnom bila postoš, što se vidi iz značenja gladi, naime, pustoši (vidi gore); i izznačenja zemlje, naime, Prirodnog (vidi gore). (Pustoš) je bila svuda osim uspoljašnjim-znanjima gde je bilo Nebesko od Duhovnog, a što sledi iz onoga štoprethodi. Pustošenje Prirodnog, ili lišavanje istine u njemu, već je bilo objašnjeno,ali pošro se opet govori o istom predmetu u ovome što sledi, stoga se mora opetobjasniti. Čovek koji je rođen u crkvi, on od najranijeg detinjstva uči iz Reči i izdoktrine crkve šta je istina vere, i šta je dobro ljubavi ka bližnjemu. Ali kada stigneu muževno doba, on počinje da ili potvrđuje ili da osporava u sebi istine vere kojeje naučio; jer ih on tada ispituje za sebe, pa ih ili usvaja ili odbacuje; jer ništa nepostaje čovekovo sopstveno, osim ono što je ishod njegovog ispitvanja, a nenečijeg drugo; pa stoga istine naučene od detinjstva ne ulaze dalje od praga, sakojega će biti ili usvojene, ili izbačene. 2. Kod onih koji se preporađaju, to jest, kojiće, kako to predviđa Gospod, dopustiti da budu preporođeni, ove se istine vrloumnožavaju, jer su ove osobe u osećanju za saznavanjem istina; ali kada stignudo samoga praga preporoda, oni kao da se lišavaju ovih istina, jer se ove uvlačeunutra, i tada izgleda da je čovek u pustoši; međutim, kako se preporod nastavlja,istine se postepeno vraćaju u njegovo Prirodno, i tamo se povezuju s dobrom. Alikod onih koji se ne preporađaju, to jest, za koje Gospod predviđa da nećedopustiti da se preporode,, ove se istine doduše umnožavaju, je ove su osobetakve da vole te istine radi svog ugleda, časti, i dobitka: ali kad uznapreduju ugodinama, kada ispituju ove istine sami od sebe, oni ih ili veruju ili poriču, ili izizokreću u obmane; kod ovih osoba, ove se istine ne uvlače unutra, nego seizbacuju, kako i dljae ostaju u memoriji radi svetskih ciljeva, iako su bezživotne.Ovo se stanje u Reči naziva pustoš ili pražnjenje, ali se ovo razlikuje od prethodnogstanja pustoši koja je to bila samo po izgledu, dok je ova poslednja apsolutna; jeru prvom stanju čovek se ne lišava istina, dok je u drugom potpuno njih lišen.

Pustošenje u prethodnm stanju (prividno) je predmet o kome se govozi uunutrašnjem smislu ovoga poglavlja, kao što se o istom govori i u sledećempoglavlju, gde je to označeno sa sedam godina gladnijeh. 3. Isto pustošenje sečesto razmatra i u drugim delovim Reči, kao kod Isaije: Probudi se, probidise!Ustani, Jerusalime! koji si pio iz ruke Jehovine čašu gnjeva njegova, pio si, italog iz strašnje čaše ispio si. Od svijeh sinova koje je rodio nijedan ga nije vodio, iod svijeh sinova koje je othranio nijedan ga nie prihvatio za ruku: Ovo te dvojezadesi: ko te požali? Pustoš i rasap, i glad i mač; ko će te utješiti? Sinovi tvoji ležeobamrli po krajevima svih ulica kao bivo u mreži puni gnjeva Jehovina, i karanjaBoga tvojega. Za to čuj ovo, nevoljni, i pijani, ne od vina. Ovako veli Gospod tvojBog tvoj, koji brani svoj narod: evo uzimam iz tvoje ruke čašu strašnu, talog u čašignjeva svojega, nećeš više piti. Nego ću je dati u ruke onima koji te muče, kojigovoriše duši tvojoj: sagni se, da prijeđemo: I ti si im podmetao leđa svoja da budukao zemlja i kao ulica onima koji prelaze (LI. 17 do kraja). U ovome odlomkuopisuje se stanje pustoši člana crkve koji postaje crkva, ili koji se preporađa. Ovase pustoš naziva pustošenje, rasap, glad, mač, a isto tako i čaša gnjeva Jehovinog,čaša strašna. Istine kojih se tada lišava su sinovi koji padaju i leže po ulicama. Dasu sinovi istine, može se videti gore (br. 480,491,3373), i da su ulice tamo gde suistine (br. 2336); otuda ležati po ulicama znači da izgleda kao da su istine razasute.Jasno je da je ova pustoš samo prividna, i da se njome označavaju iskušenja prekokojh se izvodi preporod, jer se kaže nećeš iz te čaše više piti, nego ću je dati onimakoji te muče. 4. Kod Jezikilja: Za to prorokuj i reci: Što vas pustoše i proždiru sasvijeh strana, da postanete našljedstvo ostalijem narodima, i postaste priča i rugsvijem narodima. Za to, gore Izraljeve, čujte riječ Jehove Gospoda; ovako veliJehova gorama Izrailjevima i humovma , potocima i dolinama , i pustijemrazvalinama i gradovima ostavljenijem, koje postaše grabež i podsmijeh ostalimnarodima u naokolo. Za to ovaki veli Jehova Gospod: u ognju revnosti svojegovorih protiv ostalijeh naroda i protiv sve Idumejske, što osvojiše moju zemljuradujući se iz svega srca i rugajući se iz duše da bi oplijenili. Za to prorokuj zazemlju Izrailjevu, i reci gorama i humovima, potocima i dolinama: ovako veliJehova Gospod: evo, ja govorih u revnosti svojoj i u jarosti svojoj; šta godpodnosite sramotu od naroda, za to ovako veli Jehova Gospod: ja podigoh rukusvoju da će narodi što su oko vas nositi sramotu svoju. A vi gore Izrailjeve,

puštaćete grane svoje, i rod svoj nosićete narodu mojem Izrailju, jer će skoro doći.Jer evo me kod vas, i gledaću vas, i bićete rađene i zasijavane, i umnožiću u vamaljjude, dom Izailjev svakoliki, i gradovi će se naseliti, i pustoline sagraditi.Umnožiću u vama ljude i stoku, i namnožiće se i naploditi, i naseliću vas kakobijaste prije; i poznaćte da sam ja Jehova. I dovešću k vama ljude, narod svojIzrailja, i naslijediće vas, i bićete im našljedstvo, i nećete ih više zatirati (XXXVI.3-12);I ovde se govori o pustošenju koje prethodi preporodu , o pustošenju koje jeoznačeno pustijem razvalinama i napuštenim gradovima koji su postali podsmijehi rug; dok se preporod označava sa puštati grane svoje i davati plod, umnožitistoku, i dovesti ljude, nastaniti gradove i podići razvaline, kako bi živjeli kao ustaro vrijeme, i kako bi im bilo bolje nego što je bilo u početku. 5. Kakav je slučaj spustošenjem, jasno je po onima koji su u pustoši u drugome životu. Oni koji sepustoše tamo, njih muče zli duhovi i geniji, koji ulivaju zla ubeđenja i obmane dokih time ne preplave, a ishod je da se istine više ne pokazuju; ali kad se vremepustoši završi, oni primaju prosvetljenje od neba, pa se na taj način odagone zliduhovi i geniji, svaki u svoj pakao, gde bivaju kažnjavani. To su stvari koje suoznačene gradovim koji su postali plijen i podsmijeh narodima koji su okolo njih, ionim kod Isaije, davanjem čaše strašne onima koji su vas mučili; kao i drugimodlomcima kod Isaije, kad prestaneš pustošiti, bićeš pustošen (XXXIII.1). I kodJeremije: Posjetiću one koji pustoše, i obratiću ih u pustoš (XXV.12). Kod Isaije:-Pohitjeće sinovi tvoji, i koji te raskopavaše i pustošiše, i potrvena zemlja biće tadatijesna za stanovnike kad se udalje oni koji te proždiraše. Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Jehova, svemanjima kao nakitom zaodjenućeš se, i uresićeš se kao nevjesta. (XLIX.17-19). 6. Iovde, u celom poglavlju, govori se o pustošenju onih koji se preporađaju, kao i onjihovom preporodu i plodnosti posle pustošenja, i na kraju o kažnjavanju onihkoji su ih ugnjetavali (stih 26). Kod istoga: Teško tebi, koji pustošiš a tebe nepustoše, koji činiš nevjeru a tebi se ne čini nevjera (XXXIII.1); gde je značenje da ćeoni koji pustoše sami biti opustošeni, kao gore. Kod istoga: Moabe, neka kod tebeborave izgnani moji. Budi im zaklon od pustošnika; jer će nestati nasilnika,prestaće pustošenje, istijebiće se sa zemlje, koji gaze druge (XVI.4). Opet: Ridajte,

jer je blizu dan Jehovin! doći će kao pustoš od svemogućega (XIII.6).; pustoš odSvemogućega (El Šadai) označava pustošenje u iskušenjima; da se Bog u pogleduiskušavanja kod drenih nazivao El Šadai, može se videti gore (br. 1992,3667,4572).7. Opet: Neće ožednjeti kad ih povede preko pustinje; vodu iz stijene točiće im, jerće rascijepiti kamen i poteći će voda (Isaija XLVIII.21); govoreći o stanju poslepustošenja. Opet: jer će Jehova utješiti Sion, utješiće sve razvaline njegove, ipustinju njegovu učiniće da bude kao Eden i pustoš njegova kao vrt Jehovin, radostće se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pjevanje (LI.3). Ovde se govori oistome, jer kao i pre, pustošenje treba da se završi, kako bi se čovek preporodio,to jest, da kada se zla i obmane odvoje, istine se mogu povezati sa dobrima, idobra s istinama. U pogledu dobra, preporođeni čovek se upoređuje s Edenom, au pogledu istina, sa vrtom Jehovinim. Kod Davida: Izvadi me iz jame, koja buči,i izgliba (pustoši) i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje (Psalam XL.2). 8.Pražnjenje i pustošenje člana crkve, ili crkve u čoveku, bolo je predstavljenorobovanjem Jevrejskog naroda u Vavilonu, koje se često opisuje kod Jeremije,posebno u poglavlju XXXII, stih 37 do kraja; jer pustošenje je robovanje, pošto setada čovek drži vezan, pa se stoga govori o onima koji su vezani,u tamnici, i ujami, čime se označavaju oni koji su u pustošenju (br. 4728,4744,5037). 9. Stanjepustošenja i pražnjenja kod onih koji se ne preporađaju često je predmet o komese govori u Reči; to je stanje onih koji poriču istine, ili koji ih izokreću u obmane: ato je stanje crkve pred njen kraj, kada više nema nikakve vere i ljubavi kabližnjemju. Tako kod Isaije: Sada ću vam kazati šta ću učinii vinogradu svojemu.Oboriću mu ogradu, neka opusti, razvaliću mu zid, neka se pogazi; uparložiću ga,neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovijediću oblacima da nepuštaju više dažda na nj (V.5,6). Kod istoga: Idi, reci tome narodu: slušajte alinećete razumjeti, gledajte ali nećete poznati; učini da odeblja srce tome narodu, iuši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojm da nečuju i srem svojim da ne razumiju i ne obrate se i ne iscijele. A ja rekoh: dokle,Gospode? A on reče: dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuće dabudu bez ljudi, i zemlja da sasvijem ne opusti. I dokle Jehova ne opravi daleko ljudei bude sama pustoš u zemlji. Ali će u njoj još biti desetina, pa će se i ona zatrti; alikao hrast ili brijest, kojima i kad zbace ličće, ostaje stablo, tako će sveto sjemenjezino biti sveto stablo (VI.9 do kraja). (prim. prev. Ovo mesto kod Isaije, gde se

govori o tz tvrdoći srca, to jest o problemu kako objasniti da Gospod namernootvrdne srca onima koje inače želi da spasi? Kako da ih spasi kada sam radi nanjihovoj propasti? Ovaj pasus, prema doslovnm smislu, predstavlja Gospoda kaoneprijatelja onih koje želi da spasi. U udžbenicima teoločkih škola, ovo se navodikao najteže rešivo pitanje, zt tvrdoća srca. A to je zagonetka koja je po autoru lakorešiva ako se poznaje unutrašnji smisao,koji autor u ovoj prilici ne daje, ali daje nadrugim mestima u svom teološkom opusu, a to je da, kako kaže autor, Gospod svečini da onaj koji nije spreman za novo rođenje, da ne shvati i ne primi istine vere,kako ih ne bi isnmejavao i oskrvnuo (profanisao), jer bi tada oskrvnuo Ostatkedobra i istine pohranjene i sačuvane od detinjstva, a koji se koriste kao podloga zaprimanje istina vere i dela ljubavi ka bližnjem. Ima više stepeni profanacije istine idobra, a sval od njih je štetna, a nee su i pogubne za čovekov duhovno razvoj.Profanacja ili oskrvnuće istina i dobaba je najveće zlo koje čovek može sebi naneti,a nanose ga sebi oni rade nesavesno, na primer sudije koji su postavljenui daosude nevinog, i time opravdali zločine nih koji su ih posgtavili na taj položaj,priofaniše patriotizam onaj koji se uvijaju u zastave rodoljublja a u isto vreme radina porobljavanju svoga naroda, ili oni koji iznose laži protivu svog protivnika da biopravdali svoj zločin protivu njega, ili koji glume ljubav prema jednoj osobi da bi jeupotrebili kao oruđe protivu svog protivnika, ili lažni mirotvorci koji samo pomažuosvajačima da nezakonito osvoje i unište pravednoga. To je Hristovo odbacivanjelicemera kao nepopravljivh, i to je greh protivu Duha Svetoga, koji se nećeoprostiti.) 10. Kod istoga: Ostatak će se obratiti, ostatak Jakovljev, i Bogu silnome;jer ako bude naroda tvojega, Izrailju, kao pijeska morskoga, ostatak će se njegovobratiti. Pogibao je određena, razliće se pravda, jer će Jehova Gospod nadvojskama izvršiti pogibao određenu u svoj zemlji (.21-23); Opet: Opustiću gore ibregove, svaku travu na njima osušiću, i od rijeka ću načiniti ostrva, i jezera ćuisušiti (XLII.14,15). 11. Kod Jeremije: Evo, ja ću poslati po sve narode sjeverne,govori Jehova, i po Nabukodonosora cara Vavilonskoga slugu svojega, i dovešću ihna tu zemlju i na stanovike njezine, i na sve te narode okolne, koje ću zatrti, iučiniću da budu čudo i podsmijeh i pustoš vječna. I učiniću da nestane među njimaglasa radosna i glasa vesela, glasa ženikova i glasa nevjestina, lupe od žrvanja isvjetlosti od žoška. I sva će zemlja biti pustoš i čudo, i svi će narodi služiti caruVavilonskme sedamdeset godina. I kad se navrši sedamdeset godina, onda ću

pohoditi cara Vavilonskoga i onaj narod, govori Jehova, za bezakonje njihovo, izemlju Haldedjsku , i obratiću je u pustoš vječnu (XXV.9-12 i sledeći) Kod istoga:Bozra će biti poustinja, čudo i prokletstvo i svi će gradovi njezini biti pustinjavječna. I zemlja će Idumejska biti pustinja, ko prođe mimo nju, svi će se čuditi izviždati radi svijeh rana njezinijeh. Gle, kao lav izaći će podižući se više negoJordan na stan silnoga; ali ću ga brzo otjerati iz te zemlje, i postaviću nad njomonoga ko je izabran; jer ko je kao ja? i ko će se preti sa mnom? i koji će mi pastorodoljeti? (XLIX.13-18). Kod Jeziilja: I reci narodu zemaljskome: ovako veli JehovaGospod za stanovnike Jerusalimske, za zemlju Izrailjevu: hljeb će svoj jesti u brizi, ivodu će svoju piti prepadajući se, jer će zemlja opustjeti i ostati be svega što je unjoj za bezakonja svijeh koji žive u njoj. I gradovi u kojima žive opustjeće, i zemljaće biti pusta, i poznaćete da sam ja Jehova (XII.19,20. 12. Opet: Kad te učinimpustijem gradom, kao što su gradovi u kojima se ne živi, kad pustim na tebezdanu, i velika te voda pokrije. I kad te svalim s onima koji slaze u jami kstarome narodu, i namjestim te na najdonjim krajevima zemlje, u pustinji staroj konima koji slaze u jamu, da se ne živi u tebi, tada ću opet postaviti slavu u zemljiživijeh. (XXVI.19-21);Govoreći o Tiru. Kod Joila: Dan, kad je mrak i tama,dan, kada je oblak i magla;kako se zora razastire vrh gora tako ide narod velik i silan, kakvoga nije bilootkako je vijeka niti će ga poslije biti od koljena do koljena. Pred njim proždireoganj, i za njim pali plame, zemlja je pred njim kao vrt Edenski, a za njim pustinjapusta, ništa neće uteći od njega (II.2,3); Kod Sofonije: Blizu je veliki dan Jehovin,blizu je i ide vrlo brzo; glas će biti dana Jehovina, gorko će tada vikati junak. Taj jedan dan kada će biti gnjev , dan, kada će biti tuga i muka, dan, kada će bitipustošenje i zatiranje, dan, kada će biti mrak i tama, dan, kada će biti oblak imagla. Dan, kada će biti trubljenje i poklič na tvrde gradove i na visoke uglove. Ipritijesniću ljude, te će ići kao slijepi, jer zgriješiše Jehovi; i krv će se njihova prosutikao prah i tjelesa njihova kao gnjoj (I.14 d kraja). Kod Mateje: kada dakle ugledatemrzost opušćenja, o kojoj govori prorok Danilo, gdje stoji na mjesut svetome (kojičita da razumije), tada koji budu u Judeji, neka bježe u gore. I koji bude na krovu,da ne slazi uzeti što mu je u kući (XXIV.15,16; Marko XIII.14; Danilo IX.27;XII.10.12). Iz ovih odlomaka vidi se da je pustošenje samo prividno lišavanje istine

kod onih koji se preporađaju, ali je apsolutno lišavanje kod onih koji se nepreporađaju.NASTAVAK O KORESPONDENCIJI SA VELIKIM ČOVEKOM; OVDE OKORESPONDENCIJI SA UNUTARNJOM UTROBOM.5377. Predmet o kome se govorilo u prethodnm poglavlju bila je korespondencijanekih unutarnjih organa tela s Velikim Čovekom, naime, jetre, pankreasa, želuca, inekih drugih. Sada će se govoriti u nastavku o korespondenciji peritoneuma,bubrega, i mokraćnih kanala (uretera), žučne kesice, i creva; jer što god da je učoveku, bilo da je u spoljašnjem ili u unutrašnjem čoveku, ima korespondenciju saVelikim Čovekom. Bez korespondencije sa njim (to jest, sa nebom, ili što je isto, saduhovnim svetom), ništa ne bi postalo niti bi opstalo, jer ne bi imalo vezu s onimšto mu prethodi (što mu je priorno), pa stoga ni sa Prvim, to jest, sa Gospodom.Ono što je nepovezano, pa tako i nezavisno, ne može da opstati ni jednogatrenutka; jer ono opstoji preko svoje povezanosti i zavisnosti od onoga od čegasve postoji, jer opstojanje je neprekidno postojanje. 2. Otuda ne samo da svestvari u opšte i u posebno u čoveku korespondiraju, nego i sve u svemiru. Samosunce korespondira, a isto tako i mesec; jer u nebu Gospod je Sunce, a isto tako iMesec. Sunčev plamen i toplina, i njegova svetlost, korespondiraju; jer je toGospodova ljubav prema celoj ljudskoj rasi kojoj ljubavi korespondira plamen itoplina , a Božanska istina korespondira svetlosti. I same zvezde korespondirajunebeskikm zajednicama i njihovim stanovnicima; ne da su ovi u zvezdama, negoda su sređeni sličnim redom. Sve što je pod suncem, korespondira, kao i svipredmeti u životinjskom carstvu, a tako isto i u biljnom carstvu; a kad ne bi biloinfluksa iz duhovnog sveta u sve stvari, one bi trenutno propale i nestale. Ovo mije dato da saznam preko mnogo iskustva; jer mi je pokazano s kojim stvarima uduhovnom svetu korespondiraju stvari u životinjskom i biljnom carstvu, kao i to dabez influksa one ne bi mogle da postoje, jer kada se oduzme ono što je prethodno(priorno), ono što je posteriorno propada. Pošto postoji posebna korespondencijačoveka s nebom, a preko njega s Gospodom, stoga se čovek pokazuje u drugomživotu u svetlosti neba u skladu s prirodom njegove korespondencije. Otuda to da

se anđeli pokazuju u neiskazivoj svetlosti i lepoti, dok se pakleni duhovi pokazujuu neizrecivoj crnini i izobličenosti.5378. Priđoše mi neki duhovi, ali su ćutali. Ali posle nekog vremena, progovoriše,ali ne kao nekoliko njih, nego kao je jedan. Iz njihovoga govora primetih da žele dasve znaju, a bili su željni i da sve objasne, i da se tako utvrde u svojm znanjima. Bilisu skromni, i rekoše da ne rade ništa od samih sebe, nego od drugih, i da takopotvrđuju svoja znanja. Onda su ih napali drugi duhovi koji rekoše da pripadajuoblasti bubrega, uretera, i žučne kesice, a kojima su oni skromno odgvarali ; ali onisu nastavili da ih napadaju jer takva je priroda bubrežnih (renalnih) duhova. Ipošto nisu mogli da im odole služeći se samo skromnošću, oni pribegoše onomešto je njima prirodno, to jest, oni su se proširili, i tako zadali strah, jer tako suizgledali veliki, ali još uvek kao jedan, koji su tako otekli da su izgledali kao Atlaskoji kao da je mogao da dosegne nebo; u njegovim se rukama pokazalo i koplje,ali time nisu hteli nikoga da pozlede, osim da zastraše. Kao posledica ovoga,bubrežni (renalni) duhovi pobegoše, i tada se video jedan koji ih goni dok beže, ijedan koji je leteo napred između noga toga džina; ali izgledalo je da je džin imadrvene cipele, koje je bacio za bubrežnim duhovima. (prim. prev. Po autru, duhovisu u stanju da za kratko uzmu izgled koji žele da bi postigli cilj koji je dopušten). 2.Anđeli mi rekoše da skromni duhovi koji su se bili naduli maduhali), da se odnosena peritoneum. A peritoneum (trbušna maramica?) je zajednička opna kojaokružava i zatvara svu utrobu, kao što pleura (plućna maramica) okružava izatvara plućnu utrobu u grudnom košu; i pošto je tako široka, i rastegljiva, toduhivi koji pripadaju toj oblasti, kada ih drugi napadaju, uz dopuštenje uzimajutakav džinovski izgled, kako bi zadali strah, posebno onima koji čine oblastbubrega, mokraćnih kanala, i mokraćne bešike; jer ovi delovi utrobe leže uperitoneumu, koji ih pritiskuje. Drvene cipele su predstavljale najniže prirodnestvari, kao što su one koje bubrerzi, mokraćni kanali, i mokraćna bešika upijaju iizbacuju. (Da su cipele najniže prirodne stvari, može se videti, br. 259,4938-4952).A to što su rekli da ne čine ništa od samih sebe, nego od drugih, i po ovome oviduhovi sliče peritoneumu, čija je priroda takva.)5379. Isto tako bilo je predstavljeno šta se dešava kada oni koji sačinjavaju guznocrevo (colon?) napadnu one koji sačnjavaju peritoneum (trbušnu maramicu). Oni

koji čine guzno crevo, naduju (napuhnu)se, kao to crevo kad se naduje vetrom, ikad žele da napadnu one u trbušnoj maramici, izgleda kao da se tu pojavi jedanzid, a kad su pokušaju da sruše zid, uvek se javlja novi zid. Na taj način ih držedalje od sebe.5380. Poznato je da ima tečnosti i izlučina, u nizu, od bubrega dole do mokraćnebešike. U prvom nizu su bubrezi, u sredini su ureteri (mokraćni kanali), a uposlednjem je mokraćna bešika. Oni koji sačinjavaju ove oblasti u VelikomČoveku, u sličnim su nizovima; pa iako su jedne vrste (genusa), ipak se razlikuju povrsti toga genusa. Oni govore hrapavim i kao izlomljenim glasom, i žele da uđu utelo; ali ovde se radi samo o naporu. Njihov položaj u odnosu na ljudsko telo jesledeći. Oni koji se odnose na bubrege, ti su na levoj strani blizu tela ispod lakta;oni koji se odnose na mokraćne kanale, ti su na levo dalje od tela; a oni koji suoblasti mokraćne bešike, ti su još dalje. Zajedno oni skoro da oblikuju parabolu odleve strane prema prednjoj strani; jer se na ovaj način pružaju s leve strane premaprednjoj; tako da oblikuju prilično dug put. Ovo je jedan od običnih puteva premapaklovima, dok su drugi (putevi) preko creva, jer oba ova puta završavaju upaklovima; jer oni koji su u paklovma, oni korespondiraju onome što izlučujucreva i mokraćna bešika, a to su obmane i zla , pošto su obmane i zla ništa drugonego mokraća i izmet u duhovnom smislu.5381. Oni koji su u oblasti bubrega, mokraćnih kanala, i mokraćne bešike, višenego išta drugo, vole da ispituju i istražuju karakter drugih; a neki od njih žele daukoravaju i kažnjavaju, pod uslovom da se radi o nečemu što je pravedno.Funkcije bubrega, mokraćnh kanala i mokraćne bešike su ove vrste, jer oni ispitujukrv koja se u njih ubacuje, da bi videli da u njoj nema nešto beskorisno i škodljivo,što oni odvajaju od onoga što je korisno, i tada ga ispravljaju; jer oni to guraju nadole, a uz put s tim postupaju na razne načine. To su funkcije onih koji sačinjavajuoblast delova u pitanju. Ali duhovi i zajednice duhova koji korespondiraju samojmokraći, osobito ustajaloj mokraći, to su pakleni duhovi; jer čim se mokraćaodvoji od krvi, i kad je u kanalima (tubulama) bubrega ili unutar mokraćne bešike,još su uvek izvan tela; jer ono što se odvoji, to više ne kruži u telu, pa stoga nedoprinosi postojanju i održavanju njegovih delova.

5382. Često opažam one koji sačinjavaju oblast bubrega, imokraćnih kanala kakosu hitri da ispituju karakter drugih – šta misle i šta hoće – i opažam kako tražepriliku da nekoga nađu krivim zbog neke greške, uglavnom stoga kako bi ukorevalii kažnjavali, i s njima sam razgovarao o toj njihovoj revnosti i nameri. Mnogi ovevrste u svetu su bili sudije, koji su se u srcu radovali kad bi našli priliku za koju suverovali da je pravedna, da kažnjavaju. Delovanje ovakvih oseća se u predelu leđatamo gde su bubrezi, mokraćni kanali, i mokraćna bešika. Oni koji pripadajumokraćnoj bešici, pružaju do gehene (pakla) , gde neki od njih kao da sede i sude.5383. Metodi kojima ispituju ili istražuju naravi (raspoloženja) drugih su vrlobrojni; ali mogu da navedem samo sledeće. Oni navedu druge da govore (ovo se udrugom životu izvodi influksom koji se ne može objasnii na razumljiv način), paako se govor pojavi odmah, oni po tome sude o karakteru toga duha. Oni unose istanje osećanja. Ali ovi koji to rade, to su duhovi grublje vrste. Drugi se služedrugim metodima. Ima i takvih koji čim se približe, odmah opažaju misli, želje, idela, kao i sve ono što zadaje bol onome koji o tome misli: oni se toga uhvate, paonda osuđuju, ako misle da postoji pravedan razlog. To je jedna od izvanrednihstvari u drugome životu - skoro neverovatna u ovome svetu – čim se jedan duhpribliži drugome, a posebno ako se približi muškarac, on odmah zna njegove misli,i osećanja , i šta je radio , stoga sve njegovo stanje, kao da je bio s njim dugovremena, tako je komunikacija savršena. Ali postoje razlike u ovim opažanjima,jer neki duhovi opažaju unutarnje stvari, a neki samo spoljašnje. Ovi poslednji, akosu znatiželjni, ispituju umove drugih na razne načine.5384. Metodi kojima kažnjavaju druge oni koji pripadaju oblasti bubrega,mokraćnih kanala, i mokraćne bešike u Velikom Čoveku, različiti su; u većinislučajeva, oduzimaju radosne i prijatne stvari, a unose one u kojima nema radostii koje su tužne. Preko ove revnosti ovi duhovi komuniciraju sa paklovima, a prekorevnosti za pravednu stvar, koju ispituju pre kažnjavanja, oni komuniciraju snebom. To je razlog da se oni drže u toj oblasti.5385. Sve ovo pokazuje šta je označeno u Reči, rečima da Jehova ispituje bubregei srce, kao kod Jeremije: Jehova ispituje bubrege i srca (XI.20). Kod istoga: jer ti,Jehova, kušaš pravednika, koji vidiš bubrege i srce. Kod Davida: Bog pravedni

ispituje bubrege i srce (Psalam XXVI.2) Opet: O Jehova, zi znaš bubrege moje(Psalam CXXXIX.13). U Otkrovenju: Ja sam koji ispituje srca i bubrege (II.23). Uovim odlomcima duhovne stvari su označene bubrezima, a nebeske srcem; to jest,stvari koje pripadaju istini, označene su bubrezima, a one koje pripadaju dobru,srcem. Razlog ovome je to što bubrezi pročišćavaju serum, a srce pročišćava krv,stoga se sa ispituje, istražuje bubrege označava ispitivanje i istraživanje količine iosobine istine, ili količine i osobine vere u čoveku. Da je ovo značenje, jasno je kodJeremije: O Jehova, ti si im blizu usta a daleko od bubrega (XII.2). Kod Davida: Gle,istinu ljubiš u srcu, i iznutra javljaš mi mudrost (Psalam LI.6). Da se kažnjavanjepripisuje bubrezima, jasno je kod Davida:-Blagosiljam Gospoda, koji meurazumljuje; tome me i noću uči što je u meni (Psalam XVI.7).5386. Postoje izlučine i tečnosti i u drugim delovima tela: u mozgu postojeventrikule i mamilarni procesi koji raznose flegatične supstance; a ima i malihžlezda svuda , kao što su pljuvačke žlezde u glavi, i mnoge druge u telu, i nadesetine hiljada kožica, preko kojih se znoj i još tanje izlučine otstranjuju. Ovimakorespondiraju u duhovnom svetu – uporna mišljenja, kao i skrupule savesti unevažnim stvarima. Neki se od ovih duhova pokazuju na umerenom otstojanjuiznad glave , i takvi su da izazivaju skrupule u stvarima gde nema za tim potrebe;otuda one opterećuju savest prostih, i one se nazivaju grižnje savesti: Šta jeistinska savest, to oni ne znaju, jer oni od svega prave stvar savesti, jer kada seneka skrupula ili sumnja sugeriše, ako je um brižan i na njoj se zadržava, tako daskrupula uvek ima dovoljno da pojačavaju sumnju i čine od nje teret. Kad suprisutni ovakvi duhovi, oni unose nelagodnost koja se oseća u stomaku odmahispod dijafragme. S njima sam razgvarao, i primetio da nisu dovoljno širokoga umada bi mislili o korisnim i nužnm stvarima; jer oni nisu u stanju da razložno misle,jer su se utvrdili u svojim mišljenjima. (prim. prev. Reč skrupula scrupulum -beznačajna stvar koja nepotrebno opterećuje savest - znači na Latinskom kamičaku obući, koji je beznačajan, ali koji smeta pri hodu.)5387. Međuim, oni koji korespondiraju samoj mokraći, ti su pakleni duhovi; jer,kao šo je rečeno, mokraća je van tela, jer je odvojena od krvi, i samo je nečisti iiskorišteni serum, koji se izbacuje. O njima mogu da iznesem sledeće stvari: jedanduh se prvo video kao da je u telu, ali ubrzo ispod na desno; i kad je tamo stajao,

io je nevidljiv, pošto je imao sposobnost da se napravim takvim. Kad je biozapitan, nije ništa odgovorio. Drugi su rekli da dok je ovaj bio u telu, da je bio upiratskim poduhvatima; jer se u drugom životu jasno opaža, iz sfere čovekovihosećanja i misli, ko i kakvoga je karaera neko bio, jer njegov život ostaje. 2. On jenastavio da menja mesto, pojavljujući se čas na desno a čas na levo. Video sam daje ovo radio da ne bi bio otkriven, i da ne bi bio prinuđen da nešto ispovedi. Drugisu duhovi rekli da su ovakvi jako plašljivi na najmanji znak opasnosti, a najhrabrijikada nema čega da se plaše; i da su oni suprotni onima koji korespondirajuotstranjenoj mokraći, i oni pokušavaju da spreče taj proces (otstranjivanjamokraće). I da o tome ne bih sumnjao, bilo mi je pokazano iskustvom. Kada su seoni koji korespondiraju otstranjenoj mokraći malo udaljili, i kad je pirat stajao,otstranjivanje je potpuno prestalo, i napor je bio opasan; ali kada se se vratili,otstranjivanje mokraće se pojačalo u skladu s njihovim prisustvom. 3. On jekasnije priznao da je bio pirat, i rekao da se tada mogao vešto sakrivati, i lukavišćupobeći od onih koji su ga gonili; i da sada više voli mokraćnu nečistotu nego čistuvodu, i da je zadah ustajale mokraće njemu jako prijatan, toliko da želi da bude ubarama, ili čak u bačvama mokraće. A pokazano je kakvo mu je lice. Ali to nije bilolice, nego nešto kao crna brada umesto lica. 4. Kasnije su pozvani i drugi pirati,koji nisu bili tako aktivni, a koji su malo govorili, i - čudno – škrgutali su zubima. Ioni rekoše da vole mokraću više od drugih tečnosti, a javiše ustajalu. Međutim,ovi nisu imali bradato likce, kao onaj prvi, ali su škripali zubima; jer brada i zubioznačavaju najniže prirodne stvari ; to što nisu imali lica, to je oznčavalo da unjima nije bilo racionalnog (razumnog) života, jer kad se ne pokazuje lice, znači danema korespondncije uma sa Velikim Čovekom; jer u drugom žikvotu svak sepokazuje u svetlosti neba u skladu sa svojom korespondencijom, pa se stogapakleni duhovi vide užasno izobličeni.5388. Bio je sa mnom jedan duh, s kojim sam razgovarao, a koji u životu tela nijeimao veru, i nije verovao u život posle smrti; i on je bio jedan od spretnih (veštih).Mogao je da zarobi umove drugih laskanjima i odobravanjem, zbog čega se upočetku nije video njegov krakter iz njegovog razgovora; govorio je obilno, kaopotok, i kao neki dobar duh. Ali se njegov karakter prvo pokazao time što nijevoleo da se govori o stvarima vere i ljubavi ka bližnjemu, jer to nije mogao da prati

svojom mišlju, pa se povukao; a kasnije se pokazalo da je on bio za to da seodobrava radi obmanjivanja (prim.prev. da se odobrava vera i ljubav ka bližnjemu,kako bi se ostavio dobar utisak?); jer je odobravanje prema ciljevima. Ako jeprijateljstvo cilj, ili zadovljstvo razgovora, ili slično, ili čak i pravedna dobit, u tomenema ništa štetno, ali ako je cilj nedozvoljene tajne, kojima se drugi obavezuju dačine zle usluge – uopšte ako je cilj da se nekome naudi – to je zlo. Takav je cilj bioonaj koji je bio na mu ovoga duha, i on je bio protivan onima koji su bili u oblastibubrega i mokraćnih kanala. I on je rekao da voli iznad svega zadah mokraće; i onje izazvao bolan grč u nižem delu trbuha.5389. Postoje čete duhova koje lutaju okolo, i koje se vraćaju na isto mesto. Njihse zli duhovi jako plaše, jer ih oni podvrgavaju nekoj vrsti mučenja (torture).Obavešten sam bio da oni krespondiraju fundusu (talogu) ili gornjem delumokraćne bešike, i mišićnim ligamentima koji se tu sastaju od sfinktera, gde semokraća izbacuje nekom vrsto grčenja. Ovi duhovi se odnose na deo leđa gde jecauda equina (konjski rep). Njihov način delovnjaje su brzi pokreti napred inatrag, koje niko ne može zaustaviti. To je metod sužavanja i stiskanja upravljenna gore, a koji izgleda zaoštren kao kupa (conus). Zli duhovi koji su bačeni u ovukupu, posebno u njen gornji deo, mučeni su tako što se savijaju napred i natrag.5390. Ima i duhova koji korespondiraju nečistim izlučinama, naime, takvih koji suu svetu smišljali osvetu: ovi su mi se pokazali napred levo. Ovim nečistimizlučinama korespondiraju oni koji unižavaju duhovne stvari preko nečistihzemaljskih stvari. Ovakvi su mi duhovi došli i sa sobom doneli prljave misli, iz kojihsu govorili prljave stvari, a isto tako su pretvarai čiste stvari u nečiste. Mnogi odovih pripadali su najnižim (društvenim) redovima, ali neki su pripadali i ljudimanajvišega ranga u svetu, koji dok su bli u telesnom životu nisu tako govorili kad subili u društvu, ali su tako mislili; jer su se uzdržavali da govore kao što misle da sene bi osramotili, izgubili prijateljstvo, zaradu i čast. Međutim, među sebisličnima, slobodni od stega, njihov razgovor bio je sličan razgovoru onih iz najnižihredova, čak i prljaviji, jer su imali intelekt koji su zloupotrebljavali kako bi prljaličak i svete stvari Reči i doktrine.

5391. Postoje i bubrezi koji senazivaju subsidijarni bubrezi, ili bubrežne kapsule;njihova je funkcija ne toliko da izlučuju serum nego samu krv, i da prenose čistijukrv prema srcu kratkim putem, i tako sprečavaju spermatičke ćelije, koje su blizu,da ne odnesu svu čistiju krv. Ali ovi organi vrše svoj glavni rad u embriju (začetku),kao i u nerođenoj deci. Ovu oblast sačinjavaju čedne devojke u Velikom Čoveku:sklone uznemirenju, i plašljive da ih se ne uznemiri, one ostaju tihe na nižoj levojstrani tela. Ako se javi bilo koja misao o nebum ili o promeni njihovg stanja, one seuznemire i uzdišu, što mi je bilo datao da osetim nekoliko puta. A kad sam biovođen da mislim o maloj deci, one su osećale veliku utehu i unutrašnju radost,koju su otvoreno priznale; ako se pojavila neka misao koja nije bila nebeska, onesu osećale tugu. Njihov nemr uglavnom dolazi od toga što su sklone da svoje misliusmeravaju samo jednom predmetu, a ne razgone nemirna osećanjaraznovrsnošću. Razlog da pripadaju ovoj oblasti je u tome što na ovaj način drženiži um drugih (ljudi) usmeren na određene misli, otkuda se ovakve stvaripojavljuju i pokazuju u izvesnim nizovim, i koje se onda odagone, ili od koji čovektreba da se očisti. Na ovaj način unutrašnje stvari leže pred pogledom anđela upunom vidu; jer kada ovakve stvari zatamnjuju i odvraćaju misli, kada se oneuklone, iz toga proizlazi jasniji pogled i influks.5392. Ko su oni koji sačinjavaju oblast creva u Velikom Čoveku, može se doneklevideti po onima koji se odnose na stomak; jer se creva nastavljaju od stomaka , ifunkcije stomaka postaju jače u njima sve do poslednjeg creva, koje je colon irectum (kolon i rektum); iz kojeg razlog se oni koji su u ovim stvarima, oni su upaklovima koji se nazivaju izmetnim paklovima.Oni koji su u oblasti stomaka icreva su u zemlji nižih stvari; pošto su sa sveta sa sobom doneli nečiste stvari kojese lepe za njihove misli i osećanja. Oni se u njima drže izvesno vreme, dok se takvestvari ne izbrišu, to jest, dok se ne odlože na stranu; kad se ovo dogodi, oni semogu podignuti u nebo. Oni koji su tamo, još nisu u Velikom Čoveku, jer oni sukao hrana koja ulazi u stomak, koja još nije ušla u krv, a preko toga i u telo, dok senije osobodila taloga. Oni koji su se ukaljali sa još više zemaljskim talogom, oni suispod ovih u oblasti creva; ali sami izmet koji se izbacuje, korespondira paklovimakoji se nazivaju izmetnim (defekalnim?).

5393. Dobro je poznato da se kolon crevo (guzno crevo) širi , a tako i oni koji su uovoj oblasti. Oni se šire napred prema levoj strani u zavijenoj liniji, koja vodi ujedan pakao. U tome su paklu oni koji su bili nemilosrdni, i koji su bez savesti želelida unište čovečanstvo, to jest, da ubijaju i plene bez poštovanja ili razlike osoba,bilo da se opiru ili ne, bez razlike da li su muškarci ili žene ili deca. Ovakve divljenaravi su većim delom vojnici i njihovi oficiri, koji ne u bitci, nego posle nje, besneprotivu pobeđenih i nenaoruđanih, koje ubijaju i plačkaju u svom besu.Razgovarao sam s anđelima o ovakvim ljudima, kakvi su oni kad su ostavljeni samisebi, bez stega zakona, rekavši da su više divlji nego li najgore zveri, koje ne jureda unište svoju vlastitu vrstu, nego se samo brane i traže da utole glad odeđenomhranom, a kad se nasite, to više ne rade. Dugačije je sa čovekom koji postupa izokrutnosti i divljaštva. Anđeli se užasavaju da ima takvih ljudi koji se raduju kadavide celo polje prekriveno telesima koja krvare – ne radujući se da je sada njihovazemlja slobodna, nego se raduju da ih se sada hvali kao velike ljude i junake. A onisu ti koji se nazivaju Hrišćanima, i koji čak veruju da će otići u nebo, gde postojisamo mir, milosrđe, i ljubav ka bližnjemu. Ovakvi su u paklu kolona i rektuma. Alioni među njima u kojima ima malo čovečnosti, pokazuju se na levo u iskrivljenojliniji, unutar jednog zida; jer u njima još ima puno ljubavi prema sebi. Ako ijedanod njih ima poštovanja za neko dobro, to je ponekad predstavljeno mlomzvezdom crvenkastom više nego belom.Pokazao mi se zid naslikan izvajanimfigurama, blizu levoga lakta, koji se zid produžavao i postajao visočiji u isto vreme,s gornjim delom koji je bio plave boje kao nebo; i bilo mi je rečeno da je ovopredstavljalo neke duhove koji su bili bolji među njima.5394. Oni koji su bili okrutni i preljubočinci, ti u drugom životu najviše voleprljavštinu i izmet, čiji smrad je njima nešto slatko i prijatno iznad svega ostalog.Razlog je da ove stvari korespondiraju. Ovi su paklovi delom ispod stražnjice,delom ispod desnog stopala, a delom duboko ispred. Ovo su paklovi prema kojimavode oni paklovi iz rektuma i iz creva. Jedan duh koji je bio tamo poslat, govorećiod tamo sa mnom, reče da se tamo mogui videti samo nužnici. Oni koji su bili snjim na tome mestu, vodili su da mu pokažu samo nužnike, koji su bili vrlo brojni.Onda je bio odveden na drugo mesto, više na levo; a kad je bio tamo, reče da jeodvratan smarad izlazio iz pećine, i da ne može da načini korak a da ne upadne u

neku pećinu. I reče da je smrad kao od lešine od tamo dolazio, i da je razlog bio tošto su oni koji su bili tamo, bili okrutni i varalice, kojima je zadah lešina prijatan.Ali ovi će biti opisani na sledećim stranicama, gde će bit opisani izmetni i lešinskipaklovi.5395. Ima takvih koji žive, ne da bi bili korsni svojoj zemlji ili njenim zajednicama,nego samo radi sebe, ne nalazeći nikakvo zadovoljstvo u javnim službama, osimda bi primali počasti i da bi im se udvoravalo (a to je cilj kojega radi traže javneslužbe); nalazeći zadovoljstvo u jelu, piću, zabavi, i razgovorima o uživanjima.Takvi ljudi ne mogu da budu u društvu sa dobrim duhovima, a još manje sanđelima; jer kod ovih, uživanje je u tome da se bude koristan: Jer Gospodovocarstvo je carstvo koristi (svrha); i ako je u zemaljskom carstvu svak cenjen premaonome koliko je koristan, kako li je tek u nebeskom carstvu! Oni koji žive samosebe radi i uživanja radi, bez želje da budu korisni, i ti su ispod stražnjice ,provodeći vreme među prljavim stvarima, u skladu s njihovim uživanjima iciljevima.Kao Appendix (Dodatak) I, mogu izneti sledeće. Bila je oko mene brojna gomiladuhova, koja je zvučala kao bučan (neuredan) potok. Žalili su se da sve ide upropast; jer je sve u toj gomili izgledalo neorzganizovano, i to je činilo da su seplašili propasti. I zaista su se plašili da će doći do rušenja kao što se to dešava utakvim okolnostima. Ali posred njih opazio sam jedan blag zvuk, koji jenagoveštavao samo red. To su bili anđeoski horovu unutra, dok je neurednagomila duhova bili izvana. Ovaj je anđeoski zvuk trajao duže vreme; onda mi jerečeno da je to način na koji Gospod vlada uzbuđenim i neurednim spoljašnjim(stvarima ili ljudima?) uz pomoć onoga što je mirno iznutra, uvodei red u oveokolnosti, braneći svakoga od zabude njegove vlastite prirode. (Prim. prev. Ovdeje teško odlučiti na šta autor misli; da li su to bili zaista bučni i neorganizovaniduhovi koje je smirvao iznutra hor anđela ili se tu radilo o jednom čoveku, čije sespoljašnje u velikom neredu ali kome Gospod pomaže na taj način što se red ihrmonija uvode na neki načn u to neuredno čovekovo spoljašnje. Po mome, ovdese radi o onome što autior naiva Opažanjem koje je dato dobrim duhovima ianđelima, kada se jedan problem objašnjava i ilustruje živim slikama koje supredstave i značenja, ponekad sa zvukovima, muzikom, slikama i bojama....)

POGLAVLJE ČETRDESET I DRUGO.1. A Jakov videći da ima žita u Egiptu,reče sinovima svojim: šta gledate jedan nadrugoga? .2. Eto čujem da u Egiptu ima žita; idite tamo te nam kupite otuda, da ostanemoživi i ne pomremo.3. I desetorica braće otidoše da kupe žita u Egiptu.4. A Benjamina brata Josipova ne pusti otac s braćom govoreći: da ga ne bizadesilo kako zlo.5. I dođoše sinovi Izrailjevi da kupe žita s ostalima koji dolažahu: jer bješe glad uzemlji Hananskoj.6. A Josip upravljaše zemljom, i prodavaše žito svemu narodu po zemlji. I braćaJosipova došavši pokloniše se licem do zemlje.7. A Josip ugledav braću svoju pozna ih; ali se učini da ih ne poznaje, i oštro improgovori i reče: odakle ste došli? A oni rekoše: iz zemlje Hananske, da kupimohrane.8. Josip dakle pozna braću svoju, ali oni njega ne poznaše.9. I opomenu se Josip sanova koje je snio za njih, i reče im: vi ste uhode; došli steda vidite gdje je zemlja slaba.10. A oni rekoše: nijesmo, gospodaru; nego sluge tvoje dođoše da kupe hranu,11. Svi smo sinovi jednoga čovjeka, pošteni ljudi, nigda nijesu sluge tvoje bileuhode.12. A on im reče: nije istina, nego ste došli da vidite gdje je zemlja slaba.13. A oni rekoše: nas je bilo dvanaest braće, sluga tvojih, sinova jednoga čovjeka uzemlji Hananskoj; i eno, najmlađi je danas kod oca našega, a jednoa nema više.

14. A Josip im reče: kažem ja da ste vi uhode.15. Nego hoću da se uvjerim ovako: tako živ bio Faraon, nećete izaći odavde doklene dođe amo najmlađi brat vaš.16. Pošljite jednoga između sebe neka dovede brata vašega, a vi ćete ostati ovdjeu tamnici, pa ću vidjei je li istina što govorite; inače ste uhode, tako živ bio Faraon!17. I zatvori ih u tamnicu na tri dana.18. A treći dan reče im Josip: ako ste radi životu, ovo učinte, jer se ja Boga bojim.19. Ako ste pošteni ljudi, jedan brat između vas neka ostane u tamnici, a vi iditeodnesite žita koliko treba porodicama vašim.20. Pa onda dovedite k meni najmlađega brata svojega da se posvjedoče riječivaše i da ne izginete, i oni učiniše tako.21. I rekoše jedan drugme: doista se ogriješismo o brata svojega; jer vidjesmomuku duše njegove kad nam se moljaše, pa ga se oglušismo; za to dođe na nasova muka.22. A Ruben govoreći odgovori im: nijesam li vam govorio, ne mojte se griješiti odijete? ali me ne poslušaste; i zato se evo traži od nas krv njegova.23. A oni ne znadijahu da ih Josip razumije, jer se s njim razgovarahu prekotumača.24. A Josiop se okrenu od njih i zaplaka se. Po tom se opet okrete k njima, iprogovori s njima, i uzev pred njima Simeona, veza ga pred njima.25. I zapovijedi Josip na im naspu veće žita, pa i novce šta je koji dao da metnusvakome u vreću, i da im dadu brašnjenice za put, i tako bi učinjeno.26. I natovarivši žito svoje na magarce svoje, otidoše.27. A jedan od njih otvriv svoju vreću da nahrani magarca svojega u jednojgostionici, vidje novce svoje ozgo u vreći.

28. I reče brtaći svojoj: ja dbih natrag novce svoje, evo ih u mojoj vreći. I zadrhtasrce u njima i uplašiše se govoreći jedan drugome: što nam to čini Bog?29. I došavši k ocu sjemu u zemlju Hanansku, pripovijediše mu sve što se dogodi,govoreći:30. Oštro govoraše s nama čovjek, koji zapovijeda u onoj zemlji, i dočeka nas kaouhode.31. A kd mu rekosmo: mi smo pošteni ljudi,nikada nijesmo bili uhode32. Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova oca našega; jednoga već nema, anajmlađi je kod oca našega u zemlji Hananskoj.33. Reče nam čovjek, koji zapovijeda u onoj zemlji: ovako ću doznati jeste lipošteni ljudi; brata jednoga ostavite kod mene, a što vam treba za porodice vašegladi radi, uzmite i idite.34. Poslije dovedite k meni brata svojega najmlađega, da se uvjerim da nijesteuhode nego pošteni ljudi; brata ću vam vratiti, i moći ćete trgovati po ovoj zemlji.35. A kad izručivahu vreće svoje, gle, svakome u vreći bijahu novci njegovi; ividjevši zavežljaje novaca svojh uplašiše se i oni i otac im.36. I reče im Jakolv otac njihov: potrste mi djecu: Josipa nema, Simeona nema, pahoćete i Benjamina da uzmete; sve se skupilo na me.37. A Ruben progovori i reče ocu svojemu: dva sina moja ubij ako ti ga nedovedem natrag; daj ga u moje ruke, i ja ću ti ga opet dovesti.38. A on reče: neće ići sin moj s vama, jer je brat njegov umro i on ostao sam, aako bi ga zadesilo kako zlo na putu na koji ćete ići, svalili biste me stara s tugom ugrob.SADRŽAJ.

5396. U drugom delu ovoga poglavlja govorilo se o influks i povanosti Nebeskodod Duhovnog u Prirodnom; sada se govori o inluksu i povezanosti Nebeskog oduhovnog s istinama vere u tome (uprirodnim) koje pripadaju crkvi.5397. Prvo se opisuje nastojanje da se usvoje ove istine uz pomoć spoljašnjihznanja(reči-znanja) crkve, koja su Egipat, i bez posrednh, koje su Benjamn,zajedno s istzinom od Božanskog, koja je Josip; ali uzalud, stoga su poslate natrag,a dato je i neko dobro prirodne istine slobodno (ne tražeći ništa a uzvrat).UNUTRAŠNJI SMISAO.5398. U ovome poglavlju i u onima koji slede o Josipu i sinovima Jakovljevim, uunutrašnjem smislu, opisuje se preporod Prirodnog u pogledu istina i dobaracrkve – da se ovo ne izvodi pomoću spoljašnjih-znanja, nego pomoću influksa odBožanskog. U današnje vreme oni koji pripadaju crkvi, jedva da nešto znaju opreporađanju: ne znaju ni to da preporađanje traje celoga života kod onoga kojise preporađa, i da se nastavlja u drugom životu, ili da su misterije preporađanjatako brojne da anđeli jedva da znaju njihov desethiljaditi deo, a te misterije kojeoni znaju, one sačinjavaju njihov inteligenciju i mudrost. Razlog da članovi crkveznaju tako malo o preporađanju je u tome što oni mnogo govore o otpuštanjugrehova i o opravdanju, i misle da se grehovi otpuštaju u jednom trenutku, a nekimisle da se brišu kao što se telo pere vodom, i da se čovek opravdava samomverom ili pouzdanjem (u spasenje), u jednom trenutku. Razlog da ovako misle je utome što ne znaju šta je greh i šta je zlo. Kad bi ovo znali, oni bi znali da se grehovine brišu nikome, nego da Gospod drži čoveka u dobru, tako da se gresi odbacujuili odvajaju na stranu tako da se ne pokazuju, i da se ovo ne može izvesti, ako sezla neprekidno ne odbacuju, i to na bezbroj načina, od kojih se većina ne moguopisati. 2. Oni u drugom životu, koji donose sa sobom mišljenje da se čovekopravdava verom u jednom trenutku, i da se sasvim čisti od grehova, iznenađenisu kada vide da se preporod izvodi na bezbroj načina koji se nemogu opisati, ionda ismevaju i nazivaju ludim neznanje u kome su bili u svetu u pogledutrenutnog otpuštanja grehova i opravdanja. Ponekad im je bilo rečeno da Gospodotpušta grehove onih koji to od srca žele; ali to ih e razdvaja od đavolske čete za

koju su vezani gresima koji ih prate u njihovom životu i koji ostaju s njima u celini.Tada uče iskustvom da biti odvojen od paklova je biti odvojen od grehova, i da tomože da izvede samo Gospod na hiljade i hiljade načina koji su samo Njemupoznati i to - ako ćete verovati – kroz celu večnost. Jer čovek je toliko zao da se nikroz večnost ne može osloboditi jednog jedinoga greha, ali može samo milošćuGospodovom (ako je primi) da se uzržava od greha i drži u dobru. 3. Na koji načinčovek prima novi život i kako se preporađa, sadržano je u svetilištu Reči, to jest, uunutrašnjem smislu, uglavnom sa ciljem da kada čovek čita Reč, anđeli tadaosećaju sreću mudosti, a u isto vreme uživaju u tome da služe kao sredstvo. Uovome i sledećim poglavljima o Josipovoj braći, predmet o kome se govori unajvišem unutrašnjem smislu je glorifikacija Gospodovg Prirodnog, a ureprezentativnom smislu, o tome kako Gospod preporađa Prirodno u čoveku upogledu istina crkve.5399. Stihovi 1-5. A Jakov videći da ima žita (hrane) u Egiptu, reče sinovimasvojim: šta gledate jedan na drugoga? I reče: eto čujem da u Egiptu ima žita, iditetamo te nam kupite da ostanemo živi i ne pomremo. I desetrica braće Josipoveotidoše da kupe žita u Egiptu. A Benjamina brata Josipova ne pusti otac s braćomgovoreći: da ga ne bi zadesilo kako zlo. I dođoše sinovi Izrailjevi da kupe žita sostalima koji dolažahu; jer bješe glad u zemlji Hananskoj. A Jakov videći, označavastvari vere (Jakov označava Prirodno u pogledu istine koja pripada crkvi); da imažita u Egiptu, označava spremnost da se dođe do istina pomoću spoljašnjihznanja,koja su Egipat; i Jakov reče sinovima svojim, označava opažanje o istinamau opšte; što gledate jedan na drugoga? označava zašto stoje (zašto su stali?): stočujem da ima žita u Egiptu, označava da se istine mogu pribaviti uz pomoćspoljašnjih-znanja; idite tamo da nam kupite, označava usvajanje pomoću njih(spoljašnjih-znanja); da ostanemo živi i ne pomremo, označava duhovni život krozto; i oni otidoše, označava nastojanje i delo; desetorica braće Josipove, označavaistine koje korespondiraju; da kupe žita u Egiptu, označava da usvoje dobra odistine pomoću spoljašnjih-znanja; ali Benjamina , brata Josipova, označavaDuhovno od Nebskog, koje je posredno (dobro); ne pusti Jakov sa braćom,označava da su bili bez ovoga posredng (dobra); jer reče: da ga ne bi zadesilo kakozlo, označava da bi nestalo bez Nebeskog od Duhovnog, što je Josip; i dođoše

sinovi Izrailjevi da kupe s ostalima koji dolažahu, označava da je postojala želja dase duhovne istine, kao i ostale, seknu premo spoljašnjih-znanja; jer glad bijaše uzemlji Hananskoj, označava da je bila pustoš pogledu stvari crkve u Prirodnom.5400. I vidjevši. Ovo označava stvari vere, što se vdi iz značenja videti, naime,stvari vere (br. 897,2325,3869). Jer duhovni vid, odvojen od stvari sveta, nije ništadrugo nego opažanje istine, ili stvari vere; pa stoga u unutrašnjem smislu nijeoznačeno sa videti. Jer unutrašnji smisao se pokazuje kada se stvari sveta uklone,jer se unutarnji smisao odnosi na stvari u nebu. Svetlost istine koja tamo daje vid,je Božanska istina od Gospoda, koja se pokazuje očima anđela kao svetlost, hiljaduputa svetlija nego podnevna svetlost u svetu; a pošto ova svetlost ima u sebiživot, to na obasjava ne samo vid anđela nego i vid njihovog razuma i unosiopažanje istine u skladu sa količinom i prirodom dobra u kome su (anđeli). Poštose u unutrašnjem smislu ovoga poglavlja opisuju stvari vere, ili istine crkve, stogase na samom početku poglavlja kaže vidjevši ili on vidje, što označava stvar vere.5401. Jakov,. Ovo označava Prirodno u odnosu na istinu crkve kao što se vidi izreprezentacije Jakova, naime, to je doktrina istine u Prirodom, a u najvišem smisluGospodovo Prirodno u pogledu istine (br. 3305,35009,3525).5402. (Reče) čuo sam da ima žita u Egiptu. Ovo označava spremnost da se istinenađu pomoću spoljašnjih-znanja koja su Egipat, što se vdi iz značenja ima , naime,ima istina crkve, ili istina vere (da obilje označava umnožavnje istine, može sevideti gore, br.5276, 5280, 5292); i iz značenja Egipta, naime, spoljašnjih-znanja(br. 1164, 1165, 186), a u istinskom smislu spoljašnja-znanja crkve (br. 4749, 4964,4966). Da se ovde readi o nastojanju da se nađu istine, jasno je iz onoga štoodmah sledi. Spoljašnjim-znanjima crkve, koja su ovde Egipat, označena supoznavanja istine i dobra, pre nego li su se povezala s unutarnjim čovekom, ilipreko unutarnjeg čoveka sa nebom, a preko neba sa Gospodom. Doktrinarnestvari crke i njenih obreda, kao i znanja šta na duhovni način ove stvaripredstavljaju nisu ništa drugo nego spoljašnja-znanja sve dok sam čovek iz Reči nevidi da li su istinita, i tako ih usvaja. 2. Postoje dva načina da se dođe do istinavere – pomoću doktrine, i pomoću Reči. Kada čovek do njih dolazi uz pomoćdoktrine, on ima veru (poverenje) u one koji su ih (te doktrine) izveli iz Reči, i on ih

potvrđuje kao istinite jer su drugi tako rekli; na taj način, on u njih ne veruje odsvoje vlastite vere, nego od vere drugih. Ali kada do njih dođe sam izvodeći ih izReči, i tako ih potvrđuje kao istinite, on tada u njih veruje jer su od Božanskog.Svako u crkvi prvo izvodi istine vere iz doktrina , a tako i mora da bude, jer on jošnema dovoljno snage da o njima donese nezavistan sud da bi ih sagledao u Reči;ali u tom slučaju te istine su za njega samo spoljašnja-znanja; ali ako proučava Rečsa željom i ciljem da sazna istine, tada on , kada ih nađe, sebi nalazi stvari vere izistinskog izvora, i one postaju njegove od Božanskog. Ove i slične stvari supredmet o kojemu se govori ovde u unutrašnjem smislu; jer Egipat označava ovaspoljašnja-znanja, a Josip je istina od Božanskog, to jest, od Reči.5403. I reče Jakov sinovima svojim. Ovo označava opažanje o istinama u opšte,kao što se vidi iz značenja reći, u istorijskm delovima Reči, naime, označavaopažanje (br. 1791, 1815, 3509); i iz značenja sinova, naime, istina vere (br. 489,49, 4257), a pošto su oni bili Jakovljevi sinovi, njima su označene istine u opšte. Jersu Jakovljevim sinovima, kao i sa dvanaest plemena, označene sve stvari vere,stoga istine u opšte (br. 2129, 3939, 4060);5404. Šta gledate jedan na drugoga? Ovo označava zašto su stali, što se vidi i bezobjašnjavanja.5405. Eto čujem da u Egiptu ima žita (hrane). Ovo označava da se istine mogu naćipreko spoljašnjh-znanja, što se može vidti iz onoga šo je gore rečeno (br. 5402),gde je pokazano se sa ima žita u Egiptu, označava spremnost da se nađu isine uzpomoć spoljašnih-znanja, koja je Egipat, kao i šta se misli pod spoljašnjimznanjimakoja su označena Egiptom. Žito se ovde izražava u izvornom jeziku rečjukoja označava lomljenje, sličnom rečju koja znači kupiti i prodati, gde se kaže dasu Jakovljevi sinovi kupili u Egiptu, a Josip da je tamo bio prodat. Razlog za ovo jebio to što se u Drevnoj Crkvi hleb lomio kada se nekome davao, a to je značilokomunicirati (predavat) od svog dobra , i usvajati nečije dobro. Ovako se stvaralauzajamna ljubav. Jer kada se hleb prelomi i da nekome, tada se komunicira odsvoga; ili kada se hleb lomi među nekolicinom, tada jedan deo hleba priladnesvima, pa tako dolazi do komukacije preko ljubavi ka bližnjemu. Iz ovoga je jasnoda lomljenje hleba označava uzajamnu ljubavi. 2. Pošto je ovaj obred bio

prihvaćen i uobičajen u Drevnoj Crkvi. to je lomljenje samo označavalo i samproizvod (žito) koji je postao zajednički. (Da je hleb dobro ljubavi, može se videtigore, be. 276,3735,4976). To je bio razlog da je Gospod prelamao hleb kad ga jedavao, kao kod Mateje: Isus uze onijeh pet hljebova i dvije ribe, i pogledavši nanebo, blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu(XIV.19;Marko VI.41;Luka IX.16). Kod istoga: Uzevši onijeh sedam hljebova i ribe, idavši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu (XV.36; MarkoXIV.22; Luka XXII.19). Kod Luke: Kad sjeđaše s njima za trpezom, uze hljeb iblagoslovivši prelomi i dade im. Tada se njima otvoriše oči i poznaše ga. I njeganestade. I oni kazaše što bi na putu, i kako ga poznaše kad prelomi hljeb(XXIV.30,31,35). Kod Isaije: Nije li ovo da prelamaš hljeb svoj gladnome, i siromaheprognane da uvedeš u kuću, da vidiš gola i da ga odjeneš? (LVIII.6,7.)5406. Idite onamo da nam kupite otuda. Da ovo označava usvajanje preko njih,vidi se po značenju idite onamo, što znači ići prema spoljašnjim stvarima (vidiniže); i iz značenja kupiti, naime, usvojiti (učiniti svojim) (br. 4397,5374); da se ovoizvodi uz pomoć spoljašnjih-znanja, označeno je sa otuda, to jest, iz Egipta (daEgipat označava spoljašnja-znanja pokazano je gore). U Reči često čitamo ići gore iići dole, kad se ide iz jednoga u drugo mesto, ne stoga što je jedno mestouzdignutije od drugoga, nego zato što se ići gore(penjati se) odnosi na tendencijuprema onome što je unutarnje ili više, a ići dole (silaziti) zbog tendncije premaonome što je spoljašnje ili niže; a to znači, ići gore (penjati se ) odnosi se natendenciju ka duhovnim i nebeskim stvarima, jer su ove unutarnje, pa se veruje dasu više, a ići dole (spuštati se) odnosi se na tendenciju prema prirodnim izemaljskim stvarma, jer ove su spoljašnje a po izledu su niže. Iz ovoga razloga, nesamo ovde nego svuda u Reči, čitamo sići iz zemlje Hananske u Egipat, a ići gore(uspinjati se ) iz Egipta u zemlju Hanansku; jer zemlja Hananska označava ono štoje nebesko, a Egipat ono što je prirodno. Jer u reprezentativnom smislu, zemljaHananska je nebesko carstvo, pa stoga i nebeska i duhovna dobra i istine, koje suiznutra u čoveku koji je u Gospodovom carstvu; dok je Egipat u reprezentativnomsmislu prirodno carstvo, pa stoga i dobra i istine koje pripadaju spojašnjoj crkvi, ašto su uglavnom spolajšnja-znanja. (Da se ići gore odnosi na težnju premaunutarnjim stvarima, može videti gore, br. 4539).

5407. Da ostanemo živi i ne pomremo. Ovo označava duhovni život, što se vidi izznačenja živjeti i ne umrijeti, naime, duhovni život, je samo je to označeno uunutrašnjem smislu sa živjeti i ne umrijeti. Jer u drugom životu, pod životom semisli na nebo, a posebno večna sreća; a pod smrću misli se na pakao, a posebnona večnu nesreću, što je jasno iz mnogih odlomaka u Reči. Nebo u opštem a večnasreća u posebnom smislu nazivaju se životom, jer su tamo mudrost od dobra iinteligencija od istine; a u mudrosti od dobra i u intelgenciji od istine je život odGospoda, od kojega je sav život. Ali pošto je u paklu je obrnuto – zlo umestodobra, a obmana umesto istine, stoga gašenje duhovnog života – stoga je uodnosu na nebo tamo pakao; jer duhovna smrt je zlo i obmana, a u čoveku to jehteti zlo, a otuda misliti obmanu. Zli geniji i duhovi ne žele da čuju o sebi, da onine žive, ili da su mrtvi; jer kažu da su živi zato što hoće i što misle. Ali im se kažeda je život u dobru i u istini, i da ne može da bude u zlu i u obmani, jer su tosuprotnosti.5408. I otidoše. Ovo označva nastojanje i delo, naime, da se nađu i usvoje istine zasebe pomoću spoljašnjih-znanja, što je jasno iz značenja otići dole (sići), naime, uEgipat, što je i nastojanje i delo.5409. Desetero braće Josipove. Ovo označava istine crkve koje korespondiraju, štose vidi iz značenja braće, naime, istina crkve. To je zbog korespondencije da seone nazivaju braćom Josipovom, koji je istina od Božanskog (istina koja izvire iz, ikoja pripada Božanskom); jer korespondencija (saobraznost) čini da su povezanekao brat s bratom. Sinovima Jakovljevim ovde su označene sve stvari vere, ili istinecrkve u opšte (br. 5403); isto je označeno i braćom Josipovom, ali zbogkorespondencije. Deset Jakovljevih sinova od Lije označavaju istine spoljašnjecrkve, a dva sina Jakovljeva od Rahele označavaju istine unutrašnje crkve, kao štoje očito iz onoga što je bilo pokazano o Raheli i o Liji, da je Lija osećanje spoljašnjeistine, a Rahela osećanje unutrašnje istine (br. 3758,3819). Da su unutrašnje ispoljašnje crkve braća, može se videti gore (br. 1222). Sam Gospod naziva braćomizvedene istine i dobra koja korespondiraju preko ljubavi ka bližnjemu i veri, tojest, onim (ljudima?) koji su u istinama i dobrima iz ovih istina; kao kod Mateje:Odgovarajući car reče: zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove mojenajmanje braće, meni učiniste (XXV.40). I na drugome mestu: I odgovori im

govoreći: ko je mati moja i braća moja? I pogledavši oko sebe narod, koji sjeđašereče: evo mati moja i braća moja. Jer ko izvši volju Božiju onaj je brat moj i sestramoja i mati moja (Marko III.33-35;Luka VIII.21).5410. Da kupe žita u Egiptu. Ovo označava usvajanje dobra od istine pomoćuspoljašnjih-znanja, što se vidi iz značenja kupiti, naime, prisvojiti (br. 4397, 5374,5406); iz značenja žita, naime, dobra od istine (br. 5295); i iz značenja Egipta,naime, spoljašnjih-znanja (br. 5402).5411. A Benjamin, brat Josipov. Ovo označava Duhovno od Nebeskog, koje jeposredno (dobro), što se vidi iz reprezentacije Benjamina, naime, Duhovnog odNebeskog (br. 4592; a isto tako da je Duhovno od Nebeskog posredno). U opšte,treba da se zna da Unutrašnje ne može da komunicira sa Spoljašnjim, ili obrnuto,ako nema nešto posredno; sledstveno, da istina od Božanskog, koja je Josip, nemože da komunicira s istinama u opšte u Prirodnom, koje su braća Josipova, bezposrednoga koje je predstavljeno Benjaminom, a koje se naziva Duhovnim odNebeskog. Da bi nešto bilo posredno, ono mora da ima nešto i Unutrašnjeg i odSpoljašnjeg. Razloga da mora da bude i jedno posredno, je u tome, što suUnutrašnje i Spoljašnje vrlo različiti, toliko različiti da se mogu i razdvojiti, isto kaošto se čovekovo poslednje u Spoljašnjem, a to je telo, može razdvjiti , kad onumre, od njegovog Unutrašnjeg, koje je njegov duh. Spoljašnje umire kada seposredno odvoji, a Spoljašnje živi kada je posredno između; a život Spoljašnjegzavisi od onoga kako živi posredno, kje je između. Pošto su Jakovljevi sinovi bilibez Benjamina (to jest, bez posrednika), Josip se nije mogao otkriti svojoj braći; ito je bio razlog da im je grubo govorio, nazivajući ih uhodama, i stavljajući ih utamnicu; iz istoga razloga oni nisu prepoznali Josipa. 2. Ali priroda ovogaposredng, koje je predstavljeno Benjaminom i nazvano Duhovnim od Nebeskog,ne može se opisati na razumljiv način, jer se malo zna o Nebeskom od Duhovnog,koje je Josip, i o istinama crkve onoliko koliko su one spoljna-znanja, koja su sinoviJakovljevi; otuda tako isto malo se zna o Duhovnom od Nebskog, koje jeBenjamin. Ali u nebu je priroda ovoga posrednog jasna kao dan, je se ono tamopokazuje predstavama u svetlosti neba, u kojima u isto vreme postoji i opažanje;jer svetlost neba je u isto vreme inteligencija sama od Gospoda, a od nje potičeopažajna moć u odnosu na svaku stvar predstavljenu u toj svetlosti. Nije ovakav

slučaj sa svetlošću sveta, koja nema u sebi inteligenciju; ali preko nje se stvararazum, koji je rezultat influksa nebeske svetlosti. Otuda to, da je čovek onoliko usvetlosati neba koliko je u inteligenciji, i da je onoliko u inteligenciji koliko je u uistinama vere, a da je onoliko u istinama vere koliko je u dobru ljubavi; stoga ječovek onoliko u svetlosti neba koliko je u dobru ljubavi (prim.prev.koliko je udobru koje se hoće i čini iz nesebične ljubavi).5412. A Jakov ne pusti ga (Benjamina) sa braćom njegovom. Ovo označava da subili bez ovoga posrednog, što se može videti iz onoga što je već rečeno.5413. Jer reče: da ga ne bi zadesilo kako zlo. Ovo označava da bi to nesalo bezNebeskog od Duhovnog, koje je Josip, što se vidi iz značenja zadesilo kako zlo,naime, da bi nestalo. Ovo je otac rekao, jer ga je voleo, i jer se bojao da će nestalimeđu braćom, kao Josip; ali ove su se iste reče primile i bile uvedene u Reč zbogunutrašnjeg smisla, a to je da bi posredno nestalo ako bi bilo samo sa spoljašnjima bez unutrašnjeg; jer posredno je Benjamin, spoljašnje su sinovi Jakovljevi, aunutrašnje je Josip. Svako posredno nestaje ako ima samo spoljašnje stvari bezunutrašnjih, jer postaje od unutrašnjeg, i od njega opstoji; ali ono nastaje na tajnačin što unutrašnje gleda u spojašnje sa željom i ciljem da se udruži s njim. Takoje posredno povezano s unutrašnjim, a od unutrašnjeg sa spoljašnjim, ali ne saspojašnjim bez unutrašnjeg. Iz ovoga je jasno da bi posredno nestalo kada bi bilosamo sa spoljašnjim bez unutrašnjeg. Osim toga, opšti je zakon , kako kod stvariduhovnog sveta tako i kod onih prirodnog sveta, da jedna stvar može da postojiako bi bila samo sa svojom priornom (prethodnom), ali ne bez ove a sa svojomposteriornom (sa svojom posledičnom), i da be nestala kada bi bila samo s ovom.Razlog je u tome, da sve bez povezanosti s onim što je priorno, bez poveanosti je sPrvim, od kojega(čega) sve ima i postojanje i opstojanje.5314. I dođoše sinovi Izrailjevi da kupuju žita s ostaloma koji dolažahu. Ovooznačava da je bila želja da i duhovne istine, kao i sve druge, proisteknu odspoljašnjih-znanja, što se vidi iz značenja sinova Izrailjevih, naime, duhovnih istina(jer sinovi su istine, kao što se može videti, br. 5403, a Izrailj je nebesko- duhovničovek od Prirodnog (koji pripada Prirodom) ( br. 4286,4570,4598, tako su sinoviIzrailjevi duhovne istine u Prirodnom); iz značenja kupiti, naime, pribaviti; i iz

značenja s ostalima koji dolažahu, naime, da su ove kao i sve ostale istine, bilepribavljene uz pomoć spoljašnjih-znanja.5415. Jer bijaše glad u zemlji Hananskoj. Ovo označava da je postojala pustoš upogledu stvari crkve u Prirodnom, što se vidi iz značenja gladi, naime,pomanjkanja znanja, i utehe (br. 3364,5277,5376); i iz značenja zemlje Hananske,naime, crkve (br. 3686,3705,4447); a pošto je to crkva, to je isto tako i ono štopripada crkvi. Otuda glad bijaše u zemlji Hananskoj označava pustoš u pogledustvari crkve. Pustoš je bila u Prirodnom, jer se ove stvari odnose na sinoveJakovljeve, kojima su označene stvari spoljašnje crkve (br. 5409), stoga seoznaavaju i oni koji pripadaju crkvi u Prirodnom.5416. Stihovi 6-8. A Josip upravljaše zemljom, i prodavaše žito svemu narodu pozemlji. I braća Josipova pošavši pokloniše mu se licem do zemlje. A Josip ugledavbraču svoju pozna ih, ali se učini da ih ne poznaje, i oštro im progovori i reče:odakle ste došli? A oni rekoše: iz zemlje Hananske, da kupimo hrane. Josip daklepozna braću svoju; ali oni njega ne poznaše. A Josip upravljaše zemljom, označavada je Nebesko od Duhovnog, ili istina od Božasnskog, vladala u Prirodnom gde subila spoljašnja-znanja; i prodavaše žito svemu narodu po zemlji, označava da je odovoga svo usvajanje; I Josipova braća došavši, označava opšte istine crkve bezposredovanja; i pokloniše mu se licem do zemlje, označava poniznost; i Josippozna braću svoju, označava opažanje i priznavanje od strane Nebeskog odDuhovnog;ali se učini da ih ne pozna, označava ne-povezivanje zato što nije biloposrednog; i oštro im progovori i reče, označava da nije bilo korespondencije; i onmi reče: odakle ste došli? označava ispitivanje; a oni rekoše: iz zemlje Hananske,označava da su pripadali crkvi; da kupimo žito, označava usvajanje istine od dobra;a Josip pozna braću svoju, označava da su se ove istine crkve pokazale Nebeskomod Duhovnog u njegovoj svetlosti; ali oni njega ne poznaše, označava da se istinaod Božanskog nije pokazala u prirodnoj svetlosti, koja još nije bila obasjananebeskom svetlošću.5417. A Josip upravljaše zemljom. Ovo označava da je Nebesko od Duhovnog, iliistina od Božanskog, vladalo u Prirodnom gde su bila spoljašnja-znanja, što se vidiiz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog (br. 4286, 4663, 5332); da

je Nebesko od Duhovnog istina od Božanskog, videće se niže); iz značenjauopravljati, naime, vladati; i iz značenja zemlje, ovde zemlje Egipatske, naime,prirodnog uma, stoga Prirodnog (br. 5276, 5288, 5301). (Da je Nebesko odDuhovnog vladalo u Prirodnom gde su bila spoljašnja-znanja, može se videti gore,br. 5313; a isto tako da je Egipat u unutrašnjem smislu spoljašnje-znanje, br. 1164,4966, 4964). Nebesko od Duhovnig je istina od Božanskog, jer Gospodovounutrašnje Ljudsko, pre nego je bilo potpuno proslavljeno, pošto je bilo prijemnikBožanskog Samog, bilo je Nebesko od Duhvnog, koje se mora tako nazivati jer sene može izrazii drugim rečima ili oblikom misli. Prijemnik Božanskog je isto što iistina od Božanskog (da je Josip ta istina, može se videti gore, br. 4723,4727).5418. I prodavaše žito svemu narodu po zemlji. Ovo označava da je svo usvajanjeod ovoga, vidi se iz značenja prodavati, naime, usvajati (br. 5371,5374); i izznačenja naroda po zemlji, naime, istina crkve (br. 2928), ovde u Prirodnom (br.5409).5419. I Josipova braća došavši. Ovo označava opšte istine crkve bez posrednih,vidi se iz značenja Josipova braća, naime, opšte istine crkve (br. 5409). Oni su bilibez posrednog (posredništva), jer su bili bez Benjamina, koji je posredno (br.5411,5413).5420. Pokloniše mu se licem do zemlje. Ovo označava poniznost, što je vidljivo izznačenja pokloniti se (br. 2153), naime, poniznost koja dolazi od obožavanja (br.1999). Poniznost ovde nije poniznost od priznavanja ili unutranje poniznosti, negood spoljašnje poniznosti, jer je to bilo u prisustvu upravljača zemlje u skladu susvojenim običajem. Ovde se ne označava unutrašnja nego spoljašnja poniznost, apreko korespondencije, povezanost. Kada je Prirodno u ovome stanju, ono sezaista i može poniziti, ali samo iz stečene navike. To je gest (pokret) bez pravogosećanja koje ga stvara, stoga je to telo bez duše. Ovde se misli na takvuponiznost.5421. A Josip ugledav braću svoju, poznade ih. ovo označava opažanje ipriznavanje od strane nebeskg od Duhovng, što se vid iz značenja ugledati, name,opaziti (br.2150,4723); iz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog(br.5417); iz značenja njegove braće, naime, opštih istina crkve (br.5419); i iz

značenja poznati, naime, priznati od opažanja. U pogledu ovog priznavanja nastrani Josipa, i ne-priznavanja na strani njegove braće, vidi niže,br.5422,5427,5428).5422. Ali se učini da ih ne poznaje. Ovo označava ne-povezivanje jer je bezposrednog, što se vidi iz značenja učini se da ih ne poznaje, ovde, naime, nepovezivanjazbog toga što nije bilo posrednog, jer onaj ko nije uzajamno povezan,jer je bez posrednog, izgleda čudan, baš kao što unutrašnja istina, ili istinaneposredno od Božanskog, izgleda čudna (strana) onima koji su u spoljašnjimistinama. Iz ovoga razloga se Josip učinio stranim svojoj braći, ne za to što se odnjih bio otuđio, jer on ih je voleo, i to toliko da se okrenuo i plakao (stih 24);čudnovatost (drugačiji izgled) na njihovoj strani, zbog ne-poveivanja, bila jepredstavljena njegovim ovakvim ponašanjem. Kao, na primer, kada se kaže u Reči,da se Jehova ili Gospod učinio drugačijim narodu, da se protivio, ili osudio, ili baciou pakao, kaznio, da takve stvari nikada ne potiču od Jehove ili Gospoda, nego setako kaže u Reči zbog izgleda, jer to tako izgleda prostima. Sličan je slučaj sunutrašnjim istinama kada se posmatraju sa strane spoljašnjih istina bezpovezivanja preko posrednog; jer tada te istine izgledaju sasvim čudne spoljašnjimistinama, a ponekad čak i suprotne; ali suprotnost nije u unutrašnjim nego uspoljašnjim istinama; jer ove bez povezanosti preko posrednog mogu daposmatraju prethodne samo u svetlosti sveta odvojeno od svetlosti neba, pa imstoga izgledaju strane. Ali o ovome biće više govora u onome što sledi.5423. I oštro im progovori i reče. Ovo označava ne-korespondenciju, što se vidi izobjašnjenja koje je gore dato o ali se učini da ih ne poznaje; učiniti se da se neprepozna, odnosi se na osećanje koje dolazi od volje, a oštro govoriti odnosi se naosećanje koje dolazi od razuma, jer u unutrašnjem smislu govoriti je misliti (br.2271,2287,2619); a unutrašnji izgleda čudan spoljašnjem kada nema osećanja, aunutrašnji izgleda da govori oštro onda kada nema korespondencije.Korespondencija je pokazivanje unutrašnjeg u spoljašnjem, i ona je njegovareprezentacija u njemu; stoga kada nema korespondencije, tamo nema nipojavljivanja (pokazivanja) unutrašnjeg u spoljašnjem, pa stoga ni reprezentacijenjegove u njemu. Otuda dolazi oštrina.

5424. I reče im: Otkuda ste? Ovo označava ispitivanje, što se vidi bezobjašnjavanja.5425. A oni rekoše: iz zemlje Hananske. Ovo oznčava da su bili od crkve (da supripadali crkvi), što se vidi iz značenja zemlje Hananske, naime, crkve (br.3686,3705,4447).5426. Da kupimo hrane. Ovo znači usvajati istinu od dobra, što se vidi iz značenjakupiti, naime, usvajati (br.4397,5374,5410); i iz značenja hrane, naime, istine oddobra (br. 5293,5342).5427. I Josip pozna braću svoju. Ovo označava da su ove istine crkve izgledaleNebeskom od Duhovnog u njegovoj svetlosti, kao šo se vidi iz značenja poznati,naime, opaziti, videti, pa stoga i izgledati; iz reprezentacije Josipa, naimeNebeskog od Duhovnog (vidi gore); i iz značenja njegove braće, naime, opštihistine crkve (br-5409) 5419). I pošto Josip pozna braću svoju označava da su seopšte istine crkve pokazale Nebeskom od Duhovn, to sledi da su se pokazale usvetlosti u kojoj je Nebesko od Duhovnog. U ovoj svetlosti, a to je svetlost odBožanskog (br. 5417), pokazuje se sve i svaka istina koja je ispod, ili u Prirodnom,ali ne i obrnuto, osim ako postoji posredno, a još manje ako nemakorespondencije ili povezanosti preko korespodncije. Ovo se može videti iz togašto anđeli koji su u nebima, pa stoga u svetlostiu neba, mogu da vide sve što sedešava u svetu duhova, koji je svet sledeći ispod neba, kao i sve što se dešava unižoj zemlji, čak i u nebu; ali ne obrnuto. 2. Takav je slučaj i s unutrašnjimčovekom, ili sa čovekovim duhom, koji se naziva i njegovom dušom, i koji moževideti sve što postoji u spoljašnjem čoveku; ali ne i obrnuto, osim ako postojikorespondecija i posredno. Sledstveno, spljašnjem čoveku koji nije ukorespondenciji, unutrašnje izgleda kao i nije ništa, i to toliko, da kada se neštokaže o unutrašnjem čoveku, , to spoljašnjem čoveku izgleda tako tamno da onnije voljan ni da pogleda u tome pravcu, ili ako gleda, čini mu se da ništa ne vidi ilida se tome što vidi ne može pokloniti nikakva vera. Aki ako postojikorespondencija, tada spoljašnji čovek vidi preko posrednog ono što se dešava uunutrašnjem; jer svetlost koju ima unutrašnji čovek, ona se uliva preko posrednogu spoljašnjeg čoveka, to jest, nebeska svetlost se uliva u prirodnu svetlost, i

asvetljav je. Iz ovoga posvetljenja pokazuje se ono što se dešava u u unutrašnjemčoveku. Otuda dolazi inteligencija i mudrost spoljašnjeg ili prirodnog čoveka. Aliako nema posrednog, a osobito ako nema korspondencije, tada spoljašnji čovekne vidi šta se dešava u unutrašnjem čoveku preko posrednog. Ali ako postojisuprotnost, to jest, ako spoljašnji čovek potpuno izokrene ili ugasi ono što utiče izunutrašnjeg čoveka, tada je unutrašnji čovek lišen svoje svetlosti koja dolazi odneba, i njemu je komunikacija prema nebu zatvorena; a komunikacija od paklaotvara se prema spoljašnjem čoveku. O ovome predmetu videće se više u onomešto sledi.5428. Ali oni njega ne poznaše. Ovo označava se istina od Božanskog još nijepokazala u prirodnoj svetlosti koja još nije bila osvetljena nebeskom svetlošću, štose vidi iz prethodno navedenog; zato što Josip pozna svoju braću označava da suse opšte istine crkve pokazale Nebeskom od Duhovnog, ili istini od Božanskog,one se nisu pokazale opštim istinama crkve u prirodnoj svetlosti koja još nije bilaprosvetljena nebeskom svetlošću. Ovo je jasno iz onoga što je maločas gorerečeno; ali pošto je to misterija, treba je objasniti primerima, na primer nebeskomslavom. Oni koji misle o nebeskoj slavi po prirodnoj svetlosti koja nije prosvetljenanebeskom svetlošću, pošto nema posrednog, a posebno ako nemakorespondencije, ne mogu da oblikuju ideju drugačiju od one koju o tome imajupo svetskoj slavi; kao kad čitaju proročka otkrovenja, posebno ona kod Jovana uOtkrovenju, da su stvari u nebu predivne. Ako bi im neko rekao da nebeska slavatoliko prevazilazi svaku divotu u svetu da se one skoro ne mogu ni uporediti, i dato još uvek nije nebeska slava, nego da je nebeska slava Božansko koje sija izsvega što je tamo, i da je ona opažanje Božanskih stvari, i mudrost koja potiče odtoga; ali da je ta slava samo za one koji su u nebu, koji znaju da su te divote ništaako se uporede s mudrošću, koju oni pripisuju samo Gospodu a ništa sebi – kadase ova nebeska slava posmatra u prirodnoj svetlosti bez nečega posrednog,posebno ako nema korespondencije, ona (nebeska slaba) potpuno se zanemaruje2. Uzmino kao drugi primer anđeosku moć. Oni koji razmišljaju o anđeoskoj moći,osobito o moći arhanđela koji se pominju u Reči, iz prirodne svetlosti koja nijeosvetljena nebeskom svetlošću, jer je ona bez posrednog, a posebno ako je bezkorespondencije, mora da misle o moći anđela kao o moći onih koji su moćni u

svetu, a to su oni koji pod sobom imaju hiljade i hiljade nad kojima vladaju, i da semoć u nebu sastoji u ovakvoj vladavini. A da im se kaže da moć anđela prevazilazisvaku moć moćnih u svetu, i da je ona tako velika da jedan od manjih anđela možeda odagna mirijade paklenih duhova i da ih baci u njihove paklove, da je to razlogda se oni nazivaju moćima i vladičanstvima, dok u stvari najmanji među njima jenajveći, to jest, onaj je najmoćniji koji veruje, hoće, i opaža da sva moć dolazi odGospoda a ništa od sebe, i da su oni koji su moćni u nebu protivni svakoj moći kojadolazi od sebe samoga, i sve ovo, kada se posmatra iz prirodne svtlosti, potopunose odbacuje. 3. Uzmimo još jedan primer. Onaj ko misli o slobodi od prirodnog bezposrednog, a posbneo bez korespondencije, mora da misli da se sloboda sastoji utome da se misli i hoće od samoga sebe, i da može da deluje a da ga niko nesprečava u onome što misli i hoće. Stoga prirodni čovek, da bi imao sve ono štozamišlja i što hoće, želi da bude vrlo bogat; i da bi mogao da radi sve što misli i štoželi, on želi da bude vrlo moćan; i tada misli da bi bio najviše slobodan i jakosrećan. Ali ako mu se kaže da prava ili nebeska sloboda nije takva, nego da sesastoji u tome da se ne hoće ništa od sebe samoga, nego sve od Gospoda i da nemisli ništa od samog sebe nego od neba, i da anđeli osećaju tugu i žalost ako im sedozvoli da misle i nešto hoće od samih sebe, ovo se odbacuje. Iz ovih primeravideće se donekle da se istina od Božanskog ne pokazuje u prirodnoj svetlosti kojanije rasvetljena nebeskom svetlošću, i da je ovo označeno time što braća nisupoznala Josipa.5429. Stihovi 9-16. I opomenu se Josip snova koje je snio za njih; i reče im: vi steuhode; došli ste da vidite gdje je zemlja slaba. A oni rekoše: nijesmo , gospodare,nego sluge tvoje dođoše da kupe hrane. Mi smo sinovi jednoga čovjeka, pošteniljudi, nigda nisu sluge tvije bile uhode. A on im reče: nije istina, nego ste došli davidite gdje je zemlja slaba. A oni rekoše: nas je bilo dvanaest braće, sluga tvojih,sinova jednoga čovjeka u zemlji Hananskoj; i eno najmlađi je danas kod ocanašega, a jednoga nema više. A Josip reče: kažem ja da ste vi uhode. Nego hoću dase uvjerim ovako: tako živ bio Faraon, nećete izaći odavde dokle ne dođe ovamonajmlađi brat vaš. Pošljite jednoga između sebe neka dovede brata vašega, a vićete ostati ovdje u tamnici, pa ću vidjeti je li istina što govorite; inače ste uhde,tako bio živ Faraon! I opomenu se Josip snova koje je snio za njih, označava da je

Nebesko od Duhovnog predvidelo šta će se desiti s opštim istinama crkve uPrirodnom; I reče im, označava opažanje; uhode ste, označava da je njihov jedinicilj dobitak; došli ste da vidite gdje je zemlja slaba, označava da ništa ne bi viševoleli nego da znaju za sebe da one nisu istinite; a oni mu rekoše, ne gospodaru,mi smo pošteni, označava da su oni istine u sebi; nego sluge tvoje dođoše da kupehrane, označava da one (istine) treba da budu usvojene od Prirodnog pomoćudobra; mi smo sinovi jednoga čovjeka, označava da su ove istine sve iz jednogaizvora; mi smo pošteni, označava da su one istine u samima sebi; tvoje sluge nijesuuhode, označava da to nije bilo radi dobitka; a on im reče: ne, nije istina, nego stedošli da vidite gdje je zemja slaba, označava da se oni ne brinu o tome da li su one(istine) istinite; a oni rekoše: nas je bilo dvanaest braće , označava da su sve istinevere tako bile povezane zajedno; sinovi jednoga čovjeka, označava jednogaporekla; iz zemlje Hananske, označava u crkvi; a najmlađi je danas s ocem,označava da je postojala povezanost i sa duhovnim dobrom; a jednoga više nema,označava da Božansko Duhovno, od kojega je to, da se ono više ne pokazue; Josipim reče, označaba opažanje o tome predmetu; a Josop reče: kažem ja da ste viuhode, označava da su oni u istinama crkve radi dobitka; nego hoću da se uvjerim,označava da će se videti da li je tako; tako živ bio Faraon, označava pouzdano(sigurno); nećete izaći odavde dok ne dođe vaš najmlađi brat, označava da zaistatreba da se pokaže da su vaše istine takve; pošljite jednga izmedđu sebe dadovede brata vašega, označava da će možda tu da bude neko povezivanje s timdobrom; a vi ćete ostati ovdje u tamnici, označava iako postoji odvajanje usvakom drugom pogledu; pa ću vidjeti , da li je istina što govorite. označava da ćetada biti tako; inače ste uhode, tako živ bio Faraon, označava u tome slučaju jeizvesno da imate istine samo radi dobitka.5430. I opomenu se Josip snova koje je snio za njih. Ovo označava da je Nebeskood Duhovnog predvidelo šta će se desiti opštim istinama crkve u Prirodnom, štose vidi iz značenja opomenuti se, naime, prisustva ( da opomenuti se da se odnosina proviđenje, može se videti gore, br. 3966); iz reprezentacije Josipa, naime,Nebeskog od Duhovnog (vidi gore); i iz značenja snova, naime, predviđanja,pretskazivanja, i događaja (br. 3698,5091,5195); ovde dakle predviđanja šta će se

desiti opštim istinama crkve u Prirodnom, jer ove su istine označene Jakovljevimsinovima (br. 5409,5419). Stoga se kaže da je da je snio za njih.5431. I reče im. Ovo označava opažanje, kao što je jasno iz značenja reći, naime,opažati (br. 1791,2862,3509).5432. Vi ste uhode. Ovo označava da su tu radi o dobiti, što se vidi iz značenjauhoditi, naime, tražiti dobitak. Samo je to označeno uhodama u unutrašnjemsmislu, kao što se vidi iz konteksta, jer u unutrašnjem smislu ovde se radi oistinama crkve, da treba da i usvoji Prirodno, i da ne mogu da se usvoje osimpreko influksa od Nebesklog od Duhovnog preko posrednog. Ove istine crkve suJakovljevi sinovi, ili Josipova braća; Nebesko od Duhovng je Josip; posredno jeBenjamin. Ovo je bilo gore objašnjeno (br. 5402), da istine vere crkve, koje senazivaju doktrine, kada se nauče rano u životu, prihvataju se umom i sačuvaju umemoriji kao i sva ostala spoljašnja znanja, ostaju takve dok čovek ne počne da ihispituje vlastitim očima, i vidi da li su istinite, i kada vidi da jesu, hoće da postupa uskladu s njima. Ovo ispitivanje i ova volja čini da više nisu spoljašnja-znanja negozapovesti života, i na kraju život; jer one na ovaj način ulaze u život koji ih usvaja.2. Oni koji stignu do zrelosti, a još više oni koji signu do starosti a nisu ispitalivlastitim očima istine crkve, koje se nazivaju doktrinama, ili videli da li su istinite,ili da li su voljni da po njima žive, čuvaju ih kao i ostala spoljašnja znanja; ona su umemoriji samo, a otuda na usnama (na jeziku); i kada ih izuste, to ne čine izunutarnjeg čoveka ili iz srca, nego iz spoljnog čoveka i sa usana. Kad je čovek uovom stanju, on ne može da veruje da su istine crkve istinite iako mu se čini datako veruje. Razlog je ovome to što se on oslanja na druge, i što potvrđuje učenjadrugih. Vrlo je lako potvrđivati stvari uzete od drugih, bilo da su istinite ili lažne;jer za to se ne traži ništa posebno. 3. Ove istine vere, ili oni koji su na ovaj način uistinama vere, označeni su uhodama koji dolaze da vide gde je zemlja slaba (davide nagotu zemlje). Jer oni ne veruju u doktrine svoje crkve iz nekog osećanjaistine, nego samo zato da bi stekli počasti i dobitak; stoga oni u sebi ne verujuskoro ništa, i sve odriču u srcu, i gledaju na ove doktrine kao što trgovac gleda nasvoju robu; a sebi izgledaju učeni i mudri kada vide da istine nisu istinite, ali su ustanju da druge ubede da jesu istinite. Mnogi crkveni dostojanstvenici suovakvoga karaktera, što je vidljivo u drugom životu; jer tamo, gde god da odu, oni

su u sferi svojih osećanja i misli koje potiču od tih osećanja, koju sferu drugi jasnoopažaju, i što je uzrok da se njihovo osećanje vere i njihova vera mogu upoznati isamim čulima. U svetu ovo se ne pokazuje, jer nema duhovnog opažanja ovihstvari; a pošto je tako, oni se ne izlažu (pogledu), jer inače bi izgubili svoj dobitak.4. Da su uhode, jasno je i po tome što ovakve osobe traže samo greške u onimakoji su u istinama od dobra, kako bi ih optuživali i osuđivali. Zar nisu ovakve osobeuhode, bilo da pripadajau tako zvanim Papistima, ili Reformisanim, Kvekerma,Socinijancima , ili Jevrejima, kada se jedno potvrde u doktrinama crkve? Oniismevaju i osuđuju najbitnije istine, ako ijednu mogu da nađu; jer oni ne shvatajuda su istine istinite. Razlog je to što oni nemaju osećanja za istine radi njih samih,još manje radi života, nego samo radi dobiti. Osim toga, kada ovakve osobe čitajuReč, one je istrašuju s jedinim razlogom da potvrde spoljašnja-znanja radi svogdobitka; i mnogi od njih istražuju Reč kako bi mogli da vide gde je zemlja slaba(da vide nagost zemlje), to jest, da bi videli kako istine crkve nisu istinite, nego daone služe samo za to da se drugi ubeđuju da su istinite, a sve radi dobitka. 5. Alioni koji su u osećanju istine radi istine i života, stoga radi Gospodovog carstva, onidoista imaju veru u doktrine crkve; i oni istražuju Reč ali samo radi istine, štooblikuje njihovu veru i njihovu savest. Ako im neko kaže da treba da se držedoktrina crkve u kojoj su bili rađeni, oni odgovaraju da bilo da su rođeni uJudaizmu, Socinijanizmu, Kvekerizmu, Hrišćanskom Neznaboštvu, ili čak izvancrkve, bilo bi im rečeno isto; i da se svuda kaže: Ovde je crkva! Ovde je crkva!Ovde je crkva! Ovde su istine i nigde više! A pošto je ovakav slučaj, oni misle daReč treba istraživati s usrdnom molitvom Gospoddu radi prosvetljenja. Ovakviljudi ne uznemiravaju nikoga unutar crkve, niti ikoga osuđuju, znajući da svako koje crkva, živi od svoje vere.5433. Da vidite gdje je zemlja slaba (da vidite nagost zemlje). Ovo označava daništa ne bi više voleli nego to da znaju da nisu istinite, što se vidi iz značenja došlida vide, naime, želeći da znaju da je tako, a to znači da bi to najviše voleli; izznačenja nagosti (slabosti), naime, biti bez istina, a to je da nisu istinite (vidi niže);i iz značenja zemlje, naime, crkve (br. 566,4447,4535); ovde stoga slabost(nagota) označava biti bez istina, kao što će se videti iz odlomaka uzetih iz Reči. 2.Ovo je jasno iz onoga što je rečeno gore (br. 5432), ovde videti gde je slaba (videti

nagotu) označava pokazati ružnoću; jer sva ružnoća dolazi od nedostatka istina, asva lepota od istina (br. 4985,5199).5434. A oni mu rekoše: Nijesmo, gospodare, mi smo pošteni. Ovo označava da suoni istine u samima sebi, što je vidljivo iz značenja rekoše mu, Nijesmo, gospodaru,naime, da oni nisu došli radi dobitka, što je označeno Josipovim rečima Vi steuhode (br.5432), i da to nije slučaj, da bi oni najviše voleli da znaju za sebe da onenisu istinite, što je označeno Josipovim rečima, Vi ste došli da vidite gdje je zemljaslaba (br. 5433); i iz značenja mi smo pošteni, naime, da su oni istine u sebisamima; jer u unutrašnjem smislu, pošten označava istinu, na ovome kao i namnogim drugim mestima Reči. Ovo značenje – da su oni istine u samima sebi -sledi iz konteksta; jer oni koji su sebi pribavili istine radi dobitka, istine nisu doistaistine (br. 5433); ali one mogu da budu istine u sebi , jer su istine crkve u opšteoznačene sinovima Jakovljevim. Poštenim se ovde misli na istine apstraktno, jerse ideja osobe preokrenula u ideju stvari (br. 5225,5287). Razlog je to da se inačemisao i govor nužno odvajaju od same stvari ka ličnm stvarima; i pored toga,misao i govor nikako ne mogu da postanu univerzalni, i da obuhvate mnoge stvariu isto vreme, a još manje da te stvari budu neograničene i neizrecive, kao kodanđela. Pa ipak, ova apstraktna ideja odnosi se na osobe, naime, na one koji su uovim stvarima. Otuda to da pošteni označavaju istine.5435. Nego sluge tvoje dođoše da kupe hranu. Ovo označava da oni, naime, oveistine treba da budu usvijene u Prirodnom pomoću dobra, što se vidi iz značenjasluga, naime, nižih stvari i relativno prirodnih (br. 241,3019,5305); otuda isto takoi istine (br. 3409), jer su istine potčinjene dobru, a potčinjene stvari se u Rečinazivaju slugama – ovde su to stoga istine u Prirodnom u odnosu na Nebesko odDuhovnog; iz značenja kupovati, naime, usvojiti (br. 4397,5406.5410); i iz značenjahrane, naime, nebesko i duhovno dobro (br 5147), a isto tako istina pripojenadobru (br. 5340,5342); ovde stoga istina koja treba da se pripoji Prirodnompomoću dobra, i da se tako usvoji. Čovek nikad ne usvaja istinu drugačije negopreko dobra; a kada se tako uvoji, tada istina postaje dobro, jer tada deluje kaokao jedno s njim; jer zajedno oni su kao jedno telo, čija je duša dobro, a istine uovom dobru pošto su duhovna tkiva, oblikuju telo. Stoga tkiva predstavljajunajdublje forme koje proističu od dobra, a živci označavaju istine (br. 4303,5189).

5436. Mi smo sinovi jednoga čoveka. Ovo označava da su ove istine iz istogaizvora, kao što se vidi iz značenja sinova, ovde Jakovljevih sinova, naime, istina uopšte (vidi niže). To što su sinovi jednoga čoveka, označava da su iz istoga izvora,što je jasno bez objašnjavanja.5437. Mi smo pošteni. Označava da su na ovaj način oni isine u sebi, kao št se vidiiz značenja mi smo pošteni, naime,istine u sebi samima (br. 5434).5438. Sluge tvoje nijesu uhode. Ovo označava da to nije bilo radi dobitka, što sevidi iz značenja uhoda, naime, onih koji su u istinama crkve radi dobitka (br. 5432);ovde, da to nije tako.5439. A on im reče : Ne, nije istina, nego ste došli da vidite gdje je zemlja slaba.Ovo označava da njima nije bilo do toga da znaju da li su one istinite (spoljašnjaznanja kao istine?), kao što se vidi iz značenja došli da vide gdje je zemlja slaba,naime, da oni ne vole ništa više nego da znaju da ove nisu istinite (br.5433); ovde,da njih nije briga da li su istinite.5440. A oni rekoše: nas je bilo dvanaest braće, sluga tvojih. Ovo označava da susve stvari vere povezane zajedno, kao što se vidi iz značenja dvanaest, naime, svihstvari, i kada se ovde odnose na Jakovljeve sinove, ili na plemena imenovana ponjima, kao i na apostole, označavaju sve stvari vere zajedno (br. 577,3926,460): iiz značenja braće , naime, povezanosti preko dobra; jer kada su istine povezanepreko dobra, one stvaraju kao bratstvo između sebe. Ako su bez dobra, one samoizgladaju povezane, ali u stvari nisu povezane; jer obmane od zla ulaze i rastavljajuih .Ovome je razlog to što nemaju jedno poreklo od kojega potiču, niti jedan ciljprema kojem su usmereni. Povezanost zahteva da su prvo i poslednje povezani,prvo je dobro iz kojega dolaze, a poslednje je dobro prema kojemu idu. Osimtoga, da bi istine bile povezane, dobro mora da vlada svuda; jer ono što vladasvuda, to povezuje. (Da brat označava osećanje dobra, to jest, dobro, može sevideti gore, ( br. 5436,3815,4121).5441. Sinovi jednoga čoveka. Ovo označava da su jednga porekla, što je jasno izonoga što je rečeno gore (br. 5436), gde se javljaju slične reči.

5442. U zemlji Hanahskoj. ovo označava u crkvi, što se vidi iz značenja zemljeHananske, naime Gospodovg carstva i crkve (br. 1413,3705,4447).5443. I eno, najmlađi je kod oca nešega. Ovo označava da je bilo povezanosti i saduhovnim dobrom, kao što se vidi iz reprezentacije Benjamina, koji je ovdenajmlađi, naime, posredni koji povezuje (vidi niže); i iz repreentacje Jakova, ovdeIzrailja, koji je otac, naime, duhovno dobro (br. 3654,4598). Da je BenjaminDuhovno od Nebeskog koje je posredno, može se videti gore (br. 4592, 5411,5429); to jest, posredno između Prirodnog, ili stvari Prirodnog, i Nebeskog odDuhovnog, koje je Josip. A pošto je Benjamin posredno, a Izrailj duhovno dobro,stoga se rečima eno, najmlađi je danas kod oca našega označava povezanost saduhovnim dobrom.5444. A jednoga nema više. Ovo označava da se Božansko Duhovno, koje je izvor,ne pokazuje, kao što se vidi iz reprezentacije Josipa, koji je ovde jedan, naime,Nebesko od Duhovnog, ili što je isto, Božansko duhovno, ili istina od Božanskog(br. 3969,533,5417), a zato što sva povezanost istine u Prirodnom proističe odBožaskog Duhovnog, nazvan je Božanskim Duhovnim koje je izvor; i iz značenjanema više, naime, više se ne pokazue; jer bilo je, ali se nije pokazivalo njima,pošto posredno, ili Benjamin nije tamo bio.5445. A Josip im reče. Ovo oznčava opažanje o ovoj stvari, to jest, o stvarima o kojisu govorila njegoca braća, što se vidi iz značenja reći, u istrijskm elovima Reči,naime, percepciju (br. 1791,619,3509).5446. A Josip reče: kažem ja. Ovo označava istin je kao što sam mislio. (br.271,2287,2619). Ovo označava da je ovo istina, što se vidi bz bjašnjavanja.5447. Uhode ste. Ovo označava da su oni istine crkve radi dobitka, kao što se vidiiz značenja uhoda, naime, onih koji su u istinama crkve samo radi dobitka (br.5432,5438).5448. Nego hoću da se uvjerim ovako. Ovo označava da će se videti da li je tako,jasno je bez objašnjavanja.

5449. Tako živ bio Faraon. Ovo označava zasigurno, što se vidi iz činjenice sa takoživ bio Faraon označava naglašena tvrdnja, tako podrazumevajući da je tozasigurno. Josip je doista znao ovu tvrdnju jer u unutrašnjem smislu to značiizvesnost da istine crkve, kod koga da su, bez povezanosti s unutarnjim čovekom,imaju kao cilj samo dobitak; ali kada se povežu preko dobra s unutarnjimčovekom, imaju kao cilj dobro i istinu samu, a to znači crkvu, Gospodovo crstvo, iGospoda Samog; a kada su im ovo ciljevi, tada će imati doista onoliko koliko im jenužno, prema Gospodovim rečima kod Matejeje:- Ištite prvo carstvo Božije, iNjegovu pravdu, a sve ostalo će vam se pridodati (VI.33).5450. Nećete izaći odavde dok brat vaš najmađi ne dođe amo. Ovo označava damora da su kod vas ovakve istine, osim ako su povezane sa duhovnim dobrom.Ovo se ne može sasvim objasniti prema značenjima samih reči; ali ovo je značenjedo kojega se dolazi; jer se ovde najmlađim bratom označava povezivanje saduhovnim dobrom (br. 5443):5451. Pošljite jednoga između sebe da dovede brata vašega. Ovo označava samoda ima povezanosti sa tim dobrom, kao što se vidi iz značenja brata vašega, ilinajmlađega, nakime, povezanosti sa duhovnim dobrom (br. 5450); i iz značenjapošaljite i dovedite, naime, samo kad bi bilo neke povehzanosti; jer se ovdeizrazava neka sumna.5452. A vi ćete ostati ovdje u tamnici. Ovo označava, da iako postoji odvojenost usvakom drugm pogledu, kao što se vidi iz značenja u tamnici, naime, ovde bitiodvojen; jer onaj ko je u tamnici (ko je vezan), taj je odvojen, to jest, od duhovnogdobra, koje je označeno ocem Izrailjem.5453. Pa ću vidjeti je li istina što govorite. Ovo označava da će se to tada desiti,što se vidi iz značenja je li istina (da li će se vaše riječi dokazati), naime, da je utome slučaju izvesno da će se to desiti kao što su rekli. Izvesnost se odnosi nastvari koje su oni rekli, i na one koje su sadržane u unutrašnjem smislu (br. 5434-5444).5454. Inače ste uhode, tako živ bio Faraon. Ovo označava da je inače istina da viimate istine samo radi dobitka, što se vidi iz značenja tako živ bio Faraon, naime,

zaizvesno (br. 5449); i iz značenja uhoda, naime, onih koji su u istinama crkvesamo radi dobiti (br. 543,5438,5449). Dalje objašnjavanje ovih i neposrednoprehodnih stihova izostavlja se, jer su bile izložene na opšti način ranije, a i stogašto se ne mogu bolje objasniti; jer prvo treba da u razum uđu opšta načela, a tekonda pojedine stvari kao što su one koje su sadržane u prethodnim rečima. Jerako se prvo ne prime opšti principi, ni pojedinosti se neće primiti, nego će izazvatiodbojnost; jer ne može da bude osećanja za pojedinosti, ako prethodno opštiprincipi nisu osvojili osečanja.5455. Stihovi 17-20. I zatvori ih u tamnicu na ti dana. A treći dan reče im Josip: akoste radi, ovo učinite, jer se bojim Boga: ako ste pošteni ljudi, jedan brat između vasneka ostane u tamnici, a vi idite i odnesite žita koliko treba porodicama vašim. Paonda dovedite k meni brata najmlađega svojega da se posvjedoče riječi vaše i neizginete. I oni učiniše tako. I on ih zatvori u tamnicu, označava odvajanje od sebe;na tri dana, označava do punine (potpuno). A treći dan Josip im reče, označavaopažanje Nebeskog od Duhovnog o onim istinama koje su odvojene od njega,kada je došlo do ispinjenja; ovo učinite, jer se Boga bojim, označava da će tako bitiako imaju život od Božanskog; ako ste pošteni, označava ako su istinite u sebi;jedan brat između vas neka ostane u tamnici, označava da vera u volji mora da serazdvoji; a vi idite i odnesite žita koliko treba porodicama vašim, označava da su umeđuvremenu slobodni da se brinu o sebi; pa onda dovedite k meni bratanajmlađega svojega, označava dok ne bude prisutan posredni; da se posvedočeriječi vaše, označava da će tada biti s istinama kao što je rečeno; i ne izginete,označava da će da ovaj način istine živeti (imati život); i oni učiniše tako, označavakraj ovoga stanje.5456. I zatvori ih u tamnicu. Ovo označava odvajanje od sebe, što se vidi pozatvaranju u tamnicu, naime, odbacivanje i na taj način razdvajanje (br.5083,5101).5457. Na tri dana. Ovo označava do potpunosti, što se vidi iz značenja na tridana, naime, od početka do kraja, na taj način do potpunosti (br. 2788,4495); jerovo je sada novo stanje koje se opisuje. Ovo celo stanje označeno je sa na tridana, a poslednji, koji je i novi, označen je sa treći dana, kao što ubrzo sledi.

5458. A treći dan reče im Josip. Ovo označava opažanje Nebeskog od Duhovnog oistinama odvojenim od njega (od sebe), kada je bilo došlo do ispunjenja, što sevidi iz značenna reći, naime, opažanja (1791,2619,3509); i iz reprezentacijeJakovljevih sinova, naime, istina crkve u opšte ( vidi gore), ovde tih istinaodvojenih od Nebeskog od Duhovnog (br. 5436); iz rerezentacije Josipa, naime,Nebeskog od Duhovnog (i ovo vidi gore); i iz značenja trećeg dana, naime,poslednjeg stanje kada je novi početak (br. 5159,5457), a to znači kada jeispunjenje. Iz ovoga je jasno da time što je Josip rekao trećega dana označava seopažanje Nebeskog od Duhovnog od sebe, kada dođe do ispunjenja.5459. Učinite ovo, da bi živjeli (ako ste radi), jer se bojim Boga. Ovo označava da bibilo tako kad bi živeli od Božanskog (kad bi imali život od Božanskog), što se vidi izznačenja učiniti ovo, naime, da će tako biti; i iz značenja da bi živjeli, da bi one, tojest, istine označene Jakovljevim sinovima, mogle živeti; i iz značenja bojim seBoga, to jest, bojim se od Božanskog. Jer Josip predstavlja Gospoda u pogleduistine od Božanskog, što je isto što i Nebesko od Duhovnog; stoga ovde japredstavlja u najvišem smislu istinu od Božanskog Samoga, koja je u Nebeskom odDuhovnog, ili Božansko koje je u istini. Sa bojati se, u najvišem smislu, kada seodnosi na Gospoda, ne označava se strah, nego ljubav; jer se ljubav ka Bogumenja u skladu sa onim koji voli (menja kod subjekta ili osobe); ona postaje strahkod onih koji su u spoljašnjem bogoštovanju bez unutrašnjeg, a postaje sveti strahkod onih koji su u duhovnom bogoštovanju, a postaje ljubav, u kome je i svetopoštovanje, kod onih koji su u nebeskom bogoštovanju; ali kod Gospoda nije tonije bio strah, nego samo čista ljubav. Iz svega ovoga se može videti da bojim seBoga, kada se odnosi na Gospoda, označava Božansku ljubav, to jest, Božansko.5460. Ako ste pošteni. Ovo označava, ako su istiniti u sebi, što se vidi iz značenjabiti pošten, naime, da su istiniti u sebi samima (br. 5434,5437.)5461. Jedan brat između vas neka ostane u tamnici. Ovo označava da vera morabiti odvojena u volji, što se vidi iz reprezentacije Simeona, koji je jedan od braćekoji treba da ostane u tamnici (stih 24), naime, vera u volji (br. 3869-3872,4503); iiz značenja ostati u tamnici, naime, biti odvojen (br. 5083,5456). Kada je vere uvolji, ili volja da se čini istina vere, odvojena od onih koji su u istinama crkve, tada

je povezanost sa Božanskim tako slaba da je jedva priznavanje; jer jeinfluks od Gospoda (samo) kod preporođeng čoveka u dobro a preko njega i uistinu, ili što je isto, u volja a otuda i u razum. Pa stoga onoliko koliko čovek, koji jeu istini vere, prima dobro od Gospoda, toliko Gospod oblikuje u njemu jednu novuvolju u njegovom intelektualnom delu (da je to u intelektualnom delu može sevideti gore,br. 927,4493,5113), toliko Gospod , pošto jedan od njih ostane uamniciutiče, i stvara osećanje za činjenje dobra, to jest, da čovek živi ljubavljuprema bližnjemu. Iz svega ovoga se vidi na šta se misli pod verom u volji(predstavljenom Simeonom) koja je odvojena sve dotle dok posredno,predstavljeno Benjaminom, nije prisutno.5462. A vi idite i odnesite žita koliko treba porodicama svojim. (zbog gladi u vašimkućama). Ovo označava da su u međuvremenu slobodni da se brinu za svjeporodice, što se vidi iz značenja vi idite, posle utamničenja, i pošto jedan ostane utamnici umesto njih, naime, da su u međuvremenu slobodni; iz značenja žita,naime, istine (br. 5276,5292): iz značenja gladi, naime, zbog nedostatka znanja izbog pustošenje (br.5360,5376), i iz značenja u vašim kućama, naime, mestimagde su bile istine od svakog od njih pojedinačno, stoga u prirodnom umu. (Da kućaoznačava prirodni um, može se videti gore, br. 4973,5023; i da su ovde istine,predstavljene sinovima Jakovljevim, one istine koje pripadaju spoljašnjoj crkvi, tojest, Prirodnom, br. 5401,5428.) Iz ovih značenja uzetih zajedno, jasno je da odnetižito za glad u vašim kućama označava da dok traje pustošenje istine u kojoj su, onimogu da se brinu o sebi i o svojima.5463. Pa onda dovedite k meni najmlađeg brata svojega. Ovo označava dokposredno ne bude prisutno, što se vidi iz reprezentacije Benjamina, naime,posrednog između Nebeskog od Duhovnog i Prirodnog (br. 5411,5443.5464. Da se posvjedoče riječi vaše. Ovo označava da će tada biti s istinama kao štoje to bilo rečeno, što je jasno i bez objašnjavanja. Šta su oni bili rekli o sebisamima a stoga i o istinama crkve koje predstavljaju, može se videti gore, (br.5434-5444). Oni koji su u istinama crkve samo radi dobiti, mogu kao i drugi daizlažu istine, kao na primer istinu da istine ne pripadaju čoveku sve dok nisupripojene unutarnjem čoveku, to jest, da se mogu pripojiti samo preko dobra, a

da dok se to ne desi, da istine nemaju života (nisu žive). Ove i slučne stvari onivide isto kao što ih i drugi vide, ponekad jasnije od drugih; ali to je tako samo doko njima govore. Ali kada ovore sami sebi, ili svome unutarnjem čoveku, to jest,kada misle), jer oni koji su u istinama crkve samo radi dobiti, ti vide suprotno; aiako vide suprotno i odriču ih u srcu, oni su i pored toga sposobni da u te istineubede druge, kao i da ih ubede da i oni žive po tim istinama. Požuda za dobiti,počastima, i ugledom radi ovih samih, (vladaju u onima koji) koriste sva sredstvaubeđivanja da druge u ovo uveri, a najviše ono što je u njima samma istinito; jerovakvi imaju u sebi skrivenu moć za zarobe umove (drugih). Svaki čovek, ukolikonije sasvim glup, nadaren je sposobnošću da shvati u svom intelektualnom delu daje nešto istinito kada to vodi njegovoj obnovi i preporodu. Ali ako je zalutao uizokrenut način života, i kada potopuno odbaci veru crkve, on i dalje ima istusposobnost da razume istine, ali nema želje da ih razume, jer oseća prema njimaodbojnost čim ih čuje.5465. I da ne izginete. Ovo označava da će istine na ovaj način imati život, to jest,kada su ono što se za njih kaže, kao što se vidi iz značenja da ne izginete, naime, vićete živeti, naime, da će živeti istine kojie su njima predstavljene.5466. I oni učiniše tako. Ovo označava kraj ovoga stanja, što se vidi iz značenjaučiniše, ili bi učinjeno, što je kraj prethodnog stanja, a počeak sledećeg (br. 4979,5074). Nepotrebno je dalje objašnjavati, iz razloga koji je dat gore (br.5454). Nekase zna, međutim, da one sadrže u sebi neizrecive misterije, koje u nebu sijaju iznekoliko reči, iako se čoveku ništa od toga ne pokazuje. Ponekad, svetost kojučovek opaža dok čita Reč, ima u sebi takve misterije; jer svetost koja utiče načoveka, sadrži skrivene u sebi nebrojene stvari koje mu se ne pokazuju.5467. Stihovi 21-24. I rekoše jedan drugome: doista se ogriješismo o bratasvojega; jer vidjesmo muku duše njegove kad nam se moljaše, pa ga se oglušismo;za to dođe na nas ova muka. A Ruben odgovori im govoreći: nijesam li vamgovorio, ne griješite se o dijete? ali me ne poslušaste; i zato se evo traži od nas krvnjegova. A oni ne znadijahu da ih Josip razumije, jer se s njim razgovarahu prekotumača. A Josip se okrete od njih i zaplaka se. Po tome se opet okrete k njima, iprogovori s njima, i uzev među njima Simeona (Šimuna) veza ga pred njima. I oni

ekoše jedan drugome (oni rekoše svaki svome bratu, označava opažanje o uzroku;doista se ogriješismo o brata svojega, označava da su za osudu zato što su otuđiliUnutrašnje time što nisu primili dobro; jer vidjesmo muku duše njegove, označavastanje Unutrašnjeg u pogledu dobra kada je bilo otuđeno; i kad nam se moljaše,pa se oglušismo, označava njegovo neprekidno nastojanja koje nije biloprihvaćeno; A Ruben odgovori govoreći, označava opažanje još uvek od vere udoktrinu (nauk života) i u razumu; Nijesam li van govorio, ne griješite se o dijete,označava da oni ne treba da se razdvoje; ali me ne poslušaste, označava neprimanje;i za to evo od nas se traži krv njegova, označava grižnju savesti zbogtoga; a oni ne znadijahu da ih Josip razumije (da ih čuje), označava da se izprirodne svetlosti u kojoj su bili, ne veruje da se sve pokazuje u duhovnojsvetlosti; jer se razgovarahu preko tumača (jer je tumač bio između njih),označava da se tada duhovne stvari razumeju na sasvim drugi način; a Josip seokrete od njih, označava neko povlačenje; i zaplaka se, označava milost; po tomese opet okrete k njima, i govoraše s njima, označava influks; i uze Simeona(Šimena) između njih, označava veru u volji; i veza ga, označava odvajanje; prednjima (na njihove oči), označava tako da su opazili.5468. I oni rekoše jedan drugome ( rekoše svaki svome bratu). Ovo označavaopažanje o uzroku, što se vidi iz značenja reći u istorijskim delovima Reči, naime,opažanje (br. 1791,3509); i iz značenja svaki svome bratu, naime,uzajamno(br.472). Razlog da jedan drugome ovde označava opažanje o uzrokukoji je navodio Josipa da govori oštro s njima, nazivajući ih uhodama, i držeći ih utamnici tri dana, je tome što se u stihu koji sledi, njihov uzajamni razgovo odnisina uzrok; zato je ovime označeno opažanje o ovome.5469. Ogriješismo se o brata svojega. Ovo označava da oni treba sebe da krive štootuđili od sebe Unutrašnje tako što nisu primili dobro, što se vidi iz značenjaogriješiti se, naime, biti kriv zbog odbijanja dobra, što se vidi iz značenja ogriješitise, naime, biti kriv i pod optužbom zbog odbacivanja dobra i istine (br. 3400); i izreprezentacije Josipa koji je brat o kojega su se ogriješili, to jest, da je toUnutrašnje koje su odbacili ili otuđili. jer su Josip i Benjamin predstavljaliUnutrašnje crkve, a drugih deset sinova Jakovljevih, njeno Spoljašnje; jer Rahelakoja je bila Josipova i Benjaminova majka, je osećanje unutarnje istine, a Lija je

osećanje spoljašnje istine (br. 3758,3793,3819). U ovome poglavlju Josippredstavlja Nebesko od Dohovnog, ili istine od Božanskog, koje je Unutrašnje;Benjamin, predstavlja Duhovno od Nebeskog, koje je posredno koje proističe iztoga, a deset ostalih Jakovljevih sinova, istine spoljašnje crkve, pa stoga i istine uPrirodnom (vidi gore). Ovo poglavlje govori i o povezivanju Unutrašnjeg crkve saSpoljašnjim u opšte i u pojedinostima; jer svaki čovek treba da bude crkva kaopojedinac da bi bio član i opšte crkve; Ali u najvišem smislu, predmet o kome segovori je Gospod, kako je sjedinio Unutrašnje sa Spoljašnjim u NjegovomLjudskom, kako bi ga učinio Božanskim.5470. I vidjesmo muku duše njegove. Ovo označava stanje Unutrašnjeg umeđuvremenu dok je bilo otuđeno, što se vidi iz značenja muke duše, naime,stanja Unutrašnjeg kada je otuđeno od Spoljašnjeg. Što se tiče ovoga stanja,Gospod neprekidno utiče u čoveka s dobrom, i u dobro s istinom; ali čovek ili gaprihvata ili ga ne prihvata (prima); ako ga prima, on je u dobru; ali ako ga neprima, on nije u dobru, (on je u slabom stanju). Ako kada ne prima oseća nekunelagodnost (ovde označenu mukom duše), postoji nada da će se popraviti (bitireformisan); ali ako ne oseća neku nelagodnost, nada iščezava. Kod svakogačoveka, postoje dva duha iz pakla, i dva anđela iz neba; pošto je čovek rođen sagrehom (u grehu), on ne može da živi ako s jedne strane nema komunikaciju spaklom, a s druge strane s nebom; sav njegov život od toga dolazi. Kada čovekodraste, i počne sam sobom da upravlja, to jest, kada mu se čini da hoće i dapostupa od sebe, to jest, kada mu izgleda da hoće i da postupa po svom vlastitomsudu, i da misli i pravi zaključke o stvarima vere od svog vlastitog razuma, i ako seonda preda zlu, tada se dva duha iz pakla približe, a dva anđela iz neba se maloudalje; ali ako se preda dobru, dva anđela iz neba se približe, a dva duha iz paklase uklone. 2. Stoga ako se čovek preda zlima, kao što je slučaj sa mnogim mladimljudima, ako oseća neku nelagodnost kada misli o onome zlu koje je počinio, to jeznak da će i dalje primati influks preko anđela iz neba, a to je isto tako i znak da ćedopustiti da bude reformisan; ali ako, kada razmišlja o onome što je zlo učinio, iako o tome ne oseća neku nelagodnost, to je znak da ne želi da i dalje primainfluksa preko anđela iz neba. To je isto tako i znak da kasnikje neće dopustiti dabude reformisan. Ovde se stoga gde se govori o istinama spoljašnje crkve, što je

predstavljeno sa deset Jakovljevih sinova, pominje se i Josipova muka duše kad jeotuđen od braće, a posle i kada ih Ruben moli, čime se označava da ako ovostanje prethodi, reformacija ili povezivanja Unutrašnjeg sa Spoljašnjim će seostvariti (vidi niže); jer kod onih koji tada osećaju nelagodnost, postoji unutrašnjepriznavanje zla, koje ,kada ga Gosopid oživi, postaje ispovest i na kraju pokajanje.5471. Kad nas moljaše, mi se oglušismo. Ovo označava neprekidno nastojanja bezprimanja, vidi se iz značenja moljaše, naime, nastojanja: jer nastojanje da se neotuđuje, kada se govori o influksu dobra od Božanskog, to je nastojanje da sebude primljen; jer dobro koje utiče od Gospoda, neprekidno nastoji (podstrekuje),ali njegovo primanje zavisi od čoveka. Otuda to da nastojanje da ne dođe dootuđenja, označava neprekidno nastojanje. Iz toga sledi da oglušiti se (ne čuti)označava ne primiti. U smislu slova broj osoba o kojma se govori, naime, je desetJakovljevih sinova i Josip; ali u unutrašnjem smislu o ovima se govori kao jednomsubjektu (osobi). Istine spoljašnje crkve ili istine u Prirodnom, predstavljenih sadeset Jakovljevih sinova, su istine u spoljašnjem čoveku; a Nebesko od Duhovnog,predstavljeno Josipom, je istina od Božanskog u unutrašnjem čoveku. Slično je sostalim istorijama u Reči; jer stvari su predstavljene osobama, a same stvariodnose se na jednog subjekta (na jednu osobu).5472. A Ruben odgovori im govoreći. Ovo označava da je opažanje još uvek bilo odvere u doktrinu (nauk) i u razum, što se vidi iz značenja odgovori i govori svojojbraći, naime, opažanje. (Da govoriti označava opažanje, može se videti gore. br.5468); i iz reprezentacije Rubena, naime, vere u doktrinu i u razum, ili u istinudoktrine preko koje se dobro života može ostvariti (br. 3861,3866). Pošto jepredmet o kome se govori nastojanje dobra, ili Božanskog u dobru, da budeprimljeno, to se pominje vera, i kako ona uči o primanju dobra, jer ako čovek kadodstupi od dobra oseća nelagodnost, to nije od nekog unutrašnjeg diktata, negood vere koju je stekao iz detinjstva, koja vera tada diktira i uzrokuje ovunelagodnost. Ovo je razlog da Ruben, kojim je predstavljena vera, ovde govori.Naziva se verom u doktrinu i u razum, da bi se razlikovalo od vere u život i u volju,koja je vera predstavljena Simeonom (Šimunom).

5473. Nijesam li vam govorio, govoreći. Ovo označava stepen opažanja iz toga(izvora), što se vidi iz značenja govoriti u istorijama u Reči, naime, označavaopažanje. (br. 1791,2619,3509 itd); a pošto se govoriti pominje dva puta, kaogore, tu se označava stepen opažanja.5474. Nemojte se griješiti o dijete. Ovo označava da oni ne treba da se razdvajaju,to jest, Unutrašnje od Spoljašnjeg, što se vidi iz načenja griješiti, naime, razdvojiti(br. 5229), jer greh razdvaja; i iz reprezentacije Josipa, koji je ovde dijete, naime,Unutrašnje (br. 5469).5475. Ali me ne poslušaste. Ovo označava ne-primanje, što se vidi iz značenjaposlušati, naime, pokoriti se (br. 2542,4652-4660 itd); i stoga što označavapokoriti se , to isto znači i prihvatiti (br. 5471); jer onaj koji se pokorava onome štovera diktira, on prihvata. U ovom primeru, to je ne-primanje, jer se kaže ali neposlušaste.5476. Za to se evo od nas traži krv njegova. Ovo označava grižnju savesti, što sevidi iz značenja krvi, naime, nasilja nad dobrom ili nad ljubavlju prema bližnjemu(br.4374,1005). Kad se traži nešto zbog nasilja ili zbog krvi, tada se osećaunutrašnja nelagodnost, koja se naziva grižnja savesti; ali to je slučaj samo sonima koji osečaju nelagodnost kada greše (br.5470).5477. Ali oni ne znadijahu da ih Josip razumije (da ih čuje, sluša). Ovo označava dase od prirodne setlosti, u kojoj su te istine, ne veruje da se sve vidi od (iz) duhovnesvetlosti, što je vidljivo iz reprezentacije Jakovljevuh sinova, koji ne znadijahu kojesu istine spoljašnje crkve, a to znači istine u Prirodnom (vidi gore), otkuda slediznačenje da se od prirodne svetlosti u kojoj su ove istine, da se to ne veruje; i izreprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog, koje je u duhovnojsvetlosti. Da se od ove svetlosti pokazuju (pojavljuju) istine u Prirodnom,označeno je sa Josip ih je razumio, ili čuo, jer čuti označava kako pokoriti se tako iopažati (br. 5017), na taj način da se istine u prirodnom pokazuju od duhovnesvetlosti, ali ne obrnuto. 2. Što se tiče duhovne svetlost i i prirodne svetlosti,ovakav je slučaj: prirodna svetlost je od sunca sveta, dok je duhovna svetlost odsunca neba, koje je Gospod. Sve istine vere koje čovek uči od detinjstva, shvatajuse uz pomoć predmeta i ideja koje su od svetosti sveta, pa se sve i svaka stvar

shvataju na prirodan način; jer sve ideje čovekove misli , sve dok živi u svetu,zasnovane su na onakvim stvarima kakve postoje u prirodnom svetu; i ako bi seove oduzele od njega, njegova bi misao potuno nestala. Čovek koji se nije nanovorodio, ništa ne zna o duhovnoj svetlosti; on ne zna ni da u nebu postoji svetlostkoja nema ništa zajedničko sa svetločću sveta, a još manje zna da upravo ovasvetlost rasvetljava ideje i predmete koji pripadaju svetlosti sveta, a kojaomogućava čoveku da misli, pretpostavlja, i razmišlja. Duhovna svetlost može ovona čini zato što je ova svetlost mudrost sama koja proizlazi od Gospoda i to je onošto se vidi kao svetlost od strane anđela u nebu. Od ove svetlosti pokazuju se sve isvaka stvar koja je ispod, ili ono što je u čoveku od prirodne svetlosti; ali ne iobratno, osim kada se čovek preporodi, u kojem slučaju stvari neba, to jest, stvaridobra i istine , preko prosvetljenja od duhvne svetlosti, pokazuju se u Prirodnomkao u reprezenativnom ogledalu. Iz ovoga je vidljivo da Gospod, koji je svetlostsama, vidi sve i svaku stvar u misli i u volji čoveka, čak i u univeralnoj prirodi i daništa nije od Njega skriveno. 3. Iz svega ovoga sada je jasno da se iz prirodnesvetlosti, u kojoj su ove istine, ne veruje da se sve pokazuje od duhovne svetlosti,što je označeno sa oni ne znadijahu da ih Josip razumije (čuje). To što je Josip njihpoznao a oni njega nisu poznali, to označava (stih 8 gore) sličnu stvar; jer je timeoznačeno da su se ove istine crkve pokazale Nebeskom od Duhovnog u njegovojvlastitoj svetlosti, i da se istina od Božanskog nije pokazivala u prirodnoj svetlostikoja još nije obasjana nebeskom svetlošću (br. 5427,5428).5478. Jer se s njim razgovarahu preko tumača.(jer je tumač bio između njih). Ovooznačava da se tada duhovne stvari shvataju na sasvim drugi način, što se vidi izznačenja tumača koji je bio između njih, naime, da se duhovne stvari drugačijeshvataju; jer tumač prevodi jezik jednoga na jezik drugoga, tako da prenosiznačenje jednoga u shvatanje drugoga. Otuda to da se sa tumač je bio između njihoznačava da se tada duhovne stvari razumeju na sasvim drugačiji način od straneonih koji su u istinama crkve koje još nisu povezane s unutrašnjim čovekim. Da seistine crkve shvataju sasvim drugačije od strane onih koji su u dobru, (to jest, odonih kod kojih su ove istine povezane s dobrom), i od strane onih koji nisu udobru, izgleda doista kao paradoks, ali je istinito. Jer oni koji su u dobru, onishvataju istine na duhovan način, jer su ove osobe u duhovnoj svetlosti; ali se

shvataju na prirodan način od strane onih koji nisu u dobru, jer su ovi u prirodnojsvetlosti. Otuda istine čine da se one povezuju s dobrom u takvom čovekuneprekidno; ali se spajaju sa mnogo obmana i zabuda kod oni koji nisu u dobru.Razlog da je ovako je u tome što istine kod onih koji su u dobru, one dosežu doneba; dok istine kod onih koji nisu u dobru, ne dosežu do neba. Otuda su istinepune kod onih koji su u dobru, dok su prazne kod onih koji nisu u dobru. Ovapunina i ova praznina ne pokazuju se čoveku sve dok je u svetu, ali se to pokazujeanđelima. Kad bi samo čovek znao koliko puno neba ima u istinama koje supovezane s dobrom, on bi drugačije osećao prema veri.5479. A Josip se okrete od njih. Ovo označava malo povlačenje, što se vidi izznačenja okrenuti se od njih, kada se odnosi na influks dobra od Božanskog ili odGospoda, naime, malo povlačenje. Jer Gospod se nikada ne okreće ni od koga,nego samo odmerava influks dobra u skladu sa stanjem čoveka ili anđela. Upravoje ovo umeravanje influksa označeno malim povlačenjem.5480. I zaplaka. Ovo označava milost, što se vidi iz značenja zaplakati kada seodnosi na Gospoda, koji je ovde predstavljen Josipom, naime, označava milost.Plakanje je izražavanje žalosti i ljubavi, kao što je dobro poznato, pa je stoga i izrazmilosi ili sažalenja, jer milost je ljubav koja žali. Božanska se ljubav stoga nazivamilošću, jer ljudska rasa je sama po sebi od pakla; i kada čovek ovo opazi u sebi,on moli za milost. Pošto je i plakanje isto tako milost u unutrašnjem smislu, stogau Reči plakanje se ponekad odnosi na Jehovu ili Gospoda, kao kod Isaije: Za to ćuplakati plačem Jazereskim za čokotom Sabamskim, zaljevaću te suzama svojim,Hezebone i Elealo, jer pjesma o ljetini i o žetvi tvojoj pade (XVI.9). Kod Jeremije:Znam ja, govori Jehova, bijest njegovu; ali neće biti tako; laži njegove neće učinitiništa. Za to ću ridati (glasno plakati) za Moabom, vokati za svijem Moabom,uzdisaće za onim Keresom. (XLVIII.30-32). Moab označava one koji su u prirodnomdobru i dopuštaju da budu zavedeni, a kada su zavedeni, tada preljubočine dobra(prim. prev. čine preljubu u odnosu na dobra, to jest, vole ono što nije dobro) (br.2468); ridati i vikati i plakati nad označavaju samilost i tugovanje. Slično kod Luke:A kad dođe blizu gradu, Isus se zaplaka nad njim (XIX.41); Jerusalim, nad kojim jeIsus plakao, ili za koji je osećao samilost, nije bio samo Jerusalim, nego i crkva, injen poslednji dan u čiji poslednje vreme neće biti ljubavi ka bližnjem ni vere. Ovo

se ovde označava u unutrašnjem smislu; stoga On je plakao iz samilosti i iz tuga.(Da je Jerusalim crkva, može se videti gore, br. 2117,3654).5481. Po tome se opet okrete k njima, i progovori s njima. Ovo označava influks,što se vidi iz značenja okrenuti se k njima i govoriti s njima, posle onoga što se biookrenuo od njih, naime, influks; jer Nebesko od Duhovnog, ili istina odBožanskog, predstavljenog Josipom, utiče u istine u Prirodnom. Ovo je izraženo usmislu slova s opet se okrete k njima i progovri s njima. (Da govoriti isto takooznačava uticati, može se videti gore, br. 2951.)5482. I uzev između njih Simeuna (Šimuna). Ovo označava veru u volji, vidi se izreprezentacije Simeona, naime, vere u volji (br. 3869-3872,4503). Vera u volji odnjih je bila odvojena, jer još nije bilo prisutno posredno predstavljenoBenjaminom; jer istina od Božanskog, predstavljena Josipom, utiče prekoposrednkg u razumevanje istine; ili što je isto, utiče u ljubav ka bližnjem, a krozovu u veru. Influks nije moguć ni na koji drugi nečin kod čoveka koji sepreporodio, i nije moguć drugačiji influks ni kod anđela. Ovo je kao influks sunca uzemaljske predmete. Ono ih razvija od semena, obnavlja ih; ono utiče u njihtoplinom, u proleće i u leto, a u isto vreme i svetlošću, i na taj ih način stvara, alisamom svetlošću ništa se ne stvara, što je jasno po stvarima u zimi. Duhovnatoplina je dobro ljubavi, a duhvna svetlost je istina vere; osim toga, duhovnatoplina u subjektima životinjskog carstva proizvodi životnu toplinu, a duhovnasvetlost proizvodi život koji potiče iz toga.5483. I veza ga. jOvo označava razvajanje, šo se vidi iz značnja vezatim naime,razdvojiti (br. 5083,5101,5452).5484. Pred njima (na njihove oči). Ovo označava da je bilo s opažanjem, kao što sevidi iz značenja očiju, naime, razumevanja i opažanja (br. 2701,4523-4534).5485. Stihovi 25-28. I zapovjedi Josip da im naspu vreće žita, pa i novce šta je kojidao metnu svakome u vreću, i da im dadu brašnjenice za put. I tako bi učinjeno. Inatovarivši žito svoje na magarce svoje otidoše. A jedan od njih otvoriv svojuvreću da nahrani magarca u jednoj gostionici, vidje novce svoje ozgo u vreći. I rečebraći svojoj:ja dobih natrag novce svoje, evo ih u mojoj vreći. I zadrhta srce u

njima i uplašiše se govoreći jedan drugome: što nam to učini Bog? I zapovjediJosip, označava influks Nebeskog od Duhovnog; da im naspu vreće žita, označavada su spoljašnja-znanja dobila kao dar dobro vere; i novac šta je koji dao metnu,označava bez ikakvog njihovog truda; metnu svakome u vreću, označava gde godje bio prijemnik u Prirodnom; i dadu im brašnjenice za put, označava da ćepotpomagati (podržavati) istine koje imaju; i tako bi učinjeno, označava efekat(posledicu); i natovarivši žito svoje na magarce, označava da su istine bilesakupljene u spoljašnja-znanja; i otidoše, označava život koji je posledica; a jedanod njih otvoriv svoju vreću, označava posmatranje; da nahrani svojega magarca ujednoj gostioni, označava kada se razmislilo o spoljašnjim-znanjima u spojašnjemprirodnom; vidje novce (srebro), označava opažanje da se to desilo bez ikakvenjihove sposobnosti; ozgo u vreći (na ustima vreće), označava da su bile (istine)vraćene i postavljene na prag spoljašnjeg Prirodnog; i reče braći svojoj, označavaopšte opažanje; ja dobih natrag novce svoje, označava da nije bilo pomoći od njih;i zadrhta srce u njima, označava strah; i uplašiše se, označava opšti užas; govoreći:što nam to učini Bog? označava da je to bilo od proviđenja.5486. I Josip zapovjedi. Ovo označava da su spoljašnja-znanja ispunjena(ojačana) dobrom od istine, što se vidi iz značenja ispuniti , a pošto je bilo beznaplate, to je značilo biti ispunjen (ojačan); iz značenja vreća (sudova), naime,spoljašnjih-znanja; i iz značenja žita, naime, dobra iz istine, ili dobra od istine (br.5295).5487. Da im naspu vreće žita. Ovo označava da su spoljašnja-znanja bilaobdarena dobrom od istine, što se vidi iz znčenja nasuti; a pošto je to bilo beznaplate, to označava da su to dobili kao poklon; iz značenja vreća, naime,spoljašnjih-znanja (br. 3968,3079); i iz značenja žita, naime, dobra od istine, ilidobra istine (br. 5295).5488. Pa i novce što je koji dao metnu. Ovo označav bez ikakovig njihovognastojanja (napora), što se vidi iz značenja kupiti za novac (srebro), naime,pribaviti sebi od svog vlastitog; stoga ovde, metnuti natrag (vratiti) znači datislobodno (bez nadoknade), a to je bez njihoc+vog nastzojanja; tako isto kod

Isaije:- Oj žedni koji ste god, hodite na vodu, koji nemate novaca, hodite, kupujte, ijedite; hodite, kupujte bez novaca (srerbra) i bez plate vina i mlijeka (LV.1).5489. U njegovu vreću. Ovo označava gde god bude prijemnik u Prirodnom što sevidi iz značenja vreće, naime, prijemnika (vidi niže). To je u Prirodnom, pošto segovori o istinama i o spoljašnjim-znanjima, jer kao što je vreća prijemnik za žito,tako je i spoljašnje-znanje prijemnik za dobro, ovde za dobro koje je od istine(br.5487). Malo ko zna da je spoljašnje-znanje prijemnik za dobro, jer malo korazmišlja o ovakvim stvarima, iako se to može znati iz sledećih razloga. Spoljašnjaznanjakoja ulaze u memoriju, uvek se uvode uz pomoć nekog osećanja; ona kojase ne uvode pomoću osećanja, ta ne ostaju, nego se izgube. Razlog je to što uosećanju postoji život, ali ne u spoljašnjem- znanju osim preko osećanja. Iz ovogaje jasno da spoljašnja-znanja imaju kod sebe i stvari osećanja, ili što je isto, nekuljubav, stoga neko dobro, jer se dobrom naziva sve što pripada ljubavi, bilo da jeto dobro ili da se misli da je dobro. Spoljašnja-znanja zajedno s ovim dobrimaformiraju kao brak. Pa otuda to da kada se ovo dobro uzbudi, spoljašnje-znanjekoje je s njim, isto tako se uzbudi: i obrnuto, kada se spoljašnje-znanje izazove (izmemorije?)zajedno s ovim izlazi i dobro koje je s njim povezano, što svako možeda sebi dokaže ako to želi. 2. Ovo je tada razlog zašto se kod nepreporođenih, kojiodbacuju dobro ljubavi ka bližjemu, spoljašnja znanja, koja su istine crkve, da seudružuju sa stvarima ljubavi ka sebi i ka svetu, stoga sa zlim stvarima, a koja onazbog uživanja u njma, naziva dobrom, i krivim tumačenjem prikazuje to kao dobro.Ova spoljašnja-znanja imaju dopadljiv izgled kad u njima vladaju ove ljubavi svuda,a u skladu sa stepenom u kome vladaju. A kod preporođenoga spoljašnja-znanja,koja su istine crkve, pridružuju sebi stvari koje pripadaju ljubavi ka bližnjem iljubavi ka Bogu, pa na taj način ono što je stvarno dobro, to Gospod pohranjujeove istine crkve kod svih kiji su nanovo rođeni; pa stoga kada Gospod u takveosobe udahnjuje revnost za dobro, ove se istine pjavljuju svojim redm; a kada ihnadahnjuje revnošću za istinu, tada se ovo dobro zapali. Iz svega ovoga vidi se dasu spoljašna-znanja prijemnici dobra.5490. I da im dadu brašnjenice za put. Ovo označa da bi to podržalo istine kojeimaju, vidi se iz značenja dati brašnjenice, naime, potporu; i iz značenja za put,naime, za istinu (br. 67,2333); međutim, ovde za put označava sve dok su u tome

stanju, jer biti na putu označava stanje istine povezane sa dobrom (br. 3123).Brašnjenice označavaju potporu od istine i dobra, kod Davida:-I pustite im podaždje(dažd) mana za jelo, i hljeb nebeski dade im. Hljebaanđeoskoga jeđaše čovjek. Posla im jela (žita) do sitosti (LXXVIII.24,25),5491. I tako bi učinjeno. Ovo označava efekat (posledicu), što se vidi bezobjašnjavanja.5492. I natovarivši žito svoje na magarce. Ovo označava da su se istine sakupile uspoljašnja-znanja, što se vidi iz značenja žita, naime, istine (br. 5276,520.5402); i izznačenja magarca, naime, spoljašnjeg-znanja (br. 781). Otuda sledi da natovaritisvoje žito na magarce označava da su istine sakupljene u spoljašnja znanja. Da jeovo značenje ovih reči izgleda čudno onome ko se umom drži istorijskog smislaslova, a osobito ako veruje da tu nema unutrašnjeg smisla koji sija iz slova, jer onsebi kaže, Kako podizanje žita na magarce može da znači sakupljanje istina uspoljašnja- znanja? Ali neka zna da doslovni smisao Reči prelazi u duhovni smisaokada pređe od čoveka anđelima, ili u nebo, a u još udaljeniji smisao kada pređe unajdublje nebo, gde svaka i sve stvari Reči prelaze u osećanja koja pripadajuljubavi i milosrđu, kojem smislu doslovni smisao služi kao podloga (plan). 2. Daistorijski delovi Reči prekaze u drugi smisao kada se uzdignu u nebo, može da vidičovek koji pravi racionalne dedukcije (izvođenja), i koji zna nešto o Prirodnom iDuhovnom. On može da vidi da je podizaje žita na magarce čisto prirodan čin, i dau tome nema ama baš ništa duhovno; a može da vidi isto tako da anđeli koji su unebu, ili oni koji su u duhovnom svetu, ne mogu shvatiti ove reči drugačije negona duhovan način, i da se one shvataju na duhovan način kada se mesto njihrazumeju korespondencije, naime istina crkve umesto žita, i spoljašnja-znanja uPrirodnom umesto magaraca. Da magarci u Reči označavaju stvari koje služe, pastoga spoljašnja-znanja (jer su to stvari koje služe u odnosu (relativno) na duhovnea isto tako i na racionalne stvari), može e videti kod br. 2781. Otuda je jasno i toda šta je anđeoska misao i govor u odnosu na čovekovu misao i govor – da jeanđeoska misao i govor duhovan, a čovekova prirodan, i da prvi pada u drugi dokse spušta, i da se drugi pretvara u prvi kada se uzdiže. Da nije iako, ne bibiklonikakve komunikcije čoveka s anđelima, ili sveta sa nebom.

5493. I oni otidoše. Ovo označava život koji sledi, što se vidi iz značenja otići,naime, živeti (br.3335,3690,4882). Isti je slučaj i sa ići (što u duhovnom smisluznači živeti), kao s onim što je rečeno gore (br. 5492).5494. A jedan od njih otvoriv svoju vreću. Ovo označava posmatranje(razmatranje), što se vidi iz značenja vreće, naime prijemnika u Prirodnom (br.5489,5497), koje je ojačano (dobilo) s dobrom od istine (br. 5487). Da otvoriti tooznačava posmatrati, jasno je iz konteksta; jer reči koje slede, da nahranimagarca svojega u jednoj gostionici, označavaju kada oni razmatraju spoljašnjaznanjau spoljašnjem Prirodnom.5495. Da bi nahranio(dao krmu) svoga magarca u jednoj gostionici. Ovo označavada su razmatrali spoljašnja-znanja u spoljašnjem Prirodnom, kao što se vidi izznačenja nahraniti svoga magarca, naime, razmatrati (razmišljati) o spoljašnjimznanjima;jer nahraniti (dati krmu) magarcima sastoji se od sena i slame, a otudato označava raazmatrati o spoljašnjim-znanjima, jer je to ono čime se hranirazmatranje (da magarac označava spoljašnje.znanje, može se videti upravo gore,br. 592); i iz značenja gostionice, naime, spoljašnjeg Prirodnog. Da je ovdegostionica spoljašnje Prirodno, ne može se potvrditi paralelnim odlomcima nadrugim mestima u Reči, ali se može potvrditi time što su spoljašnja znanja kao usvojoj gostionici kada su u spojašnjem Prirodnom. (Da je Prirodo dvostruko,spoljašnje i unutrašnje, može se videti gore, br. 5118). Kada su spoljašnja-znanja uspojašnjem Prirodnom, ona komuniciraju direktno sa spoljašnjim čulima u telu, itamo kao da počivaju (odmaraju se) na tim čulima. Otuda to da je ovo Prirodnospoljašnjim-znanjima gostionica, ili mesto odmora, ili tamo gde se provede noć.5496. Vidje novce (srebro) svoje ozgo u vreći. Ovo označava da je to bilo bezikakve njihove sposobnosti, kao što se vidi iz značenja videti, naime, razumeti iopaziti (br 2150,2325,4723 itd); i iz značenja novci – srebro koji su vraćeni, štoznači bez ikakve njihove moći (br. 5488).5497. Evo ih na vrhu (na ustima) moje vreće. Ovo označava da su spremljene ipohranjene na pragu spoljašnjeg Prirodnog, što se vidi iz značenja usta-vrha vreće,naime, praga spoljašnjeg Prirodnog; da su tamo pohranjene, to se podrazumeva, asu tamo pohrnjene, sledi iz onoga što je pre rečeno – da je to bilo bez ikakve

njihove sposobnosti (moći). Pošto je torba prednji deo vreće, onda je timeoznačen samo prednji deo prijemnika, a to je spoljašnje Prirodno , jer i ovo jeispred (da vreća označava prijemnik, može se videti, br. 5289,5494). Da bi se znalošta je spoljašnje i nutrašnje Prirodno, biće ukratko objašnjeno. Dečak, pošto jošnije u zrelom dobu, može da misli samo od spoljašnjeg Prirodnog;on sastavljasvoje ideje od čulnih stvari. Ali kada odraste, i počne da od čulnih stvari izvlačiideje o uzrocima, on tada počinje da pravi zaključke prema uzrocima; daklepočinje da misli od unutrašnjeg Prirodnog; jer tada od čulnih stvari oblikuje nekeistine, koje se izdižu iznad čula, ali još uvk ostaju unutar prirodnih stvari. Ali kadapostane mladić, kada neguje svoje Racionalno, i tada oblikuje razloge iz stvari uunutrašnjem Prirodnom, a koji razlozi su još više istine, i kao da su izvučene(zaključene) iz stvari u unutrašnjem Prirodnom. Ovakve se ideje nazivaju uučenom svetu intelekalnim i nematerijalnim idejama; dok se ideje iz spoljašnjihznanjau oba prirodna, tako što nešto primaju i od sveta preko čula, pa se nazivajumaterijalnim idejama. Na ovaj način čovek se uspinje u svom razumevanju odsveta prema nebu. Ali preko razumevanja ne stiže u nebo sve dok od Gospoda neprimi dobro, koje je uvek prisutno i koje utiče; i ako primi dobro, daju mu se iistine, jer u dobru istine nalaze svoje stanište; a kako mu se daju istine, tako istomu se daje i razumevanje, iz kojega je razloga u nebu.5498. I reče braći svojoj. Ovo označava opšte opažanje, što se vidi iz značenja reći,u istorijskim delovima Reči, naime, opažati (vidi gore); i iz značenja svojoj braći,naime,no što je opšte, jer ono što se kaže svima, to postaje opšte.5499. Ja dobih natrag novce svoje. (Moje srebro je vraćeno). Ovo označava da nijebilo uz njihovu pomoć, što se vidi iz značenja vratiti srebro, naime, bez ikakvesposobnosti (pomoći) njihove,ili što je isto, da oni nsu pomagali u tome (br.5488,5496).5500. Evo ih u mojoj vreći. Ovo označava da je to bilo u spoljašnjem Prirodnom,što se vidi iz značenja torbe, naime, spoljašnjeg Prirodnog (br.5497).5501. I zadrhta srce u njima. Ovo označava strah (bojazan), što se vidi iz značenjazadrhta srce, naime, strah. Drhtanje srce označava srce, zato što u strahu srcebrže kuca.

5502. I uplašiše se govoreći jedan drugome. Ovo označava opšti strah (užas), štose vidi iz značenja drhtanja, naime, straha; i iz značenja jedan brat drugome,naime, ono što je opšte (br.5498). Razlog da se ovde strah izražava dva puta, sazadrhta srce i sa uhvati užas, je u tome što se jedan izraz odnosi na volju a drugina razumevanje; jer je uobičajeno u Reči, osobito u proročkoj, da se jedna stvariizrazi dva puta, naime, promenom reči. Onaj ko ne zna ovu mistreju, može dapretpostavi da je to besmisleno ponavljanje, ali nije tako, jer se jedan izraz odnosina dobro, a drugi na istinu; a pošto dobro pripada volji a istina razumevanju(razumu), to se jedan odnosi na volju a drugi na razumevanje. Razlog je to što jesve u Reči sveto, a svetost dolazi od nebeskoga braka, koji je između dobra iistine. Otuda to da je nebo u Reči, pa stoga i Gospod, koji je sve u svim stvarimaneba, tako da je Gospod Reč. Duplo ime u Gospodu Isus Hristos, odnosi se na isto;ime Isus izražavajući Božansko dobro, a ime Hristos Božansku istinu (br.3004.3005.3009). Otuda je jasno da je Gospod sve u Reči, toliko da je On RečSama. (Da postoji brak dobra i istine, ili nebeski brak, u svakm delu Reči, može sevideti gore., br. 683,793,5138). Iz ovoga se jasno može zaključiti da čovek, ako senada nebu, mora da bude ne samo u istini vere nego i u ljubavi ka bližnjemu, i daonače nema neba u njemu.5503. Govoreći: što nam to učini Bog? Ovo označava da je to bilo zbog proviđenja,što se vidi iz značenaj Bog učini, naime, proviđenje; jer sve što Bog čini, ili Gospod,u tome je večito i beskrajjno, a ove stvari su zajedno proviđenje. To što su bilizapanjeni, to je zbog poviđenja.5504. Stihovi 29-34. I došavši Jakovu ocu svojemu u zemlju Hanansku,pripovijediše mu sve što im se dogodi, govoreći: Oštro govoraše s nama čovjek,koji zapovijeda u onoj zemlji, i dočeka nas kao uhode. A kad mu rekosmo: mi smopošteni ljudi, nigda nijesmo bili uhode; bilo nas je dvanaest braće, sinova ocanašega; jednoga već nema, a najmlađi je danas kod oca našega u zemljiHananskoj; reče nam čovjek: ovako ću znati jeste li pošteni ljudi: brata jednogaizmeđu sebe ostavite kod mene, a što vam treba za prodice (kuće) vaše gladi radi,uzmite i idite; poslije dovedite k meni brata svojega najmlađega, da se uvjerim danijeste uhode nego pošteni ljudi: brata ću vam vratiti; i moći ćete trgovati po ovojzemlji. I došavši, označava napredak u reformaciji (popravku); Jakovu ocu

svojemu, označava dobro prirodne istine; u zemlju Hanansku, označava kojapripada crkvi; pripovijediše mu sve što im se dogodi, označava razmatranje(razmišljanje) od dobra od te istine o svemu što je do tada bilo proviđeno;govoreći, označava opažanje; govoraše s nama čovjek, označava Nebesko odDuhvnog koje vlada u Prirodnom; govoraše oštro, označava ne-povezanost zbogne-korespondencije; dočeka nas kao uhode, označava da su istine crkve bile radidobiti; a mi mu rekosmo: Nijesmo uhode, mi smo pošteni ljudi, označava poricanjeda su bili istine crkve radi dobiti;bilo nas je dvanaestoro braće , označava sve istinezajedno; sinova našega oca, označava isto poreklo; jednoga već nema, označavada se Božanski duhovni izvor više ne pokazuje; a najmlađi je danas s ocem našim,označava da od njega dolazi povezivanje s duhovnim dobrom; reče nam čovjek,označava opažanje o Nebeskom od Duhovnom koje vladau Prirodnom; ovako ćuznati da ste pošteni ljudi, ozačava da je voljan ako se pokaže da nisu u istinamacrkve radi dobiti; brata jednoga između vas ostavite kod mene, označava da verau volji treba da bude odvojena od njih; a što vam treba za porodice (kuće) vašegladi radi, uzmite i idite, označava da u međuvremenu mogu da se brinu za sebeu pustoši; i idite, označava da mogu da odu; poslije dovedite najmlađeg brata kmeni, označava da ako bude posrednog, da će doći do povezanosti; tako ću znatida niste uhode, označava da tada neće biti u istinama crkve radi dobiti; i vratićuvam brata, označava da će tako istine postati dobra; i moći ćete trgovati po zemlji,označava da će tako istine biti umnožene od dobra, i da će se okrenuti u svrhu i ukorist.5505. I dođoše. Ovo označava napredak u reformaciji (obnovi), što se vidi izznačenja doći Jakovu svome ocu, ovde, naime, napredak u obnovi; jer Jakov njihovotac predstavlja dobro istine u Prirodnom, a doći ovome je biti obnovljen(reformisan). Jer se ovde u unutršnjem smislu govori o istinama crkve, koje supredstavljene Jakovljevim sinovima, kako su bile usađene u Prirodnom, a kasnijepovezane sa Nebeskim od Duhovnog; ili što je isto, kako su se istine u spoljašnjemčoveku povezale s istinama od Božanskog u Unutrašnjem. Iz svega ovoga se vidida se njihovim dolaskom ovde označava napredovanje u obnovi.5506. K Jakovu ocu svome. Ovo označava dobro prirodne istine, što se vidi izreprezentacije Jakova, naime, dobra prirodne istine (br 3659,3775,4538); i iz

značenja oca, naime, dobra (br. 3703). Doći ovome dobru je biti obnovljen u tojmeri. Preko ovoga dobra, kad je posredno koje je Benjamin bilo dodato, došlo jedo povezanosti s Unutrašnjim, koje je Josip.5507. U zemlju Hanansku. Ovo označava koja pripada crkvi, vidi se iz značenjazemlje Hananske, naime, crkve (br. 3705,4447). Ovo dobro od istine predstavljenoJakovom je dobro spoljašnje crkve; ali ono koje je predstavljenoi Izrailjem, to jedobro relativno unutrašnje crkve.5508. I pripovijediše mu sve što im se dogodi. Ovo označava razmišljanje od dobrate istine o stvarima koje su do sada proviđene, što se vidi iz značenja pripovijediti,naime, misliti i razmišljati (br. 2862), jer što se nekome kaže, to dolazi odrazmišljanja ; i iz značenja što im se dogodi, naime, što je bilo od proviđenja, ili štoje bilo proviđeno (vidi niže). Razlog da je razmišjanje bilo od dobra istine, je utome što su rekli Jokovu svom ocu, kojim je petstavljeno dobro istine (br. 5506).Razlog da razmišljanje nije bilo do istina predstavljenih Jakovljevim sinovima, kaošto to izgleda po smislu slova, je u tome što sve razmišljanje i sva misao koju imaniže ili spoljašnje, da to dolazi od višeg ili unutrašnjeg, iako izgleda da dolazi odnižeg ili spoljašnjeg; a pošto je dobro istine predstavljeno Jakovom , unutrašnje,soga je ovime označeno razmišljanje od dobra istine. 2. Stvari koje su im se desilesu stvari proviđenja, ili stvari proviđene, jer sve što se desi a što ljudi smatajuslučajnim, i pripisuju šansi ili sreći, dolazi od proviđenja. Božansko proviđenjestoga deluje na nevidljiv način, i na neshvatljiv način da bi čovek mogao u slobodi(slobodno) da pripisuje neki događaj proviđenju ili šansi; jer kada bi proviđenjedelovalo otvoreno i na shvatljiv način, postojala bi opasnost da čovek poveruje, izonoga što zaista vidi i razume, da to dolazi od proviđenja, i da onda ode kasnije udrugu krajnolst: tako bi se istina i obmana povezale u unutarnjem čoveku, pa biistina bila profanisana (oskrvnuta), a profanacija vodi u večnu osudu. Zato je boljeza takvoga čoveka da se drži u nevrovanju nega da prvo bude u veri a onda da jeostavi. (prim. prev. Autor je objavio i posebno delo pod nazivom Božanskoproviđenje, koje je prevedeno i nalazi se na istome site-u kao i delo NebeskeTajne). 3. To je ono na što se misli kod Isaije: A on reče: reci ovome narodu:slušajte ali nećete razumjeti, gledajte ali nećete poznati. Učini da odeblja srcetome narodu i uši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima

svojim da ne čuju i srcem da ne razumiju, i ne obrate se i ne iscijele (VI.9,10; JovanXII.40). To je razlog da se danas ne prave čuda, jer ova bi, kao nešto vidljivo irazumljivo, ljude prinudilo da poveruje, a sve što prinuđava, to oduzima slovodu;a sva se obnova i ceo prepodod odvijaju u slobodi. Što god se ne usadi u slobodi,ne ostaje. A usađuje se u slobodi onda kada je čovek u osećanju dobra i istine (br.1937,1947,2744.4031). 4. Čuda su se događala kod Jakovljevog potomstva kako biih to prinudilo da održavaju uredbe u njihovoj spojašnjoj formi; jer je to bilodovoljno za one koji su bili u predstavama crkve, to jest, koji su bili u spoljašnjimstvarima odvojeno od unutrašnjih; jer su oni sasvim odbacivali unutrašnje stvari,pa stoga nisu mogli a profanišu istine (br. 3147,3398,4680). Ovakvi ljudi se moguprinuditi bez opasnosti od profanacije onoga što je sveto. 5. Da čovek danas trebada veruje ono što ne vidi, jasno je iz Gospodovih reči Tomi, kod Jovana: Za to što siMe vidio, Tomase, povjerovao si; blago onima koji ne vide, a vjeruju (XX.29). Dastvari koje se događaju (drugom rečima, koje se pripisuju šansi ili sreći) da su odBožanskog proviđenja, crkva doista priznaje, ali ne veruje; jer ko ne kaže, kadizađe iz neke velike opasnosti, da ga je Bog sačuva, i ko ne zahvaljuje Bogu? A takoisto, kada ga podignu u častima, ili kada postane bogat, on to naziva blagoslovomod Boga. Na taj način čovek crkve priznaje da ono što se događa da je odproviđenja, ali ipak ne veruje. Ali o ovom će, po Gospodovoj Božanskoj milosti, bitigovora na drugome mestu.5509. Govoreći. Ovo označava opažanje, kao št se vidi iz značenja govoriti uistorijama Reči, naime, opažati (vidi gore).5510. Reče nam čovjek koji zapovijedaše u onoj zemlji. Ovo označava da Nebeskood Duhovnog vlada u Prirodnom, kao što se vidi iz reprezentacije Josipa, koji jeovde onaj koji zapovijeda u zemlji, naime, Nebesko od Duhovnog. Čovjek (vir,muškrac) se odnosi na Duhovno, a gospodar, naime, na Nebesko, jer čovjek (vir) jeistina u unutrašnjem smislu, da gospodar je dobro, a istina od Božanskog je onošto se naziva nebeskim; i iz značenja zemlje, ovde zemlje Egipta, naime, pridodnoguma (br. 5276,5278,5301). Da je Nebesko od Duhovnog, koje je predstavljenoJosipom, vladalo u oba Prirodna, sadržano je u unutrašnjem smislu prethodnogpoglavlja; a to je bilo sa ciljem da bi se moglo predstaviti da je Josip bio postavljennad zemljom Egipatskom. 2. Postoje dve stvari u Prirodnom – spoljašnja-znanja i

istine crkve; o spoljašnjim-znanjima bilo je pokazano da ih je Nebesko odDuhovnog ili istina od Božanskog raspoređivalo u Prirodnom: a sada se govori oistinama crkve, predstavljenim sa deset Jakovljevih sinova. Spoljašnja-znanja morada se srede u Prirodnom; a sada se govori o istinama crkve, koje su predstavljenesa deset Jakovljevih sinova. Spoljašnja-znanja moraju se rasporediti u Prirodnompre istina crkve, jer ove treba da budu shvaćene od prvih (pređašnjih); jer ništa nemože da uđe u čovekov razum bez ideja koje potiču od ovakvih spoljašnjih-znanjakoja se stiču od detinjstva. Čovek ne zna da svaka istina crkve koja se nazivaistinom vere, da je zasnovana na spoljašnim-znanjima, i da ih on razume i da ihčuva u memoriji, i poziva iz memorije, uz pomoć ideja sastavljenih od spoljašnjihznanjau sebi. 3. U drugom životu priroda ideja često se pokazuje uživo onima kojito žele; jer ovakve se stvari pokazuju svakoga dana u svetlosti neba; i tada sepokazuju u onom stepenu svetlosti u u kojem oni vide istinu doktrine crkve. Kodnekih, ova se istina pokazuje među obmanama , kod nekih među šalama, , čak iskandalima, kod nekih među iluzijama čula, a među nekima među prividnimistinama, i tako dalje. Ako je čovek u dobru, to jest, ako je živeo žiotom ljubavi kabližnjemu, tada su iz toga dobra istine rasvetljene, a čulne iluzije se pokazuju ulepim razacima; a kada Gospod na njih utiče nevinšću, ove obmane izgledaju kaoistine.5511. Govoraše oštro s nama. Ovo označva ne-povezivanje zobg nekorespondencije(br. 5422, 5423); jer postoji korespondencija Spoljašnjeg saUnutrašnjim, pa tada sve što je unutrašnje i što dolazi od Unutrašnjeg izgleda(teško) oštro Spoljašnjem, jer nema povezanosti. Na primer – Unutrašnje kaže dačovek misli ne od sebe, nego od neba, to jest, kroz nebo od Gosposda, ili od pakla– ako misli dobro, da je to kroz nebo od Gospoda, ili od pakla – ako misli dobro, tojest, kroz nebo od Gospoda, ako zlo, da je to od pakla – ovo izgelda teško (oštro)onome ko želi da misli od sebe samoga i koji veruje da kada bi ovo bilo kao što setvrdi, da bi onda bilo potrebno posredno, da bi došlo do povezanosti, kao šo sevidi iz reprezentacije Benjamina , koji je ovde najmlađi brat, naime, ono posredno(br 5411, 5443); i iz značenja dovedite mi ga, naime, da bi na taj način došlo dopovezivanja, jer se preko posrednog izvodi povezivanje Josipa sa spoljašnjimstvarima koje su predstavljene Jakovljevim sinovima (br. 5411, 5428).

5512. I dočeka nas kao uhode. Ovo označava da je primetio da su istine crkve bileradi dobiti, što se vidi iz reprezentacije Jakovljevih sinova, koji su ovde označeni sanas, naime, istine crkve u Prirodnom (br. 5403,5419,5458); i iz značenja uhoda iliuhoda zemlje, naime, onih koji su u istinama crkve samo radi vlastitog probitka(br. 5432).5513. A mi mu rekosmo: mi smo pošteni ljudi. Mi nismo uhode. Ovo označadaporicanje da su oni u istinama crkve radi probitka, što se vidi iz značenja rekosmomu, naime, odgovor, ovde odricanje; i iz znašenja mi smo pošteni ljudi, naime,dasu oni bili u istinama koje su istine u samima sebi (br. 5434,5460); i iz znašenjauhoda, naime, onih koji su u istinama crkve radi svog vlastitog, što ovde označavada to nije bilo radi toga.5514. Bilo nas je dvanaestoro braće. Ovo označava sve istine skupno, što je jasnoiz značlenja dvanestoro, naime, svih stvari, i kada se to ovde odnosi na Jakovljevesinove, ili na dvanaest plemena imenovanih po njima. kao i na dvanaest apostola,naime, svih stvari u skupu (br. 577,3939,4060).5515. Sinova oca našega. Ovo označa da su istoga porekla, što se vidi iz značenjasinova, naime, istina (br. 49,3373); i iz značenja oca, naime, dobra (br. 2803,3704), Otuda sinovi jednoga oca, označava istine od dobra, a to znači jednogaporekla; osim toga sve su od istine jednoga dobra.5516. A jednoga nema više. Ovo označava da se Božanski duhovni izvor ne opaža,što se vidi iz onoga što je rečeno gore (br. 5444), gde se nalaze iste reči.5517. A najmlađi je danas kod oca našega. Ovo označava da preko njega postojipripajanje duhovnom dobru, što se vidi iz onoga što je pre objašnjeno (br. 5443),gde se nalaze iste reči. Kaže se preko njega, zato što posredno, koje jepretstavljeno Benjaminom, proizlazi od Nebeskog od Duhovnog, koje je Josip.5518. Reče nam čovjek, koji zapovijeda u onoj zemlji. Ovo označava opažanje oNebeskom od Duhovnog koje vlada u Prirodnom, što je očito po značenju reći, uistorijskom delu Reči, naime, označava opažanje (vidi gore); i iz značenja čovjekakoji zapovijeda u onoj zemlji, naime, Nebesko od Duhovnog koje vlada uPrirodnom (br. 5510).

5519. Ovako ću doznati jeste li pošteni ljudi. Ovo označava da je on voljan, ako suoni u istinama ne radi dobitka, kao što se vidi iz značenja doznati, ovde, naime,biti voljan, jer ovo sledi iz konteksta; i iz značenja da ste pošteni, a to znači da nisuuholde, naikme, da su u istinama ne radi negoga probitka (br. 5432-5512).5520. Brata jednoga između sebe ostavite kod mene. Ovo označava da će vera uvolji biti odvojena, što se vidi iz reprezentacije Simeona (Šimuna), koji je ovdejedan između braće, naime, on je vera u volji (br. 5482); i iz značenja ostavite(neka ostane), naime, što je biti razdvojen. O ovome se ranije govorilo.5521. A što vam treba za porodice vaše gladi radi, uzmite. Ovo označava da umeđuvremenu oni mogu da se postaraju za sebe u toj nevolji, što se vidi iz onogašto je gore rečeno (br. 5462), gde se javljaju iste reči. To označava u toj nevolji, jerje nevolja označena sa glad.5522. I idite. Ovo označava kako bi mogli preživeti, što je očito iz značenja ići,naime, živeti (br. 3335.5493).5523. Poslije dovedite k meni brata svojega najmlađega. Ovo označava da akobude posredno, doći će do povezivanja, što se vidi iz reprezentacije bBenjamina, a to je ovde najmlađi brat, naime, posredno (br. 5411,5443); i izznačenja dovedite k meni, naime, da će kroz to biti povezani. Jer se prekoposrednog ostvaruje povezovanje Unutrašnjeg, koje je pretstavbljeno Josipom, saspoljašnjim stvarima koje su pretstavljene Jakovljevim sinovima (br.5524. Da se uvjerim (da saznam) da niste uhode. Ovo označava da u tome slučajuistine ne bi više služile radi sticanja dobiti, što se vidi iz značenja uhoda, naime,onih koji su u istinama crkve radi svoje vlastite koristi, naime, da ne bi više bilitakvi ako bi bilo povezanosti preko posrednoga.5525. Nego da ste pošteni ljudi. Ovo označava da bi tako bilo korespondencije, štose vidi iz značenja pošteni ljudi, naime, da su u istinama, jer poštenje (ispravnost)je u istinama; i pošto su tada u istinama ne radi svoje vlastite koristi, kada postojikorespondencija, stoga je i ovo označeno sa da ste pošteni ljudi.

5526. Vratiću vam brata. Ovo označava da bi na ovaj način istine postale dobra,što se vidi iz reprezentacije Simeona, koji je ovde brat kojega ću vam vratiti (dati),naime, vera u volji (br, 5482); i iz reprezentacije deset Jakovljevih sinova, koji su tikojima bi on bio vraćen (dat), naime, istine crkve u Prirodnom (br. 5403,5512).Vratiću (dati ću) vam brata označava da bi tako istine postale dobra, jer gdepostoji vera u volji, istine postaju dobra; jer čim istine vere koje pripadaju doktrini,uđu u volju, ta istina postaje istina života, i postaje istina u delu, naziva sedobrom, a tako isto postaje i duhovno dobro. Iz ovoga Gospod oblikuje novu voljuu čoveku. Volja uzrokuje istinu da postane dobro, jer gledana u sebi volja nijeništa drugo nego ljubav, jer što god čovek hoće, on to i voli; isto tako, sve štopripada ljubavi ili što je od ljubavi, to čovek opaža kao dobro, jer on u tome uživa.Otuda to da sve što pripada volji, ili što je od volje, je dobro.5527. I moći čete trgovati po zemlji. Ovo označava da bi na ovaj način istinepostale plodne od dobra, i da bi sve postale korisne, što se vidi iz značenjatrgovati, naime, sebi pribaviti znanja o dobru i istini, stoga i istine crkve, koje sekomuniciraju (prenose) drugima (br 4453). A oni koji imaju ovakve stvari, nazivajuse trgovcima (br. 2967); stoga trgovati po zemlji znači vredno tražiti takve stvarigde god da su. Iz ovoga sledi da ići po zemlji i trgovati, označava učiniti istineplodnima od dobra; jer kad se povezivanje izvede preko posrednog koje jeBenjamin, to jest, povezivanje spoljašnjeg čoveka predstavljenog sa desetJalovljevih sinova, s unutrašnjim, koje je Josip (o kojem se povezivanju ovdegovori), ili što je isto, kad se čovek preporodi, tada se istine neprekidnooplođavaju od dobra. Jer onaj ko je u dobru, on je u stanju da jasno vidi istine kojeutiču iz opštih istina, i ovo u neprekidnim serijama (nizovima); a još više posle uvečnom životu, gde svetske i telesne stavri ne bacaju senke na sve. Da dobro imaovu sposobnost, pokazano mi je preko živog iskustva. Vidio sam duhove koji nisubili bistri dok su živeli kao ljudi u svetu, ali koji su vodili život ljubavi ka bližnjemu,kako se uzdižu u nebeske zajednice; i tada su bili u sličnoj inteligenciji i mudrosti sanđelima koji su tamo, i mislili su da je ta intelikgencija i mudrost u njima. Jer supreko dobra, u kom su bili, bili u stanju da primaju sav influks od anđeoskezajednice u kojoj su bili. Takva sposobnost i takva plodnost počiva u dobru. Ali

istine koje se oplođavaju u njima od dobra, ne ostaju istine, nego se pretvaraju uživot, i tamo ostvaruju svrhe i koristi (duhovne dobitke).5528. Stihovi 35-38. A kad izručivahu vreće svoje, gle, svakome u vreći bjehu uzavežljaju novci (srebro) njegovi; i vidjevši zavežljaje novaca svojih, uplašiše se i onii otac njihov. I reče im Jakov otac njihov: potrste mi djecu: Josipa nema, Simeonanema, pa hoćete i Benjamina da uzmete; sve se skupilo na me. A Ruben progovori ireče ocu svojemu: dva sina moja ubij, ako ga ne dovedem natrag; daj ga u mojeruke, i ja ću ti ga opet dovesti. A on reče: neće ići sin moj s vama, jer je brat njegovumro i on osta sam, pa ako bi ga zadesilo kakvo zlo, svalili biste me s tugom ugrob. I kad izručivahu vreće svoje, označava korist od istina u Prirodnom; gle,svakome u vreći bjehu u zavežljaju novci njegovi, označava postavljanje u redistina kao poklon; i uplašiše se, označava ono što je sveto; oni i otac njihov,označava ono što je sveto; i reče im Jakov otac njihov, označava opažanje u njimaod dobra od istine; potrste mi djecu (ožalostiste me), označava da ovako više nijebilo crkve; Josipa nema, označava da nema Unutrašnjeg; ni Simeona nema,označava da nema vere u volji; pa hoćete i Benjamina da uzmete, označava ako seuzme i posredno; sve se skupilo na me, označavaa će da taj način biti razorenoono što pripada crkvi; a Rubin reče ocu svojemu, označava stvari vere u razumukoje opaža dobro od istine; ubij dva moja sina, označava da ni jedna ni drugavrsta vere neće živeti; daj ga u moj ruke, označava koliko god je to u njegovojmoći; ja ću ti ga opet dovesti, označava da će opet biti obnovljeno(uspostavljeno); a on reče: neće ići sin moj s vama, označava da neće dopustiti dase spusti prema nižim stvarima; jer je brat njegov umro, označava zato štoUnutrašnje nije prisutno; i on osta sam, označava da je on mesto Unutrašnjeg; iako mu se desi kako zlo, označava s istinama samim u Prirodnom, odvojenom odUnutrašnjeg ono ni nestalo; svalili biste me ( moje bi sede kose pale), označavaovo bi bio kraj crkve; s tugom u grob, označava da ne bi bilo nade u uskrsnuće.5529. I kad izručivahu vreće svoje. Ovo označava postavljenje u red istina kaopoklon (dar), što se vidi iz značenja zavežljaja, naime, stavljanja u red (vidi niže); iiz značenja novca (srebra), naime, istine (br. 1551,2954); i kad svaki izručivašesvoju vreću, označava ovo sređivanje kao poklon. Zavežljaj označava postavljanjeu red, jer se istine u čoveku raspoređuju i sređuju u nizove (serije). One koje se

najviše slažu s njegovom ljubavlju, one su u sredini, one koji nisu toliko u ljubavi,one su sa strana, a one koje nisu nikako u ljubavi, one se odbacuju na najdaljeobronke (granice). Izvan nizova su stvari koje su suprotne ljubavima. Sve onestvari koje su u sredini nazivaju se krvnim srodnicima, jer ljubav stvara krvnosrodstvo, a oni koji su udaljeni, ti su samo veze (prijateljske); a na najdaljimgranicama veze izumiru (nestaju). Sve su stvari u čoveku raspoređene u ovakvenizove, i nazivaju se zavežljajima. 2. Ovo razjašnjava slučaj onih koji su u ljubaviprem sebi i svetu, i onih koji su u ljubavi prema Bogu i prema bližnjemu. Kod onihkoji su u ljubavi prema sebi, ovakve stvari su središtu, a one koje im samodonekle idu u prilog su na obodima; a one stvari koje su im suprotne, te seizbacuju. U ovakvom su stanju pakleni duhovi. I ovaj red ponekad izgleda kaojasnoća; ali unutar te jasnoće, gde su oni sami, sve je mrač no, čudovišno, izastrašujuće. Ali kod anđela je plamteće blistavilo u središtu od dobra nebeske iduhovne ljubavi; i od ove potiče svetlost i blistavilo oko Gospoda; jer je Gospod,kad se pokazao Svoje Božansko Petru, Jakovu, i Jovanu sijao u licu kao sunce, aodeća Njegova kao blistava svetlost (Mateja XVII.2). Da se anđeli pokazuju uplamtećem svetlu pa stoga i u belini, jasno je sudeći po anđelima koji sišli s neba iukloniti kamen sa vrata na grobu: Lice njegovo bješe kao munja, a odijelo njegovokao snijeg (Mateja XXVIII.3).5530. Gle, svakome u vreći bjehu u zavežljaju novci (srebro) njegovi. Ovooznačava postavljenje u red istina kao dar (poklon), što se vidi iz značenjazavežljaja, naime, postavljanja u red (vidi niže); i iz značenja srebra (novca),naime, istine )br. 1551,2954); svakome u vreći njegovoj, označava da je ovodovođenje u red bilo dar (poklon). Zavežljaj označava postavljanje u red, jer kodčoveka istine se raspoređuju i postavljaju u nizove. One koje se slažu s njegovimljubavima, te su u središtu, dok su one koje se manje slažu, sa strane, a na kraju suone koje se nikako ne slažu, i te se odbacuju na najdalje obronke. Izvan ovihnizova su stvari koje su suprotne ljubavima. Zbog toga se one koje su u središtunazivaju krvni srodnici, jer ljubav vodi ka krvnom srodstvu; a one koje su višeudaljene, to su veze /prijateljske?/ ; a na krajnjim granicama veze izumiru. Sve sestvari u čovek raspoređuju u ovakve nizove i nazivaju se zavežljajima.

2. Ovo čini jasnim slučaj onih koji su u ljubavima prema sebi i svetu, i onih koji suljubavi prema Bogu i bližnjemu. Kod onih koji su u ljubavi prema sebi i premasvetu, stvari koje idu u prilog ovih ljubavi, one su u središtu, a one koje ne idutoliko u prilog ovih ljubavi, te su na obroncima, dok su one koje su suprotne, a tosu one koje odnose na ljubav prema Bogu i bližnjemu, te se izbacuju. U ovakvomsu stanju pakleni (duhovi). Ovaj red čini da se ponekad primećuje svetlost okonjih; ali unutar te svetlosti, kojom su okruženi, sve je mračno, čudovišno, i užasno.Kod anđela se vidi plameni sjaj u središtu koji potiče od dobra nebeske i duhovneljubavi, a od ove se pokazuje svetlost ili blistavilo okolo njih. Oni koji se takopokazuju, ti su slike (sličnosti) Gospoda; jer Gospod Sam, kada se pokazao SvojeBožansko Petru, Jakovu, i Jovanu, sijao je kao sunce, a Nejgva haljina je bila kaosvetlost (Mateja XVII.2); da su anđeli slike (sličnosti) koje se pokazuju saplamenim sjajem i otuda i u belom, vidi se po anđelu koji je sišao iz neba i odvaliokamen sa vrata groba: A lice njegovo bješe kao munja, a odijelo njegovo kao snijeg(Mateja XXVIII.3).5531. Bješe u njegovoj vreći. Ovo označava (da se našlo) u prijemniku svakoga odnjih, što se vidi iz značenja vreće, naime, prijemnika (br. 5489,5529). Šta je ovdeoznačeno prijemniko, biće ukratko rečeno. Čovekovo Prirodno se deli uprijemnike. A u svakom prijemniku postoji jedna opšta stvar, u kojoj su stvarimanje opšte i relativno pojedinačne stavljene u red, a u ovima opet drugepojedinačne. Svaka ovo opšta stvar, zajedno sa pojedinačnim i najmanjim, imasvoj prijemnik, u kojemu deluje, menjajući svoje oblike i svoja stanja. Kod čovekakoji je preporođen, ovih rpijemnika ima onoliko koliko i opštih istina u njemu,svaki prijemnik korespondira jednoj zajednici u nebu. Tako je postavljen red kodčoveka koji je dobru ljubavi a otuda i u istini vere. Iz ovoga će se donekle videti našta se misli pod pijemnicima svakoga od njih, kada se to tiče Prirodnog, koje jepredstavljeno sa deset Jakovljevh sinova.5532. I vidjevši zavežljaje novaca. Ovo označava opažanje da je tako bilo, name,da je postavljanje u red istina poklon (dar), vidi se iz onoga što je objašnjeno gore(br. 5530).

5533. Oni i otac njihov. Ovo ozačava (da je to izvdeno) pomoću istina i dobra istineu Prirodnom, što se vidi iz reprezentacije Jakovljeih sinova, koji su ovde oni,naime, istine u Prirodnom (br. 5403,4538). Na šta se misli pod opažanjem odistina i od dobra istine u Prirodnom, može se izložiti, ali se može shvatiti samodonekle. Ali duhovi i anđeli ovo vide jasno, jer to njima vrlo laklo. Iz ovoga semože donekle videti kakva je razlika između čovekove inteligencije kad je u svetu iu njegovoj svetlosti, i one kada je u nebu i u njegovoj svetlosti.5534. I uplašiše se. Ovo označava ono što je sveto, što se vidi iz značenja uplašitise kada se ovo dogodi po Božanskom proviđenju – kao ovde, gde se kaže da suistine date bez nadoknade, što je označeno sa svakome bjehu u zavežljaju novcinjegovi. Nešto sveto koje se tada uliva, to donosi i neki strah sa svetimpoštovanjem.5535. (Uplašiše se) i oni i Jakov otac njihov. Ovo označava njihovo opažanje oddobra istine, što se vidi iz znčenja reći u istorijama u Reči, naime, opažanje (vidigore; i iz reprezentacije Jakova, naime, dobra istine Ibr. 5533).5536. Ožalostili ste me (potrste mi djecu). Ovo označava da ovako više nemacrkve, što se vidi iz reprezentacije Jakova, koji ovo kaže sebi, naime, dobro istine(br. 3659,458); a zato što je dobro istine, to je stoga i crkva, jer dobro je ono što jesuštinsko u crkvi; pa je stoga isto da li se kaže dobro istine, ili crkva, jer kodčoveka kod koga je dobro istine, kod njega je i crkva (da je Jakov crkva može sevideti gore, br. 4286,4520); a otuda njegovi sinovi predstavljaju istine crkve(br.5404,5512); i iz značenja žaliti (žalovati), naime, lišiti crkvu istina i dobara, kaoovde onih koje su predstavljene Josipom, Benjaminom, i Simeonom (vidi niže). 2.Žaliti označava lišiti crkvu istina i dobara jer se crkva upoređuje sa brakom, gde sunjena dobra muž, a njene istine žena, a istine rođene iz toga braka su sinovi, adobra su kćeri, i tako dalje. Kada se, dakle, govori o žaljenju, to znači da je crkvališena istina, i da na taj način prestaje sa bude crkva. U tom smislu se žaljenje ilitugovanje ponekad koristi i na drugim mestima u Reči, kao kod Jezikilja: kadpustim na vas glad i ljute zvijer, i koje će i djecu izjesti za kojom ćeš žaliti (V.17).Kod istoga: Ako pustim ljute zvijeri u zemlju, i da te pomori (ožalosti) ljude, daniko ne može proći (XV.15). U Knjizi Levitskoj: I pustiću na vas zvijeri poljske koje

će vas ožalostiti, djecu izjevši, i stoku potrti i vas umaliti (XXVI.22). 3. U ovomodlomcima glad označava nedostatak znanja o dobru i istini, a otuda pustošenje;ljute zvijeri, obmane od zala; zemlja, crkvu; pustiti glad i ljute zvijeri da ožaloste(opustoše) zemlju označava srušiti crkvu obmanama od zala, tako lišiti je istina.Kod Jeremije: Za to ću izvijati vijačom, učiniću ih sirotama, potrću narod svoj, jer sene vraćaju s putova svojih (XV.7). Žalostiti (pustošiti ) označava nedotatak istina.Kod istoga:- Za to ću predaj sinove njihove gladi, i učini da izgnu od mača, i ženenjihove da budu sirote i udove (XVIII.21). Njihove žene da budu udove znači biti bezistina i dobra. 4. Kod Osije (Ozeja): Efraimova će slava odletjeti ko ptica od rođenjai od utrobe, i od začetka . I ako li i othrani sinove svoje, ja ću ih učinii da budu bezdjece, da ne ostane ni jedan; teško njima kad otstupim od njih. Efraim, kad gagledah, bješe kao Tir, posađen na ljupku mjestu; ali će Efraim izvesti krvniku sinovesvoje (IX. 11,13). I ovde izvesti krvniku označava lišavanje istina. 5. Kod Isaije: Nitisi čuo ni znao, prije ti se uši ne otvore, i ne znadijah da li ćeš činiti nevjeru, i da li sezoveš prijestupnik od utrobe materine. Imena svojega radi, ustegnuću gnjev svoj, iradi hvale svoje uzrdžaću gnjev svoj, da te ne istrijebim (XLVIII.8,9). Ovo se kažeza kćer Vavilonsku i Haldejsku, to jest, za one koji su u svetom spoljašnjem a uprofanom unutrašnjem, zbog ovog poljnog svetog oni se nazivaku crkvom.Žaljenjem i udovištvom označava se lišavanje dobra i istine. Opet: Podigni oči svojeunaokolo i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Jehova, svjemanjima kao nakitom zaodjenućeš se , i uresićeš se kao nevjesta. I djeca koju ćešimati, po što si bila bez djece, reći će da čuješ: tijesno mi je ovo mjesto, pomakni seda se mogu nastaniti. A ti ćeš reći u srcu svome : ko mi ih rodi, jer bijah sirota iinokosna (ožalošćena), zarobljena i prognana? i ko ih otkhrani?, ja bijah ostalasama, a gdje oni bijahu? (Isaija XLIX.18,0,21). Ovo se kaže o Sionu ili o nebeskojcrkvi, i o njihovoj plodnsoti posle pustošenja; sinovi žalosti (inokosni) označavajuistine koje su se posle pustoši oporavile i jako umnožile.5537. Josipa nema. Ovo označava da nema Unutrašnjeg, što se vidi izreprezentacije Josipa, koji, pošto je Nebeski od Duhovnog, je Unutrašnje crkve (br.5469,5471).5538. I Simeona nema. Ovo označava da nema ni veree u volji, kao što se vidi izreprezentacije Simeona, naime, vere u volji (br. 3869-3872, 5482).

5539. Pa hoćete i Benjamina da uzmete. Označa da ako se oduzme i posredno, štose vidi iz reprezentacije Benjamina, naime, onoga što je posredno (br. 5411,5443).5540. Sve se skupilo na me. Ovo označava da će biti razoreno ono što pripadacrkvi, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji to kaže o sebi, naime, o crkvi (br. 5536).Kada u crkvi nema Unutrašnjeg, koje je predstvljeno Josipom, i kad nema vere uvolji, što je predstavljeno Simeonom, ako se posredno koje povezuje,predstavljeno Benjaminom, oduzme, sve će u crkvi biti razoreno. To je ono što jeoznačeno sa sve se skupilo na me.5541. A Rubin progovori i reče ocu svojemu. Ovo označava stvari u razumu kojeopaža dobro od istine, vidi se iz značenja reći u istorijama u Reči, naime, opažati(vidi niže); i iz reprezentacije Rubina, naime, vere u doktrini i u razumu (br.3861,5472), stoga stvari ove vere; i iz reprezentacije Jakova koji je ovde otac,kojemu Rubin govori, naime, dobro istine (br. 3659,5533). Iz svega ovoga je jasnoda to što Rubin govori svome ocu, označava stvari vere u razumu koje opažadobro od istine. Razlog da ovde Rubin govori, zato što se radi o crkvi, u kojoj verau doktrini i u razumu na izgled uzima prvo mesto, i uči, u ovome slučaju, šta trebada se uradi kako se stvari crkve ne bi razorile.5542. Govoreći, ubij dva moja sina. Označava da nijedna od dve vrste vere nećeživeti, što se vidi iz značenja dva sina Rubinova, naime, dve vrste vere; jer Rubinpredstavlja veru u doktrini i u razumu, a njegovi sinovi dve doktrine crkve, doktinuistine i doktrinu dobra, ili dlktrinu vere i doktrinu ljubavi ka bližnjemu. Da nijednaod ove dve vere ili ili crkve neće živeti osim ako se posredno predstavljenoBenjaminom poveže, označeno je sa ubij dva sina moja, ako ti ga ne dovedemnatrag. Ovime Rubin potvrđuje da će biti svršeno sa crkvom osim ako postojiposredno. Da nema unutrašnjeg smisla u ovim rečima, Rubin ne bi bio rekaosvome ocu da ubije dva njegova sina ako mu ne dovede natrag Benjamina; jer bina taj način uzrokovao bi kraj jedne porodice, što bi bilo progtivno svemu što jepravo i što bi bilo besramno. Ali nas unutrašnji smisao uči zašto je ovo rečeno.5543. Ako ti ga ne dovedem natrag. Ovo označava da ukoliko se ne poveže saposrednim, što se vidi iz reprezentacije Benjamina, koji je ovde označen sa onim

koga bih doveo natrag, naime, posredno (br. 5411,5439); i iz značenja dovestinatrag, naime, biti povezan.5544. Daj ga u moje ruke. Ovo označava (da će učiniti) sve što je u njegovoj moći,što se vidi iz značenja ruke, naime, moći (br. 878,5328). Dati ga u njegovu rukuznači poveriti ga njemu; ali kako vera u razumu, predstavljena Rubinom, ima malosnage u koju se može pouzdati (jer istina vere dobija moć od dobra ljubavi kabližnjem, br. 3563), stoga Daj ga u moje ruke označava koliko god je u mojoj moći.5545. I ja ću ga dovesti natrag k tebi. Označava da će se ponovo uspostaviti, štose vidi bez objašnjavanja.5546. Neće ići sin moj s vama. Ovo označava da neće dopustiti da se spusti kanižim stvarima. kao što se vidi iz značenja spustiti se, što se odnosi na spištanjepreema nižim stvarima (br. 5406), ovde ići ovim istinama spoljašnjih-znanja uspoljašnjem Prirodnom (br. 549,5500), što je preetstavljeno Jakovljevim sinovma.5547. Jer je njegov brat umro. Ovo označava da je to stoga što Unutrašnje nijeprisutno, što se vidi iz toga što Unutrašnje, koje je Josip, nije bilo prisutno, aBenjamin je bio samo drugo dete Josipove majke, pa je on sada bio kao da jeJosip. Osim toga, i Josip i Benjamin predstavljaju Unutrašnje, dok drugih desetJakovljevh sinova predstavljaju Spoljašnje (br. 5469).5548. I on osta sam. Ovo označava da je ovaj na mesto Unutrašnjeg, što se vidi iztoga što Unutrašnje, koje je Josip, nije bilo prisutno, a Benjamin je bio jedino deteJosipove majke, tako da je on sada bio kao Josip. Osim toga, i Josip i Banjaminpretstavljaju Unutrašnje, dok ostalih deset Jakovljevih sinova pretstavljajuSpoljašnje (br. 549).5549. Pa ako bi ga zadesilo kako zlo. Ovo označava da bi s istinama samim uPrirodnom, odvojenih od Unutrašnjeg, da bi to nestalo, kao što se vidi iz onogašto je objašnjeno gore (br. 5413), gde se javljaju slične reči.5550. Svalili biste me (s bijelom kosom) stara s tugom u grob. Ovo označava da biovo bio kraj crkve, vidi se iz značenja stara,( sa bijelom kosom), kada se govori o

crkvi, naime, o njenom kraju. Njen kraj je označen sijedom kosom , kao kod Isaije:-Slušajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjev, koje nosim odutrobe, koje držim od rođenja. I do starosti vaše ja ću biti isti, i ja ću vas nositi dosijeda vijeka; ja sam vas stvorio, i ja ću vas nositi i izbaviću (XLVI.3,4). DomJakovljev označava spoljašnju crkvu; dom Izrailjev, unutrašnju crkvu; nosim odutrobe i čuvam od rođenja označava od njenoga početka; starost i sijede koseoznačavaju njen svršetak. Kao kod Davida:-Koji su asađeni u domu Jehovinom, zelene se u dvorima Boga našega. Rodni su i ustarosti (sa sijedom kosom), jedri i zeleni (XCII.13,14); sijedom kosom označava seposlednji stadij.5551. Svalili biste me s tugom u grob. Ovo označava bez nade u uskrsnuće, kao štoje jasno iz značenja s tugom, naime, ovde bez nade, jer kad više nema nade, to jetuga; i iz značenja groba, naime, uskrsnuća i preporoda (br. 2916,3256), stogabuđenja crkve; jer ako u crkvi nema ni Unutrašnjeg koje je predstavljeno Josipom,ni posrednoga koje je predstavljeno Benjamikom, ni vere u volji ili ljubavi kabližnjemu, što je predstavljeno Simeonom, tada više nema nikakve nade da će se(crkva) probuditi (vratiti u život). Izgleda čudno da grob označava buđenja(povrtatak u život), ali to je zbog čovekove ideje o tome; jer on ne odvaja grob odsmrti, čak ni od mrtvga tela u grobu. Ali anđeli u nebu ne mogu da imaju ovakvuideju o grobu, jer je njihova ideja o tome sasvm različita od čovekove, jer oni misleo buđenju i uskrsnuću. Jer kada se čovekovo telo preda grobu, on se budi udrugom životu; stoga ideja anđela o grobu nije ideja o smrti, nego ideja o životu,stoga o buđenju.NASTAVAK O KORESPONDENCIJI SA VELIKIM ČOVEKOM; OVDE OKORESPONDENCIJI SA KOŽOM, KOSOM, I KOSTIMA.5552. Što se tiče korespondencije, ovakav je slučaj. Stvari u čoveku koji imajunajviše života korespondiraju (saobrazne su) s onim zajednicama u nebima kojeimaju najviše života pa stoga i najviše sreće, kao što su one kojima korespondirajučovekova spoljašnja i unutrašnja čula kao i stvari njegovog razuma i volje. A stvari

u čoveku koje imaju manje života korespondiraju zajednicama koje su u manježivota, kao što su pokožice koje pokrivaju celo telo, hrskavice i kosti, kojepodržavaju i drže zajedno sve delove tela, kao i kosa koja raste iz pokožica.Priroda i kvalitget zajednica kojima ove stvari korespondiraju, jesu ono o čemu ćese sada nešto reći.5553. Zajednice kojima korespondiraju kože, one su na ulazu u nebo, i njima jedato opažanje prirode duhove koji se skupljaju na prvom pragu, koji se tu iliodbacuju ili pripuštaju; tako da ih možemo nazvati ulazima ili pragovima neba.5554. Ima vrlo mnogo zajednica koje sačinjavaju spoljašnje delove tela razlikamaod lica do nožnih stopala; jer svuda ima razlika. I s njima (s tim duhovima) samrazgovarao. U pogledu duhovnog života, oni su dozvolili da ih se uveri da je tako; ikada su čuli da se to potvrđuje doslovnim smislom Reči, oni su to potopunopoverovali, i ostali u tome mišljenju, i vodili su život, ne zao, u skladu sa tim(mišljenjem). Drugi koji nisu iste prirode, ne mogu s njima da lako razgovaraju; jerovi se drže tvrdoglavo mišljenja koje su primili, i ne dopuštaju da promenemišljenja razlozima. Mnogi od ovih su s ove zemlje, jer naša je planeta uspoljašnjim (stvarima), pa stoga reaguje protivu unutrašnjih (stvari), kao što tokoža čini.5555. Ima takvih koji su u životu tela poznavali samo opšte stvari vere – kao toda treba voleti bližnjega - i koji su zbog opšteg načela činili dobro kako zlima takoi pravednima bez razlike, govoreći da je svak bližnji. Kad su ovi živeli u svetu, onisu dozvolili da ih zavode lukavi, licemerni, i prevarni; pa se ista stvar njima desila iu drugom životu; oni ne obraćaju pažnju na ono što im se govori, jer su čulni, i neslušaju razloge. I ovi sačinjavaju kožu, ali njen vanjski manje osetljiv deo.Razgovarao sam s onima koji sačinjavaju kožu na lobanji. Postoji velika razlikameđu onima koji sačinjavaju kožu, kao što na samoj koži postoje razni delovi, kaokoža na raznim delovima lobanje, kao na potiljku, slepočnicama, na licu, i naprsima (grudima), abdmenu, stegnima, nogama, rukama, šakama, i prstima.5556. Dato mi je saznam ko sačinjava krastavu kožu (prim.prev. na Latinskom jecutis squamosum na Engleskm scarf-skin ili scaly skin). Ova je koža manjeosetljiva nego ijedan drugi deo ingumenta (ljudske kože), jer je pokrivena

ljuskama koje su kao tanka hrskavica. Zajednice koje je sačinjavaju sastavljene suod onih koji rezonuju (raspravljaju) o svemu da li je tako ili nije, i tako dalje. Kadasam s njima razgovarao, video sam da oni ne shvataju šta je istinito ili ne istinito.Međutim, oni sebi izgledaju mudriji od ostalih. Oni ne shvataju da je glavna stvaru mudrosti opažati bez rezonovanja (raspravljanja) da li je nešto ovako ili onako.Mnogi od ovih postali su ovakvi u svetu gde postoji zbrka oko dobra i istine zbogfilosofskih istančanosti, što čini da imaju manje zdravog razuma.5557. Postoje i duhovi preko koji drugi govore, i koji da skoro ne razumeju šta sepreko njih govori. Ovo su priznali, ali su i dalje govorili. Oni su postali ovakvi jer suu živou tela samo brbljali, ne misleći o onome o čemu govore, a voleli su dagovore o svemu. Rečeno mi je da su oni u društvima , i da se neki od ovih odnosena opne koje pokrivaju utrobu u telu, a neki na pokožice čija je osetljivost vrloslaba; jer oni su pasivne moći, i ne čine ništa od sebe, nego od drugih.5558. Ima duhova koji kada žele nešto da znaju, oni kažu da je tako, jedan zadrugim u tome društvu; i kada tako nešto kažu, tada posmatraju da li ti tečeslobodno bez nekog duhovnog otpora jer ako nije tako, oni osete otpor iznutra; aako ne prmeti neki otpor, oni misle da je tako, i ne znaju to ni na kakv drugi način.Takvi su oni koji sačinjavaju male žlezde na koži. Ali njih ima dve vrstem ona kjapotvrđujejer oseća slobodan tok, kada pretpostavljaju da je njihov tvrdnja uskladu sa nebeskom formom, stoga i sa istinom, i da tako primaju potvrdu. adruga vrsta je ona koja smeono tvrdi da je nešto tako, iako to ne znaju5559. Bilo mi je pokazano na reprezentativan način kako se isprepleću kože. Taisprepletanje kod onih kod kojih krajnje stvari (na koži?) korespondirajuunutarnjim stvarima, ili u kojima su materijalne stvari potčinjene duhovnimstvarima, bila su kao spirale u nekoj vrsti čipke, koju je nemoguće opisati. Taisprepletanja (koža) bila su plave boje. Posle su mi pokazane forme još višerazrađene, delikatne, i divno izatkane. Ovako izgledaju kože preporođenogačoveka. Ali kod onih koji su obmanjivali (svojim izgledom?), ove krajnje stvariizgledale su kao čvorovi isprepletenih zmija; a kod onih koji su se koristili magijom,kao prljava creva.

5560. Zajednice duhova kojma klorespodiraju hrskavice i kosti vrlo su brojne; ali unjima ima malo duhovnog života, kao što ima malo života u kostima u upoređenjusa mekim delovima koje kosti opkoljavaju – kao na primer u lobanji i u kostimaglave u upoređenju sa mozgom ili produženom moždinom i sa osetljivmsupstancijama; ili kao u kičmi i rebrima u upoređenju sa srcem i plućima; i takodalje.5561. Pokazano mi je koliko malo duholvnolg živogta maju oni koji se odnse nakosti. Drugi duhovi govore preko njih, a oni malo znaju ono o čemu govore;uprkos toga, oni govre,nalazeći advoljstvosamo u tome. U takvo se stanje svodeoni koji su vodili zao život, ali koji su imale neke Ostatke sačuvane u sebi. Ti Ostacičine da imaju imalo duhovnog života, posle pustošenja kroz dugo vreme. (Šta suOstaci, može se videti gore, b r. 468,532,5344). Kaže se da maju malo duhovnogživota, gde se pod duhovnim životom misli na život anđela u nebu. U ovaj životčovek se uvodi u svetu kroz veru i ljubav ka bližnjemu; samo osećanje dobra kojeje u ljubavi ka bližnjemu, i osećanje istine koje dolazi od vere,to je duhovni život.Bez ovih, čovekov život je samo prirodan, svetski, telesan, i zemaljski, što nijeduhovni život, i ako u njemu nema duhovnog života, to je život koji postoji kodživotinja.5562. Oni koji prođu pustošenja, služe (prim. preev. u Velikom Čoveku?) kao kosti,nemaju određenu misao, nego opštu, skoro neodređenu; oni su kao oni kojenazivamo rasejanima, to jest, kao da nisu u telu; oni su tromi, teški, glupi, i lenji usvemu. Ali ponekad su mirni, jer se ne brinu ni za što, pa se (njihova pažnja)rasipa okolo u opštu tamu. (prim. prev.Ovi su odlomci skoro neprevodivi jeropisuju stanja duša koja žive nekim poluživotom.)5563. Ponekad se osećaju bolovi u lobanji, sad u jednom, sad u drugom delu;nukleusi (jezgra) kao da se osećaju kao da su odeljena od drugih kostiju, i koja subolna (u bolu). Naučio sam iz iskustva da ovakvi bolovi potiču od obmana kojedolaze od požuda; i što je začuđujuće, vrste i podvrste obmana imaju svojautvrđena mesta u lobanji, što mi je takođe bilo pokazano iskustvom. Ova jezgra(nukleusi), koja su otvrdnuta, lome se i omekšaju kod onih koji se popravljaju(reformišu), a to se postiže na razne načine, uglavnom poukama o dobru i istini,

jakim influksima istina koji uzrokuju unutarnju bol, kao i stvarnim razvlačenjimakoja uzorkuju vanjski bol (fizički bol) (prim. prev. na drugim mestima, autor piše dase duhovi u tz nižoj zemlji podvrgavaju fizičkim kaznama kao vrsti terapije, kojapovoljno deluje na njihovo mišljenje i ponašanje. Jedan od tih metoda je tzrazvlačenje ili neka vrsta rastezanja tela, koja izvode li duhovi, s dopuštenjem).Obmane od požuda imaju takvu prirodu da uzrokuju tvrdoću; jer su one suprotneistinama, koje, pošto su u skladu sa formom neba, kao da telu same od sebe,slobodno, tiho, i mekano; dok obmane, pošto imaju suprotnu težnju, idu udrugom pravcu, što zaustavlja tok nebeske forme; otuda otvrdnuća. Ovo je uzrokda oni koji su bile u smrtnoj mržnji i osvetoljubivosti uz ovakvu mržnju, a otuda i uobmanama, da su njihove lobanje sasvim otvrdule, a kod nekih su lobanje kaoslonova kost, kroz koje svetlosni zraci, koji su istine, ne prodiru, nego se odbijaju.5564. Ima duhova malih rastom koji kada govore, grme, jedan. ponekad kao da jecela zajednica. Njima kao da je urođeno da tako govore. Oni nisu s ove zemlje,nego s druge o kojima će biti reči, kada po Gospodovoj Božanskoj milosti, budemgovorio o stanovnicima drugih zemalja (planeta?). Za njih je rečeno da se odnosena hrskavicu koja kao štit stoji ispred grudi, a koja služi kao potpora ispred rebara,kao raznim mišićima kod vokalizacije.5565. Ima i duhova koji se odnose na još tvrđe kosti, kao na zube; ali nisam onjima mnogo naučio, osim to da pošto im je ostalo samo malo duhovnog života,kada se vide u nebeskoj svetlosti, oni se ne vide licem nego samo zubima umestolica; jer lice predstavlja čovekovo unutarnje ili njegove duhovne i nebeske stvari,to jest, one koje pripadaju veri i ljubavi ka bližnjemu; pa se stoga oni takopokazuju jer u životu tela nisu stekli ništa od takvoga života.5566. Približio mi je jedan koji je izgledao kao crni oblak oko kojega su bile zvezdekoje padaju (komete?). Kada se u drugom životu pokažu zvede koje padaju, oneoznačavaju obmane; a zvezde koje su utvrđene (zvezde stajaćice) označavajuistine. Opazio sam da je to bio neki duh koji je želeo da se približi. Kada mi jepribližio, uneo je u mene strah; ovo mogu da učine neki duhovi, osobotorazbojnici, pa sam iz toga mogao da zaključim da je bio razbojnik. Kad je bio blizumene, sve je učinio da na mene deluje magijskim veštinama, ali uzalud. Ispružio je

uku kako bi iskoristio svoju zamišljenu moć; ali bez ikakvog efekta. Onda sepokazalo kakvo mu je bilo lice. Nije to bilo lice, nego nešto crno umesto toga; a utome su se pokazala usta koja su zjapila tako zastrašujuće i divlje da je to bilačeljust u kojoj su zubi bili poređani; jednom rečju, bio je kao besan pas s isturenimvilicama, tako da je umesto lica imao široko otvorena usta.5567. Jedan mi se približio s leve strane, ali tada nisam znao otkuda dolazi, niti štaje bio; i on je deloao nejasno. Hteo je da uđe u mene , ali je bio odbijen. On jeuneo opštu sferu ideja koja je neopisiva, i ja se ne sećam da sam ikada pre opaziotakvu opštu sferu. On se nije držao nikakvih načela, ali je bio protivu svih koji sumogli da ga na pravi način ukore i kontroliraju, iako nije znao šta je istina. Čudiosam se da je toliko bistar da može druge da pobija, iako lišen bilo kakvog znanja oistini u sebi. Posle je otišao, ali se ubrzo vratio sa zemljanom posudom u ruci, ihteo je da nešto iz toga popijem. U toj posudi, bilo je nešto, iz fantazije, što bioduzelo razum onome koji to popije. Ovo je bilo predstava kako je on nekadališavao one koje su mu bili privrženi, razumevanja istine i dobra; ali su uprkos togai dalje njemu bili privrženi. Ni on se u svetlosti neba nije pokazao sa licem, negosamo sa zubima, jer je mogao da ismeje druge, i kada je živeo, bio je slavan, injegov je karakter bio nekima poznat. (prim.prev. Ovi neobični opisi neobišnihduhova, nisu slučajno unesinu u ovo delo. Autor tvrdi da ga je Gospod uveo u svetduhova da bi ga opisao. To on vredno radi, ali uz to vrši i drugu misiju dodaljenumu: najavu dolaska Gospodovog u istinama unutrašnjeg smisla Sv Pisma, iformiranja jedne Nove Hrišćanske crkve u nevidljivom svetu pretskazane uJovanovoj Apokalipsi kao Novi Jerusalim).5568. Sa mnom su bili ponekad neki koji su škrgutali zubima. Ovi su bili iz paklovagde su oni koji su ne samo vodili zao život, nego su bili ubeđeni protibu Božanskog(ubeđeni da nema Boga?), i smatrali da je sve nastalo od prirode. Ovi škrgućuzubima kada govore, što je užasno slušati.5569. Kao što postoji korespondencija sa kostima i sa kožama, tako postoji i sadlakama; jer one izbijaju iz korena u koži. Što god ima korespondenciju sa VelikimČovekom, se to postoji kod anđela i duhova; jer je svaki od njih slika VelikogaČoveka; stoga je kosa kod anđela lepa i sređena.Njihova kosa predstavlja njihov

prirodni život i njegovu korespondenciju sa njihovim duhovnim životom. Da kosaoznačava stvari prirodnog života, može se videi gore, br. 3301; a tako isto daotseći kosu znači srediti prirodne stvari tako da postanu pristojne i lepe (br. 5247).5570. Ima mnogo onih, posebno žena, koje pridaju veliku pažnju ukrašavanju, ikoje ne misle o višim stvarima, a jedva nešto o večnom životu. Ovo je oprostivokod žena do doba ženstvenosi (kada postaju žene), kada prestaje žar koji prethodibraku; ali ako nastave ovako i posle odraslog doba, kada mogu da znaju neštobolje, tada steknu prirodu koja ostaje posle smrti. Ovakve se pokazuju u drugomživotu s dugom kosom koja pokriva lice, a kosu češljaju da bude privlačna(elegantna); jer češljati kosu označava sređivati (akomodirati) prirodne stvari takoda izgledaju lepo (br. 5247). Iz ovoga je njihov karakter drugima poznat; jer duhovimogu da kažu po boji, dužini, i sređenosti kose kakav je bio njihov prirodni život usvetu.5571. Oni koji veruju da je priroda sve, i koji su se utvrdili u ovome, pa su stogavodili bezbrižan žibvot, ne priznajući život posle smrti, pa stoga ni nebo ni pakao,pošto su čisto prirodni, u svetlosti neba ne vidi se da imaju lice, nego umesto togaimaju nešto bradato, dlakavo, i neuredno; jer kao što je pre rečeno, licepredstavlja duhovne i nebeske stvari unutar čoveka, a dlakavst pirodne stvari.5572. U ovo vreme ima u Hrišćanskom svetu mnogo onih koji sve pripisuju prirodi,a skoro ništa Božanskom; u jednoj naciji više a u drugoj manje. Sada ću iznetirazgovor sa nekima iz jedne nacije gde takvih ima više.5573. Bio je prisutan jedan iznad glave, koji je bio nevidljiv, ali čije se prisustvoosećalo po mirisu izgorelog roga ili kosti, kao i smrad zuba. Posle je došla velikagomila, kao crn oblak, koji se zaustavio iznad glave. Pretpostavljao sam da sunevidljivi jer su lukavi, ali mi je rečeno da su oni nevidljivi kada su u duhovnojsferi, ali da su vidljivi tamo gde je prirodna sfera. Oni se nazivaju nevidljivimprirodnim duhovima. Prva stvar koja mi je o njima otkrivena je to da se oni trudesvim silama i veštinom da se o njima ništa ne sazna, s kojm ciljem u stanju su daukradu ideje od drugih, i da uvedu druge ideje, i da tako spreče da budu otkriveni.Ovo je trajalo poduže vremena. Otuda se pokazalo da su u životu tela skrivali onošto su radili i mislili, uzimajući drugo lice i drugi govor. Pa ipak, oni nisu ovo radili

tako što bi lagali. 2. Opaženo je da su ovi prisutni bili trgovci u životu tela, alitrgovci koji nisu uživali u bogatstvu nego u samoj trgovini, tako kao da je trgovanjebilo njihova duša. Stoga sam s njima o tome razgovarao, i bilo mi je dopušteno daim kažem da ih trgvanje ni na koji način ne sprečava da dođu u nebo, jer da unebu ima i bogatih i siromašnih. Ali oni su ovo osporavali, govoreći da je njihovomišljenje bilo da ako žele da se spasu da treba da napuste trgovinu, da sve svojedadu siromasima, i da sami budu bedni. Bilo mi je dopušteno da im kaže da nijetako, i da oni među njima koji su u nebu jer su bili dobri Hrišćani, da su drugačijemislili, a bili su bogati, a neki i vrlo bogati. Ovi su kao cilj imali opšte dobro ibližnjega, a trgovanje im je bilo zanimanje u svetu, i da nisu svoje srce tomepredavali. A razloga da su bili tako nisko je u tome što su bili čisto prirodni, pastoga nisu verovali u život posle smrti, ni u nebo ili pakao, čak ni u duh; i da nisuoklevali da druge liše njihovih dobara na razne načine, i da su bili u stanju dagledaju cele porodice upropaštene sve radi svoje dobiti; i da su se izrugivali sasvakim ko im je govorio o duhovnom životu. 3. Pokazano je i kakvu su vrste vereimali o živoTu posle smrti, o nebu i o paklu. Pokazao se jedan koji se podigao unebo od leva prema desnom; rečeno mi je da je skoro bio umro, i da su ga anđeliodmah odveli u nebo. Razgovor je bio o tome. Ali iako su videli (prirodni duhovi),još uvek je bila oko njih jaka sfera neverice, koju su širili okolo, tako da su hteli dapoveruju u nešto što je bilo suprotno onome što su videli. A pošto je njihovoneverovanje bilo tako veliko, bilo mi je dopušteno da im kžem, Preposavimo daste u svetu videli da je neko oživeo posle smrti, neko ko je već ležao u mrtvačkmsanduku. Prvo su rekli da ne bi verovali dok ne i videli nekoliko osoba koje bi setako vratile u život; i da su sve to videli, to bi pripisali prirodnim uzrocima. A kadasu bili ostavljeni da sami misle o tome, rekoše da bi oni prvo mislili da je toprevara; a ako bi se dokazalo da to nije bila prevara, da bi mislili da je mrtva osobamala tajnu vezu s onim ko ju je podigao iz mrtvih; i na kraju,da mislili da postojineka tajna stvar koju oni ne mogu da shvate, jer da ima mnogo neshvatljivh stvariu pirodi; tako da ne bi nikada povervali da se to desilo iz natprirodnih razloga. Naovaj način bila je pokarana priroda njihove vere – da ih niko ne bi mogao navestida poveruju u život posle smrti, niti da ima pakao, ili nebo; to jest, da su bli sasvimprirodni. Kada se ovakve osobe pokažu u svetlosti neba, one se vide bez lica, sagustom masom kose umesto lica.

1. Ali glad bješe vrlo velika u onoj zemlji.POGLAVLJE ČETRDESET I TREĆE.2. Pa kad pojedoše žito koje bijahu donijeli iz Egipta, reče im otac: idite opet ikupite nam malo hrane.3. A Juda mu progovori i reče: tvrdo nema se zarekao onaj čovjek: nećete vidjetilica mojega, ako ne bude s vama brat vaš.4. Ako ćeš pustiti s nama brata našega, ići ćemo i kupićemo ti hranu.5. Ako ti nećeš pustiti, nećemo ići.jer nam je kazao onaj čovjek: nećete vidjeti licamojega, ako ne bude s vama brat vaš.6. A Izrailj reče: to mi to zlo učiniste, i kazaste čovjeku da imate još jednogabrata?7. A oni rekoše: čovjek je potanko raspitivao za nas i za rod naš govoreći: je li jošživ otac vaš? imate li još braće? a mi mu odgovorismo kako pitaše. Jesmo li moglikako znati da će kazati: dovedite brata svojega?8. I reče Juda Izrailju ocu svojemu: pusti djete sa mnom, pa ćemo se podigniti iotići, da ostanemo živi i ne pomremo i mi i ti i naša djeca.9. Ja ti se jamčim za nj, iz moje ga ruke išti; ako ti ga ne dovedem natag i preda tene stavim, da sam ti krv do vijeka.10. Da nijesmo toliko oklijevali, do sada bismo se dva puta vratili.11. Onda reče Izrailj otac njihov: kad je tako, učinite ovo: uzmite što je najljepšeima u ovoj zemlji u svoje vreće, i ponesite čovjeku onom dar; malo tamjana i malomeda mirisava korjenja i smirne, uzmite i badema.12. A novaca ponesite dvojinom, i uzmite novce što bijahu ozgo u vrećama vašim, iodnesite natrag: može biti da je pogrješka.13. A uzmite i brata svojega, pa usanute i idite opet k onom čoveku.

14. A Bog svemogući da vam da da nađete milost u onoga čovjeka, da vam pustibrata vašega drugoga, i Benjamina; ako li ostanem bez djece, nek ostanem bezdjece.15. Tada uzevši dare i novce dvojinom, uzevši i Benjamna, podigoše se i otidoše uEgipat, i izađoče pred Josipa.16. A kad Josip vidje s njima Benjamina, reče čovjeku koji upravljaše kućomnjegovom: podvedi ljude ove u kuću pa nakolji mesa pa zgotovi jer će u podne samnom jesti ovi ljudi.17. I učini čovjek kako Josip reče, i uvede ljude u kuću Josipovu.18. A oni se bojahu kad ih čovjek vođaše u kuću Josipovu, i rekoše: za novce kojepređe bjehu metnuti u vreće naše vodi nas, dokle smisli kako će nas okriviti, da naszarobi i uzme naše magarce.19. Pa pristupivši čovjeku koji upravljaše kućom Josipovom, progovoriše mu navratima kućnim.20. I rekoše: čuj, gospodaru, došli smo bili i pređe, i kupismo hrane.21. Pa kad dođosmo u jednu gostionicui otvorismo vreće,a to novci od svakoga odnas bijahu ozgo u vreći njegovoj, novci naši na mjeru; i evo smo ih donijeli natrag.22. A druge smo novce donijeli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu novcenaše u vreće.23. A on im reče: budite mirni, ne bojte se. Bog vaš i Bog otaca vaših metnuo jeblago u vreće vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Simeona.24. I uvede ih čovjek u kuću Josipovu, i donese im vode te opraše noge, imagarcima njihovim položi.25. I pripraviše dar dokle dođe Josip u po dne, jer čuše da će oni ondje objedovati26 I kad Josip dođe kući, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se dozemlje.

27. A on ih zapita kako su, i reče kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? je lijoš živ?28. A oni rekoše: dobro je sluga tvoj, otac naš, još je živ. I pokloniše mu se.29. A on pogledav vidje Benjamina brata svojega, sina matere svoje, i reče: je livam to najmlađi brat vaš za kojega mi govoriste? I reče: Bog da ti bude milostiv,sinko!30. A Josipu goraše srce od ljubavi prema bratu svojemu, te brže potraži gdje ćeplakati, i ušav u jednu sobu, plaka ondje.31. Poslije umiv se izađe, i ustežući se reče: dajte objed.32. I donesoše njemu na po se, i njima na po se, i Egipćanima koji s njima jedošena po se, jer ne mogahu Egipćani jesti sa Jevrejima, jer je to nečisto Egipćanima.33. A sjeđahu pred njim stariji po starješinstvu svojemu a mlađi po mladosti svojoj,i gledahu se od čuda.34. I uzimajući jela ispred sebe, slaše njima, a Benjaminu dopade pet puta višenego drugima. I piše i napiše se s njim.SADRŽAJ.5574. Ovde se nastavlja o povezivanju u Prirodnom istina crkve, koje su desetJakovljevih sinova, sa nebeskim od Duhovnog, ili istinom od Božanskog, koje jeJosip, preko posrednog koje je Benjamin; ali u ovome poglavlju, u unutrašnjemsmislu, govori se samo o opštem influksu koji prethodi povezivanju.UNUTRAŠNJI SMISAO.5575. Stihovi 1-5. A glad bijaše velika u onoj zemlji. Pa kad pojedoše žito kojebijahu donijeli iz Egipta, reče im otac: idite opet, i kupite nam malo hrane. A Judamu progovori i reče: tvrdo nam se zarekao onaj čovjek govoreći: nećete vidjeti lica

mojega, ako ne bude s vama brat vaš. Ako ćeš pustiti s nama brata našega, ićićemo i kupićemo ti hrane. Ako li nećeš putiti, nećemo ići, jer nam je kazao onajčovjek: nećete vidjeti lica mjega ako ne bude s vama brat vaš. A glad bijaše velikau onoj zemlji, označava pustoš zbog nedostatka duhovnih stvari; u onoj zemlji,označavao stvarima koje pripadaju crkvi; I kda se dogodi, označava ono što jenovo; kad pojedoše žito, označava kada su istine nestale; koje bijahu donijeli izEgipta, označava ono što je bilo od spoljašnjih-znanja; otac njihov im reče,opažanje kod stvari koje pripadaju crkvi; idite i kupite nam malo hrane, označavada ako hoće da žive, moraju da pripave dobro duhovne istine; A Juda mu reče:označava dobro crkve; tvrdo nam se zarekao onaj čovjek, označava da je Duhovnokoje je poteklo od Unutrašnjeg, bilo njima protivno; govoreći, nećete vidjeti licamojega,; ako brat vaš nedođe s vama, označava ukoliko nema da neće bitisamilosti; s vama posrednoga; ako ćeš pustiti s nama brata našega, označava daako bi se tako postupilo, može doći do pripajanja; ići ćemo i kupiti ti hrane,označava da će tada biti dobro od istine pribavljeno; ako li nećeš pustiti, označavaako ne; mi nećemo ići, označava da ne može da se pribavi; jer nam je kazao onajčovjek, označava opažanje o Duhovnom; nećete vidjeti lica mojega, označava daneće biti samilosti; ako vaš brat ne dođe s vama, označava ako ne budeposrednog s vama.5576. A bijaše glad velika. Ovo označava pustoš zbog nedostatka duhovnih stvari,kao što se vidi iz značenja gladi, naime, nedostatka znanja o dobru i istini (br,3364,5300), a otuda pustoš (br. 5360,5415); i pošto pustoš dolazi zbog oskudice inedostatka duhovnih stvari, ovo se tako istonnaziva glađu. 2. Glad u duhovnomsvetu ili u nebu nije glad za hranom, jer se anđeli ne hrane materijalnom hranom,koja je za telo koje čovek nosi dok je u svetu; nego je to glad za hranom koja hraninjihove umove. Ova hrana, koja se naziva duhovnom hranom, je u tome da serazume istina i da sa se bude mudar u dobru; i divno je reći, anđeli se hrane ovomhranom; to mi je postalo očito onda kada mi je bilo pokazano da oni koji umrukao mala deca, kad prime pouku u nebu u istinama inteligencije i dobrimamudrosti, da oni više ne izgledaju kao deca nego kao odrasli, i to sve premanjihovom rastu u dobru i istini; a i po tome što anđeli neprestano čeznu zastvarima inteligencije i mudrosti, i da kada su u večeri, to jest, u stanju kada im

nedostaje tih stvari (inteligencije i mudrosti), oni su relativno nesrećni, i tadaosećaju glad i čeznu za onim što će im doneti jutro, kada bi se vratili svom životusreće u kojoj je inteligencija i mudrost. 3. Da je duhovna hrana razumeti istinu ihteti dobro, može biti jasno svakome ko pomisli da kada neko uživa umaterijalnoj hrani, kojom se održava njegovo telo, njegova hrana mu više prijaako je u isto vreme veseloga duha i ako (pri jelu) razgovra o prijatnim predmetim,što je znak da postoji korespondencija između duhovne hrane, koja je za dušu, imaterijalne hrane, koja je za telo. Isto se može videti i po tome što kad nekočezne za tim da ispuni svoj svoj um znanjima, inteligencijom, i mudrošću, a koji sedrži odvojen on ovih, on se oseća tužnim i snuždenim, kao neko ko je izgladneo, akoji čezne da se vrati svojoj duhovnoj hrani, kojom hrani svoju dušu. 4. Da postojiduhovna hrana koja ishranjuje dušu kao što materijalna hrana hrani telo, može sevideti iz Reči, kao kod Mojsija: I mučio te je, i glađu morio, ali te je opet hraniomanom, za koju ti nijesi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovjek ne živi osamom hljebu, nego o svemu što izlazi iz usta Jehovinih (Zak. Ponovljeni VIII.3;Mateja IV.6). Sve što izlazi iu usta Jehovinih , je uopšte Božanska istina kojaproizlazi iz Gospoda, stoga sva istina mudrosti, posebno Reči, u kojoj i po kojoj sustvari mudrosti. I kod Jovana: Ne trudi se oko hrane koja nestaje, nego za onu kojaostaje za život vječni, koju će ti dati Sin čovječiji (VI.27); da je ova hrana istinamudrosti koja proističe od Gospoda, to je jasno. 5. I ovo pokazuje šta sepodrazumeva u rečima Gospodovim u istom poglavlju: Jer je tijelo moje pravo jelo,i krv moja pravo piće (VI.55). naime, da je Gospodovo telo Božansko dobro(br,3813), a Njegova krv Božanska istina (br.4735); jer kada je Gospod učinio SvojeLjudsko Božanskim, tada je Njegovo telo postalo Božansko dobro, a Njegova krv,Božanska istina. Jasno je da u Božanskom ništa ne treba razumeti kaomaterijalno; stoga hrana u najvišem smislu, to jest, kada se odnosi na Gospoda, toje dobro Božanske ljubavi da se spasi cela ljudska rasa. Ova hrana je ono što serazume pod Gospodovim rečima kod Jovana:- A On im reče: ja imam jelo da jedemza koje vi ne znate. Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me posla, i da sveršimnjegov posao (IV.32,34). Volja onoga koji Ga posla da svrši Njegov posao, to je daspasi ljudsku rasu; Božansko od kojeg se ovo čini, je Božanska ljubav. Iz svegaovoga sada je jasno šta je u duhovnom smislu označeno glađu.

5577. U zemlji. Ovo označava da se radi o stvarima koje su pripadale crkvi, što sevidi iz značenja zemlje u Reči, naime crkve, a ovde stoga stvari koje pripadau crkvi,jer sve što označava crkvu, označava i stvari koje pripadaju crkvi; jer je onesačinjavaju. U Reči zemlja označava crkvu zato što je zemlja Hananska je bilamesto gde je crkva bila u pradrevno vreme. Tako kada se zemlja ili njiva pomenu uReči, misli se na zemlju Hanansku; a kada se ova pomene, misli se na crkvu; jerkad se pomene zemlja, oni koji su u duhovnom svetu ne ostaju u ideji zemlje,nego u ideji nacije koja je tamo, ali ne ni u ideji nacije, nego u ideji karaktera tenacije; a to znači da ostaju u ideji crkve kada se govori o zemlji a misli se na zemljuHanansku. Iz ovoga se jasno vidi kako zastranjuju oni koji u naše danepretpostavljaju da će se pojaviti nova zemlja i novo nebo, prema proročanstvimau Starom Zavetu i kod Jovana u Novom (Zavetu)( gde se, međutim, pod novomzemljom misli na novu spoljašnju crkv, a pod novim nebom, na novu unutrašnnjucrkvu(, kao i oni koji pretpostavbljaju na se sve samo ne crkva označava celomzemljom koja se pominje u Reči). Iz ovoga se vidi koliko malo razumeju Reč oni kojimisle da nema svetijeg smisla u tome nego što je onaj koji sija iz samoga slova. Daje crkva bila u zemlji Hananskoj od pradrevnih vremena, može se videti gore(br.3686,5136 itd); i da zemlja u Reči označava crkvu (br. 662,4447 itd); i da senovim nebm i novom zemljom označaba nova crkva unutrašnja i spoljašnja (br.1733,4535, itd).5578. I bi (I dogodi se). Ovo označava ono što je novo, što se vidi iz značnje bi ilidogodi se, što označava novo stanje (br. 499,5466, itd). U izvornom jeziku upočetku nije bilo pravo pravopisnih znakova (punktuacije), nego je tekst tekaoneprekidno, u oponašanju nebeskoga govora; a umesto pravopisnih znakovakoristili su reči kao i, bi, dogodi se. To je razlog da se ove reči pojavljuju takočesto, i zašto bi ili dogodi se označava nešto novo.5579. Pa kad pojedoše žito. Ovo označava kada je ponestalo istina, što se vidi izznačenja žita, naime, istine (br. 5276, itd); da više nije bilo istina, označeno je sapojedoše ga. Oni koji su u duhvnom svetu zadovljni su sa stvarima koje su istinite idobre, jer one su njihova hrana (br. 5576), ali kada ove posluže svojoj svrsi, njimaje potrebna nova . To je kao i sa čovekovom materijalnom hranom – kada ovazavrši svoj zadaak, glad se ponovo javlja. Glad koji je potreba za duhovnim

stvarima, u duhovnom svetu je veče ili prevečerja njihovog dana; ali posle togadolazi zora i jutro. Na taj način tamo postoje promene. Oni ulaze u večer ili uduhovnu glad kada osećaju glad i čežnju za istinama i dobrima, koja daju višehrane kada su gladni baš onako kao što to materijalna hrana čini onome ko jeizgladneo. Iz svega ovoga se vidi šta je označeno potrebom za duhovnim stvarimaonda kada nedostaju istine.5580. Koje bjehu donijeli iz Egipta. Ovo označava da je to bilo od spoljašnjihznanja,kao što se vidi iz značenja Egipta, naime, spoljašnjih-znanja(br,1164,1462,itd); da je to bilo od ovih, označeno je time što su oni donijeli otuda.Egiptom se u dobrom smislu označavaju spoljašnja-znanja crkve, naime, ona kojasluže da bi se formirala crkva (br. 4749,4966). Pomoću ovakvih znanja čovek seuvodi u istine crkve kao preko trema u kuću; jer ova su znanja ono što deluje načula i što na taj način otvara put ka unutarnjim stvarima; jer je poznato da se kodčoveka prvo razviju vanjska čula, a onda unutarnja čuna, i na kraju svari razuma; ikada se ovo poslednje razvije, tada su ove predstavljene lu prethodnim tako da semogu shvatiti. Razhlog je to što stvari razuma izviru iz stvari čula preko neke vrsteodbira, jer stvari u razumu su zaključci, koji se odvajaju kad su formirani i podižuse na viši plan. Do ovoga dolazi zbog influksa duhovnih stvari kroz nebo odGospoda. Iz svega ovoga je jasno kakav je slučaj s istinama koje potiču odspoljašnjih- znanja.5581. Reče im otac. Ovo označava opažanje pomoću stvari crkve, što se vidi izznačenja reći u istorijskim delovima Reči, naime, opažanje (vidi gore); i izreprezentacije Izrailja, koji je ovde otac, naime, crkva; (da je Izrailj unutrašnjaduhovna crkva, a Jakov spoljašnja, može se videti gore, br. 4289,4570). On senaziva ocem jer i otac u Reči označava crkvu, kao što je označava i majka, alimajka označava crkvu u pogledu istine, a otac crkvu u pogledu dobra. Razlog zaovo je to što je crkva duhovni brak koji je sačinjen od dobra kao oca i istine kaomajke.5582. Idite opet i kupite (donesite) nam malo hrane. Ovo označava da bi živeli, onimoraju da pribave za sebe dobro duhovne istine , kao što se vidi iz značenja kupiti,naime, pribaviti sebi i usvojiti (br. 4397, 5426 itd) i iz značenja hrane, naime,

dobra od istine (br. 5340,5342), ovde dobra o duhovne istine, jer se o ovomedobru govori u onome što sledi. Sledi to, da to znači da bi živeli.5583. A Juda mu progovori i reče. Ovo označava dobro crkve, što se vidi izreprezentacije Jude, naime, dobra crkve (br. 3654). To što sada Juda govori oBenjaminu, a Ruben to što je govorio o njemu ranije (u preerthodnm poglavljustihovi 36,37), to je misterija koja se može objasniti samo pomoću unutrašnjegsmisla tako da kada je Ruben govorio o Benjaminu, Jakov je bio nazvan Jakovom(vidi prethodno poglavlje, stih 36), dok ovde kad Juda o njemu govori, Jakov senaziva Izraljem (stihovi 6,8,11). Da ima u ovome nešto što je skriveno, to ne moženiko da ospori, ali šta je to , ne može se saznati iz istorijskog smisla slova. Takoisto i na drugim mestima gde se Jakov ponekad naziva Jakovom a ponekadIzrailjem (br. 4286). Misterija o kojoj se radi, biće otkrivena, po GospodovojBožanskoj milosti, na sledećim stranicama. Juda sada govori jer se govori o dobruduhovne istine, koje treba da se pribavi (br. 5582); pa stoga Juda, koji je dobrocrkve, govori s Izrailjem, koji je dobro duhovne istine, koji se oseća odgovornim zaBenjamina koji je posredno (dobro?); jer se posredno mara povezati pomoćudobra.5584. Govoreći, tvrdo nam se zarekao onaj čovjek. Ovo znači da je Duhovno odUnutrašnjeg bilo njima protivno, što se vidi iz značenja zarekao se (protivio se)naime, bio je protivan, jer se protivio tome da oni vide njegovo lice ako njihov bratne dođe s njima; jer protivljenje dolazi od odbojnosti, jer time što neće videtinjegovo lice označava se da neće biti samilosti (vidi niže); i iz reprezentacijeJosipa, naime, Božanskog Duhovnog ili što je isto, istine od Božanskog (br. 3969),koji je, pošto se ovde naziva čovjek, Duhovno, ili istina koja proističe odUnutrašnjeg.5585. Govoreći, nećete vidjeti lica mojega. Ovo označava da neće biti samilosti(sažalenja), što se vidi iz značenja lica kada se odnosi na čoveka, naime, nanjegove unutarnje stvari, to jest, osećanja i misli (br.358,4797,5102); ali kada seodnosi na Gospoda, tada označava milost, ili sažalenje. Stoga nećete videti mojelice znači da neće biti milosti ili sažalenja; jer u najvišem smislu Gospod je ovdeoznačen Josipom. Ne da Gospod nema sažalenja, jer On je sama milost; nega da

nema posrednog da poveže, pa se stoga čoveku čini da kao da nema samilostikod Gospoda. Razlod je da ako nema posrednog koje povezuje, nema ni primanjadobra, a kada nema primanja dobra, ima zla umesto (dobra). Ako se tada čovekobraća Gospodu, pošto se obraća od zla pa stoga za sebe a pritivu drugih, on nijeuslišan, te mu stoga izgleda kao da nema sažalenja. Da lice Jehovino ili Gospodovooznačava milost, vidi se iz Reči; jer lice Jehovino ili Gospodovo u pravom smisluoznačava Božansku ljubav samu; a pošto označava Božansku ljubav, to značava imilost, jer se milost pokazuje prema ljudskoj rasi koja je utonula u takvu velikubedu. 2. Da je lice Jehovino ili Gospodovo Božanska ljubav, vidi se iz licaGospodovog kada se preobrazio preed Petrom, Jakovom ,i Jovanom, to jest, kadaim je pokazao Svoje Božansko, jer tada Lice Njegvo zasja kao sunce (MatejaXVII.2); da je sunce Božanska ljubav, može se videti gore (br. 30-38, 1521,4696itd). Nije se pokazalo Gospodovo Božansko Samo koje je sijalo iz Njegovog lica,nego Nejegvo Božansko Ljudsko a preko ovoga kao da je u Njemu i Božanskaljubav, a u odnosu na ljudsku rasu, Božanska milost. Ova Božanska milost uBožanskom Ljudskom naziva se anđelom lica Njegovog, kao kod Isaije: Pominjaćudobrotu Jehovinu hvalu Gospodovu za sve što nam je učinio Jehova, i mnoštvodobra što je učinio domu Izrailjevom po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj. Jerreče doista su moj narod, sinovi koji neće iznevjeriti. I bi im spaselj. U svakoj tuzinjihovoj on bješe tužan i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi imilosti svje radi n ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sv vrijeme (LXIII.7-9); naziva seanđelom zato što anđeli u unutrašnjem smislu Reči označavaju nešto što pripadaGospodu br. 1925,2821,4085), a ovde Njegovu milost, pa se stoga kaže anđeo licaNjegovog. 3. Da je lice Jehovino ili Gospodovo milost, a tako isto mir i dobro, jer iovi su milost, može se videti iz sledećih odlomaka U blagoslovu: Da te obasjaJehova licem svojim i bude ti milostiv! Da Jehova obrati lice svoje k tebi i dade timir! (Brojevi VI.25,26); jasno je da obasjati licem znači biti milostiv, a obratiti liceznači mir. Kod Davida: Budi nam milostiv o Bože! Obasjaj nas licem svojim, da sespasemo! (Psalam LXVII.2); lice ovde označava milost. Kod istoga: Bože, povratinas! neka zasja lice tvoje da se spasemo (Psalam LXXX.3,7,19); s istim značenjem.Opet: Izbavi me iz ruku nepijetelja mojih i onih koji me progone. Neka zasja licetvoje na slugu tvoga (Psalam XXXI.15,16; Psalam CXIX. 134,135). Kod Danila: Sadadakle poslušaj, Bože naš, molitvu sluge tvojega i molbe njegove i obasjaj licem

svojim opustjelu svetinju svoju (IX.17). Obasjaj licdem svojim oznčava milostivost.4. Kod Davida: Mnogi govore: ko će nam pokazati šta je dobro? Obrati k nama, oGospode, svijetlo lice Svoje! (Psalam IV. 6,7). Obratiti lice označava davati dobrood milosti. Kod Osije: Otići ću i vratiću se na svoje mjesto dokle ne priznadu svojukrivicu i potraže lice moje; kada budu u nevilji, tražiće me (V.15). Opet kod Davida:Srce moje govori pred tobom što si rekao: tražite lice moje; tražim lice tvoje,Gospode! (Psalam XXVI.8). Opet: A ja ću u pravdi gledati lice tvoje kad seprobudim biću sit od prilike tvoje ( Psalam XVII.15). Kod Mateje: Gledajte da neprezrete jednoga od malijeh ovijeh; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesimagledaju jednako lice Oca mojega nebeskoga (XVIII.10). Gledati lice oca nebeskogaoznačava uživati mir i dobro od (iz) milosti. Opet: Tražite Gospoda i silu Njegovu;tražite lice Njegvo bez prestanka (Psalam CV.4) Opet kod Davida: Tražite lice miojeu pravdi (Psalam XVII. 15). 5. A suprotno je sakriti ili odvratiti lice, što označava nebiti milostiv kao kod Isaije: U malom gnjevu sakrih za čas lice svoje od tebe, ali ćute vječnom milošću pomilovati, veli izbavitelj tvoj Jehova (LV.8) U gnjevu sakrih,ovde označava iskušenje, i pošto tada izgleda da Gospod nije milostiv, to se kaže,Sakrih za čas lice svoje. Kod Jezikilja: Odvratiću lice Svoje od njih (VII.22). KodDavida: Dokle ćeš me, o Jehova, sasvijem zaboravljati? dokle ćeš odvraćati liceSvoje od mene? (Psalam XIII.1). Kod istoga: Nemoj odvratiti od mene lice svoje,nemoj u gnjevu ostaviti sluge svojega; budi pomoćnik mo, nemoj me odbiti, inemoj me ostaviti, Bože spasitelju moj! (Psalam XXVI.9). Opet: Za što, o Jehova,odbacuješ dušu moju, i odvraćaš lice Svoje od mene?(LXXXV. 14). Opet: Pohitaj,usliši me, o Jehova, nestaje daha mojega, nemoj odvratiti lica svojega od mene; jerću biti kao oni što odlaze u grob (jamu). Rano mi javi milost Svoju (Psalam CXLII.7,8). I kod Mojsija: I onda će se raspaliti gnev moj i ostaviću ih, i sakriću lice svojeod njih; oni će se proždrijeti i snaći će ih zla mnoga i nevole; i onda će reći: da mene snađoše zla zato što Bog moj nije posred mene? (Zak. Ponovljeni XXXI.178). 6.Raspaliti gnjev označava odvratiti se (br. 5034); a sakriti lice označava ne bitimilostiv. Ovo se odnosi na Jehovu ili Gospoda, iako On nije nikada gnevan i nikadase ne odvraća i nikada ne skriva Svoje lice, ali se to tako izražava zato što takoizgleda čoveku koji je u zlu, jer čovek koji je u zlu, odvraća se i sakriva svoje lice odGospoda, to jest , odvraća Njegovu milost od sebe. Da to čine zla u čoveku, možese videti iz Reči kao kod Miheja: Tada će vikati ka Jehovi, ali ih neće uslišiti, nego

će sakriti lice svoje od njih u ono vrijeme, kako oni zlo radiše (III.). Kod Jezikilja: Inarodi će poznati da se za svoja bezaknja zarobi dom Izrailjev što meni zgriješišete sakrih lice svoje od njih i dadoh ih u ruke neprijateljima njihovijem, i svi padošeod mača. Po nečistoti njihovoj i po prijestupu njihovom učinih im i sakrih lice svojeod njih (XXXIX. 23, 24). A posebno kod Isaije: Nego bezakonja vaša rastaviše vas sBogom vašim i grijesi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje (LIX.2). Ovi imnogi drugi odlomci jasno pokazuju unutrašnji smisao, jer tu i tamo je očevidno, imože da ga nađe onaj ko traži.5586. Ako ne bude s vama brat vaš. Ovo označava ako nema posrednog za vas, štose vidi iz reprezentacije Benjamina, naime. posrednoga (br. 5411,5443). Posredno,koije je predstavljeno Benjaminom, je srednje između Unutrašnjeg i Spoljašnjeg, iliizmeđu duhovnog i prirodnog čoveka, i istina od dobra koja proističe od istine odBožanskog, koje je predstavljeno Josipom. Ova istina od dobra naziva seDuhovnim od Nebeskog, i što je Benjamin, kao što se vidi gore (br. 3969,4592).Čovekovo Unutrašnje i Spoljašnje su jasno odvojeni, jer njegovo unutrašnje je usvetlosti neba, a njegovo spoljašnje je u svetlosti sveta; pa pošto su tako odvojeni,oni se mogu povezati samo preko posrednog koje ima nešto od oba.5587. Ako ćeš pustiti s nama brata našega. Ovo označava da ako se hoće da dođedo povezivanja, mora da postoji i posredno, što se vidi iz reprezentacije Izrailja,koji je trebao da pošalje (posredno), to jest reprezentacije crkve (br. 4286), i izrepezentacije Benjamina koji je ovde brat, naime, posreedno (br. 5586). Iz ovogaje jasno da ako ćeš pustiti s nama brata našega, označava da ne može doći dopovezivanja Spoljašnjeg s Unutrašnm ako nema posrednog.5588. Ići ćemo i kupiti ti hrane. Ovo označava da će tada dobro od istine bitipribavljeno, što se vidi iz značenja kupiti, naime, pribaviti i usvojiti, i iz značenjahrane, naime, dobra od istine (br. 5582).5589. Ako li ga nećeš pustiti (poslati). Ovo označava ako ne, to jest ako ne dođe dopovezivanje kroz crkvu, jasno je iz onoga što je rečeno gore (br. 5587).5590. Nećemo ići. Ovo označava da se (u tom slučaju) ne mogu pribaviti, što sevidi iz onoga što je rečeno gore (br. 5588).

5591. Jer nam je kazao onaj čovjek. Ovo označava opažanje o Duhovnom, što sevidi iz značenja čovjeka, naime Duhovnog od Unutrašnjeg (br. 5584); i iz značenjareći u istorijsim delovima Reči, naime, opažanje (vidi gore).5592. Nećete vidjeti lica mojega. Ovo označava da neće biti sažalenja, što se vidi izonoga što je objašnjeno gore (br. 5585), gde se javljau iste reči.5593. Ako ne bude s vama brat vaš. Ovo označava osim ako je s vama posredno,što se vidi iz onoga što je rečeno o Benjaminu, koji je ovde brat, da je onposredno (br. 5586,5587).5594. Stihovi 6-10. A Izrailj reče: što mi to zlo učinite i kazaste čovjeku da imatejoš jdnoga brata.? A oni rekoše: čovjek je potanko raspitivao za nas i za rod našgovreći: je vam jošte živ otac? imate li još braće? a mi mu odgovarasmo kako naspitaše. Jesmo li mogli kako znati da će kazati: dovedite brata svjega? I reče JudaIzrailju: ocu svojemu: pusti dijete sa mnom, paćemo se podigniti i otići. daostanemo živi i ne pomremo i mi (i ti) i djeca naša. Ja ti se jamčim za nj, iz mojeruke ga išti; ako li ga ne dovedem, i preda te ne stavim, da sam to kriv do vijeka.Da nijesmo toliko oklijevali, do sad bismo se dva puta vratili. A Izrailj reče,označava opažanje od duhovnog dobra; što mi to zlo učiniste i kazaste čovjeku daimate još jednoga brata? označava da su odvojili od sebe istinu od dobra, da bi jepovezali sa Duhovnim od Unutrašnjeg; a oni rekoše: čovjek je potanko raspitvao onama, označava da je jasno video stvari u Prirodnom; i o rodu našem, označava oistinama vere tamo (u Prirodnm?); govoreći: je li jošte živ otac vaš? označava oduhovnom dobru kojemu su oni pripadali; imate li još braće? označava ounutarnjoj istini; a mi mu odgovarasmo kako nas pitaše, označava da ih je opažaona odgovarajući način; kako smo mogli znati da će kazati: dovedite brata svojega?označava da mi nismo verovali da je on želeo da se istina od dobra poveže s nim; aJuda reče Izrailju ocu svome, označava opažanje od dobra crkve o tim stvarima;pusti dijete sa mnom, označava da bi on trebao da se poveže s njim; pa ćemo sepodignuti i otići, da ostanemo živi i ne pomremo, označava duhovni život premastepenima; oboje, mi, označava Spoljašnje crkve; i ti, označava Unutrašnje; i djecanaša (mali naši), označava stvari koje su još više unutarnje; ja ti jamčim za nj,označava da će u međuvremeu biti povezan s njim; iz moje ruke išti ga, označava

da neće od njega biti otrgnut sve dok je to u njegovoj moći; ako li ti ga nedovedem natrag, i stavim preda te, označava ako nije potpuno vraćen crkvi; dasam ti kriv do vijeka, označava da dobro crkve više neće postojati; jer da nijesmooklijevali, označava ostajati u stanju sumnje; do sada bismo se dva puta vratili,označava da bi bilo duhovnog života kako u spoljašnjem tako i u unutrašnjem.5595. A onda reče Izrailj. Ovo označava opažanje koje ima duhovno dobro, što sevidi iz značenja reći, naime, opažati (vidi gore); i iz reprezentacije Izrailja, naime,duhovnog dobra (br. 3654,4598); a pošto je Izrailj duhovno dobro, on je isto tako iunutrašnje duhovne crkve (br. 3305,4286); jer ova crkva je crkva zbog (od)duhovnog dobra. Duhovno dobro je istina koja je postala dobro; jer istina postajedobro kada čovek živi prema njoj, jer tada prelazi u volju, a iz volje u delo, ipostaje život;; a kada pripadne životu, ne zove se više istina nego dobro. Ali voljakoja pretvara istinu u dobro, je nova volja u intgelektualnom delu; ovo se dobronaziva duhovnim dobrom. Duhovno se dobro razlikuje od nebeskoga dobra utome što se nebesko dobro usađuje u samu čovekovu volju; ali o ovome je čestoveć bilo govora. 2. Jakov se sada ne zove Jakov, kao u prethodnom poglavlju (stih36), nego Izrailj, jer se ovde govori o dobru u ovome poglavlju, a o istini uprethodnom; stoga je u tome poglavlju Ruben govorio, kojim je bila predstavljenaistina nauka (doktrine) crkve (br. 3861,4761,itd), dok u ovome poglavlju govoriJuda, kojim je predstavljeno dobro crkve (br. 3654,5583). Sada se govori o dobru,jer se sada povezivanje između Unutrašnjeg, koje je Josip, i Spoljašnjeg, koje sudeset Jakovljevih sinova, jer se izvodi preko posrednog koje je Benjamin; i (govorise ) o povezivanju Unjutrašnjeg sa Spoljašnjim preko dobra.5596. Što mi to zlo učiniste i kazaste čovjeku da imate još jednoga brata? Ovooznačava da su odvojli od sebe istinu dobra (iz dobra) kako bi je povezali saDuhovnim od Unutrašnjeg, što se vidi iz značenja zlo učiniste, naime, odvajanje,jer on naziva zlom to što su odvajali Benjamina od njega; i iz značenja kazaste,naime, dati nešto drugome da o tome razmišlja i misli (br. 862,5508), sledstvenosaopštiti (komunicirati), kao kada je Josip čuo da je Benjamin živ (da postojiBenjamin?)i da je s ocem, on je hteo sa mu dođe, što je jasno iz priče koja sledi, iiz reprezentacije Josipa, naime, Božanskog Duhovnog kada se naziva čovekom,Duhovno od Unutrašnjeg (br. 5584); i iz reprezentacije Benjamina, koji je ovde

at o kome mu govore, naime, istina od dobra (br. 5586). Iz svega ovoga se vidida što mi to zlo učiniste i kazaste čovjeku da imate još jednoga brata?, da tooznačava da su oni odvojili od sebe istinu dobra, kako bi je povezali sa Duhovnimod Unutrašnjeg.5597. A oni rekoše: čovek je potanko raspitivao o nama. Ovo označava da je onjasno opažao stvari u Prirodnom, što se vidi iz značenja raspitivao, naime,opažanje misli druge osobe (vidi niže); i iz reprezentacije deset Jakovljevih sinova,koji su ovde označeni sa o nama, naime, o stvarima crkve koja je u Prirodnom (br.5403.5419,5512). Rapitivati označava opažanje misli drugoga; jer priroda jednestvari na zemlji je u unutrašnjem smisku njena priroda u nebu.5598. I o rodu našem. Ovo označava (da se raspitivao) o istinama vere tamo, štose vidi iz značenja roda, naime, roda (rađanja) istine od dobra ili vere od ljubavika bližnjemu (br. 1145,4668,itd); Rod (rođenja) u unutrašnjem smislu označavajuovo, zato što se u nebu zna samo za takva rođenja koja se nazivaju preporod, akoji se izvodi pomoću istina vere i dobra ljubavi ka bližnjemu. Preko ovoga rođenjaod sina čoveka postaju sinovi Gospodovi; to su oni koji su rođeni od Boga (JovanI.13). U skladu sa vrstama dobra od istine i istine od dobra kod ovog rođenja,stvaraju se bratstva ili rodbinski odnosi preko krvi i brakova u nebu; jer u nebupostoje neprekidne promene ali te promene podešava Gospod tako dapredstavljaju porodice u kojima ima braće, sestara, zetova, snaha, unuka i unčica,i tako dalje. U opšte, sve je sređeno po takvoj formi da svi zajedno čine jedinstvokao što je slučaj sa raličitostima u ljudskom telu, gde nijedan organ nije sasvim kaodrugi niti jedan deo u ozganu kao drugi deo u istom organu, ali su svi delovi takoraspoređeni da deluju kao jedan, a svaki deo na dublji ili udajeniji način doprinosidelovanju drugih delova. Pošto je takva čovekova forma, to se može zaključiti da iforma neba mora da je takva, to jest, da sve stvari u čoveku imajukorespondenciju - kako bi sve bilo savršeno.5599. Govoreći, je li jošte živ otac vaš? Ovo označava (da se raspituju) oduhovnom dobru od kojega su (kojemu su pripadali), što se vidi iz reprezentacijeIzrailja, koji je otac ovde, naime, duhovno dobro (br.3654, 4598,5596). Kaže se, od

kojega su (kojemu pripadaju) jer od ovoga dobra kao od oca, potiču istine vere(br. 5598).5600. Imate li još braće? Ovo znači (raspitivanje) o unutarnjoj istini, što se vidi izreprezentacije Benjamina, naime, duhovnog od Nebeskog ili što je isto, istine oddobra, ili duhovnog od Nebeskog, što se može videti gore (br. 3969,4592). Ovaunutarnja istina je posredno između istine od Božanskog i istine u Prirodnom.5601. A mi mu odgovarasmo kako nas pitaše. Ovo označava da ih je on opažao naodgovarajući način, što se vidi iz značenja odgovarasmo, to jest, opažati (br.3608), jer u duhovnom svetu ili u nebu nema potrebe da jedan kaže drugome štamisli, jer tamo postoji komunikacija (saopštavanje) svih misli (br. 5597), pa stoga uduhovnom smislu odgovarati (reći) označava opažati;i iz značenja kako nas pitaše,naime, na odgovarajući način; jer to su bile stvari koje je želeo da opaža.5602. Jesmo li kako znali da će kazati: dovedite brata svojega? Ovo označava danismo verovali da je on želeo da se s njim poveže, što se vidi iz značenja jesmo likako znali da će kazati, to jest, da nisu verovali; i iz reprezentacije Benjamina, kojije ovde brat, naime, istina od dobra (br. 5600); da je ovo trebalo da se poveže snjim, označeno je sa dovedite ga, što je jesno iz onoga što je rečeno ranije (br.5596).5603. I reče Juda Izrailju ocu svome. Ovo označava opažanje koje ima dobro crkveo ovim stvarima, vidi se iz značenja reče, u istorijskim delovima Reči, naime,opažati (vidi gore); iz reprezentacije Jude, naime, dobra crkve (br. 5583); i izreprezentcije Izrailja, naime, unutrašnjeg duhovne crkve (br. 3305,4286). Iz ovogaje jasno da reče Juda Izrailju ocu svome, označava opažanje crkve od njenogdobra.5604. Dovedite brata svojega. Ovo označava da on treba da se s njim poveže, tojest, sa dobrom crkve koje je predstavljeno Judom, što se vidi iz značenja dovestiga, naime, povezati se s njim, a ne s ostalima; jer se kaže u onome što sledi: jajamčim za nj; iz moje ga ruke išti; i iz reprezentacije Benjamina, koji je ovde dijete(dječak), naime, unjutarnja istina (br.5600). Naziva se dijete (dječak) zato što seono što je unutarnje u Reči, naziva, relativno, dijete (dječak), jer u unutarnjem

čoveku ima više nevinosti nego u spoljašnjem, a nevinost se označava malimdjetetom, a isto tako i dječakom (br. 5236).5605. Pa ćemo se podignuti i otići, da ostanemo živi i ne pomremo, i mi i ti i našadjeca (naši mali). Ovo označava duhovni život u skladu sa stepenima, što se vidi izznačenja podignuti se, naime, uzdizanje u viši stepen, stoga u stvari duhovnogživota (br. 2401,2785,4881); iz značenja otići, naime, živeti (br. 3335,5493 itd), kaoi iz reči koje slede, da ostanemo živi (br. 3335,5493 itd), kao i iz reči koje slede, daostanemo živi, gde ostanemo označava početni duhovni život i iz značenja živi,naime, (da bismo imali) duhovni život, jer se samo na taj život misli u unutrašnjemsmislu Reči; i iz značenja umreti, naime, ne biti više pod osudom, to jest, biti izvanstanja osude, jer se u unutrašnjem smislu Reči misli samo na duhovnu smrt koja jeosuda . Iz ovoga je jasno da se sa podignućemo se i otići i živećemo i nećemoumreti, označava život u skladu sa stepenima ; naime, uvođenje u život seoznačava sa podignuti se, a početak života sa otići, a sam život sa živjeti, a bitivođen od stvari u kojima nema života, sa da ne pomremo. 2. Da je otići (ići,hodati) u unutrašnjem smislu živeti, mora da izgleda čudno svakome koji ne znaništa o duhovnom životu; ali to je kao i putovati, što označava red života i ono štosledi jedno za drugim u životu (br.1293,4585), i kao boraviti što označava bitipoučavan i živeti prema pouci (br. 1463,3672). Razlog da ići, hodati, putovati, iboraviti imaju ovakva značenja, to se doista se može kazati, ali to (objašnjenje)ne mogu prihvatiti oni koji nisu upoznati sa prirodom kretanja u drugom životu.Kretanja i napredovanja tamo su samo promene stanja života. Jer to je njihovjedini izvor. Ove pomene izgledaju sasvim kao pomeranja s jednog na drugomesto. Ovo se može dokazati mnogim iskustvom u drugom životu; jer ja sam takohodao u duhu s njima i među njima, kroz mnoga njihova staništa, iako sam svojimtelo ostajao na istome mestu. Tako isto, s njma sam razgovarao zašto je tako, i biosam poučen da su to promene stanja života koje čine kretanja u drugom životu. 3.Ovo se dokazuje i time, što preko promena u njihovim stanjima, duhovi mogu dase pojave iznad, a onda u trenu ispod, ili sad daleko na zapadu, a u trenu naistoku, i tako dalje. Ali, kao šo je rečeno, ovo mora da izgleda čudno onima koji neznaju ništa o životu u drugom svetu; jer nema tamo ni prostora i vremena; negosamo stanja umesto toga. Ova stanja stvaraju najživlje privide napredovanja i

pokreta. Izgled je tako živ i tako stvaran kao da je taj žvot u nama i da namapripada, iako se život uliva od Gospoda, koji je izvor celog života (br. 2658,4318-4320 itd). Pošto ići i kretati se označavaju život, drevni su govorili u Bogu sekrećemo, u njemu jesmo (Djela Apostolska XVII.28); pod kretanjem oni su mislili naSpoljašnje života, a pod biti na njegovo Najadublje.5606. Mi. Ovo označava Spoljašnje crkve, što se vidi iz reprezentacije desetJakovljevih sinova, koji su ovde mi, naime,Spoljašnje crkve (br. 5469).5607. I ti. Ovo označava Unutrašnje, što se vidi iz reprezentacije Izrailja, koji jeovde ti, naime, Unutrašnje crkve (br. 4286,4292,4570).5608. I naši mali (naša djeca). Ovo označava stvari koje su još više unutarnje, štose vidi iz značenja malih, naime, stvari koje su unutarnje (br. 5604). Više unutarnjestvari označene su malom djecom i dečacima, jer i jedni i drugi označavajunevinost, a nevinost je ono što je najdublje (najviše unutarnje). U nebimanajdublje ili treće nebo sastoji se od onih koji su u nevinosti, jer su u ljubavi kaGospodu; a pošto je Gospod sama nevinost, stoga su oni koji su tamo, a prematome i u ljubavi ka Gospodu, oni su u nevinosti. Ovi, iako su mudriji od svih tamo,ookazuju se drugima kao mala deca. Iz toga razloga, a i zato što su mala deca unevinosti, mala deca u Reči označavaju nevinost. 2. Pošto je najdublje u nebima unevnosti, stoga ono što je unutarnje kod svih u nebima je nevinost (prim. prev. Zaautora nevinost u kojoj su anđeli, je odrivanje od svoje vlastite volje, i želja daGospod, koji je Sunce u trećem nebu, vodi anđela u svemu, kao što malu decu usvemu vode njihovi roditelji). Ovo je kao uzastopne (sukcesivne) stvari u odnosuna one koje koegzistiraju (postoje u isto vreme), ili kao stvari koje su odvojenejedne od drugih po stepenima u odnosu na one koje postoje od njih; jer sve štopostoji u isto vreme, izvire iz onoga šo je uzastopno (sukcesivno). Kada prethodnepostoje od potonjih, delovi se sređuju u isti red u kome su bile pre nego što su seodvojile preko stepena; na primer, cilj, uzrok,i efekat su nešto uzastopno i različitojedno od drugoga, i kada postoje zajedno, one se sređuju u isti redm gde jenajviše ono šo je najdublje, uzrok je sledeće, a efekat je poslednje. Efekatkoegzistira (postoji zajedno), i on je takav da ako u njemu neMa uzroka, i u istovreme cilja, onda nem efekta, jer ako iz efekta uklonite uzROk, bi rušite efekat, i to

još više ako iz uzroka uklonite cilj; jer od cilja uzrok ima ono što ga čini uzrokom, aod uzroka efekat ima ono šo ga čini efektom. 3. Tako je i u duhovnom svetu;upravo onako kao što su cilj, uzrok, i efekat različiti jedan od drugoga, tako seodnose u nebima ljubav prema Gospodu, ljubav prema bližnjemu, i dela ljubavi kabližnjemu. Kada ove tri postanu jedna ili kada koegzistiraju , prvaa (stvar) morabiti u drugoj, a druga u trećoj. Tako isto kod dela ljubavi ka bižnjemu: ako ljubavka bližnjemu ne potiče od osećanja ili srca, i ako nije u njima (delima), ona nisudela ljubavi ka bližnjemu, ili ako ljubav ka Gospodu nije u ljubavi ka bližnjemu, tonije ljubav ka bližnjemu. Stoga ako oduzmete ono što je unutarnje, spoljašnjepada; jer spoljašnje postoji i opstoji od unutarnjeg prema redu. Tako je i sanevinošću. Ona čini jedno sa ljubavlju ka Gospodu, i ako ona nije u ljubavi kabližnjemu, ona nije ljubav ka bližnjemu; stoga ako ljubav ka bližnjemu, u kojoj jenevinost, nije u delima ljubavi ka bližnjemju, ova nisu dela ljubavi ka bližnjemu.tuda to da nevinost mora da bude u onima koji su u nebima. 4. Da je ovako, tojest, da je nevinost označena malom decom, jasno je iz Marka: Donošahu k Njemui djecu da h se dotakne; i kad vidješe učenici zaprijetiše im; A Isus dozvavši ih reče:pustite djecu neka dolaze k meni, jer je takovijeh carstvo Božije (Luka XVIII.15-17;Marko X.14-16; Mateja XVIII.3). Jasno je d mala djeca ovde označavaju nevinost,jer mala deca su nevina, a i zato što oni koji su u nebu, oni se pokazuju drugimakao mala deca. 5. Niko ne može ući u nebo ako u njemu nema barem malonevinosti (br. 4797); a mala deca dozvoljavaju da njima upravljaju anđeli koji suforme nevinosti, naime, da upravljaju decom koja još nisu samostalna i neupravljaju sobom i nemaju svoje rasuđivanje i volju. Da mala deca dopuštaju daanđeli njima upravljaju, vidi se iz Gospodovih reči kod Mateje: Gledajte da neprezrete jednoga od malijeh ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesimajednako gledaju lice oca Mojega nebeskoga (XVIII.10).Niko ne može da vidi lice Božije osim od nevinosti. 6. U sledećim odlomcimanevinost je označena odojčadima i malom decom: I rekoše Mu: čuješ li šta ovigovore? A Isus reče:da! zar nijeste nikad čitali, iz usta male djece i koja sisajunačinio si Sebi hvalu? (XXI. 16;Psalam VIII.2). Opet: U to vrijeme odgovori Isus, ireče: hvalim Te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh irazumnijeh, a kazao si prostima (maloj djeci) (XI.25; Luka X.21); jer nevinost koja

je označena malom djecom, je sama mudrost, jer istinska nevinost obitava umudrosti (br. 2305306,4797). Iz toga se razloga kaže, iz usta male djece i kojasisaju , načinio si sebi hvalu, kao i to da su takve stvari pokazane maloj djeci. 7.Kod Isaije: I krava i medvjedica zajedno će pasti, mlad njihova ležaće zajedno, i lavće jesti slami kao vo. I dijete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom i dijeteodbijeno od sise zavlačiće ruku svoju u rupu zmije vasilinske (XI.7,8); ovo se kaže oGospodovom carstvu, a posebno o stanju mira ili nevinosti u njemu. Dijete kojesisa označava nevinost; da se nikakvo zlo neće desiti onima koji su u nevinosti,označeno je sa dijete koje sisa a koje zavlači ruku u rupu zmije; zmija su oni koji sunajlukaviji. Ovo se poglavlje odnosi na Gospoda. Kod Joila: Trubite u trube naSionu, naredite post, naredite sabor, skupite starce, saberite djecu i koja sisaju;ženik neka izađe iz svoje klijeti i nevjesta iz ložnice svoje (II.15,16); starcioznačavaju mudre; djeca i koja sisaju, nevine. 8. I u sledećim odlomcima nevinolstje označena malom djecom, ali djecom u kojoj je nevinost uništena. Kod Jeremije:Ovako veli Jehova Gospod: za što sami sebi činite tako veliko zlo (grijeh) daistrijebite iz Jude ljude i žene, djecu i koja sisaju da ne ostane u vas ostatka(XLIV.7). Opet: Ustaj, viči ob noć, u početku straže, proljevaj srce svoje predJehovom kao vodu, podiži k njemu ruke svoje za dušu djece svoje koja obamiru odgladi na uglovima svijeh ulica (II.19). Kod Jezikilja: A drugim reče i čuh: pođite zanjim po gradu i pobijte, i neka ne žali oko vaše niti se smilujte; starce i mladiće idjevojke, i djecu i žene pobijte da se istrijebe (IX.5,6). Kod Miheje:- Žene narodamojega izgonite iz milijeh kuća njihovijeh, od djece moje otimate slavu moju navijek (II.9). 9. Međutim, nevinost male djece je samo spoljašnja, a ne unutrašnja; apošto nije unutrašnja, ona se ne može povezati sa mudrošću. Dok je nevinostanđela, osobito onih u trećem nebu, unutrašnja nevinost, pa je stoga povezana smudrošću (br. 2305,4797 itd). Čovek je tako stvoren da kada ostari i postane kaomalo dete, nevinost mudrosti se sjedinjava s nevinošću neznanja koju je imao udetinjstvu, tako da prelazi u drugi žđivot kao malo dete.5509. Ja jamčim za nj. Označava da će u međuvremenu biti povezan s njim, što sevidi iz značenja jamčiti za, naime,biti umesto njega, što je jasno iz onoga što sledi,osobito iz onoga što je Juda kazao Josipu o jamčenju (XLIV. 32,33); a biti jamac

nekome, to je biti umesto njega, što označava da, dok su na putu, da će on bitipovezan s njim.5510. Iz moje ga ruke išti. Ovo označava da neće biti otrgnuto od njega sve dok jeto u njegovoj moći, što se vidi iz značenja ruke, naime, moći (br. 78, 5322, 5544), ito označava da koliko god to leži u njegovoj moći, jer sigurnost ili jamstvo ne idedalje (unutrašnji smisao ovde pokazuje istinu i njenu prirodu); i iz značenja išti gaod mene, naime, (jamčiti) da neće biti otrgnut od njega.5611. Ako ti ga ne dovedem natrag, i preda te ne stavim. Ovo označava ukoliko nebude sasvim vraćen crkvi, kao što je jasno iz značenja dovedem ga natrag i predate stavim, naime, potpuno povratim; i iz reprezentacije Izrailja, kojemu treb dabude vraćen, naime, crkvi (br. 3305, 4286, 5595).5612. Da sam ti kriv (da sam griješan) do vijeka. Ovo označava da dobro crkveneće više postojati, što se vidi iz reprezentacije Jude, koji ovo kaže o sebi, naime, odobru crkve (br. 5583, 5603) i iz značenja biti kriv (zgriješiti), naime, razdvajanje(br. 529,5474), stoga da više neće postojati, jer sve što je razdvojeno od nečega,nije više s tim;i iz značenja do vijeka, naime, zauvek, stoga ne više. Ovo se kažestoga što je dobro crkve nemoguće bez Posrednog između Unutrašnjeg iSpoljašnjeg, koje Posredno je predstavljeno Banjaminom; jer kako dobro tako iistina crkve teku iz Unutrašćjeg preko Posrednog u Spoljašnje, pa je stoga odsuštinskog značaja da dobro crkve da bude i jedno Posredno. To je razlog da Judanudi sebe kao jamca za Benjamina. Da dobro crkve nije moguće bez Posrednog,označeno je ovim Judinim rečima, a da istina crkve nije moguća, Rubenovimrečima (br. 5542).5513. Da nijesmo toliko oklijevali. Ovo označava ostajati u stanju sumnje, što sevidi iz značenja oklijevati, naime, stanje sumnje; jer ići, kretati se i putovatioznačava stanja života (br. 5605); tgako oklijevati označava stanje sumnje, jerkada je stanje života u stanju sumnje, tada je Spoljašnje u stanju oklevanja. Osmtoga, ovo treba videti u samom čoveku; jer kada njegov um okleva zbog sumnje,on se zaustavlja i razmatra. Razlog je to da sumnja čini da čovek u životu okleva, ikoleba se, pa otuda može da postoji samo izvanjsko napredovanj kao efekat.Otuda je jasno se oklevanje zbog sumnje označava sa da nijesmo toliko oklijevali.

5514. Do sada bismo se dva puta vratili. Ovo označava da bi bilo duhovnog životakako unutarnjeg tako i spoljašnjeg, što se vidi iz značena ići, naime, živeti (br.5605); pa stoga vratiti se je živeti od toga, jer su otišli da nabave žito, a žitooznačava dobro istine od kojega je duhovni život; i iz značenja dva puta, a što, jerse odnosi na život, označava unutarnji i spoljašnji život, jer hrana, koju su doneliprvi put, označavala je život koji je spoljašnji ili u Prirodnom, jer su bili bezPosrednog (kao što je objašnjeno u prethodnom poglavlju); dok je žitom kojepribavljaju ovoga puta, označen unutarnji život, jer sada su sa Benjaminom, koji jePosredno, kao što je objašnjeno u ovome i u sledećem poglavlju. Stoga do sadabismo se vratili dva puta, označava duhovni život spoljašnji i unutrašnji. 2. Da jeovo objašnjenje, mora da izgleda čudno, osobito onima koji ništa ne znaju o tomešta je duhovno; jer naizgled, vratiti se dva puta nema nikakve veze sa duhovnimživotom koji je time označen; ali ovo je unutrašnji smisao ovih reči. Ako ćeteverovati, čovekova unutarnja misao ovo shvata, jer je njegova misao uunutrašnjem smislu, ali čovek nije svestan toga sve dok je u životu tela; jer beznjegvog znanja, unutrašnji smisao, to jest, duhovni smisao, koji pripadaunutrašnjoj misli, pada u (uliva se u) materijalne i čulne ideje koje pripadajuvremenu i prostoru, kao i stvarima ovoga sveta, a se stoga ne vidi da je njegovaunutarnja misao takva. Jer je njegova unutarnja misao je slična misli anđela, poštoje njegov duh u društvu s njima, 3. Da je misao čoveka koji je u dobru, u skladu sunutrašnjim smislom, može se videti iz toga što kada posle smrti dođe u nebo, onje bez pouke odmah u unutrašnjem smislu; a to ne bi moglo biti da njegovaunutarnja misao nije bila u ovome smislu i onda kada je bio u svetu. Razlog da jetada u unutrašnjem smislu je u tome što postoji korespondencija izmešu duhovnihi prirodnih stvari tako potpuna, da nema ni jedne najmanje stvari koja nema svojukorespondenciju (saobraznost), pa stoga što je čovekov unutarnji ili racionalni umkoji je u dobru, je u duhovnom svetu, a njegov spoljašnji ili prirodno um uprirodnom svetu, to mora biti da oba uma misle (unutarnji um duhovno, aspoljašnji prirodno) i da se duhovni uliva (pada u) prirodni, i da deluju kao jedanpreko korespondencije. 4. Da se čovekov unutarnji um, čije se ideje nazivajuintelektualnim i za koje se kaže da su nematerijalne, ne služi rečima nijednogjezika. niti se služi prirodnim formama, može da vidi svako ko o ovom ozbiljnorazmisli, jer on može da misli o više stvari u jednm trenu nego što može da izgvori

u jednm času, a on to čini preko univeralnih (pojmova?) koj obuhvataju jako punopojedinačnih stvari. Ove su ideje duhovne, i kada se Reč čita, one se ne razlikujuod unutrašnjeg smisla iako čovek ovo ne zna, jer, kao šo je već rečeno, oveduhovne ideje, preko influksa u ono što je prirodno, izazivaju prirodne ideje, takoda se duhovne ideje ne pokazuju; i to toliko, da kad nije poučen, čovek veruje danema duhovnog osim ako je kao prirodno, i da i kao duh govori kao što govori utelu. Na taj način prirodno baca senku preko duhovnog.5615. Stihovi 11-14. . Onda reče Izrailj otac njihov: kad je tako, učinite ovo:uzmite što je najljepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće, i ponesite čovjeku onomdar; malo tamjana i malo meda mirisava korjenja i smirne, uzmite i badema. Anovaca ponesite dvojinom, i uzmite novce što bijahu ozgo u vrećama vašim, iodnesite natrag: može biti da je pogrješka. A uzmite i brata svojega, pa ustanite iidite opet k onom čoveku. A Bog svemogući da vam da da nađete milost u onogačovjeka, da vam pusti brata vašega drugoga, i Benjamina; ako li ostanem bezdjece, nek ostanem bez djece. A onda reče Izrailj otac njihov, označava opažanjeod duhovnog dobra; kad je tako,učinite ovo, označava da ako ne može da budedrugačije, onda neka bude tako; uzmite što je najljepše u ovoj zemlji u svoje vreć ,označava izabrane stvari crkve u istinama vere; i ponesite čovjeku nom na dar,označava da steknete naklonost; malo tamjana i malo meda, označava istine oddobra koje pripadaju spoljašnjem Prirodnom, i njegovim uživanjima; mirisavakorjenja i smirne, označava istine od dobra koje pripadaju unutarnjem Prirodnom;uzmite i badema, označava dobro života koje korespondira ovim istinama; anovaca ponesite dvojinom, označava istine primljene u moćima; i uzmite novce štobijahu ozgo u vašim vrećama, i odnsite natrag, označava da istine date beznadoknade u spojašnjem Prirodnom treba da se potčine koliko je to moguće;može biti da je pogrješka, označava kako ne bi došlo do odbijanja; a uzmite i bratasvojega, označava da bi tako imali dobro vere; pa ustanite i idite opet k onomčoveku, označava život od duhovne istine; a Bog svemogući, označava utehuposle teškoća; da vam da da nađete milost u onoga čovjeka, označava (mojuželju) da vas duhovna istina primi milostivo; da vam pusti brata vašega drugoga,označava da bi vam dao dobro vere; i Benjamina, označava i unutarnju istinu; ako

li ostanem bez djece, nek ostanem bez djece, označava da će crkva biti, pre negose ovo dogodi, kao da je lišena svojih istina.5616. A onda reče Izrailj otac njihov. Ovo označava opažanje od duhovnog dobra,što se vidi iz značenja reče, u istorijskim delovima Reči, naime, opažanje; i izreprezentacije Izrailja, naime, duhovnoga dobra (brt.5595). On se naziva ocem, jeristine koje njegovi sinovi predstavljaju pripadaju obome dobru kao ocu.5617. Kad je tako, učinite ovo. Označava da ako ne može da se uradi drugačije,neka se uradi ovako, što se vidi i bez objašnjavanja.5618. Uzmite što najljepše ima u ovoj zemlji (uzmite pjesme ove zemlje) u svojevreće. Ovo označava odabrane stvari u crkvi u istinma vere, kao što se vidi izznačenja najljepše (pjesme), naime, odabrane stvari (vidi niže); i iz značenjazemlje, naime, crkve (br. 5577); i iz značenja vreća, naime, istina vere (br.3068,3070,3318). Reč pjesma (ono što je najljepše) se koristi zato što ova reč uizvornom jeziku izvedena je iz reči pevanje; otuda pjesma zemlje (najljepše što imau zemlji) označava žetvu (proizvode zemlje) koji se pozdravljaju pesmom i hvalom,stoga u unutrašnjem smislu označava odabrane stvari.5619. I ponesite čovjeku onom dar. Označava steći naklonost, što se vidi izznačenja poneti dar čoveku, ovde Josipu, koji se naziva gospodarem zemlje,naime,steći naklonost. Bila je to uobičajena stvar u Drevnoj reprezentativnojCrkvi, a otuda i u Jevrejskoj, da se daju pokloni sudijama, a kasnije i carevima isveštenicima, kada im se prilazilo; osim toga, ovo je bilo i naloženo (zapoveđeno).Razlog je bio to što su darovi predstaljali ono što čovek treba da da Gospodu kodaMu se priližava, a darovi su davani slobodno od srca, a što je od srca, to je odvolje, a što je od volje, to je od osećanja koje je od ljubavi, i to je bilo slobodno,stoga od samoga čoveka (br. 1947,3158). Od ovih stvari čovek treba da daGospodu kad Mu prilazi. Te su stvari bile predstavljene darovima, jer su carevipredstavljali Gospoda u pogledu Božanske istine (br. 1672,4966,5044), asveštenici Gospoda u pogledu Božanskog dobra (br. 1728,3670). Ovi darovi bili suuvođenja (inicijacije) (br. 4262), uvođenja koja vode naklonosti (usluzi).

5620. Malo tamjana i malo meda. Ovo označava istine od dobra u spoljašnjemPrirodnom i u njegovim uživanjima, što se vidi iz značenja tamjana, naime, istineod dobra ili istine iz dobra (br. 4748). Tamjan ima ovo značenje, jer je to uljasta iarmatičbžna (stvar). Aromatične (mirisave) stvari označavaju stvari koje pripadajuistini od dobra, osobito ako su prirodno uljaste; jer ulje označava dobro(886,4582). Da je ovaj tamjan bio arfomatičan, može se videti u PostanjuXXXVII.25 ; to je razlog da je ista reč u izvornom jeziku balsam. Jasno je da je tobilo kao mast ili kao gusto ulje. To je razlog da tamjan označava istinu od dobra uPrirodnom, ovde u Spoljašnjem, jer tamjan se stavlja na prvo mesto a onda medkoji je uživanje u onom prethodnom. Med označava uživanje jer je sladak, a svešto je slatko u prirodnm svetu korespondira onome što je prijatno u Duhovnomsvetu. Naziva se njegovim uživanjem, to jest, uživanjem u istine od dobra uspoljašnjem Prirodnom, jer svaka istina, a posebno istina od dobra, ima svojeuživanje – uživanje koje dolazi od osećanja za ove, i iz upotrebe istih. 2. Da je meduživanje, vidi se iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Isaije:- a za to će vam Jehovadati znak: eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuel.Maslo i med ješće, dokle ne nauči odbaciti zlo i izabrati dobro (VII.1415); ovo seodnosi na Gospoda; maslo označava nebesko, a med, ono što je od nebeskog. 3.Kod istoga: Od mnoštva mlijeka što će davati ješće maslo jer maslo i med ješće kogod ostane u zemlji (VII.22). Ovo se odnosi na Gospodovo carstvo; mlijekooznačava duhovno dobro; maslo, nebesko dobro; a med, ono što je od njih, tojest, ono što je srećno, prijatno i za uživanje. 4. Kod Jezikilja:- I bijaše okićednazlatom i srebrom, a odijelo ti bijaše od tankoga platna i od svile i vezeno, i jeđašebijelo brašno i med i ulje, i bijaše vrlo lijepa i prispe do carstva. I hljeb moj, koji tidadoh, bijelo brašno i ulje i med, čim te hranih, postavlja si njima za miris ugodni(XVI.1319). Ovo se odnosi na Jerusalim, kojim se označava duhovna crkva čiji jekarakter opisan kakav je bio kod drevnih, a kakav je postao kasnije. Njenoukrašavanje zlatom i srebrom označava da je bila u nebesklom i duhovnom dobrui istini; njeno odijelo od tankoga platna, izvezenoga, označava istine uRacionalnom i u svakom Prirodnom; bijelo brašno označava Duhovno; med,uživanje u tome (Duhovnom), a ulje, njeno dobro. Da su ove nebeske stvarioznačene ovim pojedinostima, to svako može da vidi. 5. Kod istoga: Juda i zemljaIzrailjeva bijahu tvoji trgovci, dolažahu na sajme tvoje sa pšenicom Menitskom i

Feničkom i medom i uljem i balsamom (XXVII,17); ovo se odnosi na Tir kojim jeoznačena duhovna crkva kao što je bila u početku i kakva je posle postala, ali uodnosu na poznavanja dobra i istine (br. 1201). Med i ovde označava prijatnost iuživanje od osećanja za upoznavanje i učenje nebeskih i duhovnih dobara i istina.6. Kod Mojsija: Vođaše ga u visine zemaljske da jede rod poljski, i davaše mu dasisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena (XXXII.13); i ovde se govori o Drevnojduhovnoj Crkvi; sisati med iz stijene označava biti ispunjen uživanjima koja potičuod istina vere. 7. Kod Davida: Najboljom bih pšenicom hranio njih, i medom bih izkamena sitio ih (Psalam LXXXI.16) hraniti medom iz stijene označava biti ispunjenuživanjem koje dolazi od istina vere. 8. U Zak. Ponovljenim: U zemlju izobilnupšenicom i ječmom i vinovom lozom i smokvama i šipcima, zemlju izobilnumaslinom, od koje biva ulje, i medom (VIII.7,8); ovo se odnosi na zemlju Hanansku,a u unutrašnjem smislku, na Gospodovo carstvo u nebima. Zemlja obilna umaslinama i medu označava duhovo dobro i uživanje u njemu. 9. Otuda se zemljaHananska nazivala zemljom u kojoj teče med i mlijeko (Brojevi XIII.27; XIV.8; Zak.Ponovljeni XXVI.9,15; Jeremija XI.5; Jezikilj XX.6).U unutrašnjem smislu ovih odlomaka zemlja Hananska označava, kao što jerečeno, Gospodovo carstvo; u kojoj teče mlijeko označava obilje nebeskoduhovnih stvari; i medom, obilje sreće i uživanja. 10. Kod Davida: Zakon je Jehovinsavršen, krijepi dušu, svjedočanstvo je Jehovino vjerno, daje mudrost nevještome.Naredbe su Jehovine pravedne, vesele srce: Zapovijest je Jehovina svijetla,prosvjeljuje oči; naredbe Jehovine su istine Božanske slađe od meda (XIX. 9,10);naredbe Jehovine označavaju istinu Božansku; slađe su od meda označavauživanje koje dolazi od dobra i prijatnost koja potiče od istine. Opet: kako suslatke jeziku mojem riječi Tvoje, slađe od meda ustima mojim! (Psalam CXIX 103); iovde je slično značenje. 11. Mana koju je potomstvo Jakovljeno imalo u pustinjiumesto hleba, ovako se opisuje kod Moijsija: I reče Mojsije: ovo je zapovijedioJehova: napuni gomor mane, i metni pred Jehovu da se čuva od koljena do koljena(Izlazak XVI.31); manom je označena istina Božansk koja silazi iz neba od Gospod,pa stoga označava i Gospoda Samog u odnosu na Božansko Ljudsko, kao što OnSam uči kod Jovana VI.51,58; jer je to Gospodovo Božansko Ljudsko od kojegadolazi sva istina Božanska, a o kojoj govori sva Božanska istina, i pošto je tako to

se mana opisuje u pogledu njene prijatnosti po ukusa, kao kolač umešen samedom. (Da ukus označava uživanje u dobru i prijatnosti istine, može se videtigore, br. 3502). 12. Pošto je Jovan Krstitelj predstavljao Gospoda u pogledu Reči,koja je Božanska istina na zemlji, kao što ga je predstavljao i Ilija (br. 2762,5247)),stoga je on bio Ilija koji je trebao da dođe pre Gospoda (Mateja III.23; MatejaXVII.10-12; Marko IX. 11-13; Luka I.17)); zbog toga je i njegova odeća označavalanešto (duhovno), o čemu čitamo kod Mateje: A Jovan imaše haljine od dlakekamilje, i pojas kožat oko sebe, a hrana njegova bješe skakavci i med divlji (III.4;Marko I.6). Haljia od kamilje dlake označavaju da je Reč prirodna u svomdoslovnom smislu kao istina (koji smisao je odeća za unutrašnji smisao); jer dlaka ikamila označavaju ono što je prirodno; a hrana koja bješe skakavci i divlji med,oznmačavala je Reč u njenom doslovnom značenjuu u pogledu dobra; uživanje uovoj, označen je divljim medom. 13. Uživanje u istini Božanskoj u spoljašnjemsmislu opisano je medom i kod Jezikilja: I reče mi, sine čovječiji, nahrani trbuh svoji crijeva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i bješe slatka kaomed (III.3), i kod Jovana:- I otiđoh k anđelu, i rekoh: podaj mi tu knjižicu, i reče mi:uzmi i izjedi je; i grka će biti u trbuhu tvojemu, ali u ustima biće ti slatka kao med. Iuzeh knjižicu iz ruke anđelove i izjedoh je, i bješe u ustima mojim kao med slatka,a kad je izjedoh, bjaše gorka u trbuhu mojemu. I reče mi: valja ti opet prorokovatinarodima i plemenima i jezicima i carevima mnogima (Otkr. X.9-11). Knjiga kodJezikilja i knjižica kod Jovana označavaju istinu Božansku. Ona u spoljašnjoj formiizgleda prijatna, kao što je označeno ukusom koji je bio sladak kao med, jer istinaBožanska, kao Reč, je prijatna u spoljašnjoj formi ili u doslovnm smislu jer se možetumačiti u svačiju korist. Ali nije takva u unutrašnjem smislu, što je označenogorkim ukusom, jer ovaj smisao otkriva čovekove unutarnje stvari. Razlog da jespoljašnji smisao prijatan je to što se njegov sadržaj, kao što je već rečeno, možetumačiti kako ko hoće jer to su samo opšte istine, a opšte istine su takve dok nepostanu pojedinačne, a ove idu u detalje. Prijatan je (spoljašnji smisao) jer jeprirodan, dok je u njemu sakrven unutrašnji smisao. Osim toga, on treba da budeprijatan da bi ga čovek primio, go jest, da bi se čovek uveo u nju (u Reč?), a ne dase zaustavi na samom pragu. 14. Med u satu i pečena riba, koju je Gospod jeo sučenicima posle Svoga uskrsnuća, i to je označavalo spoljašnji smisao Reči (ribanjenu istinu a med u satu (u saću) njenu prijatnost), u vezi sa čim čitamo kod Luke:

Isus reče: Imate li što za jelo? A oni Mu rekoše: pečene ribe i meda u satu, i On uze,i jede pred njima (XXIV.41-43). I pošto ove reči imaju značenje, Gospod im jerekao: Ovo su riječi koje sam vam govorio dok sam još bio s vama, da sve treba dase svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsjevu i u prorocima i u psalmima(stih 44). Izgleda kao da ove stvari nemaju neko značenje, jer izgleda da je to čistislučaj da su imali pečenu ribi u med u satu; ali to je bilo po proviđenju i ne samoovo,nego sve pa i namanje stvari koje se dešavaju u Reči. Pošto ove reči imajuznačenje, stoga je Gospod rekao za Reč da ona piše o Njemu. Međutim, malo jetoga o Njemu napisano u Starom Zavetu u doslovnom smislu; ali zato je sve oNjemu napisano u unutrašnjem smislu, jer od toga dolazi svetost Reči. To je onošto je označeno Njegovim rečima, da se sve moralo ispuniti što je o Njemunapisano kod Mojsija, kod Proroka, i u Psalmima. 15. Sve ovo pokazuje da medoznačava uživanje koje dolazi od dobra i istine ili od osećanja prema njima, aposebno je označeno spoljašnje uživanje, a to je uživanje u spoljašnjemPrirodnom. A pošto ovo uživanje dolazi od sveta preko čula, pa stoga ima u sebimnogo toga što pripada ljubavi prema svetu, stoga je bilo zabranjeno prinositimed kao žrtvu paljenicu, u Levitikusu: Nijedan dar koji prnosite Jehovi da ne budesa kvascem; jer ni kvasca mi meda ne treba da palite na žrtvu ognjenu Jehovi(II.11). Med ovde označava spojašnje uživanje, u kome ima nešto i od ljubavi kasvetu, pa je stoga bio zabranjen i kvasac. (Značenje kvasca i ukvasalog može sevideti gore, br. 2342).5621. Mirisava korjenja i smirne. Ovo označava istine od dobra u unutarnjemPrirodnom, kao što se vidi iz značenja mirisavog korjenja, ovde aromatičnogvoska, naime, istine od dobra (vidi niže); i iz značenja smirne, to jest, istine izdobra (br. 4748). One pripadaju unutarnjem Prirodnom, jer su ovi začini čistiji odtamjana i meda, pa se stoga pominju na drugome mestu; jer se ovakve pojednostinabrajaju u Reči pravim redom. Vosak (mirisavo korjenje) nije obični vosak negoarmatični vosak kao što je storaks (prim. prev. Storax, Smola mirišljava od koredrveta; koristi se u medicini. Ovaj je vosak označen izrazom u izvornom jeziku,kao i izraz za začin. Otuda je vidljivio zašto ovaj aromatični vosak označava istinuod dobra; jer svi začini, pošto su slatkasti, u unutrašnjem smislu, označaaju istineiz dobra. To se može videti i po tome što se istine od dobra opažaju u nebu s

uživanjem, kao slatkaste stvari u svetu; a stoga kada se kod anđela preko opažanjato oseti kao miris, kao što se to po Gospodovoj milosti često dešava, oni mirišukao začini i kao cveće. To je razlog da se tamjan i miro smatrali mirišljavimstvarima, te su se kristili u svete svrhe zašto su se aromazične stvari mešale suljem kojim se pomazivalo. Onaj ko ne zna da su uzroci za ovo u onome što sedešava u nebu, može lako da pretpostavi da je to naređeno zato što je timespoljašnje bogoštovanje prijatnije; ali u takvom slučaju, u njima ne bi bilo ništanebesko, to jest, ništa sveto, pa takvo bogoštovanje ne bi imalo ničega Božanskolgu sebi. (Vidi šta je već bilo pokazano o ovom predmetu; da su tamjan i miro , kao idruge mirisne supstancije bile korištene kod pomazivanja uljem, da supredstavljale duhovne i nebeske stvari, br. 4748; i da se sfere vere i ljubavipretvaraju u prijatne mirise, i da stoga mirisi označavaju istine vere koje potiču oddobra ljubavi, br. 1514,1517.1519,4628).5622. Malo urmi i badema. Ovo označava dobra života koja odgovaraju(korespondiraju) tim istinama, što se vidi iz značenja malo urmi, naime, dobaraživota koja korespondiraju istinama od dobra koja pripadaju spoljašnjemPrirodnom, koje je predstaljeno tamjanom; i iz značenja urmi, naime,dobaraživota koja korespondiraju istinma od dobra a koja pripadaju unutarnjemPrirodnom, koje je označeno mirisavim korjenjem i smirnom. Ovi bademi imajuovo značenje zato što su plodovi, a plodovi u Reči označavaju dela; plodovikorisnih drveta, dobra dela, ili što je isto, dobra života, jer u pogledu koristi, dobraživota su dobra dela. Malo urmi označavaju dobra života koja korespondirajuistinama od dobra u spoljašnjem Prirodnom, jer su od manje plemenitog drveta.Razlog je to što su spoljašnje stvari grublje od unutrašnjih; jer su one opšte stvarisastavljene od mnogo unutrašnjih stvari. 2. Bademi označavaju dobra života kojakorespondiraju istinama od dobra koja pripadaju unutarnjem Prirodnom, jer jebadem plemenitije drvo. Samo ovo drvo označava u duhovnom smislu opažanjeunutarnje istine koja je od dobra, njegov cvat označava unutarnje istine koje su oddobra, a njegov plod, dobro života. U ovome smislu govori se o bademovomdrvetu kod Jeremije: Poslije mi dođe riječ Jehovina govoreći: šta vidiš, Jeremija? Irekoh: vidim prut (palica, štap) bademov. Tada mi reče Jehova: dobro si vidio, jerće nastati oko riječi svoje da je izvršim (I.11,12);

Prut označava moć; bademovo drvo, opažanje unutarnje istine, ovde, one koja seodnosi na Jehovu, a znači straženje; riječ označava istinu. 3. Bademi koji su cvetaliiz Aronove palice (pruta) za Levijevo pleme, označavali su dobra ljubavi kabližnjemu ili dobra života, o čemu čitamo kod Mojsija: A sjutradan dođe Mojsije ušator od svjedočanstva, i gle, procvjetala palica Aronova od doma Levijeva i bješenapupila i cvjetala, i bademi zreli na njoj (Brojevi XVII.8).Ovo je bio znak da je ovopleme bilo izabrano za svešteničku službu; jer pleme Levijevo označavalo je ljubavka bližnjemu (br. 3875,3877,4497)), a šo je suština duhovne crkve.5623. I novaca (srebra) u rukama ponesite dvojinom. stoga Ovo označava istinuprimljenu u moćima, kao što se vidi iz značenja novca (srebra), naime, istine (br.1551,2954); i iz značenja dvojinom, naime, opet redom (br. 133), to jest, istinekoja im je data slobodno (bez ičega za uzvrat), a što znači dati im to ponovo; i izznačenja ruku, naime, moći (br. 878,3387,5328). Istina u moćima znači bitisposoban primiti, stoga prema sposobnosti. Ali sposobnosti ili moći da se primiistina su sasvim u skladu s dobrom, jer Gospod dodaje istine dobru; jer kadaGospod utiče s dobrima, On utiče i sa moćima-sposobnostima. Otuda istinaprimlljena u moćina znači u skladu sa dobrima. Da je sposobnost da se primi istinasasvim u skladu s dobrom, jasno je iz mnogo iskustva u drugom životu. Oni koji suu dobru, imaju sposobnost ne samo da opažaju istinu, nego i da je primaju prematome koliko i kakvo je dobro u kome su. Ali oni koji su u zlu, s druge strane,nemaju sposobnost da primaju istinu. Jer ova (sposobnost) dalazi od zadovoljstva iželje: Oni koji su u dobru, oni osećaju zadovoljstvo kad usavršavaju dobro pomoćuistine, jer dobra dobijaju svoj kvalitet od istina; stoga oni žele istine. Ali oni koji suu zlu, osećaju zadovoljstvo u zlu, i u tome da ga potvrđuju obmanama , pa stogaoni žele obmane; a pošto žele obmane, oni osećaju odbojnost prem istinama. Toje razlog da nemaju sposobnosti da prime istine, jer ih oni odbacuju ili guše iliizokreeću čim ove dopru do njihovih ušiju ili im padnu na pamet. Osim toga, svakionaj ko ima zdrav um, ima sposobnost da primi istine; ali oni koji se okrenu zlu,uguše ovu sposobnost a oni koji se okrenu dobru, oni je ojačaju.5624. A srebro (novce) koje bješe na vrhu vreća vaših nosite u rukama i vratite.Ovo označava da uz pomoć istina koje su slobodno primili u spoljašnjemPrirodnom, oni treba da se potčine koliko je to moguće, što se vidi iz značenja

vratiti srebro, naime, istinu koja je data slobodno (vidi br. 5530); iz značenja navrhu vreća, naime, na pragu spoljašnjeg Prirodnog (br. 5497); i iz značenja vratiteili nosite u rukama, naime, u moći (br. 5623), a to znači koliko je god to moguće.Njihovo potčinjavanje pomoću istina označeno je sa nositi natrag; jer u duhovnomsvetu, nositi natrag istinu Gospodu, od kojega je primljena slobodno, je potčinitise uz pomoć nje. Ali način na koji treba da se potčine pomoću nje, vidi se izrazgovora sa čovekom koji je bio nad Josipovom kućom (stihovi 1-24).5625. Može biti da je pogrješka. Ovo označava da ne bi bio odbojan (protivan),što se vidi iz značenja pogrješke, naime, ono što se protivi, jer pogreška na koju seovde misli je u tome da ako su bili zaboravili da plate srebrom pa su ga odnelinatrag, svaki u svojoj vreći; iz kojeg razloga on bi mogao da to uzme protivu njih,kao što su to oni i verovali, jer su se plašili pošto su bili uvedeni u Josipovu kuću,pa su rekli, Za novce koji pređe bjehu metnuti u vreće naše, vodi nas, dokle smislikako će nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce (stih 18). Osim toga,pogrješka (greh) označava razdvajanje i odbojnost (br. 5229,5474); stoga se kažeda ne bi bio odbojan (protivan).5626. I uzmite i brata svojega. Ovo označava da će na ovaj način imati dobro vere,što se vidi iz reprezentacije Simeona koji je ovde brat kojega treba da uzmu(dovedu natrag), naime, veru u volji (br. 3869-3872 itd), stoga dobro vere, jerkada istina vere pređe u volju, ostaje dobro vere; jer istina kada pređe u čovekovživot i kada je tamo, ne gleda se na nju kao na nešto što treba da se upoznaje,nego kao na nešto što treba da se čini; stoga, ona menja suštinu i postaje delujuća(aktuelna). Otuda to da se više ne naziva istinom, nego dobrom.5627. Pa ustanite i idite opet k onom čovjeku. Ovo označava život od duhovneistine, što se vidi iz značenja ustanite, naime, uzdizanje unutarnjih stvari, stogaduhovnih stvari (br. 24014881 itd); iz značenja idite opet (vratite se), naime, životkoji sledi (br. 5614); i iz reprezentacije Josipa, kad ga se naziva čovjekom, naime,duhovnom istinom (br. 5584).5628. I Bog Svemogući (Šadai). Ovo označava utehu posle teškoća (nevolja), što sevidi iz značenja Šadai, naime, iskušenja i utehe posle toga (br. 1992,4572); ovdestoga iskušenja posle nevolja koje su podneli u Egiptu. Da je to uteha posle

nevolja, jasno je i iz toga što reči koje neposredno slede – da vam da da nađetemilost kod onoga čovjeka. Šadai označava iskušenje i utehu posle njega, jer sudrevni označavali Jednog Samo Boga raznim imenima, prema raznim stvarimakoje su bile od Njega; a pošto su verovali da iskušenja dolaze od Njega, stoga su ganazivali Bog Šadai, ali pod tim nisu mislili na drugoga Boga, nego na Jednog upogledu iskušenja. Ali kada je Drevna Crkva bila u opadanju, počeli su da seklanjuju mnogim bogovima, sve prema imenma Jednog Boga, dodajući od sebe idruge. Ovaj je običaj toliko bio usvjen, da je na kraju svaka porodica imala svogaboga kojega su razlikovali od svih ostalih kojima su se klanjale druge porodice. 2.Terina porodica, od koje je bio Abraham, klanjala se Šadai-u kao svome bogu (br.136,3667 itd); a otuda su ne samo Abraham, nego Jakov priznavali Šadai-a zasvog boga, čak i u zemlji Hananskoj; a to im je bilo dopušteno kako ne bi prisiljenida istupe iz svoje vlastite forme religije; jer se niko ne odvaja na silu od onoga štosmatra svetim. Ali pošto su drevni pod Šadajem podrazumevali Samoga Jehovu, liGospoda, koji im je tako izgledao kada su prolazili kroz iskušenja, stoga je Jehovaopet dobio to ime kod Abrahama, što je jasno iz Postanja XV.1, a istoi tako i kodJakova, Postanje XXXV.11. Šadai ne označava samo iskušenje, nego i utehu, jeruteha uvek dolazi posle duhovnih iskušenja. Ovo sam naučio iskustvom u drugomživotu, jer kad god tamo neko pretrpi teške stvari od zlih duhova, kroz napade iizazivanja zla, i ubeđivanja u obmane, kada se ti duhovi otstrane, njega primajuanđeli, i uvde u stanje mira i utehe prema onome što prija njegovome karakteru.5629. Da nađete milost u onoga čovjeka. Ovo označava, da vas duhovna istinaprimi milostivo, što se vidi iz značenja da nađete milost, naime, biti primljenmilostivo; i iz reprezentacije Josipa kad je nazvan čovjekom, name, duhovnomistinom (br. 5627).5630. I da vam pusti (pošalje) brata vašega drugoga. Ovo označava, želju da bivam dao dobro vere, što se vidi iz reprezentacije Simeona, koji je ovde drugi brat,naime, dobro vere (br. 5626). Pustiti (poslati) znači dati, jer se pustiti (poslati)koristi u vezi s osobom, a dati u vezi sa stvari koja je označena osobom.

5631. I Benjamina. Ovo označava, (da steknete) i unutarnju istinu, što se vidi izreprezentacie Benjamina, naime, unutarnje istine (br.5600).(prim. prev. Benjaminje predstavljao posredno, a od br. 5600 predstavlja unutarnju istinu)5632. Ako li ostanem bez djece, neka ostanem bez djece. Ovo označava da svedotle dok se to ne dogodi, crkva će biti lišena svojih istina, što je jasno izreprezentacije Izrailja, koji ovo kaže o sebi, naime, o crkvi (br. 3305, 4286); i izznačenja ostati bez (biti ožalošćen), naime,biti lišen istina crkve (br. 5536). Jasnoje da je ovo ovako sve dok se one stvari ne dogode, jer ako nema dobra verepredstavljenog Smeonom (br. 5630), i ako nema unutarnje istine, koja je Posrednopredstavljeno Banjaminom, crkva nema istine, osim na usnama, a ne u srcu.5633. Stihovi 15-17. Tada uzevši dare i novce dvojinom, uzevši i Benjamna,podigoše se i otidoše u Egipat, i izađoče pred Josipa. A kad Josip vidje s njimaBenjamina, reče čovjeku koji upravljaše kućom njegovom: povedi ljude ove u kućupa nakolji mesa pa zgotovi jer će u podne sa mnom jesti ovi ljudi. I učini čovjekkako Josip reče, i uvede ljude u kuću Josipovu. Tada uzevši dare, označava da suistine imale sposobnost da steknu milost (da budu primljene); i novce (srebro)dvojinom, i ovo označava primanje istina u moći; i Benjamina, označava Posrednotako isto; podigolše se i otidoše u Egipat, označava uzdizanje ka životu koji će onisteći od unutarnjih stvari spoljašnjih-znanja; i izađoše pred Josipa, označavaprisustvo pred Nebeskim od Duhovnog; a Josip vidje s njima Benjamina, označavaopažanje Nebeskog od Duhovnog o duhovnom Posrednom kod istina; rečečovjeku koji upravljaše njegovom kućom, označava da je rekao onome kojipripada spoljašnjoj crkvi; povedi ljude ove u kuću, označava da istine u Prirodnomtreba da se uvedu dalje; pa nakolji mesa pa zgotovi, označava preko dobraspojašnjeg Prirodnog; jer će u podne sa mnom jesti ovi ljudi, oznčava tdsa će biiopovezani sa Posrednim; i učini čovjek kako Josip reče, označava da je uradio to; iuvede ljude u Josipovu kuću, označava prvo uvođenje u dobro od strane Nebeskogod Duhovnog.5634. Tada ljudi uzevši dare. Ovo označava da istine imaju u sebi sposobnost danađu milost, što se vidi iz značenja ljudi, naime, istina (br.3134); i iz značenja dara

koji se davao kada se prilazilo carevima i sveštenicima, naime, nešto da bi sestekla milost (br. 5619).5635. I novaca (srebra) dvojinom. Ovo značava tako isto i to da su istine primljeneu moći, što je jasno iz onoga što je rečeno gore (br. 5623), gde se javljaju iste reči.Iz toga se može videti na šta se misli pod istinama koje su primljene u moći.5636. I Benjamina. Ovo označava i Posredno, kao što se vidi iz reprezentacijeBenjamina, naime, Posrednog (br. 5411,5443).5637. Pa se podigoše i otidoše u Egipat. Ovo označava uzdizanje prema životu kojioni treba da steknu od unutarnjih stvari spoljašnjih-znanja i iz značenja podigošese, naime, uzdizanje ka stvarima duhovnog života (br. 2401,3171,4881); i izznačenja otići dole,naime, u život koji treba da steknu, jer otići dole ovde znači istošto i Pusti dijete sa mnom pa ćemo se podignuti i otići, da ostanemo živi i nepomremo (stih 8), čime je označen duhovni život prema stepenima (br. 5605); i izznačenja Egipta, naime, spoljašnjih-znanja (br.1164, 1165,4966), ovde unutarnjihstvari spoljašnjih-znanja, jer Nebesko od Duhovnog predstavljeno Josipom, tamoje stajalo; stoga se odmah zatim kaže da su stajali pred Josipom. Unutarnje stvarispoljašnjih-znanja su duhvne stvari u prirodnm umu, a duhovne su stvari tamogde su spoljašnja-znanja prosvetljena svetlošću neba, a ona su prosvetljena ondakada čovek ima veru u doktrine iz Reči, a on ima ovu veru kada je u dobru ljubavika bližnjemu, jer tada su istine i spoljašnja-znanja prosvetljeni od dobra ljubavi kabližnjemu kao plamenom. On iz ovoga imaju svoju duhovnu svetlost. Otuda semože videti na šta se misli pod unutarnjim stvarima spoljašnjih-znanja.5638. I izađoše pred Josipa. Ovo označava prisustvo Nebeskog od Duhovnog, štose vidi iz značenja izađoše pred nekoga, naime, prisustvo; i iz reprezentacijeJosipa, naime Nebeskog od Duhovnog (vidi gore); Da je Nebesko od Duhovnogbilo prisutno u oba Prirodna predstavljeno je time što je Josip postaogospodarem nad Egiptom. To je ono na šta se misli pod prisustvom Nebeskog odDuhovng u unutarnjim stvarima spoljašnjih-znanja; jer ova su znanja u Prirodnom(br. 5316,4324,5373). Istine predstavljene sa deset Jakovljevih sinova su istine uPrirodnom.

5639. I Josip kad vidje s njima Benjamina. Ovo označava opažanje od straneNebeskog od Duhovnog koje pripada duhovnom Posrednom kod istina, kao što sevidi iz značenja vidje, naime, razumeti i opaziti (br. 2150,5400); i iz reprezentacijeJakovljevih deset sinova (koji su označeni sa s njima) , to jest, sa kojima je Josipvideo Benjamina), naime, istine u Prirodnom (br. 5403,5512); i iz reprezentacijeBenjamina, naime, Posrednog (5411 5413,5443). Ovo se ovde naziva duhovnimPosrednim, jer istine predstavljene Jakovljevim sinovma treba da se povežu sistinom od Božanskoga, koja je Josip, a ovo se povezivanje ne može ostvarili bezPosrednog koje je duhovno; pa stoga kada je ovo Posredno opaženo, to odmahsledi da je Josip rekao čoveku koji upravljaše njegovom kućom, rekavši, Uvediljude u kuću, i zakolji mesa i zgotovi; jer će u po dne jesti sa mnom ovi ljudi, čimaje označeno da će biti uvedeni i da će se povezati, jer su sa Posrednim. 2. Šta jeDuhovno u odnosu na prirodno, treba da se kaže ukratko, zato što veći deo onihkoji žive u Hrišćanskom svetu neznalice su o Duhovnom, tako da kada čuju tajizraz, oni oklevaju, i sebi kažu da niko ne zna šta je to. U svojoj suštini, Duhovnokod čoveka je samo osećanje dobra i istine radi dobra i istine, a ne radi sebe, a istotako osećanje za ono što je pravo i pošteno radi onoga što je pravo i pošteno, ane radi sebe. Kada čovek u sebi oseća zadovoljstvo i kad uživa a još više ako osećasreću i blaženstvo od ovih osećanja, to je Duhovno u njemu, koje ne dolazi odprirodnog, nego od duhovnog sveta ili od neba, to jest, preko neba od Gospoda.Ovo je tada Duhovno koje, kada vlada u čoveku, utiče i kao da dodiruje sve što onmisli, hoće i radi, tako da njegove misli i dela njegove volje postaju deo Duhovnogda bi na kraju i sami postali duhovni u njemu, kao što se to dešava onda kadapređe iz prirodnog u duhovni svet. Jednom rečju, osećanje ljubavi ka bližnjem ivera, to jest, osećanje dobra i istine,kao i zadovoljstvo i uživanje, a još više sreća iblaženstvo koje pri tome oseća, to je ono što ga čini istinski Hrišćaninom, i to jesve Duhovno. 3. Većina ljudi u Hrišćanskom svetu ne znaju šta je Duhovno, jer odvere umesto od ljubavi ka bližnjemu prave suštinu crkve. Sledstveno, onaj malibroj (ljudi) koji misle o veri, malo ili nimalo ne misle o ljubavi ka bližnjem pa stogai ne znaju šta je to, pa stoga što nema znanja, to nema ni opažanja osećanja zaljubav ka bližnjemu; a onaj ko nije u osećanju ljubavi ka bližnjemu, taj nikako nemože da zna šta je Duhovno. Ovo je osobito istinito u ove dane, kada malo ko ima

ljubavi ka bližnjemu, jer je ovo poslednje vreme crkve. Ali neka se zna da uopštem smislu, duhovno znači osećanje kako dobra tako i istine, ča se stoga nebonaziva duhovnim svetom, a unutrašnji smisao Reči se naziva duhovnim smislom; aposebno, osećanje dobra se naziva Nebeskim, a osećanje istine naziva seDuhovnim.5640. Reče čovjeku koji upravljaše kućom njegovom. Ovo označava (da je torekao) onome koji je bio od spoljašnje crkve, kao što se vidi iz reprezentacijeonoga koji je upravljao kućom, naime, spoljašnjm crkvom (br. 1795). A pošto sekod unutrašnjeg smisla gleda na stvar a ne na osobu (br.5225m287,5434), stogase onim koji upravljaše kućom označava ono što pripada spoljašnjoj crkvi.5641. Odvedi ove ljude u kuću. Ovo označava da treba da se istine u prirodnomumu uvode i dalje, kao što se vidi iz značenja Jakovljevih sinova, naime, istinacrkve u Prirodnom (br. 5403,5427). Njihovo uvođenje označeno je sa uvedi ljude ukuću.5642. Pa zakolji mesa i zgotovi. Ovo označava (da će se to postići) preko dobaraspoljašnjeg Prirodnog, kao što se vidi iz značenja zakolji,što obuhvata i ono što jezaklano – vola, junicu, ovna, jarca – naime, dobra Prirodnog (da su vo i junicadobra koja pripadaju Prirodnom, može se videti gore, br. 2180,2830); ovde dobrakoja pripadaju spoljašnjem Prirodnom, jer se preko ovih oni sada po prvi putuvode u povezivanje, jer uvesti ljude u Josipovu kuću označava prvo uvođenje udobro Nebeskog od Duhovnog (br.5645). Pošto su junica i vo označavali dobraPrirodnog, sve što je učinjeno u vezi s njima, označavalo je ovo dobro, jer je jednopovezano s drugim.5643. Jer će u podne jesti sa mnom ovi ljudi. Ovo označava da će se povezati kadabudu sa Posrednim, što je očigledno iz značenja jesti zajedno, to jest,komunicirati, biti povezan i usvojen (br. 2187,2343, itd). A zato što su bili saPosrednim, koje je Benjamin (br. 4639), to se kaže u podne; jer podne označavastanje svetlosti, stoga duhovno stanje koje dolazi preko Posrednog (br.1458,3708).

5644. I učini čovjek kako Josip reče. Ovo označava izvršavanje (ostvarivanje), što jejasno bez bjašnjavanja.5645. I uvede ljude u kuću Josipovu. Ovo označva prvo uvođenje u dobroNebeskog od Duhovnog, što se vidi iz značenja uvede, naime, uvođenje (br.5641);iz značenja Jakovljevih sinova, naime, istina crkve u Prirodnom (br. 5403,5512); izznačenja kuće, naime, dobra (br. 3652,4982), otuda i crkve (br. 3720), jer crkva jecrkva zbog dobra; i iz reprezentacije Josipa, naime, Nebeskog od Duhovnog (vidigore). Iz ovoga je jasno da čovek uvede ljude u kuću Josipovu označava da suistine u Prirodnom ble uvedene u dobro koje pripada Nebeskom od Duhovnog.Označeno je prvo uvođenje zato što su sada sami jeli sa Josipom, a nisu ga poznali.Ovime je označeno opšte povezivanje, a što je prvo (početno) uvođenje; jer tadaistina od Božanskog utiče na opšti način, i još se ne razaznaje. A kad se istina kojautiče, kada se razazna (uoči), to je tada drugo povezivanje, što je označeno timešto se Josip otkrio svojoj braći, kao što se iznosi u sledećem poglavlju (XLV.).5646. Stihovi 18-23. 18. A oni se bojahu kad ih čovjek vođaše u kuću Josipovu, irekoše: za novce koje pređe bjehu metnuti u vreće naše vodi nas, dokle smisli kakoće nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce.Pa pristupivši čovjeku kojiupravljaše kućom Josipovom, progovoriše mu na vratima kućnim. I rekoše: čuj,gospodaru, došli smo bili i pređe, i kupismo hrane. 21. Pa kad dođosmo u jednugostionicui otvorismo vreće,a to novci od svakoga od nas bijahu ozgo u vrećinjegovoj, novci naši na mjeru; i evo smo ih donijeli natrag. A druge smo novcedonijeli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu novce naše u vreće. A onimreče: budite mirni, ne bojte se; Bog vaš i Bog oca vašega metnuo je blago u vrećevaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Simeona. A oni se bojahu, označavapovlačenje; kad ih čovjek vođaše u kuću Josipovu, označava da istine kojepripadaju Prirodnom treba da se povežu i potčine Unutrašnjem; i rekoše: za novcekoji pređe bjehu metnuti u vreeće naše vodi nas, označava zato što istine koje sepokazuju u Prirodnom izgleda samo kao da su date slobodno (bez nadoknade) pastoga oni treba da budu u potčinjenosti; dokle smisli kako će nas okriviti, označavada zbog ovoga oni treba da budu pod apsolutnom moći; da nas zarobi i uzmenaše magarce, označava dok se sve što je u Prirodnom ne svede u ništa; papristupivši čovjeku koji upravljaše kućom Josipovom, označava doktrinarne stvari

crkve; progovoriše mu na vratima kućnim, označava posavetovati se o njihovomuvođenju; oj, čuj nas , gopodaru! označava svedočenje; došli smo bili i pređe dakupimo hrane, označava spremnost da pribave dobro za istine; pa kad dođosmo ujednu gostionicu i otvorismo vreće, označava proveravanje u spoljašnjemPrirodnom; a to novci od svakoga od nas bijahu u vreći odozgo, označava da jejasno viđeno kao da su istine bile date slobodno bez nadoknade; novci (srebro)naši na mjeru, označava istine prema stanju svakoga od njih; i evo smo ih donijelinatrag, označava da ono što je bilo dato slobdno (besplatno), to će se potčinitikoliko je to god moguće; a druge smo novce donijeli da kupimo hrane, označavada postoji raspoloženje (spremnost) da se pribavi dobro pomoću istina i iz drugogizvora; ne znamo ko nam metnu novce u naše vreće, označava ne-vericu zbogneznanja izvora istine u spoljašnjem Prirodnom; a on im reče: budite mirni, nebojte se, označava da je sve dobro, neka ne očajavaju; Bog vaš i Bog oca vašega,označava Gospodovo Božansko Ljudsko; metnuo je blago u vreće vaše, označavada je to bilo od Njega, odvojeno od njihove vlastite pameti; novci su vaši bili umene, značava da će izgledati da su oni sami pribavili istine; i izvede im Simeona,označava da se volja (spremnost) pripojila istinama.5647. A oni se bojahu. Ovo označava povlačenje, što se vidi iz značenja bojati seovde, naime, povući se od povezivanja s Unutrašnjim. Bojazan se javlja iz raznihuzroka, kao što je opasnot da se izgubi život, dobit, čast, i ugled, kao i opasnost dase padne u ropstvo i tako izgubi sloboda a s njom i uživanje u životu. O ovome segovori u onome što sledi; jer su se plašili da ako se pripoje Unutrašnjem, da ćetako izgubiti oni što je njihovo sopstveno, a sa tim i slobodu, a s njom i uživanje uživotu, jer ovo zavisi od slobode. To je razlog da oni se bojahu označavapovlačenje kako se ne bi povezali. Ovde se ovo povezivanje mora objasniti ukratko, to jest, povezivanje spoljašnjeg ili prirodnog čoveka s unutrašnjim iliduhovnim. Spoljašnji ili prirodni čovek vlada od najranijeg doba, i ne zna dapostoji neki unutrašnji ili duhovni čovek. Stoga kada se čovek počne obnavljati i odprirodnog postajati duhovan ili unutrašnji, prirodni se u početku buni (odupire),jer se plaši da će biti potčinjen, go jest, da će sve što mu pripada sa svim onim štoto potvrđuje, biti iskorenjeno. Otuda to da kad je prirodni čovek ostavljensamome sebi, on misli da će sasvim nestati; jer pretpostavlja da je prirodno sve

(što postoji), a živi u potpunom neznanju da u Duhovnom postoje neizmerljive ineiskazive stvari; a kada prirodni čovek ovako misli, on se povlači i ne želi da budepotčinjen Duhovnom. To je ono što je ovde označeno strahom.5648. Kad ih čovjek vođaše u Josipovu kuću. Ovo označava (da su se bojali) jer suistine koje pripadaju Prirodnm trebale da se pripoje i potčine Unutrašnjem, što sevidi iz vođaše ih u Josipovu kuću, naime, tamo gde treba da se povežu i potčineUnutrašnjem; jer Josip predstavlja Unutrašnje, jer on predstavlja istinu odBožanskog, ili Nebesko od Duhovnog (br. 5307,5331,5469); a kuća označavačovekovo Unutrašnje kao i njegovo Spoljašnje (br. 3128,3538,5023), ovdeUnutrašnje, jer se naziva Josipova kuća; a biti vođen (to jest, u Unutrašnje)označava biti pridodat a to je potčinjen. Razlog je to, da kada je Prirodno dodato(pripojeno) Unutrašnjem, ono je tada potčinjeno njemu; jer uprava koja jepripadala prirodnom čoveku, tada treba da pripadne duhovnom; o toj upravi, poGospodovoj Božanskoj milosti, biće više reči na sledećim stranicama. 2. Nekolikoreči treba dodati o unutrašnjem smislu. Unutrašnji smisao je osobito za one kojisu u drugom životu. Kada su oni koji su tamo sa čovekm koji čita Reč, oni jeopažaju u skladu s unutrašnjim smislom, a ne u skladu sa spoljašnjim; jer oni nerazumeju ljudske reči, nego samo smisao reči, i to ne prema čovekovim prirodnimmislima, nego preko njegovih misli koje su duhovne. U ovaj duhovni smisaopretvara se u istom trnutku prirodni smisao koji je kod čoveka, isto kao što nekojezik drugoga čoveka prevodi na svoj koji je različit. Na taj način se čovekovaprirodna misao pretvara u duhovnu, jer je duhovni jezik ili misao svojstvenanđelima, a prirodni jezik ili govor čoveku. Postoji takva iznenadna promena izjednog u drugi jezik, jer postoji korespondencija svih i svake stvari u prirodnmsvetu s onima su u duhovnom svetu. u više udaljene od od shvatanja ljudi kojimasu prijatne samo one stvari koje pripadaju svetu i telu; i pošto je ovo slučaj, onipreziru duhovne stvari koje pripadaju unutrašnjem smislu, i one su imodvratne. 3.Sad, pošto je unutrašnji smisao Reči za one koji su u duhovnom svetu, ovde sepominju u unutranjem smislu stvari koje su za njih. Tako, pominju se stvari višeunutarnje i više udaljene od shvatanja ljudi, kojima su prijatne samo one stvarikoje pripadaju svetu i telu; i pošto je ovo slučaj, oni preziru duhovne stvari kojepripadaju unutrašnjem smislu, i one su im odvratne. Neka svak sebe ispita da bi

video da li stvari koje pripadaju unutrašnjem smislu stihova koji sada slede, da lisu mu neukusne i bezvredne, iako su to stvari u kojima uživaju anđeoska društva.Iz toga će biti jasno onome ko razmisli, kakva je razlika između onoga u čemuuživaju anđeli i onoga u čemu ljudi, i kakva je razlika između onoga što anđelismatraju mudrošću a što ljudi smatraju mudrošću – da anđeli uživaju u onome štoljudi smatraju bezvrednim i nekusnim, i da ljudi vide mudrost u onome što anđeline vole kao i ono što anđeli odbacuju i od čega se klone.5649. I rekoše: za novce koji pređe bjehu metnuti u vreće naše vodi nas. Ovooznačava da pošto izgleda da je istina u spoljašnjem Prirodnom bila data slobodno(bez nadoknade), oni treba sada da se potčine, kao što se vidi iz značenja novcakoji pređe bješe metnut u vreće (koji je bio vraćen), naime, istina koje su bile dateslobodno (br. 5530,5624); iz značenja vreće, naime, praga spoljašnjeg Prirodnog(br. 5497); i iz značenja vodi nas, naime, biti pripojen ili potčinjen (br. 5648). 2.Ovaj predmet treba razumeti ovako. Oni su opazili (zaključili) da su istinespoljašnjih-znanja u spoljašnjem Prirodnom bile date slobodno, kako bi biliprivučeni da se spoje s Unutrašnjim, i da bi mu se tako potčinilie, i da bi, kao što jerečeno, bili lišeni svoje slobode i sveg uživanja u životu. Čovek ne zna da je ovakavslučaj, naime, da su mu istine spoljašnjih-znanja date slobodno u prirodnom umubilo spoljašnjem ili unutrašnjem. Razlog da on to ne opaža je to, što voli svetske izemaljske stvari, a ne nebeske i duhovne stvari; dok je slučaj takav, da sve štoracionalno zaključuje iz spoljašnjih-znanja, i što pretpostavlja da je zahvaljujućinjegovoj sposobnosti, sve mu je to dato slobodno (bez nadoknade). Još manječovek opaža da li je to smešteno (stavljeno) u spoljašnje ili unutrašnje Prirodno,jer nije svestan toga da je Prirodno dvostruko, naime, spoljašnje koje prilazi(veruje?) spoljašnjim čulima, i unutrašnje koje se od njih povlači i okreće seRacionalnom. 3. Pošto čovek ne zna ni jedno ni drugo, to ne može da imaopažanje (percepciju) o takvim stvarima; jer prvo treba da se dođe do znanja onečemu, da bi se o tome imalo opažanje. Dok anđeoske zajednice znaju i opažajuove stvari dobro i jasno, ne samo ono što im se kaže slobodno, nego i gde je to,što se može videti iz sledećeg iskustva. Kada neki anđeo koji je dobar pa stoga isposoban, dođe u jednu anđeosku zajedncu, on odmah stekne svo znanje iinteligenciju zajednice u kojoj ranije nije bio; i on u početku pretpostavlja da je on

to znao i razumeo ranije. Ali kada razmisli, onda uviđa da mu je to dato slobodnopreko te zajednice od Gospoda; i onda zna od anđeoske zajednice da li je to uspoljašnjem ili u unutrašnjem Prirodnom. Samo što Prirodno koje pripada njima,nije Prirodno koje ima čovek; nego je to duhovno Prirodno, koje je postaloduhovno jer se povezalo sa i postalo Duhovno. 4. Iz ovoga je jasno da ono što seovde iznosi o unutrašnjme smislu, da se to dešava u drugom životu, naime, da oniopažaju ono što im se daje slobodno, kao i on što je bilo sačuvano (spremljeno),iako čovek danas ništa o tome ne zna. Ali u drevna vremena oni koji su pripadalicrkvi, znali su ovakve stvari, čemu su se učili preko spoljašnjih-znanja i prekonauka (doktrina).Oni su bili unutrašnji ljudi; ali od tih vremena ljudi suj postajalisve više spoljašnji, tako da su danas sasvim u telu, a to znači u krajnjem (reda).Znak da je tako, je to što ne znaju šta je Duhovno a šta Prirodno, niti verju da ovopostoji. Toliko su se udaljili u telu od unutrašnjih stvari, da ne veruju ni da postojiživot posle smrti, niti da postoji nebo ili pakao. Šta više, udaljujući se odunutrašnjih stvari, otišli su u takvu krajnost, i postali tako glupi u duhovnimstvarima, da veruju da je čovekov život sličan životu životinja, i da čovek umire kaoi one; i čudno je, ali učeni ovo veruju češće nego prosti i svakoga ko mislidrugačije, njega smatraju budalastim.5650. Dokle smisli kako će nas okriviti. Ovo označava da će zbog ovoga bitistavljeni pod apsolutnu moć, što je jasno iz značenja smisliti, naime, prikazati ihkrivim; i iz značenja okriviti nekoga, što je potčiniti ga svojoj moći, jer sledi da naszarobi i uzme naše magarce. Istina je, da pre nego li se prirodni čovek poveže saduhovnim, ili spoljašnji s unutrašnjim, njemu se ostavlja da razmisli da li želi da seoslobodi požuda koje potiču od ljjubavi ka sebi i svetu, kao i onih stvari pomoćukojih ih je branio i da preda upravu (nad sobom) duhovnom ili unutrašnjemčoveku. Njemu je ostavljeno da ovo razmotri da bi bio slobodan da izabere onošto hoće. Kada prirodni čovek, odvojeno od duhovnog, ovo razmatra, on toodbacuje; jer voli svoje požude, jer voli sebe i svet. Otuda se plaši, i misli da ako bise odrekao (požuda), ne bi mu ostalo života, jer njemu je prirodni ili spoljašnjičovek sve (što postoji); ili pomišlja da posle toga ne bi mogao ništa da učini samod sebe, i da bi sve misli, želje i dela njemu dolazile od neba, i da ne bi bio višesvoj gospodar. Kada je prirodni čovek ovakav kad je ostavljen samome sebi, on se

povlači i odupire. Ali kad prodre malo svetlosti preko neba od Gospoda, onpočinje da misli drugačije, naime, da je bolje da duhovni čolvek vlada, jer tada onmože da misli i hoće ono što je dobro, i tako može doći u nebo, ali ne ako jeprirodnom čoveku dato da vlada. I kada pomisli da su svi anđeli celokupnog nebatakvoga karaktera, i da su oni neprekidno u radosti koja se ne može opisatirečima, tada se bori protivu prirodnog čoveka, i na kraju zaželi da se potčiniduhovnom čoveku. U ovakvo se stanje dovodi čovek koji treba da se nanovo rodi,kako bi bio slobdan da se okrene kako hoće; i koliko se slobodno okrene ovome,toliko je nanovo rođen. O svemu ovome se ovde govori u unutrašnjem smislu.5651. Da nas zarobi i uzme naše magarce. Ovo označava (da će to ići tako daleko)sve dok sve što je u Prirodnom ne bude sveden na ništa, što se vidi izreprezentacije deset Jakovljevih sinova koji ovo kažu o sebi, naime, o istinama uPrirodnom (br.5403,5512), i iz značenja zarobi (načini robovima), naime, dapostanu ništa (vidi niže); i iz značenja magaraca, naime, stvari u Prirodnom, ili uspoljašnjim-znanjima (br. 5492), ovde u spoljašnjem Prirodnom, jer su istineoznačene Jakovljevim sinovima u unutrašnjem Prirodnom. 2. U pogledu onoga štoje rečeno da bi oba Prirodna bila svedena u ništa, ovakav je slučaj. Da bi čovekmogao postati duhovan, njegovo Prirodno mora postati kao da je ništa, to jest,tako da samo od sebe ne može ništa da učini, jer onoliko koliko je Prirodnosposobno da nešto uradi, toliko Duhovno nije sposobno ; jer Prirodno je u sebe oddetinjstva upilo samo ljubav ka sebi i svetu, a to su one stvari koje su protivneljubavi ka bližnjemu. Ova zla sprečavaju influks dobra od Gospoda, jer sve štoutiče (od Gospoda) pretvara se u Prirodnom u zlo, pošto je Prireodno plan nakome se influks završava. Pa stoga ako Prirodno (to jest, zlo i obmana koji su gaoblikovali) ne postane kao ništa, dobro ne može da se uliva kroz nebo odGospoda. Nema mesta gde može da se zadrži nego se rasipa; jer ne može daopstane u zlu i u obmani. To je razlog da je unutrašnje zatvoreno sve dokprirodno ne postane kao ništa. Ovo je poznato u crkvi iz doktrine, da se stari čovekmora odložiti, da bi se (čovek) obukao u novoga čoveka. 3. Regeneracija (novorađanje) nije ništa drugo nego potčinjavanje Prirodnog, i vladavina Duhovnog; aPrirodno je potčinjeno onda kada je svedeno na korespondenciju (saobraznost).Kada se Prirodno dovede u korespondenciju, tada ono više ne reaguje (ne protivi

se), nego postupa onako kako mu se naređuje, i poslušno je Duhovnom skoro kaošto je telo pokorno volji ili kao što je govor i izraz lica pokorni saobrazni influksumisli. Iz ovoga je jasno da bi čovek postao duhovan, Prirodno mora nužno dapostane kao da nije ništa u odnosu na voljno (na htenje). 4. A poznato je da staroPrirodno mora da postane kao da je ništa, jer je ono oblikovano zlom i obmanom;a novo Prirodno, nazvano i duhovnim Prirodnim – duhovnim jer duhovno delujepreko njega, i pokazuje se preko njega, kao uzrok preko efekta. Poznato je da jeuzrok sve u efektu. Otuda novo Prirodno kad misli, hoće, i kada proizvodi efekte,samo je reprezentativ (predstavnik) Duhovnoga. Kada se ovo dogodi, čovek primadobro od Gospoda; i kada postane savršen u inteligenciji i mudrosti, on jeblagosloven i sretan i u večnosti.5652. Pa pristupivši čovjeku koji upravljaše Josipovom kućom. Ovo označavanauke (doktrine) crkve, što se vidi iz značenja govoriti sa čovjekom koji upravljašeJosipovm kućom, naime, s onim što je od spoljašnje crkve (br. 5469). Josipov kućaje unutrašnja crkva. Nauk (doktrina) iz Reči je sve što je u kući, a što služi iposlužuje.5653. Progovoriše mu na vratima (na pragu) kuće. Ovo označava da prime savetod njih, to jest, od doktrina; i iz značenja na pragu od kuće, naime, (na pragu,napočetku) uvođenja (br. 34,2385), ovde uvođenja iz prirodnog ili spoljašnjeg uduhovno ili unutrašnje, a što je predmet o kome se govori. Pošto je ovo označeno,to se u izvornom jeziku ne kaže na vratima od kuće, nego vrata kuće.5654. I rekoše: čuj, gospodaru! Ovo označava svedočenje, što se vidi iz samogoblika govora, koji je svedočenje, naime, (izjava) da će kazati istinu o srebru kojeje nađeno na vrhu (na ustima) svačije vreće.5655. Došli smo bili i pređe da kupimo hrane. Ovo označava spremnost da sepribavi dobro za istine, kao što se vidi iz značenja došli smo, naime, spremnost ilinamera; jer onaj koji dođe ili ide nekuda, to radi s namerom, ovde da bi pribaviodobro za istine, što je označeno sa kupiti hrane; jer kupovanje znači pribavljanje iusvajanje (br. 5340,5414), a hrana, dobro od istine (br. 5340,534), ovde dobro zaistine predstavljene Jakovljevikm sinovima, koji ovo kažu o sebi.

5656. Pa kad dođosmo u jednu gostionu, i otvorismo vreće. Ovo označava samoposmatranje(introspekciju) u spoljašnje Prirodno, što se vidi iz značenja gostione,naime, spoljašnjeg Prirodnog u opšte (br. 5495); i iz značenja otvorismo, naime,introspekcija, jer onaj ko otvara, on i gleda unutra; i iz značenja vreće, posebnosvake, naime, spoljašnjeg Prirodnog (br. 5497).5657. A to novci (srebro) svakoga od nas bijahu ozgo u vreći njegovoj. Ovooznačava da se jasno videlo kao da su istine bile date slobodno, što se vidi izznačenja svačije srebro u vreći njegovoj, naime, istine date slobdno (br.5530,5624). Slično je sa svačijim srebrom na vrhu svačije vreće , čime je označenoda su ove istine bile date slobodno. A tako je i s istinama koje su pohranjene(sačuvane) na pragu spoljašnjeg Prirodnog; jer se vrhom (ustima) vreće označavaprag spoljašnjeg Prirodnog (br. 5497). Kao da su date slobodno, to je ovdenaglašeno, jer su oni u stanju sumnje da li su voljni da se povežu s Unutrašnjim ida postanu ništa; a kada je neko u stanju sumnje, on oseća sumnju o istinama kojepotvrđuju (ono što on veruje?).5658. I novci (srebro) naši na mjeru. Ovo označava istine u skladu sa svačijimstanjem, što se vidi iz značenja na mjeru (po težini), naime, stanje stvari u pogledudobra (br. 3104); stoga istine u skladu sa svačijim stanjem znači u skladu s dobromkoje su u stanju da prime. Težine i mere se pominju često u Reči, ali uunutrašnjem smislu one ne znače težine i mere; nego težine označavaju stanjeneke stvari u pogledu dobra, a mere stanje neke stvari u pogledu istine. Tako isto itežine i prostiranja (ekstenzije); nešto teško u prirodnom svetu korespondiradobru u duhovnom svetu, a prostiranje (ekstenzija, širenje), istini. Razlog je to dau nebu, koje je izvor korespondencija, nema težine i širine, jer nema prostora.Stvari, doista, izgledaju teške i prostrane među duhovima; ali ovo su izgledi kojipotiču od stanja dobra i istine u višem nebu. 2. Da srebro označava istinu, bilo jevrlo poznato u drevna vreemena. Otuda su drevni razlikovali nekoliko doba svetaod prvoga do poslednjega, u zlatno, srebreno, bakarno, i gvozdeno doba kojemusu dodali i glineno doba. Nazivali su ona vremena zlatnim dobom kada jepostojala nevinst i poštenje, i kada je svako činio dobro radi dobra, i kada je svakobio pravedan radi pravičnosti. Nazvali su ono doba srebrenim kad više nije bilonevinosti, neg neke vrste poštenja koje se sastojalo ne u tome da se čini dobro

adi dobra, nego da se tvori istina radi istine, dok su ime kopra i gvožđa dalionome dobu koje je bilo još niže. 3. Ovako su označili te periode ne poupoređivanjima, nego po korespondencijama; jer su drevni znali da srebrokorespondira istini, a zlato dobru, a to su znali kroz komunikaciju s duhovima ianđelima. Jer kada se u višem nebu govori o dobru, pokazuje se zlato onima kojisu u prvom ili nižem nebu; a kada se govori o istini, pokazuje se srebro; ponekadtako da ne samo zidovi soba u kojima borave da sijaju kao zlato nego samaatmosfera sija isto tako. Pojavljuju se zlatni stolovi, zlatni svećnjaci, i mnoge drugestvari pokazuje se anđelima prvog ili poslednjeg neba, koji su u dobru radi dobra;dok se onima koji su u istinama radi istina, njima se takvi predmeti pokazuju odsrebra. Ali ko danas zna da su drevni ova doba zbog korespondencja nazivalizlatnim, i srebrenim dobom? Zaista, ko danas zna bilo šta o korespondecijama? Anaj ko ovo ne zna, a još više onaj ko misli da je to zadovoljstvo i da je mudroraspravljaiti da li je nešto ovako ili nije, taj ne može da zna ništa o bezbroj stvarikoje je se odnose na korespondencije.5659. I evo smo ih donijeli natrag (u ruci) da bi kupili. Ovo označava da ono što jedato slobodno (besplatno), da to treba da se potčini koliko je god to moguće, štose vidi iz značenja donijeli natrag, ovde, naime, potčiniti se; i iz značenja u našojruci, naime, koliko je god to moguće (br. 5624). Da su bile date besplatgno,označeno je srebrom na vrhu vreća koje smo doneli natrag (br. 5657).5660. A druge smo novce donijeli da kupimo hrane. Ovo označava da postojispremnost da se pribavi dobro pomoću istina iz drugog izvora, što se vidi izznačenja srebra, naime, istine (br. 5657); i pošto srebro označava istinu, to drugosrebro označava istinu iz drugog izvora (pošto jedina prava istina dolazi odGospoda, koji je daje slobodno, tako da sama istine je samo iz toga izvora); i izznačenja donijeti, naime, imati nameru da se pribavi, to jest, dobro od istineoznačeno žitom, koje su hteli da kupe. Istorijski smisao slova podrazumeva da je idrugo srebra dolazilo Josipuda bi se kupila od njega hrana, pa prema tome nijedošlo ni iz kojeg drugog izvora. Ali unutrašnji smisao ne počiva u istorijskm smisluslova, koji njemu nije važan, nego u počiva u predmetu o kome se radi; stvar je utome, da ako budu potčinjeni kao sluge zato što su im neke istine u spoljašnjemPrirodnom bile date slobodno, u tome slučaju će oni pribaviti dobro pomoću

istina iz nekog drugog izvora. Takav je i sled misli u unutrašnjem smislu, jer seodmah zatim kaže, Ne znamo ko je metnuo srebro u naše vreće, što označava daoni ne bi verovali, jer nisu znali izvor istine u spoljašnjem Prirodnom. 2. Nešto seslično dešava u drugom životu sa duhovima koji se upućuju u dobro pomoćuistina, a posebno u ovu – da sve dobro i istina utiču (ulivaju se) od Gospoda. Kadaopaze da sve što misle i što hoće, da sve to utiče (uliva se i prima se), tako danemaju moći ni da misle ni da hoće od samih sebe, oni se tada opiru koliko godmogu, verujući da ako bi bilo ovako, da ne bi imali svog vlastitog života. Osimtoga, oni veruju da ako ne bi mogli da čine dobro ili da veruju istinu od sebesamih, da bi onda sklopili ruke i mislili ni o čemu i da bi čekali influks. Njima jedopušteno da tako misle, i da zaključe da ne žele da primaju dobro i istinu ovogaizvora nego iz nekog drugog izvora, što ne bi bilo skopčano sa gubitkom onoga štoje njihovo sopstveno; a ponekad im je dozvoljeno da se raspituju da li ga (dobro)mogu naći na drugome izvoru. Međutim, kada ga nigde drugo ne nađu, oni koji suveć nanovo rođeni, oni se vraćaju, i slobodno biraju da ih Gospod vodi u svemušto hoće i što misle. Tada im se kaže da će primiti nebesko ja (proprium), kao onokoje imaju anđeli, a s njim i blaženstvlo i sreću kroz večnst. 3. Ovo novo ja (jastvo,proprium) dolazi do nove volje koju Gospod podaruje, i ono se razlikuje odčovekovog starog ja (propriuma) u tome što oni koji ga imaju, više ne gledaju sebeu svim i u svakoj stvari koju rade, koju nauče, i koju naučavaju; nego onda gledajuu tome bližnjega, javnost, crkvu, a kroz to i Samoga Gospoda. Tu se menjaju ciljeviživota. Ciljevi koji gledaju prema nižim stvarima, to jest, prema sebi i svetu,uklanjaju se, a ciljevi koji gledaju ka višim stvarima, uzimaju mesto onih prvih.Ciljevi života su sam čovekov život, jer su oni njegova volja i ljubav, jer ono štočovek voli, to on i hoće i to mu je cilj. Onaj ko je primio nebesko ja (proprium), tajse odmara i u miru je; jer se on uzda u Gospoda, i veruje da ga nikakvo zlo nemože snaći, a zna i to da ga požude neće mučiti. Osim toga, oni koji su unebeskom ja, ti su u samoj slobodi; jer biti vođen od Gospoda, to je sloboda, jer toznači biti vođen ka dobru preko dobra, opet u dobro. Iz toga se vidi da su oni ublažensti i sreći, jer ih ništa ne uznemirava, ništa što dolazi od ljubavi ka sebi, pasu stoga pošteđeni neprijateljstva, mržnje ili osvete; niti pate od ljubavi ka svetu,pa su pošteđeni i prevare, straha, ili nemira.

5661. Ne znamo ko nam metnu novce naše (srebro) u vreće. Ovo označava neverovanje,koje dolazi od nepoznavanja izvora istine u spoljašnjem Prirodnom, štose vidi iz značenja ne znamo, a u duhovnom smislu, ne-verovanja; iz značenja kometnu, naime, nepoznavanje iz kojega izvora; iz značenja srebra, naime, istine(br.5658); i iz značenja vreće, naime, spoljašnjeg Prirodnog (br. 5497).5662. A on im reče: Budite mirni, ne bojte se! Ovo označava sve je u redu, neka neočajavaju, što se vdi iz značenja mirni, naime, dobrobit (vidi niže); i iz značenja nebojte se, naime, neka ne očajavaju. Jer unutrašnji smisao govori o promeni stanja,a to je da više ne dolaze do istina, a preko njih do dobra svojom vlastiom moći,nego da ih dobijaju kao dar od Gospoda. A zato što su pretpostavljali da će izgubitivlastitu slobodu a s njom i uživanje svog života, bili su u očajanju, kao što se vidi izonoga što se ranije desilo. Otuda ne bojte se ovde označava, neka ne očajavaju;jer se strah javlja iz raznih uzroka (br. 5647), te stoga označava razne stvari. 2. Miroznačava da je sve u redu, jer je to ono što je najdublje, pa stoga i ono što vlada usvemu, u svim i u svakoj stvari neba; jer je mir u nebu kao proleće na zemlji, ili kaozora, koja na nas ne deluje na osetljiv (čulan) način, neko kao sveopšta veselostkoja utiče na sve što se opaža i prožima sve, kako samo opažanje tako i predmetekoji se opažaju. U naše vreme malo ko zna značenje mira kad se pomene u Reči,kao u blagoslovu, da Jehova podigne lice Svoje ka tebi, i da ti mir (Brojevi VI.26); ina drugim mestima. Skoro svak misli da je to sigurnost od neprijatelja, i mir udomu i među drugarima. U ovome odlomku ne značava se ovakav mir, nego mirkoji prevazilazi to – nebeski mir o kome je maločas bilo reči. Ovaj se mir ne možedati nikome koga Gospod ne vodi i ko nije u Gospodu, to jest, u nebu gde jeGospod sve u svemu; jer nebeski mir se uliva onda kada se požude ljubavi ka sebi isvetu uklone. Ove izgone mir, jer one zagađuju čovekovo unutarnje, i čine da semir pretvara u nemir, i u smutnju, jer one (požude) uživaju u zlu. Sve dok je u zlu,čovek ne može da zna šta je mir, i šta više, on tada veruje da takav mir ni nepostoji; i ako neko kaže da se taj mir opaža onda kada se uživanje u ljubavi ka sebii svetu uklone, on se na to smeje, jer za njega mir je uživanje u zlu, što je suprotnomiru. 3. Zato što je mir ono najdublje u sreći i blaženosti te zbog toga vlada unjima, drevni su mali običaj da se pozdravljaju sa Mir tebi, kada bi nekome želelidobro; a pitali bi da li neko ima mir kada su hteli da kažu, da li je dobro? Pogledaj

što je rečeno i objašnjeno o miru, naime: Da je mir u nebu kao proleće i zora nazemlji (br. 1726,2780); Da je mir u najvišem smislu Gospod, u reprezentativnomsmislu Njegovo carstvo, i da je to Gospodovo Božansko koje deluje na dobrom iznajdubljeg (čovekovg bića?) (br. 3780,4681); Da je sav nemir uzrokovan zlom iobmanom, a mir dobrom i istinom (br. 3170).5663. Bog vaš i Bog oca vašega. Ovo označava Gospodovo Božansko Ljudsko, štomože videti po tome da gde god se Bog ili Jehova pomenu u Reči, niko se drugi neoznačava nego Gospod (br. 13431736,2921,3035); i kada se kaže, vaš Bog i Bogoca vašega, to jest, Bog Izrailja i Jakova i njegovih sinova, misli se na GospodovoBožansko Ljudsko, to jest, na Božansko Prirodno (br. 3305,4286,4570); jer Izrailjpredstavlja Gospoda u pogledu unutrašnjeg Prirodnog, Jakov u pogleduspoljašnjeg, a njegovi sinovi u pogledu istina u ovome Prirodnom. 2. Da se Gospodoznačava u Reći sa Bog i sa Jehova, to nije znala Jevrejska Crkva, a ne zna danas niHrišćanska Crkva. Hrišćanska Crkva to ne zna zato što je podelila Božanstvo u triosobe. Ali Drevna Crkva, koja je bila posle potopa, a iznad svega Pradrevna Crkvakoja je bila pre potopa, pod Jehovom i pod Bogom mislila je samo na Gospoda i tona Njega kao na Njegovo Božansko Ljudsko. Oni su znali i o Božanskolm Samomkoje je u Gospodu, a koje su nazivali Ocem, ali nisu bili u staju da misle oBožanskom Samom koje je u Gospodu, nego o Božanskom Ljudskom, pa stoga senisu mogli povezati ni sa kojim drugim Božanskim, jer se povezivanje izvodi prekomisli koja pripada razumu i osećanju volje, a to je preko vere i ljubavi. Jer akopomislimo o Božasnkom Samom, misao kao da pada u bezgranični svemir, i kao dase rasipa, zbog čega ne može da dođe do povezivanja. Drugačije je kada se misli oBožanskom Ljudskom. A drevni su znali da ne mogu da se spasu ako nisu povezanisa Božanskim Ljudskim. 3. Stoga je Drevna Crkva obožavala Božansko Ljudsko; aJehova im se pokazivao kao Božansko Ljudsko. Božansko Ljudsko je bilo u nebuSamo Božansko; jer nebo sačinjava jednog čoveka koji se naziva Veliki Čovek, kaošto je bilo pokazano ranije na kraju poglavlja. Ovo Božansko u nebu nije ništadrugo nego Božansko Samo, ali u nebu to je Božanski Čovek. Ovaj Čovek, to je Onošto je uzeo na Sebe Gospod, i učinio ga Božanskim u Sebi, i tako Ga sjedinio saBožanskim Samim s kojim je bilo ujedinjeno od večnosti; jer od večnosti bilo jejedno. On je to učinio, jer se čovečanstvo nije moglo spasiti ni na koji drugi način;

jer više nije bilo dovoljno da Božansko Samo, preko neba a tako i preko BožanskogLjudskolg, utiče u ljudske umove; stoga je Samo Božansko htelo da sjedini saSobom Božansko Ljudsko na taj način što je uzelo na Sebe Ljudsko u svetu. I jednoi drugo je Gospod.5664. Metnuo je blago (skriveni dar) u vreće vaše. Ovo označava da je to bilo odNjega odvojeno od svake njihove mudrosti (sposobnosti), što se vidi iz značenjaskrivenog dara, naime, dobra i istine koje je On dao, bez čovekovog znanja; i izznačenja srebra koje je vraćeno u vrećama, to jest, odvojeno od njihove moći (br.5488,5496,5499). Iz svega ovoga jasno je da metnuo je skriveni dar u vaše vrećeoznačava da je to od Njega, to jest, od Gospodovog Božanskog Ljudskog, i da je tood istine i dobra u Prirodnom odvojeno od njihove moći; a pošto je odvojeno odnjihove moći, to je odvojeno i od njihove mudrosti (prudence): reč mudrost(prudence) se koristi zato što korespondira proviđenju i onome što pripadaBožanskom proviđenju, a ono što pripada Božanskom proviđenju, ne pripadaljudskoj mudrosti.5664a Novci (srebro) su vaši bili u mene. Ovo označava da će izgledati kao da suoni pribavili istine, što se vidi iz značenja srebra, naime, istine (br. 1551,2954).Njihovo srebro, koje je bilo kod njega (došlo njemu), znači da su oni kupili, a toznači da su ga sami pribavili; jer kupiti je pribaviti (br. 5655). Stoga vaše srebrodošlo je meni znači istinu koja je od njih nabavljena; ali pošto nikad čovek nepribavlja istinu vere, nego je ona data od Gospoda, ali izgleda da ju je pribaviosam čovek, stoga se kaže izgledaće kao su oni pribavili istinu. 2. U crkvi je poznatoda Gospod usađuje istinu: jer se naučava da vera nije od čoveka, nego od Boga;tako ne samo da je pouzdanje (poverenje), nego i da su i istine vere od Njega. Paipak, izgleda kao da čovek sam pribavlja istine vere, jer on ne zna da se oneulivaju, jer to ne opaža. Razlog da on to ne opaža je to, što je njegovo unutarnjezatvoreno, tako da ne može da ima komunikaciju sa suhovima i anđelima koja seopaža, a kada je unutarnje zatvoreno, čovek ne može da zna ništa o influksu. 3.Međutim, neka se zna da je jedna stvar poznavati istine, a sasvim druga verovatiih. Oni koji samo znaju istine vere oni ih sačuvaju u memoriji isto kao i drugečinjenica iz drugih oblasti znanja. Ova znanja čovek može pribaviti i bez takvoginfluksa ali ona nemaju života, što se vidi i iz toga što i zao čovek, pa i najgori,

može da zna istine vere isto kao i pošten i pobožan čovek. Ali, kao što je rečeno,ove istine nemaju života kod zlog čoveka ; jer kada on izgovara ove istine, on usvemu tome ide za svojom slavom ili dobitkom; tako da ljubav prema sebi i svetuispunjava ove istine, i čini da izgledaju kao žive; ali to je takav život u kome jepakao i koji se naziva duhovnom smrću. Tako ih vadi iz svoje memorije, a ne izsrca; dok onaj koji doista veruje istine vere, on ih vadi iz svoga srca onda kada ihstavlja na usne; jer kod njega su istine vere tako duboko ukerenjene, toliko daimaju svoje korene i u spoljašnjoj memoriji, i one rastu otuda prema onome što jeunutrašnje ili više, kao plodonosna stabla; pa kao i stabla, i one (istine) sepokrivaju lišćem, a onda cvatom, i na kraju rađaju plodom. Tako je sa takvimčovekom. 4. Isto tako, on preko istina vere ide za tim da bude koristan, kao to štovrši dela ljubavi ka bližnjemu, što su za njega plodovi vere. Ovo su istine koječovek ne može da sebi pribavi, ni u najmanjem stepenu; nego mu ih Gospod dajeslobodno, i to od prvog trenutka njegovog života. Ali pošto je čovek takav da to neopaža, jer kao što je rečeno, kad bi to opažao, on bi se odupirao, jer bi verovao datako gubi ono što je njegovo vlastito, a s tim i svoju slobodu, a sa slobodom iuživanje, i da bi se tako pretvrio u ništa; stoga je proviđeni da čovek misli da onsam pribavlja istine. To je ono što je označeno rečima da će mu izgledati da je onsam pribavio istine. Pored toga, da bi se nebesko ja i nebeska slobida dalačoveku, on mora da čini dobro kao od sebe i da misli istinu kao od sebe; ali kadarazmisli, treba da prizna da je sve ovo od Gospoda (b. 2882,2883,2891).5665. I izvede im Simeona. Ovo označava da se dodalo htenje (volja) istinama, štose vidi iz reprezentacije Simeona, naime, vere u volji ili volje da se primeni istinavere (br. 38869-38725482); i iz reprezentacije Jakovljevih sinva, kojima je on izveoSimeona, naime, istinama crkve u Prirodnom (br. 5403,5427). Iz ovoga je jasno daizvede im Simeona označava da je htenje bilo prpojeno istinama.5666. Stihovi 24-28. 24. I uvede ih čovjek u kuću Josipovu, i donese im vode teopraše noge, i magarcima njihovim položi. 25. I pripraviše dar dokle dođe Josip upo dne, jer čuše da će oni ondje objedovati 26 I kad Josip dođe kući, iznesoše mudar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se do zemlje. 27. A on ih zapita kako su, ireče kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? je li još živ? 28. A oni rekoše:dobro je sluga tvoj, otac naš, još je živ. I pokloniše mu se. I uvede ih čovjek u kuću

Josipovu, označava uvođenje u povezanost s Unutrašnjim; i donese im vode teopraše noge, označava opšti influks istine iz Unutrašnjeg; i magarcima njihovijempoloži, označava pouku o dobru; i pripraviše dar, označava pomirenje; dokle dođeJosip u podne, označava dok ne bude prisutno Unutrašnje sa svetlošću; jer čuše daće ondje objedovati, označava opažanje da će dobro biti pridodato istinama; i kadJosip dođe kući, označava prisustvo Unutrašnjeg; iznesoše mu dar koji imahu kodsebe, označava pomirenje koliko je god to moguće; i pokloniše mu se do zemlje,značava poniznost; i zapita ih kako su?(imaju li mir?), označava opažanje da je svedobro; i zapita kako je otac vaš stari za koga mi govoriste? označava kako je saduhovnim dobrom? je li još živ? označava da ima život; a oni rekoše, još je živsluga tvoj, otac naš, označava opažanje Prirodnog da je sve dobro od kojegadolaze; i pokloniše mu se, označažva spoljašnju i unutrašnju poniznost.5667. I uvede ih čovjek u kuću Josipovu. Ovo označva uvođenje u povezanost sUnutrašnjim, što se vidi iz značenja uvede ih u Josipovu kuću, naime, pridodatiunutrašnje istinama koje pripadaju Prirodnom (br. 5648). Označeno je uvođenje upovezanost, što je jasno iz onoga što sledi – da su tamo objedovali, i da se Josipnije još njima pokazao; čime je označen opšti influks, koji se sada opisuje, a koji jeuvođenje.5668. I donese im vode. Ovo označava opšti inflks istine od Unutrašnjeg, što sevidi iz značenja vode, naime, istine (br. 702,4976), i doista istine u opštem. Otudadoneti (dati) vode označava opšti influks istine; To je bilo od Unutrašnjeg, jer jebilo u Josipovoj kući (br. 5667). Opšti influks istine je prosvetljenje koje dajesposobnost shvatanja i razumevanja istine. Ovo je prosvetljenje od svetlosti nebakoje je od Gospoda, a koj nije ništa drugo nego Božanska istina (br.2776,4415,5400).5669. Te opraše noge. Ovo označava čišćenje Prirodnog, što se vidi iz značenjaoprati noge, naime, čistiti Prirodno (br. 3147).5670. I magarcima njihovijem položi. Ovo označava pouku o dobru, što se vidi izznačenja položiti (nahraniti) magarcima, što je hraniti, a što označava poučavati;jer položiti hranu označava dobro istina koje pripadaju spoljašnjim-znanjima (br.3114); a položiti, što je nahraniti, označava poučavati u ovom dobru (hranjenje je

poučavanje, br. 5201; a magarci označavaju spoljašnja-znanja, vidi br.5492). Izovoga je jasno da položiti (dati hranu) magarcima označava poučavati o dobruspoljašnjih-znanja. Dobro spoljašnjih-znanja su najopštije istine, koje se pokazuju iu prirodnoj svetlosti koja je od svetlosti sveta; da bi se pokazale (to jest, istine),mora da postoji opšti influks od Unutrašnjeg (br. 5668). Ovo je prosvetljenje odsvetlosti neba.5671. I pripraviše dar. Ovo označava pomirenje, što se vidi iz značenja dara,naime, steći naklonost (br.5619); stoga pripraviti dar je pomirenje.5672. Čekajući dokle dođe Josip u po dne. Ovo označava dok ne bude Unutrašnjeprisutno sa svetlošću, što se vidi iz značenja dokle on dođe, naime, kad on budeprisutan; iz reprezentacije Josipa, naime, Unutrašnjeg br. 5648); i iz značenja podne, naime, stanje svetlosti (br. 1458,3708). Po dne označava stanje svetlosti, jervremena dana, kao što su jutro, podne, i veče, korespondiraju prosvetljenju, kaojutro, podne, i veče korespondiraju prosvetljenjima u drugom životu, a tamo jeprosvetljenost inteligencija i mudrost. Tamo postoje promene u prosvetljenostikao jutro, podne, i veče na zemlji. Stanja senke, kao ona uveče, ne zavise od suncatamo, to jest, od Gospoda, koji uvek daje svetlost, nego od anđelovog ja(propriuma), jer onoliko koliko su uronjeni u svoje ja (proprium), toliko su u stanjusenke ili večeri, a onoliko koliko su izvan svoga ja (propriuma), toliko su unebeskom propriumu, i toliko ulaze u stanje svetlosti. Iz ovoga je jasno zašto podne označava stanje svetlosti.5673. Jer čuše da će oni ondje objedovati (jesti hleb). Ovo označava opažanje da ćedobro biti pridodato istinama, što se vidi iz značenja čuti, naime opaziti (br. 5017)iz značenja objedovati (jesti hljeb), naime, usvojiti i povezati (br.2187,5643); i izznačenja hrane (hljeba), naime, dobra ljubavi (br. 2165,4976).5674. I kad Josip dođe kući. Ovo označava prisustvo Unutrašnjeg, što se vidi izznačenja doći kući, naime, biti pri ruci, ili prisutnost (br. 5672);i iz reprezentacijeJosipa,naime, Unutrašnjeg (br.5648).5675. Iznesoše mu dar koji imahu kod sebe (u ruci). Ovo označava pomirenjekoliko je to moguće, što se vidi iz dara, koji se davao carevima i sveštenicima, kako

i se stekla naklonost; a tako isto i pomirenje (br. 5671); i iz značenja koji imahukod sebe (u ruci), naime, koliko je god moguće (br. 5624,6559).5676. I pokloniše mu se do zemlje. Ovo označava poniznost, što se vidi iz značenjapokloniti se do zemlje, što znači poniziti se (br. 2153, 5682).5677. A on ih zapita kako su (imaju li mir). Ovo označava opažanje da je sve dobro,što se vidi iz značenja zapita, naime, opaziti misao drugoga (čoveka) (5597); i izznačenja mira, što je dobrobit (br. 5662).5678. I zapita: kako je otac vaš stari za koga mi govoriste (ima li mir vaš otac?).Ovo označava isto tako pitanje kako je sa duhovnim do brom, što se vidi izznačenja mira, to jest, dobrobiti (br.5677); i iz reprezentacije Izrailja, koji je otac,naime, duhovno dobro (br.3654,4598),5679. Je li živ? Ovo označava da (duhovno dobro) ima život, što se vidi iz značenjaživeti, naime, duhovno živeti (br.5407).5680. A oni rekoše; živ je sluga tvoj, otac naš. Ovo označava opažanje odPrirodnog da je dobro sa dobrom od kojega dolazi (Prirodno dobro?),što sedi izznačenja reći, naime, opaziti (br. 1898,3395,5677); i iz reprezentacije Izrailja,naime,duhovnog dobra (br. 5677). Ovo se dobro naziva ocem, jer su od njega kaood oca istine i dobra u Prirodnom, koje su predstavljene sa njegovih deset sinova;a zato što su istine i dobra u Prirodnom njima predstavljene; a zato onipredstavljaju i Prirodno, jer Prirodno je sadržatelj dok su istine i dobra sadržaj,tako da čine jedno. Iz ovoga se vidi da ono što kažu dobro je sluga tvoj, otac našoznačava opažanje Prirodnog da je dobro sa dobrom od kjega dolazi (prim. prev.da je dobro s duhovnim dobrom od kojega dolazi Prirodno dobro), Naziva seopažanje od, to jest, od Unutrašnjeg, koje je predstavljeno Josipom (br. 5648), jersvo opažanje Prirodnog potiče od Duhovnog; a pošto dolazi od Duhovnog, to istotako dolazi i od Unutrašnjeg, to jest, preko Unutrašnjeg od Gospoda. Prirodnonikad nema ni opažanje ni život misli i osećanja osim kada to dolazi od Duhovnog;jer u Prirodnom sve je mrtvo, ali se oživljava zahvaljujući influksu iz duhovnogsveta, to jest, preko duhovnoga sveta od Gospoda. U duhovnom svetu sve stvarižive od svetlosti koja je od Gospoda; jer u toj je svetlosti mudrost i inteligencija.

Da ovde to označava opažanje od toga (iz toga). ili od Unutrašneg u Prirodnom,sledi iz onoga što je rečeno gore (br. 5677).5681. Još je živ. Ovo označava da ima život, što je očito iz onoga što je rečeno gore(br. 5699 uporedi sa br. 5407.)5682. I pokloniše mu se do zemlje. Ovo označava spoljašnju i unutrašnjuponiznost, što se vidi iz značenja pokloniti se, naime, spoljašnju poniznost; jerpokloniti se je manji stepen poniznosti, dok je saviti se veći stepen, i označavaunutrašnju poniznost. Osim toga, pokloniti se označava poniznost istine, to jest,onih koji su u istini, stoga poniznost Duhovnog; dok savijanje označava poniznostdobra, to jest, onih koji su u dobru, stoga poniznost Nebeskog. I u ovom slučajupokloniti se je spoljašnja poniznost a saviti se je unutrašnja; jer oni koji su u dobru,su više unutrašnji ljudi nego oni koji su u istini. Ove su stvar sadržane uunutranjem smislu ovoga odlomka. Većina ovih je objašnjena tako što su dataznačenja reči, jer su te stvari bile ranije objašnjene.5683. Stihovi 29-34. A on pogledav vidje Benjamina brata svojega, sina materesvoje, i reče: je li vam to najmlađi brat vaš za kojega mi govoriste? I reče: Bog da tibude milostiv, sinko! A Josipu goraše srce od ljubavi prema bratu svojemu, te bržepotraži gdje će plakati, i ušav u jednu sobu, plaka ondje.Poslije umiv se izađe, iustežući se reče: dajte objed. I donesoše njemu na po se, i njima na po se, iEgipćanima koji s njima jedoše na po se, jer ne mogahu Egipćani jesti sa Jevrejima,jer je to nečisto Egipćanima. A sjeđahu pred njim stariji po starješinstvu svojemu amlađi po mladosti svojoj, i gledahu se od čuda.I uzimajući jela ispred sebe, slašenjima, a Benjaminu dopade pet puta više nego drugima. I piše i napiše se s njim.29. A on pogledav vidje Benjamina brata svojega, sina matere svoje, i reče: je livam to najmlađi brat vaš za kojega mi govoriste? I reče: Bog da ti bude milostiv,sinko! A on pogledav, označava razmišljanje; vidje Benjamina, označava opažanjePosrednog; brata svojega, sina matere svoje, označava Unutrašnje od Prirodnogkao od majke; i reče: je li vam to najmlađi brat vaš za kojega mi govoriste?označava onaj koji je rođen posle svih, pošto je bio poznat njima; I reče: Bog da tibude milostiv, sinko! označava da je Božansko i sa Duhovnim od Nebeskog odDuhovnog, što je istina od Božansklog; A Josipu goraše srce, označava od

najdubljeg; od ljubavi prema, označava milost od ljubavi; bratu svome, označavaprema Unutrašnjem od sebe; te brže potraži gdje će plakati, označava efekatmilosti od ljubavi; i ušav u jednu sobu, plaka ondje, označava u sebi, ne otvoreno;poslije umiv se, označava da se tako sredilo; izađe, označava uklanjanje; i ustežućise, označava prikrivanje; reče; dajte objed, označava opažanje povezivanja prekoPosrednog s istinama u Prirodnom; I donesoše njemu na po se, i njima na po se,označava izgled (privid) da je Unutrašnje odvojeno od njih; i Egipćanima koji snjima jedoše na po se, označava odvajanje spoljašnjih-znanja koja su uizokrenutom redu; jer ne mogahu Egipćani jesti sa Jevrejima, označava da oninikako ne moguda se povežu s istinom i dobrom crkve; jer je to nečistoEgipćanima, označava da su oni tome protivni. A sjeđahu pred njim, označava dasu postavljeni u red zbog njegovog prisustva; stariji po starješinstvu svojemu amlađi po mladosti svojoj, označava u skladu s redom istine od dobra; i gledahu seod čuda, označava stanje promene kod svakoga od njih. I uzimajući jela ispredsebe, slaše njima,označava dobra koja su na njih primenjena iz milosti; aBenjaminu dopade, označava iznad dobara istine u Prirodnom; pet puta više,označava veliki porast; više nego drugima, označava dobro za Posredno uvećano;I piše, označava primenu dobara pod istinama; i napiše se s njim, označava obilno.5684. A on pogledav (podigavši oči svoje). Ovo označava razmišljanje, što se vidiiz značenja podignuti oči, naime, misao i pažnja (br. 2789,4339), kao i posmatranje(br. 4089). Na taj način, označava razmišljanje; jer razmišljati je usredsreditiintelektualkni pogled, i videti da li nešto tako, i tada da je to tako.5685. I vidje Benjamina. Ovo označava opažanje Posrednog, kao što se vidi izznačenja vidjeti, naime, razumeti i primetiti (br. 2150,2325,5400); i izreprezentacije Benjamina, naime, Posrednog (br. 5411,5639).5686. Brata njegovog, sina matere njegove. Ovo označava Unutrašnje odPrirodnog kao od majke, što se vidi iz reprezentacije Benjamina, koji se ovde brat,i sin matere, naime, Unutrašnje (br.5469); a pošto je on Posredno, to on stoigaproizlazi od Nebeskog od Duhovnog, koje je Josip, kao od oca, i od Prirodnog, kaood majke; jer on mora da ima nešto od oba kako bi služio kao Posredno. To je onona šta se misli pod Unutrašnjim od Prirodnog kao od majke. A pošto je Nebesko

od Duhovnog, koje je Josip, na sličan način proizašlo od Prirodnog kao od majke,ali od Božanskog kao od oca, to se Benjamin naziva bratom, i sinom njegovematere, kao što je i bio po rođenju. A ubrzo on se naziva i njegovim sinom.Gospod, koji je ovde označen Josipom u najvišem smislu, svakoga naziva bratomko ima imalo dobra i ljubavi ka bližnjemuj od Gospoda. I on se nazivao sinomNjegove majke, ali se tada sa majke označava crkva.5687. I reče. Ovo označava opažanje, kao što se vidi iz značenja reći u istorijskimdelovima Reči, naime, opažanje (vidi gore). Govoriti je opažati jer u nebu se opažasama misao od koje dolazi govor, dok na svetu nije tako. Otuda to, da je opažati uunutrašnjem smislu govoriti, ili reći u doslovnom ili prirodnom smislu.5688. Je li vam to najmlađi brat za kojega mi govoriste? Ovo označava onoga koje poslednji rođen, kao što je njima bilo poznato, što je jasno iz značenjanajmlađega brata, naime, onoga koji je poslednji rođen (vidi niže); i iz značenja zakojega mi govoriste, naime, ono što su oni opazili. (Da govoriti označava ono štoje opaženo, to jest, što je poznato, može se videti gore br. 5687). Benjamin seovde naziva, kao što je i bio, njihovim najmlađim bratom, to jest, onim koji jerođen poslednji ili koji je najmlađi po rođenju, jer je to isto u duhovnom smislu sPosrednim koje je predstavljeno Benjaminom; jer se Posredno u čoveku rađa kaoposlednje, jer kad se čovek duhovno rađa, njegovo Racionalno, koje je unutrašnjeljudsko, je ono što Gospod prvo preporađa, a tek posle njegovo Prirodno (br,3286,4612); i pošto Posredno ima nešto od jednog i od drugog (od Racionalnogkoje postaje duhovno, i od Prirodnog), i pošto ne može da ima nešto od Prirodnogako i ono ne postane novo, stoga se Posredno može roditi samo kasnije, i to uskladu sa stepenima po kojima se Prirodno preporađa. 2. Sve ono što je izloženo uReči o Jakovljevim sinovima dogodilo se po Proviđenju, kako bi Reč bila napisana onjima i o njihovim potomcima, i kako bi sadržavala nebeske stvari, a u najvišemsmislu i Božanske stvari, koje bi oni predstavljali u stvarnom životu. Pa je tako biloi sa Benjaminom, pošto je bio rođen kao poslednji, da je predstavljao Posrednoizmeđu Unutrašnjeg i Spoljašnjeg, ili između Nebeskog od Duhovnog koje jeGospod imao u svetu, i Prirodnog koje je isto tako Gospod imao u svetu, a koje jetrebao da učini Božanskim. 3. Ono što daje suštinu, to je otac, jer suština je duša;a ono što daje odelo, to je majka, jer odelo je telo ove duše. To je razlog da se

gore kaže da Posredno mora da ima nešto s obe strane da bi bilo Posredno; onošto ima od Unutrašnjeg, to je kao od njegovog oca, a ono što ima od Spoljašnjeg,to je kao od njegove majke.5689. Bog da ti bude milostiv, sinko. Ovo označava da je Božansko bilo i saDuhovnim od Nebeskog, koje je Posredno, zato što proističe od Nebeskog kojepripada Duhovnom, što je istina od Božanskog, kao što se vidi iz značenja Bog dati bude milostiv, kada to kaže Nebesko od Duhovnog, koje je Josip, Duhovnomkoje pripada Nebeskom, koje je Benjamin, kada se ovaj poslednji nazva sinom, štoznači da je Božansko bilo i sa Duhovnim koje pripada Nebeskom, koje je Posrednojer proističe od Nebeskog koje pripada Duhovnom, a što je istina od Božanskog.(Da je Benjamin Duhovno od Nebeskog može se videti gore, br. 3969,4592; a istotako da je ovo Posredno, br. 5411,5413,5639).2. Pošto je u najvišem smislu, kao što je rečeno, Gospodovo unutrašnje ljudskobilo Nebesko od Duhovnog, ili prva haljina Božanskog Samog u Gospodu, i poštoDuhovno od Nebeskog, koje je Posredno, proističe iz toga, sledi da je Božasnkobilo i s ovim. Ono što proističe od nečega, vuče svoju suštinu iz toga; ali ono jeodeveno takvim stvarima koje služe za komunikaciju, radi korištenja ovoga u nižimsferama. Stvari u koje se oblači, uzete su od onih koje su u nižim sferama, gde jecilj to da unutrašnje od kojega proističe može da deluje u nižim sferama prekosredstava koja su tamo.3. Ono što daje suštinu je kao otac, jer je suština duša; a ono što daje odelo jemajka, jer odelo je telo ove duše. Ovo je razlog da se gore kaže da Posredno morada ima nešto od obe strane da bi bilo Posredno; ono što ima od Unutrašnjeg jekao otac, a ono što ima od Spoljašnjeg je kao majka.5690. Te Josip požuri. Ovo označava (da je ovo dolazilo) iz Najdubljeg, kao što sevidi iz značenja požuriti, ovde, naime, ono što izbija iz Najdubljeg; jer sledi, jergoraše mu srce, što označava milost od ljubavi. Kada ovo izbije, to dolazi izNajdubljeg, i to se događa kod prvog pogleda ili sa trenutnom pomisli; stogapožuri označava ovde ono što je iz Najdubljeg.

5691. Jer mu goraše srce (od sažalenja). Ovo označava milost od ljubavi; milost,jer ga (Benjamin) još nije bio priznao, a od ljubavi, zato što je kao Posredno on odnjega (Nebeskog il Josipa) potekao. U izvornom jeziku, sažalenje se izražava rečjukoja je slična najdubljem i najnežnijoj ljubavi.5692. Prema bratu svojemu. Ovo označava prema Unutrašnjem od sebe, što sevidi iz reprezentacije Benjamina, koji je ovde brat, naime, Posredno, a stoga iUnutrašnje (br. 5469); i pošto i Posredno i Unutrašnje proistiću od Nebeskog odDuhovnog, koje je Josip, stoga se naziva Unutrašnje od samga sebe. Ko god primanešto Božansko od Gospoda, koji je ovde Josip u najvišem smislu, na primer, onajko prima dobro ljubavi ka bližnjemu, njega Gospod naziva bratom, a isto tako isinom.5693. Te brže potraži gdje će plakati. Ovo označava osećanje (emociju) milosti odljubavi, što se vidi iz značenja plakati, naime,efekt milosti od ljubavi (br.3801,5480).5694. I ušav u sobu jednu plaka ondje. Ovo označava (da je to bilo) u sebi, neotvoreno, a što se vidi iz značenja, ući u sobu, to jest, u sebe, kako ga niko ne bigledao. Kod drevnih bilo je uobučajeno reći, ući u sobu, pa onda zatvoriti vrata,kada su hteli da nešto urade, a da niko to ne zna. Taj oblik govora poticao je izznačenja u Drevnoj Crkvi; jer se kućom u duhovnom smislu označavao čovek (br.3128), a sobe (klijeti) i spavaonice označavale su čovekovo unutarnje. Stoga se saući u sobu označavalo biti sam sa sobom, pa stoga i ne bili viđen od drugih; a zatošto ući u sobu ima to značenje, stoga se taj izraz često pominje u Reči, kao kodIsaije: Hajde narode moj, uđi u klijeti svoje i zaključaj vrata svoja za sobom, prikrijse za čas, dokle prođe gnjev (XXVI.20); da ulaženje u klijeti ne znači to učinitidoslovno, nego sakriti se, i biti sam, to je vrlo jasno.Kod Jezikilja: Tada mi reče:vidiš li, sine čovječiji, šta čine starješine doma Izrailjeva, svak u svojoj pisanojklijeti? jer govore, ne vidi nas Jehova (VIII.12); ovde se sa pisanom klijeti(spavaćom sobom) označava čovekovo unutarnje, naime, ono što on misli, štanamerava, i šta pokušava da uradi. Kod Mateje: I kad se moliš, uđi u klijet svoju, izatvorivši vrata svoja, pomoli se ocu svojemu koji je u tajnosti; i otac tvoj koji vidi

tajno, platiće tebi javno (VI.6). ući u klijet i pomoliti se znači ne otvoreno; jer seovo kaže pomoću reprentacija.5695. I poslije umiv se. Ovo označava da je tako uređeno, što se vidi iz značenjaoprati lice, a što označava (da se nešo radilo) ne otvoreno. Jer lice se opralo kakose ne bi videli tragovi suza; stoga znači da je bilo tako podešeno. Ove će stvari bitiobjašnjene, po Glospodovoj Božanskoj milosti, na sledećim stranicama. Ovdetreba nešto reći o korespondenciji lica s unutarnjim stvarima. Lice je spoljašnjapredstava unutarnjih stvari, jer je lice tako oblikovano da se unutarnje stvari unjemu pokazuju kao u ogledaju koje ih predstavlja,tako da drugi mogu da znajukako je ova osoba raspoložena prema njima, jer dok on govori on pokazuje svojaosećanja kako licem tako i rečima. Pradrevni ljudi, koji su pripadali nebeskoj crkvi,imali su takva lica; a takva lica imaju i anđeli, jer oni ne žele da prikriju bilo šta štomisle, jrer oni misle s ljubavlju o bližnjemu, a nemaju nameru da žele dobrobližnjemu sebe radi. Ali pakleni duhovi, kada se ne vide u svetloast neba, nemajulice koje korespondira njihovom unutarnjem; razlog je tome to što su u životu telapokazivali ljubav ka bližnjemu samo radi svoje lične časti, a mislili su o bližnjemsamo radi sebe samih. Rezultat je to da je izraz lica toliko različit od njihovih tajnihstvari, da su ponekad neprijateljstvo, mržnja, osveta, i umorstvo unutra susakrveni, dok su njihva lica tako oblikvana da zrače ljubavlju prema bližnjemju.Topokazuje kako je veliko neslaganje danas između unutrašnjih i spoljašnjih stvari, ašto je moguće jer se veština prokrivanja smatra umetošću.5696. I izađe. Ovo označava (da je to postignuto) uklanjanjem, što se vdi izznačenja izaći, ovde, naime, uklanjanje; jer neko se ukloni, kad izađe ili kad sepovuče. Unutrašnji smisao je sledeći: Josip u najvišem smislu označava Gospoda,deset Jakovljevih sinova predstavljaju istine i dobra u Prirodnom kod onih koji serađaju nanovo; a Benjamin predstavlja Posredno, jer su preko toga oni niže bilipreporođeni.Ali Gospodova ljubav i milost se ne opažaju sve dok povezanostpreko Posrednog nije postignuta. A tako je uređeno da se sve ovo ne možeopaziti, jer kad bi se moglo, ne mi moglo da dođe do preporoda. Podešavanje seizvodi preko uklanjanja i prikrivanja – ali to ne znači da Gospod bilo kada uklanja ipovlači milost; ali kad se onaj koji se preporađa, po dopoštenju, postavi u zla,njemju tada izgleda se Gospod udaljio i sakrio. Zla su ta koja je ispreče, i koja

imaju ovakav efekat, kao št gust oblaci stoje imeđu nas i snca, što nam se čini kaoda se sjunce udaljilo i sakrilo. To je prikrivanje i povlačenje na koje se ovde misli.5697. I ustežući se reče. Ovo označava prikrivanje, kao što se vidi iz značenjeustezati se, naime, prikrivati; jer onaj ko se usteže, taj prikriva on što u sebi hoće.Šta je hteo da prikrije, vidi se gore (br. 5696).5698. I reče: Dajte objed (postavite hljeb ili jelo)! Ovo označava opažanjepovezivanja preko Posrednog s istinama u Prirodnom, što se vidi iz značenja reći,naime, opaziti (vidi gore); i iz značenja dajte (postavite jelo), naime, povezivanjepreko Posredng s istinama u Prirodnom. Postavljanje jela (hleba) znači banket, abanketi i gozbe označavaju povezivanje, osobito uvođenje u povezanost (br.3596,5161). Da je to povezivanje preko Posredng s istinama u Prirodnom, sledi izkonteksta, jer Benjamin je Posredno, a Jakovljevi sinovi su istine u Prirodnom, kaošto je pokazano; pa stoga što je preko Posrednog, Josip je naredio kad je videoBenjamina, da treba da jedu s njim - a Josip kad vidje Benjamina, reče čovjekukoji upravljaše kućom njeovom, odvedi ove ljude u kuću, jer će u podne jesti samnom ovi ljudi (stih 16).5699. I donesoše njemu na po se, i njima na po se. Ovo označava izvanjski izgledda je Unutrašnje bilo odvojeno od njih, što se vidi iz postavljanja za njega samoga,i za njih same, naime, odvajanje; a pošto je Unutrašnje bilo predstavljeno Josipom,a Spoljašnje sa deset Jakovljevih sinova, ali samo na izgled, jer im je on davaohranu sa svoga stola, šaljući svakome deo.5700. I Egipćanima koji objedovahu s njim na po se. Ovo označava odvojenost odspoljašnjih-znanja koja su u izokrenutom redu, što se vidi iz reprezentacijeEgipćana, naime, spoljašnjih-znanja u izokrenutom redu, i iz značenja kojiobjedovahu s njim na po se (sami), naime, odvojenost (br. 5699). Egipćani kojiobjedovahu s njim označavaju Egipćane koji su jeli u Josipovoj kući: da oni nisu jelis Josipom, jasno je, je su jeli sami. Egipat i Egipćani u dobrom smislu označavajuspoljašnja-znanja crkve (br. 1464,4964,4966); ali u obrnutom smislu, onioznačavaju spoljašnja-znanja u izokrenutom smislu, pa su stoga suprotna istinamacrkve (br. 1164,1186). U ovome smislu Egipat se pominje na mnogim mestimaReči. Egipat označava spoljašnja-znanja, jer su spoljašnje-znanja negovana mnogo

više među Egipćanma nego među drugima, gde su se pretvorila u magiju; (to sebila nekad spoljašnja –znanja Drevne Crkve, kaja su bila predstave i značenjanebeskih duhovnih stvari). Na taj način oni su sasvim izokrenuli spoljašnja-znanjareprezentativne crkve. 2. Za spoljašnja-znanja se kaže da su u izokrenutom reduonda kada ljudi zloupotrebe nebeski red, jer nebeski je red u tome da se dobročini svakome. Otuda se desilo da kada su izokrenuli nebeski red, oni su na krajuporicali Božanske stvari neba, a stoga i one koje se odnose na ljubav ka bližnjem iveru. Takvi ljudi znaju kako se oštro i vešto razmišlja polazeći od spoljašnjihznanja,jer oni razmišljaju polazeći od čula, a razmišljaju ovako polazeći odspoljašnjih stvari, to jest, od telesnih i svetskih stvari, koje zaokupe čovekova čula iosećanja. Ako se ove stvari ne prosvetle svetlošću neba, i ne rasporede u sasvimdrugi red, one zatamne nebeske stvari tako da ih čovek ne moče razumeti, pa ihčak i poriče, i na kraju odbacuje, a posle svega, i svetogrdi. Kada su spolašnjaznanjau redu, njih Gospod raspređuje po nebeskom obliku; ali kada su uizokrenutom redu, ona su raspoređena po paklenskom obliku; tada su u središtu,on stvari koje su najviše obmane, a one koji potvređuju ove, te su sa strane, apošto su izvana, one nemaju komunikaciju s nebom gde vladaju istine; stoga seunutrašnje stvari zatvaraju takvim osobama; jer nebo se otvara pomoćuunutrašnjih stvari.5701. Jer ne mogahu Egipćani jesti sa Jevrejima. Ovo označava da se ovi ni na kojinačin ne mogu povezati s istinama i dobrima crkve, što se vidi iz reprezentacijeEgipćana, naime, onih koji su u izokrenutom redu, to jest, u zlu i u obmani(br.5700); i iz reprezentacije Egipćana, naime, onih koji su u pravom redu, to jest,u dobru i u istini crkve. Zemlja Hebrejska označava crkvu (br. 5136,523), i to jezato što je Hebrejska Crkva bila druga Drevna Crkva (br. q238,1241,1q343). Jestihljeb se ovde pominje; a gore se pominje postaviti hljeb, jer hljeb označava hranuu opšte (br. 2165), stoga banket. Hleb označava svu hranu i sam banket jer uduhovnom smislu, hljeb je nebeska ljubav, a nebeska ljubav u sebi sadrži sve stvaridobra i istine, a to se sve stvari duhovne hrane. (Da je hljeb nebeska ljubav, možese videti gore,br. 276,680,21265,4976).5702. Jer je to nečisto Egipćanima. Ovo označava da su protivni, što se vidi izreprezentacije Egipćana, naime, onih koji su u izokrenutom redu (br. 5700); i iz

eprezentacije Hebreja, s kojima je Egipćanima bilo nečisto jesti, naime, onih kojisu u pravom redu (br. 5701); stoga su oni jedni protivni drugima, a otuda dolaziodbojnost i na kraju i odvratnost. U pogledu ove odvratnosti, neka se zna da onikoji su u izokrenutm redu, to jest i zlu i u obmani, da su oni na kraju tako protivnidobru i istini crkve, da kada o njima čuju, osobito kada čuju o njenim unutarnjimstvarima, da osećaju tako veliku odvratnost da osećaju na povraćanje; rečeno mije da je danas Hrišćanski svet takav, da ne prima unutarnje stvari Reči. Pojavili sese duhovi iz Hrišćanskg sveta, pa kad su bili prisiljeni da slušaju unutarnje stvariReči, koji su se osetli tako bolesni da su rekli da hoće da povrate; a onda mi jerečeno da je Hrišćanski sveta takav skoro svuda. Razlg je to što nemaju sećanja zaistinu istine radi, a još manje osećanja za dobro dobra radi; a kada misle ili navodenešto iz Reči ili iz dokrine, to čine iz navike stečene od detinjstva, ko i zbogustaljenog običaja; stoga je to spoljašnja stvar a ne unutrašnja. 2. Sve stvariHebrejske crkve, koje su kasnije bile ustanovljene među Jakovljevim potomcima,bile su gadost Egipćanima, što je jasno ne samo iz toga što nisu hteli da jedu snjima, nego i iz žrtava (prinosa) koje je Hebrejska crkva smatrala glavnim delombogoštovanja, a koje su žrtve bile njima (Egipćanima) gadost; ovo se vidi izMojsija: I Faraon dozva Mojsija i Arona i reče im: idite, prinesite žrtvu Bogusvojemu ovdje u zemlji. A Mojsije reče: ne valja tako; jer bismo prinijeli na žrtvuBogu svojemu ono što je nečisto Egipćanima; na oči njihove, ne bi li nas pobilikamenjem? (Izlazak VIII. 25,26). Pasti stado, i pastir, i to je bilo njima nečisto, štoje jasno kod Mojsija: A vi kažete pastiri u bile sluge tvoje od mladosti, i mi i starinaši; da biste ostali u zemlji Gesenskoj, jer su Egipćanima svi pastiri nečisti(Postanje XLVI.34). Na taj način se vidi da je Egipćanima bilo sve nečisto što jepripadalo toj crkvi. Razlog je u tome, što su Egipćani bili među onima koji suustanovili Drevnu reprezentativnu Crkvu (br. 1238,2385); ali vremenm oni suodbacili Boga Drevne Crkve, to jest, Jehovu ili Gospoda, i služili su idole, osobitotele; a isto tako okrenuli su u magiju same predstave i značenja nebeskih iduhovnih stvari Drevne Ctrkve, koje su bili naučili onda kada su pripadali toj crkvi.Otuda je red bio izokrenutg kod njih, pa su im sve stvari crkve postale gadost(nečiste).

5703. I sjeđahu pred njim stariji. Ovo označava da su sedeli po redu zbog njegovogprisustva, što se vidi iz značenja sjeđahu, ovde, naime, sedeti su u skladu s redom,jer ih je u red postavio Josip, kao što se vidi iz onoga što sledi (jer su se čudili da jeprvorođeni sedeo prema svom prvenaštvu, a najmlađi po svojoj mladosti); i izznačenja pred njim, naime, zbog njegovog prisustva. Ovakav je ovaj slučaj. Unajvišem smislu Josip predstavlja Gospoda, a Izrailjevi sinovi, dobra i istine uPrirodnom; kada je prisutan Gospod, tada su sve stvari postavljene u red zbogNjegovog prisustva. Gospod je red sami, i tamo gde je On, tamo je i red, a gde jered, tamo je On prisutan. Sada sledi opis samoga reda, po kome istine treba dabudu potčinjene dobru.5704. A sjeđahu pred njim stariji po starještvu svojem a mlađi po mladosti svojoj.Ovo označava (da je ovo išlo) prema redu istina pod dobrom, što se vidi izznačenja sjedati po starještvu i po mladosti, naime, prema redu istina poddobrom; jer sinovi Izrailjevi predstavljaju istine crkve u njihovom redu (vidiobjašnjenje u Postanju XXIX.,XXX.); pa stoga sjedati po starještvu je prema reduistina. Ali istine crkve koje su predstavljene Izrailjevim sinovma dolaze u red samokroz Hrišćansko dobro, to jest, kroz dobro ljubavi ka bližnjemu i ljubavi kaGospodu; jer u dobru je Gospod, pa otuda u dobru je i nebo, stoga u dobru je iživot, to jest, živa delujuća sila, ali ona nije nikad u istini bez dobra. Da dobropostavlja istine u red prema svojoj slici, vidi se iz svake ljubavi, čak i iz ljubaviprema sebi i svetu, to jest, iz ljubavi prema osveti, mržnji,i sličnim zlima. Oni kojisu u ovim zlima, oni zlo nazivaju dobrom, jer je njima zzlo prijatno. Ovo njihovotako zvano dobro postavlja u red obmane koje su za njih istine, a koje oni inazivaju istinama, i postavkjaju ih u takav red, da to postaje ubeđenje. Ali ovajred je red u paklu; dok je red istina pod dobrom nebeske ljubavi, red neba; i to jerazlog da čovek, koji ima ovaj red u sebi, to jest, koji se preporađa, da se naziva semalim nebom, ili nebom u malom (u minijaturi), jer njegove unutarnje stvarikorespondiraju nebima. 2. Da dobro postavlja istine u red, vidi se iz reda unebima. Sve su zajednice tamo uređene u skladu s istinama pod dobrom, kojeistine su od Gospoda; jer Gospod je samo Božansko dobro; Božanska istina nije uGospodu nego proizilazi od Njega; da je Gospod samo Božansko dobro, i daBožanska istina nije u Njemu nego da proističe od Njega, može se ilustrovati

suncem u svetu. Sunce je sama vatra, a svetlost nije u njemu, nego proizlazi odnjega; na sličan način, stvari koje pripadaju svetlosti u svetu, kao što su biljneforme, dovode se u red pomoću topline koja potiče od sunčane vatre i njegovesvetlosti, što se vidi po spoleću i letu. Pošto je sveopšta priroda pozornica kojapredstavlja Gospodovo carstvo, i ovo je sveopšte. Sunce predstavlja Gospoda,njegova vatra, Njegovu Božansku ljubav, a njegva toplina, dobro koje proisiće iznje (Božanske ljubavi); pa pošto su to predstave, stoga u duhovnom smislu sunceu Reči označava Gospoda (1053,5219 itd), a vatra, ljubav (br. 934,4409,5400.5705. I ljudi se zgledaju u čudu. Ovo označava promenu stanja kod svakoga odnjih, što se vidi iz značenja gledati se u čudu; naime, ovime je, u unutrašnjemsmislu, bila označena iznenadna i nagla promena stanja u mislima, a to je biouzrok njihovoga čuđenja; jer ovde se govori o redu istina pod dobrom, kojem jeredu uzrok prisustvo Unutrašnjeg (vidi 5703,5704); pošto je to novi red, to seodigrava promena stanja kod svakoga od njih, što je označeno rečima, ljudi sezgledahu u čudu.5706. I uzimajući jela ispred sebe, slaše njima. Ovo označava dobro koje jeprimenjeno na svakoga od njih iz milosti, kao što se vidi iz značenja uzimajući jela,naime, dobara; jer sve vrste hrane označavaju dobra, a sve vrste pića označavajuistine; da se ova primenjuju na svakoga, jasno je iz onoga što sledi, a što jeoznačeno sa slaše njima, i iz značenja ispred sebe (ispred svoga lica), kada seodnosi na Gospoda, koji je predstavljen Josipom, naime, označava milost (br, 222,223, 5585).5707. A Benjaminu dopade više nego drugima. Ovo označava da je dato više dobraza Posredno nego za ostala dobra u Prirodnom, što se vidi iz značenja dopadeviše, naime, dobara (br. 5706); iz reprezentacije Benjamkina, naime, Posrednog(br. 5411,5612); i iz reprezentacije Jakovljevjh sinova, od ćijih je delova (porcija)uzeo da bi dao više Benjaminu, naime, od istina u Prirodnom (5403,5512). 2. Izovoga se jasno vidi da se sa povećanjem Benjaminovog dela iznad delova drugih,označava da je dobro za Posredno iznad dobara za istine u Prirodnom. Razlog daje bilo više dobra za Posredno nego dobara za istine u Prirodnom, je u tome što jePosredno unutarnje; a ono što je unutarnje, to je bogatije u dobrima nego ono što

je spoljašnje. Malo ko zna da je unutarnje bogatije u dobrima i istinama negoSpoljašnje. Razlog je da malo njih, a možda i niko, ne zna da se Unutarnje razlikujeod Spoljašnjeg, i da su toliko različiti da se mogu i odvojiti, i da kada se razdvojeUnutarnje živi, a Spoljašnje umire. Ali sve dok su povezani, Spoljašnje živi odUnutrašnjeg. Da je ovo bilo poznato, možda bi znali šta je Unutarnje upoređeno saSpoljašnjim – da u Unutarnjem ima hiljada stvari koje u Spoljašnjem izgledaju kaojedna; jer Unutarnje je u čistijoj sferi, a Spoljašnje u grubljoj: a ono što je u čistijojsferi, to može da primi hiljade stvari više nego nego što može da primi Spoljašnje.Otuda čovek, koji je vodio dobar život, kada stigne posle smrti u nebo, on može daprimi hilijade hiljada više stvari koje pripadaju inteligenciji i mudrosi i sreće negokada je živeo u svetu; jer on je u nebu u čistijoj sferi, i u inutarnjim stvarima, aodložio je grublje stvari tela. Iz svega ovoga sada je jasno šta se označava dobromPosrednog koje je iznad dobara istina u Prirodnom, a što je označeno dobrom zaPosredno koje je iznad dobara istine u Prirodnom, a što je označeno onim što seoznačava sa poveća Benjaminov deo iznad delova osalih.5708. Pet puta (pet mjera). Ovo označava veliki porast, kao što se vidi iz značenjapet, naime, mnogo (vidi niže); i iz značenja mjere, naime, stanja dobra od istine(br. 3104). Pet je broj koji iznačava malo, i nešto, ali isto tako i mnogo; poštobrojevi koji se stvaraju množenjem označavaju isto što i njihov prosti brojevi (br.5291, 5335), tako i brojevi do kojih se dolazi deljenjem označavaju isto što i oni odkojih su postali – na primer pet je isto što i deset, dvadeset i stotinu, hiljadu, i takodalje. (Da deset označava ono što je puno, može se videti gore (br. 3107,4638).Pet mera više bilo je dato Benjaminu nego ostaloj braći zbog značenja uunutrašnjem smislu; nije moglo biti dato deset puta više, jer bi to bilo odviše.Preko predaje (tradicije) od Pradrevne Crkve drevni su poznavali šta su brojeviohznačavali, pa su i koristili brojeve kada bi se nešto desilo što je imalo značenje,kao ovde broj pet, a na drugim mestima koristili su druge brojeve, kao tri da bioznačili ono što je potpuno od početka do kraja; sedam, da bi označili ono što jesveto; a dvanaest, sve stvari u jednom skupu (kompleksu).5709. I piše. Ovo označava primenjivanje istina pod dobrom, što se vidi izznačenja piti, naime, to je komunikaciju i usvajanje istine pod dobrom(potčinjavati istine dobru) (br. 5704). (prim. prev. Primenjivati i potčinjavati istine

pod dobrom, je činiti dobro na taj način što se istine prmenjuju, potčinjavaju iusvajaju , da bi tako postale deo dobra, i život u čoveku).5710. I napše se s njim. Ovo označava obilno, što se vidi iz značenja napiti se,naime, primeniti istine pod dobrom (br. 5709); otuda napiti se označava obilno. Izstvari koje su objašnjene ju ovome poglavlju, vidi se da se ovde govori u uvođenjuu povezanost Prirodnog sa Nebeskim od Duhovnog, dok će se u sledećempoglavlju govoriti se o prvom povezivanju; jer se prvo povezivanje ostvaruje na tajnačin što se Josip otkriva svojoj braći; a drugo, onda kada ide da se sretne sasvojim ocem, i dovođenjem svih u Egipat.NASATAVAK O KORESPONDEDNCIJI, OVDE O KORESPONDENCIJI BOLESTI SADUHOVNIM SVETOM.5711. Što se tiče korespondencija bolesti (obolenja), neka se zna da bolesti imajukorespondenciju u duhovnom svetu; jer bez korespondencije sa duhovnimsvetom, ništa u svemiru ne bi moglo postojati, jer ne bi imalo uzroka od kojegapostaje, pa stoga od kojega i opstaje. Stvari u prirodi su samo efekti, a njihovi suuzroci u duhovnom svetu; a uzroci ovih uzroka su u ciljevima, koji su u unutarnjemnebu. A efekat ne može opstati ako u njemu nije stalno uzrok, jer efekat prestajeonda kad i uzrok prestane. Viđen u sebi, efekat je samo uzrok, ali je obučenizvana kako bi omogućio uzroku da deluje kao uzrok u jednoj nižoj sferi. Sličanodnos postoji između uzroka i cilja; ako uzrok ne postoji zbog nekog uzroka, a toje cilj, to nije uzrok; jer uzrok bez cilja je uzrok koji nije u redu; a gde ne postojired, tu ne postoji ni efekat. Gledan u sebi, uzrok je samo cilj. Cilj dobra je u nebu, iproističe od Gospoda; stoga, efekat nije efekat ako u njemu nije neprekidnouzrok; a cilj nije dobar cilj ako ne proističe od Božanskog koje proizlazi od Gospodakoji je u njemu. Otuda je jasno da pošto su sve i svaka stvar u svemiru proizašle odBožanskog, one i nastavljaju da postoje od Božanskog.5712. Ove su stvari rečene da bi se pokazalo da i bolesti imaju korespondencije saduhovnim svetom; ne korespondencije s nebom, koji je Veliki Čovek, nego sonima koji su u obratnom, to jest, s onima koji su u paklovima: (Pod duhovnim

svetom misli se u univerzalnom smislu i na nebo i na pakao; jer kad čovek umre,on prelazi iz prirodnog u duhovni svet); Bolesti imaju korespondencije s ovima jerone korespondiraju požudama i strastima nižega uma, gde je i njihovo poreklo; jersu uzroci bolestima uglavnom neumerenost, luksuz raznih vrsta, čisto telesnauživanja, ali ist tako i osećanja zavisti, mržnje, osvete, bluda, i slično, što razaračovekove unutarnje stvari; a kada se ove razore, tada i spoljašnje stvari trpe i vukučoveka u bolest, pa i u smrt. Poznato je u crkvi da čovekova smrt dolazi od zala , ilizbog greha; a isto je i sa bolestima, jer ove pripadaju smrti. Sve ovo pokzuje da ibolesti imaju korespondencije sa duhovnim svetom, ali sa nečistim stvarima tamo;jer bolesti su u sebi nešto nečisto, jer one, kao što je rečeno, izbijaju iz nečisihstvari.5713. Svi pakleni duhovi unose bolesti, ali sa razlikama, zato što su svi paklovi uzlim željama i u požudama, pa su stoga suprotni stvarima u nebu; stoga ini delujuna čoveka od onoga što je suprotno. Nebo, koje je Veliki Čovek, drži sve zajedno upovezanosti i u sigurnosti; pakao, kao suprotan, razara i rastavlja sve stvari. Stogaako pakleni dođu blizinu, oni unose bolesti, pa na kraju i smrt. Ali nije imdopušteno da utiču u čvrste delove tela, od kojih se sastoji čovekova utroba,organi, i udovi, nego samo u njegove požude i obmane. Tek kada se čovek razboli,oni uiču na nečiste stvari bolesti; kao što je rečeno, ništa se u čoveku ne dešava ada za to ne postoji uzrok u duhovnom svetu. Ako bi se Prirodno u čoveku odvojilood Duhovnog, bilo bi odvojeno od uzroka svoga postojanja, pa stooga i od onogašo je vitalno (životno). Ali to ne sprečava da čovek bude izlečen prirodnm putem,jer Gospodovo proviđenje ide uporedo sa prirodnim sredstvima. Ovo mi je bilodokazano preko mnogo živog iskustva, i to tako često i za dugo da o tome nemamnikakve sumnje. Jer zli duhovi su bili dovedeni iz svojih staništa u dodir sa mnomčesto i za dugo, i svojim su prisustvo uzrokovali bolove, a isto tako i obolenja. Bilomi je pokazano gde su bili i šta su bili, i rečeno mi je odakle su dolazili. (prim. prev.Autor je umro u dobokoj starosti a da nikad nije bolovao ni od jedne bolesti,koliko je bilo poznato. Njegove tvrdnje o zlim duhovima koji uzrokuju bolesti, trebarazumeti u kontekstu s ostalim učenjima, kao na primer, s učenjem o Božanskomproviđenju koje ev. dopušta zlim duhovima da utiču na taj način, ali samo dotle

dok to vodi čovekovom duhovnom napretku. Pročitaj i br. 5715 i 5716, koji moguda pomognu da se shvati naćin na koji zli duhovi utiču na ljudsko telo).5714. Neki (zao duh) koji je u telesnom životu bio potpuno predan preljubama, ikoji je nalazio veliko zadovoljstvo u preljubama sa više žena, koje bi zatim odmahodbacivao i prema kojma bi osećao gađenje, ovako je živeo do starosti. I inače, bioje predan uživanjima, i nikad nije činio nikakvo dobro ili neku uslugu nekom ako tonije bilo sebe radi, osobito radi svojh preljuba.Taj je bio sa mnom nekoliko dana,ispod mojih stopala. I kada je njegova vitalna sfera bila meni prenesena(komunicirana), izazvala je bol u P periosteumu (pokosnici) i živcima, kao naprimer u prstima levog stopala; a kad mu je bilo dopušteno da se podigne, tada jeuzrokovao bol u delovima gde je bio, osobito u periosteumu (pokosnici) uslabinama, i na grudima ispod dijafragme, kao i unutar zuba. Sve dok je delovalanjegova sfera, osećao sam pritisak u stomaku.5715. Jednom se pokazao četverouglasti otvor koji se spustio na dole u znatnudubinu. U toj dubini video se okrugli otvor, koji se ubrzo zatvorio. Iz njega jeizbijala opasna vrućina, skupljena iz raznih paklova a koja je izlazila iz raznihpožuda, kao arogancije, bluda, preljube, mržnje, osvete, svađe i borbe; jer izovakvih u paklovima izbija ovakva vrućina, koja se tada setila. Kad je delovala namoje telo, odmah je donela bolest sličnu gorućoj vatri; ali čim je prestala da utiče,ova sličnost sa bolešću je nestala. Kada čovek oboli zbog svog načina života, tadasu se približi nečista sfera koja korespondira bolesti koja se pojavila, i koja sfera jeprisutna kao uzrok (faktor?) koji potstiče. Da bih se uverio u ovo, bili su kod meneduhovi iz raznih paklova, preko kojih je do mene dopirala sfera isparenja; i onolikokoliko je mogla da deluje na čvrste delove moga tela, mene je toliko držalapotištenost, bol, kao i odgovarajuća bolest koja je nestala istoga trena kada su tiduhovi bili oterani; i da ne bi bilo nikakve sumnje, ovo se desilo hiljadu puta.5716. Ima i duhova koji nisu daleko, a koji izazivaju nečiste nazebe, kao drhtećegroznice, što znam iz iskustva. Isti duhovi uzrokuju i umne poremećaje, i gubljenjesvesti. Duhovi iz toga susedstva su naj pakosniji.5717. Ima i takvih (duhova) koji se ne samo odnose na najgušće supstancemozga, koje su njegov izmet, nego znaju i kako da na njih deluju kao otrovom.

Kada ovi duhovi dođu, oni jurnu unutar lobanje a odatle u kičmenu moždinu. Ovone može da oseti onaj čini unutarnji delovi nisu otvoreni. Bilo mi je dato da jasnoosetim njihov ulazak kao i napor na me razore, ali to je bilo uzalud, jer me jeGospod štitio. Oni su se naprezali da mi oduzmu sposobnost intelekta. Jasno samosećao njihovo delovanje kao i bol od toga, koji je međutim prestao. Posle sam snjima razgovarao, i bili su prinuđeni da kažu odakle su. Rekoše da žive u mračnimšumama, gde im nije dozvoljeno da vređaju svoje drugare, jer je u tome slučajuovima dozvoljeno da s njima postuaju okrutno. Tako se oni drže u sponama. Onisu ružni i dlakavi, a lica su im kao u divljih zveri. Rečeni mi je da su to oni koji sunekad ubijali cele armije (vojske), kao što čitamo u Reči; jer oni jure u komore(delove) svačijeg mozga i izazivaju strah i ludilo, kako bi jedni druge ubijali. U ovovreme, njih se drži zatvorene u njihovom posebnom paklu, i ne pušta ih se van.Oni se odnose (korespondiraju) smrtonosnim tumorima u glavi, to jest, u lobanji.Gore je rečeno da oni jurnu u lobanju a otuda da i u kičmenu moždinu; ali poznatoje da je to samo izgled (privid), da sami ti duhovi tako jure, jer se oni vode izvanaputem koji samo korespondira tim oblastima u telu, i to se oseća kao unutra kaoneki upad. Ovaj oset je zbog korespondencije, preko koje se njihovo delovanjelako oseća na čoveku protivu kojega je usmereno (njihovo delovanje).5718. Ima takvih duhova koji, iz želje da vladaju nad svima, potstičunerijateljstvo, mržnju i borbu među drugima. Video sam te borbe i ćudio se tome.Pitao sam ko su ti, pa mi je rečeno da je to vrsta duhova koja izaziva ovakvestrasti, jer ovakvi duhovi smeraju da postanu jedini vladari prema maksimi(pravilu), Podeli pa vladaj (Divide et impera). Bilo mi je dopušteno i s njima darazgovaram, i oni odmah rekoše da oni vladaju nad svima. Ali mi je bilo dato da imodgovorim da su oni utelovljeno ludilo ako misle da će na ovaj način uspostavitisvoju vlast. Razgovarali su sa mnom odozgo na osrednjoj visini iznad čela: Govorilisu tečno, jer su u telesnim životu bili dobri govornici. Bio sam obavešten da se oniodnose na flegmu ( phlegmu) mozga i da oni oduzimaju njenu vitalnost svojmprisustvom, i unose otupelost, otkuda potiče opiranje, što izaziva neke bolesti ineosetljivost. 2. Bilo je primećeno da su lišeni svake savesti , i da je za njih ljudskapamet i mudrost u tome da izaziaju neprijateljstvo, mržnju i ogorčenu borbu, kakobi vladali. Bilo mi je dato da ih zapitam, da li znaju da su sada u drugome životu,

gde će živeti kroz večnosti, da u njemu postoje duhovni zakoni koji zabranjujuovakva dela, i da dok su bili u svetu, da su ih glupi ljudi mogli smatrati mudrima,ali da su oni među zaista mudrima bezumni. Ovo im nije dopalo. Nastavio sam,rekavši da se nebo sastoji od uzajamne ljubavi ili ljubavi jednih prema drugima,otkuda potiče red u nebu, i gde se nad mirijadam vlada kao da su jedno, ali da je snjma slučaj obrnut, jer oni potstiču druge da mrze svoje drugove, da se svete, i dabudu okrutni. Odgovorili su da ne mogu da budu drugačiji nego što su, na šta samim odgovorio, da oni sada mogu da znaju da svačiji život ostaje s njim posle smrti.5719. Oni koji preziru i ismevaju Reč u slovu, a još više oni koji to isto rade i sdubljim smislom u njoj, kao i sa doktrinama izvedenm iz Reči, a koji u isto vremene vole bližnjega nego sebe , oni se odnose na zatrovane stvari u krvi, koje nalazesvoj put u vene i arterije, i zagađuju celinu. Kako njihovo prisustvo ne bi donosiločoveku nešto tako, oni su odvojeni u svoj posebni pakao, i povezani su samo sonima koji su kao i oni; jer ovi uranjaju u dah i sferu toga pakla.5720. Bili su sa mnom i licemeri, naime, oni koji s poštovanjem govore oBožanskim stvarima, i s ljubavlju o javnom dobru i o bližnjem, i koji svedoče zapravdu i poštenje, ali koji u svome srcu preziru i ismevaju ove stvari. Kada im jebilo dopušteno da utiču u onaj deo tela sa kojim korespondiraju protivljenjem, onisu zadavali bol u zubima, koji je bio tako oštar kada su se približili, da nisammogao da ga podnesem; a kako bi se udaljili, bol bi prestala. Ovo je pokazano uviše navrata, tako da nije bilo nikakve sumnje (da je tako). Među njima je bio ijedan kojega sam ponavao u životu tela, pa sam stoga s njim i razgovarao; injegovo prisustvo je uzrokovalo bol u zubima i u desnima; a kada se podigao nalevo, bol se osetila u levoj strani vilice, i ušla u kost na levoj slepočnici nadole dokosti u obrazu.5721. Najtvrdokorniji (tvrdoglaviji) su oni koji su u životu tela izgledali pravednijiod ostalih i koji su zauzimali počasne položaje, i zbog toga imali vlast i značaj, anisu verovali ni u šta, i koji su živeli životom ljubavi prema sebi, koji su odisalimržnjom i osvetom protivu svih onih koji im nisu činili usluge i koji ih nisupoštovali, a još više protivu onih koji su im se odupirali. Ako bi ovi pronašli kodnekoga najmanju grešku, oni bi od tako naprabvli najveće zlo, i ocrnili ga, iako je

ovaj mogao da bude među najboljim građanima. 2. U drugom žvotu takve osobegovore kao što su to radile u ovom svetu, name, kao da imaju vlast i značaj, i kaoiz osećanja za pravdu; stoga mnogi misle da im se može više verovati negodrugima. Dok su oni u stvari najzlobniji. Kada dođu u vezu sa čovekom, unose bolod zamora, koji oni stalno uvećavaju do potupune iznemoglosti; ovo vodi u takavzamor uma, i tela, da čovek skoro ne može ustati iz postelje (kreveta). To mi jepokazano takvim zamorom, koji me je uhvatio kad su bili prsutni, a koji je nestajaoonako kako su se oni udaljavali. 3. Oni koriste mnoge veštine da bi uneli ovajzamor a preko toga i slabost među njima i njihovim partnerima, posebno prekoomalovažavanja i ocrnjavanja koju sferu oni unose. Kada ove osobe na samorazmišljaju o Božanskoj službi, o veri, i o večnom životu, one ih potpuno odbacuju,a žele da izgleda kao da je to iz neke posebne mudrosti. U drugom životu oni suvoljni da se nazivaju vragovima (đavolima), pod uslovom da im se dopusti navladaju nad paklovima, a o znači da imaju vrhovnu moć – kako to veruju – i dadeluju protivu Božansokg. Iznutra, oni su prljavi, jer su u ljubavi prema sebi više odostalih, pa su prema tome predani mržnji, osveti, i okrutnosti protivu svih koji imse ne dodvoravaju. 4. Oni bivaju strogo kažnjeni, kao što sam čuo, sve dok neprestanu da druge zavode pretvarajući se da vole pravdu. Kada se ovo od njihoduzme, govore drugim tonom. Oni se onda izbacuju iz sveta duhova, i bivajunošeni na levo i tamo se bacaju duboko u pakao. Njihov je pakao na levo nasrednjoj udaljenosti.5722. Ima drugih koji su u životu tela bili najprljaviji, čija se prljavština ne može nipomenuti. Svojim prisustvom i influksom, u čvrste delove čovekovog tela, oniunose životni zamor i otupelost u sve udove i organe, da čovek ne može da ustaneiz kreveta. Oni su vrlo tvrdoglavi i za razliku od drugih đavola, istrajavaju uprkoskažnjavanja. Oni se pojavljuju pored glave, i kao da tamo leže. Kada ih se odagoni,to se ne čini iznenada nego blago, i tada se postepeno spuštaju u dubinu, a tamoih muče tako oštro, da se posle uzdržavaju da ne napastvuju druge. Njihovouživanje u zlu prevazilazi svako drugo.5723. Bili su sa mnom duhovi koji su uneli tako oštar pritisak u abdomenu da mise činilo da umirem. Pritisak je bio tako velik da bi kod drugih izazvao nesvesticu.Ali su oni bili udaljeni, i tada je sve prestalo. Rečeno mi je da ovi duhovi u životu

tela nisu bili posvećeni nikakvom ozbiljnm cilju, čak ni u domaćinstvu, nego suživeli samo za zadovoljstva, a osim toga, živeli su u lenjosti i prljavštini, i nisu sebrinuli za druge. Osim toga, prezirali su veru. Ukratko, bili su životinje a ne ljudi.Njihova sfera izaziva otupelost u udovima i u zglobovma kod bolesnih (ljudi).5724. U mozgu postoje lepljive materije s kojima je pomešano nešto gasovito, tojest, vitalno. I ove lepljive materije, izbačene iz krvi, prelaze prvo u meninge(moždane opne), a onda u tubule a deo njih i u šupljine (ventrikule) mozga, i takodalje. Duhovi koji se odnose na te lepljive materije u kojima ima i nešto gasovito,to jest, vitalno, pokazuju se skoro direktno iznad sredine glave na srednjojudaljenosti, i takvi su, da iz navike stečene u životu tela, potstiču skrupule usavesti, i unose ih iako to nisu stvari koje opterećuju savest, i na taj načinopterećuju savesti prostih ljudi. Oni ne znaju što može da optereti savest, negosve prikazuju kao stvar savesti. Ovi duhovi izazivaju nemir u delu abdomena ispoddijafragme. Oni su prisutno i u iskušenjima, kada unose nemir, ponekad inepodnošljiv. Oni među njima koji korespondiraju lepljivoj tečnosti sa malovitalnosti drže misao prikovanu za ove nemire (bojazni). Pored toga, kada sam snjima razgovarao, da bih saznao nešto o njihovom karakteru, pokušali su na raznenačine da opterete moju savest. To je ono u čemu su najviše uživali u životu.Primetio sam da ne slušaju razum i da nemajui šireg pogleda na stvari da mi moglida vide nešto pojedinačno.5725. Bilo mi je pokazano šta znači potop ili poplava u duhovnom smislu. Poplavesu dvostruke, jedna je polava požudama, a druga je obmanama. One požudamapripadaju voljnom delu, i one su na desnoj strani mozga, a one obmnamapripadaju intelektualnm delu i one su na levoj strani mozga. Kada se čovek, koji ježiveo u dobru (koji je bio dobar), ostavi da bude u svome ja (propriumu), a toznači da bude u sferi svoga života, tada se javlja nešto kao polava; i kada je u ovojpoplavi, on se je buni i ljuti, misli bez odmora, i ima nagle želje. To se dešava najedan način kada je u poplavi leva strana gde su obmane, a na drugi način kada jedesna strana poplavljena, tamo gde su požude. Ali kad se čovek drži u sferi životakoju je primio od Gospoda kroz preporod, on je izvan ovakve poplave, a u tihom,sunčanom, veselom i srećnom stanju, a to znači daleko od ozlojeđenosti, ljutnje,nemira, požuda, i sličnog, a to je jutro ili proleće za duhove; a drugo (vreme

poplava?) je njihovo veče ili jesen. Bilo mi je dopušteno da opazim da sam izvanove poplave (potopa), i to za dugo vremena; dok sam druge duhove gledao u njoj.Međutim, kasnije sam i ja sam bio u njoj, i tada sam opazio izgled poplave. Utakvoj poplavi su oni koji su u iskušenjima. I na ovaj sam način bio sam poučen štazanči potop u Reči – da su pradrevni ljudi, koji su pripadali Gospodovoj nebeskojcrkvi, bili potpuno poplavljeni zlima i obmanama, i da su tako nestali.5726. Pošto je izvor smrti greh, a greh je ono što je protivno Božanskom redu,stoga zlo zatvara najsitnije i najmanje vidljive sudove od koji su sastaljeni širi, akoji su isto tako nevidljivi; jer sudovi koji su najmanji i sasvim nevidljivi, oni sunastavak čovekovih unutarnjih stvari. Otuda potiče prva i najdublja prepreka, iotuda je prva i najdublja zagađenost krvi. Kada se ova zagađenost poveća, touzrokuje bolest, pa na kraju i smrt. Međutim, ako bi čovek živeo životom dobra,njegovi unutarnji delovi bili bi otvoreni prema nebu, a preko neba Gospodu; takobi (bili okrenut ka nebu i Gospodu) i najmanji i najnevidljiviji sudovi (tragovi prvihkonaca mogu se nazvati malim sudovima, zbog njihove korespondencije). Kaoposledica, čovek bi bio bez bolesti i samo bi slabio do u krajnje doba, kad bipostao opet kao malo dete, ali mudro ovaj put. I kada telo više ne bi moglo dasluži njegovom unutrašnjem čoveku ili duhu, on bi prešao bez bolesti iz svogzemaljskog tela u telo onakvo kakvo imaju anđeli, a to znači iz sveta ravno u nebo.(prim. prev. Autorovo mišljenje o uzrocima bolesti i smrti nije lako usvojiti, akopolazimo do načela opšte-usvojenh u našoj judeo-hrišćanskoj tradiciji: ali u Indiji,kako piše Auribindo, u svojoj Autobiografiji, bila je u to vreme jedna žena koja većtada nije jela 40 godina, otkako ju je svekrva ukorila da previše jede. Ona je živelanormalno od prane koja dolazi iz kosmosa,i nastavila da živi sa svekrvm i mužem.Okolina ju je smatrala nezvaničnkm duhovnikm učiteljem. Ovakav slučaj nije redaku Hindu tradiciji).5727. Ovo je kraj predmeta o korespondencijama. Na sledećim stranicama, nakraju poglavlja, po Gospodovoj Božanskoj milosti, govoriću o duhovima i anđelimakod čoveka; onda o influksu, kao i o odnosu duše sa telom; a posle toga, ostanovnicma drugih zemalja (planeta).KRAJ TOMA VII.