bunjevacke 52 novo:Layout 1.qxd - Bunjevci.com - Bunjevci

Godina V - Broj 52Informativno političko glasiloSubotica, oktobar 2009.Cina 50 dinarawww.bunjevacke-novine.com

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjineNational Council of the Bunjevac Ethnic MinorityBunjevački nacionalni praznici:2. februar „DAN VELIKOG PRELA”23. februar „Dan izbora prvog Nacionalnog saveta”15. avgust, „DAN DUŽIJANCE”25. novembar,Dan održavanja Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca iostali Slovena 1918. godine u Novom SaduRadio emisije na bunjevačkom jeziku„Bunjevačka rič”Radio Novi Sad100 MHz - petkom od 22.00 - 22.30Radio Subotica89,6 MHz - subatom od 20.00 - 20.30Radio „Trend” - Bačka Topola97,8 MHz - nediljom od 12.00 - 12.30Radio Sombor97,5 MHz - nediljom od 14.00 - 14.30BUNJEVAČKA SVEČANA PISMAPODVIKUJEBUNJEVAČKA VILAPODVIKUJE BUNJEVAČKA VILAIZ OBLAKA RAŠIRILA KRILAOJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADASTAREŠINO SUBOTICE GRADAMENE MATI UČILA PIVATIPIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVENEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKATAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKANE ZOVEMO SAMO BOGATAŠEVEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠEJA SAM SINAK SUBOTICE GRADANE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADATV emisija na bunjevačkom jeziku„SPEKTAR”Televizija Novi Sad - II programsubatom od 15.30 - 16.00,repriza je svake druge subateFunkcionisanje NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI CENTAR”pomažu:MINISTARSTVOKULTUREREPUBLIKE SRBIJEPOKRAJINSKI SEKRETARIJATZA INFORMACIJEAUTONOMNE POKRAJINEVOJVODINEGodina V – Oktobar 2009, broj 52

IMPRESIJUM I SADRŽAJPoštivana čeljadi!Rič urednikaInformativno političko glasilobunjevačke nacionalne manjineGodina V - broj 52 - oktobar 2009.Izdavač:Novinsko izdavačka ustanova„BUNJEVAČKI INFORMATIVNICENTAR”Trg Cara Jovana Nenada 15/I24000 SuboticaTel/fax: +381 024 523-505e-mail: bic@tippnet.rsTekući račun:335-16082-21 Metals Banka160-143270-73 „Intesa”v.d. direktora iglavnog odgovornog urednikaNIU „BIC”Stevan NemetNikom danas nije lako, sve se minja, pa i mi se minjamo, danas jesmo, sutra nismo,danas smo mladi, a sutra malo stariji. Krize dolaze i prolaze. Dok u svitu već uvelikoprolazi, kod nas tek stidljivo iz naše avlije proviriva. No, sve to nije tako važno. Naviklismo. Važno nam to da je godina dobro rodila, žita je bilo baš fajin, a o cinama nećemo.Čini mi se, kuruza je bilo još više, a i baš su klipati. Klipova je bilo kandar i više negšta triba. Bilo ji je i za podmećanje, bar taliko da bi se cijo čardak mogo napunit, a moždari više. Zbog ti klipova ko da smo još uvik na početku, a radilo se i tilo se. Nama jevažno da vi budnete zadovoljni i upućeni u sve ono šta radimo, a oni šta nam podbacujuklipove i stalno se žale na nas, divane da smo niki fantomi, da nas je kogod stvorio prijadvadesetak godina imaje pravo da se srde, zato šta tako misle. To je njevo pravo i njevanemoć da to i dokažu, jel mi ode postojimo i živimo već nikoliko stotina godina, a živitćemo i dalje. Nema nas tušta i zato je važno da budnemo složni i da se više ne stidimosvog imena i simena.SadržajSaradnici:Ružica ParčetićNataša DžmuraDragan TovarišićIvona BešlićMarija HorvatDesanka KujundžićAna Vojnić KortmišMiroslav Vojnić HajdukTehničko ureñenje:Ivan StantićZašto je važanbirački spisakStrana 4-5Više ñaka učibunjevačkiStrana 6„Dobro nam došli.Živili”Strana 10I učenici medslamarimaStrana 15Tiraž:1000 primerakaŠtampa:„Rotografika” SuboticaDistribucija:„Štampa sistem” - Beograd„Nord press” - Subotica„Futura plus” - Zemun„Celtis” - SomborBunjevačka ilai za turisteStrana 16-17Dobar početakStrana 18Mali jubilejStrana 19Veliki motori,velika ljubavStrana 29Osnivač izdavača:NACIONALNI SAVETBUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEKancelarija u Subotici:Trg Cara Jovana Nenada 15/V24000 SuboticaTel/fax: 024 554-881e-mail: bns.scg@EUnet.rsbns.scg@panonnet.netRegionalna kancelarija u Somboru:Staparski put br. 1025000 SomborTele/fax: 025 449-175Ako bi i Vi tili da vam poštaš svakog prvog u misecu na kućnu atresu donesiva „Bunjevačkenovine” pritplatite se na nji.Godišnja pritplata je 600 dinara.Platit možte uplatnicom na naš tekući račun:335-16082-21 (Metals Banka) sa naznakom „za pritplatu”.Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.Naš devizni račun je:IBAN: RS35335007010004868865; SWIFT: MBSORS22(Metals Banka) sa naznakom „za pritplatu”.Posli uplate obavezno nas nazovite na broj telefona: +381 (0)24 523-505 da bi zapisali vašuatresu na koju triba da vam šaljemo „Bunjevačke novine”.Godina V – Oktobar 2009, broj 523

NACIONALNI SAVITOBAVIŠTENJE:Povodom obilužavanja 25. novembra, nacionalnogpraznika bunjevačke nacionalne manjine,u sridu, 25. 11. 2009. godine, s početkom u 18 satiodržaće se svečana akademija u Gradskoj kući uSubotici. Ovom prigodom, sekretar odeljenjadruštveni nauka Matice srpske u Novom Sadu,prof. dr Lubomirka Krkljuš, divaniće o istorijskimdogañajima 1918. godine u Vojvodini i prisudnojulogi Bunjevaca na Velikoj Narodnoj skupštini uNovom Sadu 25. novembra 1918.U dilu kulturno umitničkog programa nastupićeŽenski omladinski hor iz Subotice.Ulaz je besplatan, a svi su dobrodošli.ban birački spisak svoje nacionalnemanjine i na neposrednimizborima biraju članovenacionalnog saveta.Bunjevačka nacionalna manjinaovaj poziv prihvata kaoobavezu i izazov, da i mi Bunjevcina pitanju ostvarivanjasvojih prava, sa ponosom istaknemovisoku nacionalnusvest u prevazilaženju svih razlikakoji meñu nama postoje.Zato je predstojeći upis uposeban birački spisak Bunjevacaod izuzetnog značaja,to je prava provera i potvrdana utemeljenju nacionalnesamobitnosti koja trajeod dolaska naših predaka naove prostore sve do današnjihdana. B. N.„NEK SE ZNADE DABUNJEVAC ŽIVI”!Nije prvi put da smo mi Bunjevcina istorijskom ispitu. Uvik smo gapoložili. Ovo je još jedan.Zakon o nacionalnim savetima zanas bunjevce je od zdravo velikevažnosti. Zdravo je važno da se svakiBunjevac upiše u poseban biračkispisak, jel na osnovu njega će se, nesamo birat nacionalni savit, neg ćeGodina V – Oktobar 2009, broj 52na osnovu njega država odreñivatsve šta se nas bunjevaca tiče, oćemolimat pridstavnike u vlasti, od republikedo opštine, oćemol imat sve štai druge veće nacionalne manjineimaje, naše kulturne institucije, obrazovanjena bunjevačkom jeziku,...Samo ako se upišemo to ćemo moćimat, a ako u taj birački spisak nebudeupisano oko 8 - 9 iljada bunjevaca– e onda?Zato je zdravo važno da se svakiod nas upiše, jel mož se desit da baštaj jedan potpis zafali, pa onda nećevridit ništa ni svi ostali.Došlo je vrime da pokažemo našuvisoku svist o svom bunjevačko identitetui zato nemojmo se sakrivat istidit svog imena. Kad budne tribalo,nañimo toliko malo vrimena, skoknimo,upišimo se i to velikimslovima„Nek se znade da bunjevac živi”!5

ŠKULSTVOUvoñenje izbornog nastavnogpredmeta „Bunjevačkigovor sa elementima nacionalnekulture” za I, II, IIIi IV razred u osnovne škule,bio je postupak mukotrpne ikomplikovane višegodišnje procedurekoja je uspišno sprovedena2007., a ko rezultatprivazilaženja brojni priprika.Bunjevački govor sa elementimanacionalne kultureko izborni predmet sad, evo,Red.brojIzborni predmet u osnovnim škulamaVIŠE ðAKA UČIBUNJEVAČKIOve škulske godine bunjevački će učit 171 ñak, 90 višeneg prve godineTABELARNI PREGLEDosnovni škula di je izvoñena nastava 2007/2008, 2008/2009. godine idi se izvodi nastava 2009/2010. godine„Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture” i broj učenikaNaziv osnovne škule MistoŠkulske2007/2008.godineŠkulske2008/2009.godineŠkulske2009/2010.godine1. OŠ „Matija Gubec” Tavankut 14 17 212. OŠ „Sonja Marinković” Subotica 12 17* 14*3. OŠ „Matko Vuković” Subotica 11 15 154. OŠ „ðuro Salaj” Subotica 9 33* 42*5. OŠ „Bosa Milićević” Novi Žednik 9 13 166. OŠ „Vuk Karadžić” Bajmok 9 16 187. OŠ „Pionir” Stari Žednik 5 9 88. OŠ „Jovan Mikić” Subotica 4 4 99. OŠ „Ivan Goran Kovačić” Subotica 8 - -10. OŠ „Miloš Crnjanski” Subotica - 7 511. OŠ „Majšanski put” Subotica - 7 812. OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” Subotica - - 813, OŠ „21. oktobar” Sombor - - 7Ukupno učenika: 81 138 171*Nastava je u ovim škulama izvoñena u dva odvojena nastavna odiljenja.Podila škulskog priboraveć treću godinu zaredom,svoje zasluženo misto našo jeu okviru nastavnog plana iprograma škulske 2009/2010.godine sa 72 časa godišnje,odnosno 2 časa nediljno.Zbog paralelnog učenja ćiriličnogpisma, za ñake prvogi drugog razreda, nastavnimplanom nije predviñen vidpismenog izražavanja, većučenje putem igroliki aktivnosti,razvijanja dijaloga premadatoj sliki, dogañajima,doživljajima, opisivanja ljudii prirode, posita izložbama,pozorišnim pridstavama ijednodnevnim izletima. Utrećem i četvrtom razredutežište rada prinosi se na učenikaputem usmenog i pismenogvida izražavanja, ko ivaspitanje u duvu mira, dobrosusidskiodnosa i saradnje.Sistematski će se bogatitdičji ričnik, uvodiće se književnipojmovi kroz narodnu iumitničku književnost, a usklopu oblasti koje su obuvaćene,dica će se moć upoznatsa bunjevačkim praznicima,narodnim igrama, pismamai instrumentima, narodnomkujnom, starim zanatima,ko i tradicionalnomizradom predmeta od slame...Podsticanje učenika zasamostalno literarno i pozorišnostvaralaštvo, obrazovanjeu duvu tolerancije iinterkulturalnosti biće podjednakozastupljene oblasti.Škulske 2007/2008. brojzainteresovani učenika bio je81, da bi već naredne škulskegodine taj broj bio povećanna 138 ñaka.Okončano je anketiranjedice i roditelja za ovu škulskugodinu i dobijen je konačnirezultat. Stosedamdesetijednodite će pohañat nastavuBunjevačkog govora sa elementimanacionalne kultureu 12 osnovni škula u Somborui Subotici sa okolinom. Zaudžbenike, sveske, bojice, koi za sva nastavna sridstvapotribna za uspišnu realizacijunastave ovog predmetai ovaj put se postaroNacionalni savit bunjevačkenacionalne manjine.N. Dž.6Godina V – Oktobar 2009, broj 52

ŠKULSTVOOŠ „21. oktobar” z Sombora obilužila 125 godina svog postojanjaDVOSTRUKO OKTOBARSKOSLAVLJEKolektiv Osnovne škule„21. oktobar“ iz Somboraobilužio je ridak jubilej: 125godina rada i postojanja. Takoje na sam dan osloboñenjagrada Sombora – 21.oktobra, ova osnovna škulaproslavila i svoj dan škule, koi značajnu 125. godišnjicusvog postojanja.U pripunoj sali stare varoškekuće prireñena je svečanostna kojoj se lipim pozdravnimričima obratila direktoricaškule Nina Beretić,a potom se ričima čestitkeSvečanom akademijom proslavljen Dan škuleobratila i načelnica Škulskeuprave Etela Jerinkić i SašaTodorović pridsidnik škulskogodbora. Učenici oveškule su nakon izvoñenjahimne škule koju su prija petgodina osmislili sami ñaci,prikazali bogat i vrlo kreativanprogram: od pismica nabunjevačkom jeziku „Škulomoja” kojom je počo programpriko bogatog recitala,folklora pa sve do izvoñenjaNušićeve „Analfabete”.Listajuć prašnjave zapisestari pera, mož se saznat daje ova škula ušla u drugi vikživota. A na tom putu minjalase i istorija i ime škule.Rimokatolička crkvena opštinaje davne 1884. godinepokazala naročito interesovanjei za škulska pitanja, paje tako grad Sombor dobio144.424 forinte koje su podjednakopodiljene izmed rimokatoličkei pravoslavneNina BeretićEtela Jerinkićcrkvene opštine, pod uslovomda se novci upotribe samou cilju škulovanja.Iz te svote je saziñana1884. godine lipa centralnaškulska zgrada za 46.767 forintii škulske prostorije u četvrtiSelenča za 5.000 forinti iu Gradini za 3.231 forinti.Lipa škulska zgrada Centralneškule imala je osamMale folklorašice razgalile publikuučionica sa svim pedagoškimzahtivima, zbornicom,zatvorenim hodnikom i lipimstepeništom. Fasada ima ispustu sridini u čijem su donjemdilu polukružna vrata idva polukružna prozora, a naspratu tri pravougaona prozoraod koji je sridnji širi. Saunutrašnje strane fasade grañeneu stilu eklektizma, uprizemlju su vrata i dva prozora,a na spratu tri prozorasa polukružnim gornjim dilom.Jedno vrime, bila je to Državnaosnovna škula kraljaAleksandra, u Malocrkvenojulici. Konačno, 20. januara1965. godine, škulska zgradadata je na upravljanje radnomkolektivu pod imenomOŠ „21. oktobar”.Iz klupa ove škule izašlasu mnoga poznata imena košto su: Ivan Gutman - doktorhemije, Zdenka Feñver - pisnikinja,Siniša Lazić - politikolog,Filip Krajinović -mladi teniser, Irina BurkaParčetić - pravnica, i tuštadrugi...Danas, OŠ „21. oktobar”ima kabinetsku nastavu, produženiboravak, informatičkuučionicu, ekološkuučionicu, stručan kadar... Au krilu baš ove škule mališaniu novoj škulskoj godini pohañajeizborni predmet - bunjevačkigovor sa elementimanacionalne kulture.Minjala se istorija, minjalise ljudi, minjala se imenaškuli, al je osto onaj isti dičijismij i velika široka dičija srcadobre volje i željna novi znanja.Ružica ParčetićGodina V – Oktobar 2009, broj 527

ŠKULSTVOZanimljiv čas bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulturePRVI PUT UOŠ „JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ”Sve je ovo početak, susrićemo se sa tušta nama nepoznati riči, al trudićemo se daji svi zajedno naučimoNa času bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kultureUčiteljica Zlata Zlatar, uOŠ „Jovan Jovanović Zmaj”,ugasila je cigaretlu kad je zazvoniloškulsko zvono. Onoje značilo početak časa zadicu iz II i IV razreda, koji susrićni došli na čas bunjevačkoggovora sa elementima nacionalnekulture. Ova škulaje sa izbornom nastavom bunjevačkoggovora počela oveškulske godine.Pronašla se slobodna učionicai mlaña dica, učenici IIrazreda, Una Aćimović i AleksaDespotović, otvaraju sveskejel tema je „Naša škula” ičitaje nepoznate riči: škula,astal, stocovi, ...Druge dvi klupe su „okupirali”ñaci IV razreda, SaraDavčik, Senad Aradski, ŽeljanaTodorović, SnežanaCrnković i Nebojša Dobrotić.Aleksa Despotović kažeda mu je majka Bunjevka, damu se sviña kako ona divani,pa je i on poželio učit bunjevački.Una Aćimović ima Bunjevacau rodbini. Dida živina salašu u Hajdukovu i onavoli tamo otić da vidi malotele, krave, … Kaže da jetamo odnesu kad je sama, „ilipo mi je”! - konstatuje.Učenici IV razreda analizirajupismu „Jesen u ravnici”Tomislava Kopunovića.Pročitali su jedan stih i ondasu izvlačili nepoznate riči,kuruzi, paštrit, pudari, i ispisivaliji ispod pisme u svesku.Snežana Crnković kaže dasu mama, baćo i majke Bunjevci,„pa sam se i ja omaprijavila, ovo je tek početak,al je zanimljivo”!Sara Davčik se doselila izTavankuta di je već od devetegodine išla na časove bunjevačkog,a kod kuće su svi Bunjevci.Jedna majka joj je uTavankutu, a druga u Ljutovu,pa kad ode u goste - „prvoobañem da vidim zeca, mačku,kera, ovce i prasice”!Senad Aradski kaže da muje pramajka Bunjevka i „posličasova mi nije teško doć kodučiteljice Zlate na čas, baš selipo zabavljamo”!Nebojša Dobrotić kaže damu majka divani bunjevački- „pa sam i ja poželio da nikemeni nepoznate riči naučim,da bi divanio s majkom”.Željana Todorović kaže: -„moja pramajka i majke divanebunjevački i oma sam seprijavila, i nime briga štadrugi kažu el misle o meni i obunjevačkom jeziku”.Svi učenici kažu da ji kodkuće i roditelji malo uče, a uškuli je tu učiteljica Zlata kojase primila ovog posla.– Sve je ovo početak. Isama se susrićem sa puno nepoznatiriči, na primer, ričpaštrit sam prvi put čula. Altrudiću se, ovo je tek drugiput po dva časa. Kroz sigrućemo tušta naučit. Još da kažemda dica fale poklone kojesu dobili na početku” – kazlaje učiteljica Zlata Zlatar.M. HorvatI Bunjevačka stranka Vojvodine skuplja potpise svoji članova i simpatizeraZA PREREGISTRACIJU DOKRAJA GODINEBunjevačka stranka Vojvodine je aktivnostina prikupljanju potpisa za svoju novuregistraciju započela prija dva miseca. Ovajposo je podiljen u nikoliko faza. Prvo su zaduženičlanovi stranke po pojedinom misnimzajednicama, kako u varoši, tako i naselima, da oni aktiviraju svoje članstvo, aovi da stupe u kontakt sa po nikoliko ljudii objasne njim šta je suština preregistracijestranke. Prikupljanje potpisa ova strankaorganizuje dvared nediljno u varoši, u njevimprostorijama (Ulica Braće Radića 32,ulaz iz Ulice Esperanto), a u prigradskimmesnim zajednicama svakog dana se moždoć i overit obrazac i onda javit svom poverenikuu selu. Ako u selu ne postoji mesniodbor Stranke, onda se jedan primerakobrasca dostavi Stranki u varoši.Bunjevačka strankaVojvodine8Godina V – Oktobar 2009, broj 52

NAJAVA DEŠAVANJAGodina V – Oktobar 2009, broj 52Dva dana folklora i muzike„VOJVODINAU PESMI I IGRI”Festival folklora u sali MKC „Nepker” 6. i 7. novembraKUD „Aleksandrovo” iz Subotice,6. i 7. novembra organizuje IXFestival „Vojvodina u pesmi i igri”.Festival će bit održan u sali MKC„Nepker” s početkom u 19 sati.Kako organizator kaže, očekiva seučešće 22 do 24 društva sa oko 800-850 članova iz cile Srbije.Dolazak su najavili: FK „Teodora”iz Niša, FA „Svilen konac” izKragujevca, KUD „Svetozar Marković”iz Zrenjanina, RKUD „Goša” izSmederevske Palanke, KUD „MarijaBursać” iz Kikinde, KUD „StevanKaćanski Bord” iz Srbobrana, KUD„Mikan Ajvaz” iz Srpskog Krstura,KUD „Laza Nančić” iz Vršca, KUD„Lala” iz Ade, KUD „Soko” iz Inñije”,KUD „Radu Flora” iz BačkogNovog Sela, GRUD „Sombor” izSombora, KUD „Ravangrad” izSombora, KUD „Svetozar Miletić”iz Novog Sada, KUD „Elektroporculan”iz Aranñelovca, Društvo za očuvanjetradicije „Rogalj”, KUD„Jadrija Tomić Cic” iz Krajišnika,KUD „Roksanda” iz Melenaca,KUD „ðerdan” iz Stare Pazove,KUD „Kostolac” iz Kostolca, KUD„Jovan Aćimac” iz Kumana, KUD„Izvor” iz Vrnjačke Banje, KUD„Branko Krsmanović” iz Paraćina,KUD „Dragan Marković” iz Zabrežja,KUD „Dimirtrije Tucović” izBeograda, ko i domaćin koji obećavajudobar provod i zabavu.Organizator KUD „Aleksandrovo”Bunjevački kulturni centar Bajmok najavljujeBAL ZA SVETU KATUBunjevački kulturni centar Bajmok21. novembra organizuje „Bal zaSvetu Katu”, u Bajmoku, u sali KPD„Jedinstvo-Eñšeg”, sa početkom u 19sati. Bal se organizuje u okviruobilužavanja praznika bunjevačke nacionalnemanjine, 25. novembra, kadje 1918. godine u Novom Sadu održanaVelika narodna Skupština Srba,Bunjevaca i ostali Slovena.Pored kulturn-umitničkog programai dobre muzike, domaćini nudeukusnu večeru i bogatu tombolu, asve Kate će dobit poklone. Za večeruće bit ponuñen pivčiji paprikaš s tistomi salatom od kupusa, a za desertpogača s bundevom. Ulaznica u kojuje uračunata i večera, košta 500 dinara.Zbog bolje organizacije dolazakbi tribalo najavit telefonom, nabroj: 063/81 43 430.BUNJEVAČKI KULTURNICENTAR SUBOTICAPROSLAVA13. NOVEMBRAPo tradiciji, Bunjevački kulturnicentar Subotica i SKC „SVETISAVA” iz Subotice, obilužavaju, zasve nas, zdravo važan datum, dandolaska srpske vojske (1918) u varoš,ko i početak procesa prisajedinjenjaVojvodine kraljevini Srbiji.Ovaj projekt pod imenom „BRA-ĆA UVIK – UVEK ZAJEDNO”,je obnovljen 1991. godine, kad sudva centra obnovila i povelju otrajnom bunjevačko-srpskom bratstvui prijateljstvu.Proslava značajnog jubileja počinjezajedničkom tribinom, 11.novembra 2009., u prostorijamaSKC „Sveti Sava” u Subotici, anastavlja se svečanim koncertomna sceni „JADRAN” (bivši bijoskop).Nastupiće hor SKC „SvetiSava”, folklorni ansambl i orkestarBKC-a, a biće tu još kogod. Posebnigosti BKC-a, a samim tim i našebraće iz SKC-a, biće pridsidnicafondacije EVROPA dr Irina Janakijeva,koreograf i pridsidnik evropskogfestivalskog odbora prof.dr Ivan Todorov i Maksim Amfimogentov,pridsidnik Organizacionogodbora evropskog festivalafolklora „PRIMORSKO” na kojemje BKC osvojio šest zlatni plaketazaredom.Svečanost će se završiti polaganjemvinaca na Železničkoj stanici,Sokolskom domu i Spomeniku oslobodiocima.(priko puta MEŠC-a).V. H. M.9

ISTORIJABunjevci u danima nakraju I Svitskog rata„DOBRO NAM DOŠLI, ŽIVILI!”Subotica je kraj Prvog svitskograta dočekala 13. novembra1918. godine. Posliobjave Vilsonovog programao samoodreñenju naroda, Bunjevcii Srbi u Subotici su seskupili na narodnom zboru uavliji „Hungarije” 10. novembra1918. godine i izabraliBunjevačko-srpski narodni odbor.On je bio nadležan zaizvršavanje odluka ujedinjeniBunjevaca i Srba i njeve sudbineu Ugarskoj, ko i očuvanjejavnog mira i poretka, učemu će im pomagat Bunjevačko-srpskanarodna garda.U „Spomenici osloboñenjai ujedinjenja grada Subotice”,koja je izdata na desetogodišnjicuosloboñenja, anapiso je tadašnji novinar JosoŠokčić, štampan je tekstRezolucije pročitane i usvojenena velikom narodnomzboru od priko 10.000 Subotičana,ko i imena članovaBunjevačko-srpskog narodnogodbora, koji će posli prikosvoji delegata učestvovat udonošenju odluke o otcipljenjuSubotice i cile Vojvodineod Madžarske i o ujedinjenjusa Kraljevinom Srbijom.Dalje, u „Spomenici” je ostalozapisan opis dočeka srpskevojske na Železničkoj stanici13. novembra 1918. godinena čelu sa komandantimaMihajlom Bodijem iAntom Živulovićem. VoñaBunjevaca, pop Blaško Rajić,pozdravio je srpsku vojskuslidećim ričima: „Gospodo!U ime bunjevačko-srpskog narodnogveća, u ime 70.000Bunjevaca i Srba, koji u ovomgradu stanuju, čast mi je pozdravitVas, kao voñe pobedonosnesrpske vojske ,kao osloboditelje potlačeninaroda ispod teškog jarma.Zveket vašeg oružja, gospodo,to je glas zvona što navišćujevaskrsenje naše; tresaktopova vaših, koji dolaze, porušićekule i gradove u kojimaje sazidana sila što nasje tlačila; dva krila slavne pobedničkevojske vaše mi smatramokao dvi raširene rukenaše majke Jugoslavije. To suruke krute i čvrste od višenego četverogdišnjeg ratovanja,ali ih se mi ne bojimo,već vas molimo da nas oneprigrle i pritisnu na grudimaterinske. Neka nas boli,ništa zato, ali će taj zagrljajpokidati lance naše i srušitijaram pod kojim smo dosadčamili, pa ćemo biti slobodnadica u krilu mile majke,naše majke Jugovića. Dobronam došli, živili!”Novembra 17. prireñenesu velike manifestacije dobrodošlicesrpskoj vojski pridcrkvom Sv. Roke, di je ji pozdravioBlaško Rajić, i blagodarenjeu pravoslavnoj crkvi,di je paroh Marko Protić pozdraviosrpsku vojsku. Nakontog je održan svečani defileoslobodilački trupa prid Gradskomkućom. Vojna komandapostavila je 20. novembraprvu jugoslovensku gradskuupravu na čelu sa gradonačelnikomdr Stipanom Matijevićomi podnačelnikom drStipanom Vojnić Tunićom.Za škulskog nadzornika postavljenje Mijo Mandić, a zaglavnog bilužnika dr JosoPrćić.Na kraju „Spomenice” suzabiluženi dogañaji od 24. i25. novembra 1918. godine,kad su Subotičani opet navelikom narodnom zboru izabralisvoju delegaciju za Velikunarodnu skupštinu uNovom Sadu, s ciljom da seproglasi otcipljenje Vojvodineod Madžarske.U publikaciji „Zlatni daniSubotice”, koju je napiso pravoslavnipop Marko Protić, aopisuju se i dani osloboñenjaSubotice od 13. novembra1918. pa do 4. juna 1920.godinine. Tu se kaže, medostalim, da je tokom pripremaza Veliku narodnuSkupštinu, Narodno većeutvrdilo da u Subotici ima70.000 Bunjevaca i 5.000Srba, te da će se u Novi Sadposlat 75 poslanika, od kojisu 5 žene (Mara Malagurski,Katica Rajčić, Olga Stanković,Manda Sudarević iAnastazija Manojlović).Prija velikog narodnog zboraod 24. novembra 1918. godine,na kojem su se biraliposlanici za Skupštinu, Srpsko-bunjevačkonarodno većeje izdalo Proglas kojim obavištavasve Jugoslovene (Srbe,Bunjevce, Hrvate i Šokce)da će se Skupština održat uNovom Sadu, a da Subotičanitriba da izaberu svoje delegate,a to je posli tako i bilourañeno.Kako je zapiso Marko Protić,na samoj Skupštini, di jebio jedan od izabrani poslanika,izglasano je spajanjeVojvodine sa Srbijom, na pridlogJaše Tomića.Zatim je pop Blaško Rajićodržo svoj čuveni govor ojedinstvu sa srpskim narodom.Rajić je izbaran u Narodnisavet koji je imo 50članova i bio je izvršni organSkupštine. Tu je bilo 8 Subotičana.To su dani koje danas bunjevačkanacionalna manjinaobilužava ko značajne istorijskedatume kad su Bunjevciodigrali veliku ulogu uformiranju konačni granicaprve Jugoslavije. Datum 25.novembar je odlukom Nacionalnogsavita bunjevačke nacionalnemanjine, posto nacionalnipraznik Bunjevaca,koji se i ove godine obilužit.10Godina V – Oktobar 2009, broj 52

SVECIPrvi dan u novembru Rimokatoličkacrkva posvitilaje onima koje je proglasilasvim svetima, al i onima čijaje svetost samo Bogu poznata,a ljudi je nisu spoznali nipripoznali.Ovaj praznik je zdravostar. Još u četvrtom viku JovanZlatousti pominje da seslavio „Dan Gospodnji svijusveti” u prvu nedilju posliUskrsa.U Rimu je papa BonifacijeIV početkom sedmogvika antički rimski Panteonposvitijo „devi Mariji i svimsvetima” i naredio da se oniproslave u petak posli Uskrsa.Od osmog vika obilužavanjese prinosi na 1. novembar,a papa Grigorije IV godine835. je to i zvaničnopotvrdijo.Na Svi sveti, Katoličkacrkva se prisića svoji virnikaza koje viruje da su proslavljeniživotom vičnim. Na tajdan po crkvama je svečanobogosluženje, a i običaj je dase iñe na groblje. To je činsićanja, zafale i poštivanjapokojnika.Na Dan mrtvi se Katoličkacrkva prisića svoji virnikakoji su prišli iz ovogživota, a još nisu stigli do vičnog.Na taj dan služe se miseza sve pokojnike. Crkva je tedane od 1. do 8. novembraobdarila „potpunim oprostom”koji je naminjen pokojnima.Zato je i običaj ić nagroblja i tako se družit s pokojnicima.Svi sveti su državni prazniksvi katolički zemalja, odPortugalije do Litvanije.Drugi novembar je „Dušnidan”, sićanje na sve pokojne,„one koji su živili prija nas ikoji sad počivaje u miru”.Crkva nikog neće da zaboravi.To nije dan tuge, neg prisićanjai dokaz zajedništvaživi’ sa umrlima. U crkvamase služe mise za pokoj duša, avirnici iñu na groblja. Ovajpraznik je uveden prid kraj11. vika, a tek 1915. ga jepapa Benedikt XV proširiona cilu Rimokatoličku crkvu.Zdravo je lip običaj, da seza pokojnika zapali svića nagrobu u ove dane. Katolicipale kraće i deblje, bile svićena grobu pokojnika, el u crkvi,najčešće prid kipom svetogAntuna.Dan posvićen mrtvima Bunjevcizovu Mrtvi dan, naovaj dan se ništa ne radi naPrvi novembar je dan kad se sićamo naši pokojnikaSVI SVETI I DUŠNI DANzemlji i sa zemljom jel su unjoj saranjeni naši pokojnici.To je ista ona zemlja od kojeje Bog stvorio Adama i u kojuće se vrimenom sve pritvorit.Krizantini su cviće kojimna blagdan Svi Sveti i Dušnidan, tradicijonalno ukrašavamogrobove najmiliji.U Japanu odkale potiču,simbolizuju dugačak život,blagostanje i sriću. Kod nasje krizantin povezan s motivomsmrti i umrlima, Svisvetima i Dušnom danu, pase za druge prigode skoronikad ne koristi. Malo pomalo,krizantini postaju cvićeza svičane prilike pa i zavinčanja. Baš zato u novijevrime napravljene su nikedruge sorte koje se razlikujuod oni stari.N. Dž.Godina V – Oktobar 2009, broj 5211

ŽIVOT NA SALAŠIMAU positi bunjevačkoj familiji Franje Rajiča Srebre u selu Lugovu kraj SomboraSALAŠ KO U VAROŠI,AL PEĆI PARASNIČKEZemlju su dali u arendu, pa žive od tog i od poljoprivredne penzije. Avlija i terasa puni zelenila i cvića, a Franjokaže da di ima ljubavi ima i cvića. U ovoj kući nema svañe, druže se s komšijama brez obzira koje su nacije, važno jeda su ljudi. U svakoj sobi je paorska peć koja se loži čukanjicama s njive12Ritko se digod mogu vidit ovake parasničke pećiSelo Lugovo je u bližojokolini Sombora. Na njezinimsalašima žive uglavnomzemljoradnici, a na jednomod nji je bunjevačka porodicaFranje Rajiča Srebre. Onkaže da je Srebro rugano (prdačno)ime za sve njegovemuške predke. Žive na salašuuz glavni put, u kući koju jeziño Franjin otac. Salaš i neliči na salaš, sav je u zelenilui cviću, a ulaz u kuću je jednavelika terasa di, kad je lipovrime, Rajičevi rado sidnu.Nuz Franju tu žive njegovažena Zlata i njezina mamaRozalija.Prvo upoznajemo RozalijuKalmar koja ima 84 godine.Do prija 3 godine živila je uvaroši, u Somboru, al onda,kad već nije mogla sama ćerje dovela na salaš kod sebe.– Ja mislim da možem sama,al oni kažu da nemožem– divani Rozalija i kaže dadosta zaboravlja. No, mladidana se još dosta dobro sića.– Kad se ćer udala ondasmo čovik i ja kupili kuću uvaroši. Kako se živilo? Prijateljisu dolazili kući, a dviunuke kad su izlazile u gradonda su ostajale kod nas, i usridnju škulu su išle od nas.Kad smo bili mlañi, mi Bunjevcismo išli na zabave u„Bunjevačko kolo”. Išli smotamo dok je to bilo za nas.Oblačili smo nošnju, bunjevačkusvilu i bilo šlingovano.To sam volila. Samo smo tamoišli. Tamo sam upoznalačovika. Upoznala sam ga takošto me je zamolio za ples, aznala sam zdravo dobro plesati.Udala sam se za njeg1944. godine. Čitavog životasmo radili na zemlji.Nikako smo u divanu došlido šlingovanja.– Ko zdravo mala sam učilada šlingujem, i volila sam, iznala sam. Pogledajte! Nisamprodavala, samo sam davalaroñacima. Zdravo dugosam šlingovala, a svi su mi divanili,nemoj radit, pokvarićešoči – kazla je Rozalija doknam je Zlata pokazivala njezineradove, najviše stolnjake,nike u boji, nike od bilogveza.Zlata Rajič je poljoprivredniprenzioner ko i njezin čovikFranjo. Kaže da je saroditeljima živila u Gradini,1962. su oni kupili salaš uLugovu, a 1967. se udala zaFranju i rodila dvi ćeri, Marinui Katarinu, sad obadviudate. Imaje i jednog unukaTomisalava.– Ovi salaši u Lugovu susad prigradsko naselje, imamojednu prodavnicu mišoviterobe i autobus. Ode sam išlau škulu, ko i naše ćeri, a poslisu putovale u Sombor – divaniZlata. – Stalno smoradili na zemlji, do 1979. godinezajedno sa roditeljima,kad su oni odselili u varoš.Ćeri su nam udate, jedna ugradu, a starija tu u Lugovu,na salašu.Mama je išla na zabave u„Bunjevačko kolo”, al poslirata to se ukinilo, tako dasam ja išla u Hrvatski dom.Al, živilo se po bunjevački, sveobičaje smo slavili tako kakosu me moji roditelji naučili.Sad sam se izjasnila ko Bunjevka,a prija se nije moglo.Mama ima malo bunjevačkinošnji sačuvano, jednu duvanskukadifu.Kako Zlata kaže, iako supenzioneri, još uvik imajeposla. Zemlju više ne rade, alimadu živine, bašču. U varošiñu baš ako njim štogod triba,a čuvaje i malog Tomislava.Kaže da Marina čuva sve porodičneslike, uramljene nazidovima. Primetili smo tuštacvića i zelenila oko salaša.Voli cviće i gaji ga. Jeste ovoje malo moderniji salaš jel jepravljen 1962. godine, pa i neliči na kadgodašnje salaše.– Mi kod kuće divanimobunjevački, imamo i komšijaBunjevaca. Mada je ovaj bu-Godina V – Oktobar 2009, broj 52

ŽIVOT NA SALAŠIMAnjevački, s obzirom da je mišovitasredina, malo drugačiji.Divanimo ikavicu, al nemamoonaj naglasak ko uSubotici i okolini – ispripovidalaje Zlata.Franjo Rajič kaže da se uličnoj karti piše Rajić, al jeon Rajič. U divan se uključiokad je čuvo rič cviće, i kazo:– Di ima ljubavi, tu ima icvića. Ja sam u ljubavi saženom pune 42 godine, nije tozaljubljenost, al ljubav jeste.Dane provodimo penzionerski,jel zemlju sam dao uarendu. Svatio sam da nije zamene više taki velik poso. Boljeje bilo prija, kad sam radiojel sam bio mlañi i zdraviji.Obadvi ćeri su se udale, falabogu ne traže od mene ništa,a ja ako možem dam, ako nemožem nema. Fali mi jednagodina od 70 godina. Bio samu Kamenici 1997. godine idoktori su me otpisali. Ondasam ja ostavio duvan i, evo,12 godina nisam ni dimpovuko. Svakom čoviku biporiporučio da ostavi duvan,ja sam bio strastveni pušač.Da sam znavo šta sad znam,nikad ne bi zapalio. To savitujemmladim ljudima.U mojoj kući nema svañe.Sve ljude volim, za mene nepostoji ni Srbin, ni Bunjevac,ni Hrvat, ni Madžar, za menepostoji samo čovik i nečovik.Družim se s komšijama, nemada štogod usfali, pomožemojedno drugom u svakodoba.Nije teško do grada, ima 5kilometeri, mož autobusom, afala bogu imamo i auto. Grijemose čukanjicama s njive(koren od kuruza). Za 42 godinenisam kupio nijednu tonuuglja, ni kubik drva, a nijednuprikolicu čukanjica nisam prodo.Sve to ložimo u paorskepeći koje imamo u svakoj sobi– kazo je Franjo, Rajič Srebro.B. E.Porodica Cigić Parčetić živi na skoro novom salašu u Gradini kod SomboraPOSO I NA SALAŠU I U VAROŠIFranjo je zadovoljan sa životom na salašu, radi u varoši i kod kuće na zemlji, i kaže da se odtog mož živit. Obnovio je salaš zbog ćeri da, kad doñe vrime ne mora ona. Mama Marija jekadgod sa svojim čovikom teško radila na zemlji, a sad po malo kuva i čuva unukuPorodica Cigić Parčetić živi na jednom odsalaša u Gradini. Tu je najstarija Marija, ima74 godine. Šnjom je osto tu jedan od dvojicesinova Franjo sa njegovom porodicom. Salašje skoro sav nov, prošle godine su ga priopravilii doziñali, i tako prilagodili savrimenomživotu.– Na ovaj salaš sam došla 1958. godine kadsam se udala, a došla sam iz dila Sombora kojise zove Gornja varoš, di sam i roñena i odrasla.Čitavog života se bavimo poljoprivredom.Moj čovik i ja smo sijali žito, ječam,kuruz... Radila sam šnjim od ujutro do mraka.Svekrova je čuvala dicu, a mi smo radilinapolju. Dosta se teško živilo, imali smo jutrodvazemlje, pa smo je kupovali kad bi ušporovali.Stigli smo do 15 jutara. U Somborsmo išli najvećma na pecu, prodvala sam sir,kajmak i jaja. Pravila sam kiseli somborskisir. Da se ne falim, al dobro sam ga pravila.Prodavala sam ga jednoj poljoprivrednoj firmi„Seme” 21 godinu, i dan-danas kad naiñemna te žene, stanemo da divanimo. Zdravo subili zadovoljni samnom. I sad je tako da sepuno radi, samo se slabije iñe na njivu, nemakošenja, okopavanja, sve to mašine odrade –divani Marija.Sad radi u kući, najviše zbog bolesti. Malokuva, malo čuva unuku, i to jojje sav poso. Bunjevački se uvikdivanio, kaže Marija, al sad jeunuka malo-malo pa ispravlja -majko ne kaže ist, nego jesti.Kogod je spominio fijaker oveporodice, a Marija ispravlja naštervogne, el štervolni. Njezinsin Franjo Cigić Parčetić uzimastare porodične slike i pokazivanam štervogne, i štogod što nijeni fijaker, ni kočije, a liče i najedno i na drugo. To je imo jošnjegov pokojni otac. No, danasnemaju konje, prodali su ji jel jepuno posla i brez nji.U nji se sidalo riñe, kad se išlona kapelu, u svatove, na proštenjau Sombor, na Dužionicu. Još ji je otackupio, al su se lipo održavale. Štervogne suimali većina salašara, čujemo ode.– Kako žive mladi na salašima? Dosta senji opridililo da rade zemlju, i zato što u fabrikamanema posla. Moje je mišljenje da se odzemlje mož živit. Imamo 25 jutara i od tog živimožena Ana, ćer Tanja, ja i mama. Prošlegodine smo ziñali salaš. Nije bio zdravo stari,al smo to uradili zbog ćeri, za njezinu cigurnost,kad doñe vrime da ne mora ona – kažeFranjo, a na naše pitanje , jel misli da će onaostat na salašu, odgovara: – To je njezina odluka.Skoro sve je iz temelja novo, i oćel gaprodat el neće, njezino je.Franjo kaže da je dosta zadovoljan što suon i žena dosad postigli.– Po struki sam kuvar i radim u jednomrestoranu u Somboru. Prija tog sam radio 22godine u Grackoj kafani. Kod kuće nikad nekuvam. Ne znam zašto, valjda mi je kuvanjadosta na poslu. Ni ne nagovaraju me kod kuće.Jedino za prijatelje spremim pokadkad roštilj.To mi je nika specijalnost – kazo je Franjo idodo da bunjevački jezik, el ga je naučio elnije, ovako se kod nji divanilo, malo izmišanosa srpskim jezikom.B. E.Godina V – Oktobar 2009, broj 5213

UMITNOSTSlamarska sekcija penzionera osvojila „Zlatne ruke” na „Berbanskim danima”I BERBA I GROŽðE OD SLAMEKolektivni rad na temu berbe i prirade grožña, izazvo veliku pažnju i osvojio žiri svojom preciznošću i virnomprikazivanjuBerba u vinogradu, a sve u slami14Ana Crnković divani o slamarstvuSlamarska radionica penzionera(SRP) pri Gerontološkomklubu „Centar I” dobilaje još jednu potvrdu zanjev rad. Zajednički rad odslame na temu berbe grožñaosvojio je prvu nagradu „Zlatneruke” na ovogodišnjim„Berbanskim danima” na Palićuodržanim 19. i 20 septembra.Tim povodom u Gerontološkomklubu je 1. oktobraodržana mala svečanostna kojoj su ostalim članovimaKluba prikazani nagrañeniradovi a nagrañenimauručena priznanja. Tu sedivanilo o slikanju sa slamom,a na kraju je bilo idruženja nuz tortu kojom jeKlub častio nagrañene al i ostaleprisutne članove.U slami su prikazni sviradovi oko vinove loze i berbeko i prirade grožña. Rič jeo figurama i samo jednoj sliki.Tu je čitavo čokoće s kojegberači beru grozdove, pa kotaricesa grožñom, burad,prešovanje grožña, burad s vinom,pečenje rakije ... Vridneruke su napravile i velikegrozdove od slame, di je svakozrno posebno izrañeno,drška i listovi. Tako je grožñei u kotarici, koja je isto napravljenaod slame. Jednomriči, da staneš i gledaš! Pravomajstorstvo. Kako smo čuli,posebno znanje i trud zahtivaizrada ljudske figure odslame, a tu ji ima nikoliko.Prikaz pečenja rakijeOva sekcija radi u dvi grupe,a nagrañene radove su izradili:Marija Jaramazović, TerezaMatković, Roza Orčić iSlavica Šimko Čupić, sve u grupiAne Crnković, a u grupi GabrijeleGmiović su Bosiljka Bekići Valerija Krnajski Jović.Godina V – Oktobar 2009, broj 52

AKTIVNOSTI BUNJEVAČKI INSTITUCIJABunjevački kulturni centar iz Subotice održao VII slamarsku koloniju „KLAS”I UČENICI MED SLAMARIMASve ono što su vridne ruke napravile moće se vidit na zajedničkoj izložbi kod pridstavljanja„Bunjevačkog kalendara za 2010. godinuBunjevački kulturni centarSubotica je pod pokroviteljstvomMinistarstva za kulturuRepublike Srbije i Nacionalnogsavita bunjevačkenacionalne manjine, po sedmiput organizovo kolonijuslamarki „KLAS”.Kolonija je održana od 9.do 11. oktobra 2009. a nanjoj je bilo baš tušta učesnika.Porid provireni slamarki,na koloniji su učestvovalii učenici OISŠ „Žarko Zrenjanin”iz Subotice, sa kojimaBunjevački kulturni centarima zdravo dobru saradnju,a ovo je bilo njevo četvrtoučešće na koloniji. I nesamo da su oni učestvovalina našoj koloniji, neg se i cilaIvana Dulić sa učenicima OISŠ „Žarko Zrenjanin”kolonija održala u njevimprostorijama dnevnog boravka,di su Danijela Andrašić iostale vaspitačice bile i višeneg dobri domaćini.Kolonijom su rukovodileAna Crnković i BlaženkaMandić. Najcinjeniji instruktor,kod dice, bila je IvanaDulić. Od početka rada, glavnicilj kolonije je bila i ostalaedukacija dice, omladine istarije čeljadi u izradi predmetai slika u tehniki slame.Nakon završetka kolonije, sviučesnici će kod kuće završitsvoje radove, a posli će seslike uramljivat i pripravićese katalog. Sve ono šta suvridne ruke napravile, moćese vidit na zajedničkoj izložbi,koja će se održat napridstavljanju BUNJVAČ-KOG KALEDARA za2010. godinu, u prostorijamaSKC „Sveti Sava”digod za Materice.Još jedared da se zafalimosvima onima koji supomogli rad kolonije –Ministarstvu kulture RepublikeSrbije, Nacionalnomsavitu bunjevačkenacionalne manjine iOISŠ „Žarko Zrenjanin”iz Subotice, a posebnodirektorici Jovanki Tešanović,brez čijeg razumivanjane bi bilo ništa odovog lipog projekta.Organizatori i učesnici slamarske kolonijeUm. rukovodilac BKC-aMiroslav VojnićHajduk - MaračaGodina V – Oktobar 2009, broj 5215

BUNJEVAČKE INSTITUCIJEBunjevački kulturni centar Bajmok na Sajmu turizma pridstavio svoj festival ilaBUNJEVAČKA ILA I ZA TURISTEBajmočki štand pripun specijaliteta bunjevačke tradicionalne rane, bio najatraktivniji na Sajmu turizma. To supotvrdili brojni positioci na ovom štandu ko i zvanični ocenjivač kvaliteta na SajmuBrojne novinarske ekipe oko „salaša”Positioci uživali u bunjevačkim ilimaBunjevački kulturni centarBajmok je sa svojim prezentovanjemFestivala bunjevačkinacionalni ila postigo punpogodak na Sajmu turizma uNovom Sadu. Tog dana, 9.oktobra, štand Bunjevačkogkulturnog centra je bio najposićenijina Sajmu. Positiocisu ga prvo samo obilazili,a mnogi i slikali, jel je biozdravo atraktivan, al su senakon održane prezentacijevraćali i da probaju ponuñenaila. Prezentacija je održanau okviru nastupa preduzeća„Palić-Ludaš”. Na Sajmu,BKC Bajmok je 3 danaprije tog, prezentovo i risarskuužnu.Ekipa od desetak ljudi izBKC Bajmok su sve pripraviliza nastup na Sajmu. Najvećiposo je bio pripraviti svaila. To su reduše uradile joškod kuće, u Bajmoku, a ondasu ujutro sve spakovali i doneliu Novi Sad. Štand Bunjevačkogkulturnog centrana Sajmu je bila imitacija salašasa ambetušom.Uz šale i velikom brzinom,koja je pokazala da je svedobro organizovano štand jepostavljen, a koješta je ostavljenoza samu prezentacijukoja je na bini pored štandapočimala u 13 sati. Listići suaranžirani na čaršapima odbilog veza i prslukima malopogužvanim ko dekoracija, aonda je sve ko posuto sa perlicamaod slame. Na drugomastalu bila su postavljena, takoñe,tradicionalna bunjevačkaila: pogača ko kruv, pogačasa makom, sirom, orasimai bundevom, isičene nakomade, fanki sa pekmezomi oni manji sa pečenom divenicomu sredini, prisnac,otezano tisto sa jabukama,nasuva s krumpirom, makom,prezlom, poprženi gumboca...Malo posli, već kad sukapije Sajma otvorene, stiglaje druga grupa Bajmočana idonela veliku labošku tekskuvane tarane s friškom divenicom,baš ko ona na Festivalukrajem avgusta. Slikane bi bila kompletna da nekažemo da su Bajmočani,koji su pridstavljali BKC ibunjevačka ila, bili obučeni ubunjevačku nošnju, šta je koimo kod kuće. To je biloposebno zanimljivo za positioce,posebno za one koji sutili da slikaju ovaj štand.Važno je kasti da je nji 5-6reduša sve skuvalo i ispekloranu za Sajam o svom trošku,i to je bio njev doprinosda se prikaže bajmočka spremnostda prime goste sa svistrana.Mož se kasti da je promocijapočela i prija 13 sati. Navideo bimu je pušten snimaksa ovogodišnjeg, 4. Festivalanacionalni ila u Bajmoku.Zvanični spiker Sajma je najavioprezentaciju bunjevačkiila i pozvo positioce da probajuono što su Bajmočanipripravili. Positiocima se obratioi Branko Pokornić. Nijeni završio o tom šta festival uBajmoku znači i o čemu jerič, a gosti su okupirali štand.Šarenilo ila na dva astala bilaje više neg privlačna, al i dovoljnada positioci uzmu kojizalogaj lipo pripravljene ranei pitaju, ako već nisu znaliprije, ko su Bunjevci, otkalegdolaze, konstatujuć da su ponuñenaila zdravo interesantnai, što je još važnije, ukusna.Niki su pitali za receptkako se šta od ovi ila kuva,pitali su, di se ovo mož poist,kad je taj festival u Bajmoku16Godina V – Oktobar 2009, broj 52

BUNJEVAČKE INSTITUCIJEi di se mogu informisat. Znači,nastup na Sajmu je biopravi potez Bajmočana.Med gostima prijatno iznenañenjeje bila posita NikoleLovrića, direktora Službeza ocenjivanje kvaliteta nanovosadaskom sajmu.Njegove riči našim novinamao nastupu BKC Bajmokasu zdravo godile Bajmočanima,potvrñujuć ispravnostnjevi planova za budućnost.– Štand Bunjevačkog kulturnogcentra Bajmok je jedanod najautentičnijih štandovana 42. Sajmu turizma uNovom Sadu. Da li sam ja upravu ili ne, ne znam, ali miimamo visoke goste iz Opatije,iz hotela sa 5 zvezdica,koji su hteli da posete jedinoovaj štand zato što im se najvišesviña, što odiše nekimautentičnim ambijentom zakoji oni znaju samo iz knjiga– kazo je Lovrić, i stvarnoposli kratkog vrimena dovoje ove goste na bajmočkištand.Branka Pokornića pridsidnikaBKC Bajmoki smo pitalikako su dospili na Sajam.– Već nikoliko godina radimona projektu etno-festivalabunjevački nacionalni ila.Taj naš etno-festival iz godineu godinu poboljšavamo da dobijemoi na kvalitetu, i nakvantitetu. Positilo nas jepuno ljudi, od oni obični doljudi iz oblasti etnologije iturizma. Tako smo sklopilidogovore i evo nas danas nasajmu turizma. Naravno, usklopu ovog mi želimo dapridstavimo ne samo festival,neg i bal za Svetu Katu, i ilakoja se tamo nude gostima,ko i Veliko bajmočko prelo, saponudom ila koja se ondapripravljaju.Znači, BKC Bajmok želida dovede goste, odnosno turisteu Bajmok.– U svakom slučaju. Festivalje početna faza čitaveturističke ponude seoskog, odnosnosalašarskog turizma.Mi želimo da se povežemo saturističkim agencijama i dapozovemo grañane Srbije i turisteširom Evrope da doñu nanaše manifestacije i doživespecifičnosti i karakteristikenašeg podneblja, da njimponudimo domaća izvornastara ila, da ji ugostimo, danjim obezbedimo smištaj, i danjim budemo pravi domaćini,kako to turistička ponuda izahtiva.A šta je slideći korak:– Slideće je da registrujemonike naše objekte u okviruponude, ne samo da se uvrstimou kartu ponude gradaSubotice i Vojvodine, neg i daregistrujemo domaćinstva zaseoski turizam i sve to povežemou jednu celinu kako biljudi kad doñu u Bajmok naFestival, mogli da se provozajufijakerom, da se dobro provedui da imaju domaći, kućnismištaj u našem selu. Većsmo imali nike kontakte ovidana, i računamo da ove godinenapravimo odreñene aranžmaneza slideću godinu, zaBajmočka ekipa na Sajmu turizma u Novom SaduV Festival bunjevački nacionalniila.Kumer Kata je bila jednaod reduša.– Za danas sam pekla listićei popržene gumboce, amoj čovik je skuvo veliku laboškutarane s friškom divenicom,pošto je to festivalskispecijalitet. Ila sam pravilanoćos do pola jedan da budufriška, a tarana je kuvanajutros, od 5 sati, da bi i onabila friška i ode stigla jošvruća.Benčik Badić Magda je jošjedna reduša:– Ja sam sinoć pravilagumboce sa šljivama, baratfile,nasuvo s makom i skrumpirom. Uz to sam jošpripravila naše domaće slaninei krvavice, a donela sam ipovrća, paradičke, bilog luka,kiseli krastavaca, i ne znamšta više nisam. Bunjevačka ilazafaljuć Festivalu postaju svepopularnija, ima ji u Biltenu,i ljudi pitaju za nas di god sepojavimo.Slañana Korica nije Bunjevka,al je ravnopravni članovog tima:– Za danas sam pripremilahleb i pogačice sa čvarcima.Hleb sam umesila juče poslepodne,i pekla sam ga neštojače od sat i po vremena. Najvažnijeje da ga dobro umesite– kazla je Slañana, napominjućda joj je ova brošurakoja izlazi za Festivalbunjevački ila pomaže danauči kuvat i ona ila koja dosad nije znala. Kako njoj, takoi drugim ženama, naročitomlañim koje još nisu svladalekuvanje.Bežika Kiš Pal je Bunjevkasamo po mami, al od njeje i naučila bunjevačka ila dapripravlja.– Sad za Sajam sam napravilapiramis pogaču, to suokrugle pogačice koje slažemjedno na drugo, metnem utepciju namažem jajetom i ispečem.Za danas sam napravilai tisto s prezlom, s makom,a donela sam i dunca oddivlji jabuka.Tog dana sa Sajma, bajmočkaekipa koja učestvuje utrasiranju puta turistima zaBajmok, očla je zadovoljna,ispraćena s tušta komplimenata,i lakša za svu onu ranukoju su positioci sa zadovoljstvompojili.B. E.Godina V – Oktobar 2009, broj 5217

DEŠAVANJAKoncert u Izvršnom veću„Lipota naši riči” u izdanju Bunjevačke Maticepromovisana u SomboruDOBARPOČETAKMed 12 ženski grupa Vojvodine, pivačka grupa BKCTavankut pridstavila se na Meñunarodnom danuseoski ženaŽenskoj pivačkoj grupi Bunjevačkog kulturnog centraTavankut pripala je čast da 14. oktobra pridstaviBunjevce na koncertu koji je održan u holu Izvršnogveća Vojvodine u Novom Sadu, a u čast Meñunarodnogdana seoski žena, koji se ove godine prvi putobilužio u našoj zemlji.Ženska pivačka grupa BKC TavankutNa ovom koncertu je učestvovalo 12 ženski i gruparazni nacionalnosti koje žive u Vojvodini, a koje supokazale lipotu svoje kulturne zaostavštine. Ženskapivačka grupa BKC Tavankut, koja je osnovana prijamisec dana, pridstavila se svečanom pismom Bunjevaca„Podvikuje bunjevačka vila” i pismom „Čuj Bunjevčeveso glas”. Umitnički rukovodilac grupe jeMilica Iršević.Pokrovitelj ovog koncerta je bilo Izvršno veće APV,a organizatori: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanjei Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.J. P.Recitacije uvik lipo zvuče kad ji dica čitajeVEČE LIPEBUNJEVAČKE RIČIAutori i učenici su čitali svoje radove a muzika i pismasu obogatili programAntologija savremeni bunjevčkipisaca „Lipota naširiči” promovisana je 9. oktobrau svečanoj Sali staresomborske Gradske kuće.Nuz zvuke pisme „U tomSomboru”, u ime domaćinaUG „Bunjevačko kolo”prisutne positioce, aposebno goste iz Subotice,pozdravila je potpridsidnicaUG „Bunjevačko kolo”Aleksandra MedurićKalčan. Posli se prigodnimričima brojnoj publikiobratio i pridsidnik bunjevačkeMatice Ivan Sedlak.Antologija je pridstavljenana najlipši način jelsu odabrane pisme i tekstovečitali sami autori, koi mladi recitatori sridnjoškolci- gosti iz Subotice imlañi osnovci - domaćini,učenici OŠ „Avram Mrazović”i OŠ „21. oktobar”u kojoj se od ove škulskegodine i izučava predmetbunjevački govor sa elementimanacionalne kulture.Mnoge pisme ispraćenesu velikim aplauzima osmisima,a i suzama.Književno veče obogatilisu mladi muzičari: „7tamburaša”, učenici Muzičkeškule „Petar Konjović”iz Sombora u pratnjiprofesora Svetozara SašeKovačevića i vokalna soliskinjaBranka Žiža.„Lipota naši riči” oduševilaje brojnu, virnu somborskupubliku, a tambure,pisma i lipi Brankinglas obogatili su još jednooktobarsko veče.R. P.18 Godina V – Oktobar 2009, broj 52

INFORMISANJENa talasima 100 Mhz Radio Novog Sada, 150-ta radio emisija „Bunjevačka rič”MALI JUBILEJTili bi: da nam se emisije čuju u ciloj državi, da duže traju, da imamo svoju redovnu redakciju u RDU Vojvodine i radiostanicu u Subotici i Somboru, da pravimo radio emisije za dicu, da vas podsićamo, nike da naučimo, da vasrazveseljavamo, razonodimo, divanimo s vama, itd, itd.Urednik i voditelj radio emisije „Bunjevačka rič”Istina je da Bunjevci nikadnisu imali svoje emisije naradiju. Tek po dig di, u ponikojsu se spominjali da uopštei postoje, a i na to se zdravopazilo, da se nedajbože,kogod od oni koji se kite našimperjom ne uvridi. Tekposli 2003. godine kad je poZakonu, napravljen Bunjevačkinacionalni savit, jedanod veliki zadataka je tribalorišit, a to je, pored ostalog,informisanje bunjevačke nacionalnezajednice. Iako ji jei prija, tu i tamo bilo, „Bunjevačkenovine” su počeleredovno izlazit, čim se formiroBunjevački informativnicentar. Al to nije sve. Bunjevačkinacionalni savit jekrajom 2006. godine formiroRadio redakciju „Bunjevačkarič”, sklopljen je Sporazumsa RDU Vojvodine – RadioNovi Sad i decembra misecaiste godine, mala redakcijaod dvoje ljudi je napravila prvupolusatnu emisiju, a to subili: mr Suzana KujundžićOstojić i Stevan Nemet, urednikradio emisije. Ko novinar,spiker i voditelj danas uredakciji radi Nataša Džmura,a redovan dopisnik iz Somboraje Ružica Parčetić. Natalasima 100 Mhz Radio NovogSada, 30. novembra jeemitovana 150-ta radio emisija„Bunjevačka rič”.Slušanost emisija je, kakodrugi kažu, više neg dobra.Nažalost, tušta lokalni radiostanica se odlukom RRA ugasilo,tako da se danas našaemisija „Bunjevačka rič” uSubotici ne čuje. U Somboruse emisija emituje priko njevoggradskog radija, a našuradio emisiju nediljom u podneemituje Radio „TREND”u Bačkoj Topoli. Toranj u Crvenomselu još nije popravljen,a oštećen je još prija 10godina u NATO bombardovanju,pa se emisije na manjinskimjezikima priko RadioSubotice emituju samodva sata nediljno i to na drugomkanalu od 89,6 MHz,subatom uveče od 8 do 10sati.Kad nas pitaje: - koji je ciljnaše emisije? – mi kažemo:Cilj nam je oživljavanje i očuvanjebunjevačkog jezika, zakoje niki divane da je fantomski,da on ne postoji. Sviznamo da se kadgod bunjevačkidivanilo i pisalo, al jeposli 1945. to bilo zabranjivanoi ismijavano. Samo sekod kuće moglo divanit bunjevački.Zato je on pomalo,el poviše, zaboravljen. Tribaga oživit i metnit ravnopravnomed ostale jezike di mu jei misto. Cilj nam je i podsititstarije, a naučit mlañe, o bunjevačkimobičajima, o istoriji,ljudima i tradiciji, upoznatne samo Bunjevce o dešavanjimau Bunjevačkomnacionalnom savitu i bunjevačkiminstitucijama, neg idruge koji nas slušaje, a slušajenas. Cilj nam je da uvirimoone nevirne, koji kad onama divane, kažu: čas nasima, čas nas nema, pa nasopet ima, pa nas opet nema,da postojimo, pa ne postojimo,pa smo jedno, pa smodrugo i tako redom.Informisanje priko radioemisija za nas nije ni malolak poso, a evo i zašto. Mismo još uvik na početku, nemamosvoju radio stanicu,malo nas je, još uvik nas sasimpatijama gledaje, al neprivaćaje ako ne platimo, anovaca je malo. Financiramose iz sridstava Bunjevačkognacionalnog savita, najvišenam je pomoglo Ministarstvokulture Republike Srbije– sektor za medije, koje namje dalo novaca da kupimoovo malo opreme šta imamo,tek taliko da možmo samiradit. Od Opštine Suboticajoš nismo dobili ni dinara,politika je uradila svoje. Obećanjasu davno data, vlast seprominila i očekivamo da ćenam pružit tu obećanu pomoći uvažavanje, obezbidituslove za informisanje kako idruge nacionalne manjineimaje.Tili bi mi tušta tog. Danam se emisije čuju u cilojdržavi. Da duže traju. Daimamo svoju redovnu redakcijuu RDU Vojvodine i radiostanicu u Subotici i Somboru.Da pravimo radio emisijeza dicu, da vas podsićamo,nike da naučimo, da vas razveseljavamo,razonodimo, divanimos vama, itd, itd. Doksvega tog ne budne, buditenam živi i zdravi i čitajte „Bunjevačkenovine”.Urednik radio emisije„Bunjevačka rič”Godina V – Oktobar 2009, broj 5219

PRIDLOZI ČITALACAAna Vukov iz Starog Žednika dala zanimljiv pridlog posli jedne književnevečeri„SNAŠ KATU” NA CDDvi monodrame Gabrijele Diklić bi tribalo snimit na CD i prodavat, jel bi je ljudimogli slušat (možda i gledat) kad god bi tili. Pisana je jezikom koji su Bunjevci željnislušat jel je on dugo bio nepoželjan u škulama, pa se dosta i zaboravioAna Vukov živi u StaromŽedniku, pa je prolitos radoočla na književno veče u njevDom kulture na kojem je izvedena,med ostalim, monodramaGabrijele Diklić „SnašKata u svatovima”. Prošle godineje čula „Snaš Katu uvaroši”. Oduševljena, omaposli književne večeri kazalaje kako bi to tribalo snimit naCD, da bi svako ko oće mogokad oće, da posluša el moždai pogleda te izvanredne monodrame.– Još od kad sam prvi putčula „Snaš Katu” imam željuda je slušam često, ne znamni ja koliko često, zbog njezinoggovora, zbog divana ukojem sam ja odrasla na salašu.Tako su divanile našemajke, tetke, strine. Nije sesamo snaš Kata izgubila kadje došla u varoš, i mi se izgubimo,ne možmo nać di je šta,jel se sve prominilo.Ne štosmo mlañi, jelstariji, već tolikose često minjajuradnje u varošida više ne znašdi šta možeš kupit.– Prvi put samsnaš Katu gledalau Starom Žednikuprošle godine,u aprilu, iona me je oduševila,misecimasam je nosila uglavi i u duši. Tome podsića na ono što ja idan-danas volim. Ne živim nasalašu, ne bavim se salašarskimposlom, al volim salašarskiživot, mir, tišinu, nemakomšija koji pijani dolaze noćomkući, dice po ulici kojalarmaju. Znam šta je gradskiživot, živila sam godinu i podana u gradu, al i radim ugradu. U grad sam počela dolazit1974. godine u škulu, upeti razred, jel na Mikićevu jebilo smao prva četri razreda.Opis želje Gabrijele Diklić ujednoj njezinoj pripovitki, zaodlaskom u škulu, u varoš, injezinog sna, isti je ko mojsan tog lita 1974. godine, kadsam krenila u škulu „Ivan Milutinović”.Ništa mi nismodrugčije dočekivani 10, 12, 14godina kasnije neg ona. Aposli 15-20 godina jedna nastavnicaje kazala da joj je žavošto sad nema take dice ko štosmo mi, sa salaša bili. A kadsmo tek došli „zdravo lipo”nas je ocinila: - „Stižu namaglupavi Bunjevci sa salaša”! -A to boli i 30 i 40 godina kasnije.– Tako sam ja, nije me sramotapriznat, dok je GabrijelaDiklić divanila svoje stihove ičitala odlomak iz romana„Snaš Kata na mrginju”, svepriplakala. Jel mi i danas, štoje bio naš salaš, fali. To je baštako, ko u njezinoj pismi. Usvakom njezinom stihu sam senašla. Samo to ritko koji salašaroće priznat. U koju godškulu da smo išli, imali smojedinica iz srpskog, onda srpskohrvatskogkoliko oćeš, jelmi nismo vodu sipali, neg livali,mi nismo otišli, neg smoočli, … Ne znam ko je pridavosrpski jezik Gabrijeli, al znamko je meni.Prvi Anin pismeni zadatakiz srpskog u tom petomrazredu je bio „Doživljaji saraspusta”.– Ja napisala ne znam ni jakoliko stranica, a nastavnicazaokružila da sam nalila vodeu čašu, ono nalila, i priko čitavoglista ispisala jedinicu. Aonda mi kazala da nikad nećuimat kod nje dva, brez odlaskana dopunski kod nje. Kakosam ja bila srićna, a i ostalisalašari, kad je ona očla naporoñajno. Godinu dana ninampridavala. Dok nije došlaimala sam čak trojku.Ana kaže da bi Gabrijelinemonodrame na CD-u bileprivaćene od publike, akoništa drugo samo u audiotehniki,da se mogu poslušat,ako već ne mož i u video tehniki,da bi se i gledale.– One su me oma podsitilena ono moje kadgodašnje pozorišteu koje sam volila ić igledat bać Grgine huncutarijei ča Boninu razgalu, zbog kojisu i drugi odlazili u pozorište.Mislim da bi i snaš Kata bilaslušana i gledana.Ana bunjevački jezik nazivai salašarskim, jel se tamooduvik tako divanilo, pa sukod kuće „divanili”, a u škuliučili „govorit”. Njoj je, kakokaže, bilo jako važno da injezini sinovi, Tihomir (18) iVelimir (17), nauče divanit.– Ne znam kome da pridložimovo sa snimanjem CDa.Prošle godine sam se raspitivalada vidim, el je većsnimljena snaš Kata. Knjigumož kupit, al onaj ko je nezna pročitat, taj je neće ni razumit.To triba čut. Kogod konije živio na takim mistima,med takim ljudima, neće nirazumit snaš Katu. Ova današnjavaroška dica ne razumijuto, cigurna sam.Ana Vukov je završila sridnjuelektrotehničku škulu,MEŠC i sad radi u „Eurogasu”.– Ko mala, još na salašusam odlučila da ću bit „doktorza struju”. Ne znam zašto,al to sam se sa našim veterinarom„dogovorila”. Onje kazo da, pošto toliko volimživotinje, triba da budem veterinar.Ja sam njemu kazala daću bit doktor za struju, jel tunema krvi, a virovatno samočla za električara jel nismoimali struju na salašu, ko dasam tila da vidim šta je to štosvi imaju, a mi nemamo – ispripovidalaje Ana Vukov idodala na kraju, da strujanikad nije stigla na salaš.Očli su sa njeg. V. M.20 Godina V – Oktobar 2009, broj 52

OBIČAJIStigla je jesen, a š njom ijesenski poslovi koji semoraje poradit. Čim seoberu kuruzi, kuružna semorala sklonit s kuružnjakada se mož orat pod žito.Poso je bio težak i sporiji nekdanas, jel se ko što znamo,nije radilo s mašinerijom. Ustajalose rano, jel su se volovii konji morali prvo naranit,pa čim svane išlo se na njivurad kuružne. Tovarilo se nazaprežna kola nako na izvrćanje,koren na jednu stranu,pa kad se doñe na salaš,samo se privrnila doli, da sešto prija iñe rad drugi kola.Posli se dila u velike klupe,jel sirava kuružna se nijemogla oma dit u velike badnjoveda se ne bi uplisnivila,pa nebi bila dobra za josag.Kuružna se se uvik sva posiklai povezala i donela nasalaš, pa se davala konjima,kravama i ovcama, a ogrizinase ložila u paorske peći. I oranjeje išlo sporo jel se oralasamo po jedna brazda, al suse zdravo paštrili da žito budena vrime posijano. Doknisu došle mašine sijačice, žitoje sijano ručno. Čovik svežedžak žita priko ramena, unjeg naspe žita, pa šakomuzima i razbaciva po zemlji,a to je radio onaj ko je u todobro uvižban, da žito nebude ni ritko ni gusto. Poslisijanja zemlja se podrlja sbranom da se sime zavali.Veštačko ñubre se kadgodnije ni bacalo. Kad su došlemašine sijačice išlo je brže ilakše.Vrime berbeU jesen je počinjala i berbagrožña. I naši stari su sestarali o vinovoj lozi, a od rodapravili dobro domaće vino.I drugo je voće prispilo,brale su se jabuke i tunje, aone najlipše su se mećale naSićanje na kadgodašnje običajePOSLOVINA NJIVIdolaf jel šafunjer pa je mrišilacila soba. Od tunja se kuvopekmez i mećo dunc. Orasisu se mlatili i ostavljali u džakovimana tavan da se suše.Bundeve koji je bilo višefeli donete su s njive, a one najlipšei zrile, ostavljane su za pečenjeukori, a i pekla se pogačas bundevom i bundevara.One druge davane su josagu.Na salašu je uvik bilo poslova.Paorske peći su se iznutramazale blatom, ako je tribalo,a to se zakuva žuta zemlja,plive i malo soli da budejače, a i začepi za peći su sepravili. U blato je, ko za mazanjepeći, dodavano još i sinoda bude jače i da se nelomi. Na kaki daskama jelvratima od košare oblikuje seko pećna vrata, doli ravno, agori zaokruženo. Napravilose dva tri taka komada, akose koji razbije priko zime daima drugi. Iziñane šporelje jetribalo umazat blatom spoljai iznutra da je sve gotovo kadpočme zima. Kuće, salaši idruge štale za josag su se mazalispolja krečom. Okolo sepodvuče plaša da bude lipo ičisto za Svisvete.Na taj dan i na Mrtvi danišlo se u crkvu i na groblje.Nosilo se cvića, krizantina ijesenske ružice što su svekuće i salaši imali posañanobaš za te dane da se ne morakupovat. Nije bilokuće ni salaša dačeljad nisu išla ucrkvu i na groblje.Svita je bilo zdravotušta na groblju obadvadana, a ono sešarenilo od cvića. Ukadgodašnje vrimese većinom saranjivalou rake po jedanmrtvac, čelo glave je biokriž s imenom. Tribalo je ić skraja na kraj groblja da senañu grobovi svi dragi koji suna onom svitu. Danas se uvećini slučajova saranjiva ugrobnice di je više generacijana jednom mistu i di su nakamenoj ploči urizana imenaoni koji tamo počivaje. Nagroblje triba i dicu vodit, davide di su njim saranjeni prici,kako su se zvali, kad su ikoliko su godina živili. NaSvisvete se kupovalo malokesteni, el pečeni el prisni, pasu ji sami pekli kod kuće. Akesteni su najbolji dok suvrući.Kad se josag namiri i kadse smrkne, sva čeljad uñu usobu, pa se doli na zemlji zapalitri, četri, jel pet svića, svikleknu i zajedno, naglas izmolekrunicu.Prvi dan svima svetima, asutradan za mrtve duše. Nikudse nije išlo od kuće. Svudje bilo mirno, ni na putu nina sokaku nikog nije bilo.U jesen su se kadgod najvišepravili svatovi, jel je tovrime bilo najbolje, pa joškad prispije novo vino. Liti senisu pravili svatovi čerez velikevrućine, ne bi se imalo dioladit meso i piće. Tako suzaljubljeni parovi morali čekatjesen da se vinčaje. Svatovisu se kadgod pravili ušatrama svaki na svom salašu,nisu bili zajednički ni urestoranu ko danas. Zimi seopet nisu mogli pravit čerezblata jel sniga na putovima, ai bilo bi ladno u šatrama. Svatovisu se pravili nediljom,samo na Svisvete jel Mrtvidan, ako padnu nediljom,nisu se pravila veselja ni svatovi.Naši stari su bili radni ivridni, imali su svoje radosti ižalosti koje su uvik podilili sdrugima. To su bili kadgodašnjiobičaji. Ono oranje skonjima, sijanje žita rukom,salaši nabijeni od zemlje,peći i šporelji od blata, loženjekuružne i upaljeni lampaši.Samo nek mladi videkako su naši preci radili, dabi priživili i dicu odranili uona teška vrimena. Ranili suse samo domaćom ranom,bili su veseli i zdravi. Nisemoglo čut da je kogod bolovona živce, jel da je sam sebioduzo život. Živili su mirno iviše se uzdali u Boga.Danas je sve drugčije. Kuruzise ne beru ručno, običnoji smrve kombajom na njividi se i čutke raspu, jel ni oneviše netribaje za šporelj. Kuvase na struju i gas. Sviimaje, veš mašine i one zapranje sudi, mikro talasnepeći i klima ureñaje, al opetsvit nije zadovoljan, svi se nikižure svi su nervozni, jelsvima fali, novaca, teško jeuvatit kraj s krajom, pa sečerez tog nerviraje. A. V. K.Godina V – Oktobar 2009, broj 52 21

S FESTIVALA BUNJEVAČKI ILAReduše divane šta su kuvale i pekle na ovogodišnjem festivalu ila u BajmokuPLADANJ DOBRE ČORBEI JOŠ KOJEŠTAAstali su se šarenili od čorbi, nasuva, pogača, sosova, tarane,fanaka, grava i drugi tradicionalni bunjevački ila. Svi sumogli probat, a na kraju i ručat tarane s friškom divenicom.Sve je bilo svečanije jel je dosta svita bilo u bunjevačkim nošnjama,a narodne igre su izvodili mladi iz Tavankuta nuz tambure„Boema” . Na festivalu je bilo oko iljadu i po positilacaČorba spremna za užnuReduše koje su pripravljalebunjevačka ila na festivalu,bile su zdravo vridne, al i voljneda daju recepte sveg onogšta su kuvale. A kuvale sutakmičeć se za nagrade, nastojećda mlañima pokažu kadgodašnjubunjevačku kujnu.Ana Vojnić Kortmiš, iz ðurñina,ovog puta je pripravilaila od bundevice jel je ovonjeva sezona.– Skuvala sam od bundevicečorbu u surutki i filovanebundeve. Danas ritko ko kuvaovu čorbu u surutki, a našistari su to kadgod radili. Surutkaje zdravo dobra, čisti organizam.Bundevica za čorbuse istrenica, malo se posoli ikuva se u surutki, mož dolit imalo vode. Od začina se dodakopra koji da i miris i ukus tojčorbi. Onda se zaprži. Kuvase dok se malo ne raskuva. Filovanebundeve pečem sa pilećimmesom. Prvo se mesosamelje, pa se doda sitne paprike,soli, jaja, luka i bilog icrnog, i skorupa, pa se maloprodinsta, jel bundevice se brzoispeku, pa da meso ne ostaneprisno. Sa tako prodinstanimmesom filujete bundeviceočišćene i napola uzdužprisičene. Uz ovo sam napravilas mekinjama pogaču. Uovo vrime kad se vrše žito imafriški mekinja, pa se pečepogača di su mekinje fil. To bibila kompletna užna priko nedilje.Sve ovo kuvam i danas –kaže ova reduša koja na festivaluučestvuje od početka, idosad se pridstavila sa papulom,pokljukušom i žganjcima.Med ženama redušama svakegodine je i jedan muškarac,Bajmočanin, Stipan Babić,uvik sa kakim starim ipraktičnim ilima.– Danas sam spremio dičjiručak, prženu pileću krv napuno luka, s ljutom paprikom,za derana, zbog ljute paprike.A za divojčicu koja nevoli krv, kajganu s lukom. Uzto sam pripravio kompot odsušeni zerdelija i jabuka. Voćese na suncu sušilo, ko kadgod,i ilo se ko na Badnjeveče. Osušeno voće triba skuvat.To je dičji bunjevački ručakza ujtro – pripovida Stipan,pokazujuć nam dekoracijusa starim godišnjakombunjevačke Danice, olovkom,igrom „čoveče ne ljuti se” ukadgodašnjoj domaćoj izradi,i štapićima za račun.Marija Bagi, iz Stare Moravice,nije prvi put na festivalu.Ovog puta pripravila jesamo kolače.– Ovo je piškota od meda.U to iñe 20 deka šećera, 25deka meda, 25 brašna, jedanprašak za pecivo i jedan cimet.Sve se to izmeša i ispečeko piškota, a posli se isiče ukocke. Zdravo je brzo gotovo.A za listiće iñe 4 jajeta ibrašna koliko zafati. Doda semalo soli i malo šećera, ionda se tisto razvije što setanje mož, mota se na ruku,pa meće na vrilu mast da se ispeče.Onda se tisto digne gorii izgleda ovako. Posli, kokako voli, pošećeri el posoli.Listići su se pekli priko nedilje– kazla nam je Marija.Beba Slijepčević, zamenikpridsidnika Aktiva žena priUdurženju penzionera u Subotici,bila je obučena u nošnjui pridstavila je pravi „projekat”s kojim su se njevežene pridstavile na festivalu– večera na Badnje veče i čistabunjevačka soba na taj dan.– To je uobičajni jelovniknaši stari: gra čorba, pečenariba, sa sirom nasuvo i sa makomnasuvo. Tisto za nasuvose pravi vako: 10 jaja se zakuvana kilu brašna, bez kapivode, i vidite kako je lipo žuto,rañeno je sa domaćim jajima.Onda se razvije i isikuse rizanci. Tisto se kuva u slanojvodi, u koju se metne maloulja. Kad je gotovo ocidi se ipospe makom, i tu ulja ne triba.Naši stari su na makumisto šećera mećali med.Pored astala, isprid štandaovog Aktiva, napravljena ječitava soba kako je izgledalakadgod na Badnje veče. RozaSabo nam pokaziva:– Tu je starinski krevet didida spava sa majkom, ja samnjeva ćer, a ovo je praunučicaJana (Glamočanin). Tu je višalicao koju majka okači odilo,a tu je i lavor u stalku ivoda da se prija ulaska u spavaćusobu operu. Na zidu jevinčana slika, prilika i raspeće.Malo dalje je astal i sto-22 Godina V – Oktobar 2009, broj 52

S FESTIVALA BUNJEVAČKI ILANagradeci za kojim sidi dida Joso(Tikvicki), pa betlehem, kolivkai božićna grana.Stigli smo do povećeg štandareduša iz Tavankuta kojesu kuvale taranu s friškom divenicom,za sve goste. Divanimos Emerom Poljaković, poredkoje kuvaje još i KataTikvicki i mlada Vesna Milanković.Prve godine smo kuvali 10kila tarane, druge godine 20,treće 30, i ove godine 30 kilasuve koju smo Kata i ja napravile.Prvo metnemo mast, pacrni luk, onda metnemo krumpir,pa taranu. Kad se sve toproprži, prvo luk, pa krumpir,pa tarana, onda metnemo sitnepaprike i divenicu. Vode sedolije koliko triba, pa osolimo,ne da bude zdravo slano,lakše je dosolit, a so ne možizvadit. Kuva se oko sat vrimena,možda malo manje, nina jakoj, ni na slaboj vatri.Emera kaže da je pravljenjetarane zdravo težak poso.– Imamo rešeto i protak, atisto triba zakuvat s jajima izdravo malo vode. Mi smo zaovo potrošile oko sto jaja i oko45 kila brašna. To se ne zakuvavako drugo tisto, neg jednastalno miša rukama, a drugaga škropi vodom. Triba tvrdozakuvat, i ne smiš tisto ni pokvasitzdravo. Jel ako ga pokvasišonda ga nemož radit uprotaku – ispripovidala jeGodina V – Oktobar 2009, broj 52Ni jedna užna ne mož proć brez čorbeEmera i pokazala prste kakose naprave žuljevi dok setisto sitni kroz protak.Kako Emera kaže, taranase zimi više kuvala. Nije uvikbila s divenicom, pogotovo liti,a danas je ima priko cilegodine.– Borme je bilo kad nismoimali divenice, pa nismo mećaliništa osim krumpira, taranei crnog luka. Ima kad semetnilo pile misto divence.Sa Katicom Bedeković, izTavankuta, divanimo dok čekada se tisto za gumboceoladi.– Kuvam kuruzni gumbocai kuruzni uštipaka će bit. Prvoskuvam krumpir, i malo osolimtu vodu što će bit čorba.Skuvan krumpir izvadim,izgnječim, osolim i metnemmalo masti el ulja, udarim jednojaje i čekam da se to maloproladi. Onda zakuvam sa kuruznimbrašnom. Dok čorbavreje ja pravim gumboce i mećemu čorbu. U čorbu dodašzapršku, malo sitne paprike,malo zelene paprike i malo peršinlišća da čorba bolje mriši.Gorica Vuković, iz Tavankuta,je pridsidnica Aktivažena u tom selu, kaže da suse ovaj put spremili, da naposeban način pokažu nikastara ila.– Opridilili smo se za kolače,to su pogače s makom,rogačom i orasima, a kako seprave nek vam kaže LozikaVodeničar, a tu su i IlonkaStantić, Marika, Katica i Anica.– Mliko se malo ugrije imetne se kvas i malo šećerada se to digne. Onda uzmembrašno, jaja i zakuvam tisto.Kad se tisto krenilo razvučemga, uzmem samlivene orase,el mak, el štogod drugo, i pospempo čitavoj jupiki. U brašnotriba malo ulja el masti.Tako posutu jupiku saviješ,namažeš jajima, el mlikom imetneš peć. Pogača se prijapravila petkom, a najviše nediljom.Dok sam bila mala,petkom se kuvo gra i lakumići,el pogača. Sad se pogačapeče kad ko oće – ispripovidalaje Lozika Vodeničar.I Ana Perković, iz Tavankuta,je bila jedna od redušana festivalu.– Kuvam čorbu od bundevasa pradičkom i disnotorski paprikaš.Čorba se pravi takošto se prvo napravi zaprška,pa se metnu natrenicane bundeve,i kad se to prokuva nalijese kuvana paradička i metnese kopra.Dr Katarina Mastilović, izSombora, vodila je grupužena isprid Udruženja grañana„Bunjevačko kolo”, iz Sombora.Ukratko nam je kazalašta pripravljaje žene za nediljnuužnu. Tu je prilika da sekaže da je dr Mastilović naNagrada za najstarije ilo, premaocini žirija, dobilo je Udruženježena Tavankut (kukuruznigomboci na čorbu i kukuruzniuštipci), za najautetničnije ilo nagrañenje UG „Bunjevačko kolo”,iz Sombora (nediljna užna),za najangažovaniji štand nagrañenje Aktiv žena Subotica (večeraza Badnje veče), ko najmlañareduša nagrañena je DanijelaKumer (1993. godište), najlipšikolač napravila je Ana Kopilović,a najlipše aranžiran bunjevačkiastal imala je MarijaBošnjak, iz Male Bosne, dok jeBKC Tavankut (paprikaš) nagrañenza najkuvara.festival dovela 15 svoji kolega,lekara iz bolnice u SremskojKamenici, koji su došliko gosti.Jedna od kuvarica je bilaJolanka Ivanić koja je dalapodrobnije podatke o takmičarskojnediljnoj užni.Kuvamo čorbu sa knedlamaod griza i džigerice, i krpicama.Nuz čorbu ćemo poslužitkuvano meso sa sosomod jabuka i sosom od miroñije.Posli tog dolazi punjenopile i salata od krastavaca ukajmaku. Kao desertrt bićekoh, gibančice sa pekmezomi savijaču sa orasima.Pored tog pravimo štertkrompir, to je isti krompirspremljen kao za nasuvo skrompirom, ili kao restovankrompir, u koji stavimo sitnupapriku. To je prilog uz pečenje.Zatim smo napravili damenpitu ili damen kapric(koh): to je masna piškota premazanapekmezom od kajsija,a odgore ide šaum. Nastolu je i švapska, sirotinjskalepinja, koja se mesi kaokiselo testo sa umućenompavlakom i jajima. U testo sedodaju šljive. To je jako starojelo. V. M.23

ŽIVOTNE PRIČEOsamdesetogodišnja Katica Bedeković iz Tavankuta pripovida o svom životuBOLJE DA SAM IŠLA U ŠKULUKatica i Lazo su se vinčali posli velike peripetije sa drugom divojkom, i izrodili trojedice, dva sina i jednu ćer. Sad ima već i praunučadi, a poslidnji godina postala je imemed kuvaricama na bajmočkom festivalu ila, di je osvojila više prvi nagrada zaizuzetna stara bunjevačka ilaKaticu Bedeković, koja je80 godina proslavila prija nikolkodana nuz familiju i velikbroj prijatelja, zatičemo uavliji njezine kuće u Tavankutu,u Dikanovcu, dok je metlomskupljala orovo lišće. Čimje završila, ušli smo u litnjukujnu di je već dobro grijošporelj. Katica je iznela višnjevačukoju je sama pravila itotre ostale još od roñendana.Zdravo brzo smo prišli naunaprid dogovoren divan.Katica je imala težak i siromaškiživot, al pun dogañajakoje, iako neškulovana,zna ispripovidat tečno, na lipombunjevačkom jeziku, ionako kako su to radili najboljinarodni pripovidači. Dugačkapripovitka puna duovitikometara, smija i uzdaabila bi dobar materijal za romanel film. Odabrali smo nikedilove. Evo, pročitajte ji.- Meni moj otac kaže, iñiKatice u škulu, ja odem, ameni kaže učitelj, iñi Katice,čisti obor. Katica očisti obor(u njegovom stanu pored škule),a neće da uči. Kad odemkući ja kažem čiči (tako smozvali tatu) čiča moj, ja dobilajedinicu. Ja nisam znala dajedinica nije dobra. Čiča kaže- „šta” - pa udri mene, morašpopravit bar na dvojku,trojku el četvorku. Oću čiča,više neću jedinicu. Učitelj držokokošivi, pa kaže, ajd Katice,iñi u kokošinjac i ometi,avliju ometi. I ja to uradim.Kako otkaleg ja odem, jedinica,nema dvojke, nema nitrojke. Kaže čiča: - „Neš tiviše ić u škulu, ićeš ti služit”.Kaš ić, Katice, služit, iñi, kadne voliš škulu, iñi pa služi,kažem sebi.Kad sam očla služit, vidimja da je i to teško, kad samjoš dite. Mislim se ja u sebi,bar da sam slušala čiču i mamu,pa da nisam služila, dasam učila, pa ako baš nemogla bit ne znam šta, moglasam bit frizerka, jel šnajderka,jel tako štogod, jel i totriba učit, znat pisat i čitat.Sad, dobro. Naredi gazdameni, čuvaj, Katice, guske.Čuvam ja guske, a ja, kad sume rano budili i zaspem nakrstinama. I doñe gazda, papukne mene po gujci. Ja seonako digla s krstina, a onpita, di su ti guske? Pa neznam, pa di su? A one u kuruzima.Aj, libi, libi, vičem ja,one neće iz kuruza, većljuždre i idu kad je ono zeleno.Kaže gazda, ajd na salaš!Ajd! Dobro je. Triba kokošinjcemesti, nužnik prati, isve sam ja to radila, tamosam kod nji godinu dana bila.Već sam i poodrasla. Pitajume, jel znaš musti. Učiću, kažem.Zdravo je bila mirnakrava, a ja muzem, mliko nisamvolila oma ispod kravepit, već kad se uskuva, pa gaodnesemo u špajc da se oladi,pa se uvati debo skorup.Kaže meni snašica: - „Katice,ti ne paziš da mačka ne ulaziunutra, dira skorup”! - Jadobro pazim da zatvorim vrata,kažem: - Dobro, Katice.Kad drugput, ja opet po skorupui napijem se mlika. Nisuoni zabranjivali, al bilo je slañeukrast i onaj skorup kadskineš s prstom. Kad, dobroje. Kaže ona: - „Vidićemo mitu mačku”. - Kad jedared, jastanem skidat skorup s mlika,a snašica uñe. – „Šta radišKatice”? - Idem skorupa,kažem. – „Više nemoj dirat”!- Neću! Kaki! Ne možeš tiodučit mačku od mlika, kadvoli mliko.Nije to prošlo par dana,nema skorupa. Kad ja poidem.Kaže snašica: - „IćešKatice na raport kod Brace”,- tako su zvali gazdu. Sad,dobro je, kad ću ić, iću! Ujutrokad smo ustali, ajde Katice,kad se umiješ i očešljaš,onda nije kafa bila u modi, abila sam i dite, nisam ni znalaza kafu. Iñem na raportkod Brace. A on lip, visokčovčina, sidi u pletenom stocu,pa sa plišom pokriven.Kaže: - „Katice, ko je diromliko”? - Mislim se, pa boljeću se primit, jel vidim višnjevac,prut, pored njeg, opalićeme šnjim. Znate šta Braca?Ja sam dirala. – „Više to dane diraš”, - kaže, - „jel je mlikoprid tobom, jeste”. - Al slañeje ukrast, kažem. Kaže on:- „Polak ti praštam”, - samosam pomislila, nek da Bog dato što sam ja kod tebe radila,da ti doživiš goreg. Naposlitkuse obisio. Da, mučio me,nisam ja smila kasti sve čiči imami, još će me i oni istuć.Kući sam išla jedared misečno.Tamo su me oni i prali.Služila sam i kod jednogbać Šime Tukuljca. Al tu sambila već jedno 14 godina. Tusam i guske i pućke čuvala. Anjev kočijaš je čuvo svinje.Čuvali smo na jednoj strnjiki.I on meni kaže da sidnem uvagaš, niz kuruze, ode strnjika,ode kuruzi. A ja ne znamšta bi on, a on bi da me dira.Pa, reko, nemoj, a on će meneprivalit da me napadne. Japočnem plakat, i ja se otela ibižim, a on onaj bič zamanioi meni nogu zasiče. Ja padnem,al šta je meni ustat kadsam bila mlada, i biž na salaš.Guske sam ostavila, a on jeosto sa svinjama. Pita me snašicazašto plačem. Ja reko,napo me Pere, ja ne znam štabi on radio sa mnom, al onme privalio u kuruze, nogemi na strnjiki, a glava u kuruzima.Jel te diro, oma mepitala. Pa, reko, nije. Kažeona, kaži ako te diro. A nogami sva bila krvava, onaj čapovmi rasiko nogu, kažem,on je zamanio bič i mislio jeda će me svuć sebi. Onda jeon već bio za vojsku, a ja bilabalavica.Kažem ja snašici, ja ću ićkući pa ću kazat mami. Kaže24Godina V – Oktobar 2009, broj 52

ŽIVOTNE PRIČEKatica Bedeković u svojoj avlijiGodina V – Oktobar 2009, broj 52ona, nemoj kad on tebe nijediro, mi ćemo tebe kod doktora.Sidnu me u parasničkakola i odnesu me u Bajmak.Očistili su mi nogu, metnilikopče i zavili. I tako ja završilamoju službu kod nji. Vratilasam se kući, a kad samozdravila roditelji me nisu višepuštili natrag. Onaj kočijašje posli očo u vojsku pa u rat,al čula sam da je tamo poginio.Mama je bila operisana,pa leži, sirota, u krevetu, i ondaona pokaže nama dici rukamakako triba kruv zakuvat,i to smo radil, kadkoja, nas 3 sestre i jedan brat.I kuvali smo, i zakuvavali, ikruv pekli, kad je kako uspio,al bio je pečen, i niko nijeumro, ni od gladi ni od žeñi.Morali smo stat na stočić darazvijemo jupiku, da zakuvamona čorbu, el nasuvo daskuvamo, jel astal je bio visoka mi male. Pa ako je maloronñavo tisto, onda mamakaže, biće ti ronñav ñuvegija.To nam je uvik kazala, nemožem zaboravit. Još i danaskad razvijam tisto pa malodigod pukne, uf, biće mi ronñavñuvegija. A kad smo gumbocejedared kuvali i flute,čak su i komšijine vaške ili,taliko smo puno zakuvali tista.Nismo znali kako zakuvat,pa smo još i vode dolivali,a mama je valjda zaspala.Najili smo se, dobro jebilo. Nisu nas ružili. Al samod čiče često bila bena, satsam volila šoferirat, uvik samga vrtila. Ko je diro sate, pitačiča. Tako sam ćutila, a onće, to je Katicino maslo, paudri Katicu.Kadgod se svakog dana unedilji znalo šta se kuva. Nediljomse kuvala friška čorba,mi tako zovemo zlatnu čorbu,a kaka je friška kad je podana kuvaš!? Onda poprženikrumpir i sos, il poparenkrumpir, a u taj poparen, bilikrumpir, iñe samo peršin lišćei vrila mast s kojom poliješkrumpir i osoliš ga. Apopržen, to praviš crvenu zapršku.A sosa, el od višanja,el od jabuka, el od paradičke,većinom od paradičke. Mesopileće, onda nije bilo svinjskogstalno ko sad, neg rarspravišpile, svakom je dotekojedan komad. Nama dicamaje bilo većinom batak i zabatnjak,čiča je volio nadrepak,a mama krste. A kad kogoddoñe, nije bilo da ti dobiještvoje meso, onaj gost što jeizvadio, to ide, a tebi mož bitda će doteć nogice. I dobrobilo! Ako se pogača peče nediljom,onda se peče sa sirom,makom, jabukama, elbundevom. Ako nema pogače,onda je bilo čisti lakumića,el kiflica sa salom. Idobro bilo! A ponediljkom jebila s paradičkom čorba ikruva. Čorbe se kuvala cilazdila, i onda ako je sezonapaprika, metne se i ona u tučorbu, to tako fino mriši, i uavliji mriši, pa se doda peršinališća malo da da svoj miris.Kadgod nije bilo vegete.Utorkom, el je papirkaš, el jena poparu krumpira, al takipaprikaš da iñu samo valjuške,nema mesa. Poparen krumpirje kuvan krumpir u slanojvodi, s poklopcom odliješ vodukad je skuvan, jel ako ćešs citkom pa protreseš onda seon raspepa. Ovaj sadašnjikrumpir se raziñe. Na to samomalo pobacaš peršina lišćapoprženog u masti. Uz tajKo reduša na Festivalu ila u Bajmokukrupmir iñe samo malo čorbice,upržene sa šargaripom,malo vegete (u novije vrime)i malo rizanaca.A sridom je bilo el nasuva,el s paradičkom čorbe. Akonije s krumpirom nasuvo, ondasu gumboci s prezlom.Prezlu ispržiš a tisto napunišs pekmezom, a onda od togtista što ti ostane nožom iskidamtisto u čorbu u kojojsam kuvala krumpir, i zapržim.A četvrtkom, ako doteknemesa, to se kuva malo načobru, ako nije čorba ondana paprikaš, napravi se salataod paprika el kupusa. A petkomje većinom bio gra, postilose, i lakumići. To samvolila, a i danas volim. Subotom,el je bilo žganjaca, kuruzni,el gumboca. Naila samse žganjaca zdravo. Al mojamama je tako pravila žganjceda je gledala da u svaki komaduvati komadić divenice.E, tako je dobro bilo! Za vrimeobaveze kad odnesu brašno,žito, onda daj muljaj kuruzei kuvaj. Dobro je da je itog bilo. Samo da tog opet nebude, vidite da opet iñu nakazan!25

SPORTZoran Sarić o „obećanoj zemlji”„ULTIMATE FIGHT”U SUBOTICIZoran Sarić je prija mnogo godina optutovo u SAD u potragi za boljim životom. Velikom upornošću i željom za„bolje sutra” postigo je dosta. Dio tog uskoro ćemo imat prilike da vidimo u Subotici, štogod novo i ekskluzivno,a upravo nam je to obezbidio Sarić. U pitanju je „Ultimate Fight”Kako je porodica privatilavaš odlazak?Bila je to velika odluka iporodica mi je teško prihvatilaodlazak, ali su u podsvestibili srećni jer su znali da ćulakše uspeti u životu i u svojimambicijama.Čime ste se bavili, jel steimali koga da vam pomognejel ste se sami snalazili?Kad sam otputovao u Amerikunisam imao baš nikog,ali sam ubrzo upoznao dobreljude i izgradio veze, u početkusam radio kao automehaničari trenirao „kickbox”i „jiu jitsu”, a posle godinudana sam prešao na hipodrom„Pompano beach” gdesam trenirao i vozio konje(kasače) tri godine. Istovremenosam nastavio i sa ostalimsportskim aktivnostima.Jel vam je sad lakši životneg na odlasku?Iako mi je u početku biloteško i često sam radio dvaposla posle toga išao na treninge,sada slobodno mogureći da mi je mnogo lakše.Jel je Amerika „obećanazemlja”? Jel se naši ljudi snalazetamo? Jel ste tamo imaliprijatelje iz Srbije?Amerika jeste obećanazemlja, to stoji bez daljnjeg,ako nešto želiš to možeš i daostvariš, ali uz veliki trud irad. Naši ljudi se jako dobrosnalaze u Americi, većina ihima privatne firme i kompanijei lepo žive. Tamo samstekao puno prijatelja iz celogasveta, a svakako i iz Srbije.Čime se najviše zabavljajeu slobodno vrime?Pa da budem iskren, akohoćete da uspete u inostranstvui budete uspešan, nećeteimati puno slobodnog vremena.Kada sam imao malo slobodnogvremena, gledao samda to iskoristim vožnjom brodomili da budem na plaži.Šta Amerikanci najčešćeidu i jel vam je falila našakujna?Američka kuhinja je raznolikai u mnogome drugačijaod naše. Odrastao samuz mamu koja je dobra kuvarica,pa mi se iz tog razlogabaš nije svidela američka hrana,dok nisam naišao na japanskisuši. Pretpostavljamda ste čuli da Amerikancipretežno jedu brzu hranukao što su: pice, hamburgeri,„french fries” i puno piletine…Posli koliko godina ste sevratili u Suboticu? Jel se štogodprominilo (na bolje il gore)?Vratio sam se posle 10 godina,a kad sam prvi put stigao,sve mi je bilo jako malo.Ulice su mi se činilejako uske, i sve što mije bilo veliko dok sambio dete sad je postalominijaturno. Amerikaje jako velika, ulice suširoke, a kuće sve velike.Subotica se dostaizgradila i baš sam seiznenadio, i to prijatno.Drago mi je videtisvoje rodno mesto kakonapreduje.Jel ostajete ode el sevraćate?Moje obaveze zovume nazad, ali ono štoje sigurno jeste, da ćumnogo češće dolazitiu Srbiju.Otputovali ste u Ameriku,odkaleg ideja za sportom? Jelste se već ode bavili njim ikojim?Ovde sam se bavio konjičkimsportom i „kick boxom”i uvek me je vuklo premaborilačkim veštinama, trenermi je govorio da samveoma brz i da imam dobarinstikt i refleks.Sportska karijera – uspihii naravno najdraža titula?U sportskoj karijeri sambio otvoren prema raznimsportovima. Dobro sam sekotirao u kasačkom sportu,ali naravno, moja profesionalnostje uvek bila „ultimatefight” gde sam neporaženZoran Sarićpored 14 amaterskih i 7 profesionalnihborbi. Kao najdražupobedu mogu da izdvojimmoj prvi turnir u poluteškojkategoriji, gde sampobedio vrlo iskusnog borcaiz Kalifornije Mark Anthoniakoji je do tada bio neporaženposle 11 borbi.Jel su to vaši najmiliji podržali?Moji su znali da treniram ida sam duboko u tom sportu,ali tek posle mečeva sam imse javljalo i govorio šta je biloi koji je rezultat. Ultimatefight je težak sport, iziskujepuno rada, truda i naravnotehnike.Posli tušta poslova kojima26 Godina V – Oktobar 2009, broj 52

SPORTste se bavili, čime se sad bavite?Sada posedujem dve kompanije,jednu za menadžerstvoboraca ultimate fight-a,mma manager, gde u repertoaruimam 36 boraca, drugaje promoterska organizacijaza isti sport pod nazivom„ultra fighting championship”gde organizujem mečeveširom sveta.Jel možte živit od tog?Ovo je relativno nov sporti dosta je nezastupljen u Evropi,ali u Americi je trenutnodrugi sport i tamo se možeživeti iz te grane sporta.U Subotici ste po prvi putorganizovali jedno veliko dešavanje?Po prvi put je američka organizacija„Ultra FightingChampionship” organizovaladogañaj u Srbiji. U pitanju je„Ultimate Fight”, a sam dogañajkoji se sastojao od 10mečeva održan je 31. oktobra2009. Mesto održavanja biloje u ekskluzivnom hotelu„Galleria” u Subotici. Dogañajse odigrao pod nazivom„Stop The Crime”, aslogan meča je „Sportomprotiv nasilja”.Kaka je bila nagrada za najboljegborca? Možda da spomineteštogod što bi bilo interesantnonašim čitaocima?Nagrade su bile rasporeñenepo borbama i borcima,a neke su iznosile i do 25.000eura, po borcu.Ko je bio od poznati sportista(jel je bio kogagod sa oviprostora)?Daleko najpoznatije imena turniru bio je KristijanGolubović, pa James Žikić,koji je u samom vrhu „ultimatefighta” u Evropi, a poreklomje iz Srbije. Roñen jei živi u Velikoj Britaniji, a sadaje po prvi put došao naove prostore da radi meč.Livia Tričko StantićSpartak najbolji na KupuSuboticeČetrdeseti kup Subotice uodbojki koji je bio generalnaproba prid početak Super ligezavršen je pobidom odbojkašicaSpartaka. Tokom dvadana turnira Spartak je biobolji od Vizure, Dinama i Crvenezvizde.ðokić poveo trkuU konkurenciji pedesetaknajbolji takmičara iz cile Srbijeu okviru prvog Mastersturnira Prvenstva Srbije upikadu najbolje su se na premijeripokazali najiskusnijitakmičari. Prvo misto jezauzo reprezentativac Stevanðokić iz Novog Sada, dok sudrugo i treće misto zauzelisubotički ljubitelji ovog sporta,Šandor Utaši i Draško Antonijević.Četvrto misto jepripalo Vladimiru Pavkovićuiz Apatina.Rvački turnir za dicuRvači Spartaka u kategorijipionira bili su na meñunarodnomturniru u Kanjiži,u konkurenciji 89 takmičaraiz Srbije, Mañarske, Slovačkei Bosne i Hercegovine.U redovima Spartaka istakose Edvin Penjov na drugommistu, dok su treće mistoosvojili David Ritec, AlenFeher, Tamaš Torok, ŽeljkoNikolić, Silard Ver, EdvinPenjov, Sabolč Horvat i NorbertČikoš.Radovali se u BeograduFudbaler Spartak Zlatiborvode ublilužili su nove bodoveu Super ligi. U osmog koluSportske vistiovog takmčenja sa 2:0 (0:0)su savladali BSK iz Borče itako odigrali i peti meč brezporaza. Golove za pobidupostigli su Vladimir Veselinovi Aleksandar Nosković.Poraz stonoteniseraU derbi susritu četvrtogkola Super lige Srbije u stonomtenisu subotički Spartakje prid domaćom publikomporažen od Crvene zvizde sa1:6. Iako je rezultat priličnovisok, Subotičani su pružilisnažan otpor, a „crveno-beli”su se pošteno namučili da umeču dugačkom tri sata doñudo bodova.Bodovi iz KanjižeRvači Spartaka su uspišnonastavili takmičenje u Prvojligi Srbije. U okviru drugogkola su sa 7:0 savladali ekipuPotisja u srid Kanjiže. Pojedinačno— 55 kg: Gazdag —Futo 0:1 (1:4, 0:2), 60 kg: M.Štefanek 0:1 (bez borbe), 66kg: Zeldi — D. Štefanek 90:1(0:1, 0:6), 74 kg: Lerinc —Balaž 0:1 (2:0, 0:1, 0:1), 84kg: Molnar — Lipajić 0:1(0:1, 1:0, 0:1), 96 kg: Šuljok— Bosnić 0:1 (0:1, 0:3), 120kg: Farago — Franjković 0:1(0:3, 0:4).Poraz od VojvodineU nastavku Super lige fudbaleriSpartak Zlatibor vodesu poraženi od Vojvodine kojaje bila konkretnija, boljekontrolisala igru i strpljivodočekala grešku odbraneSpartak Zlatibor vode.Odluka je pala u drugompoluvrimenu. Prvo je Ubiparipiz Spartaka imo velikušansu, al mu je golman Brkićdobro ušo u šut. Samo nikolikominuta kasnije DraganMrña je kaznio pogrišku odbraneSpartaka i postigo golvridan tri boda.Spartak Zlatibor voda: Jovanić,Puškarić, Šarac, Milanković,Bratić, Popović, Mirić(od 57. Mijić), Torbica,Nosković, (od 46. Bošković),Veselinov, Ubiparip (od 80.Veselinović).„Marinci” slavili roñendanNa utakmici Spartak Zlatiborvode i Vojvodine dvadesetogodišnjicupostojanja obilužilisu popularni subotički„Marinci”. Prija početka mečasu i fudbaleri Spartak Zlatiborvode izneli trasparentsa natpisom „Hvala za dvadesetgodina vernosti”.Godina V – Oktobar 2009, broj 5227

SPORTNovi teren za tenisU Subotici je, u naselju Prozivka,a u krugu Osnovneškule „Sonja Marinković”,otvoren novi teren za tenis naotvorenom. Reč je o projektuvridnom oko tri miliona dinara,a proizvod je zajedničkesaradnje PokrajineVojvodine (oko 70%) i GradSubotice (oko 30%).Teren su svečano otvoriliModest Dulić, pokrajinskisekretar za sport i omladinu,Nemanja Simović, član Gradskogveća Subotice zaduženza sport, omladinu i turizami Miladin Maravić, direktorOŠ „Sonja Marinković”.Kraj za veslačeVeslački klub Palić je nasvečani način obiležio krajsezone. Oko dvadeset i pettakmičara ovog kluba sezonuzavršilo sa 133 osvojene medalje,i to 47 zlatni, 41 srebrnui 45 bronzani.Radost košarkašicaUspile su košarkašice Spartakada zabiluže prvu pobeduu novoj sezoni, sa 87:58 savladalesu ekipu Loznice.Spartak: Kovačić 2, Suturović,Orozović 25, Vida 4,Celić, Veselinović 17, Kekezović,Škrbić, Mlinar 3, Kovačević2, Pijevac 20, Ajduković14.Počele porazomOdbokašice Spartaka nisuuspile da na početku nove sezonenadjačaje oslabljenu Crvenuzvezdu iz Beograda. Poraženesu sa 1:3 (23:25, 19:25, 27:25, 23:25), a cio mečje proteko u igri sa velikombrojom pogrišaka na obadviposlidnjem setu sa 20:16, alnisu mogle zaustavit JelenuBlagojević, najbolju odbojkašicuZvezde.Spartak: Bokan 21 (1 blok,2 asa), Memišević (libero),Nikić 6 (1 blok, 1 as), Stojanović13 (4 bloka, 3 asa), Helić19 (5 aseva), Češljar 3 (3bloka), Klisura 11 (2 bloka, 1as), Kmezić, Marković, Bogdanović,Matić, Šimić.Bačka izgubilaFudbaleri Bačke 1901 poraženisu sa 0:1 u Zrenjaninu,od ekipe Radničkog. Obadviekipe su dosta dobro igrale,bilo je više prilika i pridjednim i prid drugim golom,a samo je jednu iskoristio domaćitim.Bačka: Miković, Lukač, Vučković,ðereg, Vilotić, Jovetić,Marković (Veselinov), Karadžić,Petrović (Takač), Savović(Davidović), Nikutović.treća kasačka trka: Šmizla1:23,3, Albon Alaja 1:23,4, LolitaGA 1:25,6, Dagra 1:26,5;četvrta kasačka trka: Aron19,6, Plejboj 1:20,2, MunErou 1:20,4, Andjamo Ivo1:21,3; peta kasačka trka, brzapartija: Fani Filou 1:16,9,Bugati HBD 1:18,6, Futbal1:19,6, Kasadei 1:20,0; šestakasačka trka, dvogoda grla:Ben Hit 1:26,3, Enola 1:30,6,Dižon 1:23,8, Fenek 1:35,6;sedma kasačka trka, jednogodagrla: Denver, Dukan,Čarlid, Ajron Viktori; osmakasačka trka, vozači amateri:Plejboj 1:18,3, ðiuniñi ðis1:18,3, Elin 1:20,9, JakimHolz 1:21,5; deveta kasačkatrka, vozači amateri: Šmizla1:22,8, Viktorija D 1:24,1,Zuhatag 1:24,8, DominikaSG 1:25,2 min/km.Med osam najboljiFudbaleri Spartak Zlatiborvode prošli su med osamnajbolji ekipa u Kupu Srbije.Sa 2:0 (1:0) su savladali prvoligaškuekipu Banata, uzsolidnu igru i još bolji rezultat.Pobidu Spartaku doneli sugolovima Marko Mirić u 20.minutu i Vidak Bratić u 87.Na kraju su dodiljena priznanjaza najbolje članove ekipe.Za najbolje veslačice proglašeneEva Paći i NatalijaTikvicki, najveći napridak suostvarile Andrea Kukla i AdrienAbraham, dok je RolandLošonc za svoje zalaganje dobiopriznanje kao najvridnijitakmičar VK Palić. Pofaljenisu i Andrea Korom i MarkoMilodanović, državni i svitskiveteranski prvaci.strane. Mogle su i domaćedoć do pobide, vodile su uRevijalne trkeRevijalnim trkama u subotu,24. oktobra, završena jesezona na subotičkom Hipodromu.Rezultati – prva kasačkatrka: Dukat 1:26,4, Air Skot1:26,8, Davos Star 1:27,5,Devojčica 1:33,1; druga kasačkatrka: Zuhatag 1:20,9,Akont Tijam 1:25,1, Darvin1:30,7, Dejvid Mali 1:31,2;Spartak Zlatibor voda: Jovanić,Pešić, Šarac, Popović,Milanković, Bratić, Mijić, Mirić(Bošković), Veselinov, Misini(Nosković), Ubiparip (Veselinović).28 Godina V – Oktobar 2009, broj 52

SPORTHobi Paje Mačkovića su oldtajmeri, stari motori koje sa uživanjom dotiravaVELIKI MOTORI,VELIKA LJUBAVKad se kaže da kogod voli velike motore, oma se misli da voli brzo da vozi,al Pajo Mačković uživa da od krša napravi motor i da ga vozi lagackoU varoši su mi kazli daima tri Paje Mačkovića, s jednimsam divanila prošli put,a slideći put sam se uputilakod drugog. Ista imena i prezimena,al drugačije pripovitke.Pajo Mačković ima 58 godina,otac je troje dice, brezposla je, a radio je u „Severu”i „Azotari”. Sad u svojoj radionici,koja je baš velika, popravljarazne mašine i dotiravastare motore. Pitamo gaza ditinjstvo.– Roñen sam u centru varoši,bilo je veliko siromaštvo.Sićam se, mama je bila zdravobolesna, a baćo je kupiokabezu. Nama dicama nije biloslobodno pit, al mama namje dala. Baći je kazla da jeona popila – sića se jednogdetalja iz siromašnog ditinjstva.– Kad sam bio mali baćiU svojoj radionici punoj razni alatasam kazo da ću bit, el doktor,el popo. Baćo je želio tri sinai jednu ćer, jedan sin da služiBogu, da bude popo, drugi daliči narod, da bude doktor, atreći da bude paor, da služizemlji. Al sudbina je bila drugčija,prvi sin je umro, ja samizučio za metalostrugara, aimali su i jednu ćer.– Kad sam bio dite poželiosam da napravim traktor, alnije bilo alata. Onda je baćootpilo 4 kruga od drveta i glediošta ću dalje radit. Kadsam udario klin, točak je puko,i onda sam se sitio da izbušimjame na točku i metnemklin. Bio sam ponosanna to što sam dičjim rukamauradio.Podrum ispod cile velikekuće je radionica, tu su poslaganiveliki stari motori, oldtajmeri.Kad je Pajo podigoveliki čaršap, ugledala sam trilipa velika motora, izglancanai dotirana ko da su svi izašliiz dućana, eliz fabrike. A donetisu u jadnomstanju, iPajo je punovrimena i novacapotrošio daji dotira do savršenstva.Pokazo namje crveni motorčiju je restauracijupočoprija 8 godina,„herkules” iz1951. godine, paNSU iz 1938.godine, „sertium”iz 1941. godine,MZ iz 1960.,„ s u p e r fo k s ”NSU iz 1956.godine. Ko slidećizadatak Pajoje sebi zacrtoda restauriraNSU iz 1950. godine.– Kompletno ga triba priradit,al za to triba puno vrimenai novaca.Pitamo ga jel se prodaju timotori, a Pajo kaže da se prodajupo katalogu iz Nemačke,a njeva cina je od 1.500do 8.000 evra, a zna bit i više.– Jedan motor sam prodou Sloveniju, proizveden je1926. godine. Ja sam ga restauriroi on se pojavio na izložbioldtajmera u Subotici od3. do 5. jula. Divanio sam snovim gazdom i on kaže da jezadovoljan. Žavo mi je što nemammogućnosti da iñem uNovi Sad i Beograd na izložbeoldtajmera. Inače, Klub oldtajmerapostoji od 1996. godine.– Vozački ispit za auto položiosam 1971. godine, a ondakad sam počo restauriratmotore položio sam i „A” kategoriju,1993. godine. Mladivole brze vožnje i zbog togima puno nesrića, a ja kadsidnem na motor lagano odemPajo Mačković spreman za putdo varoši i proñem kroz varoš.Obično cio dan provedem uradionici, pogotovo zimi. Volimradit u miru, brez muzike,nuz kafu i cigaretle.Primećujemo auto u avliji,„fiat 500”, iz daleke 1936. godine,od kojeg je ostala samoolupina. Italijani su ga zvali„topolino”, što znači mišić,zbog lugave boje. Rña ga ide,korov ga oblači, al Pajo je ponosanna njeg.M.H.Godina V – Oktobar 2009, broj 5229

HOROSKOPOVAN: Premda ćete imat uspiha u svim kreativnim poslovima,novaca neće bit taliko kaliko očekivate, prije sveg čerez velike mogućnostii nesmotrenosti. U ljubavi pod direktnim uticajom partnerabićete zaljubljeni, romantični i sentimentalni. Šta se zdravlja tičebićete priositljivi.BIK: Nalazite se prid značajnim životnim prominama, a ukolikoste se za nji pripravili privatićete ji ko od šale. Ljubomora je stanjepod kojim ćete funkcionisat naredni misec dana, al uskoro će iovaj problem bit saniran. Ako želite održat dobro zdravlje izbegavajtealkool i hemijske supstance.BLIZANCI: Pošto ste sebi zadali dugoročne poslovne ciljove,morate bit strpljivi i funkcionisat na dugačke staze. U ljubavi nuzsva obećanja samom sebi, većina pripadnika znaka nastaviće vezunezavršenu u prošlosti. Sustignitće vas umor ko poslidica tog štaste se priforsirali.RAK: Prid novim ste poslovnim ciklusom, spremni ko šta touvik biva kad je pripadnik ovog znaka u pitanju. Samim tim niočekivani rezultati ne bi tribali izostat. U ljubavi jedna osoba imaćevelik uticaj na prominu vašeg životnog usmirenja. Zdravstvenasituacija nalaže kvalitativnu prominu načina izrane.LAV: Zdravo uspišnu saradnju i pristizanje novaca možte očekivatveć s početka miseca, pa će misec s te strane proć priličnolagodno. Većina pripadnika znaka već je zaljubljena, el spokojnana planu emotivni odnosa, pa vas očekiva uživanje. Jedina opasnostvreba po pitanju zdravlja, jel možte pritiravat s ranom i pićom.DIVICA: Probajte oma razradit plan, kako na materijalnom,tako i na duovnom planu i pripravite se za naporan poso tokomcilog miseca. S emotivnim partnerom nikad ne znate na čemu ste,al vas možbit baš to kod njeg i privlači? Možte imat problema sgrlom čerez vrimenski oscilacija.VAGA: Iskoristite kreativnost i smiso za perfekciju na adekvatannačin i ne dozvolite da vaši talenti uludo propadaju! Ako steu stalnoj ljubavnoj vezi, situacija će se popravit, a ako niste jedantelefonski poziv mož prominit vaše stanje. Zdravstveno mož izdoćdo hormonalni poremećaja.ŠKORPIJA: Prid vama je uspišan poslovni period praćen ostvarivanjemmnogi nada, a svisnost situacije činiće vas izuzetnim.Velike su šanse za obnavljanje stare ljubavne veze el ćete na novnačin prić stalnom partneru, fascinirajuć ga po ko zna koji putdosad. Postoji mogućnost migrene.STRILAC: Poso ćete radit s ljubavlju, pa je uspih neminovan,a unapriñenje, društveni i materijalni prosperitet očekivani redosliddogañanja. Na emotivnom planu postignit ćete armoniju jel ćetena svakom koraku nailazit na razumivanje partnera. Zdravlje dobro.30HOROSKOP ZANOVEMBARJARAC: Materijalni dobitak na početku miseca dobro će doćza popunjavanje mnogi rupa u budžetu, al ono šta će vam više prijatje priznanje okoline. Opušteno ćete provodit prijatne trenutke savoljenom osobom. Jedini problem ovog miseca jeste sa stopalima.VODOLIJA: Po prirodi posla kontaktiraćete tušta s inostranstvom,al morate bit oprezni, jel vas poslovni partneri moguprivarit. U fazi ste porasta seksualne snage, pa ćete krenit u neodbranjivejuriše. Čerez napregnuti nerava, savituje vam se češći boravaku prirodi.RIBE: Kako niste samostalni u poslu kojim se bavite i od nikogzavisi vaš uspih, poželićete da napokon rišite svoj status. Emotivni"slučaj" zahtiva vaše veće žrtvovanje, a ako procinjujete da vridionda nijedna žrtva nije teška. Nervi su vam na samoj ivici, pa nañiteniki ventil za smanjivanje tenzija.Dragan TovarišićUKRŠTENE RIČIVODORAVNO: 1. Marit; 8. Pripredenjak; 9. Šta pripada njoj;10. Konjska snaga (skr.); 11. Napadači; 14. Naš raniji gimnastičar,Miroslav; 15. Početna slova abecede; 17. Rika u Ercegovini;18. Topli napitak; 21. Gosti u svatovima; 23. Latinskiveznik; 24. Muško ime; 25. Nije odsutan; 27. Napirlitan čovik(dem.); 29. Dijo glavnog grada Madžarske; 31. ðavo; 32. Našglumac, Boško;USPRAVNO: 1. Naša pivačica na sliki; 2. Srdit; 3. Čoviktamne puti; 4. Prva dva samoglasnika; 5. Ubilužite: TNJ; 6.Grad u Ameriki; 7. Pit naiskap; 12. Drvena ograda; 13. Većevrimensko razdoblje; 16. Muški glas; 18. Najmnogoljudnijadržava; 19. Stupa, tučak; 20. Marka auta; 21. Sricanje; 22. Nijeoštro; 25. Prefiks za štogod zdravo staro; 26. Ranija skraćenicaza: Amaterski šport-klub; 28. Mira za površinu zemlje; 30.Avenija (skr.).Dragan TovarišićRIŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: izmrka, viranga, alamunje, nov, ter, Atik, Šo,Minja, k, oparani, Avram, Džeremi Heket, e, aromatik, zaić,kanalić, rikše.Godina V – Oktobar 2009, broj 52

Knjige u izdanju Bunjevačkoginformativnog centra300 dinara 500 dinara400 dinara 350 dinaraKnjige u izdanju Bunjevačkog informativnog centra možte naručit na telefon024/523-505, po navedenim cinama i nuz poštanske troškove.Godina V – Oktobar 2009, broj 52

BUNJEVAČKI KULTURNI CENTAR – Bajmok na sajmu turizma u Novom Sadu