pritplata - Bunjevci

SADRŽAJBUNJEVAÈKE n o v i n eInformativno-političko glasilobunjevačke nacionalne manjineGodina III Broj 23.Maj 2007. godine.Cina 50 dinaraIzlazi poslidnjeg petka u misecuIzdavač:NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNICENTAR” - SuboticaOsnivač izdavača:NACIONALNISAVET BUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEDirektor NIU B.I.C. iglavnog i odgovornog urednika:mr Suzana Kujundžić - OstojićSavit novina:Mijo Mandić (mlađi)Nevenka Bašić PalkovićMirjana SavanovTehnički urednik:Ivan MikulićStalni saradnici:Nevenka Bašić PalkovićAna Vojnić KortmišSnježana Luetić VujićLivia Tričko StantićJoso Poljakovićdr Andrija PeićMarija HorvatNikola SedlakMilorad BlažićDragan TovarišićAdresa:Trg Cara Jovana Nenada 15/124000 SuboticaTelefon/fax: 024 523-505e-mail: bic@tippnet.co.yuTekući račun: 160-143270-73Štampa:Alfa-Graf Novi SadDistribucija:„Štampa sistem” - Beograd„North press” - Subotica„Grutini press” - Sombor„Futura plus” - BeogradPoštivana čeljadi,U ovom broju:Str. 4. BUNJEVAČKE NOVINE I TANJUGStr. 4. BUNJEVAČKA ZASTAVA U SKUPŠTINI VOJVODINEStr. 5. PROMOCIJA ZBORNIKAStr. 6 MANJINE U ZAKONU ZAŠTIĆENIJE NEGO U PRAKSIAko i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese„Bunjevačke novine” pritplatite se na njiPRITPLATAdo kraja 2007. godine: 245 dinaraPlatit možete na naš tekući račun kod:BANKA INTESA na broj: 160-143270-73 sa naznakom zapritplatu. Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašukućnu adresu: 024 523-505CIP - , Rič urednikaBudućnost svita, pa i nas Bunjevaca je u dici i mladima.Čerez tog smo se i mi popaštrili da imamo štogod za našu dicu nanjevom maternjem jeziku. Podlistak „Tandrčak“, nasto je nuz tuštadobre volje, volonterizma i šporovanja. Od ovog broja uveli smo istranu za mlade, di će bit teme koje nji zanimaje. Namira nam je dai ova strana naraste u daleko više.I prodaja „Bunjevačkih novina“ se u ovi par miseciudvostručila. Trudili smo se, a i dalje ćemo, pisat i bilužit ono što bivi volili čitat. Vi ste te dobre namire pripoznali i ukazali nam svojepovirenje – zato vam u ime redakcije novina puno fala!Budi Bunjevac – čitajBunjevačke novine!Nacionalni savetbunjevačke nacionalne manjine:Kancelarija u Subotici:Trg Cara Jovana Nenada 15/524000 SuboticaTelefon/fax: 024 554-881e-mail: bns.scg@EUnet.yubns.scg@panonn.netRegionalna kancelarija u Somboru:Staparski put br. 1025000 SomborTelefon/fax: 025 28-939659.3(=862)BUNJEVAČKE novine: informativno - političkoglasilo / v.d. glavnog i odgovornog urednikaSuzana Kujundžić - Ostojić. - 1998-2004; God. 1.br. 1 (2005) - . - Subotica: NIU Bunjevački informativnicentar, 1998-2004; 2005 - . - Ilustr.; 30 cmMesečnoISSN 1451-2505COBISS.SR-ID 133482759Na naslovnoj strani:POVIRENJEautor: Marija Horvat3

BUNJEVAÈKE n o v i n eVISTIBUNJEVA^KE NOVINE I TANJUGPotpisam ugovor o saradnji izmed „Bunjevačkih novina” i TanjugaUgovor o međusobnoj saradnjipotpisali su v.d. direktor NIU „Bunjevačkoginformativnog centra“mr Suzana Kujundžić – Ostojić idirektor Tanjuga Luka Mirčeta,20. aprila u Beogradu.Tanjug je ugovore o saradnji sklopiosa svim medijima nacionalnimanjina. O ovom prvom krugu dogovorabiće obavišten premijer, anastavak zajednički planova očekivase na jesen.Potpisniki ugovora imaje pravona bresplatno korišćenje izvora izgeneralnog servisa Tanjuga, izboriz strani medija i njev foto servis.Ova saradnja nije jednostrana, jelje Ugovorom pridviđeno i da „Bunjevčkenovine“ mogu slat svojeaktuelne tekstove ovoj mediskoj kući,otkaleg će bit plasirane dalje uostale medije. To praktično značida Bunjevci konačno imaje mogućnostplasiranja svoji važni visti idalje od dosadašnjeg dometa, kojičesto ne dosegnu dalje od Subotice.Jel što nas bolje svit upozna, ato mož samo ako naše visti doprudo nji, sotim su naši ciljovi bliži ostvarenju– a to je legitmno pravo nasopstveni identitet, kulturu i jezik.„Ako TANJUG zajedno sa svimnacionalnim manjinama u Srbijipokrene konačno pitanje rešavanja4štampanje njihovih glasila, osnivanjeteleviziskog kanala, i ako tezahteve usmeri ka Evropskoj uniji izemljama maticama – za nacionalnemanjine, onda je vrlo realnoočekivati da ovakav projekat vrlo uskorozaživi. U svakom slučaju,njega treba bar pokušati pokrenuti,a hoće li se u tome i uspeti u mnogomezavisi od samih nacionalnihmanjina. Odnosno, koliko će se onesame zalagati da se negde i njihovglas čuje, da se na jednom mestumogu upoznati manjine međusobnoi sa većinskim stanovništvom ovezemlje. Upoznavanje vodi ka tolerancijii međusobnom razumevanju– što je naša ideja vodilja u ovomprojektu“ – istakao je Luka Mirčeta,direktor Tanjuga.Bitno je kasti još i to da će se sasajta TANJUGA direktno moćpristupit i našem bunjevačkomsajtu. Inače sajt Tanjuga dnevnopositi više od 3.000 ljudi.S.K.O.BUNJEVA^KA ZASTAVA U SKUPŠTINI VOJVODINENa jednom od radni sastanakapridsidnika skuštine Bojana Kostrešasa pridsidnicima nacionalnisavita, on je podno inicijativu, da usvečanom holu budu istaknute zastavesvi nacionalni manjina koježive u Vojvodini. Ova ideja jejednoglasno usvojena i vrlo brzorealizovana.Naša zastava pridata je prva iponosni smo što nas tamo pridstavlja– kaže za Bunjevačke novine,pridsidnik Nacionalnog savitabunjevačke nacionalne manjineNikola Babić.

VISTIBUNJEVAÈKE n o v i n ePROMOCIJE ZBORNIKAPosli simpozijuma „O Bunjevcima”,koji je održan u Subotici 7– 9. decembra 2006. godine, izašoje iz štampe i zbornik radova saovog naučnog skupa.Njegove promocije održat u pargradova prvo u Subotici, zatimSomboru i Novom Sadu.Promocija u Subotici će seodržat 28. maja 2007. godine, spočetkom u 19 sati u prostorijamaOtvorenog univerziteta, sala 213,Trg cara Jovana Nenada 15/1Na promociji u Subotici ozborniku će divanit :Akademik Zoran Kovačević,pridsidnik Ogranka SANU u NovomSaduDr Drago Njegovan, direktorMuzeja Grada Novog SadaMr Suzana kujundžić – Ostojić,koordinator simpozijuma „O Bunjevcima”i urednik zbornikaDipl. inž. arh. Mijo Mandić,član Nacionalnog saveta bunjevačkenacionalne manjine.Slideća je promocija u Somboru,koja će se održat 2. juna spočetkom u 20 sati u prostorijamaSrpske čitaonice „Laza Kostić“Zbornik će promovisat:Dr Drago Njegovan, direktorMuzeja Grada Novog SadaProf. Marija Bojanin, članMr Suzana Kujundžić – Ostojić,koordinator simpozijuma “O Bunjevcima”i urednik zbornikaDok će se u Novom Sadu promocijaodržat u prosotrijamaSANU Ogranak u Novom Sadu,6.juna 2007. godine sa početkom u12 sati.Na promociji će divanit:Akademik Zoran Kovačević,pridsidnik Ogranka SANU uNovom SaduProf. dr Dragoljub Petrović, red.profesor (u penziji) na Filozofskomfakultetu u Novom SaduZvonko Stantić, politikolog ijedan od autora zbornikaMr Suzana Kujundžić – Ostojić,koordinator simpozijuma “O Bunjevcima”i urednik zbornikaSve zaintresovane pozivamo naove promocije, kako bi što više saznalio Bunjevcima.Takođe, zbornik se mož kupitpo cini od 300 dinara u BIC-u uSubotici, el platit putom računa160-143270-73 (Banka Intesa)5

BUNJEVAÈKE n o v i n eVISTINA PALIĆU ODRŽANA KONFERENCIJA O ULOGI TERITORIJALNI JEDINICA, NACIONALNI SAVITA I CIVILNIORGANIZACIJA U POSTIZANJU STABILNOSTI U ZAJEDNICIMANJINE U ZAKONU ZA[TI]ENIJE NEGO U PRAKSIImamo dobru zakonsku regulativukada je u pitanju zaštita prava i slobodanacionalnih manjina, ali ona se upraksi ne sprovodi uvek - jedan je odzaključaka Konferencije o ulogi teritorijalnijedinica, nacionalni savita icivilni organizacija u postizanju stabilnostiu naselju, zajednici, koja jeodržana 12. i 13. maja na Paliću.Organizatori Konferencije bili suPokrajinski sekretarijat za propise,upravu i nacionalne manjine, Javnifond „Šansa za stabilnost” i Vojvođanskicentar za ljudska prava. U izlaganjimadvadesetak učesnika svakakoje najviše pažnje bilo usmireno katom kakva prava pripadnici nacionalnimanjina imaje i kako se ona ostvarivaje.Geza Kučera, pridsidnikopštine Subotica (učesnici su bili ipridsidnici opština Senta i Kovačica)navo je broj stanovnika u opštini ponacionalnosti, i konstatovo da zajedničkiživot ne bi bio moguć ukolikose u praksi naše svakodnevice ne bipoštivali i međunarodni standardi, košto su Deklaracija o ljudskim pravima,Okvirna konvencija o zaštitinacionalni manjina, Evropska poveljao regionalnim i manjinskim jezicimai Zakon o zaštiti prava i slobodanacionalni manjina.Zatim je Geza Kučera iznopodatke o pravima roditelja da upisujudicu u pridškulsku ustanovu naželjeni nastavni jezik, ko i u osnovnui sridnju škulu, o uvođenja inkluzivnogmetoda rada, otvaranju nemačkogobdaništa, uvođenju hrvatskognastavnog jezika prija 4 godine.Kazo je da je predmet mađarski jezikko jezik društvene sridine obezbeđenu svim osnovnim škulama i da tetroškove snosi lokalna samouprava.Ko naročit uspih on je navo rad dviškule, Paulinuma, sa nastavom nahrvatskom jeziku, za svećeničkipoziv, i Filološke gimnazije, namađarskom jeziku, za talentovanudicu.Zatim je navo kako se ostvarivajeprava nacionalni manjina u opštini uoblasti informisanja, kulture, izdavaštva,vira, sporta, pa je navo i daOpština sarađiva sa 133 nevladineorganizacije. A na kraju je zaključio:Činjenica je da stanovništvo stari(prosek 40,1 g.), da se sve ređe čujujezici pripadnika nacionalnih manjina,da je nezaposlenost velika, da nijeNikola Vizin i Nikola Babić, pridsidnik BNS-adošlo do znatnog ulaganja stranogkapitala, da se rodna ravnopravnostnedovoljno ostvaruje, da su prisutnirazličiti oblici agresije na pripadnikenacionalnih manjina, prisutna jediskriminacija u ugostiteljskim objektima,skrnavljenje groblja, u javnomsektoru nema vidnog napretka uupotrebi jezika i pisma nacionalnihmanjina. Zato tribamo svi biti mnogotolerantniji i spremniji za dijalog iistinsku primenu prava na različitost.Samo tako će se ostvariti stabilnost udržavi, u Vojvodini, u opštini, u gradu,u naselju.Laslo Joža, koordinator nacionalnisavita nacionalni manjina, divanio jeo ulogi nacionalni savita u ostvarivanjuprava na različitost i odnos salokalnom samoupravom i civilnimorganiazcijama. U izlaganju je podsitioda nacionalni savit pridstavljanacionalnu manjinu u oblasti službeneupotribe jezika, obrazovanja,informisanja, kulture, koja učestvujeu procesu odlučivanja. Zatim je podsitiona uslove koji su prithodili zahtivimaprema državi da se pozabavipitanjom dalje egzistencije nacionalnimanjina.Predloženo je obrazovanje tela kojeće imati predstavnički karakter, kojiće imati mogućnost donošenja odlukabitnih za razvoj manjinskih zajendica.Bili su to nacionalni saveti koji su teksa demokratskim promenama došli, isada ih ima 13. Time su nacionalnezajednice postali partneri vlastima.Na ovoj način je nova politička elitadokazala da ima sluha za pitanjanacionalnih zajednica - rekao je LasloJoža, navodeći da će po osnivanjunove vlade Skupština usvojiti Zakono nacionalnim savetima, koji treba daima detaljne odredbe i o nadležnostima,i o pravilima izbora, kao i ozakonskim obavezama finansiranjanacionalnih savita.Mr Aleksandra Vujić, direktorVojvođanskog centra za ljudska prava,podsitila je da ove godine u junu našadržava triba da prida prve izveštaje osprovođenju Evropske povelje oregionalnim i manjinskim jezicima, au septembru Okvirne konvencije zazaštitu nacionalni manjina, od osnivanja.Ako ste pripadnici nacionalnih manjinaznači da možete da reagujete nadržavni izveštaj, i da dobijete na uvidizveštaj i napišete svoj komentar. UPovelji država ima određenu sloboduda odabere manjinske jezike koje ćeštiti, a Srbija je odabrala 10, i na njihmora da primeni 35 odredaba. To sualbanski, bošnjački, bugarski, mađarski,rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski,hrvatski i romski jezik. Drugideo Povelje odnosi se na sve drugejezike, ali država nije toliko primoranada ih štiti do te mere kao prethodnih10. Dobra strana okvira konvencije jeta što država nije mogla da bira kojenacionalne manjine će štititi a koje ne,jer mora sve, a loša strana je to što suprihvaćeni standardi dosta niski.Prema Povelji, kod nas je sve idealno,jer je država odabrala sve najslabijeodredbe, tako da i može ispuniti. Najvećanedoslednost je što sami pripadnicimanjina nisu bili uključeni upisanju ratifikacionih instrumenatakada bi svako rekao koje odredbe želida država primeni.Petar Lađević je govorio o Republičkomsavitu za nacionalne manjinei njegovim nadležnostima u sferimeđunacionalni odnosa.Savet je formiran ne da bi se samou potpunosti implementirao Zakon ozaštiti sloboda i prava nacionalnihmanjina, nego da bi postojala mo-6

VISTIBUNJEVAÈKE n o v i n egućnost da se reaguje na svaki problemkoji se eventulano može desiti uodnosima nacionalni savet-nacionalnamanjina-država. Kada je Savit formiranbio je to relativno težak period zamanjine, a i za samu državu, bio je toperiod kada je broj incidenata saetničkom pozadinom bio u porastu uSrbiji, a pogotovo u Vojvodini. Savit jeuspio u svojoj elementarnoj nakani dasmanji broj inicidenata na gotovozanemarivu činjenicu, što ne znači daih nema i dalje.Srbi, Hrvati i Bunjevciisti narodNikola Babić, pridsidnik Nacionalnogsavita bunjevačke nacionalnemanjine, je prof. dr VladimiraIlića, koji je govorio o međuetničkimkonfliktima u Vojvodini,pito zašto se ništa nije uradilo nit sespominje šta je dekret iz 1945.godine zbriso Bunjevce iz popisanaroda i narodnosti. On je pojasnioda je sotim dekretom nova vlastprivela Bunjevce u Hrvate.Tražimo da nam SkupštinaVojvodine vrati ono što nam je tadaoduzeto. Do sad smo na nikolikoadresa slali dopise o ovom, aliodgovora nema.Centar za razvoj civilnog društvaprošle godine je doveo do nizaaktivnosti za prevazilaženje bunjevačko-hrvatskogpitanja. Stiglo se dopredloga za koji smatramo da bimogao da zadovolji i Bunjevce iHrvate. A onda smo, imajući u vidukoliku bi cenu i jedni, i drugi, a ineki treći platili ukoliko bi se tajpredlog realizovao, i saslušavši mišljenjaeksperata, odustali od publikovanjatog predloga i poslali ga svimakterima. A ja kao profesor univerzitetamogu da kažem sledeće.Veoma poštujem svačije nacionalnodeklarisanje, ali tvrdim da se tuuopšte ne radi o nacijama, da su toetničke grupe koje će pre ili poslesazreti u jednu naciju. Dakle, tvrdimda Srbi, Hrvati i Bunjevci nisuposebni narodi, ili da su posebnikoliko i Nemci i Austrijanci - izjavioje dr Ilić.Nabrajajući šta je još urađenoPetar Lađević je istako da su usvojilii zahtive nacionalni savita za njevenacionalne simbole.Govorećio o državnom izveštaju uprimeni Evropske povelje o regionalnimi manjinskim jezicima, VladimirĐurić, zamenik direktora SlužbeRepublike Serbije za ljudska i manjinskaprava, podsetio je da je marta2005. SCG potpisala Povelju, a udecembru je ratifikovala, dok je nasnagu stupila juna 2006. godine.Prilikom ratifikacije data je jednaizjava koja je izazvala žučne polemike,mislim da će tu biti izrečena i mišljenjaeksperata koji nadgledaju sprovođenjePovelje, a ona glasi da SCGizjavljuje da će se regionalni i manjinskijezici vezati za područja u kojimasu oni u službenoj upotrebi, u skladusa nacionalnim zakonodavstvom. I tuje bilo riči da romski jezik nigde nije uslužbenoj upotribi, kao ni ukrajinski.Te primedbe su delimično osnovane.Na primer, za uvođenje manjinskogjezika u nastavni proces potribno je 15učenika, a onda se školska evidencijavodi na manjinskom jeziku, što jetakođe jedan vid služ-bene upotribejezika. To je besmisao te interpretativneizjave. Ni u kom slučaju nameranija bila da se odredbe Poveljeograniče nacionalnim zakonodavstvomi da se ono svede samo na opštineu kojoj su manjinski jezici u služebnojupotribi.Dr Tamaš Korhec, pokrajinski sektretarza propise, upravu i nacionalnemanjine, divanio je o ulogi pokrajinskiorgana u izgradnji međuetničkestabilnosti u Vojvodini kazo da jePokrajina izgradila nikoliko mehanizamakako da se obezbedi učestvovanjenacionalni zajednica udonošenju odluka. To je sistem kojiomogućava da pripadnici manjinalakše dođu do poslanički mandata,ko i formiranje Savita za nacionalnezajednice Vojvodine.Pored toga, Pokrajina je iz svojihnadležnosti poverila nacionalnim savetimaprava upravljanja u odnosu naštampane medije na jezicima nacionalnihmanjina, jer mislimo da tu trebaprimeniti princip samouprave. Uoblasti službene upotribe jezika uvelismo da tradicionalne nazive naseljenihmesta određuju nacionalni saviti.Značajno je da se sredstva koja seizdvajaju iz pokrajinskog budžeta zaunapređenje rada nacionalnih organizacija,udruženja, kulturnih centara imanifestacija raspoređuje na osnovupredloga nacionalnih savita.Dr Zoltan Jegeš, pokrajinskisekretar za obrazovanje i kulturu,govorio je o vrlo aktuelnoj temi obrazovanjana jezicima nacionalnihmanjina u Vojvodini i na početkurekao da mi u Vojvodini treba dabudemo jako srićni jer imamo naglašenurazličitost, što čini izuzetnobogatstvo, ali se prema njemu neodnosimo na valjan način.Petar Lađević, Aleksandra Vujić i Vladimir ĐurićPrema vanjskom svitu imamo vrlodobre zakone koji regulišu mogućnostobrazovanja na jezicima nacionalnihmanjina, ali ih negiramo.Na primer, osniva se jedan fakultet,pokrajinska skupština donosi odlukuu skladu sa zakonom, ali posle svestane jer uredba definiše da ministartreba da preda zahtev za otvaranjeračuna, a on to ne sprovede.Zalažući se za obezbeđivanje škulovanjana manjinskim jezicima drJegeš je rekao da je ključno pitanjeobezbeđivanje nastavnika. Zatim jegovorio o nadležnostima Pokrajine iRepublike.Pokrajina može da donese programobrazovanja nacionalnih zajednica nanjihovim jezicima, a onda ih predajemodalje Republici na davanje saglasnosti,i tu nije bilo nekih problema.Sada, recimo, predajemo program zabunjevački govor, jer bunjevački jeziknije priznat među evropskim jezicima.Prvo treba odraditi sve da se nađe uPovelji evropskih jezika, pa zato sadaidemo na bunjevački govor a ne jezik –rekao je dr Jegeš.Navodeći da se u Vojvodini dicaškuluju na srpskom, mađarskom, slovačkom,rumunskom, rusinskom ihrvatskom jeziku dr Jegeš je istakaojedan problem.Nema posebno izdvojenih razredana romskom i na bunjevačkom jeziku.Posebno je neostvareno pravo romskezajednice, i to je tema o kojoj moramoozbiljno razgovarati – kazo je drJegeš i istako da svaki problemmoramo rešavati kroz obrazovanjeljudi.V.M.7

BUNJEVAÈKE n o v i n eKULTURAPiše: Nevenka Bašić PalkovićIZ NAŠE PROŠLOSTIBUNJEVA^KA KASINA U ^ONOPLJIČonoplja je vrlo staro naselje kojese u najstarijim zapisima spominjeveć u XIV viku pod imenima Csomoklia,Csomokla. U tursko vrime zapisanaje kao Csonopla, kako je bilužisubotički profesor gimnazije i istoričaru svojoj višetomnoj knjigi Imenikgeografski i istorijski pojmova Bačbodroškežupanije (Bács-Bodrog Vármegyefőldrajzi és tőrténelmi HELY-NÉVTÁRA), izdatoj u Subotici 1909.godine.U drugoj sveski ovog Ivanjijevogizdanja navodi se da je Čonoplja dostarazorena tokom turski osvajanja, pase kao pustara ponovo spominje 1721.godine, a u vrime Vojne granice pripadalaje somborskom šancu. Ondasu zabilužena 42 poreznika u 21porodičnoj kući, uglavnom Srba, kojise doseljavaju i krajom XVIII vika, akraljevska komora planski naseljavasto mađarski i slovački, rimokatoličkiporodica. Ivanji dalje navodi da ječinovnik kraljevske komore, Cothmann,positio Čonoplju 1763. i posloizvištaj u kojem kaže da je ovo seloprija 12 godina naseljeno Mađarima ikatoličkim Srbima (Bunjevcima), daje selo nesređeno, kuće loše građene,a ulice bez plana poređane. On kažeda je nepotribno dalje naseljavat pustaruDolove, jer je i ovako velika teritorijasela.Po popisu iz 1890. u Čonoplji, premaIvanjiju, živi 5125 duša u 842kuće, od tog nemački maternji jezikdivani 2340 stanovnika, 1821 stanovniksluži se mađarskim jezikom, a 964divani srpski (odnosno bunjevački).Po viri seljani su razvrstani u katolike(4980), izraelite (96), protestante(43) i grkokatolike (6), što znači daIvanji pod katoličkim Srbima uvikpodrazumiva Bunjevce. Katoličkogžupnika imaju od 1761, a crkva posvećenuSvim svetima sagrađena je1819. godine.U novije vrime o Čonoplji su pisaliIlija Džinić, 1980. godine, Dragan Vujaklija1984. i Milenko Beljanski, čuvenisomborski novinar, hroničar ipublicista, 1987. godine.Kao uvod u moju temu o bunjevačkimčitaonicama i kasinama, korisnoje da se pozabavimo onim što jeveć o tom istražio Milenko Beljanskiu svojoj knjigi: Šest vekova Čonoplje(1399-1987). Knjiga je svakako važna ikao monografija sela u kojem odavnožive Bunjevci i već od XIX vika imajusvoje ustanove.U ovoj studiji Milenko Beljanskirazmatra sve istorijske i kulturnoistorijskečinjenice važne za Čonopljuod najstariji zapisa iz XIV vika, prikodecenija austrijske vlasti, zatim događajaiz XIX vika, kao i vrime Drugogsvitskog rata i posliratnog života irada u miru. Obrađena su i čonopljanskaprizimena i radni kolektivi. Onošto zadivljiva jeste obimna dokumentacijakoju čini: izvorna građa, rukopisii literatura, kao i dela M. Beljanskog.Beljanski navodi da se u crkvenimdokumentima 1810. Bunjevci više nepridstavljaje kao Iliri, nego se bilužekao Dalmati, što podsića na njevudavnašnju postojbinu pridaka, otkalegsu krenili 1687. godine. Zapisnici uOpštini se vode na „dalmatinskom”, aranije na mađarskom i nemačkomjeziku, a u škuli mađarsko-bunjevačkojuči 408 đaka. Međutim, somborskilist Bunjevac (1882) donosi članakkapelana Andrije Kuča iz Čonoplje,koji konstatuje: „Danas se svaki jezik,pa i ciganski, poštuje, uči i širi, samobunjevačko-šokački jezik mora daćuti, zaspat je, nije mu se slobodnomaknuti. Svaki narod napriduje, samoovaj dobroćudni ide natrag.” KapelanAndrija Kuč je bio nemačkog porikla,al je zbog svoji virnika naučio bunjevačkii u ovom bunjevačkom listu kojije kratko izlazio i brzo se ugasio zbogsvoje pro mađarske orijentacije, pišeslideće: „Ne stidim se niti mi je žaošto znam bunjevački, dalje i zato štoje jezik lip, koji, poravnavajući se makarkojim štovanim jezikom, nemačega se bojati, sakriti ili zapuštati se.Jer lipo izglasi. Niti znam, možel seosim mađarskog jezika, na kojem drugomtako lipo, ljubeznivo i milokrvnoizreći i zabavljati se kao što se možena bunjevačkom.” Da je ovaki primerabilo više u prošlosti, Bunjevci nebi sve do danas bili u podređenompoložaju, jer se u XVIII i XIX vikudugoročno i sistematski radilo na zatiranjunjeve riči, kulture, prosvite i bilokakvi drugi prava. Takvom odnosuprema Bunjevcima često su doprinosilii sami pomađareni Bunjevci,kao što je bio i urednik somborskoglista Bunjevac (1882), Ivan Burnać,rođen u Čonoplji, koji je pomađarivšisvoje prizime Burnać u Batori, dozvolioda list postane mađaronski i dabrzo propadne, iako u to vrime uopštenije bilo drugi bunjevački listova.8

KULTURABUNJEVAÈKE n o v i n eM. Beljanski za literaturu navodi iknjigu Tamaša Fridrika o Bačbodroškojžupaniji, štampanu u Segedinu1878. godine, u kojoj se o Čonopljikaže da selo ima 7 učionica, 2 čitaonice,udruženje zanatlija, dobrotvornoudruženje i štedionicu. To nam jepotvrda da je u Čonoplji postojalaČitaonica već oko 1870. godine kakose navodi u Maloj jugoslovenskojenciklopediji bibliotekarstva (Jokanović,Popović, Stojanović; Beograd,1988): „Čitaonice kod svih jugoslovenskihnaroda imale su zajedničkeciljeve, iako su osnivane u politički,ekonomski i kulturno različitim prilikama.One su bile kulturno-prosvetnii politički centri, vođeni stasalomgrađanskom klasom, a osnovni ciljbila im je borba za nacionalni jezik inacionalnu slobodu.”Za Bunjevce čitaonice su imaleveliki značaj jer su se tu seljani iligrađani okupljali ne samo zbog čitanjaveć i zbog nigovanja maternjeg jezikau borbi protiv mađarizacije, zbogpokrećanja inicijative za razne kulturnemanifestacije, za otvaranje škulai za stvaranje fondova knjiga i listovaradi prosvićivanja i buđenja nacionalnesvisti. Bunjevačke čitaonicesu bile javne institucije, odnosno vrstaudruženja koja su se pojavila po ugleduna druge južnoslovenske narode,ali uvik je bilo problema kod aktuelnevlasti zbog naziva „bunjevačke”. Tako,kad se u Subotici osnivala najstarijaBunjevačka kasina, 1878. godine, mađarskevlasti nisu dozvolile nazivBunjevačka, već Pučka i tek kad je toizminjeno u pridloženim pravilima,dozvoljen je njezin rad. Ona je najdužeradila med Bunjevcima i u njojsu se pokrenile najvažnije bunjevačkeakcije, novine i kalendari: Neven,Danica, prela, Kolo mladeži, Škulskazadruga i druge. I pored tog, stanjebunjevački prava je poražavajuće svedo 1918. godine, jer se bunjevačka ričnije mogla čut u javnosti. Jedno odsvidočanstava za to nalazimo i u Daniciza 1900. godinu u kojoj se anonimniautor članka: „Zajednica-Razdioba”vajka da se mi „rado držimoMađara, s njima zajedno iđemo ujednu škulu i u jednu crkvu, a oni namdosad ukiniše naš materinski jezik usvim škulama. Pa kad mi tražimo našmaterinski jezik samo uz mađarski unašim škulama, onda smo mi najgori„panslavi” i „nedomoljubi”, pa još iizdajice. Daklem zajednica Mađara iBunjevaca u tome se sastoji da se bunjevačkeriči i ne čuju.”Prema popisu stanovništva u Čonopljije 1900. živilo 883 Bunjevaca.Nema visti o tom kako je radila bunjevačkačitaonica, osnovana 1870.godine, ali se krajom XIX vika narodnečitaonice polako gase zbog pojavaprofesionalni javni i škulski biblioteka.Nadbiskup je naredio 1906.godine, navodi Beljanski u svojoj knjigio Čonoplji, da se pri svim katoličkimškulama osnuju „narodno-škulskei omladinske biblioteke”. U Čonopljisu stvorili fond od 627 knjiga, od kojije 527 pripadalo omladinskoj biblioteki.Ustanova se održala do 1914.godine.Posli I svitskog rata, u Čonoplji jeveć 1921. ponovo osnovana Bunjevačkačitaonica. Pravila društva su odobrena22. decembra 1924. godine, ali jeona dotle intenzivno radila. Pridsidnikje bio Pavle Džinić, sekretar –učitelj Ilija Džinić, a u programu stojida je svrha postojanja ovog društva u„širenju prosvite i buđenju nacionalnesvisti kod bunjevačkog naroda.” Uprogramu još navodi da će se zimiodržavat prela i pridavanja.Prvo bunjevačko prelo u novimuslovima života i rada, priređeno je uČonoplji, februara 1921. godine, naMarindan. Na prelu su se okupili istari i mladi Čonopljanci i igralo se dozore, zajedno sa gostima iz okoline.Dobrovoljne priloge za organizovanjaprela dali su Miško Džinić, StipanProbojčević, Ilija Džinić, MarijanBurnać, Mladen Iveković, MarkoDrvar i drugi, a u članstvu Bunjevačkečitaonice je već bilo i Mađara iNemaca. Nastava u škuli je na tri jezika(bunjevački, mađarski, nemački) iopština Čonoplja je prihvatila pridlogda se sve škule oslobode virskog uticajai rukovođenja. Fondu narodne bibliotekeu selu data je pomoć od 551dinara, sirotinji se misečno daje 400dinara, a radnicima 111 dinara. Posli1930. godine, uslid novi strujanja udruštvu, u Čonoplji se svaki narodposebno okuplja u svojim kafanama(Bunjevci, Mađari, Nemci) i ne zalazejedni drugima u društvo, a dolazi i donacionalne asimilacije (bilo je dostapomađareni bunjevački porodica, nikiNemci su se pomađarili itd.).Bunjevačka čitaonica je prvi putpriredila žetvenu „Dužijancu” 1934.godine, kako biluži Milenko Beljanskiu pomenutoj knjigi: Šest vekova Čonoplje(1399-1987), koja ima veliku dokumentarnuvridnost za nas jer su bunjevačkadešavanja doslidno zabilužena,pored svi ostali naroda. Veliki brojBunjevaca skupio se na Dužijanicu unarodnim nošnjama, na konjima, išlose u crkvu, a uveče je pod šatorom izvedenpozorišni komad „Začaranoblago”. Glavni organizator bio jeučitelj Ilija Džinić. Pozorišni komadi ipridavanja održavali su se svake godine.U to vrime čitaonica je prominilaime u Bunjevačka kasina (čiju originalnufotografiju iz privatne zbirkeprikazujemo u ovom broju naši novinai zafvaljujemo se svima koji namustupaju svoj bunjevački materijal nakorišćenje).Kad je izbio II svitski rat, novavlast iz taktičko-politički razloga nijeukinila ovu bunjevačku organizacijujer je nastojala da privuče Bunjevcesebi. Bunjevci su se pasivno držali premaokupatorima, a 1943. godine, otiranisu iz Čonoplje u „munkaše” naprinudni rad. Advokat dr Grgo Vuković,rodom iz Čonoplje, dobio je zadatakod mađarske vlade 1942. godineda osnuje Bunjevačko-šokački savez,ali nije uspio ni u Somboru, ni uČonoplji. Pridsidnik Bunjevačke kasineza vrime rata bio je Franjo Burnać,a sekretar Dano Probojčević. Vlasti suIliju Džinića poslale u penziju i ništase do kraja rata nije organizovalo.Rad Bunjevačke kasine obnovljenje u drugoj polovini 1945. godine, aveć 1946. prominjen je njezin naziv u:Hrvatsko kulturno društvo Čonoplja, ikasnije u HKD „August Šenoa” – podiktatu nove vlasti i sasvim neopravdano.Bunjevci su je i dalje nazivalistarim imenom. Taki je slučaj i sadrugim bunjevačkim institucijamaposli II svitskog rata.9

BUNJEVAÈKE n o v i n eKULTURABunjevačka narodna književnost V dioLIRSKE PISMEPriprema: mr Suzana Kujundžić - OstojićBećarciLirske pisme, osobito vesele tematikesu: bećarac, šaranac, žalavacjel šalajdan. Naviše ji je pivala iizvodila mladež, al ni starijima nijebijo “mrzak”. One su dio življenja,rada, stradanja i zabavljanja kodBunjevaca. Pivale su se za vrimeodmora od rada, jel tokom kakogveselja. Ove pisme skupljali su izapisivali naši Bunjevci, kogod IvePrćić, jel Marko Peić, koji je onjima izdo i knjigu 1945. godine adrugo i dopunjeno izdanje 2001.godine.Bećarac je, najčešće, opivaoljubavne zgode i nezgode. Al jeznao i kritikovat mnoge odnose ipojave u društvu. Bećarac je kratkeforme, uglavnom dvostih, riđetrostih. Ispivan najčešće u desetercu.“Moja nana dobra žena bila,Samoj’ mene ‘uncuta rodila.”“Grlo moje, još da imaš paraTri bi sela sama napivala.”“Poljubi me i zagrli diko,Za jedared ja ću tebe dvared.”“Još ću malo ja biti kod nane,Pa kod dike onda nauvike.”ŠaranacŠaranac je sličan bećarcu, i potemama i po obliku stiha. Dakle, ion je ispivan najčešće u desetercu,al misto dva stiha on uvik imačetri. Tako da se mož kazat da je tokraća ljubavna pisma.“Sidila sam na pendžeri, šila sam,Pitali me mladi momci, čija sam.Ko me grli, ko me ljubi, tog sam.Zagrli me poljubime, tvoja sam.”“Mila nane, podajme za lane,Ma mu bila kuća od ponjave,Mila nane, podaj me za diku,Ma mu kuća bila u šljiviku.”“Sinoć nana moga baću kara,Zašto baćo novaca ne stvara.Šta ne proda zemlju od atara,Pa da nosi novce kod zlatara.”“Zvoni zvonce, čoban tira ovce,Tri čopora kraj Milkina dvora.Oj, čobane ukrašću ti jagnje,Makar išla s tobom na vinčanje.”ŠalajdanŠalajdan, takođe lirska vrstapisama, a ime je dobio po pripivu:Šalaj! na kraju stiha. Za temu,imaje isto ko i bećarac i šaranci,uglavnom jade el sriću u ljubavi.Sastavljeni su od četri stiha u sedmercimael osmercima.“Tri jabuke i tunje,Na dolafu istrule,Istrule su stajajući,Diku čekajući – šalaj!”“Zeleni se avlija,Visoka je kapija,Priskočiće moja dika,Da je još tolika – šalaj!”“Alaj volim švalera,Kad mi kupi šećera,A ja opet volim drugog,Njega pravim ludog – šalaj!”“Kaži, nane, šta misliš,Kad ti diku moga vidiš.Misli, nane, makar šta,Dikina ću biti ja – šalaj!”Mnoge od ovi pisama (bećaraca, šaranaca i šalajdana) pivaje se i danas. Sačuvao ji je veseli bunjevački duv,a poznate su i po ciloj Vojvodini i šire.Svi citati pisama uzeti su iz knjiga Ive Prćića, Bunjevačke narodne pisme, Subotica 1939. godine i iz njegovedruge i dopunjene knjige pod istim nazivom al izdate 1971. godine isto u Subotici.U broju 21 u ovoj rubriki napisano je ime autora Ive Prćića pogrišno. Izvinjavamo se i zafaljivamo njegovomunuku Hrvoju Prćiću, koji nam je na to skrenio pažnju.10

VISTIBUNJEVAÈKE n o v i n eBUNJEVAČKA EMISIJA NA TALASIMA RADIO SOMBORABUNJEVA^KI NEDILJNI SATSvake nedilje, u terminu 13,30 do 14 sati, na talasima Radio Sombora, na 90,9 megaherca, emituje sepolaksatna emisija posvećena Bunjevcima u Somboru i okolini, pod nazivom „Bunjevački nediljni sat”Na sidnici Upravnog odboraUdruženja građana „Bunjevačkokolo” iz Sombora, održanoj 27.februara, donet je zaključak da seimenuje redakcijski kolegijum zapokrećanje emisije na bunjevačkomjeziku, koja bi se tribala emitovatna talasima Radio Sombora,umisto prvobitno pridviđenogKanala 54.V.d. direktor NIU B.I.C. i v.d. glavnog iodgovornog urednika: mr Suzana Kujundžić -Ostojić u gostima u SomboruU Redakcijski kolegijum imenovanisu: Marija Bojanin - prof. istorijeu penziji, Karlo Dujmović -dipl. pravnik u penziji i DraganKubatov - sekretar UG „Bunjevačkokolo”. Njev prioritetni zadatakbio je da, zajedno sa Savom Kovčinom,istaknutim somborskimnovinarom, kojeg njim je priporučioRadio Sombor, pokrenu i osmislepolaksatnu emisiju, u ranomposli podnevnom nediljnom terminu,izmed 12 i 14 sati.Ideja je zdravo brzo pritočena udilo. Polaksatna emisija pod nazivom„Bunjevački nediljni sat”, većdva put, u toku aprila miseca (22.i 29. aprila), emitovana je u terminu13,30 – 14 časova, na talasimaRadio Sombora, na 90,9megaherca.Nuz autora i voditelja emisijeSavu Kovčina, nuz bunjevačkumuziku, ko muzičku podlogu, udvi emisije gostovali su: MarijaBojanin, Karlo Dujmović, JosipJocika Bošnjak, novoimenovanipridsidnik UG „Bunjevačko kolo“,iz Sombora i Đuro Bošnjak, bivši ipočasni pridsidnik društva, dok jeu drugoj emisiji specijalni gost bilamr Suzana Kujundžić - Ostojić,novopostavljeni v.d. direktor i v.d.glavnog i odgovornog urednikamisečnika „Bunjevačke novine”, izSubotice.Mr Suzana Kujundžić - Ostojićje, u gostovanju na talasima RadioSombora, kazla je da su „Bunjevačkenovine” od njevog 22-og brojazapočele novu kampanju koja sezove „Budi Bunjevac - čitaj Bunjevačkenovine”!„Obaćemo sa njom sva bunjevačkamista i gradove. Došli smo uSombor jel volimo naše Bunjevce uSomboru. Pokazaćemo da namništa nije daleko, obaćemo svakisalaš i svaki atar da bi divanili sanašim svitom, da ga pitamo šta gamuči, al i da nam kaže šta ga veseli.Cilj „Bunjevačkih novina” jeste jošštogod, da pokaže da bunjevačkijezik nije dijalekat, nego razvijenjezički sistem, koji se nažalost 50godina nije smio javno divaniti, paga se zato veliki broj naši Bunjevacaustručava divanit, el ga čak ine zna. Ima oni koji će kazat da jeto nasilno uvođenje jezika, ja ćusamo kazati da nam je nasilno i uzet.Zašto ga ne bi svesno vratili natrag?!Još bi puno pozdravila sve Somborčanei moje Bunjevce, i poručila današe novine mogu kupiti na 36boda u Somboru, koje drži Štampasistem i North pres, zaključila jesvoj govor na talasima Radio Somboramr Suzana Kujundžić - Ostojić.Posli je zajedno sa Josom Poljakovićomi ekipom TelevizijeNovi Sad snimila nikoliko zanimljivipriloga o životu Bunjevaca uSomboru i okolini.Milorad BlažićGledajte svake druge nedilje na drugom programu Radio Televizije Novi Sademisiju „S P E K T A R” od 16 sati i 30 minuta do 17 sati.Slušajte radio emisiju „BUNJEVAČKA RIČ” na bunjevačkom jeziku:svakog petka na trećem programu od 100 Mhz Radio Vojvodinesvakog petka od 22 sata do 22 sata i 30 minuta ina „Radio 103” u Suboticisvake nedilje od 17 sati i 30 minuta do 18 sati i 30 minuta.11

BUNJEVAÈKE n o v i n eKULTURANOVA KNJIGA PISAMA IVANA S. PANGARIĆA„KAD BI MOJE RUKE” ... MOGLE BITI O^INajnoviju knjigu pisama „Kad bi moje ruke” Ivana S. Pangarića izdala „Srpska knjiga”, iz Rume , recenzentknjige je David Kecman Dako, književnik i novinar iz Sombora, a urednik Borisav Trajković, haiku pisnik,takođe iz SomboraNedavno je iz štampe, u izdanju„Srpske knjige”, iz Rume, izašla nova,druga po redu knjiga pisama Ivana S.Pangarića (1932), pisnika starije generacijeiz Sombora, pod nazivom „Kadbi moje ruke”.Posli knjige – prvenca, pod nazivom„Trenuci istine”, koja ja svitlostdana ugledala 1988. godine. Pangarićse ponovo oglasio sa ljubavnom poezijom,usmirenoj ka ljubavi premaženi i univerzalnoj ženskoj lipoti.Prema ričima samog autora nova knjigaje pisana spontano dvadesetak godina,nuz tekuće događaje. Osnovnivodič bila mu je trenutna inspiracija,od sami početaka njegovog književnogstvaralaštva priovladava poezija,pogotovo ljubavna, kogod „princezamame poezije”.„Ljubav je najlipša rič u svim jezicimasvita, veli Ivan S. Pangarića, to jeposibna i najstarija religija med ljudima.Ljubav je stvorila civilizaciju,njezine najlipše dilove, porodicu, jelbrez porodice i ljubavi u njoj ne bi biloni oni koji su stvarali ovaj svit sa svimdosad poznatim stranicama napritkaljudskog roda, još kaže da je knjiga„Kad bi moje ruke“ posvećena, prijesvega njegovoj pokojnoj ženi Olgi, isvima onima koji znaju volit i svimaonima koji će volit posli nas.U recenziji dve knjige David KecmanDako, književnik i novinar iz Sombora,kaže da je poetska rič Ivana S.Pangarića sva od blagosti i tije sete,nežne čežnje, pritajene želje i stišanenostalgije i da je sva u znaku ljubavi.„Oči moje pune su tebe, samo kadbi moje ruke mogle biti oči”, kaže pisnikna kraju prološke pisme kojom,po Kecmanovom mišljenju, obilodanjivai tematski okvir svoje zbirke odčetrdesetak ljubavni pisama i da unjoj, sa svim odlikama univerzalnostiu poimanju ljubavi, sugestivnostilirskog iskaza koji je sav u znakusamoispovisti, Ivan S. Pangarić nudidilo na čijim stranicama ima i pisamaantologijske vridnosti, u ravni saosvarenjima poeta – vičnika.Somborski pisnik Ivan S. Pangarić, i pored poodmakli godina i bolesti,ima u rukopisu novu zbirkuljubavne poezije, pod radnim naslovom„Spomenici ljubavi” i samo jepitanje trenutka kad će i ona, poputprve dvi, bit dostupna njegovim prijateljima– pisnicima, al i svim ostalimpoklonicima njegovog dila.Milorad BlažićHUMANITARNI KONCERT U „SOKOLSKOM DOMU” U SOMBORUGradsko kulturno – umitničkodruštvo „Ravangrad”, iz Sombora, usaradnji s Kulturno – umitničkimdruštvom „Termoelektrana NikolaTesla”, iz Obrenovca, održalo je unedilju, 20. maja, zajednički humanitarnikoncert za dicu iz raniteljskifamilija, članova Udruženja raniteljskiporodica „Lastavica – naša deca”, izSombora.Gosti iz Obrenovca, dobitnici mnogipriznanja i nagrada u zemlji i inostranstvu,koji su svojim koreografijamai živopisnim narodnim nošnjamaoduševili publiku u brojnim evropskimzemljama u kojima su gostovali,pridstavili su se ljubiteljima folklora izSombora i okoline sa dvanajst maštovitikoreografija, med kojima je naposiban prijem naišao i splet bunjevačkiigara. Članovi somborskogGKUD „Ravangrad“ pridstavili su sesvojim gostima sa četri koreografije, upratnji Velikog narodnog orkestra,pod rukovodstvom Milana Grkovića.Istoga dana, tokom cilog popodneva,članovi KUD „TE Nikola Tesla”,iz Obrenovca, bili su gosti na DidaHornjakovom salašu, u neposridnojblizini Sombora. Dei su imali prilikeuživat u svim lipotama i čarima salašakoji je, uprkos godinama, zadržo svojprvobitni izgled i draž kadgodašnjisalaša iz prošloga vika.Cilokupan prihod sa humanitarnogkoncerta održanog u „Sokolskomdomu“, u Somboru, išao je za dicukoja žive u jednoj od 94 raniteljskefamilije u Somboru, koje su članoviUdruženja raniteljskih familija„Lastavica – naša deca“.Milorad Blažić12

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTABUNJEVAÈKE n o v i n eMAGIČNA SIGRA SVITLOSTI I BOJASLIKANJE NA CAKLUJolanda Jolika Ivanić, do sad, (a krenila je prija sedam godina,) oslikala je priko 300 boca i čaša vitražnimbojama, a posibno su traženi njezini suveniri za vrime uskršnji, božićni svetkovina i vinčanjaJolanda Jolika Ivanić, članica Udruženjagrađana „Bunjevačko kolo”, izSombora, sasvim slučajno, 2000.godine, počela se bavit slikanjom nacaklu. Inače, koreni sežu u daleko ditinjstvo,kad je kogod opčinjena svakiput kad je bila na kapiji porodičnekuće u Štrosmajerovoj ulici, di su kadgodstanovali, posmatrala njevu unutrašnjukapiju ukrašenu vitražom, kojaje u njezinim ditinjim očima, bilapravo malo remek dilo.„Privlačila me, uvik iznova, tajanstvenai meni nedokučiva igra svitlosti iboja, koje su se prilamale na caklu. Kadasam u jednoj radnji vidila vitraž bojei sav potriban materijal osmilila sam sei uradila svoju prvu bocu, koju sam potompoklonila mojoj kumi Juliji.”Posli tog, kad je vidila da se njezinimprijateljima i komšijama sviđa, ajoš više onima koji su te boce od njekupovali radila je sve više i više. Počelesu se ređat narudžbe: za lovačkefešte, Uskrs, Božić, vinčanja i sl. Takoda je do sad Jolika uradila priko 300boca i čaša, od koji su nike bile uklasičnom, a druge opet u modernističkomstilu.„Najveći problem mi je doći do interesantniboca“, „žali se pomalo Jolika“,a posli nemam nikaki problemada skoro sve ono što zamislim pritočimu boje na caklu. Jolanda Jolika Bošnjakje do sad imala nikoliko samostalniizložbi: u Svetozaru Miletiću, nazajedničkoj uskršnjoj tribini (2005), istegodine u foajeu Narodnog pozorištaSombor pridstavila se bilim vezom, aprošle godine, na istom mistu, na zajedničkojizložbi sa članovima slamarskesekcije UG „Bunjevačkko kolo“.Trenutno ima planove vezane zaĐurđevdan, al joj je najveći problemnabavit dosta inspirativni oblika pokojima bi slikala. U toj konstantnojpotragi ima i „lovce“ koji joj stalnopomažu.Cina po jednoj oslikanoj boci je 5evra, čaši 10 evra, a na njima sunajčešći svatovski motivi.Od materijala koji je potriban zaslikanje Jolika ističe: vitraž boje, zlatnii srebrni kotur francuskog kvaliteta.Svaka boca posibno, mora se pripremitza rad: dobro oprat, očistit benzinom,i onda se počima rad direktnona caklu, a mož i kopiranjom priko indiga,kad se prilazi konturom. Konturse nakon toga suši nikoliko sati, aonda se pristupa bojenju. Oslikanaboca se meće u ladnu pećnicu, koja senakon tog zagrije do 120 stepeniCelzijusovih, peče se po sata di seostavi i da se oladi. Boje posli togaostanu trajne, jedino su ositljive naalkohol i mehanička oštećenja (grebanje).„Volim sve što je lipo, volim sigrusvitlosti i boja, al volim i poklanjat.Volim, napokon, da se to što radimonom ko to kupi i dopadne. Radićuslikanje na bocama i čašama sve dokbudem imala inspiraciju za to“,zaključuje Jolika svoju životnu priču osvojem neobičnom hobiju, koji joj jeposto smisao života.Milorad Blažić13

BUNJEVAÈKE n o v i n eKULTURAISPOD STAROG BAGREMARANa poetskoj večeri prve knjige Geze Babijanovića tražilo se misto višeU vrime kad je kultura zadnja rupana svirali, a o poeziji da i ne divanimo,na poetskoj večeri Geze Babijanovićatražilo se misto više.Čitaonica Gradske biblioteke u Suboticite večeri 10. maja bila je tisna,jel je zaiteresovani za lipu pisanu ričbilo tušta.Program je vodila Marija Horvat, stihovesu čitale Ana Popov i GabrijelaDiklić, obadvi su i recenzenti knjige.Muzički dio upotpunili su SledbeniciTumbas Pere Haje i Tamara Babić.Geza Babijanović nije „običan” pisnik,njemu je inspiracija život, a stihovepiše s takom lakoćom, da sam poželilaovog poetu upoznate i vi bliže.Dan prije promocije dogovrili smose za divan o njegovoj prvoj knjigi, stihovima,inspiraciji. Ispostavilo se,kako to uvik život već udesi, da je našdivan bio pun novi otkrića.Sustrili smo se izprid zgrade, disvoje stihove o pismi „Ograda” deklamujeradnicima Gradskog zelenila,koji su radili oko iste.Spasio život ocuMalo je šta obično kad našeg poete.Svojim dolaskom na svit 1942. godine,spasio sam život svojem ocu. Naime,bio je organizator pokreta Otporai ko taki tribo je bit obišen tu di je sadspomenik Balada obišeni. Al zato štoje njegova žena, a moja mater, pridporođajom bila, prisudu su mu izminiliu doživotnu robiju. Tako je poslat ulogor u Madžarsku, al se srićom otalegvratio i dugo poživio. I ime sam dobiopo svojem ocu, koji je bio po strukiinžinjer i osnivač Više tehničke škule.Posli rata, zaposlio se u Novom Sadu,pa smo za njim i mi prišli tamo. U tomgradu sam završio osnovnu i sridnjuškulu i Pravni fakultet.Iako se otac sa familijom opet vratiou Suboticu, Geza je još jedno vrimeu Novom Sadu bio sam. A onda jedošo red na zapošaljavanje, pa se i onpribacio u Suboticu.Živi i budi ono što jesi, dok jesi!Za odlazak iz Novog Sada vežu garužne uspomene, jel je bio iz svojegstana deložiran. Kaže kako se zarekoda nikad neće radit deložacije, jel muje to najneljudskije bilo. U Subotici jeIvan Sedlak, Gabrijela Diklić, Marija Horvat, Geza Babijanović i Ana Popovpočo radit u Trgovinskom sudu. I takosu prolazile godine u radu, pa je došlovrime i da biraje novog sudiju.Kažu mi kako bi mogo postat sudijapo nacionalnom ključu. A ja njim kažem,kako to? Kad sam ja Bunjevac, ane Hrvat. E, onda su čekali da kakiHrvat i završi fakultet i dođe na tomisto. A ja sam svoje vrime još počeko.I tako je na Pesmi leta 1970. godinekoja se održavala na Paliću, izbiosukob na nacionalnoj osnovi. Naime,Vice Vuković i Đorđe Marjanović su seposvađali, čak je i do psovanja materedošlo. E, onda su mene, ko „neutralnu”naciju – Bunjevca, u ovom slučajumetili da sudim. Oni su se posli političkiizmirili, a ja osto sudija.Stihove i epigrame sije ko iz rukavaNi njegov dar za poeziju nije slučajan,al o tom ćemo kasnije. Geza pišepoeziju od đački dana, a prva pismabila je posvećena, kome drugom nego,Drugu Titu.Za vrime gimnazijski dana počosam pisat i epigrame, koje sam objavljivou škulskim glasilima. Za ovaj, kojisam „posvetio” profesoru dobio samukor „Ko kaže da se protiv neprijateljanjegovim oružjem boriti mora, ako bito stvarno tačno bilo, na koji način bise borio protiv tvora?!”Za nikoliko godina skupio je sveskuod 1.000 epigrama, dao je simpatijina čitanje, a ona je valdar razumilai da ji triba „prisvojit”, pa mu ji nikadvratila nije.Ositljiv, ko i svaki pisnik, pristo ječerez ovog pisat. A onda se život postaroza ovu nepravdu. Za vrime studijazaposlio se ko sekretar na Učiteljskojškuli u Sremskim Karlovcima, kojuje positila Desanka Maksimović, kojamu je dala podsrika da piše i dalje.1.000 pravosudni aforizamaČerez obaveza koje su ga ko svršenogčovika čekale, jel on je oženjeni otac dvoje dice, pisanje je metnio ustranu, pa mu se opet vratio pod krajsvojeg radnog vika. Od onda do sad,pritoči u umetničku rič sve što ga okružuje,i što ga u dušu dotakne. Skro-14

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTABUNJEVAÈKE n o v i n eman, kaki jeste, eto tek je u ovim godinamaobjavio svoju prvu knjigu. Koja,nema sumnje, cigurno neće bit jedina.Spremam se objavit prvu knjigu od1.000 pravosudni aforizama. Malo jeneskromno to kasti, al taku knjigu jošniko na svitu nije napiso ni izdo.Iako već u penziji, naš je Gezalagan na nogama, sad jeto „samo” doBajmoka biciglom ode. A kadgod jeišo u Novi Sad, isto biciglom. Jeste daje sotim podvizima, košto tušta živacaBunjevci su još jedini narodna svitu koji ne zna šta æe se snjim u prošlosti desit.Ako oæeš da pokažeš da imašsvoj jezik, moraš prvo dapokažeš da imaš zube!njegovu mater, al ga to nije pokolebalou namirama.Volim da pišem ljubavne i rodoljubivepisme. Sve on što čini život, meneinspiriše, od događaja svkodnevni, ljudskinaravi, običaja i istorijski događaja.Jevo i dva epigrama, koja u sadašnjevrime najbolje opisivaje Bunjevce:I danas je naš Geza pravdoljubiviDon Kihot, koji rabro juriša na život isve njegove oblike nepravde. Pritače ustihove svakodnevnicu oko sebe, isotim darom iznova zadivljiva svakogsagovornika.S.K.O.MOJA UNUKA PILOTKod Geze me je dočekala i njegovamater Julka Babijanović, rođenaKopunović. Iako u svojoj 94. godiniživota, u njezinim očima ima višeradosti, znatiželje, neg što sam viđalakod daleko mlađi od nje. Prigurala jeova žena puno tog priko svoji leđa, alje ništa slomilo nije.Rodila se i odrasla u kadgodašnjojDunavskoj ulici u Subotici. Sad je toulica Ivane Brlić Mažuranić.Već i u to vrime kad sam ja išla uškulu, nastave na bunjevačkom nijebilo. Imali smo niku učiteljicu kojojkad bi kazli da smo Bunjevci, ona bi Svu moju dicu rodila sam u različitimoma vikala: „Nema Bunjevaca, samo državama, a da nigdi putovala nisam,Hrvata!” Moji su me dali da učim jeto i po tom se vidi koliko su to smutnavrimena bila.modelarski zanat. Pa sm se zaposlila uMolcerovoj radonici odila. Iz tog Rodila je Julka četvero dice, al jesritnog perioda (1932) je i ova slika jedno posli sedam miseci umrlo. I okoju smo opravili za tatin imendan,Svetog Josu. Sva se familija skupi,proslavlja, divani.Udala sam se 1938. godine i svasrića što sam opet ostala u svojoj ulici.Jel kad je počo rat čovika su mi odveliu logor, a ja sam s malom dicom ostalasama. Vako su mi moji bili blizo, aposli sam i skroz prišla kod nji. Takose kagod i taj teški period priguro.tom divani s bolom, koji već leti nadusnama. „A tako je lipa beba bila!” –kaže Julka.Posli rata sam radila u Rejonu II,što je bila ondašnja zgrada birokratije.Posli je i ona za čovikom prišla uNovi Sad živit, pa posli opet natrag.Posli mi je s ponosom pokazivalaslike svoji sedam unučadi, a ima ijedno praunuče.Jevo, ovo je moja unuka Mira Ivanović- Frice, ona je znate pilot u Švajcarskoj.Prvo je ona škule za pilotazavršila ode, al su joj kazali da ona kožena letit ne mož. A ona se onda okrenila,očla prvo u Vrdnik, a posli je sudbinaodvela u Švajcarsku. Tamo se udala,dobila curicu i dalje pilotira. Al idalje s ponosom kaže da je Bunjevka!Jeto i ova slika je otaleg, na njojsmo moja ćer Anica, moja unuka i ja.Dok je njezin sin Gezadivanio o pisanju svoje poezijeJulka ga je gledala s ponosom,kaki samo mater mož ostit.Posli mi je kazala kako ni tajdar nije sluèajan, jel je njezinomocu brat od strica bio velikibunjevaèki pisnik PetarKatanèiæ, al mi smo ga zvaliPare.To je bilo kad sam bila kod nje u Švajcarskoj.Pa sam još i letila avionom,a moja unuka me vozi.Napuštila sam ovu kuću, bogatijaza još jednu neobičnu i velikupripovitku o ljudima, kaku samoživot zna izrežirat.S.K.O.15

BUNJEVAÈKE n o v i n eREPORTAŽAJUBILARNI KONCERT BKC-aSUBOTICA U TAVANKUTUU sali Doma kulture u Tavankutu29.4. 2007. održan je koncert igarai pisama povodom 15 - godišnjegpostojanja folklorne grupe BKC.Gosti su bili vokalni solistaMarijan Buljovčić i veterani. Tajjubilarni koncert je u stvari početakponovnog rada BKC-a u Tavankutu.Momci i divojke iz folklornogansambla su nuz pratnju velikogmišovitog orkestra pod upravomRadovana Popova na najbolji načinprineli dio naše bogate kulturnebaštine. Učestvovalo je 60-takčlanova obadva BKC-a iz Suboticei Tavankuta. Na zadovoljstvo prisutniprvi put je izvedena nova koreografija,a to je inače običaj BKC-ada uvik prikaže štogod novo.Njezin autor je Željko Stantić, astručni konsultant Miroslav VojnićHajduk Marača. Muzički aranžmanuradio je Radovan Popov.Izvedeno je 8 koreografija.Održavanje jubilarnog koncertapomogli su cvićara Milice Iršević iZoran Pavlović DOO Turs koji jeprivozio učesnike.Marija Horvat16

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTABUNJEVAÈKE n o v i n eDVI LJUBAVI ELJKA IZ TAVANKUTAU Donjem Tavankutu živi ŽeljkoStantić (37) koreograf folklornogansambla Bunjevačkog kulturnogcentra. Naš sagovornik sepuni trideset godina bavi folkloroma počo je sa sedam godina uKUD-u „Matija Gubec” u Tavankutu.Bio je mali kad ga mama Kataoblačila u široke gaće, košulju imali prusluk kojeg je sašila komšinca.Igračko umiće Željko je nastaviou KUD-u „Bosa Milićević“ izŽednika. Svojom sposobnošću izborioje misto soliste a u to vrimeu društvu su igrali Marača, CrniJencika, Nidžo Konobar i Lipi Gabora to su ljudi koji i danas značeštogod u folkloru. Sića se ŽeljkoDida Bela Balažević sa ženom iŽeljkovom materomda je u to vrime prokrstario Evropom.Posli tog je prišo u „Bunjevačkokolo“, al nezadovoljan situacijomu tom društvu napuštio ga jeposli dvi godine, pa je radio naosnovanju BKC u Subotici a zatimu Tavankutu. Tu je pronašo sebe,odvojilo se tavankutsko društvo alsaradnja s bunjevačkim kulturniminstitucijama se nastavlja. Željko ježelio dalje i prišo u KUD „Bunjevka“u Tavankutu a s njima prilazi uSuboticu. Tokom 10 godina rada u„Bunjevki“ iza sebe je ostavioosam koreografija i dva balkanskafestivala, u Ohridu i Gabrovu. Sadje Željko asistent i šef igrača uBKC u Subotici i zajedničkim snagamasa Miroslavom Vojnić HajdukomMaračom stvaraje nove generacijefolkloraca koji bi tribalipronet bunjevačke igre, pisme iobičaje po svitu. Prvi korak je većurađen a to je prvo misto na svitskojsmotri folklora Sožski KaragodGomelj u Belorusiji. Posli petnajstgodina rada BKC ponovopočinje s folklorom u Tavankutu.Pored folklora Željkova drugavelika ljubav su konji. PetogodišnjiDejvid Mali od jesenas je u Stantićevojkošari. Ljubav prema konjimapočela je još u ditinjstvu kadmu je dida Bela Balažević – Belgiš,koji je živio na salašu u Madarašu,bio kiridžija , imo pet konja i s dvašpeditera obavljo poslove privozakugod danas kamiondžije. Dida jeobično, pripovida nam Željko, pokupiodicu sa šora i sve ji vozo inosio da beru i kupe šljive u vinogradu.Danas Željko četri do pet satina dan trenira i priprema konja zatrke prilazeć i do četrdeset kilometeridnevno a jedared nediljno potiraga u najbržem kasu hiljadu meteri.Trke vozi Željkov škulskidrug, Goran Mačković, koji se sotimposlom bavio dvanajst godinau Nemačkoj. Željko se nada da ćeimat naslidnicu u ljubavi premaŽeljkova ljubav prima folkloruŽeljkova ljubav prema Dejvidu Malomkonjima u bratanici Aleksandri –Cani koja želi bit džokej.Konj je zdravo pametan, komuniciras ljudima na svoj način i pripoznajeonog ko ga timari, s punoljubavi, divani nam Željko. Osimzobi, ditelne i kuruza jedared jeldvared dnevno daje mu prisno jajes šećerom zbog sjajne dlake. Kadje lipče vrime kupa ga, a kad je ladnijeon se valja u pisku, valjda muje to misto češagije.Na kraju, Željko nam je priznoda sve novce što zaradi troši na konjaal mu nije žavo. Jedino nam nakraju Željko nije kazo jel većma voli,korake u folkloru jel Dejvidov kas.Marija Horvat17

BUNJEVAÈKE n o v i n eOBIÈAJISI]ANJE NA KADGODAŠNJE OBI^AJEBunjevci su uvik bili pobožan narod. samo dicama a starijima nije.skim zavitom, al su je roditelji prikoSlavili su svece sve koji su bili zapisani Svetaca ima više a tu ćemo spomenit njezine volje udali za poganinau kalendaru. Obično su dicama davali samo manji broj.Valerijana. Cecilija je Valerijana čudomimena po svecu koji je najbliže rođenju Sveti Blaž je spasijo jedno dite kad je obratila, i njega i njegovog brataditeta. Ako to ime već imadu i ako nije bijo u tamnici. Doneli su mu jedno dite Tiberija.nijedan svetac blizo ime su davali po kojem se zabola riblja kost u grlu i već Sveti Valentin mučenik je zaštitnikkumu el kumi, didi el majki. Na oca i je bilo na umoru a sveti Blaž ga je spasijo.On je zaštitnik bolesti grla.Sveta Apolonija je zaštitnica odod teške bolesti padavice.mater Bunjevci nikad nisu davali imenadici. Evo imena koja su kadgod bila najčešćakod muški: Joso, Ivan, Stipan, Mar-zanatlija jel je i on sam bio zanatlija – jali i mučili je al se nije tila odreć vire uSveti Josip el zaštitnik radnika i zubne bolesti. Njoj su sve zube poizbiko,Luka, Nikola, Đuro, Grgo, Jašo, Vranje,Pere, Šime, Albe, Nesto, Lazo, Ja-Sveti Đuro je bio vojnik i ratnik al se Svetog Antuna slave i poštivaje svitesar.Boga.kov, Andrija, Mate, Filip, Blaško, Geza, zbog vire obratijo i ubio aždaju koja je virnici. Poste i mole se za zdravlje iĐeno, Bolto, Ilija, Tome, Bartul, Lozija, harala u svitu. On je zaštitnik od bluda sriću u josagu.Roko, Antun, Tadija, Veco, Mirko, Remija,Pajo, David i Adam. Najčešća žens-Sveti Marko je zaštitnik njiva u usiva. kuge. On je bolesne dvorio, tišio i tuštai drugog grija.Sveti Roko je zaštitnik od bolestika imena su bila: Marija, Ana, Kata, Ruža,Stana, Đula, Marta, Lozika, Marga, kojeg svaki uzme koji struk i ponese dvared pratila Subaticu. Prvi put 1709.Na taj dan se blagosiva zeleno žito od nji znakom križa ozdravijo. Kuga jeLiza, Roza, Luca, Giza, Marta, Klara, kući i ostavi kod propeća. Struk tu stoji godine, nuz rat, bidu i siromaštvo stiglaEtuška, Gabriška, Krista, Amalka, Zorka,Teza, Bara, Oliva, Jaga, Veronka, Ma-vlat zrilog žita.je i jedan od nji umro zaražen kugom.dok se na Dužijancu ne donese iz crkve je i kuga. Fratrovi su bolesne dvorili, altilka, Eržika, Vita, Manda, Justika, Janja, Sveta Ana je majka blažene divice Drugi put je kuga harala po ciloj BačkiCilika, Ilka, Jela, Tilka, Doma i Eva. Marije. Njoj se obraćaje majke koje 1738. godine. U Subatici je umrlo tuštaU svakoj kući je bilo ime bar jednog imadu ćeri da ji sačuva od svakog zla. svita. Dok je kuga još vladala u Subaticisveca tako da su imali svojeg zaštitnika. Sveti Ilija je branitelj pravde i je blagosivan kamen temeljac za kapeluVeći sveci su bili upisani u kalendaru pomoćnik sirotinje. Zaštitnik je i od zavita posvećenu svetom Roki. Kapelacrvenim slovima i na te dane se nije munje i groma.je obnovljena 1884. godine a obnavljanaradilo na njivi. Prija podne se išlo u Sveta Monika je majka Augustina je i posli Drugog svitskog rata. Virnicicrkvu na misu a posli podne su išli koji je bijo grišnik, al se ona dugo Bogu se i danas sićaje strašne bolesti i patnjekomšijama i rodbini da čestitaje imendan.Kadgod se nisu slavili rođendani na i on se obratijo i posto biskup. zavitnog posta Svetom Roki, 16.molila za njeg i molitva joj je bila usliše-svoji pridaka pa još uvik drže običajveć samo imendani. Poklon se nosijo Sveta Cecilija se zavitovala divičan-avgusta. Ana Vojnić KortmišKRUŠAC SV. ANTUNAKrušca ubogu! Glad ga mori! Hleba pozovu ga natrag. Bilo mu je 26 godina,siromaku. Ubog pati, sve ga nevolje i u samostanu bio je zanemaren; al kadsnalaze, otkako sveta vira u srcima su se poglavari osvidočili, kako krasnooslablja, a ljubav prama iskrnjima već se zna govoriti, izimenovali su ga pripovidnikom.Od grada do grada je išao i nav-ugasila. Al gdi je ljudska pomoć najdalje,gdi je nužda najveća, Božija desnica išćivao svetu rič Božiju sve do smrti,pomoćnica je najbliže.koja ga snašla u večer dana 13 lipnja g.Na vapaje ubogih okrene se Bog i da 1231, a nije prošla ni godina, bi proglašensvecem. Njegov dan se slavi uuzrosi svoj blagoslov na grišne grudveove zemlje, pošalje svog ugodnika, sv. ciloj crkvi 13. lipnja.Antuna, da donese krušca siromaku. A sada u čemu pomaže sv. Antun? UStiže sv. Antun iz neba na zemlju, da svačem. Ko hoće da po sv. Antunu kakusvakom, svagdi i u svačem bude u milost zadobije, obeća mu za njegovepomoć, ko njegovim siromasima krušca sirote kruha il novaca za kruh. To je sve.obeća. Izgubljeno zdravlje povrati, Ono drugo se tiče sv. Antuna. Al štoživinu sačuva od pošasti, u nuždi te rekneš, ne poreci! Što obećaš, kadpomaže, a dvoumne uputi; samo daj dostigneš milost, odmah i podaj!krušca ubogima.Neka gospoja piše: „Evo šaljem 5Sv. Antun je dite Marijino; rodio se krunaša za bili krušac ubogima, jer policem velike Gospojine god. 1195. u Lisaboniu Portugalskoj. Kad je imao 15 brat sastao opet sa svojom vinčanommoći sv. Antuna dostigla sam, da mi segodina stupi u red Augustinaca, i ovdi drugom!“bi zaređen za misnika a posli stupi u red Nisam imao svidočanstva, veli drugi,Franjevaca te se odluči, da će otići u Afrikuviru navišćavati poganima. Nego obećah sv. Antunu, ako im savist uzbu-da mi dužnici duguju. Pet postotakaBožija providnost drugačije s njim uredi;teško se razboli, i svetoga starešine 300 kruna duga dobiodi. Evo šaljem 15 kruna, jer sam većnatrag.No samo hajte ljudi! Pristupite sv.Antunu, izkažite mu vaše tužbe. On jevelik čudotvorac, on pomoći hoće. Onje Isusov prijatelj, on pomoći može.Samo budi milosrdan prema siromasimasv. Antuna. Pomozi im, kolikomožeš. Obećaj – ono drugo neka sv.Antun učini! – al i ti tvoje obdrži. Još seniko nije privario, ko se u njeg povirio!(Iz Subotičke Danice za 1900. g, str.33 – 34)18

OBIÈAJIBUNJEVAÈKE n o v i n eNARODNI OBIČAJIIZ @IVOTA BUNJEVACADičije sigreDica do 7 godina najviše vrimenasu provodila s mamom i ocom i u sigris braćom i sestrama, el s dicom izkomšiluka. Kadgod nije bilo zabavištaza pridškulski uzrast pa su mameučile dicu da pišu slova i čitaje, dabroje i računaje, crtaje i podikoju pismicuda nauče napamet. I prirodopissu pomalo upoznavali kako kojepovrće raste, kako se zove i šta se odkojeg ide; lišće, plod el koren. Istotako su upoznavali domaće životinje.Kako izgledaje, čime se rane i šta seod koje dobiva. Meso, mliko, jaja,perje i vuna.Od sedam godina dica kreću uškulu i tu počimaje prve obaveze uživotu. Ustajanje na tačno vrime,učenje a počinju pomalo i pomagatkod kuće kaliko mogu, da narane pilićei slično. Kako su dica rasla tako sui obaveze bile pomalo veće. Kadnauče domaći zadatak čuvali su josagi donesivali čutaka i drva za šporelj.Ko nije živijo na salašu taj ne mož nizamislit kaka je to milina bila, pa joškoji je imo ledinu od dva-tri lancazemlje di je rasla zelena masna trava.Okolo red dračova i po koji brist ijablan, a po ledini voćke skoro svakefele i po koji dud. To je bilo kostvoreno za sigru. Trčanje po travi,vija, loptanje krpenjačom, penjanjepo drveću i žužaljka svezana podkakim drvetom u ladu. Dica su liti išlabosa što je omogućilo lakše i bržetrčanje i veranje po drveću. Kadgod uškulama nije bilo strunjače ni kozlićaza fiskulturu al su dica to vižbala natravi. Skakali su u dalj, priskakali jendek,vižbali stoj na glavi i drugo. Curesu nosile ruvo do kolina a derancikratke pantalone. Nediljom prijapodne se išlo u crkvu na misu a poslipodne u sigraniju.Kad se žito pokosi i kad bude škulskiraspust onda su dica iz varošidolazila na salaš kod rodbine, daprovedu raspust jel kadgod Bunjevcinisu išli na more. Dica su čuvala nastrniki svinje, ovce i guske, a krave suse čuvale na dolu i na travi nuz gvozdeniput. I tako, dok čuvaju josag,sigrali su se i zabavljali. Kad se sviskupe onda se dogovore šta će sesigrat. Ako su se sigrali kasalisiceonda su morali počupat strniku inapravit stazice kudan će trčat.Napravi se kocka pa priko i uzdužstazice. Jedno dite je lisica pa je vaćalodruge a oni su bižali stazom. Ni sesmilo skakat s jedne staze na druguveć samo po stazi bižat. Kad lisica svepovaća sigra je gotova. Sigrali su se iberberečke. Dica se podile na dvistrane postaju jedno do drugog iuvate se za ruke. Jedna strana vikne„berberečke“ a druga vikne „berberdud koga ćeš, mene el mog druga domene“ a ovi viknu ime diteta koje oćeda trči. Ovaj se onda zatrče pa akoprobije lanac dice šta se drže za rukepovede jedno dite u svoju grupu a akone uspije onda i on ostane u toj grupi.Pobednička grupa je ona koja skupiviše dice na kraju. Kad prispiju mladikuruzi onda su dica na strniki purilikuruze. Iskopaje jamu u zemlji inalože vatru od strnike i čukanjica unjoj. Kad se napravi dobra žeravapomeću četri-pet klipova priko jameda se peku. Kad porumene s jednestrane privrnu ji na drugu stranu. Akoje bilo više dice onda su ponovo ložilivatru ako je oslabila žerava. Te sukuruze dica slatko pojila. Cure su sesigrale i sa zametkom od kuruza kojisu imali lipu veliku kiku. Pravili su odnje frizure i uplićali pletenice a čatovesu pravili od slamke. Deranci su sesigrali kobanja. To je sigra s nožićomkoji se zabada u zemlju raznim vištinamai kojkakim pokretima ruke idlana. Uvik je tribalo da se zabode uzemlju. Isto tako pravili su i štule odleca na kojima su išli po ledini.Pobednik je onaj ko ode najdalje naštulama. Na travi su se sigrali išuturle, mačke i miša, pošto sekomliko, tuj tuj teletuj, ćuć kuće, vije,žmure i sl. Kad je zdravo vrućinaonda su u ladu pravili aždaju i puštalije da leti.Cure su od navlažene slame koju suočistile plele prstenove, lančiće, perlicei cviće. Tako je kroz sigru nastalaprava bunjevačka umitnost od slame.Ana Vojnić Kortmi19

BUNJEVAÈKE n o v i n eBUNJEVAÈKA ZDILADOMAĆA TARANA• 5 kila brašna• 20 jaja• 1 litra vodeZa pravljenje tarane triba imat sito,protak i rašeto.Tarana se kadgod nije pravila često,već se napravi veća količina jedaredgodišnje i to najčešće avgusta misecakad je lipo vrime i kad ima najviše jaja.Zgađa se da to bude posli kiše kadnema prašine, a dan osvane sunčan, jelse tarana kadgod sušila isprid kuće.U vajling se prosije 5 kila brašna, pase napravi udubljenje u sridi. Razbije se20 jaja i razmuti s 1 litrom vode. Polakta smiša se salije u brašno, pa sepromiša, pa opet malo polije i promiša.To se tako štrapa s tim jajima di se vidibrašno. Stalno triba tisto privrćat rukamai kvasit dogod ima suvog brašna.Tisto ne triba zakuvavat ujedno, već daostane zrnasto, u komadićima.Sad se prid kuću iznose velik astal ipokrije bilim čaršapom.Na astal se metne bila salveta, a nanju protak. U protak se metne jednapregešta tista, pa se to rukom trlja daprođe kroz protak. Kad je sve gotovotarana se u toj salveti nosi na velik astalda se suši. Na sušenje se meće samoono šta ne prođe kroz rešeto, a onositno što je prošlo kroz rešeto malo sepokvasi, promiša, pa opet protira krozprotak i strese na drugu taranu.Taranu triba dobro osušit da se ne bipokvarila. Osušena tarana se spakuje učistu bilu krpenu kesu i čuva digod nasuvom i ladnom mistu. Tu ona mož statcile godine.Tarana se mož napravit i tako da setisto istrenica misto da se protirava krozprotak. Tako se mož pravit manja količinakoja će se oma kuvat a ne ostavljat seza cilu godinu.TARANA NA ČORBU• 3 litre vode• 2 krumpira• 1 peršin• 1 šargaripa• 1 kašika masti• malo soli• sitne paprike• 2 deci kuvane paradičke• 1 šolja taraneVodu metnit na šporelj da se kuva.Od masti i paprike napravit zapršku izapržit čorbu. Krumpir, peršin i šargaripuočistit i isickat na kockice, paspuštit u čorbu. Malo osolit. Kad sekrumpir skuva ubacit taranu, pa jošmalo kuvat da tarana odmekne. Nakraju ulit paradičku.PRŽENA TARANA• 2 kašike masti• 2 šolje tarane• malo soli• malo vodeRastopit mast u laboški u kojoj će sepržit tarana. Kad se mast ugrije usuttaranu, pa je mišat polagano dok nepočne rumenit. Malo je posolit i nalitvrlo malo vode. Privući na kraj šporeljai poklopit da se krčka dok ne odmeknei upije svu vodu. Ako tribamo dodat jošmalo vode.NAGUSTO TARANA• podrug litre vode• podrug šolje tarane• 2 kašike masti• malo sitne paprike• 1 kašika soli• 1 zelena paprika• 1 peršin• 1 šargaripa• 2 krumpiraOd masti i paprike napravit zapršku,pa nalit vode, osolit i kad provre, metnitočišćen krumpir, peršin i šargaripu, svekrupno isičeno, a papriku metnitčitavu. Kad se skuva usut taranu. Kuvatdok se tarana ne skuva i ne zgusne.TARANA U ĐUVEČU• 2 glavice crnog luka• 4 paprike• 4 zrile paradičke• 1 kašika masti• 1 šolja tarane• malo soliLuk isickat, pa metnit na mast da seprži. Papriku isić na kocke, pa i nju metnitna mast, a posli i isičenu paradičku,pa i nju malo upržit i nasut taranu.Malo posolit i na laganoj vatri kuvatdok se tarana ne skuva. Ako triba dodati malo vode da se tarana dobro ukuva.TARANA S PILEĆIM MESOM• 1 pile• 1 kašika masti• 1 krumpir• malo sitne paprike• 1 kašika soli• 2 šolje tarane• 1 glavica crnog lukaPile očupat, oprat, pa isić na manjekomade. Od masti i paprike napravitzapršku. Mast ugrijat, pa isickat luk, pakad dobije zlatnu žutu boju metnitpapriku i meso. Nalit vode taliko dapokrije meso, osolit i polagano kuvat.Isić očišćen krumpir, pa njega spuštitda se kuva. Kad je meso upolak skuvanousut taranu. Ako triba mož se ulitjoš malo vode da ne uvre. Kad provrepoklopit. Na laganoj votri kuvat dok setarana ne skuva. Ne triba mišat jel će semeso izlomit, samo malo protrestlabošku u kojoj se kuva.TARANA S DIVENICOM• 1 glavica crnog luka• 10 deka masti• 1 kila suve pušene divenice• 1 peršin• 1 šargaripa• malo soli• sitne paprike• 2 litre vode• 2 šolje taraneLuk očistit, isickat, pa metnit ulabošku s mašćom da se prži. Kad malopožuti metne se paprika i nalije voda.Kad provre doda se isičena divenica isitno isickan peršin i šargaripa. Kad seskuva uspe se tarana i vrlo malo soli, jelje divenica slana da se ne bi prisolilo.Polagano se kuva dok tarana neodmekne i dok se ne zgusne.Ana Vojnić Kortmiš20

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTABUNJEVAÈKE n o v i n eI MLADI LJUDI PAORIU bajmočkom naselju Rata živibračni par Liza i Blaško Vuković.Svratili smo malo na divan u ovufamiliju da vidimo i zabilužimokako žive mladi ljudi na kraju selai to od zemljoradnje. Blaško (42)rođen je na salašu na malom rituna kraj Rate. Pripovida nam:– Posli završene osmogodišnješkule išo sam na kurs za traktoristei učio automehaničarski zanat, a uvojski sam bio šofer. Posli odsluženjavojske, latio sam se paorskogposla. U njim sam vidio mogućnostživota i nisam pogrišio. Kad sam seoženio s Lizom, jedno vrime smoživili kod moji roditelja. Čim smonašporovali novaca kupili smo jednustaru kuću na rati, srušili je imalo po malo napravili novu po svojojželji.Vukovići imadu svu mašinerijuza obradu zemlje i obrađivaje oko70 jutara zemlje što svoje, što podarendu. Tvrde da se nuz puno radamož solidno živit od zemlje. Željanjim je da se bave tovom junadi iveć su počeli ziđat košaru i pravitkorlat. Nov čardak pun je kuruza.Za svoje potribe rane svinje i živinu.Imadu i auto koji je, kako kažu,Liza i Blaško VukovićĆer Lorane luksuz već potriba kad žive dalekood centra Bajmoka.Divanimo i s gazdaricom Lizom(40) rođenoj Bajić:– Rođena sam u Tavankutu, uPušin kraju, na salašu nuz samumadžarsku granicu. Prva četri razredaosnovne škule završila sam uVuković škuli a druga četri u DonjemTavankutu. U varoši sam završilaškulu za mesara i radila u „29.Sin Nenadnovembru” i malo u Tavankutu aonda sve napuštila i priključila seBlašku u obradi zemlje.Zanimalo nas je kako su se njidvoje upoznali. Kažu nam da jeBlaško sadio kupine priko puta Lizinogsalaša baš kad je Liza s mamomvadila šargaripu u bašči. Dovoljnoje bilo da se jedno drugomdopadnu a posli je već išlo svojimtokom. Posli pet godina zabavljanjaLiza je uskočila. Imadu dvojedice. Ćer Lora je đak sridnje škulei nuz to trenira rukomet. Sin Nenadiđe u osmi razred, a Liza i Blaškose nadaje da će on ostat na imanjui radit zemlju. Uslove, kažunam, ima samo triba da se odluči iproduži ono što su mama i baćozapočeli.Tako izgleda životna pričabračnog para Vuković koji se bavezemljoradnjom, žive u komfornojkući i zadovoljni su. Kraj svi poslovaoko zemlje i kuće, Liza nađe vrimenada radi na očuvanju bunjevačkiobičaja.Ko potpridsidnica BKC iz Bajmokaaktivna je u organizovanjumanifestacija ko što su prela, polivači,božićne i uskršnje izložbe idruge, a lanjske godine, održan je iprvi festival bunjevački ila.Marija Horvat21

BUNJEVAÈKE n o v i n ePOLITIKAOSVRT NA „RJE^NIK GOVORA BA^KIH HRVATA”U našu redakciju stiglo je pismo gospodina Grge Bačlije, jednog od autora „RJEČNIK GOVORA BAČKIH HRVATA”1990. godine. S obzirom na dugogodišnje bavljenje tematikom o kojoj je napiso osvrt objavljujemo njegovo pismoU prilogu Vam šaljem moj prvi kritičkiosvrt u serijalu kojeg želim objaviti povodomobjavljenog “Rječnika govora bačkihHrvata” čiji je autor dopisni član HAZU izZagreba, Ante Sekulića naše gore list, rodomiz Tavankuta u zajedničkom izdanju,“Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje” izZagreba i Katoličkog instituta za kulturu,povjest i duhovnost “Ivan Antunović” izSubotice 2005.godine.S obzirom da se radi o delu sumljivenaučne - kvazi vrednosti i bukvalno prepisanegrađe iz “Rečnika bačkih Bunjevaca”,autora Marka Peića i Grge Bačlije tj. mojemalenkosti autora ovog osvrta, to Vampredlažem da ovaj moj osvrt i buduće kojesam pripremio za objavljivanje povodom“kapitalnog” izdanja objavite a koji će seodnositi na sledeće oblasti:- lična imena, prezimena, bačkih Bunjevaca,- geografske nazive,- kroatizme koji su uvršteni u riječnik,- doslovne prepise konteksta - značenjaiz “Rečnika bačkih Bunjevaca”, koji jeuzgred objavljen u zajedničkom izdanjuMS iz Novog Sada i tadašnjih NIP “Subotičkenovine”.U prilogu Vam šaljem moj prvi osvrt nazadatu temu ličnih imena i prezimena kojise svodi na sledeće:A. lična imena1. muško ime Arpad je isključivo tradicionalnoime prvog mađarskog kralja, osnivačaMađarske države iz dinastije Arpadovića,2. muško ime Aleksandar je univerzalnoime koje se kod ovdašnjih Bunjevaca javljasamo kao “Šandor” ili “Aleksa” kao izvedenicaod ime Aleksandar,3. muško ime Antić nije poznato niti jeprimereno da se kod ovdašnjih Bunjevacanadeva sem u slučaju autora riječnika AnteSekulića, čiji se sin tako zove i koji je želeona ovaj način da ovekoveči to ime svomsinu,4. muško ime Basili odnosno Bazilije nijepoznato, a još manje zabeleženo kod Bunjevacau Vojvodini već samo njegova skraćenaizvedenica u varijantama Boza iliBozo,5. žensko ime Bela uopšte nije evidentiranokod Bunjevaca, sem kod autora riječnikakoji je ovo žensko ime uvrstio u svoj riječnikpovodeći se imenom pokojne suprugeknjiževnika Miroslava Krleže koja se takozvala,6. muško ime Damjan, bunjevci nadevajui izgovaraju kao Dančo,7. muško ime David je klasično biblijskoime Jevrejskog kralja i koje se kod Bunjevacanadeva tek u novije vreme,8.žensko ime Doroteja nije tipično bunjevačkoniti se ono nadeva ( Dora),9. muško ime Cvijan više asocira naskraćeno prezime Cvijanov a ne na ličnoime koje nije poznato,10. muško ime Ćiro, je srpskog - makedonskogporekla,11. žensko ime Danica je isključivo srpskoodnosno univerzalno i kod drugih narodauz napomenu da ga Bunjevci retkonadevaju svojoj ženskoj deci,12. muško ime Dmitar je tipično srpskoime Dimitrije,13. muško ime Duje, više pripada korpusuhrvatskih ličnih imena Dalmacijaodnosno zapadne Hercegovine,14. ženska imena u riječniku koja vodeporeklo iz flore (Dunja, Jagoda, Višnja,Ljubica i sl.) nisu takođe tipična za ovdašnjeBunjevce i ista se nadevaju deci tekposlednjih 50 godina kao svojevrsni vid“noblesa” i otuđenja od svog nacionalnogporekla,15. žensko ime Ilča je nepoznato kodBunjvaca, a eventualno dolazi u obzir kaopežorativni nadimak od imena Ilka, Ilonka,Tilka, Otilija i sl.,16. muško ime Juraj se kod Bunjevacanadeva kao Djuro sem u crkvenim knjigamau kojima se to ime evidentira kao Juraj,17. žensko ime Mira je novijeg datumakod Bunjevaca,18. žensko ime Neda je izvedenica odime nedeljka i nije tipično za Bunjevce,19. žensko ime Helena je nepoznato uonomastici kod Bunjevaca a radi se o izvedeniciod imena Jelena, Jelica, Jelka i sl.20. muško ime Edo nije poznato kodBunjevaca a koren mu se nalazi u imenuEdvard, Eduard, Odon, Ede, i sl. što je tipičnoza Madjare,21. dvojno muško ime “Erceg - Stipan“nema blage veze sa Bunjevcima sem imenaStipan koje se samostalno koristi i nadevadeci,22. muško ime Faboš se kod Bunjevacaimenuje kao Fabuš tj. Fabijan od Fabricije.Eventualno dolazio u obzir kao “prdačni”nadimak,23. muško ime Franjo Bunjevci izgovarajukao Vranje bez obzira što se u matičnimi crkvenim knjigama upisuje kao Franjo,24. muško ime Goran je novijeg datumai nije tipino Bunjevačko,25.muško ime Ignjo se kod Bunjevacanadeva kao Ignacije, Ignjat, odnosno Naco,26. žensko ime Jadranka je novijeg datuma,27. žensko ime Jasna nema uporište kodBunjevaca sem u novije vreme,28. muško biblijsko ime Juda ne spadaniukom slučaju u bunjevački korpus ličnihimena niti bi iole bilo koja bunjevačkafamilija svom detetu dala ovo izdajničkoime Isusa Hrista iz Biblije,29. žensko ime Julča je više primerenomađarima,30.žensko ime Kana je biblijsko ime kojeje autor pronašao da je nekada bila održanau biblijskim vremenima “svetopisamskasvadba”,31. muško ime Kazimir Bunjevci izgovarajui nadevaju kao Kazo,32. muško ime Hrist se kod Bunjevacajavlja samo kao Hrišto odnosno Kristijan,33. muško ime Makso je srpskog porekla,34. žensko ime Nada je novijeg datuma,35. žensko ime Smilja je srpskog porekla,36. muško ime Thomas nije evidentiranokod Bunjevaca sem kod autora riječnika,37. muško ime Tomaš je isključivomađarskog porekla,38. muško ime Tošo je srpskog porekla ipotiče od imena Todor, Teodosije, Dositej i sl.Unošenje ovakvih naziva za muška iženska imena u “Riječnik govora bačkihHrvata” je plod njegove mašte i nepoznavanjai gubljenja zavičajnog zrnceta.Subotica, 25. 4. 2007.(pisano na Sv. Marka)22

MLADIBUNJEVAÈKE n o v i n eEXIT FESTIVALExit je najveći muzički festivalna području cile Evrope. Exit seorganizuje na Petrovaradinskojtvrđavi.Petrovaradinska tvrđava el kakoje naš narod još zove „Grad nasteni čvrst k’o vira”. Na latinskomjeziku „Petra” znači stena, „Var”na madžarskom znači grad, „Din”na turskom znanači vira. Spajanjemte tri riči dobija se ime Petrovaradin.Nju je projektovo SebastianVoban, i ona je danas sastavnidio Novog Sada. Građena jeod 1692. do 1780. godine. Tvrđavapruža izvanrednu akustiku, omogućivablizinu razni bina brezmišanja zvuka od ostali bina. Nanjoj se nalaze i razne kulturneustanove, ko što su Akademijaumitnosti, Muzej Grada NovogSada i Istorijski arhiv.Exit se održava u Novom Sadu,drugom po veličini gradu u Srbiji iglavnom gradu Vojvodine. Grad seodlikuje gostoljubljivošću njegovigrađana, lipotom, a u poslidnjevrime i dobrom sređenošću centra.Sam grad broji oko 350 iljadastanovnika. U vrime Austro-Ugarskebio je centar srpske kulture.Ljudi razni narodnosti žive ode,tako da je on i multikulturalni centarza primer cile Srbije.Exit se održava jedared godišnje,od 2000. godine i obično traje4 dana. Brzo je izraso u velik i priznatfestival, koji je poznat širomEvrope. Festival je pokrenilo višestudenata Univerziteta u NovomSadu, ko pokušaj da mladimaSrbije pruže štogot dobro, nikuvrstu izlaza (eng. EXIT=izlaz) izloše situacije koja je onda vladaladržavom.U početku je festival organizovoUniverzitet, a kasnije su pomoglerazne firme i nevladine organizacije.Festival je dobro organizovan usvakom pogledu, o bezbednosti sestara velik broj redara i milicajaca,postoje dežurne službe Hitne pomoći.Zabranjeno je unošenje pićai rane na festival, a pogotovonarkotika. Za posetioce festivalakoji dolaze iz udaljeni mista, organizovanje Exit kamp, ispridFilozofskog fakulteta, di je organizovanoza positioce (WC, rana,tušovi), al triba isprija rezervisatmisto za šatore.Prvi Exit je trajo 100 danatokom lita 2000. godine na raznimmistima na desnoj obali Dunava iisprid Filozofskog fakulteta. Upočetku je festival imo političkupozadinu, pridstavljo je jedan odoblika antimiloševićevskog protesta.Tu su bile domaće grupe(Ortodoks Kelts, Deca loših muzičarai Van Gog).Exit 2001. godine je bio organizovanna Tvrđavi posli sređivanjaodnosa sa gradskim vlastima. Naovom festivalu se slavilo što jeMilošević očo s vlasti i što se državaponovo počela otvarat premasvitu. Exit su pratile i razne teškoćeoko finansiranja, al u poslidnjevrime je podržan s dosta novacaod republički i gradski vlasti.Na Exit-u 2007. godine izmeđuostali nastupiće i grupe: BejsmentDžeksa, Bisti bojsa, RobertaPlanta. Festival positi oko 150000ljudi za 4 dana. Na otvaranjuExita 2005. godine je pivo ZvonkoBogdan, oko 12000 mladi je bilooduševljeno bunjevačkim pismamai tamburama.Goran Vojnić Purčar23

BUNJEVAÈKE n o v i n ePOLITIKAPUTEVI I ISHODI„HRVATSKOG PREPOROÐAJA”Posle gubitka samostalnosti (1102)Hrvatska je vekovima bila „parsadnexa” tuđih kruna i sva je njenaistorija obeležena nastojanjima dasvoju lojalnost prema gospodarimapredstavi kao doprinos njihovoj veličinii da na tim osnovama konstruišemitove o svojoj „slavnoj prošlosti”.Zanimljivo je, pri tom, da se onatokom 17. i 18. veka „sastojala samood jedne sićušne oblasti izmeđuRijeke i Karlovca. Iz tog razloga sedjelovanje hrvatske staleške autonomijepomjerilo ka Slavoniji (na županijeZagreb, Varaždin i Križevce) i nata područja je polako prešao nazivHrvatska.” Zbog toga se i „hrvatskoime”, sve do druge polovine 19. veka,ograničavalo „na civilnu Hrvatsku, uširem smislu riječi zajedno sa Vojnomgranicom, jezički od kraja 17. vijekana hrvatsko-kajkavski jezik.”Takva Hrvatska počela se „širiti”posle pojave knjige Pavla RiteraVitezovića Croatia rediviva (1700)koja je „postala priručnik za jedannov pravac u politici upotrebe Hrvataza ciljeve germanskog širenja naevropski Jugoistok”. Po njemu je Hrvatskabila u „granicama od Baltičkogdo Crnog mora”, pri čemu je „sav teritorijsjeverno od Dunava SjevernaHrvatska, južno od Dunava Južna Hrvatska,koja se potom dijeli na Bijelu iCrvenu, s time da Bijela obuhvataPrimorsku, Središnju, Međuriječnu iAlpsku, a Crvena Srbiju, Makedoniju,Bugarsku i Odriziju (Rumunjsku)”.Tako se, dakle, pokazuje da su, po Riteru,„svi Slaveni hrvatskoga podrijetla”,a „među Slavenima upravo je hrvatskijezik središnji”.Takve Riterove ideje uticale su i nauobličavanje prirode hrvatskih odnosaprema stranim gospodarima i otome svedoče mnoge neobične pojedinosti,a od njih ovde bismo mogli pomenutisamo pokoju. Recimo: „Podignitenam hrvatsku državu, mi ćemovam Hrvati biti zahvalni. Hrvatska slobodnai ujedinjena biti će najjači oslonUgarskoj i Austriji, što više i saveznojdržavi Njemačkoj, protiv jugoslavenskogapanslavizma”. Ili: „Nepremostivarazlika između srpske i hrvatskedržavne misli leži pako” u tome što se„Hrvatska čvrsto drži habsburške dinastije”.Ili: „Da bi doveo do austrijskogprtihvatanja velikohrvatskog programa”,Kukuljević je obećao „da seHrvati neće »zlosrditi«, ako se graniceMonarhije pomaknu do Soluna”. Ili:Hrvati su „poslušni Austrijanci” i okonjih će se „sakupiti balkanski Sloveni,a ovi će ih prevesti u Austrijance i Mađare,koji će govoriti protiv »mirovladenijemRusije«. Ili: Fran Folnegović1901. „proglasio je javno u SaboruMadžare i i Hrvate »sijamskim blizancima«,odlazio u Peštu na česta poklonjenjai postao član peštanske framazonskelože”. Itd.Zbog zasluga koje je imao za formulisanje„hrvatske državne ideje”,kao i zbog uticaja na Gaja i Starčevića,današnji hrvatski istoričari nalazeosnovu da Ritera proglase „konstruktoromnacije”, tj. njenim „svojevrsnimutemeljiteljem (founding father)”, pričemu su sva kasnija nastojanja hrvatskihpolitičara bila usmerena na to„da Hrvatsku, hrvatsko ime, Zagreb,načine središtem ne samo Slavonije iDalmacije nego i celog južnog Slavenstva”.I sve to u prilikama kad je,još na početku 20. veka – recimo,Zagreb smatran „nemačkim gradom”i u njemu se „tuđinstvo posvuda šepirilo…i slabo je tko i znao hrvatski, paako je i natucao naški, a ono se je stidiogovoriti ovim plebejskim jezikom,van kad je baš morao”. (S druge strane,mađarski jezik bio je dominantanna železnicama, „a prodirao je u finansije,domobranstvo, šumsku upravu,pomorstvo. U Zagrebu je postojalakolonija od nekoliko hiljadaMađara i stalno je rasla.”)Kako se vidi, u određivanju hrvatskesudbine odlučnu reč imali sustranci, a među njima najčešće „pohrvaćeni”(„aklimatizirani”) Nemci.Uz Ritera, koji je bio iz Alzasa, pomenućemoi Ljudevita Gaja – iz Burgundije,sarajevskog nadbiskupa Štadlera,„isusovca jevrejsko-nemačkogporekla – iz Gornje Austrije; Nemcisu bili i Josip Juraj Štrosmajer, zagrebačkinadbiskup Antun Bauer, „svetiteljhrvatstva” Ivan Merc; JevrejinJosip Frank, iz Mađarske, pripadao jeonom redu „Hrvata” koji nikad nijenaučio jezik i zato je svoje novine uZagrebu izdavao na nemačkom jeziku(Agramer Presse, Kroatische Post);Šandor pl. Bresztyensky, takođe Mađar,zapisan je i po tome što je, naKatoličkom kongresu 1900, pozvaoHrvate da ostanu „u neprekidnoj,jakoj svezi sa Svetom Stolicom, pa ćenam domovina (Hrvatska) i narodnostbiti obezbijeđeni”; Čeh Lubor(Ljudmil) Hauptman formulisao jeteoriju o iranskom poreklu Hrvata,visoko mesto u hrvatskoj istorijskojnauci zauzeo je i njegov „sunarodnik”Jaroslav Šidak, a Čeh je bio i AugustŠenoa; Dionizije Njaradi, biskupkriževački, bio je pomađareni Slovak;mađarskog porekla bio je Petar Zrinjski,a Krsto Frankopan bio je „porijeklomiz italijanske plemićke porodiceFrangipani”. Glavni „buditelji hrvatskesvijesti” bili su, dakle, stranci i onisu kontrolisali i usmeravali društvene,političke, ekonomske, kulturne i svedruge tokove u Hrvatskoj. Da bi pokazaokakve su prave „hrvatske korjenike”odlikovane („zlatnim i srebrnimznakom”) za „širenje hrvatskepjesme i hrvatske svijesti”, naprimer,jedan zagrebački list doneo je podužispisak takvih „Novohrvata”: Miroslav24

OBIÈAJIBUNJEVAÈKE n o v i n eSchiller, Đjuro Deutsch, Josip Huszar,Gjuro Szentgyörgyi, Martin Stromayer,Mirko Köhler, DragutinHauptfeld, Dragutin Herrman, Vilim iVatroslav (Ignatz) Reiner, FranjoSchmidt, Julius Weiss, Anton Strzalkowski,Gabro Ress, Mirko Kunst,Josip Pötzl, Gjuro Bach, StjepanPlatzer, Adolfo Schiebel – i mnogosličnih.Njima bi se mogli priključiti imnogi „pohrvaćeni Srbi”: Rukavina,Budisavljević, Budak, Jurišić, Filipović /Pilipović, Jovanović, Milinković, Dragićević,Dujić, Samardžija, Krstić. Najpoznatijisu među njima, ipak, AnteStarčević i Ante Pavelić, obojica iz Like(Pavelić po rođenju iz Hercegovine),a obojica starinom iz Staroga Vlaha.I obojica su, kao i Riter (i u našedane – Tuđman), stekli status „očevadomovine”, pri čemu je zanimljivo daHrvati imaju više takvih „očeva”, alida među njima nema – Hrvata: Riterje „Nemac”, dvojica su među njima„Srbi”, a ni ime onoga poslednjeg ne„zvoni mnogo hrvatski”.Da ovde ne bismo govorili o mnogimimplikacijama navedenih činjenica,pomenućemo samo reči TomeMaretića izgovorene na saborskoj sednici22. decembra 1895: „PreporođajHrvatske je potekao u prvom redu odprvaka iz Zagreba, onda od braće, kojanisu… sasvim čiste krvi, kao što suoni Hrvati, koji živu s nama Srbimazajedno, bilo u nekadašnjoj krajini,bilo u Slavoniji… Da su na protiv,pravi, čisti Hrvati taj pokret o preporođajuHrvatske vodili, nebi on nikaddobio onaj pravac, koji mu se prijepedeset godina dao. Ne bi onda Gajpisao u »Nar. Nov.« g. 1835. i posle u»Danici« kajkavskim narječjem, negobi pisao čisto hrvatskim narječjem” i„sasma je prirodno, da je Gaj rekao:»Zašto da mi tim lokalnim dijalektompišemo: primimo srbski ili štokavskijezik, kojim se služi i veliki diohrvatskog naroda«... Da su čisti Hrvatirukovodili taj pokret preporođaja…,ne bi došlo do Ilirizma, ne bidošlo do Jugoslavenstva nego bi čistiHrvati sačuvali čisto i čvrsto narodnohrvatsko obilježje s jedne strane, a sdruge bi ti pravi Hrvati znajući , kakose živi u Krajini i u Slavoniji sa Srbimaodržali bi slogu i ljubav premanjima”.Hrvatsku su, kako vidimo, „preporađali”stranci i doveli je do toga dapreuzme sve ono što nikad nije bilonjeno: srpski jezik, srpsku kulturnutradiciju, srpske teritorije, srpsku(„ilirsku”) zastavu, „Lijepu našu”komponovao je Srbin, za Srbe-katolikelatinicu su im reformisali Vuk iDaničić.Hrvati su to sve samo overili – poonome obrascu koje je Grizogono nanajjednostavniji način predstavio upismu nadbiskupu Stepincu podsećajućiga na nemačko iskustvo saHrvatima iz vremena Tridesetogodišnjegrata.prof. dr Dragoljub Petrovićredovni profesor (u penziji) naFilozofskom fakultetu u Novom SaduUDRUŽENJE GRAĐANA „BUNJEVAČKO KOLO“ IZ SOMBORA DONELO PLAN ODRŽAVANJA MANIFESTACIJE„DUŽIONICA 2007“PLAN ZA DU IONICU 2007. GODINEManifestacija počinje 26. maja, s izborom bandaša i bandašice, biće nastavljena 15. jula, takmičenjom risara,da bi centralni dio bio održan 4/5. avgusta, sa nizom različitih sadržaja: od slikarske kolonije, izložberadova nastali na njoj, priko smotre stari i umetnički zanata, posvećenja kruva i krune od žita, pa sve dočuvenog „Bandašicinog kola“ isprid zgrade ŽupanijeUdruženje građana „Bunjevačko kolo“iz Sombora, na nedavno održanojsednici Organizacionog odbora, doneloje uopšteni plan održavanja tradicionalnemanifestacije pod nazivom„Dužionica 2007“ .Početak ovogodišnje, šeste po redu,manifestacije, koja se slavi u znak završetkažetveni svečanosti, pridviđen jeza 26. maj, kad će bit izvršen izbor ovogodišnjegbandaša i bandašice, sa propratnimkoncertom folklorni ansambalabunjevački kulturni institucija uvelikoj sali Gradske kuće u Somboru.Drugi dio manifestacije planiran jeza 15. jul, kad će bit održano takmičenjerisara, sa tradicionalnim risarskimdoručkom na njivi, na DidaHornjakovom salašu, u neposridnojblizini Sombora. Nakon tog, uslidićedefile svi prijavljeni učesnika somborskimvincima, a potom i svečaniručak za sve učesnike takmičenja,ponovo na Dida Hornjakovom salašu.Treći dio manifestacije pridviđen jeza 4. avgust, kad će u ranim jutarnjimčasovima otpočet slikarska kolonija, atačno u podne planirano je vršenjepšenice na starinski način. U popodnevnimčasovima građani Sombora ćeimat priliku uživat u lipotama stari iumitnički zanata, na bogato opremljenimštandovima u ulici Kralja Petra1. U večernjim časovima, u GalerijiKulturnog centra Laza Kostić bićeupriličena izložba slika nastali nalikovnoj koloniji, a neposridno nakontog i koncert somborski folklorniansambala na Trgu Svetog trojstva, koi koktel za sve učesnike koncerta urestoranu „Fijaker stari“.U nedilju, kad je planiran centralnidio manifestacije „Dužionica 2007“,u ranim jutarnjim časovima, pridviđenoje skupljanje risara i svi ostaliučesnika manifestacije, u Parku heroja,isprid „Fijakera starog“, a potom idefile somborskim šorovima i vencima.Nakon defilea, u Karmelićanskojcrkvi, biće održano posvećenje kruvai krune od žita, a nakon tog i tradicionalnozajedničko kolo na Trgu Svetogtrojstva (popularnom „ćelavom“trgu). Učesnici Dužionice 2007. ćenakon tog zajedno prodefilovat dozgrade Županije, di će njim bit priređenprijem kod pridsidnika opštineSombor dr Jovana Slavkovića. Povorkase zatim seli isprid županijskogzdanja, di će bit odigrano, takođetradicionalno, „Bandašicino kolo“.Na kraju manifestacije, koja će ovegodine, prema predviđanjima, nadmašit,kako po broju učesnika tako iposmatrača, sve dosadašnje, u restoranu„Fijaker stari“, biće priređen svečaniručak za sve risare, na čelu sabandašom i bandašicom, a potom izajednička zabava. Milorad Blažić25

BUNJEVAÈKE n o v i n eSVIT TEHNIKEHIBRIDNA VOZILAtriba punit (otprilike na svaki priđeni160km), što zahtiva sate i sate, i štočesto vozač dolazi u situaciju da nemadi napunit baterije. Električni auti sutakođe znatno sporiji od auta na benzin.Tehnologija koja pokreće hibridniauto (koji kombinuje benzin i struju)sastoji se iz sledeći delova:U poslidnje vrime sve se češće divanio alternativnim gorivima za vozila,i izvorima energije uopšte. Kako suefekti korišćenja fosilni goriva sveočigledniji, auto industrija se sve višeokreće tehnologijama koje nude ekološkoprihvatljivije rišenje. Hibridniautomobili su dio tog rišenja, iakotranzicionog, jel još uvik su jednim dilomzavisna od fosilni goriva, al ipakznatno smanjivaje potrošnju istog.Dosad je virovatno većina vidilahibridna vozila, za kola nam je jošrano, jel smo mi relativno siromašnazemlja (i sve što sotim iđe), al hibridnavozila su odavno tu oko nas. Naprimer, lokomotive koje koriste kombinacijudizela i struje, el motor biciglakoja koristi benzin al ima i pedalekojima vozač mož tirat motor kad ostanebrez goriva - to je hibrid. Svakovozilo koje koristi kombinaciju dva elviše izvora energije za krećanje, takovozilo zove se hibrid.Iako postoji više kombinacija hibridnivozila, većina koristi benzin istruju ko izvore energije, pa ćemo se uskladu sotim upoznat malo bliže kakoova kola rade. Auto na benzin ima rezervoarkoji snabdiva motor benzinom,dok električni auto ima baterijeodgovarajućeg kapaciteta spram veličinei namine auta, koje snabdivajuelektrični motor energijom. Hibrid ještogod izmed ova dva, kompromis izmedmotora na benzin i motora nastruju.Auto, to jest motor koji koristi isključivobenzin, štetan je po okolinu,koristi prilično skup energent čije surezerve sve neizvesnije. S druge strane,motor koji koristi isključivo strujupokazo se ko neefikasan, najprijezbog činjenice da mu baterije čestoMotor na benzinHibridni auto koristi motor na benzinna priliku ko i redovan, al je kodovog auta motor manji i koristi napridnetehnologije da maksimalno iskoristigorivo kojim raspolaže, smanjujućitako i zagađenje ajera koje prouzrokujedok koristi benzin.Rezervoar gorivaIma funkciju istu ko i kod redovnogauta.Električni motorNapridne tehnologije omogućavajeda ovaj motor radi i ko generator.Kad triba, auto mož koristit energijuiz baterija da ubrza auto. Isto tako,radi ko generator, mož smanjit brzinuauta i vratit utrošenu energiju natragu baterije!GeneratorPostoje sličnosti izmed generatora ielektričnog motora, al on radi samoda bi proizveo električnu energiju (nei da bi je utrošio).BaterijeSluže za akumuliranje električneenergije koju koristi električni motor.Za razliku od motora na benzin,koji mož samo trošit tu vrstu energije,električni motor u hibridnom autumož i trošit i proizvodit vid energijekoji koristi.TransmiterIma funkciju da pokreće auto.Pojedini modeli hibrida koriste istitransmiter ko i redovan auto, dok drugikoriste znatno drugačiji, podešenda se uklopi u tehnologiju koja sekoristi kod hibridni auta.Paralelni hibrid podrazumiva daauto koristi obadva vida energije uisto vrime, tako da transmiter okrećetočkove tako što koristi i električnuenergiju i benzin. Suprotno ovom načinu,kod serijskog hibrida motor nabenzin pokreće generator, koji punibaterije el pokreće električni motor.Na taj način, motor na benzin nikaddirektno ne pokreće auto.Ono što hibridni motor na benzinčini efikasnijim je činjenica da je manji,većina auta zahtiva da konvencionalanmotor na benzin bude što veći.Koristi manje, lakše dilove, smanjivabroj cilindara, postiže se i povećanaefikasnost u sagorivanju fosilnoggoriva. Tako da motor hibridnog autas manje benzina priđe više kilometara!Svaki put kad zakočite, određenidio energije odlazi na to da autostane. Što se brže auto kreće, ima višekinetičke energije. Međutim, hibridniauto mož povratit jedan dio te energijei sačuvat je u svojim baterijama zakasnije. Ovo postiže tako što koristi“regenerativno kočenje”. Umisto dakoristi energiju da se samo zaustavi,električni motor koji pokreće automož usporit. Na ovaj način, električnimotor vrši funkciju generatora i punibaterije dok auto usporava.Kako se hibridni auto ne mora konstantnouzdat u motor na benzin, takoda ga povrimeno mož ugasit a da samne bude ugašen. Na primer, dok jezaglavljen u saobraćajnoj gužvi el dokčeka zeleno svitlo na semaforu.Takođe, većina redovni auta koristigume koje obezbeđivaje komotnu vožnju,minimalnu buku i dobru prilagođenostrazličitim vrstama puta. Alritko se koje gume optimizuju da budui efikasne!Hibridni auti koriste gume koje suspecijalno pravljene čvršće nego klasične,sotim su otpornije na veći pritisak.Tako pospišuju efikasnost auta prikrećanju, umanjuju u isto vrime potribnukoličinu energije da se auto kreće.Posli navedeni karakteristika, ukratkim crtama moglo bi se kazat nakraju da je hibridni auto ne samo ekološkiprihvatljiviji, već i stvoren da efikasnijei pametnije troši energiju! Sveje više veliki auto-kompanija koje senadmeću koja će opravit lipči i efikasnijihibrid. Dok politička priviranja usvitu diktiraju cinu fosilni goriva, industrijahibridni auta je sve više u ekspanziji.Nije ni malo futuristički kazatda se očekiva u naredni 20 godina svakidrugi el treći auto u razvijenom svitubude hibridni, triba imat u vidu činjenicuda odgovornost za stanje u kojemse nalazi “zdravlje zemlje” upravozavisi od razvijenijeg dila svita.T.K.Matković26

SPORTBUNJEVAÈKE n o v i n eBRANISLAV MUKIĆ – LJUBAV SU MI KONJI500 TRIJUMFAKonji su jedni od najplemenitiji životinja,a ljubav prema njima zna bit ite kako velika. Naš sagovornik BranislavMukić od ditinjstva je bio u prilikidružit se i bit okružen s konjima.Njegov otac Ivan je sada već tridesetgodina u ovoj branši, tako da je porednjeg i Branislav započo svoju karijeru:Od mali nogu me privukla ljubavprema konjima. Veoma se divim tim životinjama.Svo slobodno vrime sam posvetionjima u svojoj mladosti. U desetojgodini sam vozio tati u krilu da bi većdigod od 12 godine počo trenirat kodkuće.Svoj prvi nastup i trku imo je snepuni 15 godina: Ko i u ostalimsportovima, kažu da je bolje početi štoranije. Ja sam išo u škulu i svo slobodnovrime provodio u košari i radeći okokonja, završio sam sridnju trogodišnjuškulu, ali sam već u tom dobu raščistioi znao da ću se baviti ovim poslom sakojim se i sad bavim. Imamo našukošaru, smišteni smo na Paliću i kapacitetje niki 30-34 konja. Na početku jebilo 10 konja al zajedničkim trudomsmo došli do ovog broja što je ujedno imaksimum. Uspili smo da od nikoghobija sve to dovedemo na profesionalninivo 20 konja su u našem vlasništu,a ostali su u pansionu. Ovaj poso jestvarno lip, al zahtiva puno rada - tu sutreningi konja, potkivanja, nabavkerane, ranjenje, održavanje košare...Na subotičkom Hipodromu Bačka1992. godine na jednoj običnoj trki, alnajbržoj tog dana osvojio je prvipehar. To je ujedno i otvorilo „zlatnavrata“. Uspišni rezultati počeli su senizat sami od sebe. Sve velike trke jedo sad osvojio, a u svojoj dosadašnjojkarijeri od 15 godina ima ukupno 500pobida. Sotim da sezona u tokugodine traja samo šest miseci.Na proglašenju „Sportiste Subotice”,med seniorima uvik se nađe imeBranislava Mukića. Najveće priznanjeje svakako šampionska titula, tačnijeproglašenje za najboljeg vozača za1997. i 1999. godinu, pa sve do 2006.godine pod nazivom i organizacijom„KONJI PONOVO JURE”.Kroz ove godine što se bavim konjimapuno tog se prominilo. Najlipšegodine za mene su bile 1995, 1996,1997. pa sve do 2002. godine. Do ondaje sve bilo na jednom zavidnom nivou,a posli tog je ko i u mnogim drugimsportovima došlo do nike krize: univou, nagrada u trkama, broj trka -trkački dana je u nikom opadanju igubitku ljudi u ovom sportu.Svaki vlasnik konja želi tu trku:„DERBI“ Beograd-Subotica! Meni jepošlo za rukom 1995. godine, kad samsa grlom „Lucibel“ u Subotici odno titulunajboljeg. Ujedno sam onda zabiluženi ko najmlađi osvajač take trkeu istoriji našeg sporta, sotim da bipobidu ponovio 1996. s grlom „DžesiVej” u Beogradu i 1997. sa grlom„Palako” isto u Beogradu. Tri godineuzastopno. Kada sam osvojio titulunajboljeg, nisam znao cinit tu pobidu,triba imat sriću i konja da se dođe dopobide u derbiju. Tek posli 10 godinasvaćam vridnost i težinu te pobide u„Derbiju”.Tokom ovi godina pet puti je osvajoVeliku trku memorijal dr StevanaPetrovića u Adi. Na Velikoj pristižnojtrki Kup Sport-lajna na Zobnatici sagrlom „Meri Viktori” osvaja prvomisto, 2002. godine. Dvi godine zaredom2005. (sa grlom „Fantastik Lobel”),2006. („Istis Jeres”),osvaja velikutrku u Mađarskoj „Hungarija dij“ iobadva puta pomira rekord trke.Poslednji godina češće sam imo nastupena trkama u Mađarskoj, jel je kodnas velika kriza - prošle godine od 35startova u Pešti u Mađarskoj imo sam18 pobida i postavio sam dva rekorda,rekord dvogodaca sa grlom „KudoStar” i rekord „Hungaria dij” sa grlom„Istis Jeres”. Ovu sezonu samisto lipo započo od 16 startova do sad10 pobida (u Mađarskoj) i nedavno sajednim grlom oborio sam čak 4 rekorda.„Trokadero” koji je prošle godinekod nas u Beogradu postavio rekord ukategoriji dvogodaca svi vrimena našegsporta 1.17 na 1600 meteri, da bi ovegodine u prvom startu u Budimpeštipostavio rekord svi vrimena oždribljenikonja u našoj državi 1.15.6 na 1800metara što je ujedno i rekord Mađarskeu kategoriji trogodaca. Isto tako ikod nas rekord trogodaca i od sad najbrževrime postignuto u sezoni u Mađarskojuopšte (grlo je oždribljeno i odprvog dana obuke je u našoj košari). UZagrebu je učestvovo na dvi trke i dvaputa odno bronzanu medalju. Grlo„Firson Lalek” je 2002. godine u Velikojtrki Austrije zauzo četvrto misto.Branislav je jedan od oni subotičanakoji niguje tradiciju i koji jeprivržen onom što voli. Imo je srićejel je uspio spojit zadovoljstvo i poso,a to je u današnje vrime teško postignit.Ono što je najbitije je da on volikonje, ima vrimena za nji, ima sportskiduv, srićnu zvizdu, pa tako ninajveće nagrade na trkama mu nikakone mogu promaknit.Livia Tričko Stantić27

BUNJEVAÈKE n o v i n ePOLJOPRIVREDAPiše: dr Andrija Peić TukuljacPOTRIBA BILJAKA ZA VODOMOve godine suša će znatno uticat naprinos pšenice, ječma i tritikala di su sadveć vidljive poslidice. Obimnije padavineu prvoj dekadi maja omogućit će ravnomirnijenicanje okopavina, međutim,čerez nedovoljne rezerve zimske vlage nemož se pridvidit prinos.Suša nastaje kad biljka za svoj razvojzahtiva više vode nego što joj zemljištemož pružit. Najveće poslidice od suše ubiljnoj proizvodnji nastaju u litnjim misecima.U ovom regionu imamo neprikidnipad ukupni količina padavina u tokugodine ko i u vegetacionom periodu. Uperiodu od 1921. do 1941. godine palo jeu prosiku 623 mm padavina godišnje, a uvegetacionom periodu 352 mm. U perioduod 1948. do 1970. godine padavine suse krećale u prosiku 576 mm, a u vegetacionomperiodu 325 mm. Poslidnjih dvadesetakgodina palo je u prosiku 551 mmpadavina godišnje što svidoči o umanjenojkoličini padavina u prosiku godišnje.Obično tokom jula i avgusta nastajusušni periodi. Za poslednji dvadeset godinau julu je bilo, pet godina s dovoljnopadavina, osam godina 70%, četri 60% itri godine sa 50% u odnosu na potribe biljaka.U avgustu suša je još izraženija. Zadvanajst godina padavine su zadovoljilepotribe biljaka samo sa simbolični 20 do40%, a za osam godina oko 45%, što jasnodivani da su padavine u julu i avgustu limitirajućifaktor proizvodnje i prinosa kodokopavina.Na žalost, ove godine izostale su padavinetokom zime. Pšenica koja je zasijanado 15. oktobra iznikla je i optimalno serazvijala. Posijana nakon 15 oktobra neujednačenoje nicala sve do sridine novembrakad su obilnije padavine obezbedilenicanje i potpuni sklop zafaljujući optimalnimtemperaturama tokom novembrai decembra miseca. Visoke temperaturetokom zime omogućile su normalno vegetiranjepšenice. Međutim, nedovoljne količinepadavina sprečile su optimalan razvoj,pogotovo na parcelama di je pridusivbio cincokret, lucerka el šećerna ripa kojisu veliki potrošači vode. Nedostajalo jevlage za razlaganje žetveni ostataka i izdvajanjeranljivi materija u zemljišni rastvor,pa je izostala adekvatna izrana što jerezultiralo zaostajanjom u porastu i formiranjusitni klasova.Kako je polovina marta pa i april misecbio brez padavina đubrivo u prirani senije rastvorilo, te nije bilo pristupačno za korenovsistem pšenice. Donji listovi su nekrotirali,formiran je klas sa malo klasića,pa je sad već jasno, i ako je pala zakasnilakiša da će prinos bit ozbiljno umanjen.Kuruz je najositljiviji na nedostatakvlage, pogotovo u fazi metličenja i oplodnje,tj. u drugoj polovini jula i početkomavgusta miseca. Potriba kuruza za vodomse kreće na nivou 430 do 500 litara po m 2a deficit se kreće u prosiku oko 170 litarapo m2. Zavisno od deficita formira se ikoličina prinosa. Ove godine izostala jekiša tokom sitve pa je došlo do neujednačenognicanja, al padavine početkommaja miseca omogući će da nikne simekoje je posijano u suvo zemljište.Poslidice suše analizirane su na prinosratarski kultura rezultati su slideći:usiv prinos u suš. prin. u opt. rosikgod. t/ha god. t/ha t/hakuruz 1.93 – 2.6 6 – 8 6šeć. ripa 25 – 30 45 – 55 42cincokret 1.6 – 1.8 2.4 – 2.6 2.34soja 0.64 – 1 2.2 – 2.6 1.65Posiban problem je simenski kuruz dikompletna tehnologija proizvodnje morabit na visokom nivou. Nedostatak vode ubilo kojoj fazi razvoja, a pogotovo u fazimetličenja i oplodnje negativno utiče navisinu prinosa.Kod šećerne ripe potriba za vodomkreće se na nivou oko 480 litara po m 2 , adeficit je oko 190 litara. Šećerna ripa jeveliki potrošač vode pa se uspišno možproizvodit u uslovima navodnjavanja kadse prinos povećava do 45%, što supotvrdili trogodišnji ogledi.Ove godine na pojedinim lokalitetimazbog pokorice došlo je do propadanja šećerneripe. Prisijana uz obimnije padavinemož dat zadovoljavajuće rezultate, ukolikoi jesen bude sa optimalnim temperaturama.Cincokret ima dubok korenov sistem ikoristi vlagu iz donji slojeva zemljišta pamož dat i u uslovima suše optimalnuproizvodnju. Međutim, naredna kulturakoja se sije nakon cincokreta priizostanku padavina daje nisku proizvodnjuko što je slučaj ove godine sa pšenicom.Potriba soje za vodom kreće se nanivou od 440 do 460 litara po m 2 . Deficitse kreće oko 175 litara po m 2 . Za soju jeposibno važno da ima dobar rasporedpadavina tokom cvitanja, jel u slučajuniske relativne vlažnosti ne dolazi dooplodnje. Navodnjavanje kod soje tokomjula i avgusta miseca mož znatno uvećatprinos čak priko 20% kako su utvrdiliogledi. S obzirom da je ove godine sojasijana krajom aprila može se očekivatoptimalno nicanje.Potribe lucerke za vodom kreću se nanivou oko 530 litara po m 2 . Deficit sekreće do 200 litara po m 2 . Često zbogizostanka padavina izostaje četvrti otkoskod lucerke.Posiban problem u sušnim godinamapridstavlja intenzivno umnožavanje štetočina.Kod strnjina dolazi do napadažitne pijavice, žitni stenica i pivaca, kodkuruza kuruzne pipe, kuruzne zlatice ikuruznog plamenca, kod cincokreta pipea u kasnijoj fazi razvoja hrčkovi i zecovi.Kod poslidica bržeg tehnološkog razvojai korišćenja fosilne energije povećavase sadržaj ugljendioksida u atmosferi. Zanaredni 30 do 50 godina mož se očekivatporast prosične temperature godišnje za 1C. Povećat će se isparavanje za 10 do 20%a triba očekivat manje padavina u odnosuna višegodišnji prosik.Moramo bit svesni da ćemo proizvoditu uslovima suše. Radi tog moraje se koristitsve agrotehničke mire i đubrenje kojeublažavaje poslidice suša, svakako nuzaktiviranje svi postojeći resursa za navodnjavanjei donošenje dugoročnog programaradi obezbeđenja vode za navodnjavanje.28

BUNJEVAÈKE n o v i n eŠAHOVSKI MOZAIKPripremio: velemajstor Nikola SedlakANÐELIJA STOJANOVI]PRVAKINJA SRBIJEU Panèevu je od 28.aprila pa do9. maja odigran prvi ženski šahovskišampionat Srbije. U konkurenciji12 igraèica pobidila jedvadesetogodišnja Anðelija Stojanoviæ,ženski internacionalni majstoriz Beograda, sad èlanica šahkluba „Spartak” iz Subotice, štopridstavlja veliko i prijatno iznenaðenje,jel je po rejtingu bilašesta igraèica. Uspih je stim veæi,jer je osvojila ženski velemajstorskibal i 54 rejting poena! Poredpobednice dobru igru je pokazala,beskompromisnaIrina Chelushkina,reprezentativka i bivšašampionka SCG, koja je postigla inajveæi broj pobida. Interesantnoje napomenut da su se posli dužeapstinencije turnirskom šahu vratileSanja Vuksanoviæ i MirjanaMariæ. Od naši najbolji igraèicanisu igrale i još uvik neprikosnovene,muški internacionalni majstorAlisa Mariæ, ženski velemajstoriNataša Bojkoviæ i SvetlanaPrudnjikova.Igrano je jedanaest kola poBergerovom sistemu, što znaèi,svako je igro sa svakim. Panèevose veæ tradicionalno, pridstaviloka dobar organizator.Konaènatabela izgleda ovako:1. Anðelija Stojanoviæ 9 poena2. Irina Chelushkina 8,5 poena3. Ana Benderaæ 7 poena4. Mirjana Mariæ 6,5 poena5. Sanja Vuksanoviæ 6 poena6. Suzana Maksimoviæ 6 poena7. Marija Rakiæ 4,5 poena8. Marija Petroviæ 4,5 poena9. Marija Stojanoviæ 4 poena10. Danijela Grujiæ 4 poena11. Sandra Ðukiæ 3,5 poena12. Jelena Mladenoviæ 2,5 poena.I na kraju, po starom obièaju,iskomentarisaæu jednu partijušampionke Srbije.Stojanović,Anđelija (2223) - Stojanović,Marija (2169)SRB-wch 2007 Pančevo (3.5), 30.04.20071.Sf3 Ova partija je veomainteresantna po tome što je članicaš.k. Spartaka AnđelijaStojanović od postizanja prednostiu otvaranju odigralabesprekorno sve do samogakraja. Energičnim i ne šablonskimrešenjima stalno jepojačavala svoju poziciju i naXABCDEFGHY8-+-trnmk-+(7+p+l+-trp'6-sN-zp-zpp+&5+P+-zpP+-%4-+P+P+P+$3+-mK-+L+-#2-+-tR-+-zzP"1+-+R+-+-!xabcdefghykraju je svoju protivnicu MarijuStojanovićć primorala na predajupri istom odnosu materijala uzavršnici! 1...c5 2.c4 Sc6 3.d4cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3Izmenjenim redosledom nastalaje Engleska odbrana. 5...e66.Sdb5 a6? [Crna ne poznajeovu varijantu i vuče slabiji potez.Bilo je bolje 6...Lb4 7.Sd6+Ke7] 7.Sd6+ Lxd6 8.Dxd6De7 9.Lf4 Beli postaje gospodarcrnih polja i većć stiče osetnuprednost. 9...Sh5 10.De7+Kxe7 11.Lc7! Najbolje mesto zalovca odakle se kontrolišu dvenajbitnije tačke a to su d6 i b6.11...Sf6 12.0–0–0 Se813.Lb6 Crna je odbranila tačkud6 ali ne i b6. 13...d6 14.e4 f615.f4 Osim prednosti belog uvidu lovačkog para i slabih tačakacrnog d6 i b6 beli još zauzimai prostor. 15...Sb8 16.Le2 Sd717.Sa4! Ne šablonsko rešenje iispravna odluka. Ako bi belasklonila lovca sa b6 , crna bimogla malo lakše da diše poslepoteza b6. Ovako uprkos uzimanjalovačkog para , crna ććebiti stešnjena do kraja partije iskakačč na b6 ćće biti vrlo neugodansve do kraja partije.17...Tb8 18.Lf3 e5 19.f5 Sxb620.Sxb6 Ld7 21.Td2 Lc622.Thd1 Bela je sve svoje figurepostavila idealno i sada imajasan plan a to je b4,a4 uz b5.Crni topovi će ostati nepovezanijer je crni skakačč vezan zaodbranu d6 pešaka. 22...g623.g4 Tg8 24.b4! Tg7 25.a4Kf8 26.b5 axb5 27.axb5 Ld728.Kb2 Td8 29.Kc3.Retko se može videti da separtija predaje pri istom materijalua da pritom ne postoji matnapretnja. Međutim crna se nalaziu totalnoj pat poziciji i ne mozeda spreči c5. 1–029

BUNJEVAÈKE n o v i n eZABAVADragan Tovarišić: HOROSKOP za JUNIU K R Š T E N ER E Č IOVAN: Prva nedilja bi mogla proć u znaku radosne vistikoja će nagovistit pozitivan ishod, a posli ćete na sebe priuzetodgovornost i žustro i odlučno krenit u akciju. Možte bitokupirani i političkim pitanjima. Strasna emotivna veza moždoživit kulminaciju.BIK: Pred vama je naporan misec, u početku brez vidljivipomaka, al kako vrime bude odmicalo i budete organizovanijisituacija će bit bolja. Tribate bit mirniji i strpljiviji. Nuz višetolerancije prema voljenoj osobi možte učvrstit vezu.BLIZANCI: Ako se bavite privatnim biznisom, na vidikuje nov poslovni projekat i to sasvim iznenada, u trenutku kadveć budete digli ruke od svega. Emotivna veza već je odavnou krizi, a svađe s partnerom su postale normalna stvar.RAK: Ono što vam u narednom misecu iđe naruku jemudrost, pa ćete na poslu povlačit ispravne poteze i s minimumomnapora ostvarit veliku korist. Većim dilom misecadominiraće nova emotivna veza s tušta emocija.LAV: Uplovljavate u mirnije poslovne vode i sve će se odvijatpo ustaljenom šablonu, pa se ne tribate opterećivat sotimšta nećete imat uspiha, jel nećete imat ni problema. Ljubav,ko vaša glavna pokretačka snaga, činiće da se dobro osićate.DIVICA: Ako vam poso krene nizbrdo, zafaljujuć samovašim pogriškama, moraćete priduzet odlučne korake, jelniste odgovorni samo za svoju sudbinu nego i sudbinu svojinajbližnji. U ljubavi nastupa zatišje, al ćete u jednomtrenutku morat otvoreno prodivanit s partnerom.VAGA: Ulazite u bolji period, pa biste tribali donet važnuodluku i uz podršku povoljnih okolnosti sa više optimizmakrenit u akciju, gdi je neuspih skorom isključen. U ljubavibiće svega: pivanja, nižnosti a i plakanja.ŠKORPIJA: Ulazite u nov, tušta povoljniji životni period,a cili misec biće u znaku prijatni događaja i novi početakakoji će urodit plodonosnim aktivnostima. I na ljubavnomplanu pridstoje novi početki el uspostavljanje veze na novimosnovama.STRILAC: Tokom ovog miseca očekiva vas tušta posla, alćete ga, pošto je vaša energija pojačana, uspišno obavit, afinansijsku situaciju popravit. Uživaćete u zagrljaju voljeneosobe, a tušta lipi trenutaka učiniće vrime prid vama nezaboravnim.JARAC: Prid vama je poslovno fantastičan period, posebnoako se bavite komunikacijama el radite sa papirima, a ostvarićetetušta više nego šta i šnjotate. Ako se izborite sastidljivošću slidi bogat ljubavni život.VODOLIJA: Misec vam prolazi u znaku susrita sajavnošću i poslovni uspiha, posebno ako se bavite javnimradom, di ćete ostvarit zavidne rezultate i imat razloga zaslavlje. U ljubavi ćete mudro sidit na više stocova u istovrime, a da niko ne primiti.RIBE: Moraćete jasno sagledat situaciju u kojoj se nalazitei po tom se vladat, mada vam neće bit lako čerez uticaja sastrane, al ipak pokušajte maksimalno profitirat i da se ne sikirate.Uživaćete u toploj i lipoj porodičnoj atmosferi s manjeizlazaka nego inače.Dragan TovarišićVODORAVNO: 1. Ranija marka automobila; 8. Deskribovano;9. Mali sat; 10. Žensko ime; 12. Pamet, razbor; 14. Uskakanje ugovor; 18. Glumica sa slike; 23. Strano muško ime; 24.Priklanjati se (nar.); 25. Neprekinuti niz karika; 27. Drugi naziv;28. Planina u Aziji; 29. Strano žensko ime, Rajder;USPRAVNO: 1. Suzdržavanje od masne hrane; 2. Uzvik priskoku; 3. Oznaka za italijansku liru; 4. Izuzev; 5. Pronaći; 6.Slovo s prizvukom; 7. Praskozorje; 11. Sastojak nekih biljaka; 12.Koji se može upariti; 13. Kesteni; 14. Pravilo; 15. Period u razvojuZemlje; 16. Strano muško ime; 17. Aćimova imenjakinja; 18.Neznatna, sitna; 19. Reka u Srbiji; 20. Naša pevačica, Ekstra...;21. Raniji fudbaler, Goran; 22. Prvo i poslednje slovo azbuke;26. Hemijska oznaka za Kalcijum.Dragan TovarišićREŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: cvetati, Velimir, Ita Rina, Jebel, v, Aro, ama,Nira, id, ukop, donatori, Ša, elevatori, as, zadirivati, takoreći,Irig.PISMA ^ITALACAE ova bi se rubrika, kanda tribala ipak zvat -pozivi čitaoca. I Bunjevci su prišli na novu moduzvanja telefonom, a pisma zaboravili.U tim pozivima bili ste puni fale za nas.Trudimo se da nas lipe riči ne uljuljuškaje, već dasamo koracamo naprid.Iskali ste i više slika – metnili smo ji i ne samoto već je i broj strana u boji povećan.Iskali ste da vam damo recept za kuvanjesapuna – biće u narednom broju i ne samo to, veći pripovitka kako se kadgod prao veš. Kad to našečitateljke pročitaje, manje će se srdit na svojumašinu što njim je slučajno vodu ispuštila, jel opetofarbala šareni veš.Do slidećeg miseca vas pozdravljamo i zovitenas!30