rič glavnog urednika - Bunjevci.com - Bunjevci

Drugog dana IX Festivala bunjevačkog narodnog stvralaštva, 04.12.2007. godine održanaje tribina u Gradskoj biblioteci u Subotici, pod naslovom: ZNAMENITI BUNJEVCI od XVII do XXvika autora Mije Mandića. Referat ćemo objavati u RIČ-i u više nastavka.ZNAMENITI BUNJEVCI od XVII do XX vikaBiskup Ivan Antunović, poznati bunjevačkiprosvetitelj, nam je ukazo na jednu velikuopasnost koja potpomaže nestajanju narodautapanjem u druge narode, a to je:„Temelj svakog naroda je njegova prošlost! Ko nepozna prošlost naroda kojem pripada, taj je ko listspadnut sa svog stabla, sa kojim se vitar svakojegpravca igra, noseći ga i motajući na sve strane“.Poznavanje prošlosti podrazumeva i znanje oznamenitim ljudima svog naroda, koji su se posebnoistakli. kako u odbrambenom vojnom vidu, tako i uprosvićivanju, nauci, politici, ekonomiji, književnosti,upravljanju županijama i gradovima, da ko Bunjevciproslave svoj rod.BUNJEVCI KOJI SU PUŠKOM ISABLJOM PROSLAVILI SVOJ RODPoslidnja seoba Bunjevaca u ove krajeve je bila1686. godine. Slabljenje sile i moći Turske započeloje kod Beča 1683.godine, nakon bitke di su oniporaženi, da bi nakon bitke kod Sente 1697. godinezapočelo povlačenje turske vojske iz svi krajeva. Uto vrime vođe naši graničara su u Subotici Sučići, uSomboru Markovići i Vidakovići. Svi plemići iz togvrimena stekli su plemstvo na sablji, što je istaknutona svim grbovima tog doba.Evo šta je Antunović u svojoj Raspravi zabilužioo starom Luki Sučiću: „Kapetan Luka Sučić, mužvelikog ugleda i junačkog stasa, dugom i sidombradom urešen, bijaše takvog pogleda, kojim jeneprijatelja u strah ugnati mogao“.Spominje se devet SučićaEugen Savojski pobeđen 11. septembra 1697. god.rešio je Bačku turskog ropstva. Tada je odlikovanoviše Bunjevaca : Luka Sučić i Dujo Marković. Oni subili graničari Vojne krajine. Prvi subotički graničarskikapetan je bio Luka Sučić. Ivanji, ugarski povisničar,piše da je Luka Sučić rođen u Albani u Bosni, di muje otac bio vojnik. U nizu graničarskih kapetana uSubotici triba spomenit da je 1714. godine kapetanbio i Ilija Sučić, a kad je umro naslidio ga je 1724.godine njegov sin Jakov Sučić.Godine 1734. tri su Sučića u upravi. Jakov kaozapovidnik, a Luka i Juraj kao zamenici i barjaktariobavljali su građanske poslove. Postoji tumačenje daSučići potiču iz Dubrovačke republike. Posli bitkekod Sente, u bačkim krajevima sablju je zaminioplug.Lički BunjevciKod lički Bunjevaca je tada bila drugačija situacija,njima se tada više otvorio put u vojnu službu. ZemljaLike počela je siromašiti, a Ličani, ko isklesani bašza vojnu službu, rađe su polazili za ratnike, nego uzemljoradnike. Te ličke Bunjevce u svom pismukoje je uputio biskupu Ivanu Antunoviću, nabrajagraničarski pukovnik Ivan Murgić*Slide oni Bunjevci graničari koje on spominjei koji su odlikovani ko vojskovođe. Murgić o njimapiše ovako:„Svi generali koji su iz Like potekli ili tamorođeni bili su osim dvojce(Demetera Radoševića i Budisavljevića koji su biliSrbi), sami rođeni Bunjevci ili bunjevačkog porekla.Oni su bili, kako se pripovida i kako je meni poznato:tri Rukavine, Mateša, Juco(Jure) i Jerko, a zatimdva Kneževića... Ovi su Kneževići kasnije postalibaruni. Najzadnji je bio Vincenc barun Knežević(general kavalerije). I jedna dragunska pukovnijanosila je njegovo ime. Taj general Knežević bio jeu Zagrebu 1815. godine, vrhovnim zapovidajućimgeneralom (Komandirender General), te zemaljskikapetan Hrvatske i Slavonije ...dalje, bijaše rodabunjevačkog general iz Like: Jedan Krpan, dvaDošena i tri Filipovića,... jedan Vrkljan i podmaršalbarun Stipe Jovanović.“*Sem generala još je više bilo štabskih oficira odbunjevački porodica u Liki.O ovom dilu pisma Murgić nabraja mista u kojimastanuju Bunjevci kod Rudopolja, kaže:„U’ tom mistu rodio se glasoviti general Pilip,ili kako naši pripovidaju Pilipac Vukasović, koji je1809. god. kod Wagrama blizu Beča poginio“.GeneralDecembar-Januar 2007/2008.9

I ako je bilo posli podne, vrhovi Velebita, ovilisu se gustom maglom, kad smo salazili sa voza, nastanici Lovinac,ogledo sam se naokolo, a ono krš nasve strane. U pozadini se lipo nadigo brig ZIR kodmista Raduča, koji je na srid Ličkog polja, ostavljadojam starog razrušenog, ali ponosnog dvora. UŽiru narod veli: Da je mlika, kolika je Lika, bio bisir, kolik Zir, a pogača kolik Podlapača. Od Lovincadalje spušta se Štikadska dolina sa svojim potocimasve tamo do Gračaca i njegova Kamenitog polja. Našcilj je bio Velebit, a misto di ćemo se nastanit SvetiRok.Prva stanica u Svetom Roku bila je gostiona kodŠiplete, prvo mu je ime Šime Babić, ali eto svi gazovu i bolje poznadu ko Šipletu.Središte svakog ličkog mista je crkva. Toranjcrkve sv. Roka se diže ko ponosna straža na starojkamenitoj crkvi. Ta lipa crkva sa svojim zvonikomko da doziva i pozdravlja najviše vrhove Velebita kojisu se ovdi poređali kao Sveto Brdo, Bukovi Kukovi,Vilinski Kukovi, Vaganjski Vrh i Bunjevac! Doj jegornji dio gorja obraso proplancima, dotle se goredižu goli vrhovi i pružaju nezaboravan prizor.(nastaviće se)U okviru IX Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva dana 06. 12.2007. god. u Gradskoj biblioteci u Subotici Sedlak Ivan, predsednikBunjevačke matice i član Bunjevačkog nacionalnog saveta, održao jezanimljivo predavanje sa temom “Bunjevačko školstvo”. Zbog aktuelnostiteme ovaj referat ćemo objaviti u celosti kroz dva nastavka.BUNJEVAČKO ŠKOLSTVOOvo moje predavanjepočeću sa jednom višćukoja je objavljena uBunjevačkim novinama br.28od oktobra ove godine i glasi: „Poslidnji dana avgusta misecaNacionalni prosvitni savit RepublikeSrbije doneo je odlukuda se u osnovne škule učenicimako izborni predmet mož ponuditibunjevački govor sa elementimanacionalne kulture.Rišenje ministraprosvite Srbije o toj odluki uNacionalni savit je stiglo 03.09.2007.godine“. Oma se krenulo urealizaciju odluke,počeli su sastancisa načelnikom Škulske upraveu Somboru i sa direktorimaškula,dok su u većini škula u nižimrazredima krenule ankete i vidilose da i pored kašnjenja ima interesovanjameđu dicom, roditeljima iprosvitnim radnicima- učiteljima.U 15 osnovni škula za pohađanjenastave bilo je zainteresovano 114učenika. Nastava je organizovanau 8 škula di ima 80 učenika.Tosu škule „Sonja Marinković“,“Matko Vuković“, „Đuro Salaj“,„Ivan G. Kovačić“ Subotica,„Vuk Karadžić“Bajmok, „Pionir“Stari Žednik, „BosaMiličević“ Novi Žednik i „ MatijaGubec“ Tavankut. Za ovajpredmet je edukovano 16 prosvitniradnika. Pridavaće se zasadaiz skripti,na osnovu pripremljenečitanke od prvog do četvrtog razredai gramatičkog priručnika.Ovoje za naš narod veliki događajjer posli više od polak vikabunjevački govor ušo je u osnovneškule!Ostaje još jedan velikposo, a to je standardizacija jezika.Kad to završimo, onda smo se upotpunosti nacionalno iskazali.Od kako smo osnovali Nacionalnisavit i postali nacionalna manjinamnogo smo za kratko vrime uradilina očuvanju nacionalnog identiteta.Polako uklanjamo otpore iprepreke političke prirode. Doćebrzo vrime kad ćemo nadoknaditizaostatak od pedest godina iizjednačiti se sa ostalim nacionalnimmanjinama i uživati u potpunostisva prava koja i nama, poZakonu, pripadaju. Da podsitim naznačajne stvari koje smo ostvarili.Imamo svoje novine, i u fazi smoda u potpunosti zaokružimoinformisanje i putem elektronskihmedija,naše tradicionalnemanifestacije iz oblastikulture kao što su Dužijanca iFestival bunjevačkog narodnogstvaralaštva, simbole: zastavu,grb i svečanu pismu,naše nacionalnepraznike.I pored početnognerazumevanja uspeli smo današa zastava bude sa ostalimu zgradi skupštine (Gradskojkući ) i da ove godine sa ostalimzastavama za Dan Suboticebude istaknuta na Gradskojkući, a za vrime našeg nacionalnogpraznika, stoji zajednosa opštinskom. Ako se vratimo uDecembar-Januar 2007/2008.11

daleku istoriju,videćemo da smoprolazili kroz razne faze,di suosporavanja i prava bila veća,ilimanja.Međutim, uvik je glavnaborba bila za uptorebu maternjegjezika u škulama,crkvi,sudstvu iupravi,jer su jezik i obrazovanjeglavna brana protiv asimilacije.Naš veliki rodoljub i prosvetiteljbiskup Ivan Antunović govorećio značaju jezika rekao je : „Pokrieli tko tuđim jezikom svojunarodnost,onda sin zataja svogotca i osrami svoju mater.“ Prveškule u našim krajevima bile sucrkvene škule.Franjevci koji su uzadnjim velikim seobama,tokom17 vika doveli naš narod u ovekrajeve, jedni su od ritkih obrazovaniljudi koji su se brinuli nesamo o virskim stvarima,već supodučavali i opismenjavali narodna njegovom bunjevačkom,tadailirskom jeziku. Tako da su prveškule i bile crkvene,jer u davno vrime,kad bi se osnivalo selo, prvobi se izgradila crkva pa nuz nju iškula.Prve crkvene škule su bilefranjevačke i osnovane su 1687.godine u Subotici i Somboru,a 1696. u Baji. Međutim, zbogčestih ratova one su slabo napredovale.Tamo di se još nije izgradilacrkva,učitelj je bio kaki vojniveteran koji je u vojsci naučiopisati i čitati.U prvim škulamadica su učila nastavnu građu namaternjem,bunjevačkom jeziku.Prve bunjevačke osnovne škuleosnovane su u Somboru 1717.godine, u Baču 1734.godine,Gari 1735.godine i Bođanima1741. godine.Prema zapisimakao učitelji u Subotici,među prvimase spominju Jakov Mialtroi Šimun Romić,kasnijeIvanKadar, Marko Vukelić, PavaoSkenderović i drugi..Kad se divanio škulskim zgradama ondase polazi od 1752. godine.kada jeprva škulska zgrada bila nikanapuštena kuća. 1754. godine,utu namenu bila je kupljenakuća Josipa Bačića jer je bilapodesna za učionicu. U to vrimesu se i po selima počele osnivatinarodne škule, tako da je u drugojpolovini 18. vika svaka samostalnaopština imala svoju škulu.Postoje podaci iz koji se moževideti kada su u bunjevačkimopštinama u Bačkoj i jugozapadnojpeštanskoj županiji osnovanerimokatoličke narodne škule i kojisu bili prvi poznati učitelji u njima.Takih opština bilo je 21 i to :Aljmaš di je 1756.godine osnovanaškula, a učitelj je bio MihovilForgač,u Baču je 1744.godineosnovana škula,te je 1756.godine stupio u zvanje učitelja -Luka Lukačević. U Bajmoku je1783. godine, osnovana škula te jeiste godine stupio u zvanje učiteljIvan Goretić, u Bikiću je 1767.god.osnovana škula te iste godineje stupio u zvanje učiteljStjepan Goretić ,u Bregu je osnovanaškula 1752. godine, teiste godine je počeo raditi učiteljIgnacije Balažević, u Čavolju je1762.godine osnovana škula,teiste godine je počeo raditi učiteljAntunLaub,u Čonoplji je 1762.godine osnovana škula,te iste godineje počeo raditi učitelj AndrijaKralj, u Dušnoku je 1762.godine osnovana škula,te istegodine je stupio u zvanje učiteljMatija Mandić,u Gari je 1735.godine osnovana škula, te istegodine je stupio u zvanje učiteljAntun Tubić , u Gornji SvetiIvan je 1783.godine osnovanaškula,te iste godine je stupio uzvanje učitelj Stjepan Balažić,uKaćmaru je 1762.god.osnovanaškula,te iste godine je u zvanjestupio učitelj Josip Mihalji,uBačkom Monoštoru je 1752.godineosnovana škula ,da bi istegodine u zvanje stupio učiteljAntun Zetović,u Plavnoj je osnovanaškula 1783.godine,te istegodine u zvanje stupio učiteljLadislav Bošnjaković, u Santovuje osnovana škula 1762. godine,teiste godine u zvanje stupio učiteljToma Bena , u Sonti osnovanaškula 1734.godine,da bi 1750.godine u zvanje stupio učiteljFranjo Tadijanović, u SvetozaruMiletiću osnovana škula 1752.godine, da bi 1770 godine stupiou zvanje učitelj Mihovil Radić.U Vajskoj osnovana škula 1742.godine i koliko se zna oko 1800.godine u zvanje stupio učiteljTomislav Kaplarević ,dok za škuleu Čantaviru koja je osnovanaoko 1800 godine,Mateviću,kojaje osnovana oko 1790.godine iVancagi koja je osnovana oko1790. godine nemamo podatakao učitelju. U svim škulama učilose bunjevački jer u tom perioduje u Bačkoj jedva bilo Mađara. Isprvaučitelji nisu imali stručnuspremu nego su zvonari isluženioficiri i podoficiri, čak i vojnici,podučavali dici i omladinu najelementarnijimstvarima. Naviše mista je opštinski bilježnikujedno bio kantor i učitelj. Kasnijese tražilo da učitelj ima trirazreda latinske škule.Vrimenomsu činjene mere da bi se stanje upogledu spreme učitelja i škulskihzgrada popravilo,pa je Županija1770. godine izdala opštinskimupravama naredbu da gradepotrebne škulske zgrade.Prvi rezultatisu već bili 1771.godine jerje pedeset bačkih opština imalosvoje škulske zgrade. U škulamase prvenstveno učilo čitati,pisatii računati. Isto tako pridavalase i veronauka,malo istorije iprirode.U većini mista se to radilobrez potrebnih udžbenika.UBačkoj je bilo i tkzv. Latinskihškula u kojima su pridavalifranjevci.Prva latinska škulaosnovana je u Subotici 1747.godine,zatim 1757.godine u Bajii najzad 1763.godine u Somboru.One su imale samo tri razredai služile su za obrazovanjeučitelja i spremanje učenika zavisoke škule. Takvo je školstvobilo sve do 1777. godine kada12Decembar-Januar 2007/2008.

je Marija Terezija izdala svojčuveni Ratio Educationis. Odkad je sistem škulstva postaovladarevo pravo,što znači da jedržava preuzela pravo upravljanjai rukovođenja nad svim prosvetnimustanovama koje su do tadabile samo crkveno pravo. Državaje postavila škulske nadzornikekoji su u duhu nastavnog planadilovali na razvoj narodne obuke.Bačka je spadala pod pečujskonadzorništvo ali, zbog velikeudaljenosti nije funkcinisalo.Kraljevsko namesništvo je postaviloMateju Rudića za pomoćnikanadzornika za rimokatoličke osnovneškule u Bačkoj.Rudić je sa oduševljenjem primiodužnost i unapredio je narodnoprosvećivanje, na taj načinšto je uspeo u mnogim opštinamada škule dobiju zasebne zgrade,postavljo je spremne učiteljei snabdeo je učenike potrebnimudžbenicima. Starao se daučenici, osim veronauke, naučedobro čitati , pisati i računati. Toje zaista bio svetli period za našnarod u obrazovanju. Posle smrtiMarije Terezije na presto je došoJosip II koji je nastavio prosvetnupolitiku carice. Međutim, već napočetku vladavine počeo je koloniziratiNemce u Bačku i osnivatinemačke škule. I ako je izdaoukaz o toleranciji, favorizovao jeNemce i njihov jezik na našu i štetuSrba. Međutim, nije nam pretilaozbiljnija opasnost, sve dok krajemXVIII vika, nepočme Bačkunaseljavati Mađari. Jer, već1790. godine županija naređujeda se u osnovnim škulama u prvomredu uči mađarski jezik. Uzto je išla naredba da se roditeljikazne sa dvanaest batina, kadpropuste poslati svoju dicu uškulu. To je, može se kazat, biopočetak pomađarivanja.Početkom 19. vika izgrađenoje više narodnih škula. U Suboticise u to vrime spominju narodneškule u: Keru, Senti, NovomSelu, 7.i 8. varoškom kvartu,Šandoru, centaru varoši, Tavankutui Kelebiji. U škulama je biloviše dice. Nauku su sticala nasvom maternjem bunjevačkomjeziku.Tokom 1834. godine zakonskije uveden mađarski jezik kaoobavezni nastavni jezik u svimškulama Ugarske. Ova odredbaozbiljno je dovodila u pitanjenastavu na bunjevačkom jezikujer Bunjevci nisu imali one klasekoje su u ono vrime bili glavninosioci prosvićenosti i kulture bilomeđu njima ili na njihovoj strani.To su plemstvo, građanska klasai pretežno odnarođena inteligencija.Godine 1850.subotičkovaroško poglavarstvo je uvelo svojbunjevački jezik kao službeni.Bunjevci su za vrime Vojvodinesrpske imali bunjevačke škule iu njima se pridavalo i ispitivalona bunjevačkom. Do 1860. godinebilo je 120 narodnih škula ukojima se učilo na bunjevačkomjeziku.Ivan SedlakUSPAVANOJ RAVNICIKad moja ravnicazaspe dubokim snompoeta iđe u pohodeda joj pokloni pismu,da češlja raspletene kosecrne oranice.Oće da joj umije licecrvenim vinomi opije ljubavlju.Na dlanu rasuto klasjeovinčano prstenomza vičnu ljubavpoete i ravnice.Tepih od lišćadar jeseniza nečujnekorake kroz noć.Pivci kukuričunajavljuju zoruumor na licupoete.Budi se ravnicabogatija za jednupismu.HORVAT MARIJADecembar-Januar 2007/2008.13

PLATANIvan Bašić Palković, DidanBio sam maličak, digod oko pet, šest godina,kad sam sa baćom, nanom, bratom, sestromišo tranvajom na Palić. U subotu uveče kaženam mater:- Dico, lipo litnje vrime triba iskoristit da naučiteplivat. Baćo će nas sve vodit tranvajom na slobodno kupatilo,nuz ženski štand i tu ćemo provest čitav dan.Ponećemo onaj velik pokrovac, na kojem možemo, uladu, sidit i prostrit iz kotarice sve što ćemo ponet zaužnu.Te noći sam jedva spavo. Šta mislite, lipi moji, da jeto makar šta? E, pa varate se. U to vrime se išlo pišiceiz Šandora, čak, nuz segedinsku prugu, da bi se kupalona Paliću.To je onda bio svetac. To je bio poseban dankad se moglo trošit na taki luksuz da se vozamo tranvajom.A i obaško, nana i baćo su ritko imali kada, odsvakaki poslova i iđišta nediljom na veliku misu i kuvanjanediljne užne prija podne, a posli podne su išli ugoste kod koje kake rodbine, el su ji dočekivali. Al davam se ne žalim što su ritko imali kada za nas dicu takiluksuz pripravljat.Osvanila je nedilja. Mater poranila i ispekla veliksamun kruva, dva pileta, makom pogaču, metnila dviboce višanja kompota i kazala:- Dico, baćo, od mene možmo ić.U crnim klotskim gaćama i nikoj pripravljenojod starijeg brata staroj košulji, bos, i ja sam spremnoskakućo i raspitivo se o svemu i svačemu. Ta ko ne bikad veću vodu nisam mogo ni zamislit od one dvi lipekade nuz stadion, di su se sva komšijska dica kupala učistoj ladnoj vodi koja se prilivala iz okrugle kade di jearterski bunar, na debelu civ izlivo stalno vodu.Krenili smo se. Taj tranvaj nikako da stigne donaše stanice. Koji kako se dožužo na onim krivudavimšinama. Stigli smo u varoš di je tribalo prisidatna palićki tranvaj. Tu je nestrpljenje bilo veliko ko daćemo izgubit tušta vrimena od tog ritkog zajedničkogdana. Dobili smo mista na klupi u otvorenoj prikolici.Vitar svira kroz uši, a ja ne možem naokrećat glavu dane propuštim ništa nuz put. Kroz tandrkanje gvozdenitočkova na šinskim sastavima, čujem baću kako pripovidadi smo sad i šta triba da gledamo.-Tu je, na ovoj čistini Ivan Sarić poletijo sa svojimaeroplanom što nas je tušta svita to gledalo i nije virovalosvojim očima. Eno, vite one bivole? I onda su tupasli i valjali se u blatu braneći se od obada.Već smo stigli i sašli kod vodotornja. Čudio sam setoliko visokoj lipoj zgradi. Višlja je i od velikog mlinanuz našu kuću.Žurili smo kroz park da na vrime zauzmemo štobolje misto, jel ako nema mista u ladu svi će izgoritkako je divanio baćo.Srićom, stigli smo i uzeli misto ispod zdravo lipogvelikog drveta. Baćo je kazo:- Dico, to je platan. Najlipče drvo u okolini.Nije , Bog zna šta, niko ronđavo drvo, al kad baćokaže triba virovat.Lip smo dan proveli i ja sam zapamtijo to ime platan.Ni sanjo nisam da će me pratit kroz čitav život.Kroz nikoliko godina sam sa svojim društvom,sad već sasvim običnom, dosadnom vožnjom klimavimtranvajom, stizo na muški štrand, prolazeći krozSplitsku aleju u senci veliki lipi platana. Na jednomod nji, prid poštom, kogod se sitijo nakovat kalajisanutablu s trumbetom i natpisom. Ko da ga boli, platan jepočo sa svi strana rast i dok sam kroz godine ja čestoto viđo, skoro cilu tablu je obrasto debelom korom. Koda je ranjen pa mu rana tu zarasta, al još uvik mu smetataj komad pleva kojim su ga obilužili. Još koji ko je unji ubado svoje gluposti, al to lipo drvo je s ponosomsitno šumilo svoju nevolju, al sve više širilo krošnju ipokazivalo svoju lipotu.Još kasnije u varoši na više mista mi je priraslo srcuto drvo, platanius kako su ga još u starom Rimu zvali.Visoki lipotan sa glatkom korom koja sasvim drugačijeod hrasta broji svoje godove, sve više mi je ostavljotraga u srcu. U Segedinu, Beču, Trstu, Sarajevu i di svenije zauzimo najlipča mista.Zaklinjo sam se ako budem gradio kuću jedino ćunjega sadit da mi se pogled odmara u njegovoj krošnji,kad kroz pendžer pogledam.Tako je i bilo. Od silne ljubavi nisam se raspito odstručnjaka na koju udaljenost jednog od drugog tribasadit. Sad je drvored gust sa spojenim krošnjama i jednodrugom lome grane. Moji lipotani koru lipo ljušte, ali međusobno se bore za misto, pa ja skupljam slomljenegrane.Uzak sokak za tog džina koji ima podzemnu krošnju.Ogromne žile koje lome vodovodne civi, el se uzjogunijokoji koren pa mi krivi kamenu ogradu. Komšijismeta što mora u jesen skupljat lišće. Zabadavad japripovidam o lipoti platana, o potribi zelenila, što višelisnati lipi drva da udišemo bolji, čistiji aer. Stalnenevolje zbog mista, pogrešno odabranog mista za toglipotana, dovele su do tog da se jedan po jedan platanmora sići. Ko da mi noge, el ruke kogod siče kad krešemoj, cilog života, voljeni platan. Kako sačuvat, a i pametnijeodabrat misto za njeg?Nije dugovičan ko hrast, al poniko stablo, ko onou Košutnjaku, živi i priko dvisto godina. Fala mu zazadovoljstvo litnjeg lada, odmaranja pogleda od životnibitaka, al kako ću se od nji oprostit ni sam ne znam.Oćul i moć sačuvat, bar jednog? Pomognite mi u tom vikoji volite prirodu. Pomognite opstanku moji lipi platana.Starimo zajedno, al me interesuje ko će u ovomtisnom svitu ostat živ, on el ja?14Decembar-Januar 2007/2008.

MISLI IVANA ANTUNOVIĆAodabro Sedlak IvanSrčba naliči ognju,koji sam sebe grize i troši,dok sveu pepeo ne obrati.-( Ib.str.256.)U neumjerenosti dvostruki grieh,koji tielo i dušučovječiju upropašćuje.-( Ib.str. 317.)Osveta u pogledu duševna i tjelesna životanaliči mrazu,koji otrovnim svojim duhom sveuništuje,dočiem ljubav uzstrepljenja poput nebeskerose sve kriepi i oživljuje. – ( Ib. Str.353.)Srčba ne poznaje ni Boga ni čovika.-( “Čovik sBogom „ – str.228.)Razuzdanost volje svaljiva sve u propast,što jeumnost i vještina sakupila.- (Ib.str.294.)Osveta naliči vinu, koje mjesto da gasi žeđu jošvećma je podpaljuje.- (Ib.str.363.)Koji nastoji drugomu se osvećivati,taj si božjuvlast,nasilnim načinom prisvaja,vlast,velim,koja ćega na skoro satrti.-(Ib.str.99)Jedared mi, zdravo davno,usrid plavog vinograda,dida kazo ove riči.Sićam ji se još i sada.Od roda si bunjevačkogi uvik se diči njime.Čuvaj stare običaje.Bunjevačko čuvaj ime.DIDINE RIČIIzdavat se nemoj drukče.Ne stidi se roda svog.Nikad nemoj zaboravitsve odozgo gleda Bog.Pamti dobro šta divanim,sve didine pamti riči.Naša grana još se lista.Ne lomi je i ne siči.Sve didine riči ja samjoš ko dite ubardala.Bunjevka sam uvik bila.Uvik bila i ostala.Ana PopovIZREKE MUDRIskupioMiodrag MendragićŠta lipo da kažem o onomkome je njegova domovinamala?PROPORCIJENekada je književnost bilaumetnost, a finansije zanat.Danas je književnost zanat, afinansije umetnost.LIPMANAutori koji na pisaćojmašini kucaju sa dva prsta suu prednosti, jer u miru uspivajusve da smisle.MAKS FIŠEROno što oće, mudrac tražiu sebi. Prost čovik to traži koddrugi.KONFUČIJEFalimo prošlost, ali nam višeprija sadašnjost.OVIDIJEDaj više odmora jeziku negorukama.LAV TOLSTOJČovik koji ne pravi greškuobično ne radi ništa.FILIPSŽene misle kao kraljevi daim sve dugujemo.BALZAKDecembar-Januar 2007/2008.15