Sombor, Bajmok i Bikić (Republika Mađarska) - Bunjevci

SADRŽAJVRIME PRELASombor, Bajmok iBikić (Republika Mađarska)PERE TUMBAS HAJO(29.04.1891-05.03.1967)LIPOTA ZVUKA TAMBURICESTR. 20STR. 16-17PROMOCIJA BUNJEVAČKIHNOVINAU IZVRŠNOM VEĆU VOJVODINEISPRAVKAU broju 7 naših Bunjevačkih novina od januara meseca ove2006. godine, potkrala se greška u tekstu „Zdravo stari adet“na 12. strani. Naime, u ispevanim prelima, odnosno prelu SeseroveJanje, pogrešno smo iz pisanog materijala pročitali «SeferoveJanje». Dakle, ispravno se kaže «Seserova Janja», a njenafamilija koja je posumnjala da se radi o njihovoj Janji, upravu je. U pitanju je po svoj prilici njihova Janja.redakcija Bunjevačkih novinaSTR. 14-15Subotica, Februar 2006. • Godina II Broj 8Na naslovnoj strani: Somborsko Veliko prelo(foto: Z.Vukmanov-Šimokov)Informativno - političko glasilobunjevačke nacionalne manjineGodina IIBroj 8.Februar 2006. godineCina: 50 dinaraIzdavač:NIU “BUNJEVAČKIINFORMATIVNI CENTAR”SuboticaOsnivač izdavača:NACIONALNI SAVETBUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEDirektor NIU “B.I.C.”dipl. ek. Vesna VidakovićV.d. glavnog i odgovornogurednika:Vesna VidakovićZamenik odgovornog urednika:Mirjana SavanovTehnički urednik:Milan MilenkovićSaradnici:Mijo MandićNikola Sedlakdr Andrija PeićNevenka Bašić PalkovićZoran Vukmanov-ŠimokovSnježana Luetić VujićMiodrag RadojčinIzabela CrnkovićZoran VeljanovićJoso PoljakovićMila MamužićMarija HorvatNataša VukovLivia TričkoDragan TovarišićNenad BudinčevićAleksandar KokezaAdresa:Trg cara Jovana Nenada 15/124000 SuboticaTelefon/fax: 024/523-505e-mail: bic@tippnet.co.yuTekući račun:160-143270-73Nacionalni savet bunjevačkenacionalne manjineKancelarija u Subotici:Trg cara Jovana Nenada 15/524000 SuboticaTelefon/fax: 024/554-881CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad659.3(=862)CVOKFWB_LF!opwjof!;!jogpsnbujwop!.!qpmjuj•lp!hmbtjmp!0!w/!e/!hmbwoph!!j!!pehpwpsoph!!vsfeojlb!Wftob!Wjeblpwj~/!.!2::9.3115!

HRONIKA MISECA - DRUGI PIŠUHRONIKA - DRUGI PIŠUKONFERENCIJA ZA NOVINAREBUNJEVAČKI JEZIK - PITANJE JE SADU DSHV iznenađeni inicijativom pokrajinskogSekreterijata za obrazovanjei kulturu za uvođenje bunjevačkog jezikakao izbornog nastavnog predmetaUvođenje bunjevačkog jezika kaoizbornog nastavnog predmeta uniže razrede osnovnih škula bila je jednaod aktuelnih tema u našem gradu poslidnjihdana januara. Dok se i republički ipokrajinski organi zalažu za to da dilemutriba međusobno da reše nacionalnisaveti Hrvata i Bunjevaca, oko ovog pitanjapolagano se nazirala i politička pozadina.Na konferenciji za novinare održanoj31. januara u Bunjevačkom informativnomcentru, Mirko Bajić, član SavetaBunjevaca, kazao je da je značajbunjevačkog jezika takav da ga ne tribani objašnjavati, jel brez jezika nema nacije,a samim tim ni pripadnika te nacionalnemanjine.- Osnov za očuvanje nacionalnogidentiteta jeste jezik. Problem je nastaou tome što se u nečijim glavama pojaviladilema ili problem zašto da se izučavabunjevački jezik, i to ne u glavama Bunjevaca,nego u glavama druge nacionalnemanjine, koja to po zakonu nikakvopravo nema, istakao je Bajić.On je kazao da Bunjevci traže ostvarivanjesvojih prava i ne žele da utiču natuđa, već naprotiv, zalažu se da ih ostvareu još većoj miri.Po mišljenju MirkaBajića, rešenje postoji,ali samo ako seovo pitanje rešava uinstitucijama na takavnačin da se prava kojapripadaju pripadnicima jedne nacionalnemanjine, dakle i Bu njevcima, po zakonupoštuju.- Mi smo formirali nacionalni savet pozakonu. Građani su se izjasnili kao pripadnicite nacionalne manjine po zakonu.Tu nema priprika, a ne bi smilo da ih budeni po međunarodnim normama, pa ni pookvirnoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava.Bunjevci imaju pravo da sačuvajusvoj jezik od zaborava, naglašava Bajić.Na konferenciji se čulo da se u stvarine traži škulovanje Bunjevaca nabunjevačkom jeziku, već je zamišljeno dase jezik i kultura Bunjevaca izučavaju fakultativno.To znači - ko god želi. Mogui oni koji nisu Bunjevci, kao što Bunjevcimogu fakultativno da slušaju mađarskijezik.- Mi ćemo insistirati da se ta pravaostvare, a kada nam se osporava pravona upotribu bunjevačkog jezika, to je ustvari negiranje prava Bunjevcima da seizjašnjavaju kao Bunjevci, a ne negiranjeBunjevački forum na InternetuKo šta već znate u poslidnjem kvartalu lanjske godine s pomoću Bunjevačkognacionalnog savita metnuta je na Internet prezentacija Bunjevaca. I to naatresu: http://www.bunjevci.org.yu/To je napravljeno el se procinilo da informisanje Bunjevaca i o Bunjevcima tribaosavrimenit i obogatit. Iako se krenilo od nule brzo su se pokazali prvi rezultati. Interesovanjei posićenost su rasli iz dana u dan. Stizala su brojna pisma kako podršketako i kritike. Uvažavajuć sve zamirke ko i zaktive savrimeni kretanja u WEB dizajnurešilo se da se priđe redizajniranju sajta. Novi izgled prezentacije je ugledo svitlostdana baš na Novu 2006. godinu. Već prvi dana se vidilo da je odluka o redizajniranjubila dobra el se rast posićenosti zdravo povećo. Očekivamo da će se taj trend zadržatjoš jedno vrime dok se ne ustali.Ono šta je isto tako važno spomenit je to da je na Internet metnut i Bunjevački forumna atresu: http://www.bunjevci.org.yu/forum/ di Bunjevci, a i oni koji to nisu,mogu diskutovat na različite teme od interesa za Bunjevce.Ni dalje se ne stoji skršteni rukivi i već sad se osmišljavaju novi potezi koji bi tribalijoš više dignit rejting našem prisustvu na “svickoj mreži”./Vojnić Kortmiš Ivančlan Bunjevačkog nacionalnog savitabunjevac@bunjevci.org.yujezika. To je sporedno pitanje - zaključioje Bajić.Po mišljenju čelnika DSHV,državni organi nepoštuju propisePodsitimo, Demokratski savezHrvata Vojvodine (DSHV)je bio iznenađen inicijativompokrajinskog Sekreterijata za obrazovanjei kulturu za uvođenjebunjevačkog jezika kao izbornognastavnog predmeta. Oni su ocinilida se takve aktivnosti državnogorgana kose sa međunarodnim idomaćim propisima, kao i sa Evropskompoveljom o regionalnim jezicimamanjina, jel veštačkim putem od regionalnoggovora žele da načine službenijezik.«Iznenađeni smo da se odlučivanje otako važnom pitanju vrši netransparentno,pre svega imajući u vidu da u Sekretarijatuima i predstavnika bunjevačkihHrvata» navodi DSHV i dodaje da bito pitanje trebalo rešiti u širokoj javnojraspravi, a ne davati državnu podrškupodeli Hrvata u Vojvodini.Prema popisu stanovništva iz 2002.godine, u Vojvodini živi 21000 građanakoji su se izjasnili kao Bunjevci. Premapokrajinskim propisima, potribno je najmanje15 učenika da bi se u prvom razreduučilo na jeziku nacionalne manjine,ali razred može da bude i manji ako zato saglasnost da pokrajinski sekretar zaobrazovanje. U opštini Subotica, premaposlidnjem popisu stanovništva, Hrvataima 10,6, a Bunjevaca 10,5 odsto, štopokazuje da je ipak veliki broj onih kojisebe smatraju pripadnicima bunjevačkenacionalne manjine.Pokrajinski i republički organi, kao isam premijer Republike Srbije dr VojislavKoštunica, zalažu se za to da se nastaladilema reši u međusobnim razgovorimahrvatski i bunjevački nacionalni saveta./N. BudinčevićU SAOBRAĆAJNOJNESREĆIPOGINUO VLČ.KRMPOTIĆU saobraćajnoj nesreći koja se dogodila6. februara ove 2006. godine,tragično je preminuo velečasni mr LazarIvan Krmpotić. Nesreća se dogodila prilikomnjegovog povratka kući sa sastankaglavnog odbora Pučke kasine 1878čiji je bio ne samo član nego i osnivač.IZUČAVANJE BUNJEVAČKENACIONALNE KULTURE?Nacionalni savet bunje vačke nacionalne manji nepripremio je na sta vni plan i program za izbornipredmet - bunje vački jezik sa elementima nacionalnekultu re. Mi tražimo samo ono pravo koje smou prošlosti imali, kaže Mirjana Savanov.Od naredne škulske godine, tri balobi da učenici prvih razreda mogupočeti da izučavaju i bunjevački jezikkroz izborni predmet - bunjevački jezik saelementima nacionalne kulture. Kako jeza naš list kazala autorka nastavnog programaza ovaj predmet, inače i pridsidnicaOdbora za obrazovanje pri Nacionalnomsavetu bunjevačke nacionalne manjine,Mirjana Savanov, iz medija se saznaloda je pokrajinski sekretar za obrazovanjepri Izvršnom veću Autonomne pokrajineVojvodine Zoltan Bunjik iniciraopokretanje procedura oko rešavanja nastalihproblema oko uvođenja predmetaizučavanja bunjevačkog jezika u osnovnimškulama, što je njima vrlo drago.Međutim, zvanično Savet nije dobio nikakavdopis od pomenutog sekreterijata.Brez obzira na sve probleme u tokuje i rad na projektima koji su od velikogznačaja za uspešnu realizaciju izbornogpredmeta - bunjevački jezik sa elementimanacionalne kulture, o čemu ćebiti više riči kada se realizacija projektaprivede kraju.Očuvanje identitetaputem jezikaPredmet - bunjevački jezik sa elementimanacionalne kulture je izborni i njegabi tribalo da biraju roditelji koji žele daim dica upoznaju kulturu i tradiciju Bunjevaca,i izučavaju maternji jezik i takoga otrgnu od zaborava.- Cilj ovog izbornog predmeta je da seniguje usmeni i pisani bunjevački jezik,kao i bogaćenje ričnika u svom izvornomobliku. Takođe je cilj da dica upoznajusvoje korene, da upoznaju bunjevačkuknjiževnost i povist, da upoznaju predmetekoje su Bunjevci kadgod koristili ikako se oni nazivaju u izvornom obliku.U ovom predmetu bi se nastojalo da dicaupoznaju odlike nacionalne kulture i pripoznajusvoj identitet priko jezika, vire ikulture. Na satovima izbornog predmetaje predviđena obrada književnih tekstovai upoznavanje slovnice. Učenici bi imali72 sata godišnje, dva puta po jedan satMirjana Savanovnediljno. Nastava bi se odvijala na što zanimljivijinačin - kaže Mirjana Savanov.Da podsitimo: pridprošle godine Nacionalnisavit bunjevačke nacionalnemanjine je kao i drugi nacionalni savetidobio poziv od Pedagoškog zavoda Vojvodineza izradu nastavnog plana i programaza prvi i drugi razred osnovneškule, za predmet maternji jezik sa elementimanacionalne kulture. Već narednogmiseca nastavni plan i program predmeta- bunjevački jezik sa elementimanacionalne kulture je bio gotov. On je iprihvaćen od strane Pedagoškog zavodaVojvodine, Sekreterijata za obrazovanjeAP Vojvodine i Republičkog ministarstvaza prosvetu i sport. Već 31. januara 2005.godine je izdat Pravilnik o uvođenju izbornogpredmeta - bunjevački jezik sa elementimanacionalne kulture za prvi, drugii treći razred osnovne škule u Službenomlistu AP Vojvodine od strane Pokrajinskogsekreterijata za obrazovanje, da bise realizacija ovog predmeta stavila podznak pitanja, i četvrtog marta iste godinePravilnik je stavljen van snage.Triba napomenit da je bunjevačkijezik bio ranije u službenoj upotribi i učiose u škulama, ali njegov status je uvik zavisiood političke situacije i raspoloženjalokalnih vlasti.- Bunjevci u obrazovanju ne traže ništanovo, nego da im se vrati ono pravo kojesu imali tokom prošlosti, s tom razlikomšto su se u prošlosti Bunjevci obrazovalina maternjem jeziku, dok bi sada samonigovali svoj jezik kroz izborni predmet.Aktivni smo učesnici svih seminara u organizacijiSekreterijata za obrazovanjeAP Vojvodine i Ministarstva prosvete RepublikeSrbije. Tako smo ostvarili pravona izradu nastavnog plana izbornog predmeta- bunjevački jezik sa elementimanacionalne kulture, kao i druge manjinena svojim jezicima. Međutim, jedino minismo ostvarili pravo na rea lizaciju programai na taj način napravljen je presedan,jel od svih nacionalnih manjina jedinoBunjevci nisu mogli da ostvare pravana obrazovanje u okviru izborne nastave,koja su im zakonom data - ističe pridsidnicaOdbora za obrazovanje pri Nacionalnomsavitu bunjevačke nacionalne manjine,Mirjana Savanov.Prva bunjevačka škula jeosnovana prija 289 godinaDa podsitimo, prve škule na bunjevačkomjeziku u kojima su još naši preciučili bile su crkvene škule, i običnokada se osnivalo selo, prvo bi se otvorilacrkva, pa škula. Prva bunjevačka škulaotvorena je 1717. godine u Somboru, uBaču 1734, u Gari 1735, u Bođanima1741, dok je u Subotici osnovana unapuštenoj kući 1752. godine. Tokom18. vika bunjevačke škule su postojalei redovno radile, ali početkom 19. vikaizgrađeno je više narodnih škula i u njimaje bilo više dice koja su se obrazovala nasvom bunjevačkom jeziku. Bunjevačkijezik u službenu upotribu uveden je 1850.godine od strane subotičko-varoškog poglavarstva,da bi 1868. godine bio donetZakon o narodnom obrazovanju po kojimabi narodnim manjinama bila zagarantovanasva prava u škulstvu, sudstvui upravi. Maternji jezik je tribo biti nastavni,ali to nije bilo tako, i bunjevačkanastava je bila potiskivana nastavom namađarskom jeziku. Videći razvoj situcije,Bunjevci su svoj jezik, običaje i kulturunigovali na salašima, držeći se tradicije.Nakon završetka Drugog svitskog rata obrazovanjeje došlo u krizu, nove političkestruje su istakle nepostojanje Bunjevaca,pa samim tim nije bilo ni riči o obrazovanjuna maternjem bunjevačkom jeziku.Bunjevci su oduvik bili častan i vridannarod koji čeka bolja vrimena i da imse vrati ono što su tokom vrimena stekli.A to je očuvanje nacionalne kulture kroznigovanje bunjevačkog jezika, običaja,tradicije i povisti.A. A.6Godina IIGodina IIFebruar 2006. Februar 2006.7

HRONIKAU prošlom, sedmom broju Bunjevačkih novina preneli smo u rubrici Hronika miseca,tekst predsednika Glavnog odbora PUČKE KASINE 1878. Josipa Ivankovića podnaslovom „Alternativa ne razjedinjenosti?“. U ovom broju donosimo reagovanjana posredničku ponudu za razgovore između predstavnika hrvatske i bunjevačkenacionalne zajednice.NIKOLA BABIĆ, PREDSEDNIKNACIONALNOG SAVETA BUNJEVAČKENACIONALNE MANJINE:RAZGOVARAĆE DVANACIONALNA SAVETA- Ima spremnosti zarazgovore i sa jedne i sadruge strane, sada trebanaći samo termin dasvi sednemo i razgovaramo.Reč je o razgovoručlanova dvaju nacionalnihsaveta, Nacionalnog savetabunjevačke nacionalnemanjine i Nacionalnogsaveta hrvatske nacionalnemanjine. Mi smo i ranijenudili razgovor, ali dotoga nije došlo.DARKO BABIĆ, PREDSEDNIKBUNJEVAČKE STRANKE:BUNJEVCI NUDE DIJALOG- Glavni odbor Bunjevačke strankeje 2. februara imao sednicu, na kojoj je,između ostalog, doneta odluka da uputimopoziv kao inicijativu Demokratskomsavezu Hrvata uVojvodini da se sednei započne konstruktivandijalog u interesusvih građana Subotice.Ove dve stranke, prveinstitucije Hrvatskogi Bunjevačkog narodasu osnovane ‘91.godine, i zato imamonajveću obavezu premasvima. Strankemoraju biti vrlo odgovorneu svojim izjavamai da ni na koji načinne doprinose daljemprodubljavanju bilokakvog oblikame đunacionalnihsu koba.Verujemo daćemo dobiti pozitivansignal odstrane DSHV-a,s tim što smatramoda sigurno ima mnogo tema o kojimatrebamo i možemo razgovarati, i okokojih se možemo složiti, znači da ne krenemosa onim gde se neslažemo i u čemu se razilazimo,nego da vidimošta je u interesu svihgrađana. To je zaključakGlavnog odbora stranke,i na osnovu toga ja samstupio u kontakt sa jednimod visokim funkcioneraDSHV-a i preneo upismenoj formi ovu odluku.Smatramo da trebasniziti tenzije, jer uovom gradu žive pripadnici.Treba da naučimoda ne kopamo rovove,dovoljno su iskopani,a posle svih pro blema iKARLO BLESIĆ, PREDSEDNIKBUNJEVAČKE MATICEZAPOČINJANO JE VIŠE PUTA- Bunjevačka matica je nasusretima i razgovorima onihkoji se izjašnjavaju kao Hrvatii onih koji se izjašnjavajukao Bunjevci radila unazad2,5-3 godine. Imali smo nekolikosusreta sa predstavnicima“Pučke kasine”, sa predsednikomi sekretarom, ali ništaznačajnije nije postignuto.Međutim, Glavni odborBunjevačke matice treba darazgovara, čak postoji i odlukaGlavnog odbora da overazgovore treba podržati i dana međusobnom zbližavanju treba raditi. Pokušano je u ovompravcu razgovarati i sa gospodinom Belom Tonkovićem dok jejoš bio potpredsednik Skupštine opštine, ali od prvog sastankanije se dalje otišlo. Ja lično smatram da treba razgovarati i da utim razgovrima moraju učestvovati sve bunjevačke institucije.svih događanja iz bliske istorije smo videlida se opet jednom mora sesti i razgovarati.Odluka stranke je dobronamerna,i verujem da će ona biti uzeta u razmatranje.Bunjevačka stranka i njeno rukovodstvo,Glavni odbor u celosti, ne žele dase bave prošlošću, jer da je bila dobrami ne bi bili tu gde se danas nalazimo.Ova stranka je okrenuta ka budućnostii sadašnjosti. Naš cilj je da u vremenukoje dolazi uredimo takve odnose i usloveživota u našem gradu da bude dobrosvima. Smatramo da u Subotici ima mestaza sve narode, i većinski, i ma njinskenarode.Ovo je jako veliki korak, prelomnimomenat, mi nudimo svima početak dijalogana ravnopravnim osnovama, s timda pođemo od toga što je od interesa zasve građane. Isto tako ne želimo da tajdijalog vodimo samo mi i DSHV, jer uovom gradu žive i drugi narodi i ma njine.Želimo da, ako se steknu uslovi, i dase razgovorima sa DSVM-om, priključii SVM, kao najjača i najveća politčkastranka Mađara u Subotici, kao i sve drugestranke u našem gradu.V. M.HRONIKABUNJEVAČKA STRANKASAOPŠTENJENa sednici Glavnog odboraBunjevačke stranke održanojdana 02.02.2006. godine donete suizmeđu ostalog sledeće odluke:1. Bunjevačka stranka distancirase od dela donetih odluka ipostupaka pojedinih članova Nacionalnogsaveta i do daljnjegprekida svaku saradnju sa Nacionalnimsavetom bunjevačke nacionalnemanjine.2. Obavezuju se svi članoviBunjevačke stranke koji su trenutnočlanovi Nacionalnog saveta daprekinu svoj rad u Nacionalnomsavetu do daljnjeg.Razlozi za donošenje ovih odlukasu sledeći:1. Grupa ljudi koja čini najužerukovodstvo Nacionalnog savetadonosi samostalno odluke od interesaza bunjevački narod.2. Nacionalni savet mimo svojihingerencija a preko svojih pojedinihčlanova javno istupa i iznosipolitičke stavove nastojeći senametnuti i u političkom smislu.3. Neadekvatno određivanjeprioriteta, raspodela sredstava inenamensko trošenje često je izazivalonesuglasice između pojedinihinstitucija bunjevačkog naroda.4. Pokušaj direktnog mešanjau rad i nametanje svojih rešenjadrugim institucijama bunjevačkognaroda izaziva otpore i nejedinstvo.5. Prilikom određivanja predlogasimbola i praznika bunjevačkognaroda nije ispoštovano načelo javnostirada niti je prihvaćena nijednasugestija od predstavnikadrugih institucija bunjevačkognaroda.6. Nacionalni savet nije izvršiopripreme niti je ni na koji načinobeležio nacionalni praznik - Velikoprelo u Subotici a koji je odstrane Republičkog saveta za nacionalnemanjine prihvaćen kaopraznik bunjevačkog naroda.7. Najuže rukovodstvo Nacionalnogsaveta bez znanja i odlukevećine ostalih članova Nacionalnogsaveta zajedno sa najužimrukovodstvom Bunjevačke maticevrši opstrukciju na realizacijiprojekta izdavanja Bunjevačkogričnika, autora Marka Peića iProf. dr. Dragoljuba Petrovića.Izdavači ovog dela a po želji autorasu Matica srpska i Bunjevačkasvitlost. Ovih dana smo primilidva pisma, koja su poslata odBunjevačke matice u Suboticisa uvredljivim i ponižavajućimsadržajem, adresovana na MarkaPeića, književnika i počasnogi doživotnog predsednika Bunjevačkematice, jer je on odbio daBunjevačka matica bude suizdavačdela Bunjevačkog ričnika. Pismanam je predao gospodin MarkoPeić. U oba pisma izneto je nizneistina i insinuacija uperenih protivMarka Peića, Matice srpske iBunjevačke svitlosti što samo posebi govori o destruktivnim nameramaautora ovog pisma.8. Nacionalni savet je odbioinicijativu od strane višečlanova Nacionalnog saveta da seodrži elektorska skupština već zaobeležavanje narednog praznikakoji je 23. februara (nije nam jasanznačaj tog datuma za bunjevačkinarod) planira svečanu skupštinuelektora iz razloga što ovaj Nacionalnisavet nema podršku za svojdalji rad ni od svojih članova.Bunjevačka stranka ovim putemželi da obavesti kako Bunjevcetako i nadležne organe i širujavnost da istupi i odluke pojedinihčlanova Nacionalnog savetasu njihovi lični stavovi u kojimaBunjevačka stranka ni na kojinačin ne učestvuje.REAGOVANJAPRIDSIDNIK BNS NIKOLABABIĆSVE URAĐENO,POKRIVENO ODLUKA-MA VEĆINE ČLANOVA- Prid bunjevačkim institucijamaja zastupam Nacionalni savetili koga ovlastim i za to odgovaram.Radim po statutu, a toznači da su sve odluke i pripremljenei donete na Nacionalnom savetui ja ne mogu raditi štogod štonije na Savetu doneto – istakaoje pridsidnik Nacionalnog savetabunjevačke nacionalne manjineNikola Babić odgovarajući na pitanjeBunjevačkih novina kakokomentariše saopštenje za javnostBunjevačke stranke.Da nije tako bilo kako tvrdiBabić, i funkcionisanje Nacionalnogsaveta bi bilo dovedeno u pitanje.Naročito i što je prema novojUredbi od 17. septembra 2004. godine,po kojoj su Nacionalni savetiu nadležnosti Republike Srbijesve striktnije definisani, pa bi svakonjiovo kršenje moglo dovestido prozivanja pa čak i raspuštanjaBNS-a.- Mora se imati u vidu da senaš Nacionalni savet sastoji odčlanova sedam stranaka i ne dajbože da svaki od nas tera svojupolitiku, dokle bi stigli. U ime ovihstranaka ja i ne mogu komentarisatisaopštenje Bunjevačke stranke,kao što ne mogu govoriti o tomekakvi su njiovi programi. Kogodima više, a kogod manje zastupljenorešavanje bunjevačkog pitanjau programima i kod svakog možeda se dogodi da mu se štogod nesviđa – kazao je Nikola Babić, uzkomentar da bi problem bio kadbi sve stranke tako bile nezadovoljne.V. V.(nastavak na sledećoj strani)8Godina IIGodina IIFebruar 2006. Februar 2006.9

narodnih pripovedaka koje su prikupljenena terenu od kazivača i tako spasene odzaborava. Drugi književni časopis, Glas(1938-1939) pokrenuo je Lazar Stipić(1890-1944), bunjevački književnik i novinarkoji je stvarao preko tri decenije -poeziju, prozu i drame, a još kao studentbio je dopisnik peštanskih, bečkih i novosadskihlistova. Uređivao je listove:Neven, Narod, Istinu, Borbu, Naše slovoi druge. Bio je i direktor Gradske bibliotekeu Subotici od 1937. Po dolaskuokupatora, uhapšen je i odveden u logorgde je umro zbog zverskog mučenja1944. godine.Između dva svetska rata svojadela izdaju i dve značajne bunjevačkeMogući izgled subotičke tvrđaveknjiževnice Mara Đorđević Malagurski(1894-1972) i Marica Vujković(1900-1964), obe veoma talentovane inagrađivane. Realistične pripovetke izbunjevačkog života: Vita Đanina, JelkaBožanova, Stipan Paradeš i druge, pobudilesu veliko interesovanje, te je naknjiževnom konkursu Cvijete Zuzorić1926. godine pripovitka Vita Đaninanagrađena kao najbolja.Pripovetke MareĐorđević objavljene su 1933. u Beogradui o njima su se pohvalno izrazileondašnje malobrojne srpske književnice:Jelena Skerlić-Ćorović, Milica Janković,Milica Kostić-Selem i Jelica Belović-Bernadžikovska. Ove pripovetke objavljenesu u više izdanja i nagrađene i nagradomSANU već 1934.Mara Đorđević Malagurski je autori dve značajne knjige iz bunjevačkeetnologije: Stara bunjevačka narodnanošnja i vez, 1940. i Bunjevački običajiu slikama: materice, Badnje veče, prelje,kraljice, svatovi, 1927. godine, kao i izdanjaBunjevka o Bunjevcima, koje jeuredila i izdala 1941.Marica Vujković Cvijin (1900-1964)je u Subotici završila Trgovačku akademiju,a zatim je u Beogradu radilakao službenik. Pisala je pripovetke,romane i priče za decu. Sarađivala je učasopisima Književni sever i listovimaPolitika, Bunjevačke novine, Hrvatskariječ, Bunjevački kalendar i dr. SpasojeVasiljev je još 1940. ističe kao jednuod najboljih književnica onog vremena.Dela: Tereza se obratila i druge novele(1931), Vera Novakova, roman, 1934.i Valjda je moralo bit, roman, 1935. godine./(nastaviće se)KULTURATurci su posle pobede nad ugarskomvojskom kod Mohača 1526.godine otvorili prolaz svojim daljim osvajanjima,koja će ih tokom narednih stolećadovesti sve do pred zidine carstvujušćeggrada Viene, odnosno kako ga Sloveni nazivaju- Beča.Kratkotrajni i pojedinačni uspesi uborbi protiv sve moćnijeg osvajača, kaona primer subotičkog cara Jovana NenadaCrnog, brzo su bili neutralisani (katkad,kako je to bilo u ovom slučaju, od stranesvojih prirodnih hrišćanskih saveznikasa kojima nije mogao pronaći zajedničkijezik) i nisu mogli biti prepreka dobro organizovanomi motivisanom osvajaču kakavje bio islam ogrnut u plašt imperijalnogOsmanlijskog carstva.Posle pada Budima 1541. godine i zaposedanjaPanonskim basenom, moćniosvajač obnavlja i podiže nova utvrđenja ukoja postavlja svoje vojne posade radi kontrolisanjaosvojene teritorije, pokorenogstanovništva (koje naziva rajom) i puteva.Na novoosvojenoj teritoriji osnovanaje nova turska pokrajina koja je dobila imepo svom središtu – Budimski vilajet, koji jezatim nakon nekoliko godina podeljen nadvanaest manjih delova – sandžaka, međukojima se nalazio i segedinski sandžak.Svaki sandžak je bio vojno-upravno teritorijalnajedinica, koja je dobila ime opet posvom središtu. A to središte je bila tvrđavaili utvrđeno naselje u koje je bila smeštenamanja ili veća turska posada i upravno-sudskinameštenici: (među kojima su traženinadzornik-mudžtecib, baždar, poverenikcarske mukate-emin, poverenik za haračaharagača,neimar-mimaraga i sudije kadijekoji su sudili po Kuranu). Sandžaci suse dalje delili na nahije koje su bile manjeteritorijalne jedinice. Nahija je takođe imalasredište – manje utvrđenje sa manjomposadom.Segedinski sandžak isubotička nahijaSegedinski sandžak u prvo vremebio je podeljen na sedam nahija koje suse nalazile između dvaju velikih panonskihreka – Dunava i Tise. Jedna od njihje bila i subotička nahija koja se nalazila usredištu Bačke, okružena susednim nahijama:somborskom i bačkom (zapad), titelskom(jug), segedinskom (istok).Palanka Subotica se kao središte nahijestavila pod upravu alaj-bega koji je stanovaou tvrđavi (koju su prethodno dozidalii pojačali dižonom - odbrambenomkulom) i gospodario sledećim okolnim naseljima:Novi Bajmok, Velika Bajša, Banovci,Budakut, Čanad, Čifanča, Feketić,Veliki Žednik, Đurđin, Mali Iđoš, VelikiIđoš, Ivanka, Kelebija, Kunbaja, Likaš,KULTURANajstariji zabeležen opis i ime Subotice – a pominju sei BunjevciTVRĐAVA OKRUŽENA KUĆAMA IBAŠTAMAŠta je video čuveni turski putopisac EvlijaČelebija putujući Bačkom tokom XVII stoleća:utvrđenja, čardake sa čardaklijama uz carskidrum, zabate na zemunicama i panonskim kućama,ukusne ribe iz subotičkog jezera ili zabatnjakena trpezi tokom ručka?Ludaš, Madaraš, Meljkut, Obornjača, StaraMoravica, Pačir, Rogatica, Šofron, Topola,Tornjoš, Šebešić, Segheđ, Zobnatica,Verušić.Evlija Čelebija međuSubotičanimaČuveni turski putopisac Evlija Čelebija(rođen 25. marta 1611. godine u Istambulu,tada već prestolnom gradu Osmanlija),stekavši solidno obrazovanje, tokomsvog veka obavljao je visoke činovničkedužnosti, od kojih je jedna bila i nadzorfunkcionisanja administracije u provincijama.Stoga je često odlazio na putovanja.Kako je i sam bio radoznale prirodea sklon vođenju zabeleški, evidentiranju isistematizovanju podataka, spojio je lepoi korisno. Obilazeći provincije radi posla,imao je dovoljno vremena da se posveti isvom zadovoljstvu, odnosno pisanoj reči.Beležio je sve ono što mu se učinilo zanimljivim:posmatrao je i raspitivao se o istoriji,narodima, gradovima, običajima, legendama...Iza sebe je ostavio veliki opus kojije nezaobilazan za istoriju XVII stoleća.Na svojim putešestvijama po ogromnomOsmanlijskom carstvu koje se prostiralona tri kontinenta, prošao je i krozpalanku Subotica, i sačinio je sledeći zapiskoji spada u red retkih, a možda je i jediniopis Subotice iz XVIII stoleća, odnosno izperioda stopedesetogodišnje turske dominacijenad ovim delom Evrope. Opis EvlijeČelebije je značajan iz više razloga: prviput jedan zvanični turski visoki službenikkoji je u svom službenom obilasku - inspekciji,(ovde kao i putopisac) daje nam podatkeo Subotici iz XVII stoleća. Daje, kaoprvo, ime naselja, zatim drugo - poreklo togimena, treće - veličinu i opis jezgra naselja,četvrto - veličinu i opis okoline naselja- donje varoši, peto - sastav stanovništvanaselja, šesto - sastav vojne posade. Pa evotog opisa:...”(Ovu palanku) nazivajuSuboska, a piše sei Suboska, ali zato što jeovo mesto osnovao hercegBočkaj, pravo muje ime Subočka. Bočkajje bio mudar herceg srpskihbanova. I sada se uslavu bana Bočkaja pevaju pesme i na svestrane razleže refren: “Davori, davorimo,Bočkaj Marko, gospodine Bočkaj...” Sadase (ova palanka) nalazi na teritoriji segedinskogsandžaka i predstavlja carinskopovereništvo... Sama tvrđava nalazi se usredini prostranog polja. Na zapadnoj straninalazi se malo jezero, u kojem se loveraznorazne ukusne ribe.Citadela ovog grada Subotice nalazi sena obali tog jezera. To je visoka mala utvrdasagrađena od tvrdog materijala, takočvrsto kao da ju je gradio Šedad. U toj citadeliima oko četrdeset vojničkih kuća i jednađamija. Spoljna varoš je dobro naseljenai izgrađena palanka, nasuta zemljom iobezbeđena podzidom. U njoj se nalaziukupno sto četrdeset dobrih kuća koje supokrivene trskom i rogozom. Tu ima mnogovinograda i bašta.Tu sam uzeo pratnju i krenuo dalje.“Zašto se (i ko) ne verujeEvlijinom opisu?Veoma je interesantno da lokalna publicistika,a o istoriografiji da i ne govorim(jer je gotovo i nema), ovaj jasan opis veomaretko koristi, a kada ga koristi (kao nedavnojedna od lokalni televizija u emisijipod nazivom „Hronologija“) ne citira gau celosti, već u delovima, izostavljajućiključni deo - ime i poreklo imena naselja.Na taj način razotkriva svoje namere, alibez navoda zašto i zbog čega se ne verujeEvlijinom opisu.Takav stav lokalnih publicista upravone čudi, posebno utoliko jer se uporno uzimaza „prvi“ naziv ime sa jednog dokumentaiz 1391. godine, koji da kažemoteško (ili nikako) može da se pročita, jer jemesto gde je upisano ime naselja (Zabotka)tako zamrljano da se ne da ništa pouzdanopročitati. Ali to nije omelo (iliti dalo zbuniti)lokalnog urednika najstarijeg subotičkogčasopisa da na logu istog upravo započnespiralu sa sličnim imenom (pobrkao je slovao i a). Da čitava „stvar“ postane joškomplikovanija, ovdašnji publicista kojise zdao da objasni čitaocima svoje epohalnootkriće, potkrepljivao je svoju tvrdnjurečima da ne samo da je on tako pročitaonaziv našeg grada, već da su mu to reklii neosporni stručnjaci iz Mađarske, što bitrebalo posebno da pojača „istinu“. A sveto, kao senzaciju, objavio je lokalni list. SMrlja - kao navodno ime Subotice (Zabotka)druge strane, deo domicijalne lingvističkenauke daje objašnjenje da ime «Subotica»potiče od hebrejske reči s a b a t.Takođe domicijalna istoriografija dajetumačenje da današnje ime grada Suboticepotiče iz doba cara Jovana Nenada Crnogkoji je, prethodno oslobodivši Pomorišje,Bačku i deo Srema, proglasio 1526. godineoslobođenu varoš za svoju prestonicu i daojoj ime po svom vojnom zapovedniku S ub o t i Vrliću. I opet lokalni tim „stučnjaka“ustvrdio je da car u stvari i nije car već nekismutljivac, da prestonica u stvari i nije prestonicaveć obično zapušteno štrokavo selosa urušenim čatrljama. I naposletku, valjdada ni Subota Vrlić i nije neko po kome bise nazivao jedan grad.Mi bismo na sve to mogli da uzvratimotvrdnjom koja nam se zasada čini najprihvatljivija- da srednjovekovno ime potičeod z a b a t a sa panonskih kuća ili, ako većhoćete, šaljivom polutvrdnjom - od z a b a tn j a k a, jer je poznato da je kod Bunjevacaperadi svake vrste bilo u izobilju.Sledeće ime grada, odnosno ono zakoje imamo zvanična pisana akta (odnosnocarske povelje austrijske carice i mađarskekraljice Marije Terezije), i koje nije sporno,je «Sveta Marija» (Sent Maria) iz1743. godine i «Marijatereziopolis» (Mariateresiopolis)iz 1779. godine.Inače oko porekla imena Subotice, kaouostalom i većine naselja i gradova na Balkanu,nauka nije dala svoj sud, ali da natom putu niko ne može zaobići opise EvlijeČelebije - to je barem neosporno./Zo. Ve.12Godina IIGodina IIFebruar 2006. Februar 2006.13

REPORTAŽAREPORTAŽAU VELIKOM HOLU IZVRŠNOG VEĆA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINEPROMOCIJABUNJEVAČKIH NOVINABajić, Babić i sekretar ĐurićOno što su Bunjevci dugoočekivali, dogodilo se. Ostvarenoje pravo na informisanje na svomjeziku. «Bunjevačke novine» su počeleredovno da izlaze, a iskusni ali i mladi,u najvećem broju visoko obrazovaniprofesionalci, zajedno sa eminentnimstručnjacima za oblasti od važnosti zaidentitet Bunjevaca, čine sve da ovaj informativno-političkimagazin iz broja ubroj biva sve bolji i bolji. Uspešan početakizlaženja «Bunjevačkih novina» krunisanje 9. februara ove 2006. godine u velikomholu zgrade Izvršnog veća Vojvodine uposlepodnevnim časovima kada je ovajmesečnik zvanično i na veoma svečannačin promovisan. Brojni gosti, međukojima i Bunjevci koji žive u NovomSadu, kao i ekipe skoro svih medija kojiizveštavaju sa ovih vojvođanskih prostora,pridružili su se beležeći i pamteći,svako na svoj način, vreme kada su iBunjevci bar u pogledu informisa nja staliravnopravno rame uz rame sa ostalimnacionalnim zajednicama. Zajedno sa novinamapromovisan je i izdavački prvenacNIU Bunjevačkog informativnogcentra – «Bunjevački običaji».Program je počeo pesmom „Koloigra, tamburica svira“ u izvođenju delamuzičkog orkestra Bunjevačkog kulturnogcentra - Subotica. Čini se nijebilo prisutnog Bunjevca kojem srce nijepočelo brže da kuca kada je čuo reči „nekse znade da Bunjevac živi“.U zvaničnom delu programa gostesu pozdravili pokrajinski sekretarza informacije pri Izvršnom veću Autonomnepokrajine Vojvodine MiloradĐurić, predsednik Nacionalnog savetabunjevačke nacionalne manjine NikolaBabić, i ovaj put kao član Upravnogodbora NIU „Bunjevački informativnicentar“ Mirko Bajić, inače poslanik uSkupštini AP Vojvodine.– Mislim da je važno što se bunjevačkanacionalna zajednica pridružila porodicinacionalnih zajednica u Vojvodini kojeostvaruju to pravo, jer je ono jedno od elementarnihgrađanskih prava. Znači, važnoje da imate glasilo na svom jeziku, to jenešto što vas sada pridružuje toj porodicii što čini da se osećate kao ravnopravnideo vojvođanskog mozaika. Vojvodinaje zaista jedinstvena pokrajina, sa najvišenacionalnih manjina. To nas preporučujei ukazuje na nas na evropskoj sceni. Totreba da negujemo svakodnevno. Svakodnevniživot u Vojvodini je ona merakoju mi pokazujemo u našoj civilizovanostii u našoj kulturi svakodnevnogživota. To je važno za zemlju u celini, ane samo za nas u Vojvodini. Vojvodina jeevropsko lice Srbije i mislim da smo sviuključeni u građenje te naše zajedničkeČestitka sekretaraMilorada Đurića- Čestitam ljudima u redakciji«Bunjevačkih novina» i čestitamljudima u Bunjevačkom nacionalnomsavetu i želim im uspešnubudućnost.slike. Informisanje na sopstvenom jezikuje element toga i pokrajinski sekretarijatza informisanje u svojoj politici zaistaveliku pažnjuposvećuje informisanjuna jezicimanacionalnih manjinakao bitnomdelu zajedničkogživljenja, i očuvanjuidentiteta manjinskihzajednica –rekao je pokrajinskisekretar za informacijeu Izvršnomveću VojvodineMilorad Đurić usvom pozdravnomobraćanju prisut nima, izražavajući naduda će se porodica ovakvih izdanja jošširiti. - Imamo još nekoliko zajednicakoje od nas očekuju da im pomognemo utom naporu da i oni imaju svoje glasilo.Predsednik Nacionalnog saveta bunjevačkenacionalne manjine NikolaBabić govorio je o Bunjevcima kaonajpozvaniji po svojoj funkciji. Pre svegaizrazio je zadovoljstvo mogućnošćuda tu u Novom Sadu, ali pre svega svimgrađanima u našoj zemlji, budu prezentovanikako naše «Bunjevačke novine»i Bunjevački informativni centar koji,kako je istakao, prati sve što se događaOstvareno osnovnopravo- Ni mi sami nismo mogli zamislitida ćemo danas imati priliku dapod krovom Skupštine Autonomnepokrajine Vojvodine promovišemo«Bunjevačke novine», prvo informativno-političkoglasilo Bunjevaca,i da imamo priliku da se zahvalimoda smo to postigli. Poštovani gospodineĐuriću, vama pre svega hvala.Informisanje na svom jeziku osnovnoje pravo i osnovni elemenat da bise sačuvalo nacionalno biće i da biuopšte mogli govoriti o tome da jedannarod postoji – rekao je na početkusvog obraćanja prisutnima MirkoBajić u ime Upravnog odbora NIU„Bunjevačkog informativnog centra“čiji je inače član. - Ja se nadam da ćeu skorije vreme biti više od jednih novina– ukazao je Bajić između ostalog.- Mi smo tek na početku, ali znamošta hoćemo.vezano za Bunjevačku nacionalnu zajednicu,tako i sve ono po čemu su Bunjevciu našoj zemlji prepoznatljivi.– Nastavni program izučavanjabunjevačkog jezika i nacionalne kultureje još nerešeno pitanje, tražena surazjašnjenja na svim nivoima i mi sadaočekujemo da ćemo imati razumevanjau pokrajinskim institucijama da se nađeforma kako bi naša deca mogla da učesvoj jezik – izjavio je Nikola Babić medi-jima nakon zvaničnog dela programa promocije«Bunjevačkih novina».Nikola Babić je takođe ukazao i nanepravdu koja je Bunjevcima učinjena1945. godine kada su dekretom obavezanida se izjasne kao Hrvati što je ostavilovelikog traga među ovom zajednicom.Što se odnosa sa Hrvatima tiče idogovora sa njima koji je po pitanju jezikapreporučen, Babić je istakao da nemao bunjevačkom jeziku nikakvih spornihpitanja, ali da i pored toga sa bunjevačkestrane postoji želja da se o tome, ako treba,i sa Hrvatima razgovara.Bunjevačka zastava i uNovom SaduZvanični deo programa promocijenašeg lista završen je Divojačkim iMomačkim kolom u izvođenju dela folklornogansambla BKC Subotica. Njegovisu članovi svojim dostojanstve nimdržanjem još više skrenuli pažnju gostimana specifičnost i eleganciju bunjevačkenošnje. Ono što je najvažnije, sa istimdostojanstvom i elegancijom pre negoBKC SuboticaStrogo oko starog Bunjevcašto su odigrali kolo, držali su i jedno odnajvažnijih znamenja jednog naroda, ato je nacionalna zastava. Masa bliceva jezasvetlila, a sve su kamere bile upereneu bilo-plavo polje sa zlatnim motivimabunjevačkih simbola.Bilo je to jedno ne samo izuzetnovažno nego i veoma prijatno posle podneu zgradi Izvršnog veća Vojvodine, kaoi prilika da se sa Bunjevcima upoznajusvi zainteresovani i to onako neposrednokroz takozvano ćaskanje uz sok i laganuzakusku. Bila je to ujedno i prilikada se proba čuvena rakija inače poznatakao „ljutovačka“ a čiji su izvorni „autori“stanovnici bunjevačkih naselja okoSubo tice. Ono što je te večeri za ekipukoja se na promociju uputila u Novi Sadbio najveći kompliment jeste činjenica dasu svi primerci «Bunjevačkih novina» i«Bunjevačkih običaja» postavljeni na stoda se vide i naravno uzmu kao poklon,bukvalno planuli i pre samog početkaprvog odnosno zvaničnog dela promocije.Prazan sto naša je najbolja ocena./N. BudinčevićV. VidakovićMomačko - divojačko koloBabić, sekretar Đurić, Vidaković14Godina IIFebruar 2006.Godina IIFebruar 2006.Članovi Bunjevačke

MANIFESTACIJEMANIFESTACIJEVELIKO PRELO U SOMBORUPredsednik BNS Nikola Babić predaje zastavuAutentičnost pri dočeku gostijuPridsidnik BNS Nikola Babić prido je bunjevačku zastavu pridsidniku UG “Bunjevačko kolo”u Somboru Đuri Bošnjaku koji je izrazio nadu da će pisma “Kolo igra, tamburica svira”uskoro postati bunjevačka himna.Đura Bošnjak predsednik Bunjevačkogkola u SomboruEkipa Bunjevačkih novina uputilase u subotu, 4. februara,u Sombor, kako bi naše čitaoce izvestilao obilužavanju jednog od četrinajznačajnija nacionalna datuma u prazničnomkalendaru Bunjevaca. Taj datumje Veliko prelo, a kao bunjevačkinacionalni praznik u Državnoj zajedniciSrbiji i Crnoj Gori održava se prviput posli usvajanja nacionalnih simbolai praznika 23. decembra prošle godine nasednici Saveta Republike Srbije za nacionalnemanjine.Udruženje građana „Bunjevačkokolo“ u Somboru reosnivano je tri putai sva tri puta je svoj rad započinjalo Velikimprelom na Marindan - 2. februara.Oko 300 posetilaca, ljubiteljabunjevačkih običaja, nošnje i pisama,okupilo se u velikoj sali hotela «Sloboda».Na ulazu nas je dočekao par uautentičnoj bunjevačkoj nošnji. Sa osmehomna licu, na čistom bunjevačkom(još zvanično nepriznatom) jeziku uputilisu nas za naš astal. Program je počeou 20.30, a gostima se prvi obratio pridsidnikUdruženja građana „Bunjevačkokolo“ Đuro Bošnjak, inače i potpridsidnikNacionalnog saveta bunjevačke nacionalnemanjine.- U ime „Bunjevačkog kola“ želiobih da pozdravim sve prisutne. Ovo jepeto bunjevačko Veliko prelo i njimesmo želili da nastavimo tradiciju – istakaoje Bošnjak i dodao - Najlipšabunjevačka pisma «Kolo igra, tamburicasvira» će, nadam se, uskoro postati himnasvih Bunjevaca. Vrlo mi je drago štoVas vidim u ovolikom broju i čast mi jeda mogu zvanično otvoriti Veliko prelou Somboru.Posli dobrodošlice upućene gostima,nastupili su članovi KUD „Ravangrad“koji su igrajući uz pismu „Kolo igra,tamburica svira“ dočarali sav temperament,toplinu i lipotu stvaralaštva ljudiiz ovog dila Vojvodine. Nakon izvedbeovog dila programa usledio je dugačak isrdačan aplauz svih prisutnih.- Najsrdačnije pozdravljam sveprisutne prijatelje Bunjevaca i Bunjevce– kazao je pridsidnik Bunjevačkog nacionalnogsaveta Nikola Babić na početkusvog obraćanja gostima. - Posli tolikovikova i nama Bunjevcima su na SavetuRepublike Srbije potvrđeni nacionalnisimboli. Pored zastave, koja je vrlovažna, imamo i grb. Sve su to znamenjakoja u stvari jedan narod i čine narodom.Trudili smo se da odaberemo pravedatume, a ovaj koji sad obilužavamo jedatum kada su se Bunjevci prvi put unajvećem broju i posli tog najčešće okupljali,a to je Marindan. To je štogodposebno - istakao je Nikola Babić.Babić je zatim prido bunjevačku zastavuĐuri Bošnjaku, koji je okupljenimakazao:- Nacionalni savet je uvažio sveprimedbe i ideje, a ja sam lično zadovoljanšto smo i mi iz Sombora učestvovaliu odlučivanju o simbolima. Mi ćemo odsad imati ono što vikovima nismo imali- grb i zastavu.Posli svečanog dila manifestacijepočela je dobra zabava uz bunjevačkumuziku i pisme./Nenad BudinčevićBunjevačka zastava u SomboruKUD Ravangrad16Godina IIFebruar 2006.Godina IIFebruar 2006.17

ZABAVAZABAVAHOROSKOP ZA MARTPriprema: Dragan TovarišićPriprema: Dragan TovarišićŽACKANJAOVAN: Ovog miseca imaćete tušta višesnage suočit se sa poslovnim problemima šta steji imali u dosadašnjem perijodu, pa bi i rezultatimogli bit tušta bolji, posebno krajom miseca.Na ljubavnom planu tvrdoglavo ćete tirat posvom, pa mož bit i gore nego šta je bilo.BIK: Kroz dobre odnose s prijateljima,posebno onim poslovno jakim, možte napridovati više nego šta ste mislili. Tribate samoiskoristit tu pogodnost, a uz vašu poslovičnuizdržljivost rezultati ne smidu izostat. Ponosniste na svoju voljenu osobu i rado ćete se skupanać u veselom društvu.BLIZANCI: Spremni ste sve dat od sebe dauspijete u svojim poslovnim namirama, al vamtriba i dobra duovna nadgradnja. Ipak, uspićete usvojim namirama i doć do priznanja. Čerez poslazanemarivat ćete ljubavne el bračne obaveze,šta vam se mož osvetit.RAK: Poslovi vezani za inostranstvo elprosvitu mogu vam donit tušta uspiha. Možbitda će vam tribat i niki zajam, čerez čega ćeteposli morat tušta više radit, al kako želite uspitni to vam neće bit teško. S voljenom osobom sedobro razumite, uglavnom intuitivno, pa će vamproliće otpočet s pismom.LAV: Tušta novaca će ovog miseca proćkroz vaše ruke, a od vas zavisi koliko će ji ostatu njima. Tribate obuzdat svoj potrošački poriv iostavit nešta i za gore dane, koji će prije el poslidoć. Na ljubavnom planu tek krajom misecamož bit bolja situacija, čerez tog šta će vas namistorazuma strasti nosit.DIVICA: Veći dio miseca bićete okrenuti javnosti,javnom pojavljivanju i uspihu u javnosti,šta je dobro onima šta se bave pravom, medijimael politikom. Nećete zanemarivat ni voljenuosobu s kojom vas veže tušta zajedničkog.VAGA: Pridstoji vam naporan poslovni period,ako ga ne budete priskočili čerez zdravstveniproblema el se bavite zdravstvenim pitanjima.Rezultate ćete vidit tek u kasnijem periodu,pa se možte i razočarat i stat na polovini puta.Nervozu sa posla nemojte prenosit u ljubavneodnose.ŠKORPIJA: Pripadnici ovog znaka štase bave izradom el prodajom umitnički vridnipredmeta mogu imati fajn uspiha i financijskidobro proć. Ako imate odraslu dicu, možte bitponosni čerez njiovi postignuća. Na emotivnomplanu bićete zaneseni lipotom svog partnera.STRILAC: Svi poslovi vezani za kuću,uzimajuć u obzir i promet nekretnina, mogu vamdonit dobru zaradu. Istom možete dosta vrimenaproves i u sređivanju stambenog prostora. Svojeslobodne trenutke provešćete u društvu porodiceu lipim intimnim divanima.JARAC: Vodićete značajne poslovneprigovore, čerez čega biste mogli otić i naneko kraće poslovno putovanje. Poslovi vezaniza trgovinu el komunikacije mogu vam donitnajviše. Ljubavni odnosi su tušta usklađeni i nepristavljaju vam opterećenje za napridak u karijeri.VODOLIJA: Da biste došli do bolje zarade,a svakako ćete doć, morate prvo rišit nikepravne probleme, pa tek onda krenit u realizacijusvoji dobro zamišljeni planova. Možbit daćete rišavat i pitanje zaostavštine. Biće vam potribnai podrška emotivnog partnera, koja biovog puta mogla izostat.RIBE: Puni snage i energije probaćete rišitsve zaostale probleme, al osim volje i snage potribnoje tušta tog da se poklopi da biste uspili usvojim namirama. Tek u drugoj polovini misecakockice će se složit.UKRŠTENE REČIVODORAVNO: 1. Ni hladno ni vruće; 6. Predmet rasađivanja;7. Državnica, Korason; 8. Domaće govedo; 9. Hemijska oznaka za Americijum;10. Prilično mala, omalena; 12. Glumica sa slike, Ljiljana; 17.Muško ime; 18. Jelo; 19. Scena, pozornica; 20. Pritoka Dunava u Austriji;USPRAVNO: 1. Vrsta životinje; 2. Pohlepne; 3. Šampioni, asovi;4. Manji prokopi, kanali; 5. Akomodiran, priviknut; 11. Jedna od oznakaza audio-vizuelne formate u računarstvu; 12. Česta uzrečica u Srbiji;13. Predgrađe Varšave; 14. Asocijacija drvoprerađivačkih tvornica(skr.); 15. Američki političar, Al; 16. Reka u Rusiji.- Demokratija nam je napridovala:mož se čut i glas seljaka. Takorećvapaj.- Tušta tog zavriđuju ovi štaprivređuju.- Bolje bit gladan uspiha neg kruva.- Razvili su mobilnu telefoniju. Sadse igraju gluvi telefona.- Ružno pače mož postat i Labus.- Koliko nas košta - Koštunica?!- Vuk dlaku minja, a Danicuprivlači.- Povuko je potez. Na G17.- Naša fatamorgana: prazna Skupštinaa puna Radikala.- Zar Sve to mora bit tako?!- Sa Bunjevcima nima šale. Oni sešale sami sa sobom.- Govori srpski da te cili svit - mrzi.- Spremni smo za izgradnju brzi pruga:kupili su lokomotive stare 35 godina.- Pisma nas je održala. Turbo-folk?!- Sloboda štampe je zagarantovana:novinari mogu slobodno kukat domile volje.REŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: važan, Azija, silan, Ilan, liv, t, Malavi, OUR, osam,sesti, RTV, malter.ZADUŽBINE I ZADUŽENJASunce će opet nama da sine, narodneće morat da brine: siće ovi sa političkebine i gradit svoje zadužbine.Sad još izvršavaju naređenja,namistozadužbina čine zaduženja.To je svit bez poređenja i postupcimabez obrazloženja.Al kad nestanu sa političke scene injiovo vrime zanavik mine, kad se razbole,ostanu bez dice i žene moraće gra-dit velike zadužbine.Zadužbine za buduća vrimena,da se možmo sićat njiovi imena.Zadužbina za vrimena bez brimenanjiovom pokajanju biće primena.24Godina IIGodina IIFebruar 2006. Februar 2006.25

Piše: dr Andrija PeićSTRUČNA RIČSUZBIJANJE KOROVA USTRNIM ŽITIMAZbog zakasnile sitve samim timi slabijeg razvoja pšenice tribaočekivati intenzivan razvoj korova.Dva najbitnija korova u strnim žitimasu palamida i prilepača. Palamida pridstavljavišegodišnji korov koji može danaraste i do dva metra visine. Razmnožavase simenom i rizomom. Ovaj korov je velikikonkurent gajenoj biljci kada je u pitanjuishrana i voda a i prilikom kombajniranjamože da zatvori sita i da dođedo rasipanja pšenice.Prilepača je jednogodišnji korov,otežava žetvu jel se lipi za he der kombajna.Prilikom kombajniranja podiževlažnost zrna što zaktiva dodatnetroškove. Ovo je karantiski korov i u simenskojpšenici ne smi da se nađe ni jednabiljka.Pored navedenih korova u pšenici sečesto nađe gorušica, bulka, štir, pepeljuga,ambrozija, čičak i druge.Za suzbijanje korova koriste se preparatisa aktivnom materijom 2,4 Dselektivni sistemični hormonalni herbicidiMonosan, Herbisan, Korovicid i dr.Koriste se pri temperaturi od 5 do 25 stepeniCelzijusa kada ne postoji opasnost odnoćnih mrazeva. Koriste se od faze razvojapšenice sa tri lista pa do okončanja bokorenja.Nedovoljno su efikasni za suzbijanjekarantinskog korova prilepače pa sene mogu primenjivati u simenskojpšenici. Imaju negativnodilovanje ukolikose primene nakon bokorenja.Glavni razlog zbog kogase ovi preparati primenjujuje njiova niska cina i jednostavnostprimene. Kodpšenice se koristi jedna i podo dvi litre po hektaru tretiranjemod sridine bokorenjapa do formiranja prvog kolenca.Ne mogu se primenjivatiu ovsu jel značajnoumanjuje prinos.Mustang je preparat kojisadrži dvi aktivne materijepa je njegov spektar dilovanjana korove daleko širi. Priprimeni od 0,6 litara po hektarusuzbija palamidu,prilepaču, bulku, koprivu,štir i ambroziju- maltene sve koroveizuzev dvornikai ljubičice. Koristi sepri temperaturi od 5do 25 celzijusovih stepeni.Vrlo brzo se upijapriko lista i na tajnačin zaustavlja daljirazvoj korova. Koristise od momenta bokorenja pa do razvojadva kolenceta. Brzo se razgrađuje u kontaktusa zemljištem pa se posli primeneMustanga nakon skidanja pšenice možesijati bilo koja kultura. Ukoliko dođe dopresejavanja nakon primene Mustangamože se sijati jara pšenica, jari ječam iovas.Peak 75-UG je novi selektivni herbicidza folijarno suzbijanje širokolisnihkorova u pšenici 20 grama po hektaru uzdodatak okvasivača Ekstravona u količini100 mililitara po hektaru. Koristi se u fazitri lista pa do kraja bokorenja pšenice.Dugotrajno di lovanjePOLJOPRIVREDAPeak ima produžnu efikasnost i dugotrajanuticaj na spričavanje nicanja korovajel diluje i priko zemljišta. Ova osobinapreparata omogućava da i pri štogodranijoj primeni i razvučenom nicanju korovausiv ostaje nezakorovljen u dužemvrimenskom periodu. Nakon primenePeaka naredne godine ne triba sijatišećernu ripu.SekatorHerbicid iz grupe sulfonil uree sa dviaktivne materije od kojih jedna efikasnosuzbija jednogodišnje širokolisne koroveu pšenici i ječmu kao što su palamida,prilepača, gorušica, pepeljuga, štir, bulka,popanac i drugi. Druga aktivna materijaje protektant koji podstiče razgradnjuherbicida u strnim žitima i tako ometanjiov razvoj. Prilikom tretiranja pristajerast korova a njegovo potpuno uginućenastaje posli tri do četri nedilje.Doziranje i vrime upotribePreparat sekator suzbija jednogodišnjei višegodišnje širokolisne korove u ozimoji jaroj pšenici, ječmu, raži i tritikaleuu količini od 0,3 kilograma po hektaru.Suzbijanje korova preparatom Sekatorvrši se od faze trećeg lista pa do početkarasta lista zastavičara u ozimoj pšenici iječmu. U jaroj pšenici i jarom ječmu tretiranjese vrši od faze trećeg listado kraja bokorenja.Ako dođe do propadanjausiva 15 dana nakon tretiranjamože se sijati jara pšenica ilijari ječam a kukuruz tridesetakdana nakon tretiranja.Grodyl je preparat koji semože primenjivati tokom čitavevegetacije pšenice i ječma.Primenjuje se u dozi od 20 do40 grama zavisno od razvojakorova. Uspešno se miša saazotnim đubrivima insekticidimai herbicidima na bazi 2,4 D.Zavisno od vrimenskih prilikai mo gućnosti ulaženja uparcelu sa tehnikom, triba prilagoditii primeniti preparate premafazi razvoja pšenice./SPORTKao i prethodnih godina i početak ovegodine je bio u znaku jednog od najvećegšahovskog događaja koji se održava u malomgradiću Wijk aan Zeeu u Holandiji. Ovde seodržavaju tri turnira od kojih je glavni A turnirvrhunskog nivoa i okuplja svetsku elitu.Danas u svetu sve je manje super turnirai raduje vest da će se ponovo održavati i superturnir u Linaresu i zajedno sa super turniromu Dortmundu opet ćemo imati tri velikadogađaja za šahovske sladokusce.Ovogodišnji turnir je protekao u znakuVišvanatana Ananda i Veselina Topalova kojisu podelili prvo mesto. Oni su sakupili po devetpoena iz 13 partija.Trebalo bi istaći da nakonovog turnira Anand po prvi put prelazigranicu od 2800 rejting poena a pre njega jedinoje pošlo za rukom Gari Kasparovu(koji sepovukao sa svetske šahovske scene),VladimiruKramniku(koji je sa ovog turnira odsustvovaozbog zdravstvenih problema) i učesniku ovog1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 a6 Ovo otvaranjezove se Najdorfova sicilijanka,a ona predstavlja glavno oružje novogsvetskog prvaka. 6.Le2 e6 7.0–0 Le78.a4 Sc6 9.Le3 0–0 10.f4 Dc7 11.Kh1Te8 12.Lf3 Lf8 13.Dd2 Omiljeni nastavakAdamsa koji je inače poznat pooriginalnom stilu. [Uobičajen nastavaku ovoj poziciji je 13.g4 sa idejom dase povede napad sa g5 koji je viđenu mnogim partijama na vrhunskomnivou.] 13...Sa5 14.b3 Tb8 15.Tad1Sc6 16. Lf2! Dubok potez sa idejom dase lovac prebaci na dijagonalu h2-b8gde se nalaze crna dama i top.Istovremenobeli preti e5. 16...Sd7 17.Lg3Sxd4 18.Dxd4 b5? [Stiče se utisak daje ova ideja pogrešna jer će crni ostatibez kontraigre na daminom krilu.Trebalo je pokušati sa 18..Dc5 i posle19. Dd2 b5 posle čega crni može daračuna na kontraigru.] 19.axb5 axb520.b4! Sada se vide nedostaci pozicijecrnog. Pešak na b5 je slab a crne figuresu ostale pasivne. 20...g6 21.e5 d5 [Na21...dxe5 sledilo bi 22.fxe5 Dc4 23.Dxc4 bxc4 24.Lc6 Te7 25.Se4 saodlučujućom pretnjom Sf6 posle čega crni gubi materijal.] 22.f5!ŠAHOVSKI MOZAIKturnira Veselinu Topalovu. Na deobi trećegi četvrtog mesta su se našli Majkl Adams iVasilij Ivančuk. Oni su prikazali standardnodobru formu. Peto i šesto mesto su zauzeliBoris Geljfand i najmlađi učesnik turnirapetnaestogodišnji Sergej Karjakin. Prvi možebiti zadovoljan svojim rezultatom nakon lošegstarta dok Karjakin može biti prezadovoljan odkojeg se u budućnosti očekuju još veći rezultati.Sedmo, osmo i deveto mesto sa 50% osvojenihpoena su zauzeli: domaći predstavnikSergej Tivjakov, naš Subotičanin koji igrapod mađarskom zastavom Peter Leko i svetskišampion po nokaut sistemu Levon Aronjan.Svakako da Leko koji je jedan od pobednikaovog turnira ranijih godina ne može biti zadovoljankao i Levon Aronjan. Interesantno jespomenuti povratak nekadašnjeg izazivača prvakasveta Gatu Kamskog ,koji je bio i najborbenijiučesnik i nagovestio da njegovo vremeukoliko se ozbiljno bude vratio šahu, ponovoPripremio: velemajstor Nikola SedlakU WIJK AAN ZEEU U HOLANDIJI(1) Adams, Mi (2707) - Topalov, V (2801) [B85]Corus A Wijk aan Zee NED (2), 15.01.2006[,Nikola]Konačan plasman: Anand i Topalov9 poena, Adams i Ivančuk 7,5, Geljfandi Karjakin 7, Tivjakov, Leko i Aronjan6,5, Van Veli 6, Bakro 5,5, Mameđarovi Kamski 4,5 i Sokolov 4.dolazi. Ostali takmičari su postigli ono što jepribližno i realno s obzirom na njihovu formui trenutne mogućnosti, s tim što će sigurnona narednim turnirima dvostruki imladinskiprvak sveta Mameđarov postizati sve boljerezultate.Partija koju ću prikazati igrala seizmeđu Majkla Adamsa i Veselina Topalova.Partijaje odigrana u drugom kolui predstavlja prvi poraz Topalova posleosvajanja šampionske titule u San Luisuu Argentini./Kruna strategije belog.Sve figure belog stoje odlično tako da je svespremno za udar. 22...gxf5 23.Sxd5! Dc4 [Ne sme se uzeti 23...exd5jer sledi 24.e6 sa mnogobrojnim pretnjamabelog.] 24. Dd2 h6 [Ponovo nemože 24...exd5 jer sledi 25.Dg5+ Lg726.Lxd5 Dg4 27.Lxf7+ Kxf7 28.Dxg4 icrni ostaje bez dame.] 25.h3 Ovakav potezpotvrđuje da je pozicija belog dobijena.Idejapoteza je da se oduzme poljeg4 crnoj dami sa kog bi se ona vratila uodbranu. 25...exd5 Crni više ne može dačeka. 26.Lxd5 Dxb4 27.c3 Dc5 28.Txf5Te6 29.Txf7! Sb6 [Crnog ne spasavani 29..Kxf7 30.Df4+ Kg7 31.Lxe6 De732.Lxd7 Lxd7 33 e6 Dxe6 34.Dxb8 saodlučujućom prednošću belog.] 30.Tdf1Sxd5 31.Txf8+ Dxf8 32.Txf8+ Kxf833.Dxd5 Pozicija je jasno dobijena zabeloga jer su topovi crnog nepovezani.Topalov igra još nekoliko poteza po inerciji.33...Ke8 34.Lh4 Ld7 35.Lf6 b436.De4 Lc8 [Na 36...bxc3 sledi 37.Dg6+Kf8 38.Dg7+ Ke8 39.Dg8# mat.] 37.cxb4Tb7 38.Dg6+ Kd7 39.Dxh6 Kc7 40.Df4Kb8 41.h4 Tc7 42.h5 i novi svetski šampion je konačno posle dužegvremena osetio gorčinu poraza. 1–028Godina IIGodina IIFebruar 2006. Februar 2006.29

SPORTRazgovarala: Livia TričkoKAKO BI POVUKLI DECU SA ULICE I NAPRAVILIDOBRE KOŠARKAŠE, OFORMLJEN JE NOVKOŠARKAŠKI KLUB “FANTASTIK”NA MLAÐIMA SVET OSTAJENa mlađima svet ostaje, a da bi totako i bilo treba im pružiti šansui podučiti ih. Ljubav prema košarci i željada se što bolje prenese znanje na mlađedovela je trenera Dragana Vidakovića daotvori košarkaški klub «Fantastik».Prije nego što saznate nešto više o klubu,da vas upoznamo sa njegovim tvorcemi trenerom Draganom Vidakovićem. Svojukošarkašku karijeru je započeo u KK«Bosna» u Sarajevu. Kada je počeo rat,doselio se u Suboticu. Igrao je za «Spartak»,a posle povrede leđa, na nagovor FerencaAdamka, otišao je u trenerske vodei do dana današnjeg ostao u njima. Njegovrad se uglavnom koncentriše na decui omladinu. Radio je u nekoliko klubova,kako privatnih tako i u KK «Spartak»,gde je npr. u muškoj konkurenciji vodiosve selekcije sem prvog tima, dok je kodžena i prvi tim vodio oko sedam meseci.Najnoviji potez koji je uradio jeste otvaranjekošarkaškog kluba «Fantastik»:- Do pre dva meseca smo funkcionisalikao sekcija, a od sada smo zvaničanklub. Hteli smo decu da „sklonimo“ saulice i da ih naučimo osnovnim koracimajednog od najlepših sportova. Imamoupisano oko 60 članova, to su devojčice idečaci od ‘94. do ‘99. godišta, a sem menerade još dva trenera - Zoran Mihajlović iDamir Bošnjak.Kada i gde trenirate?- Treninzi su za sada na dve lokacije.U OŠ «Sveti Sava» u Aleksandrovu(ponedeljkom, sredom, petkom od 19i nedeljom od 11 časova) i u OŠ «IvanGoran Kovačić» u centru grada (ponedeljak,sreda, petak od 19). Ovom prilikombih se i zahvalio direktoricama TanjiBunčić i Jeleni Sivč Veljanović, kojesu nam izašle u susret i pomogle da decatreniraju u terminima od 19 časova. Tomnogo znači kako deci, tako i njihovimroditeljima.Razlikujete se od drugih. Naime,nedavno ste uveli i neke inovacije?- Da. Želeli smo da povežemo košarkusa drugim stvarima i tako još više zainteresujemodecu. Inovacija je ta da smood nedavno uveli učenje engleskog jezika.Četiri puta mesečno, kada deca nemajutreninge u OŠ «Sveti Sava», imajučasove engleskog jezika sa profesoricomkoja ih uglavnom uči onim stvarima kojesu povezane sa košakom.Bar jedan kandidat za«Spartak»U klubu svi deluju zadovoljnoi vlada mišljenje da ćeovom inovacijom i zalaganjemza decu mnogo doprineti ovomuzrastu, jer će ih, bar se nadaju,usmeriti na pravi put. Koji sunjihovi planovi, takođe nam jeotkrio gospodin Vidaković:- Želja nam je da košarkaškiKlub «Fantastik» opstane i dau nekoj budućnosti „izbacimo“bar jednog igrača koji ćezaigrati u «Spartaku» i nekomdrugom većem klubu. Ako toostvarimo mislim da smo ostvarilinaš cilj. Upravo zbogtoga - da bi pružili veći kvalitetu radu sa decom, trudimo seda na treninzima u grupamanemamo više od 18 dece.A za sam kraj evo štasu rekli i neki od polaznikakošarkaškog kluba «Fantastik»:Lea Zolnajić (8 godina) –Od moje sestre Tamare samčula za ovu školu košarke, pasam se odlučila da se oprobami u ovom sportu. Za sada mi sesviđa.Sara Poljaković (8 godina)– Nedavno sam počela treniratikošarku. Brat Davor je prvipočeo sa treninzima, pa sam i ja htela datreniram. Tata mi je ispunio želju i upisaome.Jovana Cicvarić (8 godina) – I menesu kao i moje drugare mama i tata upisalina košarku. Sviđa mi se jer se puno igramosa loptom.Dejan Bešić (10 godina) – Ponekadnas trener odvede na košarkaške utakmice«Spartaka» da gledamo i navijamo.Omiljeni košarkaš mi je Dejan Bodiroga.Trener: D. VidakovićLuka Mamužić (9 godina) - Probaosam fudbal pa sam hteo da se oprobam ukošarci. Živim na Paliću, ali dolazim redovnona svaki trening. Veoma mi je interesantoi volim košarku. Jednom bih voleoda zaigram kao Igor Rakočević.Dario Andrašić (13 godina) - Prije triL. Zolnajić, S. Poljaković, J. CicvarićD. Bešić, L. Mamužić,D. Andrašić, J. Markovićgodine sam počeo da se bavim košarkom.Obožavam ovaj sport, jedino mi je žao štonema više starijih. Voleo bih jednom dazaigram za prvi tim u nekom većem klubu,ali videćemo još šta će od toga biti.Josip Marković (11 godina) – Tričetirigodine treniram košarku. Sećamse svoje prve utakmice - iako smo izgubilibilo mi je veoma interesantno. Odkošarkaša najviše volim da gledam DejanaBodirogu./30Godina IIFebruar 2006.