BROJ 107 (.pdf) - Taboo

Bez teme nema ni dilemePiše: Ljubomir Ratković... Do 2020. samo strpljenje i... biće bolje!Da nam živi, živi rad...Da li je tačno da totalitarna demokratija znači da ljudi treba da budu prisiljeni na svoju sreću?Odgovor na pitanje iz podnaslova ovogteksta ne znam. I to javno priznajem. Istotako, nije mi jasno zašto je tako oštra i intenzivnakampanja povodom lokalnih izborau Aranđelovcu, u danima izborne tišinerezultirala Skupštinom SNS-a (subota) iSkupštinom PUPS-a (nedelja).Ono što znam i što mi je odavno jasno, jestesaznanje da se u danima izborne tišine„lomi“ mogući ishod, bez obzira na istraživanje,i da je svaka izborna kampanja najbezobzirnijioblik političke borbe. O razliciizmeđu izborne atmosfere i izbornog ponašanjamože se saznati samo ukoliko zamolitePrvoslava S. Plavšića da vam to objasni.Baš na dan tih izbora u Aranđelovcu, a poishodu, svi su se (osim onih koji su ostaliipod crte) samoproglasili pobednikom.Predsednik Republike Srbije gospodin BorisTadić, na Skupštini PUPS-a, rekao je da ćesvu svoju energiju uložiti u to da opozicija nedođe na vlast... jer to bi zemlju gurnulo usunovrat...Pun energije, a „jak ko stena“, kako je tonegde izjavio Jovan Krkobabić, predsednikPUPS-a, predsednik svih nas je ekspliciteposlao poruku da niko neće narušiti njegovprogram izlaska iz krize i ekonomskog oporavkai razvoja do 2020. godine. Program jebazično gotov, na njemu se još uvek „radi“(valjda se dorađuje jer, ako je gotov, onda sena njemu ne radi!), a uskoro bi trebalo davidimo „o čemu se radi“! Jasnije, ko to radi.I šta radi. Posebno, nije dao ni namirisati koće biti odgovoran za njegovu realizaciju jerpredsednički mandat ističe 2013. godine.Pogotovu ako 2020, ili koji dan ranije, konstatujemoda je to bio zbir lepih želja „htelismo, ali, eto, okruženje, i tako to“. Predsednikto nije rekao, što ne znači da neće. Japotpuno razumem i podržavam njegovoprez nakon što generalni sekretar PredsedništvaRepublike, kako novine pišu, u vremekad mu je to bila funkcija, kao nestranačkaličnost, da ostavku na to mesto i postanečlan stranke čiji predsednik nije predsednikRepublike Srbije.To ne otvara mnogo pitanja, već upravosuprotno, nameće samo jedno: Ko su ljudiod poverenja predsednika Republike Srbije?Po prirodi stvari, to bi trebalo da budugrađani.A građani ko građani...O tome je, baš na dan izbora u Aranđelovcu,u tekstu „Očajnici hoće promene“, ostalo zapisanou dnevnim novinama Blic, sa antrfileom„Zahtev za izbore je zahtev zapromene, a ne podrška jednoj stranci. Vlasti opozicija pokazuju ,mišiće’ ali ne i interesovanjeza patnje građana“.Međutim... U tom tekstu koji izvorno prenosistavove istraživanja, zapanjujuće je da je rejtingparlamenta manji od rejtinga Vlade,EU, vojske i crkve, manji i od rejtinga Haškogtribunala...Podsećanja radi: u Skupštini Srbije prisutnisu izabrani narodni predstavnici i pozicije iopozicije!!!To što se tamo nedavno prošetala „damasumnjivog morala“, ponešto govori oodnosu prema građanima koji su ih izabrali.I tako... znate već monolog Radašinov...I tek sad tema: pozicija „opozicije nije samoi jedino da kritikuje vlast, već da predlažezakone koji upućuju na bolje“!!!Pozicija pozicije nije samo da glasa za predloženezakone, svesna skupštinske većine,već da učvrsti svoju poziciju, uveravajućigrađane da će im donošenjem novih zakonabiti bolje.Inače, sve zakone potpisuje predsednik Republike!Slagali se s tim ili ne. Jednostavno,tako je!Naslov ovog teksta nije omaž međunarodnomprazniku rada (evo predloga: trebalo bida se zove Međunarodni dan posla) jer jeapsurd da se baš za te dane koji slave rad –ne radi, već je i dalje ostao običaj „uranka“– sa pesmom „podignimo uvis čela, miheroji rada svog, naša biće zemlja cela, danam živi, živi rad...“Naslov ovog teksta baziran je na predstaviDa nam živi, živi rad Ateljea 212 i na silnojpolemici koja je usledila povodom nje.Tek, upravnik te kuće jasno je rekao: „... svepredstave moraju da odražavaju stav Ateljea212...“ Slagali se s tim ili ne. Ali, ono štopozdravljam, jeste da u tom teatru nemaviše besplatnih ulaznica čak ni za kritičare!Predsednik moje države Srbije (izvinite, jasam se odrekao dva državljanstva, nisamprihvatio „dvojno“. Valjda to nešto govori.)greši insistirajući na jedinstvu u regionu iulažući energiju u to, a zaboravljajući da jeSrbija podeljena i razjedinjena.Verovali ili ne, ja verujem u Srbiju! Takvakakva je, ja njoj pripadam i moja je!Samim tim, ako je tačno da autor svih kompozicijana Beoviziji, a bilo ih je čak tri,negde nešto bespravno gradi, a građani suizabrali pesmu Ovo je Balkan, to meučvršćuje u stavu da smo, bez obzira na tošto o toj pesmi mislim sve najgore, izabralimanje zlo.Jer... zamislite da se iz Srbije na Eurosongupojavila pesma:Vozi, vozi, vozi, vozi,vozi, vozi, vozi, vozi.Di-džej, di-džej duni u bikinisamo glasno, glasnije.Leto, leto, svi smo u mašini.Predsedniče, brate, u kolo u kolo,ho-o-o-o ho-o-o-o ho-o-o-o.Predsedniče, halo!Refren:Uhvati ritam, uhvati anarhiju,zvučnici biju, biju pa ubijaju.Hej,predsedniče, šalji tu mornaricujer, kunem ti se, svi smo mi zaludnicu.Heeej,vozi, vozi, vozi, vozi,vozi, vozi, vozi, vozi.(nastavak na 23. strani)