BROJ 107 (.pdf) - Taboo
BROJ 107 (.pdf) - Taboo BROJ 107 (.pdf) - Taboo
Posmatrač sceneSvesno i nesvesnoRezultati istraživanja:istina ili manipulacija?ŽIL prisluškuje, sluša, gleda,razmišlja, upoređuje,analizira, pa onda piše ŽozefuMože li se manipulisati javnim mnjenjem objavljivanjem rezultata istraživanja:socioloških, društvenih, privrednih i drugih oblasti i sadržaja života?Dugo su umni ljudi sveta izjavljivali daje to nemoguće, da se na formirane stavoveindividue o nekome ili nečemu ne može uticatiobjavljivanjem i publikovanjem rezultataistraživanja pojedinih pojava, bez obzira namogući predznak.Tako se, negde do kraja sedamdesetih godina,mislilo, i formalno i službeno. Izmeđuostalih, to su smatrali i mnogi ugledni istraživači.I onda je nastao preokret: Komisija za marketingICC (međunarodne trgovinske komorečije je sedište u Parizu) i ESOMAR(međunarodno udruženje istraživača, čije jesedište u Hagu mnogo duže nego od kadaje taj grad postao za nas „interesantan“, douticaja na našu sudbinu!) zajedno revidirajuKodeks istraživača, odnosno Kodeks o sociološkimi marketinškim istraživanjima, itako, od onda sedam puta, što sa dopunamai izmenama, što sa korenitim promenamau pristupu, znači sa potpuno novimtekstovima. Đavo je odneo šalu! Mediji, izsebi znanih interesa, plus (češće nego ređe)naručioci istraživanja, počinju, na momentei dosta agresivno, da publikuju podatke –pozitivne ili negativne – ne bi li skrenuli pažnjujavnosti na sebe, pogotovu potencijalnihnaručilaca.Komisija za marketing ICC i ESOMAR dolazedo jedinstvenog zaključka da je bitka zaetičnost izgubljena, da interesi nadvladavajuprofesionalnost i čast, koja bi trebaloda se oslanja na stručnost i odgovornost istraživačkihtimova, pogotovu rukovodilacaistraživanja koji bi trebalo da budu i interpretatoridobijenih rezultata.Objavljuju zajedničku preporuku (ICC i ESO-MAR) prevashodno namenjenu novinarima ipublicistima, svesni toga koliko oni mogu dautiču na formiranje javnog mnjenja. Sveočekujući da su poslenici javne reči osobeod integriteta i da će čuvati svoje ime ne objavljujućisumnjive rezultate. Uslovno rečeno,sumnjivi su ako vođa istraživačkog projekta(sve ređe se pojavljuju u javnosti kaonosioci određenih projekata, što bi trebaloda bude više nego indikativno) ili interpretatordobijenih rezultata (retko kada celovitogistraživačkog projekta) ne umeju daodgovore na zavidnu grupu pitanja odgovorimakoji bi potvrdili (ili doveli u sumnju)rezultate istraživanja i njihov značaj s aspektautvrđenih ciljeva istraživanja. Primeraradi, informacijom o naručiocu istraživanja.Ili, ko interpretira rezultate – istraživač ilinaručilac? Sve ili po izboru? Po čijem? Čijesu preporuke?Generalno, istraživači su izgubili bitku samnogim medijima i njihovim uređivačkimštabovima. A tek sa naručiocima! A politikanezameranja (strah od novinara) postajesve uočljivija jer su i materijalni interesi istraživačkihkuća sve veći.Bogoljub Karić na ovim prostorima brzo jerazumeo moć istraživanja javnog mnjenja imoguće načine interpretacije dobijenihrezultata. Igra je započela. Indirektno i direktnokupuje četiri marketinške (istraživačke)agencije koje, sve češće, saopštavajurezultate mnogih istraživačkih projekata.I pojedini naučni radnici su samo ljudi. A ikriza je bila sve veća, i preko praga izdržljivosti.(Baš kao i danas!) Prihvataju da nadogovoreni način interpretiraju određenepojave. I preporuke! Danas su mnogi od njihkolumnisti u uglednim novinama, na nekim16(Press, 26.04.2010)
Posmatrač scene(Press, 26.04.2010)od TV stanica, čak i urednici pojedinih medija,uvaženi analitičari društvenih pojava čijase reč sluša!Bogoljuba prvo „razume” vlasnik novina kojesu „umrle”. (Pošto je vlasnik već dugo usukobu sa državnim organima, neću gaspominjati.) Angažuje istraživačku kuću ivlasnika kao i interpretatora istraživačkihrezultata. A tek preporuka! Pošto je uvaženistručnjak, u međuvremenu, stvarno i umro,njihova imena ne spominjem.Praksa ima svoj kontinuitet. Vrlo uočljiv.Jasno, onima koje to zanima. Dnevne novinePres angažuju agenciju Politikum.(Znam, odmah ste rekli: Nikad čuo za njih!Mislim na agenciju.) Firmu koja nema zaposlenih!Nula! A ima status društva saograničenom odgovornošću. Znači, po zakonu,morala bi da ima najmanje jednog zaposlenog(u zavisnosti od oblika vlasništva,možda i čitava dva). A u firmi je NULA!Uvid u rezultate saopštava vidno, na trećojstrani svojih novina. Sa mnogo grafikona ipodataka. Vrlo sofisticiranih. U kontekstupolitike nekih. Pres ukazuje na to da određenepojave, „naučno” istražene, ugrožavajupostojeću vlast. Može i drugačije. Danema postojeće vlasti, rezultati bi bili drugačiji.Sada slede tri od više mogućih, krucijalnihpitanja:Ko je vlasnik medija?Ko je finansijer istraživanja?Ko je rukovodilac projekta kadanema zaposlenih?Koji je vaš odgovor na pitanje iz naslovaovog priloga? Sebi saopštite odgovor. Nijejoš vreme za javno saopštavanje. Ili sevaram?Tragom Katarine Rebrače i novinskih napisaInformacija informišea oglašavanje motivišePovod nije Katarina Rebrača i njeni mogući finansijski nestašluci.To je posao nekog drugog.Povod je zanimljiv pokušaj opravdanja njenog ponašanja kvantifikujućidobijeni publicitet vrednosnim izražavanjem.Poodavno je zapaženo da u Srbiji pojedine agencije koje se bave, ilikoje misle da se bave, odnosima sa javnošću (javnostima), klijentimapodnose izveštaje u kojima je glavni kriterijum uspešnostisaradnje pretvaranje dobijenog medijskog prostora u sekunde ilism/stubac i izražavanje toga u finansijski izraz koliko bi koštao tolikizakupljeni oglasni prostor. Zaključak se sam od sebe nameće:Ne treba vam oglašavanje, ovo je jeftinije, uštedeli smo vam novac!Ovo nije slučajno napisano. Ovo je u Srbiji stvarnost, pa često čujemdilemu oglašivača: koga da sluša? Kako da poveruje u to da razvojodnosa sa javnostima doprinosi minimum isto (poneko mi kaže dadobijaju uveravanja da su doprinosi veći a ostvarena „ušteda” unovcu tolika da treba samo da koriste pi-ar!) kao kod klasičnog (!)oglašavanja. (Klasično oglašavanje nije moj izraz. Tužno ga prenosimjer se i to sve češće čuje.)Svestan da su to glupa pitanja jer smo to znanje „apsolvirali” joškrajem šezdesetih i tokom sedamdesetih, svesno sam zloupotrebioljubaznost dr Galjine Ognjanov koja mi je omogućila susret saameričkim profesorom Denisom Vilkoksom, autorom udžbenikaOdnosi sa javnošću – strategije i taktike, uglednim stručnjakom kojije tokom nekoliko boravaka u Beogradu pokušao da nesebično prenesesvoja znanja iz umeća razvoja javnih odnosa (Andrea, vidimje, viče: Žozefe, odnosi sa javnostima!. A ja polagao predmet kodprofesora – legende Sergeja Lukača, zvao se Odnosi sa javnošću, idobio osmicu uz njegov sarkastičan komentar: „Kolega, ne moguda Vam upišem više od osam jer moja skripta, očito je, niste ni pip-17
- Page 1: www.taboomagazine.orgnedeljnik mark
- Page 4 and 5: Poslovne vestiProduži životVelika
- Page 6 and 7: Poslovne vestiNajtraženija zaniman
- Page 8 and 9: DogađajMarketinška tribina„Budi
- Page 10 and 11: DogađajMarketing Focus 2010.Kupac
- Page 12 and 13: Dame u marketinguNeda Kovačević,d
- Page 14 and 15: Zapažene oglasne kampanjeNova kate
- Page 18 and 19: Posmatrač scenenuli!” Morao sam
- Page 20 and 21: Vesti iz svetaNovi predsednikWFAKri
- Page 22 and 23: Vesti iz svetanego Brisel”. Prime
- Page 24: Bez teme nema ni dilemePiše: Ljubo
Posmatrač sceneSvesno i nesvesnoRezultati istraživanja:istina ili manipulacija?ŽIL prisluškuje, sluša, gleda,razmišlja, upoređuje,analizira, pa onda piše ŽozefuMože li se manipulisati javnim mnjenjem objavljivanjem rezultata istraživanja:socioloških, društvenih, privrednih i drugih oblasti i sadržaja života?Dugo su umni ljudi sveta izjavljivali daje to nemoguće, da se na formirane stavoveindividue o nekome ili nečemu ne može uticatiobjavljivanjem i publikovanjem rezultataistraživanja pojedinih pojava, bez obzira namogući predznak.Tako se, negde do kraja sedamdesetih godina,mislilo, i formalno i službeno. Izmeđuostalih, to su smatrali i mnogi ugledni istraživači.I onda je nastao preokret: Komisija za marketingICC (međunarodne trgovinske komorečije je sedište u Parizu) i ESOMAR(međunarodno udruženje istraživača, čije jesedište u Hagu mnogo duže nego od kadaje taj grad postao za nas „interesantan“, douticaja na našu sudbinu!) zajedno revidirajuKodeks istraživača, odnosno Kodeks o sociološkimi marketinškim istraživanjima, itako, od onda sedam puta, što sa dopunamai izmenama, što sa korenitim promenamau pristupu, znači sa potpuno novimtekstovima. Đavo je odneo šalu! Mediji, izsebi znanih interesa, plus (češće nego ređe)naručioci istraživanja, počinju, na momentei dosta agresivno, da publikuju podatke –pozitivne ili negativne – ne bi li skrenuli pažnjujavnosti na sebe, pogotovu potencijalnihnaručilaca.Komisija za marketing ICC i ESOMAR dolazedo jedinstvenog zaključka da je bitka zaetičnost izgubljena, da interesi nadvladavajuprofesionalnost i čast, koja bi trebaloda se oslanja na stručnost i odgovornost istraživačkihtimova, pogotovu rukovodilacaistraživanja koji bi trebalo da budu i interpretatoridobijenih rezultata.Objavljuju zajedničku preporuku (ICC i ESO-MAR) prevashodno namenjenu novinarima ipublicistima, svesni toga koliko oni mogu dautiču na formiranje javnog mnjenja. Sveočekujući da su poslenici javne reči osobeod integriteta i da će čuvati svoje ime ne objavljujućisumnjive rezultate. Uslovno rečeno,sumnjivi su ako vođa istraživačkog projekta(sve ređe se pojavljuju u javnosti kaonosioci određenih projekata, što bi trebaloda bude više nego indikativno) ili interpretatordobijenih rezultata (retko kada celovitogistraživačkog projekta) ne umeju daodgovore na zavidnu grupu pitanja odgovorimakoji bi potvrdili (ili doveli u sumnju)rezultate istraživanja i njihov značaj s aspektautvrđenih ciljeva istraživanja. Primeraradi, informacijom o naručiocu istraživanja.Ili, ko interpretira rezultate – istraživač ilinaručilac? Sve ili po izboru? Po čijem? Čijesu preporuke?Generalno, istraživači su izgubili bitku samnogim medijima i njihovim uređivačkimštabovima. A tek sa naručiocima! A politikanezameranja (strah od novinara) postajesve uočljivija jer su i materijalni interesi istraživačkihkuća sve veći.Bogoljub Karić na ovim prostorima brzo jerazumeo moć istraživanja javnog mnjenja imoguće načine interpretacije dobijenihrezultata. Igra je započela. Indirektno i direktnokupuje četiri marketinške (istraživačke)agencije koje, sve češće, saopštavajurezultate mnogih istraživačkih projekata.I pojedini naučni radnici su samo ljudi. A ikriza je bila sve veća, i preko praga izdržljivosti.(Baš kao i danas!) Prihvataju da nadogovoreni način interpretiraju određenepojave. I preporuke! Danas su mnogi od njihkolumnisti u uglednim novinama, na nekim16(Press, 26.04.2010)
Change language