• Nr 29 BELGRAD 2006 • - Polonia-serbia.org

Jerzego Sztura „Duże zwierzę”.Trzeciego dnia przedstawił namsię Robert Gliński wstrząsającymfilmem „Cześć Tereska” (2001),film ogłoszony m. in. w Denwer zanajlepszy europejski film. Przeglądzamknął film „Pręgi” (2004), dramatobyczajowy młodej reżyserkiMałgorzaty Piekorz, który oprócznajwyższych krajowych nagród byłnominowany jako polski kandydatdo Oskara.Zadowolenie z oglądania świetnychfilmów niestety psuło brakaklimatyzacji w sali kinowej, cozmuszało mniej wytrzymałychna gorąco widzów do opuszczeniasali w trakcie projekcji. Zdrugiej strony wielka szkoda, żebelgradzka dystrybucja nie maodwagi, żeby tak świetne filmypuścić w obieg kinowy. Pani ministerMałgorzacie Wierzbickiejdziękujemy za przyrządzonąnam przyjemność przed samymopuszczeniem przez Nią Belgradu.J.M-P.Slikarska kolonija Miechow 2006Moj prvi kontakt sa Poljskom bio je daleke 1979. god. Dolazakna Varšavsku železničku stanicu bio je veoma upečatljiv,očarala me je arhitektura ovog grada. Narednih danasam obišla Krakov i zapamtila ga kao grad pun katedrala i istorijskogduha. Sve bi bilo lepo da nisam na svakom koraku, na licima ljudisretala očajanje i beznađe. Tada nisamni slutila da će se ta ista osećanja kasnijepojaviti na licima ljudi u mojoj zamlji.Sada, posle 26 godina Poljska je pokazalajedno novo vedrije i lepše lice.U junu ove godine boravila sam uslikarskoj koloniji u Žagubici. Poslednjidani su se poklopili sa proslavom gde jebilo puno zvanica, više delegacija ambasadai brojni nezvanični gosti. Među njimasu se našle i moje poznanice JasminaŽivković i Danuta Jovanović iz Petrovcai predložile mi da odem na slikarskukoloniju u Miechow. Tu sam upoznalai Mateuša Ribjanskog (Mateusz Rybiański)sa kojim sam se kasnije srela i uBeogradu, čime je počelo moje upoznavanjesadašnje Poljske.Pošto sam se izborila sa administracijom,uspela sam da 31.08. sa mojomkoleginicom Anicom Radovanović dakrenem za Poljsku. Putovanje vozomsam prihvatila kao mogućnost da uživamu pejzažima i gledam neke drugeljude, s obzirom da 14 godina nisamputovala van Srbije. Sutrdan sam bilabudna već zorom i klizila kroz Malopoljsku.Prvi utisak je bio da se krećemkroz slike van Goga. Nebo su dodirivalageometrijski izdeljena, valovita žuta polja.Plivala sam u obilju žutog i plavog.Od prvog dana krenulo se u obilaskei razgledanje Miechowa, Krakova iokoline. Vavel izaziva neku vrstu strahopoštovanja,setila sam se šta je Napoleonrekao svojim vojnicima u Egiptu: «Vekovigledaju na vas». Mene je posebnoimpresionirao ogromni breg, podignutkao spomenik Taduša Košćuška, kojiNiepołomicePerformans malarzyWszyscy uczestnicy Kolonii Malarskiej Miechów 2006služi i kao vidikovac. Fantastična i futuristička ideja (podignut je u19.veku) na kojoj bi i Robert Smitson pozavideo.Promene koje je Poljska preživela bile su vidljive, jedno novoevropsko lice. Kvalitetni putevi, uređen saobraćaj, zavidna uređenostjavnih objekata, profesionalni odnos i još mnogo toga svedoči o visokojsvesti stanovništva da je to sve njihovo,da zajednički vode brigu o svemui da su na jedan konstruktivan načinponosni na svoju istoriju.Odluka za odlazak u Aušvic bila mije veliko iskušenje. Pitala sam se hoću li iposle tog iskustva moći da doživim jesenjeboje i da opet budem radosna. Ipaksam otišla. Nikada neću da zaboravimlice mladića kome je oteta mladost. Verujemda svako treba da se suoči sa tim,koliko god bilo teško. Stih jedne indijskepesme stare 2500 godina, za mene je tektamo dobio pravo značenje:“Ispred svakog bića ukloni svoj štapda ne povrediš ni jedno od njih”Vremena za slikanje bilo je malo, aja sam verovala da treba da napravimnešto značajno i impresivno. Bila je totrenutna zabluda. Naša druženja, tokomraznih obilazaka, posete u sobamaza slikanje,večere u restoranima, sve topredstavlja jednu veliku i trajnu inspiracijuza neka buduća dela. Da li je gđaKristina Olhova (Krystyna Olchowa)imala sve to na umu kada je kreiralaovakav program, zaista ne znam, ali ceoboravak je bio jedan veliki hepening i toveoma uspešan. Možda je krunu našegdruženja predstavljao perfomans kojismo izveli u galeriji «U Jaksy» na predlogkolega iz Italije, a bio je posvećenprijateljstvu Poljske, Italije i Srbije. Bilisu to nezaboravni dani u Poljskoj.Slavica Marković15