broj18_za pause.indd - Bunjevci

BUNJEVAČKE novinePOLJOPRIVREDASPORTBUNJEVAČKE novineKONTAMINACIJA – ZAGAĐENJEZEMLJIŠTA I BILJAKA GASOVIMA,TEŠKIM METALIMA I SABIJANJEMilj poljoprivredne proizvodnjeCje da se u dovoljnim količinamaobezbidi zdrava hrana. Zemljište pridstavljaosnovu poljoprivredne proizvodnjei uslov opstanka živog svita naplaneti. Obrazuje se uticajem klime iorganskog svita na matični supstrat tokomniza godina. Međutim, formiranozemljište izloženo je nizu zagađivačakoji utiču na količinu prinosa, a posebnona kvalitet proizvoda.Uticaj gasovaU industrijskom regionu, posebnoputem hemijske industrije, što jekod nas slučaj, u zemljišta mogu dospitznačajne količine sulfitne i sulfatnekiseline koje smanjujupH vridnost zemljištado te mire da mož doćdo odumiranja korisnimikroorganizama,ko i povećanja kiselostizemljišta uslid čegadolazi do sušenja biljaka.Piše: dr Andrija PeićPadavinama možda dospije u zemljištedo 90 kg sumporagodišnje po ha, pa čaki više. Ukoliko su tekoličine iznad praga štetnosti, dolazi dopropadanja biljaka.Sagorivanjem nafte i uglja rastekoličina neorganski azotni i ugljenijedinjenja, te ukoliko je koncentracijaveća, dolazi do oštećenja biljaka u vegetacijii do zakiseljavanja zemljišta.Uticaj teški metalaTeški metali zagađuju zemljište ibiljke iz vazduha. Blizo autoputeva iveliki gradova učestalo je nakupljanjeolova, kadmijuma, bakra i drugi teškimetala u zemljištu. Glavni izvor olovaje gorivo u vozilima, a kadmijum seoslobađa prilikom trošenja guma.Mirenjima je utvrđeno da se naudaljenosti od 50 metara od autoputeva,di dnevno prolazi deset hiljadavozila, koncentracija olova uzemljištu povećava godišnje za 3 mg ukg, znači za 50 godina 100 do 200 mgu kg zemljišta. Ovo prilazi dozvoljenisadržaj od 100 mg u kg zemljišta.Fototoksičnost teški metala uzemljištu zavisi od tipa zemljišta. Napiskovitim zemljištima biljke lako usvajajuteške metale, dok glinovita i humusnazemljišta đubrena organskimđubrivima umanjuju usvajanje teškimetala.Najozbiljniji zagađivači zemljištateškim metalima su rafinerije i topionice,di zagađenje mož da dospije i oko60 km od izvora.Na sriću, vojvođanska zemljištanisu zagađena teškim metalima.Iz tabele vidimo da je sadržaj bakra(kod tri uzorka) iznad dozvoljenognivoa, a utvrđen je u vinogradima dise bakarsulfat dugo koristio u zaštitivinove loze. Iako je sadržaj teški metalau zemljištima Vojvodine varijabilan,kreće se ispod dozvoljene granice.Uticaj prašineEmisija prašine najčešće se odvijapri transportu rasutog materijala kadse vitrom nošena prašina rasprostire pookolnom zemljištu.U okolini cementara dolazi dopovećanog sadržaja kalcijuma, magnezijumai kalijuma, što povećava pHvridnost zemljišta i utiče na usvajanjehranljivi elemenata i njevo nagomilavanjeu zemljištu. Fabrike fosforni mineralniđubriva povećavaju sadržaj teškimetala, arsena, kadmijuma i fluora uokolnom zemljištu. Uvećane količineteški metala iz zemljišta dospivaju ubiljke koje u lancu ishrane štetno utičuna zdravlje ljudi.Uticaj organske materijePoseban problem kod zagađenjazemljišta pridstavljaju otpaci organskogporikla podložni razlaganju. Potičuiz prihrambene industrije, klanica,mlikara, prirade voća i povrća, tu je itečni stajnjak i otpaci poljoprivrednikultura. Pri razlaganju odvajaju seznatne količine gasova i drugi materijakoje štetno utiču na razvoj biljaka.Sa ekološkog stanovišta veći problempridstavljaju organski ostaci kože,gume, tekstila i hartije, jel se teškorazlažu i duže ostaju u zemljištu.U okolini urbani sridina komunalniotpaci i komunalni mulj poslipročišćavanja otpadni voda sadržeteške metale (u Subotici hrom i kadmijum),i ukoliko se koriste za đubrenjedolazi do zagađenja zemljišta.Plastika pridstavlja problem, a ubudućnosti će još više, jel se koristi koambalaža za pesticide, a posli upotribese obično ostavljau zemljištu.Mikroorganizmije ne razlažu,pa zemljište ostajekontaminiranopesticidima iotežano za obradu.Sve tehnologijekoje dajuveliku količinuotpada pridstavljajupotencijalnezagađivače zemljišta jel se dio otpadanađe i rasturi po zemljištu.Uticaj sabijanja zemljištaZavisno od tog čime se obrađivazemljište i sa koliko prohoda, dolazido sabijanja. Time se narušava strukturai vodno-vazdušni režim zemljišta, odčega zavise i prinosi.Sadržaj kiseonika u zemljištu krećese do 20% od zemljišnog vazduha. Zapravilan rast i razviće biljaka u zemljištutriba da se nalazi više od 10% kiseonika.Kad sadržaj ovog elementa padneispod 10% u zemljišnom vazduhu, usporenje rast biljaka, a ukoliko padne na2%, staje rast i razvoj.Najveće zahtive za kvalitetomzemljišta ima šećerna ripa, što je razumljivo,jel šećerna ripa najveći dioprinosa formira ispod površine zem-lje. Zato struktura zemljišta i njena stabilnostimaju velik značaj, jel triba daomoguće pravilan razvoj korena. Optimalnikapacitet zemljišta za vazduhje oko 25% volumni, a odnos vode ivazduha triba da je 1:1.Kukuruz zahtiva zemljišta kojasadrže velike količine vode, al da suistovrimeno dobro aerisana. Računase da bi korenov sistem tribo da budeobezbiđen s 1,3 mg kiseonika za 1 grsintetisane suve materije da bi obezbidiooptimalan prinos. Zbijena zemljištane obezbiđuju dovoljno aeracije i nesmetanrazvoj korena.Suncokret ima velike zahtive zaaeracijom zemljišta jel ukoliko je1.d4 d5 2.c4 dxc4Kramnik bira primljenidamin gambit u kometeže dolazi do komplikacija.3.e4 b5 4.a4 c65.¤c3 b4 6.¤a2 Ovo jeu teoriji sve poznato.Belivraća pešaka. 6...¤f6 7.e5¤d5 8.¥xc4 e6 9.¤f3 a510.¥g5 £b6 Planovi sujasni.Ideja crnog je dasprovede c5 posle čegapostiže izjednačenje,dok se beli bori protiv c5kako bi zadrzao prednostzemljište prizasićenovodom, koren izlazina površinu da bi seŠAHOVSKI MOZAIKMUKE SA NEVIDLJIVIM PROTIVNIKOMva godina je obeležena velikim šahovskim predstavama.OBili smo svedoci istorijskog meča za objedinjenu titulusvetskog prvaka između velemajstora Topalova iz Bugarske, prvakasveta u verziji FIDE i velemajstora V. Kramnika iz Rusije, prvakau verziji profesionalne šahovske organizacije Kao što znamo uuzbudljivom meču pobedio je Kramnik i postao je prvak sveta. Dabi ljubitelji šaha, godinu zaključili sa novim spektaklom.U Bonu se od 25. novembra do 5. decembra odrzao meč odšest partija između svetskog prvaka Vladimira Kramnika i novogšahovskog softwera Deep Fritza. Meč je završen pobedomkompjutera rezultatom 4:2! Slobodno se može reći da je u mečuKramnik bio ravnopravan, međutim presudile su “ljudske slabosti”.U drugoj partiji meča Kramnik je napravio strahoviti previd. Prevideoje mat u potezu što je neshvatljivo a da pri tom nije bilo vremenskogpritiska niti bilo kakvih okolnosti koje bi doprinele takvojgreški. Što je najčudnije u momentu kada je Kramnik napravio previdustao je sav zadovoljan da prošeta i kad se vratio i seo za tabluobezbidio kiseonikom.Soja svoje potribeu azotu obezbiđujeazotofiksacijom. Za dobru azotofiksacijuzemljište triba da je strukturno i dobroaerisano.Koliko se smanjivaju prinosi prisabijanju zemljišta, zavisi od gaženjapogonskim i priključnim mašinama.Kod korišćenja guseničara u jednomprohodu prinos se smanjiva za 3,7%,istovrimeno kod korišćenja točkaša prinosse smanjiva čak za 23%. Ako je(7) DEEP FRITZ - Kramnik,V (2750) [D10]The Duel Bonne GER (2), 27.11.2006.[Sedlak,Nikola]broj prohoda tri puta kod guseničara,prinos se smanjiva za 21,8%, a kodtočkaša 36,8%.Da bi se zaštitilo zemljište odzagađenja, mora se spričit zagađenjeteškim metalima i organskim otpacimai spričit sabijanje. Na industrijskapostrojenja triba postavit odgovarajućefiltere koji spričavaju emisiju štetni gasovai prašine.Pripremio: velemajstor Nikola Sedlakneprijatno se iznenadio. Tu se pre svega vidi velika razlika izmeđučoveka i kompjutera, kojem koncentracija ne pada i koji nema oscilacijau igri. Bitan je i psihološki momenat jer čovek u meč ulazihendikepiran, sa znanjem da kompjuter ne može napraviti previdi da je uvek „jednako raspoložen“. Druga i vrlo bitna stvar jememorija. Šahovski softwer u sebi ima veliku šahovsku bazu saenciklopedijama otvaranja i njega je nemoguće iznenaditi za razlikuod čoveka.Svakako da čovek ima i nekih prednosti koje sunažalost nedovoljne da bi čovek dobio kompjuter, a to su dva elementau igri, pozicioni i strateški.Tu će čovek uvek biti bolji aliproblem je u tome što svaka partija ima i taktičku fazu,gde dolazido komplikacija sa puno mogućnosti koje treba izračunati a tučovek ne može da se poredi sa kompjuterom.Takođe čovek za razlikuod kompjutera poseduje maštu i intuiciju .Prikazaću drugu partiju meča u kojoj je Kramnik crnim figuramalako parirao sve do previda.početnog poteza. 11.¤c1 ¥a6 12.£e2 h6 13.¥e3 ¥xc4 14.£xc4¤d7 15.¤b3 ¥e7 16.¦c1 0–0 17.0–0 [U slučaju 17.£xc6 sledilo bi17...£xc6 18.¦xc6 ¤7b6 i crni bi imao odličnu igru jer pada belipešak na a4.] 17...¦fc8 Crni je sve spremio za potez c5,dok beli nijeuspeo da se suprostavi toj ideji, i može se reći da je crni izjednačio.18.£e2 c5! 19.¤fd2 [Beli ništa ne bi dobio posle 19.dxc5 ¥xc520.¤xc5 ¤xc5 21.¥d4 £a6!] 19...£c6 20.£h5 Ovo je pravikompjuterski potez.Po svaku cenu na napad i na komplikacije.20...£xa4 21.¤xc5 ¤xc5 22.dxc5 ¤xe3 23.fxe3 ¥xc5! Kramnikje na visini zadatka. Pravilno procenjuje poziciju i daje na prvipogled bitnog pešaka f7. 24.£xf7+ ¢h8 25.£f3 ¦f8 26.£e4 £d727.¤b3 ¥b6 28.¦fd1 £f7 29.¦f1 £a7 30.¦xf8+ ¦xf8 31.¤d4 a4[Najjači potez bio je 31...£f7 posle koga bi beli imao dosta problemada održi ravnotežu.] 32.¤xe6 ¥xe3+ 33.¢h1 ¥xc1 34.¤xf834...£e3?? Zaista veliki pad koncentracije! 35.£h7# 1–028Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.29