broj18_za pause.indd - Bunjevci

BUNJEVAČKE novineHRONIKAHRONIKABUNJEVAČKE novineMIRKO BAJIĆ ĆE NA PREDSTOJEĆIMPARLAMENTARNIM IZBORIMA BITI KANDIDATBUNJEVACA NA LISTI DSZA SVOJE MESTO U DRŽAVIOdlučili smo da damo mogućnost da naši Bunjevciimaju kandidata na listi za parlamentarne izboreiza koga stoji naša nacionalna zajednica – rekaoje Nikola Babić, predsednik BNSBunjevački nacionalni savetkao i druge bunjevačkeinstitucije opredelili su se da napredstojećim izborima Mirko Bajićbude njihov kandidat na listi Demokratskestranke.- Odlučili smo da damo mogućnostda naši Bunjevci budu predstavljeniu parlamentu ove naše nove državeSrbije, da imaju kandidata iza kogastoji naša nacionalna zajednica uzuvažavanje svega onoga gde mi ostvarujemosvoj nacionalni interes –rekao je Nikola Babić, predsednikBNS.Na listi DS – Boris Tadić, Bajić senalazi kao predstavnik bunjevačke nacionalnezajednice, ali kroz sporazumkoje su potpisale dve političke partije.Jedna je DS, a druga je nedavno osnovanaNarodna demokratska strankaVojvodine, koja u svom programuNAUČNI SKUP „O BUNJEVCIMA“ DONEO NIZ NOVIHPODATAKA PRE SVEGA O ISTORIJI OVENACIONALNE MANJINESTRANICA O BUNJEVCIMATEK OTVORENA- Pitanje etnogeneze, posebnoBunjevaca je izuzetno komplikovanoi ja u njega ne ulazim, samo sepozivam na izvore i konstatujem daizjašnjavanje majora Markovića u 18.veku ide u prilog mišljenju u nauci iskazanompre mene, da su Bunjevcisrpskog porekla, odnosno deo srpskognaroda, pokatoličeni tokom ranijihvekova - rekao je između ostalog akademikSlavko Gavrilović.Istoriografska, etnolingvističkai pozitivno-pravna analiza razvoja ipoložaja Bunjevaca kao posebnogjužnoslovenskog etnociteta u RepubliciSrbiji, a posebno u okviru Vojvodine,ukazuje na potrebu daljnjenaučne, kulturne, obrazovne, informativneafirmacije nesumnjivih vrednostii osobenosti Bunjevaca, naročitos obzirom na ciljeve održavanja iunapređenja multietničnosti i multikonfesionalnostinaše zemlje, saobraznoproklamovanim i praktikovanimevropskim kriterijumima.To je prvi od nekoliko zaključakaprvog naučnog skupa „O Bunjevcima“koji je održan u Subotici od 7.do 9. decembra u organizaciji Nacionalnogsaveta bunjevačke nacionalnemanjine i SANU, Ogranka u NovomSadu.U tom smislu učesnici naučnogskupa, kako se dalje kaže u zaključcima,zahtevaju podršku nadležnih organalokalne samouprave, regionalneautonomije i državnih vlasti, uspostavljanjesistema zaštite u okvirukulture, obrazovne i informativnesfere koji će omogućiti realizacijunavedenih ciljeva. U zaključcima seposebno naglašava značaj rešavanjaima brigu o položaju bunjevačke nacionalnezajednice.- Mi smo u tom sporazumu postiglida se u delu koji se tiče ostvarivanjaprava bunjevačke nacionalne zajednicepotpuno autonomno ponašamo ubudućem parlamentu. Ovakav pristupje zaista za pohvalu i istakao bih zahvalnostjednoj ovakvoj političkoj organizacijikoja je takav uslov prihvatilaod strane, uslovno rečeno, jednemale nacionalne zajednice. Naravno,imamo jedinu obavezu u tome da radimokampanju. Smatram, takođe, daje istorijska prilika za bunjevačku nacionalnuzajednicu da njihov predstavnikuđe u parlament i sa aspektanacionalne zajednice da konačnodobije svoje mesto u državi u kojojživi – naglasio je Mirko Bajić.Takođe je pozvao birače da podržeovakvu demokratsku izbornu listu uinteresu bunjevačke nacionalne zajednice,a on će već danas započetikampanju „od vrata do vrata“. T. D.prostornih, organizacionih i finansijskihproblema koji onemogućavajuaktivnosti Bunjevaca kao priznate nacionalnemanjine. Isto tako, učesnicisu jednoglasno zaključili da je neophodnou okviru programa javnogmedijskog servisa Vojvodine RTVVojvodina osnovati redakciju programaza Bunjevce, koja bi realizovalanedeljne polusatne, radijske i TVemisije s ciljem negovanja, očuvanjai afirmacije vrednosti i posebnostietničkog identiteta Bunjevaca,čime bi se doprinelo i održavanjuvišenacionalnosti i multikonfesionalnostVojvodine u okviru RepublikeSrbije.Na otvaranju naučnog skupa govorilisu Saša Vučinić, predsednikSkupštine Opštine Subotica, NikolaBabić, predsednik Nacionalnog savetabunjevačke nacionalne manjine,akademik Zoran Kovačević, predsednikOgranka SANU u Novom Sadu,i Petar Lađević, direktor vladineslužbe za nacionalne manjine. On jerekao da je bunjevačka manjina jednaod 14 nacionalnih manjina u Srbijikoja je iskoristila ustavno pravo dase samodefiniše i formira savet, i takouđe u sistem države Srbije.- Ko ima pravo na nacionalni iden-titet često je predmet međusobnognadmetanja, ali svako ima pravo koispuni određene norme, a Bunjevcisu to ispunili. Svrha naučnog skupadaje mogućnost nacionalnoj manjinida utvrdi kakvi su njeni odnosi saostalim nacionalnim manjinama i dase naučno potvrdi. Za definisanje nacionalnemanjine nije potrebna nauka,ona je tu da stvari naučno razjasni- rekao je Petar Lađević.Posebnu pažnju posetilaca, pa iučesnika skupa izazvao je referat akademikaSlavka Gavrilovića, istoričara,člana SANU-a u Novom Sadu. On jegovoreći o „Srpsko-bunjevačkoj simbioziu Somboru od kraja 17. do sredine18.veka“ izneo dosta istorijskihpodataka koji zaslužuju da se daljeproučavaju. Pre svega to se odnosi natvrdnju da su Bunjevci Srbi katoličkevere. Tu je Gavrilović izneo podatakda je krajem 17. veka u severnuBačku stigla veća skupina Bunjevacaoko 5.000 duša pod vođstvom kapetanaDominika Duje Markovića i ĐureVidakovića.- Njih i drugi izvori nazivaju Srbima,odnosno Racima pravoslavnei katoličke vere. Prema svedočenjunjegovog unuka Marka Markovića, izsredine 18. veka, Dujo je u početkubio Srbin, pravoslavac, a sredinom17. veka, dakle još pod Turcimaprešao je u katoličku veru, i zasobom povukao mnoge druge pravoslavneBunjevce. Na verodostojnostovog svedočenja upućuje i činjenicada je ovo rekao pred najvišim organimatadašnjih vlasti, carske komoreu Beču. Ovaj više puta ponovljeniskaz najuglednijeg Bunjevca uSomboru oko sredine 18. veka idesvakako u prilog mišljenju iskazanomu nauci da su Bunjevci srpskogporekla, odnosno deo srpskog narodapokatoličenog tokom ranijih vekova.Moj lični stav u tom pogledu još nijedefinisan jer smatram da su potrebnadalja naučna istraživanja - rekao jeakademik Gavrilović.Kasnije u diskusiji reagovali su iposetioci naučnog skupa, zastupnicimišljenja da su Bunjevci Hrvati,zamerajući organizatorima što naovakav skup nisu pozvali i tu drugustranu i suočili njihova mišljenja.Zoran Kovačević, akademik, rekaoje da je cilj ovog skupa da se govorio specifičnosti bunjevačkog identiteta,kulturne tradicije, jezika, a pitanjeetnogeneze, to da li su Bunjevci ovogili onog porekla, verovatno će jednogdana rešiti genetika, DNK analiza.- Za mene je bitno ono kako seko oseća i da ima podršku da negujesvoj identitet, kulturu, jezik. Morase razgraničiti naučni i politički prilazovom pitanju. Mi se bavimo naukom,a ako treba organizovati skup na kojembi se našle obe strane da se vidikom carstvu treba da pripadnu Bunjevcionda je to unapred promašenastvar - rekao je Kovačević.Slavko Gavrilović je na naše pitanjeda pojasni izjavu da u istorijskimdokumentima 17. i 18. veka na jedinstvenopodručje na kome žive Hrvatiu današnjem smislu nije nailazio.- U ranijim epohama ne postojiu današnjem smislu jedinstvenopodručje na kome žive Hrvati,hrvatski narod i hrvatska država. Toje zemljište podeljeno na mletačko,tursko, austrijsko, kasnije austrougarsko,gde se u vremenu feudalizma,slabo razvijenih komunikacijai kulture formiraju i manifestuju lokalnezajednice koje se najčešće nazivajuprema lokalitetu, po geografskomprincipu. Od Štrosmajerovogvremena pa nadalje snažno delujehrvatska ideja i ona dobija pristalice,tako da se izlazi iz ovog uskog okvirai proteže na Slavoniju i na ostaleteritorije prema Bosni i Dalmaciji.Pitanje etnogeneze, a posebno Bunjevacaje izuzetno komplikovano, jau to nisam ulazio, samo se pozivamna izvore i konstatujem u referatu daUčesniciSvoje referate na naučnomskupu „O Bunjevcima“ pročitalisu akademik Slavko Gavrilović,istoričar, Marija Bojanin, profesoristorije, Mijo Mandić, arhitekta,dr Drago Njegovan, istoričar, mrAleksandar Marković, istoričar,dr Aleksandar Kasaš, istoričar,dr Dragoljub Petrović, lingvista,Zvonko Stantić, politikolog,Ivan Sedlak, pravnik, mr SuzanaKujundžić Ostojić, profesorknjiževnosti, dr Mladena Prelić,etnolog u SANU, Ivan VojnićKortmiš, matematičar, MiroslavVojnić Hajduk, diplomirani koreograf.izjašnjavanje majora Markovića u 18.veku ide svakako u prilog mišljenjuu nauci, pre mene iskazanom, da suBunjevci srpskog porekla, odnosnodeo srpskog naroda, pokatoličenitokom ranijih vekova. Dakle, ja polazimod određenih naučnih tekovina,kao istoričar sam prinuđen da sedržim izvora, a oni su svuda jasni.Dr Drago Njegovan, istoričar, i direktorMuzeja grada Novog Sada jegovorio o Bunjevcima u svetlosti istorijskihdogađaja tokom 1918. godinetokom prisajedinjenja VojvodineSrbiji, gde je posebno naglasio učešćeBunjevaca u radu Velike narodneskupštine u Novom Sadu. 1918. godine,njihovo učešće u mirovnoj konferencijiu Parizu i donošenju vidovdanskogustava SHS 1921. godine.On je u zaključku naglasio da suBunjevci odigrali veliku istorijskuulogu 1918. godine, da su prilazećiSrbiji bili potpuno svesni da je njihovabudućnost tu, ali da između dvarata nisu imali pravo na izjašnjavanjeprilikom popisa, a slično se dogodiloi posle Drugog svetskog rata. Onje predložio da neko napiše referat oBunjevkama koje su bile delegati naVelikoj narodnoj skupštini. To su KaticaRajčić, Anastazija Manojlović,Mara Malagurski i Manda Sudarević.Dr Dragoljub Petrović, lingvistaiz Novog Sada, je govorio na temubačkih Bunjevaca u svetlosti etnoistorijskihlingvističkih činjenica. Izmeđuostalog, on je rekao da se kroz istorijuodređivalo da su čakavci Hrvati, dasu kajkavci Slovenci, a da su štokavciSrbi.- U onom prvom mi se ne sporimo,u onom drugom mogu se sporiti Hrvatii Slovenci, a u ovom trećem smopočeli da se sporimo sa Hrvatima tekod druge polovine 19. veka. Dotle suštokavci bili Srbi, i to Srbi koji su bilii pravoslavci i katolici. U to vremeverska potreba nije imala značaja zanacionalno opredeljenje štokavaca.U poslednjih 50 godina dogodilo seda su bukvalno svi katolici otišli uHrvate, i Slavonci, i Dalmatinci, iDubrovčani, i Bokelji... - rekao je drPetrović nabrajajući zemlje u Evropii svetu koje imaju pravoslavaca, čak i2 miliona pravoslavnih Arapa. - I pravoslavacai katolika ćemo naći svuda,jedino nećemo Srba katolika, jeroni svi odoše u Hrvate. Naši Bunjevcidanas potvrđuju da je zapravo njiho-6Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.7

BUNJEVAČKE novineZANIMLJIVOSTIKULTURABUNJEVAČKE novineČitaje se tamo rezultati rada, pondazaključak. I svaki put kad god se zapisnikpročita Šinšar kaže:“Primamos osobitim rešpektom!“ Jedared zaužnom nađemo se sva trojica i Rajhga pita:“A šta vam kolega znači uvekono na kraju, primam s osobitimrešpektom?“„E, to ima svoju priču“ kaže on inastavi : „Kad sam još bio pripravnikradio sam u Odžacima, a tamo sudijanije ni reči znao srpski. Pa sam jaza potrebe suda prevodio u sudnici ito naravno, pod zakletvom da ću sveprevesti kako sam i čuo. Jedan dandođe seljak optužen da je psovao kraljaFranca Ferdinanda. Seljak odmaprizna da je psovao kralja, ali ne izneke zle namere, nego onako u kafanise napio, video veliku sliku na zidu,pa eto opsovao. I osudi njega sudijana godinu dana zatvora i još 100forinti. A seljak kad sam mu to preveo,opet počeo da psuje i to još boljei sočnije nego u kafani. Pita sudija štakaže optuženi, a ja mu velim: „Gospodinesudija optuženi kaže da primapresudu s osobitim rešpektom!“,završi nam divan Šinšar.Zbog kaštige unapriđen- Na mistu direktora Zavoda zaprivredni i društveni razvoj Vojvodinebio sam 9 godina. Bio mi je tozanimljiv poso, dobro sam se u njemsnalazio, sve ljude sam poznavo. Alpošto sam na ovom mistu direktora,automatski sam posto i pridsidnikkomisije za reviziju investicioni programa.Tu su se podnosili dokumentovanizahtivi za osnivanje preduzećai škulski ustanova. Na osnovu izvištajastručnjaka odlučim kome ću dodilitsridstva i šta ću otvorit a šta ne. Ivuko sam opet u Suboticu koliko sammogo, a mogo sam dosta. Na jednomsastanku upoznam agronoma Isakova.Divanili smo o uzgoju krava, padođemo na ideju da osnujemo mlikaruu Subotici. Koja je u to vrime bilana vrvu po kvalitetu, a proizvodnjamoderna i zaokružena. Opet na jednomsastanku upoznam Vukovićku.Njezina je mater lipo znala pravit rizance,i nama padne na pamet da osnujemoFidelinku.- Dok sam bio direktor zavoda zaprivredni i društveni razvoj, rađalesu se mnoge inicijative, o kojimasam divanio. Imo sam uvid u potriberazvoja privrede u pokrajini u cilinii čitavog društvenog života, a samimtim i škulstva. Tako sam ja postoinicijator svi visoko škulski ustanovau Vojvodini. Bio sam prvi pridsidniksavita Mašinskog fakulteta u NovomSadu – odnosno jednostavno kazanonjegov osnivač. Bio sam i osnivačEkonomskog fakulteta u Subotici, ijedan od osnivača Novosadskog Univerziteta,jel je prije tog postojo samoBeogradski.- Kad jednog jutra zove me podpridsidnikIzvršnog veća VojvodineČeda Reljić i kaže:“ Zašto si tužio direktoraCentrotekstila? Jel ti znaš daje on prijatelj pridsidnika Izvršnogveća?“„Nisam tužio direktora već firmu,kažem mu ja. Nisam znao damu je prijatelj, a i da sam znao opetbi ga tužio, ako nije radio po propisima.“Posli par dana sad me zove GezaTikvicki, opet da pita jel oću povućtužbu. „Neću i ne možem, nema zakonskeosnove! Ako triba vi mesmenite, jel ja tužbu neću povuć“ –kažem mu ja, a on mi spomene ocabunjevačkog i tvrdoglavog. Digodbaš u to vrime i meni je istico mandatslužbi koju sam obavljo. Pa, ajdkad sam ovako „zglajzovo“ di da memetnu, i ja posto pokrajinski poslanik.A sotim dobijem i funkciju pridsidnikaodbora za planiranje i finansiranjeekonomskog savita Vojvodine.I tako sam ja kaštigovan zbog tužbe,većim mistom u službi.Pokradena Vojvodina- Sticaj okolnosti je taj što čovikuodredi sudbinu. Sam čovik nikad neodlučuje o svojim inicijativama okoposla. Ja sam imo sriću da se nigdinisam moro nudit, već su me tražili, asve na osnovu dobrog ranijeg rada. Itako je slučaj vodio i mene dalje. DirektorSaveznog zavoda za plan jeizdo devet debeli knjiga u kojima jeopiso devetogodišnji razvoj republikau Jugoslaviji. Tu ja konstatujemda je Vojvodina s drugog pala na trećemisto, iza Slovenije i Hrvatske. Sadto je mene zainteresovalo, šta se tudesilo. Dam zadatak mojima u odiljenjuda vide kako je pokrajina prošla.Do Tita – do liberala- Jedared šetam ja po Beogradui sustrijem Miloša Macuru, direktoraSaveznog zavoda za statistikui kažem mu šta mi triba i štatražim. Kaže on meni, „Pa ja toznam, to je moj posao. Al ne smeškazati da si to dobio od mene“.Uzmemo taj ključ, konstatujemoda smo pali na treće misto, a glavnirazlog za taj pad bile su cinepoljoprivredni proizvoda, jel sepriko nji prilivalo iz Vojvodine učitavu zemlju. I tako smo mi propadalia zemlja jeftino ila, al o tomniko nije vodio računa. Uzmem tajizveštaj, odkucam ga u pet primeraka,pa umetnem u one knjigeoma porid Srbije. Dam to GeziTikvickom, pridsidniku Izvršnogveća Vojvodine, sekretaru pokrajinskogkomiteta Avdi Umi izprivrede federacije i jedan MilošuMiniću. Kaže meni Geza Tikvicki„ajde da pošaljemo i Titu“. „A ne- kažem ja, on kad to vidi ko jeradio, kazaće to su oni sami tamoštogod brljali“. Nego uzmem podatkei dam na istraživanje srpskomInstitutu za ekonomskaistraživanja, jel će njima virovat.A porid tog, u to vrime u tom institutubilo je tri Vojvođana, jedančak od naše čeljadi iz Hajdukova.Pa onda zovemo sve kojima smoranije poslali onaj izveštaj i pozovemoi Tita., a s njim je došojoš i Sergej Krajger. I krene diskusija,Geza Tikvicki pročita mojizveštaj, pa kaže da je iz Vojvodinedevet milijardi dinara prikocina poljoprivredni proizvodapriliveno u druge republike.A Tito onako kako je on toznao kasti: „Pa Boga mu, Miniću,jeste li vi to znali?“ Minić seniki zbunio, pa kaže da je štogodnaslućivo, al baš nije ovolikoznao. Ponda pita Krajgera zaštonisu obrađene pokrajine, a ovajništa smrndžo. Posli dva danaod tog sastanka, zove me direktorInstituta i pita:“ Pa šta vamafali, šta se zezate s Minićem. Jelvi znate ko je on?! On je Kardeljovprijatelj, nadrljaćete!“ Poslitri – četri miseca rodi se idejaiz Beograda kako u Vojvodinipostoje liberali – jel oni koji slobodnomisle.Al ne možemo izračunat kad nemamoključ za svođenje ti finansijski podatakana jedinstvene cine. Tražim nasve strane, al niko mi ne zna kazat, abrez tog nema upoređivanja.Subotica uvik naprvom mistu!- Imo sam sriću i bit biran tri putna funkcije di sam bio prvi pridsidniki osnivač, državni advokat Vojvodine,pridsidnik savita Ekonomskogfakulteta i na kraju prvi pridsidnikekonomskog savita Vojvodine. Kadsam posto direktor Zavoda za planiranjepokrajine i pridsidnik komisijeza odobravanje investicioni programa,član kolegijuma Zavoda zadruštveno i privredno planiranje republikei federacije, bio sam zaduženi za razvoj nerazvijeni republika ipokrajina. Pošto sam imo vikendicuu Opatiji, tamo sam najviše vrimeprovodijo. Dođem u Novi Sad svakadva - tri miseca, održat sastanak iajd natrag. I tako sam dočeko penziju.Bilo je to vrime procvata Vojvodine,jel ja sam turo nos svugdi i nasvaki način tijo da pomognem, štogod sam mogo. Na sve strane se gradiloi radilo, a kad smo osnovali svojepokrajinske fondove, mislio samkraja nam nema. Na svim tim funkcijamadok sam bio nikad nisam zaboraviopomoć mojoj varoši - Subotici,ni Novom Sadu, i ciloj Vojvodini.Pomago sam koliko sam mogo!Šta kasti na kraju, ako je ovo opštekraj jedne pribogate karijere? Ako stebar malo kroz ove tekstove upoznaliMarka Bačliju, onda znate da se iode krije pregršt zanimljivi pripovidaka.Ponos je za svaki narod kojimož kast da imade ovakog čovika, košto je naš bać Marko Bačlija! Nikadse nije bojo izać na „crtu“ sa životom,koga je tribalo „primo je s osobitimrešpektom“, doslidan samo sebi, vodioje život kaki se samo u knjigamamož nać!Suzana Kujundžić - OstojićPriprema: Suzana Kujundžić - OstojićBUNJEVAČKA NARODNAKNJIŽEVNOSTNažalost Bunjevci još uvik ne uče u škulama ništao svojoj povisti, kulturi i književnosti. Zato namje želja kroz ove tekstove približit vam što višenaše narodno stvaralaštvo. Ono je narodni ponos,nasliđe od naši stari, koje ne smimo nikad zaboravit!Bunjevci imaje zdravo bogatunarodnu književnost. Samopripovidaka ima digod oko iljade.Nastajala je vikovima, prinoseći se sjednog kolina na drugo. Svaka generacijaje u nju štogod od svojeg vrimenadodavala. Zato su u njoj su opivane- ispripovidane nedaće, sriće ibrige koje su naš narod vikovima pratile.Iz toga razloga s pravom se možkasti da je narodna književnost oblikkolektivnog pamćenja. Najvećidio te narodne književnosti Bunjevcisu doneli sa sobom, iz svoje pradomovine,i take pisme su zvalistarovinske. Nuz nji se kadgod svatkovalo,svetkovalo, veselilo i plakalo,zabavljala su se dica u dugim i ladnimzimskim noćima. Moderno vrimeje sve to prominilo. Drukčije se danassvit veseli i zabavlja, pa je narodnaknjiževnost, nažalost, potisnutai pomalo zaboravljena.Svaka narodna književnost, pai naša, dili se prvo na usmenu - onukoja se divani i pisanu – koja je odkazivača zapisana. Na svu sriću,najveći dio tog narodnog bunjevačkogstvaralaštva je zabilužen. Tako i danasmožemo uživat čitajući ta prilipadila.Svist o vridnosti usmenog stvaralaštvakod Bunjevaca javila se dostarano. Prvi zabiluženi trag je iz 1869.godine u Bunjevačko šokačkom kalendaru,koji je u to vrime uređivoAmbrozije Šarčević. Svoj doprinosbiluženju narodne književnostidala je i Bunjevačko šokačka vila,di je 1873 – 1876. godine objavljenotrideset kraljički pisama. Pravariznica narodni pripovidaka i pisamaje i Subotička Danica, od njezinogpočetka 1884. pa do kraja 1946. godine.Najčešće potpisan sakupljač bioje I. Jablanović, što je bio pseudonimIvana Prćića. Koji je u mladim godinamabio i kazivač groktalica. Velikuvažnost u narodnoj književnostiimaje i njezini kazivači. To je najboljeobjasnio Vuk Karadžić, kad je kazoda dobar kazivač pismu još popravi arđav i dobru pokvari. Najčešće se kaokazivač, i to dobar, javljo slipi Stipe.Koji je bio kantor franjevačke crkveu Subotici. Ispivo je „Ženidba Vidakkapetana”, jednu od najlipši i istorijskinajvridniju groktalicu. Čestakazivačica je bila i Teza Crnković izSubotice.Blaško Rajić, skupljo je našu narodnuknjiževnost. Svestan da tribaspasit taj prilipi biser umetnosti u nas,odtrgnit ga od zaborava i sačuvat zanaredne generacije. U svojoj prvojknjigi bunjevački narodni pisama„Narodno blago”(1910. Subotica), u„Uvodnoj riči“, ovo je napiso: “Malou kojoj nećeš naći, ako je balada, čistubaladsku pravednost, gdje grijeh pokaranbiva a dobrota naplaćena. Ujednostavnosti ovih pjesama nalazičovjek tolike nježnosti, finoće, iznjih čuje živi jauk naroda, u njimazvuči srebrni glas narodnog ponosa,u njima bujaju čelik – mišice narodnesnage, u njima nalazi čovjek pravikroj milih naših narodnih običaja,tako da su one po komad narodne povijestii slike narodne kulture otacanaših.Iako je knjiga brzo rasprodata i10Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.11

BUNJEVAČKE novineKULTURAKULTURABUNJEVAČKE novinevladalo je za nju veliko interesovanje,čerez rata i neimaštine njezino drugoizdanje pojavilo se 1923. godine,pod istim nazivom, al proširenimsadržajom.Nikoliko godina kasnije Milivoj V.Knežević takođe je skupljo i piso našunarodnu književnost. Izdo je knjigupod nazivom “Bunjevačke narodnepesme” (1930. godine u Subotici).U knjigi on podrobno opisiva, samokraljičke i svatovske tj. groktalice.Ive Prćić je počeo sa skuplja njemnarodne književnosti vrlo rano. Većsa svoji 16 godina bio je kazivačgroktalica Blašku Rajiću (u knjigi iz1910. godine). Posli ji je i skupljo iobjavljivo u Danici, di je dugo godinai urednik bio. Zafaljujuć njemu velikdio narodne bunjevačke poezije iproze ostao je zabilužen i sačuvan.Svaka narodna književnost se dilina lirsku i epsku. U narednim brojovimaćemo podrobnije objasnit svaku odovi fela, a sad ćemo ji samo nabrojat.Lirske pisme - med njima imaoni koje su starovinske: korizmene,kraljičke, svatovske. Zatim su tu:dičije, pobožne, prašćalice, svatovske,ljubavne, bećarac, šaranac.Epska narodna književnost dili seprvo na prozu: pripovitke, šaljive pripovitke,bajke, legende, poslovce, izreke,zagonetke, pitalice, brzalice,anegdote. Epsku poeziju, koja je kodBunjevaca specifična, zbog posebnevrste pisama - groktalica. To sujunačke pisme, koje su se pivaleposebnim grlenim glasom, uglavnomu svatovima i takođe su starovinske.Groktalica nema više nek stotina, kolikoje i zabiluženo. One se mogu podilitna epske i lirske, mada imadedosta oni koje su i lirske i epske u istovrime.Ivan Prćić objavio je i knjigu“Bunjevačke narodne pisme” (1939.Subotica), istu knjigu je još proširio iizdo pod istim naslovom, (1971. Subotica).Narodne pripovitke bilužio jeBalint Vujkov, dok su narodne umotvorineskupljali: Ambrozije Šarčević,Blaško Rajić, Ive Prćić, Marko Pejić,Grgo Bačlija...Suzana Kujundžić - OstojićFELJTON BUNJEVAČKIH NOVINAVREME KADA SU BUNJEVCIREŠAVALI SVOJU SUDBINUII deo(učešće Bunjevaca u presudnim danima oslobođenjaSrema, Bačke, Banata i Baranje i njihovo prisajedinjenjeSrbiji, odnosno novoj zajednici JužnihSlovena – Jugoslaviji)Piše: Zoran VeljanovićZeleni kadartanje u Austro-Ugarskoj mo-bivalo je iz dana uSnarhijidan sve dramatičnije. U toku 1917. anaročito 1918. godine, broj dezerterau austrougarskoj vojsci intenzivno sepovećavao. Nov oblik otpora prema ratui vlastima uopšte bio je zeleni kadar,koji se pojavio u Vojvodini Srpskoj.Uticaj Oktobarske revolucije i socijalnapreviranja počela su da uzimaju maha iozbiljno su uzdrmali temelje crno-žutemonarhije. U zemlji je vladala anarhija,a stara i nova vlast, u ugarskom delumonarhije, imala je najvažniji zadatak- daje zaustavi. One su je brzo okarakterisalekao štetnu i kao „boljševičko-jevrejsko“divljanje. Najradikalniji elementi zelenogkadra bili su povratnici sa ruskog fronta,ali oni nisu imali snage da afirmišu irazviju zeleni kadar u revolucionarnipokret. Većina pripadnika zelenog kadra,povučena stihijom seoske i gradskesirotinje, orijentisala se na pljačkuimućnih ljudi i bezvlašće.Lokalne vlasti su pokušavale dase organizuju na osnovu zaštite svojeimovine od pljačke, pa su tako uključivaleu svoje redove pripadnike svih nacijau nekakve mađarsko-nemačko-srpskegarde. Nekako u isto vreme (oktobarnovembar1918) otpočeo je i processtvaranja srpskih narodnih odbora koji subili upereni na negiranje starih ugarskihorgana vlasti. U početku taj proces seodvijao spontano, da bi kasnije postaoorganizovan. Najznačajniji među njima,bio je Srpski narodni odbor u NovomSadu.Srpski narodni odboru Novom SaduSrpski narodni odbor u Novom Sadunastao je iz Središnjeg odbora za Banat,Feljton opisuje put otcepljenjaSrema, Banata, Baranje i Bačkeod Ugarske i njihovo priključenjeSrbiji. Opisano je stanje u Suboticii učešće bunjevačkih prvaka koji suučestvovali u tim događajima (pripremnimradnjama, dogovorima, sastancima...)te kako su se Banat, Baranjai Bačka na Velikoj narodnojskupštini Srba, Bunjevaca i ostalihSlovena u Novom Sadu 25. novembra1918. godine, odlukom 757 odbornika(Srba 578, Bunjevaca 84, Slovaka62, Rusina 21, Šokaca 3, Hrvata2, Nemaca 6 i Mađara 1) delegiranihiz svih opština slovenskog podunavlja,priključili novoj zajednici JužnihSlovena.Nakon nekoliko dana - 1. decembra1918. godine, kao deo KraljevineSrbije, Srem, Banat, Baranja i Bačkasu ušle u sastav Kraljevina Srba, Hrvatai Slovenaca (od 1929. godineKraljevine Jugoslavije).Bačku i Baranju. Jedna od namena mu jebila prihvatanje i smeštaj dece iz Bosne iHercegovine. Delovao je od 14. decembra1917. godine. Središnji odbor je imaosvoje pododbore i u drugim mestimaVojvodine Srpske. Vremenom, on jepretvoren u politički organ pod imenomSrpski narodni odbor i počeo je da delujeod novembra 1918. godine. U njegovomradu učestvovale su sve stranke i grupe,dok su vodeću ulogu imali radikali kaonajbrojniji i najuticajniji. Cilj odbora jebio da svi Jugosloveni u Ugarskoj dobijuprava na osnovu načela samoopredeljenja.Predsednik Odbora bio je radikalski prvakJaša Tomić.Novi SadUgarska vlast u Vojvodini nije imalasnage za neko jače suprotstavljanje osnivanjuvlasti Srpskog narodnog odbora,a u biranju između već prisutnih nevolja:zelenog kadra i Srpskog narodnog odbora,izabrala je ovu drugu.Da bi sprečio prodiranje 47. divizijesrpsko-francuske vojske preko Dunava iSave, predsednik novoizabrane mađarskevlade Mihalj Karolji sa petnaestočlanomdelegacijom, 6. novembra 1918. godine,otputovao je u Beograd na razgovorsa komandantom savezničkih trupa naistočnom frontu Franšeom Depereom.Međutim, umesto da se razmatra njegovzahtev, bio je primoran da sasluša usloveprimirja i plan demarkacione linije kojaje išla pravcem: ušće reke Moriša uTisu, Subotica-Baja-Pečuj-Drava. Ne potpisavšinikakav dokument, Karoljijevadelegacija se vratila u Peštu 9. novembra1918. godine.Srpski narodni odbor je dobio većiznačaj kada je u Novi Sad 9. novembra1918. godine ušla srpska vojska.Međutim, situacija je postala apsurdnaposle 13. novembra 1918, kada jemađarska vlada Mihalja Karoljija, shodnopotpisanom „Beogradskom primirju“,odnosno vojnoj konvenciji Antantinihsila na Balkanu, dobila civilnu upravu nazaposetim teritorijama, pa samim tim inad Vojvodinom Srpskom.Samim tim opstanak i dalje osnivanjeorgana srpske vlasti bio je suprotan ovojkonvenciji. Međutim, onemoćala, staraugarska vlast koja je u raspadu, a ninova koja se tek uspostavljala, nije moglato da spreči. Povrh svega, nad celomovom situacijom kao najpreči zadatak,kako staroj, tako i novoj mađarskoj vlasti,bio je uspostavljanje reda i mira.Odnos Vlade Kraljevine Srbije,Srpskog narodnog odbora u Novom Sadui Narodnog vijeća u Zagrebu bio je složen.U jeku pregovora oko ujedinjenja, VladaKraljevine Srbije i Narodno vijeće vodilisu politička nadmudrivanja. PrilaženjeVojvodine Srpske bilo kojoj strani, samobi ojačalo pozicije jednoj u odnosu nadrugu stranu.Sve ovo uticalo je da se u VojvodiniSrpskoj pojave razmimoilaženjaizmeđu radikala, demokrata i liberala.Prvi, u suprotnosti sa ostalima, bilisu najznačajniji politički činilac, kaonajbrojniji i sa najvećim ugledom. Oni suposle razmimoilaženja sa demokratamai liberalima, svu aktivnost usmerili naučvršćivanju svoje vlasti preko sveuticajnijih narodnih odbora razasutihpo celoj Vojvodini Srpskoj. Težili su iujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom,zaobilazeći Narodno vijeće. U tome supored podrške Vlade Kraljevine Srbijeu odsudnom trenutku imali i podrškuNovi Saddela Narodnog vijeća, odnosno njenognajuticajnijeg političara, SvetozaraPribičevića. On je kratko poručio Stajiću iKonjoviću: „Kidajte sa Zagrebom!“, čimeje formalno bila uklonjena, sa te strane,prepreka za neposredno prisajedinjenjeVojvodine Srpske Kraljevini Srbiji.Podršku Jaši Tomiću pružili su iradikali iz Srema na čelu sa ŽarkomMiladinovićem (predsednik Narodnogveća u Rumi i član Narodnog vijećau Zagrebu). Na svojoj Skupštini, 24.novembra 1918. godine (zbor izaslanikanarodnih veća koji je činio oko 700delegata), podržali su direktno pripajanjeSrema Kraljevini Srbiji.Zbivanja u SuboticiVest o proboju Solunskog fronta io slomu nekada moćnog carstva brzose proširila po čitavoj Habsburškojmonarhiji. I dok su kolone ranjenihi osakaćenih austrougarskih vojnikaprolazili kroz gradove Srema, Bačke,Banata i Baranje, osokoljeno slovenskostanovništvo pristupilo je osnivanjunarodnih odbora.Tako je i u Subotici načinjen odlučankorak u tom pravcu. U kući VladislavaManojlovića, koji se dan ranije vratio izSombora gde je prisustvovao osnivanjutamošnjeg Bunjevačko-srpskog narodnogod bora, 5. novembra 1918. godine, sastalisu se Jovan i Cvetko Manojlović, BlaškoRajić, Stipan Matijević, Petar Ognjanov,Joso Prćić, Andrija Mazić, LazarOrčić, pop Ilija Kujundžić, Ivan VojnićTunić, Gavra Čović, Jovan Petrović,Joso Vojnić Hajduk, Albe Malagurski,Radivoj Miladinović, Bogdan Svirčević,pop Marko Protić, Petar Bajić, ĐuricaOgnjanov, Vojislav Stanković, TošaSegedinčev, Jovan Ognjanov - Severov.Posle izlaganja Vladislava Manojlovićao somborskim događajima, pristupilo sediskusiji i na kraju su donesene sledećeodluke:1. da se što pre osnuje Bunjevačkosrpskinarodni odbor u Subotici2. za predsednika je izabran nekadašnjivojnik od karijere - penzionisanipukovnik Šime Milodanović3. da se što pre okonča posao okoformiranja Bunjevačko-srpske narodnegarde.Dogovoreno je da se sazove zbor nakome bi se osnovao Bunjevačko-srpskinarodni odbor. Odluka je pala na nedelju,11. novembra, kada bi se održala proslava40 godina postojanja Pučke kasine, asama proslava bi bila samo formalna.Inače, formiranje Bunjevačko-srpskenarodne garde već je bilo u toku, a posloveoko toga vodio je Andrija Mazić. On jeljudstvo podelio po kvartovima, npr. uGatu je organizator bio Andrija Maznić,u Aleksandrovu Nikola Suvajdžić, u«Srpskom kraju» Milivoj Bešlin itd.Za komandanta garde imenovan jepukovnik Milan Viličić, a broj gardistaje bio 295 članova, podeljenih u dvečete - mitraljesko odeljenje i ispostavu uAleksandrovu koje je tada još uvek biloposebno selo.Kako je dobijena dozvola za održavanjeproslave Pučke kasine, moglose legalno pristupiti održavanju –Velikom jugoslovenskom zboru – koji jebio sazvan radi osnivanja Bunjevačko-odbora. srpskog narodnog(nastaviće se)12Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.13

BUNJEVAČKE novineSVEČANO OBILUŽEN25. NOVEMBAR – DAN VELIKESKUPŠTINEZa nas Bunjevce, Odluka Velike skupštine o odcipljenjuod Ugarske i prisajedinjenje Vojvodinekraljevini Srbiji je najveće istorijsko utemeljenjeu priznavanju nacionalnog identiteta – našebunjevačke samobitnosti i potpune ravnopravnostisa ostalim slovenskim narodima.svečanoj sali Gradske kuće uU Subotici obilužen je i ove godineveliki praznik Bunjevaca – 25.novembar. To je dan kad se, sad većdavne, 1918. godine u Novom Saduodržala Velika narodna skupštinaSrba, Bunjevaca i ostali Slovena.Svečanost je organizovo Bunjevačkinacionalni savit.Svečana akademija tim povodomodržana je 24. novembra, pridpunom salom posetilaca, di je izvedenabunjevačka himna „Podvikujebunjevačka vila“.Prisutne je pozdravio prvo NikolaBabić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnogsavita- Za nas Bunjevce, Odluka Velikeskupštine o odcipljenju od Ugarske iprisajedinjenje Vojvodine KraljeviniSrbiji je najveće istorijsko utemeljenjeu priznavanju nacionalnog identiteta– naše bunjevačke samobitnostii potpune ravnopravnosti sa ostalimMinistar Zoran Lončarslovenskim narodima– kazo je pridsidnikBabić.Skup je u imeVlade i premijera RepublikeSrbije dr VojislavaKoštunice pozdravioZoran Lončar,ministar za lokalnusamoupravu ričima:- Srbija je uvekpodržavala Bunjevceu njihovom radu, a toće nastaviti i dalje daradi. U skorije vremeje izdvojeno 100.000evra za Bunjevačku maticu, i sapomaganjem ćemo nastaviti i dalje –naglasio je gospodin Lončar.Gospodin Trivo Inđić, savitnikpridsidnika Republike Srbije BorisaTadića, kazo je na ovom svečanomskupu da „Živeti zajedno u sintezirazličitosti, uvažavajući jedni druge,uz toleranciju i trpeljivost, pravo jebogatstvo ove zemlje“.Na svečanoj akademiji pročitanisu radovi sa tematikom o 25. novembru1918. godine. Gospodin dr DragoNjegovan, direktor Muzeja GradaNovog Sada, divanio je o ovom datumusa puno razumivanja prema Bunjevcima.- Radeći za svoju korist, Bunjevcisu radili za opšte dobro. Radeći zaopšte dobro, Bunjevci nisu uvek radiliza svoju korist. Tolerancije i razumevanjaprema Bunjevcima u obeJugoslavije bilo je malo. Nadam se daće obnovljena srpska državnost, neopravdanoutopljena u magle jugoslovenstvapre osamdeset osam godina,MANIFESTACIJEŽENE POSLANICE NAVELIKOJ SKUPŠTINIOd 757 poslanika Velike skupštine,samo sedam su bile žene.Od ti sedam žena, četri su bile izSubotice – Bunjevke! I to Anastazija(Teza) Manojlović, MaraMalagurska, Manda Sudarević,Katica Rajčić.Na Velikoj skupštini bilo je 84Bunjevca. Broj pridstavnika sebiro po slidećem sistemu: na svaki1.000 stanovnika 1 pridstavnik.Nikola Babić pozdravlja gosteomogućiti i Bunjevcima da budu svojna svome, da budu ono što jesu i štožele da budu – samo Bunjevci! - naglasioje gosp. Njegovan.Gospođa Marija Bojanin, profesoricaistorije u penziji, pozdravilaje skup u ime Bunjevaca iz Sombora.Ona je ispripovidala kako su se ti sudbonosnidani odvijali u ovoj varoši iposebno ocinila.- Bio je to jedan organizovan buntprotiv Austrougarske i želja za novimi boljim životom, u ujedinjenoj Vojvodinii Srbiji.Gospodin Mijo Mandić mlađi,istraživač bunjevačke istorije, naglasioje kako je na Velikoj skupštini poridJaše Tomića još jedino naš popBlaško Rajić imo pravo riči. Što jasnodivani o tadašnjem rešpektu premaBunjevcima i njevoj važnosti naovoj skupštini.Akademiji je prisustvovo i direktorRadijo Novog Sada gospodinSrđan Miljković.Suzana Kujundžić - OstojićMANIFESTACIJEBUNJEVAČKI NACIONALNIPRAZNIK U SOMBORUUdruženje građana Bunjevačkokolo iz Sombora, u subotu,25. novembra, na svečan način, u Srpskojčitaonici «Laza Kostić« u Somboru,u prisustvu brojnih članova,prijatelja i gostiju, proslavilo je svojdan – Bunjevački nacionalni praznik.Praznik je na prigodan način obeleženu znak sećanja na 25. novembar1918. godine, kada je u Novom Saduodržana Velika narodna skupština,na kojoj je narod Bačke, Banata iBaranje, jednoglasno, doneo odlukuo prekidu državnopravnih odnosasa Mađarskom i o prisajedi njenjuKraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.Uvodnu reč održao je Dragan Kubatov,sekretar UG Bunjevačko kolo, anakon njega prigodnim besedama obratilisu se: Đuro Bošnjak, predsednikUG «Bunjevačko kolo« iz Somborai potpredsednik Nacionalnog savetaBunjevaca, dr. Jovan Slavković,predsednik Opštine Sombor, PetarArambašić, predsednik Upravnog odboraSrpske čitaonice «Laza Kostić«Sombor, kao i Đurđa Skenderović, potpredsednicaIzvršnog odbora Nacionalnogsaveta Bunjevaca. Prazničnoslavlje upotpunile su članice izvornepevačke grupe «Varošanke« iz GKUD«Ravangrad« iz Sombora: ArankaHornjak Mijić, Snežana Birvalski,Snežana Omaković i MilanaGrković, koje su, obučene u prelepeGKUD Ravangrad - VarošankeĐuro Bošnjak - Dušan Miljenovićbunjevačke narodnenošnje, otpe -vale četiri na ro -dne pesme: «Vr a nikonji«, «Oj, se koMaro«, «Lipo tije rano ur a niti» i«Dvi jetrove ći limBUNJEVAČKE novinena vijale«. DušanMi lje nović, vlasnikkovačke radnje«FI- PO» iz Sombora,poklonio je grb Bunjevačkognacionalnog saveta, izliven u kovanomgvožđu, predsedniku UG«Bunjevačko kolo« Đuri Bošnjaku.UG Bunjevačko kolo - pozdrav Đurđe SkenderovićMilan Vojnović, publicista i hroničargrada Sombora, održao je predavanjena temu «Srbi i Bunjevci u novembarskimzbivanjima 1918. g.«, aMarija Bojanin, prof. istorije u penziji,predavanje na temu «Sićanje nadogađaje od 25. novembra 1918. g.-zajednička akcija Srba i Bunjevaca«.Milorad Blažić14Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.15

BUNJEVAČKE novineMANIFESTACIJEMANIFESTACIJEBUNJEVAČKE novineODRŽAN OSMI FESTIVAL BUNJEVAČKOGNARODNOG STVARALAŠTVALIPOTA NASLEĐAd sride, 29. novem-završno sa 1. de-Obra,cembrom, održan je osmi Festivalbunjevačkog narodnogstvaralaštva, s tim što je ovegodine, nuz festival, obiluženi jubilej - deset godina rada organizatoraove manifestacije -KUD „Bunjevka“ .Prvog dana festivala u amfiteatruOtvorenog univerzitetau Subotici održana je multimedijalnaprezentacija podimenom „Tavankutski koreni“,čerez tog jel je ovo društvo predeset godina osnovano u ovommistu. Prisutni su mogli viditpuno slika i drugi dokumenataiz ovog vrimena. Program je nastavljenu četvrtak, 30. novembra, na istom mistutakođe multimedijalnom prezentacijompod nazivom „Lipota nasleđa“, dije prikazan rad od priseljenja u Suboticudo danas. Tu su se mogli vidit slajdovisa „Divojačkih prela“ i drugi priredbi,gostovanja i nastupa. Podsitilismo se kad su prela održavana, ko sucilju očuvanja tradicije iU običaja kod Bunjevaca,te povodom nacionalnog praznikabunjevačke nacionalne manjine25. novembra, dana kadaje 1918. godine u Novom Saduodržana Velika narodna skupštinaSrba, Bunjevaca, Šokaca i ostalihSlavena kao i povodomkatoličkog sveca „Sveta Kata“,„Bunjevački kulturni centar Bajmok“iz Bajmoka je tradicionalnopo drugi put organizovao „Balza Svetu Katu“.Bal je održan u prostorijama KPDKraljiceU BAJMOKUbili gosti i bar na trenutak smo se vratiliu prošlost.Ipak, najviše pažnje izazvo je prvibunjevački mjuzikl „Odvirandženipendžeri salaša“, koji se održo poslidnjegdana festivala u Narodnom pozorištuna sceni „Jadran“, u izvođenju OKUDa„Mladost“ i KUD-a „Bunjevka“. Salaje bila ispunjena do poslidnjeg mista,a publika nije štedila dlanove kako biPROSLAVLJENA „SVETA KATA“Sve Kate sa poklonima„Jedinstvo – Egyseg“ u Bajmoku. Uzbogatu večeru „PIVČIJI PAPRIKAŠ“Polivačinagradila aktere na sceni za pridstavljanjebunjevački običaja od Božića,betlehema, Uskrsa, kraljica, polivača,Dužijance, svadbarskih običaja...Smenjivalo se na bini „Jadrana“na desetine mladića i divojaka kakobi prisutnima pokazali lipotu životana salašu, bogatstvo nasleđa, raskošbunjevačke nošnje, kao i vridnostbunjevačke pisme i igre.i tamburaški orkestar „Veselo Srce“oko stotine prisutnih su se uz pismui igru lipo osićali i prijatno zabavljalisve do zore. Bal je otvorio predsednik„BKC BAJMOK“ Branko Pokornić,pozdravio sve prisutne i goste i označaju ovog dana divanio.Svim gospojama čije je ime Kata,prigodne poklone u ime „BKC Bajmok“uručio je Marko Zvekan sekretarupravnog odbora centra. Balje organizovan uz podršku i pomoćNacionalnog Saveta Bunjevačkenacionalne manjine i tridesetak prijateljai sponzora ove manifestacije.U zabavnom delu bala bila je organizovanai bogata tombola uz čijupodelu su se gosti dobro zabavljali.Bal za Svetu Katu je tako postaotradicionalan i u buduće će se organizovatii u isto vrime.Predsednik BKC BajmokBranko PokornićŠESTI VOJVOĐANSKI FESTIVAL U “NEPKERU”IGRALO JE 13 FOLKLORNIHDRUŠTAVANa šestom festivalu folklora “Vojvodina kroz pesmu i igru” koji jeodržan 1. i 2. decembra u “Nepkeru”, učestvovalo je 13 kulturnoumetničkihdruštava iz cele Vojvodine.Na festivalu su članovi KUD-a “Aleksandrovo”, koje je ove godineobeležilo 30 godina postojanja, prezentovali splet bunjevačkih i mađarskih igara,kao i makedonsku igru “Biljana platno beleše”.V. M.SEDAMDESET PET GODINA POSTOJANJANEOBIČNE KATOLIČKE CRKVEU MALOJ BOSNIKad se od varoši ulazi u naseljeMala Bosna, u oči, krozkrošnje kestenova, pada katoličkacrkva. Izgled je neobičan, podsića namanastir. Građena je u vizantijskomstilu po nacrtima Stjepana Podhorskogiz Zagreba, a gradnja je povirenaAlojziji Gršiću iz Subotice s rokomod 150 dana. Crkva je blagosivana29.11.1931. godine. Na taj dan je,ove godine, obiluženo sedamdeset petgodina od kako crkva u Maloj Bosnisluži virnicima. Na svečanoj misipropovido je biskup Ivan Penzeš.Divanili smo sa StipanomGabrićom (69) iz Male Bosne koji jepuni 12 godina bio zvonar.- Bio sam zdravo vezan za ovunašu crkvu i ja i moja žena Eva, aleto vrimena se minjaju i osićam setužno kad čujem crkveno zvono. Kadje bilo potribno bio sam miništrant isakrištan i oblačio velečasnog – kaženam sagovornik.- U crkvi je do sad služilo 12velečasni, a sad iz varoši dolazivelečasni. Nediljom na misi bude 60-U BUNJEVAČKOJ MATICIPOVODOM „DANAPRISAJEDINJENJAKRALJEVINI SRBIJI“MUZIČKOPOETSKOVEČEoetsko-muzičko veče održano uPBunjevačkoj matici 28. novembrakoje su priredili pisnici ove ustanovei tamburaški ansambl «Sledbenici TumbasPere – Haje» dio je obilužavanjaznačajnog datuma za Bunjevce, 25. novembra,dana prisajedinjenja VojvodineKraljevini Srbiji na Velikoj narodnojskupštini održanoj 1918. godine uNovom Sadu. Njegovu važnost istaklaje u uvodnoj, pozdravnoj riči ĐurđaSkenderović, potpridsidnik Izvršnogodbora Nacionalnog saveta bunjevačkenacionalne manjine. Ređali su se stihovipisnika Geze Babijanovića, LjubiceSič, Mile Skenderović, Marije Horvati Gabrijele Diklić protkani zvucimatamburice i starim bunjevačkim pismama.Kata Marganić, koja se dugo godinaamaterski bavila glumom, kazivajućmonolog «Snaš Kata u varoši» autoraGabrijele Diklić, često je bila prikidanatapšanjem. Svojim kazivanjemrazveselila je i nasmijala čeljad. Za krajprograma, tamburaši i solistkinja TamaraBabić izveli su splet pisama a namolbu oduševljene publike otpivana jejoš po koja pisma pride.G. D.70 virnika, a kadsu veliki sveci,proštenje iDužijanca, crkvaje dupke puna. Itog novembarskogpridvečerjabila je puna virnikaiz Male Bosnei okoline, a poslimise priređenje mali kulturnozabavniprogramu čast jubileja.Marija HorvatStipan Gabrić - zvonar18Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.19

BUNJEVAČKE novineZANIMLJIVOSTIZANIMLJIVOSTIBUNJEVAČKE novineBunjevačka prela u starom zdanju hotela„Sloboda“ u Somborulezničkoj stanici negdepred ponoć stiglakompozicija sa srpskomvojskom i izvoza izašao dobrovoljac-narednik MarkoBenja, somborskiBunjevac, u prostorijamatadašnje Gradskekuće, tadašnjigradonačelnik Somborapredao je gradSombor novim vlastima– vojsci, a ovaBunjevačka prela u starom zdanjuhotela „Sloboda“ u Somboruje uskoro svoje upravne prerogativeprenela na Srpskobunjevačkonacionalno veće.Nakon stvaranja zajedničkedržave, Kraljevine Srba, Hrvatai Slovenaca, Tonika Bošnjakje igrao zapaženu ulogu upolitičkom životu somborskihBunjevaca koji su, u svojojnovoj domovini, dobilikrila. Među najistaknutijimje članovima Bunjevačko –šokačke stranke, osnovane1920. godine, koja je prilikomizbora poslanika za Ustavotvornuskupštinu isticala svojekandidate u somborskomizbornom okrugu. Stranka jedobila svog predstavnika uliku sveštenika Miroljuba AnteEvetovića, pesnika iz Bača.Međutim, nakon njegove preranesmrti, njegovu dužnost jeubrzo preuzeo Bošnjak, koji jenakon toga više puta bio biranza okružnog poslanika.Antun Tonika Bošnjak je jedanod osnivača Bunjevačkogkola, društvene organizacijeosnovane tri godine nakonoslobođenja, 6. oktobra 1921.godine. Prema statutarnimodredbama, Bunjevačko koloje imalo za zadatak da kodsvojih članova širi prosvetu,kulturu i nacionalnusvest, anije imalo bilo kakavpolitički karakterili prizvuk.Nedugo potom,Bošnjak je bio izabranza njegovogprvog predsednika.Međutim, zbogbolesti (TBC), vrlobrzo se povlačiiz javnog životaSombora. Nakonsmrti suprugeMarije i nakon štomu je sin Ferenctragično okončaoživot, i Antun TonikaBošnjak umireu Somboru 1930.godine.Milorad BlažićBUNJEVCI U SOKOLSKOM POKRETU SUBOTICE IZMEĐU DVA RATAZA JUGOSLAVIJU I JUGOSLOVENSTVOIako se dugo pogrešno verovalo da je predratni «Soko» bila «monarhistička»,«poluvojna», «velikosrpska», pa i «pročetnička» organizacija, poznatisportisti iz tog vremena, Josip Kejo Kujundžić, Antun Katančić, BlaškoSudarević i Gustika Peić, listom su demantovali takva mišljenja.Generacije rođene u socijalističkojJugoslaviji gotovodecenijama nisu ništa mogle detaljnijei objektivnije saznati o Sokolskompokretu, iako mnogi u porodičnimalbumima imaju fotografije predakau neobičnim uniformama i crvenomsokolskom kapom s perom nagla vi. Nekadaš nji «So-ko» čak nije bilo preporučljivopreviše pominjati,jer je svakakva lifikacija o nje mupočinjala i završavalase pridevom «velikosrpska».Naši sagovornicikoji to uSokolski dom (gore), sokolska parada (dole)potpunosti negiraju,na žalost, više nisumeđu živima, ali sunjihove izjave ostalezabeležene i na njihćemo se pozvati uovom kratkom tekstu.- Nikada nije bilotakve organizacije kao štoje «Soko», i sve što se govoriloo njoj posle rata nijetačno - pričao je proslavljenigimnastičarski as JosipKejo Kujundžić. - Mismo tamo imali Bunjevaca,Mađara, Nemaca, Slovaka,ali nismo ni znali ko je ko,niti nas je interesovalo, mismo voleli sport, druženje,prijateljstva koja su sestvarala. Oslovljavali smose sa «brate» i «sestro», i svismo jedno drugom govorili«ti», bez obzira na godine i položaj,što smatram da je bio jedan visok stepenistinske demokratije.I drugi istaknuti sportisti koji subili aktivni pre i posle Drugog svetskograta, kao Antun Katančić, tvrdilisu da je sokolstvo učilo tolerancijii da nije bilo nikakvih nacionalnihrazlika, pa ni takozvanih «velikosrpskih»težnji, jer je «Soko» bio u potpunostiokrenut – jugoslovenstvu.- Mi smo svi živeli za jugoslovenskuideju, i to se potvrdilo unarodnooslobodilačkoj borbi, kadaje gotovo kompletna sokolska organizacijastupila u partizanske redove,a veliki broj dao svoje živote za slobodu- rekao je takođe poznati predratnisportista Blaško Sudarević,napominjući da je «Soko» u KraljeviniJugoslaviji odbijao svaku pomisaoda bude bilo šta drugo osimtelovežbačka organizacija.- Sve do okupacije 1941. godinenije bilo nikakvih međunacionalnihproblema niti trvenja, a «Soko»smo voleli zbog sporta, takmičenja,druženja koja su organizovana i ukojima smo svi uživali, bez obzirana nacionalnost - isticao je nekadapoznati rvač, GustikaPeić. - Kakvi četnici,kakva «četnička» organizacija,nisam ni znaodotle za tako nešto.Kada se pogledajuimena Subotičana koji suposle priključenja SuboticeKraljevini Jugoslavijinajviše dali Sokolskompokretu, stiče seutisak da su to najvećimdelom bili upravo Bunjevci,počev od dr BabijanaMalagu rskog, jednogod po kretačasokolstva u našemgradu, koji je osvom trošku kupiosve potrebnesprave za vežbače.Tu je bio prvistarešina, dr FranjoSkenderović,po dstarešina AntunBešlić, dr JosoPrćić, podnačelnikgrada, Time VojnićTunić, a vatreni«sokolaši» bilisu i dr MirkoIvković Ivandekići njegov brat inženjer Ivan IvkovićIvandekić, i mnogi drugi. Svi onisvakako zaslužuju da jednog dananjihovi potomci, kroz jedno obimnijeistraživanje, saznaju pravu istinu osvojim precima.M.Radojčin26Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.27

BUNJEVAČKE novinePOLJOPRIVREDASPORTBUNJEVAČKE novineKONTAMINACIJA – ZAGAĐENJEZEMLJIŠTA I BILJAKA GASOVIMA,TEŠKIM METALIMA I SABIJANJEMilj poljoprivredne proizvodnjeCje da se u dovoljnim količinamaobezbidi zdrava hrana. Zemljište pridstavljaosnovu poljoprivredne proizvodnjei uslov opstanka živog svita naplaneti. Obrazuje se uticajem klime iorganskog svita na matični supstrat tokomniza godina. Međutim, formiranozemljište izloženo je nizu zagađivačakoji utiču na količinu prinosa, a posebnona kvalitet proizvoda.Uticaj gasovaU industrijskom regionu, posebnoputem hemijske industrije, što jekod nas slučaj, u zemljišta mogu dospitznačajne količine sulfitne i sulfatnekiseline koje smanjujupH vridnost zemljištado te mire da mož doćdo odumiranja korisnimikroorganizama,ko i povećanja kiselostizemljišta uslid čegadolazi do sušenja biljaka.Piše: dr Andrija PeićPadavinama možda dospije u zemljištedo 90 kg sumporagodišnje po ha, pa čaki više. Ukoliko su tekoličine iznad praga štetnosti, dolazi dopropadanja biljaka.Sagorivanjem nafte i uglja rastekoličina neorganski azotni i ugljenijedinjenja, te ukoliko je koncentracijaveća, dolazi do oštećenja biljaka u vegetacijii do zakiseljavanja zemljišta.Uticaj teški metalaTeški metali zagađuju zemljište ibiljke iz vazduha. Blizo autoputeva iveliki gradova učestalo je nakupljanjeolova, kadmijuma, bakra i drugi teškimetala u zemljištu. Glavni izvor olovaje gorivo u vozilima, a kadmijum seoslobađa prilikom trošenja guma.Mirenjima je utvrđeno da se naudaljenosti od 50 metara od autoputeva,di dnevno prolazi deset hiljadavozila, koncentracija olova uzemljištu povećava godišnje za 3 mg ukg, znači za 50 godina 100 do 200 mgu kg zemljišta. Ovo prilazi dozvoljenisadržaj od 100 mg u kg zemljišta.Fototoksičnost teški metala uzemljištu zavisi od tipa zemljišta. Napiskovitim zemljištima biljke lako usvajajuteške metale, dok glinovita i humusnazemljišta đubrena organskimđubrivima umanjuju usvajanje teškimetala.Najozbiljniji zagađivači zemljištateškim metalima su rafinerije i topionice,di zagađenje mož da dospije i oko60 km od izvora.Na sriću, vojvođanska zemljištanisu zagađena teškim metalima.Iz tabele vidimo da je sadržaj bakra(kod tri uzorka) iznad dozvoljenognivoa, a utvrđen je u vinogradima dise bakarsulfat dugo koristio u zaštitivinove loze. Iako je sadržaj teški metalau zemljištima Vojvodine varijabilan,kreće se ispod dozvoljene granice.Uticaj prašineEmisija prašine najčešće se odvijapri transportu rasutog materijala kadse vitrom nošena prašina rasprostire pookolnom zemljištu.U okolini cementara dolazi dopovećanog sadržaja kalcijuma, magnezijumai kalijuma, što povećava pHvridnost zemljišta i utiče na usvajanjehranljivi elemenata i njevo nagomilavanjeu zemljištu. Fabrike fosforni mineralniđubriva povećavaju sadržaj teškimetala, arsena, kadmijuma i fluora uokolnom zemljištu. Uvećane količineteški metala iz zemljišta dospivaju ubiljke koje u lancu ishrane štetno utičuna zdravlje ljudi.Uticaj organske materijePoseban problem kod zagađenjazemljišta pridstavljaju otpaci organskogporikla podložni razlaganju. Potičuiz prihrambene industrije, klanica,mlikara, prirade voća i povrća, tu je itečni stajnjak i otpaci poljoprivrednikultura. Pri razlaganju odvajaju seznatne količine gasova i drugi materijakoje štetno utiču na razvoj biljaka.Sa ekološkog stanovišta veći problempridstavljaju organski ostaci kože,gume, tekstila i hartije, jel se teškorazlažu i duže ostaju u zemljištu.U okolini urbani sridina komunalniotpaci i komunalni mulj poslipročišćavanja otpadni voda sadržeteške metale (u Subotici hrom i kadmijum),i ukoliko se koriste za đubrenjedolazi do zagađenja zemljišta.Plastika pridstavlja problem, a ubudućnosti će još više, jel se koristi koambalaža za pesticide, a posli upotribese obično ostavljau zemljištu.Mikroorganizmije ne razlažu,pa zemljište ostajekontaminiranopesticidima iotežano za obradu.Sve tehnologijekoje dajuveliku količinuotpada pridstavljajupotencijalnezagađivače zemljišta jel se dio otpadanađe i rasturi po zemljištu.Uticaj sabijanja zemljištaZavisno od tog čime se obrađivazemljište i sa koliko prohoda, dolazido sabijanja. Time se narušava strukturai vodno-vazdušni režim zemljišta, odčega zavise i prinosi.Sadržaj kiseonika u zemljištu krećese do 20% od zemljišnog vazduha. Zapravilan rast i razviće biljaka u zemljištutriba da se nalazi više od 10% kiseonika.Kad sadržaj ovog elementa padneispod 10% u zemljišnom vazduhu, usporenje rast biljaka, a ukoliko padne na2%, staje rast i razvoj.Najveće zahtive za kvalitetomzemljišta ima šećerna ripa, što je razumljivo,jel šećerna ripa najveći dioprinosa formira ispod površine zem-lje. Zato struktura zemljišta i njena stabilnostimaju velik značaj, jel triba daomoguće pravilan razvoj korena. Optimalnikapacitet zemljišta za vazduhje oko 25% volumni, a odnos vode ivazduha triba da je 1:1.Kukuruz zahtiva zemljišta kojasadrže velike količine vode, al da suistovrimeno dobro aerisana. Računase da bi korenov sistem tribo da budeobezbiđen s 1,3 mg kiseonika za 1 grsintetisane suve materije da bi obezbidiooptimalan prinos. Zbijena zemljištane obezbiđuju dovoljno aeracije i nesmetanrazvoj korena.Suncokret ima velike zahtive zaaeracijom zemljišta jel ukoliko je1.d4 d5 2.c4 dxc4Kramnik bira primljenidamin gambit u kometeže dolazi do komplikacija.3.e4 b5 4.a4 c65.¤c3 b4 6.¤a2 Ovo jeu teoriji sve poznato.Belivraća pešaka. 6...¤f6 7.e5¤d5 8.¥xc4 e6 9.¤f3 a510.¥g5 £b6 Planovi sujasni.Ideja crnog je dasprovede c5 posle čegapostiže izjednačenje,dok se beli bori protiv c5kako bi zadrzao prednostzemljište prizasićenovodom, koren izlazina površinu da bi seŠAHOVSKI MOZAIKMUKE SA NEVIDLJIVIM PROTIVNIKOMva godina je obeležena velikim šahovskim predstavama.OBili smo svedoci istorijskog meča za objedinjenu titulusvetskog prvaka između velemajstora Topalova iz Bugarske, prvakasveta u verziji FIDE i velemajstora V. Kramnika iz Rusije, prvakau verziji profesionalne šahovske organizacije Kao što znamo uuzbudljivom meču pobedio je Kramnik i postao je prvak sveta. Dabi ljubitelji šaha, godinu zaključili sa novim spektaklom.U Bonu se od 25. novembra do 5. decembra odrzao meč odšest partija između svetskog prvaka Vladimira Kramnika i novogšahovskog softwera Deep Fritza. Meč je završen pobedomkompjutera rezultatom 4:2! Slobodno se može reći da je u mečuKramnik bio ravnopravan, međutim presudile su “ljudske slabosti”.U drugoj partiji meča Kramnik je napravio strahoviti previd. Prevideoje mat u potezu što je neshvatljivo a da pri tom nije bilo vremenskogpritiska niti bilo kakvih okolnosti koje bi doprinele takvojgreški. Što je najčudnije u momentu kada je Kramnik napravio previdustao je sav zadovoljan da prošeta i kad se vratio i seo za tabluobezbidio kiseonikom.Soja svoje potribeu azotu obezbiđujeazotofiksacijom. Za dobru azotofiksacijuzemljište triba da je strukturno i dobroaerisano.Koliko se smanjivaju prinosi prisabijanju zemljišta, zavisi od gaženjapogonskim i priključnim mašinama.Kod korišćenja guseničara u jednomprohodu prinos se smanjiva za 3,7%,istovrimeno kod korišćenja točkaša prinosse smanjiva čak za 23%. Ako je(7) DEEP FRITZ - Kramnik,V (2750) [D10]The Duel Bonne GER (2), 27.11.2006.[Sedlak,Nikola]broj prohoda tri puta kod guseničara,prinos se smanjiva za 21,8%, a kodtočkaša 36,8%.Da bi se zaštitilo zemljište odzagađenja, mora se spričit zagađenjeteškim metalima i organskim otpacimai spričit sabijanje. Na industrijskapostrojenja triba postavit odgovarajućefiltere koji spričavaju emisiju štetni gasovai prašine.Pripremio: velemajstor Nikola Sedlakneprijatno se iznenadio. Tu se pre svega vidi velika razlika izmeđučoveka i kompjutera, kojem koncentracija ne pada i koji nema oscilacijau igri. Bitan je i psihološki momenat jer čovek u meč ulazihendikepiran, sa znanjem da kompjuter ne može napraviti previdi da je uvek „jednako raspoložen“. Druga i vrlo bitna stvar jememorija. Šahovski softwer u sebi ima veliku šahovsku bazu saenciklopedijama otvaranja i njega je nemoguće iznenaditi za razlikuod čoveka.Svakako da čovek ima i nekih prednosti koje sunažalost nedovoljne da bi čovek dobio kompjuter, a to su dva elementau igri, pozicioni i strateški.Tu će čovek uvek biti bolji aliproblem je u tome što svaka partija ima i taktičku fazu,gde dolazido komplikacija sa puno mogućnosti koje treba izračunati a tučovek ne može da se poredi sa kompjuterom.Takođe čovek za razlikuod kompjutera poseduje maštu i intuiciju .Prikazaću drugu partiju meča u kojoj je Kramnik crnim figuramalako parirao sve do previda.početnog poteza. 11.¤c1 ¥a6 12.£e2 h6 13.¥e3 ¥xc4 14.£xc4¤d7 15.¤b3 ¥e7 16.¦c1 0–0 17.0–0 [U slučaju 17.£xc6 sledilo bi17...£xc6 18.¦xc6 ¤7b6 i crni bi imao odličnu igru jer pada belipešak na a4.] 17...¦fc8 Crni je sve spremio za potez c5,dok beli nijeuspeo da se suprostavi toj ideji, i može se reći da je crni izjednačio.18.£e2 c5! 19.¤fd2 [Beli ništa ne bi dobio posle 19.dxc5 ¥xc520.¤xc5 ¤xc5 21.¥d4 £a6!] 19...£c6 20.£h5 Ovo je pravikompjuterski potez.Po svaku cenu na napad i na komplikacije.20...£xa4 21.¤xc5 ¤xc5 22.dxc5 ¤xe3 23.fxe3 ¥xc5! Kramnikje na visini zadatka. Pravilno procenjuje poziciju i daje na prvipogled bitnog pešaka f7. 24.£xf7+ ¢h8 25.£f3 ¦f8 26.£e4 £d727.¤b3 ¥b6 28.¦fd1 £f7 29.¦f1 £a7 30.¦xf8+ ¦xf8 31.¤d4 a4[Najjači potez bio je 31...£f7 posle koga bi beli imao dosta problemada održi ravnotežu.] 32.¤xe6 ¥xe3+ 33.¢h1 ¥xc1 34.¤xf834...£e3?? Zaista veliki pad koncentracije! 35.£h7# 1–028Godina IIDecembar 2006.Godina IIDecembar 2006.29

BUNJEVAČKE novineZABAVAHOROSKOP ZA 2007. god.Priprema: Dragan TovarišićOVAN: Tokom ove godine, posebno u prvoj polovini, trebali bisteda završite sve što ste ranije započeli i u šta ste ulagali veliki trud, a zbograznih faktora niste krunisali uspehom. Mada možda sa zakašnjenjem,rezultati bi mogli biti iznad vaših očekivanja, a značajnije rezultatemožete postići ako se bavite školstvom ili pravnim poslovima, posebnotokom maja meseca. U ljubavi će se znatno popraviti odnosi, amoguće je i proširenje porodice ili brak, naročito u periodu oko vašegrođendana.BIK: Iako bi vam sledeća godina mogla biti plodotvorna, sa mnogofinansijskih mogućnosti, bilo da ste poslovno vezani za inostranstvo ilise bavite novim i originalnim stvarima ili, pak, da već odavno očekujetepozitivno rešavanje sudskih procesa, početak godine vam neće biti lagan,a sve navedene blagodeti izvesne su krajem godine. Na emotivnomplanu situacija će se kretati od potpune egzaltacije do razočarenja, dabiste kraj godine ipak dočekali zadovoljni.BLIZANCI: Ukoliko vam je godina na izdisaju bila naporna i akoste morali ulagati mnogo truda da biste dobili tek mrvice, 2007. godinaće biti sušta suprotnost od toga, što će biti nagovešteno već tokomfebruara meseca. Osim toga, odnosi sa saradnicima i pretpostavljenimaće se značajno popraviti, tako da biste se sredinom godine mogliodlučiti i na zajedničko ulaganje u novi posao, ali izbegavajte sumnjiveposlove. Ulazak Jupitera u vaše VII polje donosi ekspanziju emotivneveze i poboljšanje odnosa.RAK: Tokom ove godine na prvom mestu vam je posao, pa sveostalo, ali ćete na tom planu lakše disati nego u prethodnom periodu,posebno od maja pa na dalje. Tada možete očekivati pristizanje zaostalihzarada ili nasledstva, koje ćete verovatno uložiti u novi posao kojićete raditi od srca, proširenje poslova ili poslovnog prostora, tako daćete moći uživati na radnom mestu. Krajem juna meseca otputujte savoljenom osobom na neko nesvakidašnje mesto, jer može umnogomepopraviti teške emotivne odnose.LAV: Iako ste prethodnih godina predano radili, rezultati nisu pratilivaše aktivnosti, ali već od februara meseca situacija će se promenitiangažovanjem na novom radnom mestu koji će ispuniti vaše velikezahteve i sposobnosti, a i finansijska situacija će biti znatno stabilnija.Ipak, odnosi sa saradnicima bi mogli biti i dalje naporni, ovaj put iz zavistiprema vašim uspesima. Ne obraćajte pažnju na njih nego se posvetitevoljenoj osobi koja će vas inspirisati na nove uspehe, a moguće su iodlične vesti o prinovi.DEVICA: Početak godine ne obećava mnogo, posebno zbog neprijatnostii nesuglasica sa poslovnim saradnicima, ali ne prepoznajese svaki dan po jutru, pa će druga polovina godine za vas biti mnogopovoljnija i uspešnija. Tada biste napokon mogli da okončate poslovekoje ste već odavno započeli, a nikako ih niste uspevali završiti. Naljubavnom planu leto će biti veoma „vruće’’, uz veliki broj ponuda, a odvas zavisi koju ćete prihvatiti.VAGA: Svi poslovi vezani za komunikaciju, kraća putovanja iučenje predstavljaju područje u kojima možete značajno profitirati ovegodine, posebno od maja meseca, kada biste trebali prihvatiti pomoćvama bliskih osoba, koji će vam biti veoma naklonjeni. Ne buditeisuviše ponosni, pa da ih odbijete, jer sve može krenuti nizbrdo. Povoljanljubavni period započinje već u martu, kada biste nakon manjihtrzavica mogli raščistiti stvari i krenuti sreći u susret.ŠKORPIJA: Ponekad nepromišljena komunikacija sa poslovnimsaradnicima, koja vam je donosila samo neugodnosti sa njima, potrajaćesve do proleća, nakon čega se i vama otvaraju vrata poslovnog i finansijskoguspeha, čak i većeg od onog kojeg očekujete, pa biste mogli krenutisa realizacijom svojih davnašnjih planova i želja. Ako niste u braku,polovina septembra je pravo vreme da svoju vezu krunišete njime,a ako jeste više vremena ćete provesti sa porodicom.STRELAC: Mnogo toga bi se moglo promeniti tokom ove godineu vašem poimanju stvari i vrednosti, jer lako biste odjednom moglipostati ozbiljniji, stabilniji i svesniji svojih mogućnosti. Krajem februaramožete očekivati poslovni uspeh, koji vam stvara mogućnosti zadalji napredak i realizaciju materijalnih i finansijskih planova, što ćevam i poći za rukom. Vaš avanturistički duh u ljubavi biće suspregnut, avi ćete se okrenuti trajnijim vrednostima.JARAC: Opterećeni finansijskim zaduženjima, vaš veliki uloženitrud neće se u početku ni iz daleka toliko uočavati kroz zaslužene rezultate.Ipak, kako vreme bude odmicalo, biće vam sve lakše i lakše, adobici su mogući i na onim mestima na kojima ih i ne očekujete. Zato,ne klonite duhom i istrajte u težnji da stabilizujete svoju situaciju, pačak i u bezizlaznim problemima, jer ruka sreće vreba u potaji. Emotivnasituacija veoma dobra sve do oktobra, kada su mogući nagli preokreti.VODOLIJA: Svi poslovi vezani za inostranstvo ili saradnju sastranim firmama donose vam pozitivan uspeh tokom većeg dela godine,posebno ako su u pitanju partnerski odnosi i ako se povinujete principimakoje zahtevaju ti odnosi. U suprotnom, možete dospeti i na sud, nakojem ne biste imali mnogo šansi. I pored svih opasnosti, kraj godinećete dočekati s pozitivnim saldom. Za ljubav nećete imati mnogo vremenai neće vas držati jedno mesto i veza.RIBE: Ako imate loše poslovne odnose sa saradnicima ili pretpostavljenimai ako trpite u njima, možda vas ne shvataju ozbiljno ili jeu pitanju vaša loša interpretacija ideja koje imate. Zato, prvo razmisliteo čemu je reč, a onda krenite na njihovu realizaciju, jer već od prolećakreće vaš odličan poslovni period, praćen većim novčanim sumama nanovom radnom mestu ili u novoj firmi. U emotivnoj vezi predstoji krajloših odnosa ili njihova stabilizacija.UKRŠTENE REČIVODORAVNO: 1. Imun, rezistentan; 8. Polomljena; 9. Pretvaranje;10. Vrsta književnog dela; 11. Masna zemlja; 12. Mestoi reka u Sudanu; 13. Rimski: 55; 15., 22. i 23. Delovi prigodneporuke vernim čitaocima; 24. Rumunsko žensko ime; 26. Palata imuzej u Rimu; 28. Čađavi, nagaravljeni; 29. Veliki ris;USPRAVNO: 1. Ospica; 2. Takoreći (skr.); 3. Dati predlog;4. Nisu tupi; 5. Pažljiv, revnosan; 6. Nepravilan, anomalan; 7.Grad u Japanu; 11. Vrsta životinje; 12. Sitni grčki srebrni novac;14. Ime glumice i pevačice Lizi; 15. Vrsta zimske padavine; 16.Uloga; 17. Otpadak od drveta; 18. Naša folk-pevačica; 19. Novagodina (skr.); 20. Žensko ime; 21. Koristi; 25. Onomatopeja lajanja;27. Nemački predlog.REŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: razarač, aparati, dodavač, Ilijana, vir, na,O’ Nil, so, MILIVOJEVIĆ, k, Aral, keramika, ribolov, narin,Isaković, nari.30Godina IIDecembar 2006.