Priručnik za unapređenje rada u učionici - EU EDUCATION SWAp ...

PRIRUČNIK za unapređenje rada u učioniciUčenici se izlažu izazovima, kao što su:♦ razvoj apstraktnog i kompleksnog razmišljanja (tj. veštine razmišljanja višeg nivoa) kojeje neophodno kako bi sami istraživali svet koji ih okružuje, kao i da bi uspešno radili narešavanju problema;♦ podsticanje njihovog interesovanja da bolje znaju sebe, druge, kao i društveno i prirodnookruženje;♦ razvoj veština neophodnih za samo-ocenjivanje;♦ razvoj veština za efektivnu komunikaciju, uključujući matematičke i naučne kodove;♦ proširivanje mogućnosti za usmenu i pismenu komunikaciju na njihovom maternjemjeziku, na engleskom jeziku i na drugom stranom jeziku ili jednom od zvaničnih jezika;♦ razvoj odgovornosti za aktivno učešće u društvenom životu i za zaštitu sredine.Od 6. do 7. razreda (glavni steepen kurikuluma 4) učenici razmotraju razne mogućnosti zaizbor studija i karijere u budućnosti. Učenici se izlažu izazovima kao što su:♦ korišćenje izvora i resursa informacija i kritički pristup raznim vrstama podataka;♦ razvoj zainteresovanosti za javni život kroz neposredno angažovanje u vanškolskimaktivnostima;♦ izlaganje raznim pitanjima koja se tiču problema iz stvarnog života, kroz rad na projektimakoji će im pomoći da konsoliduju svoje znanje i da dalje razviju svoje veštine i stavove;♦ upoznavanje sa raznim izborima za akademsku i stručnu karijeru;♦ aktivnosti praktične obuke i orijentacije, koje će im omogućiti da razjasne svoje aspiracije;♦ ojačavanje njihovih veština za samo-ocenjivanje;♦ ojačavanje sposobnosti za pojedinačni i timski rad.Karakteristike kurikuluma za predškolski razredU predškolskom razredu (uzrast od 5. do 6. godina), deca se izlažu iskustvima učenja osnovne„pismenosti“– pismenost u kumunikaciji i radu sa brojevima – tj. elementi čitanja, pisanja iračunanja brojevima.Karakteristike kurikuluma za osnovnu školu razredi 1-5U ovoj fazi obrazovanja stvaraju se osnovne navike “učenja kako učiti”, neguju se kognitivnii socijalno-emocionalni razvoj, sa posebnom pažnjom na razvoj detetove ličnosti i njegovogpozitivnog stava prema učenju.Na ovom nivou deca počinju da uviđaju razliku između igre o “rada”, tako što uživaju irazvijaju interesovanje za “igru/rad/učenje u školi. Nastavnici integrišu ideje iz udžbenika sadoživljenim iskustvima i tako im omogućuju da razviju holističko razumevanje njihovod odnosasa prirodnom sredinom i okruženjem koje je stvorio čovek. Pored toga, nastavnici promovišupristup detetu kao celovitoj ličnosti i pristup višestrukih inteligencija, kako bi učenici postalisvesni svog potencijala i imali prilike da u potpunosti razviju razne aspekte njihove ličnosti.20