IZGRADNJA lokalnih kapaciteta za ruralni razvoj usmerena na ...
IZGRADNJA lokalnih kapaciteta za ruralni razvoj usmerena na ...
IZGRADNJA lokalnih kapaciteta za ruralni razvoj usmerena na ...
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Poštovani prijatelji,Ovaj izveštaj predstavlja rezultate Programa „Održivi turi<strong>za</strong>m u funkciji ruralnog <strong>razvoj</strong>a“. Od njih će imatikoristi njegovi učesnici, partneri u sprovođenju, ali i svi građani Republike Srbije koji su <strong>za</strong>interesovani <strong>za</strong><strong>razvoj</strong> turizma.Nadamo se da smo njegovom reali<strong>za</strong>cijom doprineli <strong>razvoj</strong>u održivog ruralnog turizma u <strong>na</strong>šoj državi, os<strong>na</strong>živanjemi povezivanjem institucija, organi<strong>za</strong>cija i pojedi<strong>na</strong>ca koji se bave ovom temom. Upravo je saradnja svihpartnera koji su učestvovali u Programu, bila ključni element bez kojeg je njegovo uspešno sprovođenje bilonemoguće. Agencije Ujedinjenih <strong>na</strong>cija, ministarstava Vlade Republike Srbije i Turistička organi<strong>za</strong>cija Srbije,izlaze iz Programa bogatiji <strong>za</strong> dragoce<strong>na</strong> iskustva koja su stekli u prethodnom periodu. Važan doprinos dali sui predstavnici <strong>lokalnih</strong> samouprava, organi<strong>za</strong>cija civilnog društva, turističkih organi<strong>za</strong>cija, preduzetnika, medijai drugih partnera. Njihova posvećenost i entuzija<strong>za</strong>m inspirisali su i oplemenjivali sve <strong>na</strong>še aktivnosti.Želim da se <strong>za</strong>hvalim svim predstavnicima pomenutih institucija koji su direktno ili indirektno bili uključeni ureali<strong>za</strong>ciju programskih aktivnosti i ovog izveštaja. Zahvaljujući njihovoj podršci, Program je doprineo <strong>razvoj</strong>uturizma u Srbiji što možemo videti i kroz porast broja dola<strong>za</strong>ka turista od 21% u toku prvih devet meseci ovegodine, a u poređenju sa istim periodom prethodne godine.S obzirom <strong>na</strong> širinu i raznovrsnost aktivnosti u Programu, <strong>za</strong> ovaj izveštaj odabrane su samo one koje sukoncentrisane <strong>na</strong> izgradnju <strong>kapaciteta</strong> <strong>lokalnih</strong> aktera <strong>za</strong> upotrebu Leader principa i formiranje partnerstavapo modelu Lokalnih akcionih grupa.Predstavnici Vlade Kraljevine Španije u Srbiji, koja je kroz Fond <strong>za</strong> dosti<strong>za</strong>nje Milenijumskih ciljeva <strong>razvoj</strong>afi<strong>na</strong>nsirala Program, bili su više od do<strong>na</strong>tora. Njihova proaktivnost i podrška često su <strong>na</strong>m pomagali daprebrodimo i<strong>za</strong>zove sa kojima smo se suočavali.Na kraju, <strong>na</strong>dam se da ćete se čitanjem ovog Izveštaja upoz<strong>na</strong>ti sa aktivnostima koje smo sproveli, ali i daćete u<strong>na</strong>prediti z<strong>na</strong>nja potreb<strong>na</strong> <strong>za</strong> uspešan <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma u Srbiji.Za tim ProgramaKarlo Puškarica, me<strong>na</strong>džer Programa
LISTASKRAĆENICAEAFRDEUFAOLAGLeader SrbijaMDGFMERRMPTŠVNRTKOCDProgramRuralNetTOSUNUNDPUNEPUNICEFWTOEvropski poljoprivredni fond <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>Evropska unijaOrgani<strong>za</strong>cija Ujedinjenih <strong>na</strong>cija <strong>za</strong> hranu i poljoprivreduLokalne akcione grupeProjekat „Izgradnja <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong> uspostavljanje i implementaciju Leaderinicijative u Republici Srbiji“Fond <strong>za</strong> dosti<strong>za</strong>nje Milenijumskih ciljeva <strong>razvoj</strong>aMinistarstvo ekonomije i regio<strong>na</strong>lnog <strong>razvoj</strong>aMinistarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeNacio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> <strong>razvoj</strong><strong>na</strong> turistička korporacijaOrgani<strong>za</strong>cije civilnog društvaZajednički program Ujedinjenih <strong>na</strong>cija „Održivi turi<strong>za</strong>m u funkciji ruralnog<strong>razvoj</strong>a“Nacio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> mreža <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>Turistička organi<strong>za</strong>cija SrbijeUjedinjene <strong>na</strong>cijeProgram Ujedinjenih <strong>na</strong>cija <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong>Program Ujedinjenih <strong>na</strong>cija <strong>za</strong> životnu sredinuDečiji fond Ujedinjenih <strong>na</strong>cijaSvetska turistička organi<strong>za</strong>cija- 5 -
SADRŽAJO PROGRAMU „ODRŽIVI TURIZAM U FUNKCIJI RURALNOG RAZVOJA“ .......................... 09UVOD .............................................................................................................................. 111 METODOLOGIJA ZA JAČANJE KAPACITETA .................................................................... 152 LEADER PRINCIP I LOKALNE AKCIONE GRUPE ................................................................ 192.1 Ruralni <strong>razvoj</strong> Evropske unije kroz Leader i LAG ............................................................................. 202.2 Lokalne akcione grupe u Strategiji ruralnog <strong>razvoj</strong>a Evropske unije 2007–2013 ............................. 212.3 Leader princip ............................................................................................................................... 222.4 Primeri dobrih praksi Lokalnih akcionih grupa ................................................................................ 272.4.1 Škotska: Leader program u ruralnom Aberdenširu – Projekat revitali<strong>za</strong>cije pešačkih sta<strong>za</strong> <strong>na</strong> brdu Skolti 272.4.2 Slovenija: LAG Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong>, projekat „Sta<strong>za</strong>ma <strong>na</strong>sleđa“ ............................................. 292.4.3 Finska: Participativni pristup kao pokretač aktivnosti LAG-a Oulujarvi ............................................. 313 OBUKE SPROVEDENE U OKVIRU PROGRAMA .................................................................. 333.1 Zbirni pregled obuka ..................................................................................................................... 333.1.1 Rod<strong>na</strong> struktura učesnika treninga ................................................................................................ 333.1.2 Struktura učesnika po kriterijumu regio<strong>na</strong> iz kojih dolaze ............................................................... 343.1.3 Obuke iz ugla institucija i organi<strong>za</strong>cija koje su učestvovale u njima ................................................ 343.2 Pojedi<strong>na</strong>čni pregled obuka ............................................................................................................. 353.2.1 Obuka o <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma, iskustva iz Bavarske, Divčibare 18–19. ju<strong>na</strong> i Orašac 23–24. ju<strong>na</strong> 2010. 353.2.2 Obuka o Leader i LAG principima, iskustva iz Italije, Rtanj, 21–24. jun 2010. .................................. 363.2.3 Obuka „Kultur<strong>na</strong> bašti<strong>na</strong> i <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> kroz partnerstva“, Knjaževac, 1–2 decembar 2010. .......... 373.2.4 Obuka „Investicije i fi<strong>na</strong>nsiranje održivog turizma“, Kladovo, 30-31. mart 2011. ............................. 383.2.5 Obuka „Leader princip i metodologija sa specijalnim osvrtom <strong>na</strong> funkcionisanje i ulogu Lokalnihakcionih grupa (LAG-ova)“, Kladovo 4–6. ju<strong>na</strong> i Divičibare 11–13. ju<strong>na</strong> 2011. ................................ 393.2.6 Regio<strong>na</strong>lni treninzi ......................................................................................................................... 424 PROCES REVIZIJE LOKALNIH RAZVOJNIH STRATEGIJA ................................................. 454.1 Proces revizije <strong>lokalnih</strong> <strong>razvoj</strong>nih strategija .................................................................................... 454.2 Radionice: Rod<strong>na</strong> ravnopravnost, os<strong>na</strong>živanje že<strong>na</strong> i <strong>razvoj</strong> održivog ruralnog turizma ................... 46
5 PODRŠKA LOKALNIM INICIJATIVAMA KROZ DODELU BESPOVRATNIH FINANSIJSKIHSREDSTAVA (GRANTOVA)................................................................................................ 475.1 Skraćeni prikaz poziva <strong>za</strong> podnošenje projekata ............................................................................ 475.2 Proces odobravanja grantova ......................................................................................................... 505.3 Projekti koji su fi<strong>na</strong>nsirani u okviru prve teme konkursa „Proizvodnja prehrambenih i neprehrambenihproizvoda i aktivnosti <strong>za</strong> potrebe lokalnog/regio<strong>na</strong>lnog turističkog tržišta“ .................... 515.3.1 Mirisi i ukusi ba<strong>na</strong>tskih vi<strong>na</strong> i sireva ............................................................................................... 515.3.2 Stimulisanje starih <strong>za</strong><strong>na</strong>ta .............................................................................................................. 515.3.3 Plodovi u „Srpskoj magazi“ ............................................................................................................ 525.4 Projekti koji su podržani u okviru druge teme konkursa „Podrška <strong>za</strong> projekte ekološki održivogturizma“ ........................................................................................................................................ 525.4.1 Silver Eko program: Odmor kakav ste oduvek želeli ....................................................................... 525.4.2 Sačuvajmo <strong>na</strong>še blago: U<strong>na</strong>pređenje infrastrukture u funkciji <strong>razvoj</strong>a ruralnog turizma u opštiniKladovo ........................................................................................................................................ 555.4.3 Zapad<strong>na</strong> Srbija: Internet kao alat <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> seoskog turizma ........................................................... 576 STUDIJSKA PUTOVANJA U DRŽAVE EVROPSKE UNIJE .................................................... 616.1 Studijsko putovanje u Republiku Sloveniju, 12–15. septembra 2011. ............................................. 616.2 Studijsko putovanje u Republiku Italiju, 3–7. oktobra 2011. ............................................................ 63
O PROGRAMU„ODRŽIVI TURIZAM UFUNKCIJI RURALNOG RAZVOJA”Program „Održivi turi<strong>za</strong>m u funkciji ruralnog <strong>razvoj</strong>a“ <strong>za</strong>jednički sprovodi pet agencija 1 Ujedinjenih<strong>na</strong>cija (UN), Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo ekonomije iregio<strong>na</strong>lnog <strong>razvoj</strong>a Vlade Republike Srbije kao i Turistička organi<strong>za</strong>cija Srbije. Sprovođenje programaje počelo u decembru 2009. i trajaće do maja 2012. godine.Aktivnosti se sprovode <strong>na</strong> <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom nivou i u četiri grupe opšti<strong>na</strong> u Centralnoj Srbiji (Ljig, Valjevo,Kosjerić, Mionica, Gornji Milanovac), Istočnoj Srbiji (Golubac, Kladovo, Majdanpek, Požarevac, VelikoGradište), Južnom Ba<strong>na</strong>tu pored Du<strong>na</strong>va (Alibu<strong>na</strong>r, Vršac, Kovin), i Donjem Podu<strong>na</strong>vlju (Knjaževac,Zaječar, Dimitrovgrad, Negotin).Predviđeno je da se Programom postignu dva ključ<strong>na</strong> rezultata:• Na <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom nivou želi se razviti pravni i politički okvir <strong>za</strong> podršku diverzifikaciji ruralneekonomije kroz turi<strong>za</strong>m. Razvijeni okvir treba da doprinese ostvarivanju Milenijumskih ciljeva<strong>razvoj</strong>a 2 Ujedinjenih <strong>na</strong>cija. Ovaj rezultat ostvaruje se kroz podršku Vladi u procesu <strong>razvoj</strong>a<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog master pla<strong>na</strong> <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> turi<strong>za</strong>m i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog programa <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, kao ikroz utvrđivanje smernica <strong>za</strong> javne investicije.• Na lokalnom nivou predviđeno je bolje povezivanje i organizovanje lokalnog ruralnog turizmai privrednih aktivnosti koje ga prate, kao i usklađivanje <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong>interesovanih stra<strong>na</strong> iz<strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica <strong>za</strong> pružanje usluga i proizvodnju u skladu sa <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnim strategijama.Aktivnosti koje doprinose ostvarivanju ovog rezultata sprovode se <strong>na</strong> regio<strong>na</strong>lnom i lokalnom nivou učetiri grupe opšti<strong>na</strong> sa ciljem da pruže podršku lokalnim <strong>za</strong>jednicama u planiranju, <strong>razvoj</strong>u i upravljanjuturističkim desti<strong>na</strong>cijama. Da bi se ovo postiglo, Zajednički fond UN <strong>za</strong> održivi <strong>ruralni</strong> turi<strong>za</strong>mobezbedio je ulaganja u tri tematske oblasti: <strong>razvoj</strong> turističkih desti<strong>na</strong>cija, diverzifikaciju ruralne ekonomijekroz turi<strong>za</strong>m i investicije u oblasti aktivnog učenja o turizmu.1Program Ujedinjenih <strong>na</strong>cija <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> (UNDP), Program Ujedinjenih <strong>na</strong>cija <strong>za</strong> životnu sredinu (UNEP), Organi<strong>za</strong>cija Ujedinjenih <strong>na</strong>cija <strong>za</strong> hranu ipoljoprivredu (FAO), Svetska turistička organi<strong>za</strong>cija (WTO) i Dečji fond Ujedinjenih Nacija (UNICEF).2Milenijumski ciljevi <strong>razvoj</strong>a su: iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi; posti<strong>za</strong>nje univer<strong>za</strong>lnog osnovnog obrazovanja; promovisanjejed<strong>na</strong>kosti polova; smanjenje smrtnosti kod dece; poboljšanje zdravlja majki; borba protiv HIV/SIDA, malarije i drugih oboljenja; obezebeđivanjeekološke održivosti; stvaranje globalnog partnerstva <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong>.
UVODOvaj izveštaj ima <strong>za</strong> cilj da predstavi sprovedene aktivnosti 3 i rezultate postignute u okviru Programa„Održivi turi<strong>za</strong>m u funkciji ruralnog <strong>razvoj</strong>a“, a koje su <strong>za</strong> cilj imale izgradnju <strong>lokalnih</strong> <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong><strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> koji su usmereni ka u<strong>na</strong>pređenju turizma.Da bi se ostvario <strong>na</strong>vedeni cilj, osmišljen je i sproveden poseban program koji se sastojao iz četirikomponente:• Obuka <strong>za</strong> os<strong>na</strong>živanje <strong>lokalnih</strong> <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma, koju je prošlo 638 preduzetnika,predstavnika turističkih organi<strong>za</strong>cija i nevladinog sektora.• Dodela bespovratnih fi<strong>na</strong>nsijskih sredstava <strong>za</strong> projekte koji doprinose <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma,a koji su do sada uključili više od 450 direktnih korisnika.• Revizija <strong>lokalnih</strong> <strong>razvoj</strong>nih strategija u 19 <strong>lokalnih</strong> samouprava kako bi se u njih uvrstile mere<strong>za</strong> promociju turizma.• Studijska putovanja u države članice Evropske unije radi upoz<strong>na</strong>vanja sa njihovim iskustvimau <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma.Pored gore <strong>na</strong>vedenog, Program podržava i učestvuje u različitim manifestacijama i događajima kojiimaju <strong>za</strong> cilj <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma.Primer aktivnosti koju Program podržava a koja ima <strong>za</strong> cilj jačanje <strong>kapaciteta</strong> je podrška tradicio<strong>na</strong>lnojturističkoj manifestaciji Kosidba <strong>na</strong> Rajcu. Ovaj događaj kojem svake godine prisustvuje više od50.000 posetilaca iz Srbije i inostranstva, primer je uspešne inicijative celokupne lokalne <strong>za</strong>jednice<strong>na</strong> promociji ruralnog turizmaKosidba <strong>na</strong> Rajcu nije samo među<strong>na</strong>rodno takmičenje kosača. U okviru nje <strong>na</strong>stupaju među<strong>na</strong>rodnifolklorni ansambli, održavaju se koncerti, sportski turniri i izložbe poljoprivredne mehani<strong>za</strong>cije.Da bi sve ovo omogućili, manifestaciju <strong>za</strong>jedno organizuju predstavnici opštine Ljig, lokalne organi<strong>za</strong>cijecivilnog društva, ali i pružaoci usluga u turizmu i poljoprivredni proizvođači, koji se <strong>na</strong> ovaj<strong>na</strong>čin istovremeno i promovišu, stvaraju nove kontakte, privlače nove investitore i turiste.Program je organi<strong>za</strong>ciju kosidbe <strong>na</strong> Rajcu podržao 2010. godine, dok je <strong>na</strong>redne godine podrža<strong>na</strong>jed<strong>na</strong> od pratećih manifestacija, među<strong>na</strong>rod<strong>na</strong> turistička konferencija „Manifestacije – put ka <strong>razvoj</strong>ui prepoz<strong>na</strong>tljivosti <strong>ruralni</strong>h regio<strong>na</strong>“.Kroz ovakve događaje jačaju se organi<strong>za</strong>cioni kapaciteti <strong>lokalnih</strong> aktera, kao i partnerstva izmeđuprivatnog, civilnog i javnog sektora, koja su neophod<strong>na</strong> <strong>za</strong> uspešni <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma.3Izveštaj obuhvata aktivnosti sprovedene od početka reali<strong>za</strong>cije Programa do 7. oktobra 2011.
LEADER I LAGS obzirom <strong>na</strong> strateško opredeljenje Republike Srbije da postane član Evropske unije, u okviru Programaprepoz<strong>na</strong>ta je potreba da se izgrade kako lokalni tako i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni kapaciteti <strong>za</strong> razumevanje,prihvatanje i primenu Leader 4 i LAG 5 principa.Leader - sedam osnovnih <strong>na</strong>čela <strong>za</strong> funkcionisanje Lokalnih akcionih grupa:• lokalne <strong>razvoj</strong>ne strategije <strong>za</strong> specifične oblasti,• participativni pristup (bottom-up approach),• partnerstvo u lokalnim akcionim grupama,• inovacija,• integrisani i međusektorki pristup,• umrežavanje i• saradnja.Ova dva principa su motor ruralnog <strong>razvoj</strong>a Evropske unije, pa je shodno tome neophodno da sei <strong>na</strong>ša država pripremi i os<strong>na</strong>ži <strong>za</strong> njihovo sprovođenje kako bi mogla ravnopravno da učestvujeu planiranju i raspodeli sredstava koja će joj uskoro biti <strong>na</strong> raspolaganju.Imajući ovo u vidu, program <strong>za</strong> izgradnju <strong>kapaciteta</strong> imao je <strong>za</strong> cilj i da kroz sve svoje komponentedoprinese širenju z<strong>na</strong>nja, podi<strong>za</strong>nju svesti i stvaranju uslova <strong>za</strong> njihovu primenu. Ovaj cilj prožimase kroz sve aktivnosti <strong>na</strong> izgradnji <strong>lokalnih</strong> <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> sa fokusom <strong>na</strong> turi<strong>za</strong>m.OBUKE SPROVEDENE U OKVIRU PROGRAMASprovedeno je 27 obuka <strong>na</strong> kojima je učestvovalo 638 učesnika. Obukama su pokrivene <strong>na</strong>jvažnijeteme <strong>za</strong> jačanje <strong>lokalnih</strong> <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma: planiranje u lokalnim<strong>za</strong>jednicama, investicije i fi<strong>na</strong>nsiranje održivog turizma, iskustva država EU u ruralnom <strong>razvoj</strong>u,Leader i LAG princip, promocija kulturne baštine i <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> kroz partnerstva, upravljanjeprojektnim ciklusom, prikupljanje sredstava, standardi kvaliteta ponude u ruralnom turizmu,proizvodnja i prerada hrane itd.U obukama su učestvovali i mnogobrojni akteri važni <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma, uključujući predstavnikeministarstava Vlade Republike Srbije, Nacio<strong>na</strong>lne <strong>razvoj</strong>ne turističke korporacije, Turističkeorgani<strong>za</strong>cije Srbije, Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> Srbije, lokalne samoprave, Zavoda <strong>za</strong> <strong>za</strong>štituspomenika kulture, Nacio<strong>na</strong>lne službe <strong>za</strong> <strong>za</strong>pošljavanje, Delegacije Evropske unije i projekata kojeo<strong>na</strong> podržava, pružaoce usluga u turizmu, poljoprivredne proizvođače i prerađivače hrane itd..REVIZIJA LOKALNIH RAZVOJNIH STRATEGIJAU okviru ove komponente podrža<strong>na</strong> je revizija <strong>lokalnih</strong> <strong>razvoj</strong>nih strategija radi uključivanjaprojekata <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma, ali i radi mobilisanja i povezivanja svih partnera iz <strong>lokalnih</strong><strong>za</strong>jednica koji su važni <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> turizma.4LEADER – Liaison Entre Actions de Dévelopement de L’Economie Rural – Veze između akcija usmerenih <strong>na</strong> <strong>razvoj</strong> ruralne ekonomije5LAG – Lokal<strong>na</strong> akcio<strong>na</strong> grupa - Local Action Group
Aktivnost je sprovede<strong>na</strong> u svih 19 <strong>lokalnih</strong> samouprava koje su uključene u Program. U okvirunje, održane su i radionice o rodnoj ravnopravnosti i os<strong>na</strong>živanju že<strong>na</strong> kako bi se doprinelojednom od Milenijumskih ciljeva UN – promovisanju jed<strong>na</strong>kosti polova.Dodela bespovratnih fi<strong>na</strong>nsijskih sredstavaDa bi dodatno stimulisao učesnike da praktično primene z<strong>na</strong>nja steče<strong>na</strong> tokom obuka, Programje podržao lokalne <strong>za</strong>jednice u osmišljavanju i sprovođenju projekata <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnogturizma.Ukupno je primljeno 50 predloga projekata, a podržano je šest <strong>lokalnih</strong> inicijativa koje su <strong>na</strong>jboljeodgovorile <strong>na</strong> kriterijume osmišljene u okviru Programa.Evaluacija svake od ovih šest inicijativa govori o tome da su postignuti rezultati koji će dovestinove turiste u ciljane opštine i učiniti im boravak ugodnijim. Pored toga, ovi projekti moguposlužiti kao primeri dobre prakse i drugim lokalnim <strong>za</strong>jednicama u Srbiji.Studijska putovanja u države članice Evropske unijeOva komponenta imala je <strong>za</strong> cilj informisanje o primerima dobre prakse u <strong>razvoj</strong>u ruralnogturizma u dvema državama EU, Sloveniji i Italiji, kao i o upravljanjanju sistemom <strong>za</strong> podrškururalnom <strong>razvoj</strong>u u Hrvatskoj.Putovanja su bila prilika <strong>za</strong> upoz<strong>na</strong>vanje sa iskustvima Lokalnih akcionih grupa u osmišljavanjui sprovođenju aktivnosti koje <strong>za</strong> cilj imaju <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma. Ovom prilikom učesnici suse bliže upoz<strong>na</strong>li sa različitim modelima <strong>za</strong> promociju ruralnog turizma, povezivanjem preduzetnika,jačanjem la<strong>na</strong>ca dobavljača hrane i drugih proizvoda.Studijskom putovanju su pored predstavnika <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica prisustvovali i predstavniciministarstava Vlade Republike Srbije, Nacio<strong>na</strong>lnog saveta <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong><strong>razvoj</strong> i Turističke organi<strong>za</strong>cije Srbije.Na kraju potrebno je reći da je Program <strong>za</strong> izgradnju <strong>lokalnih</strong> <strong>kapaciteta</strong> koncipiran i sproveden<strong>na</strong> osnovu UN metodologije <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong>. Detaljan opis metodologije dat je u poglavlju1 ovog izveštaja.- 13 -
Četiri komponente programa <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> <strong>kapaciteta</strong>19 <strong>lokalnih</strong> samouprava 13.000 km2 700.000 stanovnika1. Obuke638 učesnika obuka21 stručnjak <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>7 oblasti od izuzetne važnosti <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma2. Revizija <strong>lokalnih</strong> <strong>razvoj</strong>nih StrategijaKomponenta sprovede<strong>na</strong> u 19 <strong>lokalnih</strong> samoupravaUčešće predstavnika javnog, civilnog i poslovnog sektoraSprovedeni treninzi o rodnoj ravnopravnosti <strong>za</strong> 56 učesnika3. Grantovi <strong>za</strong> podršku lokalnim inicijativamaPrimljeno 50 predloga projekataPodržano šest <strong>na</strong>jboljih inicijativa koje su ukupno generisale preko 180.000 USD, aktivnosti sprovedene<strong>na</strong> teritoriji 15 <strong>lokalnih</strong> samouprava uz učešće predstavnika javnog, civilnog i privatnog sektora4. Studijska putovanjaUčestvovalo 40 predstavnika ministarstava Vlade Republike Srbije, Turističke organi<strong>za</strong>cije, Nacio<strong>na</strong>lnogsaveta <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> i <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednicaPredstavljeni <strong>na</strong>jbolji primeri rada Lokalnih akcionih grupa iz Italije, Slovenije i Hrvatske u <strong>razvoj</strong>ururalnog turizmaPojašnjeni Leader i LAG principi, steče<strong>na</strong> upotrebljiva z<strong>na</strong>nja i iskustva, ostvareni kontakti.Leader i LAGZajednički Program je među prvima promovisao ove principe u SrbijiProžimaju se i povezuju sve četiri komponente <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> <strong>kapaciteta</strong>Os<strong>na</strong>ženi kapaciteti <strong>za</strong> njihovo sprovođenje <strong>na</strong> <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom i lokalnom nivouPokrenute prve projektne inicijative <strong>za</strong> njihovo sprovođenje.- 14 -
1METODOLOGIJAZA JAČANJEKAPACITETAMetodologija 4 <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong> koja je korišće<strong>na</strong> prilikom definisanja i sprovođenja Programa,temelji se <strong>na</strong> metodama, praksama i iskustvima agencija UN.Naime, <strong>razvoj</strong>ne agencije UN rade u državama koje imaju svoje specifičnosti i potrebe. U skladusa ovim, važno je <strong>na</strong>glasiti da je i sama metodologija formulisa<strong>na</strong> tako da obuhvati osnovne korake<strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong>, ali i da bude prilagođe<strong>na</strong> potrebama korisnika iz Srbije.Najbolji uvod u metodologiju <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong> daju autori ovog dokumenta, <strong>na</strong>vodeći da „onnema <strong>na</strong>meru da prisvoji sve z<strong>na</strong>nje, poglede i prakse u ovoj širokoj oblasti. Ipak, mi se <strong>na</strong>damoda dokument obezbeđuje uverljiv i primamljiv uvod u oblast z<strong>na</strong>nja i praksi o <strong>razvoj</strong>u, što i jesteosnova održivog <strong>razvoj</strong>a ljudske <strong>za</strong>jednice. U društvu onih koji se bave <strong>razvoj</strong>em raste uverenjeda je jačanje <strong>kapaciteta</strong> motor <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> svake <strong>za</strong>jednice.“Ova metodologija polazi od <strong>na</strong>čela da su ljudi <strong>na</strong>jbolje osposobljeni da ostvare svoj pun potencijalkada su sredstva <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> održiva. To podrazumeva da su domaća/lokal<strong>na</strong> sredstva dugoročnoodrživa i generisa<strong>na</strong>, te da njima primaoci sredstava upravljaju kolektivno.Pre nego što predstavimo pet osnovnih koraka <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong>, važno je <strong>na</strong>pomenuti da jeUN definisao četiri osnov<strong>na</strong> principa <strong>za</strong> sprovođenje ovog procesa. Oni su ugrađeni u sve aktivnostikoje UN sprovodi, s obzirom <strong>na</strong> to da njihovo uvažavanje doprinosi posti<strong>za</strong>nju dobrih rezultata.Četiri osnov<strong>na</strong> principa su:• Institucio<strong>na</strong>lni ugovori• Vođstvo (Leadership)• Z<strong>na</strong>nje• OdgovornostOsnovni činilac u ovom pristupu <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong> je prome<strong>na</strong>. Da bi određe<strong>na</strong> aktivnostmogla biti kvalifikova<strong>na</strong> kao jačanje <strong>kapaciteta</strong>, o<strong>na</strong> mora dovesti do promene koja je održiva.Promene ove vrste šire su od prome<strong>na</strong> u obavljanju poslova; one se više tiču promene stavova isvesti.Proces izgradnje <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong>sniva se <strong>na</strong> ciklusu koji se sastoji od pet koraka u organizovanju iprogramiranju aktivnosti. Specifične okolnosti ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> datu situaciju određuju koliko će koji odkoraka biti <strong>na</strong>glašen tokom procesa.4Naslov origi<strong>na</strong>la Capacity Development: A UNDP PRIMER, United Nations Development Programme (UNDP) Bureau for Development Policy,2009.
Korak 1: Uključivanje <strong>za</strong>interesovanih stra<strong>na</strong>Izgradnja <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong>počinje komunikacijom učesnika: oni pričaju i slušaju jedni druge. Shodnoovome, prvi korak je pokretanje dijaloga između svih onih koji će imati koristi od u<strong>na</strong>pređenja <strong>kapaciteta</strong>.Cilj koji bi trebalo ostvariti je da se sve <strong>za</strong>interesovane strane posvete i lično <strong>za</strong>lože <strong>za</strong> proces– <strong>na</strong> to mislimo kada kažemo vlasništvo <strong>na</strong>d procesom. Osećaj vlasništva se mnogo bolje ostvarujekada se potreba <strong>za</strong> njim prepoz<strong>na</strong> iznutra, <strong>na</strong>suprot <strong>na</strong>metanju spolja.Korišćenje <strong>lokalnih</strong> metoda <strong>za</strong> konsultacije i donošenje odluka, kao i omogućavanje svima da doprinesudi<strong>za</strong>jnu i sadržaju ovih procesa, pomaže da se inicijativa <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong> uspostavi uokviru <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnih <strong>razvoj</strong>nih prioriteta.Takođe je važno da se <strong>na</strong> samom početku definiše odgovornost: ko će šta da radi, ko će biti <strong>za</strong>duženda <strong>na</strong>dgleda sprovođenje i koje će posledice biti ako ne bude kako je planirano? Odgovornost trebada se definiše <strong>za</strong> sve ciljeve i dužnosti <strong>za</strong> koje se podrazumeva da su jasno definisani. Spoljni partneritreba da izbegnu da stvaraju paralelne sisteme koji će da potcene lokalne ili da im budu konkurencija.Korak 2: Proce<strong>na</strong> <strong>kapaciteta</strong>Metodologija <strong>za</strong> procenu <strong>kapaciteta</strong> razvije<strong>na</strong> je <strong>na</strong> osnovu višegodišnjih iskustava stečenih u aktivnostimakoje su sprovedene širom sveta. Ova metodologija mora se prilagoditi različitim situacijamai potrebama. Ipak, u svim situacijama njen krajnji cilj je pokretanje procesa od a<strong>na</strong>lize ka akciji, iuspostavljanje jasnih indikatora <strong>za</strong> merenje <strong>na</strong>pretka. Ovaj korak bi trebalo da pomogne uspostavljanjupolazne osnove u odnosu <strong>na</strong> koju se meri <strong>na</strong>predak. Ovo se postiže utvrđivanjem postojećih<strong>kapaciteta</strong> kao i definisanjem nivoa do kojeg se žele izgraditi novi.Proces procene <strong>kapaciteta</strong> sastoji se iz tri koraka:• obili<strong>za</strong>cija i di<strong>za</strong>jn,• sprovođenje procesa,• sumiranje i proce<strong>na</strong> rezultata.Mobili<strong>za</strong>cija i di<strong>za</strong>jnProce<strong>na</strong> <strong>kapaciteta</strong> trebalo bi da počne od pretpostavke da postoje kapaciteti koji mogu i treba dase <strong>na</strong>dograde.Sprovođenje procesaProce<strong>na</strong> <strong>kapaciteta</strong> upoređuje željene postojeće kapacitete. Ljudi mogu doći u iskušenje da priželjkivanekapacitete <strong>za</strong>misle <strong>na</strong> <strong>na</strong>jvišem nivou. Zbog toga je važno definisati realistične ciljeve i odreditirealan vremenski okvir <strong>za</strong> njihovo ostvarivanje.Sumiranje i proce<strong>na</strong> rezultataPoređenje postojećih i priželjkivanih <strong>kapaciteta</strong> pomaže u projektovanju rezultata koji se žele postići.Prilikom tumačenja rezultata procene dobija se pregled <strong>kapaciteta</strong> koji nedostaju, pa je moguće iodrediti da li se nedostaci odnose <strong>na</strong> osnovne ili <strong>na</strong> specifične kapacitete. Da bi se ovo postiglo važnoje prikupiti različite poglede i mišljenja i uzeti ih u razmatranje.- 16 -
Korak 3: Formulisanje mera <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong>Dobar plan <strong>za</strong>sniva se <strong>na</strong> korišćenju postojećih sredstava kojima će se delovati <strong>na</strong> nedostatke identifikovanetokom procene <strong>kapaciteta</strong>. Veći<strong>na</strong> <strong>za</strong>interesovanih koristi svoje s<strong>na</strong>ge da bi u<strong>na</strong>predila iostale poslove/aktivnosti.Budući da su četiri osnov<strong>na</strong> principa međusobno pove<strong>za</strong><strong>na</strong>, kao i da se dopunjuju, efekat mera ćebiti jači ako one podrazumevaju aktivnosti koje uključuju svaki od ovih principa i tom prilikom koristelokalne kapacitete.U nekim situacijama važno je odrediti kratkoročne aktivnosti koje će doneti brže rezultate. Na ovaj<strong>na</strong>čin obezbeđuje se osnova <strong>za</strong> sprovođenje dugoročnih aktivnosti <strong>na</strong> izgradnji <strong>kapaciteta</strong>. Imajućiovo u vidu, prilikom utvrđivanja mera <strong>za</strong> izgradnju <strong>kapaciteta</strong> potrebno je kombinovati aktivnostikoje će rezultate doneti brzo (u roku od godinu da<strong>na</strong>) sa aktivnostima koje će to učiniti posle dužegperioda. Ovo je <strong>na</strong>ročito važno u tranzicionim ili postkonfliktnim situacijama.Da bi se <strong>na</strong>dzirali <strong>na</strong>predak i sprovođenje, potrebno je uspostaviti indikatore. Tokom procesa definisanjaindikatora pokreću se i diskusije o <strong>za</strong>konskim okvirima, otvara se prostor <strong>za</strong> u<strong>na</strong>pređenje <strong>na</strong>dgledanjai evaluacije, pa se samim tim stvara i prilika <strong>za</strong> dodatno os<strong>na</strong>živanje svih koji su uključeniu definisanje indikatora.S obzirom <strong>na</strong> to da je proces definisanja prioriteta čvrsto pove<strong>za</strong>n sa političkim procesima, potrebnoga je sprovesti pažljivo i transparentno uz uključivanje svih <strong>za</strong>interesovanih stra<strong>na</strong>. U suprotnombi faktori koji nisu uključeni mogli povući svoju podršku tokom sprovođenja aktivnosti <strong>na</strong> jačanju<strong>kapaciteta</strong>.Korak 4: Sprovođenje mera <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong>U fazi sprovođenja mera izvode se konkretne akcije. Ovo je trenutak kada se u realnim okolnostimatestiraju sva razmišljanja, procene i a<strong>na</strong>lize. Ukoliko se žele dugoročno održivi rezultati, bolje jesprovoditi akcije kroz <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne sisteme i procese, nego kroz paralelne sisteme koje stvaraju spoljnipartneri. Sama činjenica da se koriste <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni resursi može ojačati suštinski važne kapacitete kaošto su oni <strong>za</strong> upravljanje ili oni <strong>za</strong> sprovođenje <strong>na</strong>bavki. U skladu sa ovim, države koje su partneri UNimaju jak osećaj vlasništva <strong>na</strong>d inicijativama kada se njihovi sistemi i mehanizmi koriste <strong>za</strong> sprovođenjeprograma i projekata.Sa isticanjem važnosti korišćenja <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnih sistema nikada se ne može preterati. UN pod <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnimpodrazumeva širok spektar mehani<strong>za</strong>ma: od onih <strong>za</strong> planiranje i <strong>razvoj</strong> pa sve do onih <strong>za</strong>sprovođenje i evaluaciju.Korak 5: Proce<strong>na</strong> jačanja <strong>kapaciteta</strong>Merenje uspešnosti jačanja <strong>kapaciteta</strong> ne može se svesti <strong>na</strong> uvećanja u osnovnim resursima kao štoje povećanje ljudskih, fi<strong>na</strong>nsijskih ili fizičkih <strong>kapaciteta</strong>. Raspoloživost osnovnih sredstava ne garantujenjihov doprinos ostvarivanju <strong>razvoj</strong>nih ciljeva.- 17 -
Napredak i rezultati mogu se potvrditi prome<strong>na</strong>ma u funkcionisanju. Uspešnost funkcionisanja možese izmeriti u<strong>na</strong>pređenjima u efikasnosti. Ipak, ovakve promene teže je izmeriti od konkretnih rezultata.Upravo zbog ovoga može biti primamljivo da se usredsredimo <strong>na</strong> podeljene fondove, održaneradionice ili istrenirane učesnike. Ve<strong>za</strong> između jačanja <strong>kapaciteta</strong> i njihovog uticaja takođe je interesant<strong>na</strong>.S<strong>na</strong>ga određenih <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong>visi od interakcije nekoliko faktora, a njihovo jačanje možebiti samo jedan od njih.Na kraju, proce<strong>na</strong> je koris<strong>na</strong> samo onoliko koliko su njene preporuke prihvaćene i sprovedene. I<strong>za</strong>zovje kreiranje okvira koji je dovoljno obiman da predstavi sva pitanja ali da istovremeno bude i sprovodljiv.- 18 -
2LEADERPRINCIPI LOKALNE AKCIONE GRUPEOvo poglavlje izveštaja ima dvostruku <strong>na</strong>menu. Sa jedne strane, u njemu će biti predstavljeni osnovnipojmovi koji su ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> Lokalne akcione grupe (LAG), ali i <strong>za</strong> Leader princip koji, metodološki ipraktično, predstavlja osnovu <strong>za</strong> njihov <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>k i funkcionisanje. Na kraju poglavlja biće predoče<strong>na</strong>tri primera dobrih LAG praksi iz zemalja Evropske unije (EU), kroz koje će se predstaviti konkretniprojekti sprovedeni u lokalnim <strong>za</strong>jednicama i pomoću kojih je u<strong>na</strong>pređen <strong>ruralni</strong> turi<strong>za</strong>m u njima.Na samom početku potrebno je <strong>na</strong>glasiti da je, u suštini, nemoguće posmatrati LAG i Leader odvojeno,s obzirom <strong>na</strong> to da se oni međusobno prožimaju i upotpunjuju. Prilikom izrade ovog izveštajauvažene su ove činjenice, tako da se suštinski svako od njegovih poglavlja, paralelno sa svojomprevashodnom temom, bavi i pitanjima koja su domi<strong>na</strong>nt<strong>na</strong> u njegovim ostalim delovima.U uvodnom delu biće prika<strong>za</strong>ni Leader i LAG, a s obzirom <strong>na</strong> kompleksnost i obim informacija koje suve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> njih biće predstavljeni <strong>na</strong>josnovniji podaci potrebni <strong>za</strong> razumevanje kako oni funkcionišu,kontekst u kome su <strong>na</strong>stali i u kome se razvijaju, EU, nje<strong>na</strong> politika i praksa <strong>usmere<strong>na</strong></strong> ka ruralnom<strong>razvoj</strong>u, osnovni principi njihovog funkcionisanja kao i potrebe i do sada sprovedene aktivnosti <strong>na</strong><strong>razvoj</strong>u LAG-ova i Leader u Republici Srbiji.Imajući u vidu da se osnivanje, funkcionisanje i svi ostali procesi koji se dešavaju u okviru LAG-adešavaju po Leader principu, uslediće kratak prikaz sedam osnovnih <strong>na</strong>čela ovog principa: lokalne<strong>razvoj</strong>ne strategije <strong>za</strong> specifične oblasti, participativni pristup (bottom-up approach), partnerstvo uLokalnim akcionim grupama, inovacija, integrisani i međusektorki pristup, umrežavanje, saradnja.S obzirom <strong>na</strong> to da ovaj izveštaj ima <strong>za</strong> cilj da pomogne svima onima koji žele da primene Leaderprincip i da osnuju LAG, <strong>na</strong> kraju prvog poglavlja će u kratkim crtama biti predstavljeni praktični primeridobre prakse funkcionisanja LAG u državama članicama Evropske unije. Dati primeri prika<strong>za</strong>ćedobre prakse i modele uspešnih projekata sprovedenih u oblati ruralnog turizma. Namera je da se<strong>na</strong> ovaj <strong>na</strong>čin pruže informacije, kao i da se ohrabre svi oni koji žele da u lokalnim <strong>za</strong>jednicama uRepublici Srbiji osnuju LAG i sprovedu Leader princip kako bi u<strong>na</strong>predili turističke potencijale svojih<strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica.Na kraju uvodnog dela, potrebno je reći da trenutno u Srbiji postoje tri ključne inicijative, programi kojise odnose <strong>na</strong> LAG i Leader: Program Ujedinjenih <strong>na</strong>cija „Održivi turi<strong>za</strong>m u funkciji ruralnog <strong>razvoj</strong>a“,projekti fi<strong>na</strong>nsirani od strane EU „Podi<strong>za</strong>nje <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong> uspostavljanje i implementaciju Leader inicijativau Republici Srbiji“ (Leader inicijativa u Srbiji) i „RuralNet – <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> mreža <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>,instrument <strong>za</strong> učešće OCD u pripremi politika i u<strong>na</strong>pređenje dijaloga sa EU <strong>ruralni</strong>m mrežama“. Svatri projekta s<strong>na</strong>žno su podržala <strong>na</strong>dlež<strong>na</strong> ministarstava Republike Srbije. Razlike koje postoje u okviru- 19 -
samih projekata i koje se odnose <strong>na</strong> prevode termi<strong>na</strong> i pojmova koji su ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> teme projekataformalne su, a ne suštinske prirode. Jedan od ciljeva ovog izveštaja, koji je pripreman kroz saradnjusa predstavnicima sva tri projekta, je i da standardizuje termine i pojmove koji su ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> LAG iLeader. Do standardi<strong>za</strong>cije terminologije dolazi se i kroz aktivnosti članova <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica koje suuključene u ove projekte.2.1RURALNI RAZVOJ EVROPSKE UNIJE KROZ LEADER I LAGAko se ima u vidu da je strateško opredeljenje Republike Srbije pridruživanje EU, jasno je da je utom procesu prioritet prihvatanje Evropskih standarda, implementacija preporuka Unije, ali i učenjeiz primera dobre prakse.Ruralni <strong>razvoj</strong> jedan je od <strong>na</strong>jvažnijih prioriteta 5 EU. Potreba <strong>za</strong> njenim <strong>ruralni</strong>m <strong>razvoj</strong>em proističeiz činjenice da više od 56% populacije država članica EU živi u <strong>ruralni</strong>m predelima, kao i da ruralneoblasti <strong>za</strong>uzimaju preko 90% njene teritorije.Sa stanovništa generisanja i raspodele sredstava važno je <strong>na</strong>pomenuti da je Evropska unija <strong>za</strong> sprovođenjesvoje politike regio<strong>na</strong>lnog <strong>razvoj</strong>a opredelila 6 oko 90,8 milijardi evra, a države članice oko57,7 milijardi evra. Procenjuje se da će u <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> – kada se <strong>na</strong> gore pomenute vrednosti dodajui privat<strong>na</strong> (64,8 milijardi evra) i dodat<strong>na</strong> ulaganja (12,4 milijardi evra) – ukupno biti uloženo oko 225,7milijardi evra.Jedan od <strong>na</strong>jvažnijih alata <strong>za</strong> u<strong>na</strong>pređenje ruralnog <strong>razvoj</strong>a u zemljama EU je Leader princip. Ovajtermin istovremeno oz<strong>na</strong>čava metodološki princip koji se koristi u aktivnostima <strong>na</strong> <strong>razvoj</strong>u <strong>lokalnih</strong><strong>za</strong>jednica, ali takođe i inicijative koje su u različitim periodima koristile Leader princip <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> <strong>ruralni</strong>h<strong>za</strong>jednica.U državama članicama EU su aktivnosti <strong>na</strong> <strong>razvoj</strong>u <strong>ruralni</strong>h područja sprovođene su i pre uvođenjaovog principa. Ipak, može se reći da su se jedinstvene i svrsishodne politike i prakse u vezi sa <strong>ruralni</strong>m<strong>razvoj</strong>em počele uobličavati 1991. godine.U prvih pet<strong>na</strong>est godi<strong>na</strong> (1991–2006) Leader princip spadao je pod takozvane inicijative <strong>za</strong>jednice ibio je fi<strong>na</strong>nsiran od strane različitih strukturalnih fondova EU. Tokom ovog razdoblja postojale su trigeneracije ovih programa Leader I (1991–1993), Leader II (1994–1999) i Leader + (2000–2006). Uovom periodu su države članice i njihovi regioni imali ne<strong>za</strong>visne programe sa odvojenim fi<strong>na</strong>nsiranjemiz različitih fondova EU.U pomenutom periodu Leader princip se razvijao i usavršavao. Istovremeno se i omasovljavao, kakou pogledu broja LAG koji u njemu učestvuju ili kojima je osnov <strong>za</strong> funkcionisanje, tako i u broju <strong>lokalnih</strong><strong>za</strong>jednica koje su u njega uključene. S druge strane, sredstva koja su EU i njene države članiceulagale u sprovođenje ovog principa iz godine u godinu bivala su sve veća. Dobri rezultati i uticaj <strong>na</strong><strong>razvoj</strong> <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica doveli su ne samo do veće institucio<strong>na</strong>lne podrške, već i do toga da ovajprincip generiše sve više sredstava koja dolaze iz <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica i njihovog poslovnog sektora. Utabeli 7 koja sledi prika<strong>za</strong><strong>na</strong> je evolucija Leader principa kroz tri početne faze njegovog funkcionisanja:5http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/index_en.htm, pristupljeno 28.06.2011.6Evropska komisija, Strategija ruralnog <strong>razvoj</strong>a Evropske unije: Suočavanje sa i<strong>za</strong>zovima.http://enrd.ec.europa.eu/app_templates/filedownload.cfm?id=2067BB37-F930-016B-4338-41FC992B5F58, pristupljeno 28.06.2011.7The Leader Approach, a basic quide, European communities, 2006.
Leader inicijativa Godi<strong>na</strong> Broj LAG-ova Obuhvaće<strong>na</strong> EU fond u evrimateritorijaLeader I 1991–1993. 217 367.000 km2 442 milio<strong>na</strong>Leader II 1994–1999. 906 1.375.144 km2 1.755 milio<strong>na</strong>Leader + 2000–2006. 893 1.577.386 km2 2.105 milio<strong>na</strong>Uspešno sprovođenje Leadera dovelo je do toga da se ovaj princip „integriše“ u sveukupnu Strategijururalnog <strong>razvoj</strong>a EU 2007–2013. 8 Naime, da bi pospešila <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, EU u okviru novoosnovanogEvropskog poljoprivrednog fonda <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> (EAFRD) od 2007. godine podržava sprovođenjeLeader principa u svakoj od država članica. Na ovaj <strong>na</strong>čin je Leader postao sastavni deo <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnihi <strong>ruralni</strong>h <strong>razvoj</strong>nih programa koje je EU podržala. Štaviše, jed<strong>na</strong> od četiri „osovine“ <strong>za</strong> sprovođenjeEAFRD ne samo da je <strong>na</strong>zva<strong>na</strong> po Leaderu, već podržava isključivo projekte i programe koji funkcionišu<strong>na</strong> osnovu njega.2.2LOKALNE AKCIONE GRUPE U STRATEGIJI RURALNOG RAZVOJAEVROPSKE UNIJE 2007–2013Strategija ruralnog <strong>razvoj</strong>a EU ističe da se Leader princip i LAG-ovi prožimaju i da ih je nemogućeposmatrati odvojeno. Sam akronim Leader z<strong>na</strong>či „Liaison Entre Actions de Développement del’Économie Rurale“ to jest „Veze između akcija usmerenih <strong>na</strong> <strong>razvoj</strong> ruralne ekonomije“. Poredtoga, Strategijom <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> Evropske unije definisano je da se Leader principi moraju sprovoditikroz rad LAG-ova.Partnerski pristup u lokalnom ekonomskom <strong>razvoj</strong>u treba da sprovedu Lokalne akcione grupe kojeispunjavaju sledeće uslove:(a) one moraju da predlože jedinstvenu strategiju lokalnog <strong>razvoj</strong>a koja je bazira<strong>na</strong> <strong>na</strong> <strong>na</strong>jmanjejednom elementu definisanom u Članu 61 (a) do (d) i (g) i moraju biti odgovorne <strong>za</strong> njenosprovođenje (Članom 61 definišu se elementi Leader principa, o čemu će više reči biti u<strong>na</strong>rednim poglavljima ovog izveštaja);(b) one moraju biti grupa koja je već kvalifikova<strong>na</strong> <strong>za</strong> Leader II ili Leader+ inicijative, ili morajubiti formirane po Leader principu, ili biti nova grupa koja predstavlja partnere iz različitih <strong>lokalnih</strong>socio-ekonomskih sektora sa određene teritorije. Prilikom donošenja odluka, partnerikoji dolaze iz socioekonomskog sektora, kao i ostali predstavnici građanskog društva kaošto su farmeri, žene, mladi ljudi i njihova udruženja, moraju činiti <strong>na</strong>jmanje 50% partnerstva;(c) one moraju poka<strong>za</strong>ti sposobnost da definišu i implementiraju <strong>razvoj</strong>nu strategiju <strong>za</strong> oblastkoju predsavljaju.2. Upravljačko telo (<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne institucije koja upravljaju EAFRD fondovima i procesima u okviru njih)treba da omogući Lokalnoj akcionoj grupi da odabere administrativnu ili fi<strong>na</strong>nsijsku organi<strong>za</strong>cijusposobnu da upravlja javnim fondovima i osigura <strong>za</strong>dovoljavajuće funkcionisanje partnerstva, ili da to8Council Regulation (EC) No 1698/2005 of 20 September 2005 on support for rural development by the European Agricultural Fund for RuralDevelopment (EAFRD), Official Jour<strong>na</strong>l L 277 , 21/10/2005 P. 0001 0040.
sama obavlja kroz legalno ustanovljenu <strong>za</strong>jedničku strukturu koja garantuje <strong>za</strong>dovoljavajuće funkcionisanjepartnerstva i mogućnost da se upravlja javnim fondovima.3. Oblast pokrive<strong>na</strong> Strategijom mora biti koherent<strong>na</strong> i mora imati <strong>za</strong>dovoljavajuće kapacitete u pogleduljudskih, <strong>razvoj</strong>nih i fi<strong>na</strong>nsijskih <strong>kapaciteta</strong> kako bi podržala održivu <strong>razvoj</strong>nu strategiju.4. Lokal<strong>na</strong> akcio<strong>na</strong> grupe treba da i<strong>za</strong>bere projekte koji će biti fi<strong>na</strong>nsirani u okviru Strategije. O<strong>na</strong>takođe može da i<strong>za</strong>bere projekte koji se prevashodno bave saradnjom.Pored definisanja LAG, ovom Strategijom osniva se i EAFRD kojom se uspostavljaju osnovi <strong>za</strong> programei projekte kojima se u okviru EU i njenih država žele podržati aktivnosti usmerene ka ruralnom<strong>razvoj</strong>u u periodu 2007–2012.Procenjuje se da je od ukupno predviđenih 225,7 milijardi evra <strong>za</strong> sprovođenje Strategije ruralnog<strong>razvoj</strong>a oko 6% ili 13,5 milijardi <strong>na</strong>menjeno <strong>za</strong> Leader princip koji će sprovoditi LAG u okviru četvrteosovine EAFRD-a.Što se tiče država članica EU, one su <strong>za</strong> sprovođenje Leader principa, to jest <strong>za</strong> aktivnosti LAG, odvojile5,5 milijardi od ukupno 90 milijardi evra koje su doprinele EAFRD-u.Od ovih sredstava 3,7 milijardi evra <strong>na</strong>menjeno je <strong>za</strong> sprovođenje aktivnosti <strong>na</strong> diverzifikacijiruralne ekonomije i u<strong>na</strong>pređenju kvaliteta života, 522 milio<strong>na</strong> <strong>za</strong> konkuretnost, a 165 milio<strong>na</strong>evra <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu životne sredine. Za saradnju između različitih teritorijalnih oblasti unutar jedne iliviše država EU, to jest <strong>za</strong> njihove <strong>za</strong>jedničke aktivnosti, države članice odvojile su 265 millio<strong>na</strong>evra. Pojedi<strong>na</strong>čno, <strong>na</strong>jviše sredstava izdvojile su Italija (45,7 millio<strong>na</strong>), Španija (33,8 millo<strong>na</strong>) iNemačka (30,2 milio<strong>na</strong>).Međutim, učešće LAG i Leader u ruralnom <strong>razvoj</strong>u nije ograničeno samo <strong>na</strong> sredstva i aktivnostiunutar četvrte osovine. Štaviše, veliki broj država članica EU obave<strong>za</strong>o se da aktivnosti planiraneu okviru prve, druge i treće osovine EAFRD-a takođe sprovodi kroz Leader princip. Konkretno, ovopodrazumeva da će se podržavati oni projekti koji su definisani kroz lokalne <strong>razvoj</strong>e Strategije ili ukojima <strong>na</strong> drugi <strong>na</strong>čin učestvuju LAG.2.3LEADER PRINCIPU <strong>na</strong>rednom delu biće opisano sedam glavnih <strong>na</strong>čela Leader principa. Važno je ponovo <strong>na</strong>pomenutida su ovo ujedno i principi <strong>na</strong> osnovu kojih funkcionišu LAG-ovi.NAČELO 1: LOKALNE RAZVOJNE STRATEGIJE ZA SPECIFIČNE OBLASTIPristup <strong>za</strong>snovan <strong>na</strong> oblastima uzima male, homogene, socijalno koherentne teritorije, koje se čestokarakterišu <strong>za</strong>jedničkom tradicijom, lokalnim identitetom, osećajem pripadnosti ili <strong>za</strong>jedničkim potrebamai očekivanjima. Identifikovanje ovakve oblasti omogućava prepoz<strong>na</strong>vanje <strong>lokalnih</strong> vrednosti islabosti, pretnji i prilika, unutrašnjih potencijala, ali i identifkaciju glavnih problema <strong>za</strong> održivi <strong>razvoj</strong>.- 22 -
Ovakav pristup ima potencijale da bolje funkcioniše nego drugi pristupi, jer dozvoljava da akcija budeprilagođe<strong>na</strong> kako bi odgovarala stvarnim potrebama i lokalnim komparativnim prednostima. Odabra<strong>na</strong>oblast mora imati dovolj<strong>na</strong>n nivo koherentnosti i kritičnu masu u smislu ljudskih, fi<strong>na</strong>nsijskihi ekonomskih resursa. Pritom, oblast ne mora da odgovara prethodno utvrđenim administrativnimgranicama.Definicija „lokalne oblasti“ nije univer<strong>za</strong>l<strong>na</strong>. O<strong>na</strong> se razvija i menja sa ekonomskim i socijalnim prome<strong>na</strong>,ulogom domaćinstava, upravljanjem zemljištem, brigom <strong>za</strong> životnu sredinu itd.Načelo 2: Participativni pristup (bottom-up approach)Participativni pristup podrazumeva da lokalni učesnici vode proces usvajanja strategija i prioriti<strong>za</strong>cijeproblema koje treba rešiti u njihovim područjima. Iskustva su poka<strong>za</strong>la da participativni pristup netreba primenjivati kao altre<strong>na</strong>tivu <strong>za</strong> centralizovani pristup (od <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog, preko regio<strong>na</strong>lnog, kaopštinskom nivou) već ga treba kombinovati sa ovim pristupima (ukoliko ih ima) kako bi se postiglibolji rezultati.Od sedam <strong>na</strong>čela Leader principa, participativni pristup je <strong>na</strong>jspecifičniji. On osigurava da sepolitike <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> di<strong>za</strong>jniraju i sprovode <strong>na</strong> <strong>na</strong>čin koji <strong>na</strong>jviše reflektuje potrebe <strong>lokalnih</strong><strong>za</strong>jednica. Jed<strong>na</strong> od metoda <strong>za</strong> omogućavanje ovakvog pristupa je i povezivanje <strong>lokalnih</strong> aktera,kako bi učestvovali i preuzeli odgovornost. Države članice EU koriste ovaj princip, ali je važnoda ga koriste i države koje teže da postanu članice EU, budući da u njima postoje strukturalniiproblemi ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, ali i mnoge mogućnosti <strong>za</strong> poboljšanje kvaliteta života u <strong>ruralni</strong>moblastima.Angažovanje <strong>lokalnih</strong> aktera podrazumeva učešće predstavnika ekonomskih i socijalnih grupa kao ipredstavnika javnog i poslovnog sektora.Izgradnja <strong>kapaciteta</strong> je osnova participativnog pristupa. O<strong>na</strong> podrazumeva:• podi<strong>za</strong>nje svesti, obuku, učešće i mobili<strong>za</strong>ciju lokalnog stanovništva <strong>za</strong> a<strong>na</strong>lizu prednosti ima<strong>na</strong> oblasti;• učešće različitih interesnih grupa u izradi <strong>lokalnih</strong> <strong>razvoj</strong>nih strategija;• utvrđivanje jasnih kriterijuma <strong>za</strong> selekciju odgovarajućih akcija (projekata) <strong>na</strong> lokalnom nivou.Učešće aktera ne sme biti ograničeno <strong>na</strong> početnu fazu, već se mora odvijati tokom celog procesasprovođenja strategija i aktivnosti. Takođe je važno pitanje transparentnosti, koje se odnosi <strong>na</strong> mobili<strong>za</strong>cijuučesnika i <strong>na</strong> donošenje procedura <strong>za</strong> njihove aktivnosti.Načelo 3: Partnerstvo u Lokalnim akcionim grupamaOvaj princip podrazumeva osnivanje <strong>lokalnih</strong> partnerstava u formi Lokalnih akcionih grupa (LAG).Zadatak LAG-ova je da razviju i sprovedu lokalnu <strong>razvoj</strong>nu strategiju, donose odluke o dodeli fi<strong>na</strong>nsijskihsredstava i/ili upravljaju njima. LAG-ovi bi po logici stvari trebali da budu efikasne u stimulisanjuodrživog <strong>razvoj</strong>a <strong>za</strong>to što:- 23 -
• okupljaju i kombinuju ljudske i fi<strong>na</strong>nsijske resurse iz javnog, privatnog i civilnog sektora;• okupljaju lokalne „igrače“ oko <strong>za</strong>jedničkih projekata i multisektorskih akcija, kako bise postigla sinergija, osećaj vlasništva <strong>na</strong>d strategijom i aktivnostima i kritič<strong>na</strong> masaneophod<strong>na</strong> <strong>za</strong> poboljšanje ekonomske konkurentnosti konkretne oblasti;• pospešuju dijalog i saradnju između različitih činilaca koji često imaju jako malo iskustvau <strong>za</strong>jedničkim projektima. Pospešivanje dijaloga treba da smanji tenzije, omogućidijalog i pro<strong>na</strong>laženje rešenja koja će svi podržati;• omogućavaju lakše prilagođavanje i promene u ruralnom <strong>razvoj</strong>u. Ovo se postiže krozu<strong>za</strong>jamnu interakciju različitih partnera.LAG-ovi treba da okupe partnere iz svih sektora, da budu dobro izbalansirani i reprezentativniu odnosu <strong>na</strong> postojeće lokalne interesne grupe, koje potiču iz različitih socijalno-ekonomskihsektora u konkretnoj oblasti. Na nivou <strong>na</strong> kome se donose odluke, privatni partneri i udruženjamoraju činiti <strong>na</strong>jmanje 50% lokalnog partnerstva. LAG može biti uspostavljen ad hoc radi dobijanjaLeader podrške, ili se može <strong>za</strong>snivati <strong>na</strong> prethodnim partnerstvima.Iskustva su poka<strong>za</strong>la da je iz ovih opštih karakteristika razvijeno nekoliko tipova LAG-ova.Shodno ovome, uloga i <strong>na</strong>dležnosti LAG-ova su u nekim državama članicama vremenom evoluiralikroz bolje razumevanje Leader principa.LAG odlučuje o pravcu i sadržaju lokalne <strong>razvoj</strong>ne strategije i donosi odluke o različitim projektimakoje treba fi<strong>na</strong>nsirati. Konkret<strong>na</strong> plaćanja se često vrše putem ovlašćenog (običnoinstitucije ili organi<strong>za</strong>cije koje se bave javnim fi<strong>na</strong>sijama) platnog sistema, pre nego kroz sameLAG-ove. Plaćanja se vrše <strong>na</strong> osnovu izbora projekata. Najaktivniji učesnici LAG-ova su:• profesio<strong>na</strong>lne organi<strong>za</strong>cije i savezi (predstavnici farmera, stručnjaci iz različitih oblasti,mikropreduzeća);• trgovinske asocijacije;• građani i njihove lokalne organi<strong>za</strong>cije;• lokalni političari;• udruženja <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu životne sredine;• kulturne i komu<strong>na</strong>lne službe iz lokalne <strong>za</strong>jednice, lokalni mediji;• udruženja že<strong>na</strong>;• mladi ljudi i njihove organi<strong>za</strong>cije.Od <strong>lokalnih</strong> akcionih grupa očekuje se da:• okupe oko <strong>za</strong>jedničkog projekta relevantne interesne grupe;• samostalno donose odluke i određuju kapacitete <strong>za</strong> preispitivanje <strong>lokalnih</strong> resursa;• povežu različite mere;• budu sposobne da u pravoj meri iskoriste mogućnosti koje nude kombi<strong>na</strong>ciju <strong>lokalnih</strong>resursa;• budu otvorene <strong>za</strong> inovativne ideje;• budu u mogućnosti da povežu i integrišu <strong>za</strong>sebne sektorske pristupe.Lokalne akcione grupe su i<strong>za</strong>brane da preuzmu veliki deo odgovornosti <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> lokalne <strong>za</strong>jednice(odabir, <strong>na</strong>dzor, kontrolu i ocenjivanja projekata).- 24 -
Stepen autonomije LAG-a varira u <strong>za</strong>visnosti od specifičnog <strong>na</strong>či<strong>na</strong> organi<strong>za</strong>cije države članicei institucio<strong>na</strong>lnog konteksta. Bespovrat<strong>na</strong> sredstva su <strong>na</strong>juobičajeniji oblik fi<strong>na</strong>nsiranja Leaderprojekata i aktivnosti. Ova sredstva, sufi<strong>na</strong>nsira<strong>na</strong> od EU i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnih javnih fondova, pokrivajurazličite <strong>za</strong>hteve <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju aktivnosti u <strong>za</strong>visnosti od tipa projekta i oblasti.Načelo 4: InovacijaLeader ima z<strong>na</strong>čajnu ulogu u stimulisanju novih i inovativnih koncepata <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> <strong>ruralni</strong>hoblasti. Ovo se postiže dopuštanjem širokih margi<strong>na</strong> LAG-a u pogledu sloboda i fleksibilnostiu donošenju odluka.Inovacije treba shvatiti u širokom smislu. One mogu z<strong>na</strong>čiti predstavljanje novog proizvoda,procesa, organi<strong>za</strong>cije ili tržišta. Ipak, rural<strong>na</strong> oblast, zbog slabe gustine <strong>na</strong>seljenosti i relativnomalobrojnih ljudskih i fi<strong>na</strong>nsijskih resursa, ima slabije veze sa istraživačkim i <strong>razvoj</strong>nim centrima,te se može sresti sa poteškoćama kada je potrebno <strong>na</strong>praviti radikalne inovacije.Inovacije u <strong>ruralni</strong>m oblastima mogu z<strong>na</strong>čiti preuzimanje i prilagođavanje metoda koji su serazvili u drugim oblastima ili pro<strong>na</strong>laženje novih rešenja <strong>za</strong> izuzetno uporne probleme.Ovo može obezbediti nove odgovore <strong>na</strong> specifične probleme u <strong>ruralni</strong>m oblastima.Uvođenje Leader principa pomoću sedam <strong>na</strong>čela samo po sebi može biti inovacija u kreiranjui sprovođenju politika <strong>razvoj</strong>a. Na primer, particpativni pristup može stimulisati pojavu novihprojektnih ideja koje onda LAG može podržati, a uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologijau ruralne oblasti može postati važan alat stanovništva <strong>za</strong> bolji pristup inovacijama.Načelo 5: Integrisani i međusektorski pristupLeader ne sme biti program <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> jednog sektora. Strategija koja se razvije u okviru njega trebada se bavi <strong>razvoj</strong>em više sektora kroz njihovo međusobno povezivanje i sprovođenje <strong>za</strong>jedničkihaktivnosti. Projekti i aktivnosti definisani u lokalnim strategijama moraju biti pove<strong>za</strong>ni i jedinstveniu pogledu doprinosa ko<strong>na</strong>čnom cilju i u pogledu međusobne komplementarnosti. Integracija možeobuhvatiti aktivnosti sprovedene u jednom sektoru, sve programske aktivnosti ili specifične grupeaktivnosti. Još je važnije da se kroz aktivnosti podrži jačanje ve<strong>za</strong> između različitih učesnika izekonomskog, socijalnog, kulturnog sektora, kao i iz oblasti <strong>za</strong>štite životne sredine.Načelo 6: UmrežavanjeUmrežavanje podrazumeva razmenu primera dobre prakse, iskustava, inovacija i z<strong>na</strong>nja izmeđuLAG-ova iz različitih <strong>ruralni</strong>h oblasti, administracija i organi<strong>za</strong>cija koje su uključene u <strong>ruralni</strong><strong>razvoj</strong> EU.Umrežavanjem se stvaraju veze između ljudi, projekata i <strong>ruralni</strong>h oblasti, pa samim tim umrežavanjemože doprineti prevazilaženju izolacije koja je problem <strong>za</strong> neke ruralne oblasti. Umrežavanjetreba da stimuliše uspostavljanje kontakata između LAG-a i definisanje <strong>za</strong>jedničkih projekata.- 25 -
Postoje različite vrste mreža:• Institucio<strong>na</strong>lne mrežeNjih fi<strong>na</strong>nsira Evropska komisija, koja definiše njihovu ulogu. Evropska unija podržava mrežnestrukture i <strong>na</strong> evropskom i <strong>na</strong> <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom nivou. Ove mreže spajaju LAG-ove, administracije isve druge <strong>za</strong>interesovane partnere, aktivne u <strong>razvoj</strong>u <strong>ruralni</strong>h oblasti.Od 2007. godine Evropska komisija rukovodi Evropskom mrežom <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>. Takođe,u ovu grupu spadaju i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne mreže iz svake od država članica. Ranije je umrežavanjeuglavnom bilo fokusirano <strong>na</strong> Leader aktivnosti, ali od 2007. ono pokriva mnogo više tema kojesu pove<strong>za</strong>ne sa <strong>ruralni</strong>m <strong>razvoj</strong>em. Uz podršku stručnjaka, umrežavanje sada podrazumeva ipripremu publikacija o različitim temama koje su ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, organizovanje semi<strong>na</strong>ra,a<strong>na</strong>lizu aktivnosti koje su ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> kako bi se identifikovale dobre prakse,i identifikaciju <strong>razvoj</strong>nih trendova u <strong>ruralni</strong>m područjima. Umrežavanje se takođe odnosi i <strong>na</strong>web prezentacije koje se bave <strong>ruralni</strong>m <strong>razvoj</strong>em i <strong>na</strong> aktivnosti koje se bave formiranjempartnerstava.Evropska mreža <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> je sabirno mesto <strong>za</strong> sve <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne mreže i administracije izsvake od država članica. Učestvovanje u aktivnostima umrežavanja je obave<strong>za</strong> svih LAG-ovakoji primaju pomoć od EU. Ipak, i druge grupe su doborodošle da doprinesu svojim z<strong>na</strong>njima iiskustvima.• Nacio<strong>na</strong>lne, regio<strong>na</strong>lne i lokalne mrežeMreže ili asocijacije LAG-ova postoje <strong>na</strong> lokalnom, regio<strong>na</strong>lnom i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom nivou. U ovugrupu mreža spada i ELARD (Evropska Leader asocijacija <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>).Načelo 7: SaradnjaSaradnja prevazilazi okvire umrežavanja. O<strong>na</strong> obuhvata LAG koji sprovodi <strong>za</strong>jednički projekatsa drugim LAG-om ili sa grupom koja ima sličan pristup u drugom regionu, državi članici, pai sa grupama iz država izvan EU. Saradnja može podstaći i ubr<strong>za</strong>ti aktivnosti LAG-a. Može impomoći u rešavanju konkretnih problema ili doprineti podi<strong>za</strong>nju <strong>kapaciteta</strong> <strong>lokalnih</strong> resursa. Naprimer, saradnja može biti <strong>na</strong>čin <strong>za</strong> dosti<strong>za</strong>nje kritične mase <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju određenog projektaili <strong>za</strong> podsticanje komplementarnih aktivnosti. Primeri obuhvataju i <strong>za</strong>jednički marketing LAGovaiz različitih regio<strong>na</strong>, <strong>razvoj</strong> <strong>za</strong>jedničkih turističkih inicijativa koje se <strong>za</strong>snivaju <strong>na</strong> jedinstvenomkulturnom <strong>na</strong>sleđu. Projekti saradnje nisu samo jednostav<strong>na</strong> razme<strong>na</strong> iskustava. Onipodrazumevaju i konkretan <strong>za</strong>jednički projekat kojim se u idealnim uslovima <strong>za</strong>jedno upravlja.Postoje dva tipa moguće saradnje:• teritorijal<strong>na</strong> saradnja: saradnja između različitih <strong>ruralni</strong>h područja unutar države članicekoja se odvija između LAG-ova iako je otvore<strong>na</strong> i <strong>za</strong> druge lokalne grupe koje serukovode sličnim principima;• međudržav<strong>na</strong> saradnja: saradnja između LAG-ova iz <strong>na</strong>jmanje dve države članice, ilisa grupama iz država koje nisu članice EU ali se rukovode sličnim principima;- 26 -
2.4PRIMERI DOBRIH PRAKSI LOKALNIH AKCIONIH GRUPA2.4.1Škotska: Leader program u ruralnom Aberdenširu – Projekat revitali<strong>za</strong>cije pešačkih sta<strong>za</strong> <strong>na</strong> brdu SkoltiLokalne akcione grupe preuzimaju sve veću ulogu u <strong>razvoj</strong>u <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica. One ne samo daplaniraju i sprovode projekte koje su same osmislile, već i odobravaju i pomažu druge inicijative kojedolaze iz lokalne <strong>za</strong>jednice, a koje se uklapaju u Strategiju LAG-a.Lokal<strong>na</strong> akcio<strong>na</strong> grupa 9 „Ruralni Aberdenšir“ formira<strong>na</strong> je u avgustu 2007. godine. Ubrzo <strong>na</strong>kontoga podnela je predlog <strong>za</strong> fi<strong>na</strong>nsiranje Vladi Škotske koja rukovodi <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnim Ruralnim <strong>razvoj</strong>nimprogramom. LAG je dobio sredstva u iznosu od 3,8 milio<strong>na</strong> evra i konkretne akcije <strong>na</strong> obnovi lokalne<strong>za</strong>jednice u okviru Leader projekta mogle su da počnu.LAG „Ruralni Aberdeenšir“ okuplja 14 partnera, a vodeća organi<strong>za</strong>cija u okviru partnerstva jelokalno veće gradića Aberdenšira. U celoj oblasti koja se prostire <strong>na</strong> oko 4,8 km2 živi oko 148.000stanovnika. U oblasti ima oko 50 <strong>na</strong>selja, čiji broj stanovnika varira od 432 do 4.500. Procenjujese da oko 70.000 stanovnika živi van <strong>na</strong>selja u pojedi<strong>na</strong>čnim domaćinstvima. Strategija ruralnog<strong>razvoj</strong>a Aberdenšira 2008–2013. godine ima sedam osnovnih prioriteta: održive <strong>za</strong>jednice, održivuenergiju, dodavanje vrednosti <strong>na</strong> proizvode i tržišta, inovacije u funkcionisanju mikropreduzeća,<strong>razvoj</strong> održivog turizma, <strong>razvoj</strong> radne s<strong>na</strong>ge, kao i očuvanje životne sredine.U<strong>na</strong>pređenje turizma jedan je od prioriteta Strategije koju je LAG izradio. Njegovi članovi odmah suprepoz<strong>na</strong>li potrebu da podrže projekat „Korak“. Ova akcija imala je <strong>za</strong> cilj da revitalizuje i u<strong>na</strong>predipostojeću mrežu pešačkih sta<strong>za</strong> koje vode ka brdu Skolti, u blizini grada Bankorija. Na vrhu brda<strong>na</strong>lazi se poz<strong>na</strong>ti vidikovac, koji godišnje poseti više od 100.000 posetilaca i turista. Sve ovo imaogroman z<strong>na</strong>čaj <strong>za</strong> funkcionisanje <strong>lokalnih</strong> turističkih i uslužnih <strong>kapaciteta</strong>.Inicijativa <strong>za</strong> Bankori koju čine mnoge organi<strong>za</strong>cije i pojedinci iz ovog gradića, <strong>za</strong>počela je 2006. godineaktivnosti <strong>na</strong> obnovi sta<strong>za</strong>. U prve dve godine izrađe<strong>na</strong> je studija kojom su definisane četiri stazekoje je potrebno obnoviti, definisani su radovi koje je potrebno obnoviti i proraču<strong>na</strong>ta su sredstva kojaje potrebno uložiti.Ipak, projekat je uspešno <strong>za</strong>vršen tek <strong>na</strong>kon što ga je podržao LAG Aberdenšir. Toni Braun, rukovodilacprojekta „Korak“, ističe da je podrška Leader programa bila ključ<strong>na</strong> <strong>za</strong> fi<strong>na</strong>li<strong>za</strong>ciju projekta:„Informaciju da su <strong>na</strong>m odobre<strong>na</strong> sredstva iz Leader programa doživeli smo kao rani i cenjeni novogodišnjipoklon. Ova sredstva omogućila su <strong>na</strong>m da obnovimo veoma <strong>za</strong>puštene staze koje vodeka brdu Skolti. Da nije bilo podrške Leadera, trebalo bi <strong>na</strong>m mnogo vreme<strong>na</strong> da prikupimo potreb<strong>na</strong>sredstva što bi imalo negativan uticaj <strong>na</strong> turiste koji posećuju brdo. “U okviru projekta „Korak“ obnovljene su četiri staze koje vode ka brdu Skolti, a ukup<strong>na</strong> ulože<strong>na</strong> sredstvaiznosila su 172.000 evra. Podrška Leader programa iznosila je oko 72.000 evra, dok su ostalasredstva uložili škotska Asocijacija <strong>za</strong> očuvanje <strong>na</strong>sleđa (68.000), različiti akteri iz lokalne <strong>za</strong>jednice(26.000) i škotska Komisija <strong>za</strong> šume (6.000). Važno je istaći da bi reali<strong>za</strong>cija projekta bila nemoguća9Svi podaci i fotografije preuzeti su sa : www.aberdeenshireleader.org
ez izvrsne saradnje sa lokalnim zemljoposednicima preko čijih imanja prolaze staze. Uostalom i onisu deo lokalne <strong>za</strong>jednice koja će imati koristi od reali<strong>za</strong>cije ovog projekta.Kontakt:LAG AberdeenshireKontakt osoba: Vicky ThompsonTel: +1467 628 383E-mail: vicky.thomson@aberdeenshire.gov.ukWeb: www.aberdeenshireleader.orgSlika 1. Rekonstruisane staze koje vode ka brdu Skolti koje godišnje poseti više od 100.000posetilaca.Slika 2. Jed<strong>na</strong> od sta<strong>za</strong> koja vodi ka brdu Skolti pre i posle rekonstrukcije.- 28 -
2.4.2Slovenija: LAG Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong>, projekat „Sta<strong>za</strong>ma <strong>na</strong>sleđa“LAG Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong> 10 počeo je kao partnerstvo osam aktera 1996. godine. Da<strong>na</strong>s ovaj LAGčini četrdeset i osam partnera iz svih sektora, koji <strong>za</strong>jedno rade <strong>na</strong> u<strong>na</strong>pređenju svoje male oblasti.Partneri su se već prilikom osnivanja dogovorili da se njihova <strong>razvoj</strong><strong>na</strong> strategija fokusira <strong>na</strong> u<strong>na</strong>pređenjeodrživog turizma i uspostavljanje upravljačkog tela, javno-privatnog partnerstva koje bi vodiloceo proces pripreme i sprovođenja strategije.Polaz<strong>na</strong> tačka i glavni element prilikom izrade Strategije bila je činjenica da oblast ima bogato istorijsko<strong>na</strong>sleđe koje čine stari <strong>za</strong>mkovi, crkve, vidikovci, muzeji itd. Ideja projekta „Sta<strong>za</strong>ma <strong>na</strong>sleđa“bila je da se ovakva mesta revitalizuju i stave u funkciju <strong>razvoj</strong>a održivog turizma. Ovakav pristupotvorio je mogućnosti svim partnerima u LAG-u da kroz saradnju u<strong>na</strong>prede turističke standarde ikvalitet turističkih proizvoda u Dolenjskoj i Beloj Krajini.Republika Slovenija je razvila sopstveni model Integrativnog ruralnog <strong>razvoj</strong>a 1991. godine. Ovaj modelbazirao se <strong>na</strong> principima koji su slični Leader metodologiji. Ovakav pristup poka<strong>za</strong>o se kao dobar,s obzirom <strong>na</strong> to da je pripremio strukture u Sloveniji da 2007. godine uspešno počnu da primenjujuLeader metodologiju. Od 2007. godine do da<strong>na</strong>s osnovano je preko 30 LAG-ova. Veći<strong>na</strong> je veomafunkcio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> i aktivno je uključe<strong>na</strong> u stvaranje boljeg okruženja u slove<strong>na</strong>čkim <strong>ruralni</strong>m <strong>za</strong>jednicamaPartneri u LAG-u bili su svesni da prihodi od turizma nisu <strong>za</strong>garantovani ako se otvore novi objekti. Z<strong>na</strong>lisu da ovo možda važi <strong>za</strong> oblasti koje već imaju solidnu turističku posetu. Ipak, u <strong>ruralni</strong>m, manje razvijenimoblastima, u kojima postoji problem migracije, kao što je Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong>, to nije bilo tako.Imajući ovo u vidu, partneri su želeli da oblasti pruže dodatnu vrednost i da diverzifikuju njenu ekonomiju.LAG Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong> je pilotirao projekat „Sta<strong>za</strong>ma <strong>na</strong>sleđa“ koristeći Leader princip. Ukupnoje identifikovano 38 objekata koji su se smatrali istorijskim <strong>na</strong>sleđem. Njihova revitali<strong>za</strong>cija bila jeosnovni <strong>za</strong>datak <strong>razvoj</strong>ne strategije u kojoj se kao cilj opisuje „regio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> mreža istorijskih mesta, sadobro definisanim identitetom koji može da pruži ponudu i održi pažnju turistima do jedne nedelje“.Da bi ostvario <strong>na</strong>vedeno, projektni tim je prilikom pripreme Strategije sproveo sledeće aktivnosti:• proučavao je različita istorijska mesta;• identifikovao je o<strong>na</strong> koja mogu da privuku turiste;• anketirao je vlasnike i lokalno stanovništvo u vezi sa kapacitetima istorijskih mesta <strong>za</strong> primanjeturista (ukoliko mesto nije imalo kapacitete, nije bilo uvršteno u Stazu);• sproveo je detaljnu marketinšku a<strong>na</strong>lizu kako bi ustanovio koji tip posetilaca bi <strong>za</strong>nimalaovakva mesta;• pripremio je <strong>na</strong>crt mape buduće Staze koji je bio spreman <strong>za</strong> promociju;• konsultovao se sa lokalnim vlastima i drugim <strong>za</strong>interesovanim stra<strong>na</strong>ma kako bi kompletiraoi definitivno dogovorio buduću Stazu;• pripremio je i podelio hotelima i turističkim subjektima detaljno uputstvo o standardu uslugai kvalitetu proizvoda kako bi mogli uspešno da servisiraju potrebe turista koji posećuju Stazu.10Podaci o radu LAG Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong> dobijeni su <strong>za</strong>hvaljujući gospodinu Marku Košćaku, vođi projekta Leader inicijativa u Srbiji, odnosnopreuzeti su sa web prezentacije www.las-dbk.s
2.4.3Finska: Participativni pristup kao pokretač aktivnosti LAG-a OulujarviLAG 11 Oulujarvi bavi se <strong>ruralni</strong>m <strong>razvoj</strong>em još od 1997. godine. Oblast koju pokriva <strong>na</strong>lazi se uidiličnom i mirnom regionu u kome se <strong>na</strong>lazi i jezero Oulu koje je četvrto po veličini u Finskoj.Glavni cilj LAG-a je da pruži dodatnu vrednost lokalnim proizvodima kao i da malim proizvođačimaomogući pristup tržištu kroz njihovo povezivanje i <strong>za</strong>jednički <strong>na</strong>stup. Takođe, jedan odglavnih prioriteta je <strong>razvoj</strong> i promocija lokalnog turizma.Projekat „Pro jezero Oulu“ uspešno je „rebrendirao“ ceo region kroz pristup baziran <strong>na</strong> lokalnimpotrebama. Njega su sa LAG-om inicirala lokal<strong>na</strong> preduzeća čije su aktivnosti ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong>turi<strong>za</strong>m. Njih 30 uzelo je učešća u projektu koji je i di<strong>za</strong>jniran <strong>na</strong> osnovu njihovih potreba.LAG Olujarvi osnovan je 1996. godine. Pokriva teritoriju od 7.700 km2 <strong>na</strong> kojoj živi oko 34.00 stanovnika.U periodu 1996–2007 sproveo je aktivnosti u vrednosti od 5,5 milio<strong>na</strong> evra, a <strong>za</strong> aktivnostiplanirane <strong>za</strong> period 2007–2013 predviđeno je 5,25 milio<strong>na</strong> evra.LAG i privrednici sproveli su niz aktivnosti kako bi u<strong>na</strong>predili turi<strong>za</strong>m u oblasti. Kreiran je <strong>za</strong>jedničkimarketinški brend, uspostavljeni su kontakti sa među<strong>na</strong>rodnim turističkim agencijama(preko 120 predstavnika je posetilo jezero <strong>za</strong> vreme trajanja projekta), deset promotivnih tekstovao jezeru Oulu objavljeno je u <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnim i lokalnim časopisima.Paralelno sa ovim, svi preduzetnici želeli su da u<strong>na</strong>prede svoja z<strong>na</strong>nja i veštine pa su organizovanitreninzi <strong>na</strong> osnovu njihovih potreba. Kroz ove treninge preduzetnici su konkretizovalisvoje ideje <strong>za</strong> u<strong>na</strong>pređenje turizma: pokretanje <strong>za</strong>jedničke web prezentacije, kreiranje brošura<strong>za</strong> turiste, izradu specifičnih biznis projekata itd. Jeda<strong>na</strong>est ovakvih ideja realizovano je krozposebne aktivnosti. Navešćemo samo da je, kao rezultat inicijative preduzetnika, počeo saradom veb-sajt koji ima opciju rezervacije smeštaja.Na kraju projekta oformljeno je udruženje koje čine svi preduzetnici čije su aktivnosti u vezi saturizmom. Odlučeno je da kroz ovu formu <strong>za</strong>jedno odlučuju o budućim aktivnostima. Uspešnostprojekta vidi se i kroz činjenicu da je broj noćenja <strong>na</strong>kon reali<strong>za</strong>cije porastao <strong>za</strong> 10% ali i da suprojekat replicirale još neke oblasti u Finskoj.Ukup<strong>na</strong> vrednost projekta iznosila je 110.667 evra, od čega 38.733 iz evropskih, 38.734 iz <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnih,a 33.200 iz privatnih fondova.Ipak, prava vrednost ovog projekta ogleda se u činjenici da su korišćenjem participativnog principa<strong>na</strong> <strong>na</strong>jbolji <strong>na</strong>čin iskorišćeni ideje i z<strong>na</strong>nja <strong>lokalnih</strong> aktera. Oni su shvatili da je bolje da se povežui <strong>na</strong>stupaju <strong>za</strong>jedno, umesto da svako radi <strong>za</strong> sebe i <strong>na</strong> svoju ruku. Rezultati <strong>na</strong>ravno nisu izostali.Kontakt:LAG Oulujar vi Leader RyKontakt osoba: Pirjo OikarinenTel : +358 8 616 32 15E-mail: pirjo.oikarinen@oulujarvi leader.comWeb: www.oulujarvileader.com11A selection of Leader+ best practices, European Commision 2007, http://ec.europa.eu/agriculture/rur/leaderplus/pdf/bestpractice/bp1_en.pdf, pristupljeno 14.09.2011.
- 32 -
3OBUKESPROVEDENEU OKVIRU PROGRAMAPre samog opisa obuka, važno je još jednom <strong>na</strong>glasiti da su sve sprovedene obuke osmišljenetako da podignu kapacitete učesnika u različitim oblastima. Z<strong>na</strong>nja, veštine i iskustvapredoče<strong>na</strong> tokom svake od njih neophod<strong>na</strong> su svima koji su aktivni <strong>na</strong> području <strong>razvoj</strong>aruralnog turizma.U skladu sa koracima <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong> koji su predstavljeni u prethodnom poglavlju, a uokviru kojih se posti<strong>za</strong>nje osećaja vlasništva <strong>na</strong>d aktivnostima ističe <strong>na</strong> više mesta, sve obukesu di<strong>za</strong>jnirane tako da podstaknu aktivno učešče njihovih polaznika. Ovo je ostvareno stavljanjem<strong>na</strong>glaska <strong>na</strong> rad u grupama tokom kojeg su učesnici imali priliku da praktično upotrebepredstavljene informacije, kao i kroz angažovanje predavača koji su imali <strong>za</strong>datak da podstaknukomentarisanje prezentacija i uključivanje u diskusije.Svakoj od obuka prisustvovali su učesnici iz sva četiri cilja<strong>na</strong> regio<strong>na</strong>, predstavnici javnog, privatnogi civilnog sektora, a poseb<strong>na</strong> pažnja posveće<strong>na</strong> je i ravnomernoj <strong>za</strong>stupljenosti polova.Takođe, u <strong>za</strong>visnosti od teme obuka, njima su prisustvovali i relevantni predstavnici ministarstavaVlade Republike Srbije i njenih institucija. Sprovednim obukama ukupno je prisustvovalo638 učesnika.Opis obuka počeće zbirnim pregledom u okviru koga će biti dat kratak prikaz strukture učesnika<strong>na</strong> osnovu roda, regio<strong>na</strong> iz kojih dolaze i institucija koje predstavljaju.Pregled će se <strong>na</strong>staviti kratkim predstavljanjem svake od održanih obuka.3.1ZBIRNI PREGLED OBUKA3.1.1Rod<strong>na</strong> struktura učesnika treningaRazvoj održivog ruralnog turizma u okviru kojeg je potrebno stvoriti uslove <strong>za</strong> rodnu ravnopravnosti dodatno os<strong>na</strong>žiti žene, jedan je od ciljeva Programa. Pored specijalno osmišljenihtreninga koji su održani <strong>na</strong> temu rodne ravnopravnosti, velika pažnja posveće<strong>na</strong> je i potrebi datematskim obukama ravnopravno prisustvuju predstavnci oba roda. U Grafikonu 2 prika<strong>za</strong><strong>na</strong> jestruktura učesnika treninga <strong>na</strong> osnovu roda.- 33 -
Grafikon 2: Ukupan broj učesnika i njihova rod<strong>na</strong> struktura53%47%Muškarci (335)Žene (303)3.1.2Struktura učesnika po kriterijumu regio<strong>na</strong> iz kojih dolazeU skladu sa <strong>na</strong>merom da se os<strong>na</strong>že kapaciteti učesnika iz četiri ciljane grupe opšti<strong>na</strong>, njihovi predstavnicičinili su blizu 85% polaznika obuka. Preostalih 15% činili su predstavnci republičkih institucija,kao i organi<strong>za</strong>cija koje se <strong>na</strong>laze van ciljanih regio<strong>na</strong> ali koje su aktivne u <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma.Struktura učesnika <strong>na</strong> osnovu regio<strong>na</strong> iz kojih dolaze prika<strong>za</strong><strong>na</strong> je u Grafikonu 3.Grafikon 3: Struktura učesnika po regionimaOstali regioni15%Central<strong>na</strong> Srbija21%Južni Ba<strong>na</strong>t21%Donje Podu<strong>na</strong>vlje17%Istoč<strong>na</strong> Srbija26%3.1.3Obuke iz ugla institucija i organi<strong>za</strong>cija koje su učestvovale u njimaMetodologija <strong>za</strong> sprovođenje obuka osmišlje<strong>na</strong> je tako da obuhvati sve važne aktere <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnogturizma. Da bi se ovo pojasnilo nije dovoljno upotrebiti uobičajenu terminologiju i reći da su obukama prisustvovalipredstavnici privatnog, javnog i civilnog sektora. Važno je <strong>na</strong>pomenuti da se prilikom odabirapolaznika vodilo raču<strong>na</strong> da sva tri pomenuta sektora unutar sebe poz<strong>na</strong>ju različite oblike funkcionisanja.Detaljan prikaz strukture učesnika po kriterijumu institucija koje su predstavljali dat je u Grafikonu 4.Takođe je pažljivo osmišljen pristup organizovanja obuka kroz parnerstva sa drugim činiocima aktivnimu oblasti ruralnog turizma. Na ovaj <strong>na</strong>čin učesnici su se upoz<strong>na</strong>li sa trenutnim aktivnostima,planovima i stavovima velikog broja institucija koje su važne <strong>za</strong> njihov rad. Takođe su imali priliku ida se lično upoz<strong>na</strong>ju sa njihovim predstavnicima, što će im svakako olakšati komunikaciju sa njima.Obukama su prisustvovali predstavnici sledećih institucija sa <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog nivoa:• Ministarstva ekonomije i regio<strong>na</strong>lnog <strong>razvoj</strong>a• Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede- 34 -
• Nacio<strong>na</strong>lne <strong>razvoj</strong>ne turističke korporacije• Zavoda <strong>za</strong> očuvanje spomenika kulture• Nacio<strong>na</strong>lne službe <strong>za</strong> <strong>za</strong>pošljavanje.Korist od ovakvog pristupa imali su i predstavnci institucija. Oni su putem rada u grupama, kao itokom diskusija, mogli da saz<strong>na</strong>ju više o problemima sa kojima se suočavaju lokalne <strong>za</strong>jednice, kaoi da <strong>za</strong>jedno sa lokalnim akterima učestvuju u osmišljavanju rešenja <strong>za</strong> njih.Grafikon 4: Struktura učesnika po institucio<strong>na</strong>lnoj pripadnosti26%3%9% Organi<strong>za</strong>cije civilnog društva17%Regio<strong>na</strong>lni <strong>razvoj</strong>ni centri i agencije,Mreža <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, Biznis inkubatoriPružaoci usluga u turizmu/pojedinciLokalne turističke organi<strong>za</strong>cije i predstavnici<strong>lokalnih</strong> vlastiMinistarstva, Turistička organi<strong>za</strong>cija Srbije, Nacio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> turistička24% korporacija, Zavod <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu spomenika kulture, Autonom<strong>na</strong>pokraji<strong>na</strong> Vojvodi<strong>na</strong>Kulturni centri, muzej i <strong>za</strong>vodi <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu spomenika, Nacio<strong>na</strong>l<strong>na</strong>služba <strong>za</strong> <strong>za</strong>pošljavanje, centri <strong>za</strong> socijalni rad, sportske ustanove,institucije koje upravljaju <strong>za</strong>štićenim prirodnim dobrima, jav<strong>na</strong>21%komu<strong>na</strong>l<strong>na</strong> preduzeća, <strong>za</strong>druge, LAG koordi<strong>na</strong>tori, medijiOd upoz<strong>na</strong>vanja sa problemima verovatno je bitnija činjenica da su tokom obuka predstavnici <strong>lokalnih</strong><strong>za</strong>jednica dobili mogućnost da predstave i njihove potencijale <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> turi<strong>za</strong>m. Ovo je posebnovažno ako se ima u vidu da informacije sa lokalnog nivoa često teško stižu do <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnih institucija.Dodat<strong>na</strong> vrednost je u tome što su tokom obuka učesnici iz različitih sektora, bez obzira <strong>na</strong> to štodolaze iz istih <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica, često po prvi put bili u prilici da razmene mišljenja i stavove, ali i da<strong>na</strong>uče nešto jedni o drugima.Takođe, <strong>na</strong> ovo se <strong>na</strong>dograđuju upoz<strong>na</strong>vanja i razmene iskustava sa predstavnicima drugih <strong>lokalnih</strong><strong>za</strong>jednica. Učesnici su imali priliku da se upoz<strong>na</strong>ju sa primerima dobre prakse, ali i da čuju problemeiz svih delova Srbije.Sveobuhvatno, ovakav pristup doprineo je stvaranju partnerstava koja će u budućnosti imati važnuulogu u <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma u Srbiji.3.2POJEDINAČNI PREGLED OBUKA3.2.1Obuka o <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma, iskustva iz Bavarske, Divčibare 18–19. ju<strong>na</strong> i Orašac 23–24.ju<strong>na</strong> 2010.Ove obuke organizovane su u saradnji sa Ministarstvom, poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeRepublike Srbije. Navedeno Ministarstvo je <strong>na</strong> osnovu sporazuma o bilateralnoj saradnji saVladom Republike Nemačke obezbedilo prisusustvo predavača iz ove države koji su preneli iskustvave<strong>za</strong><strong>na</strong> <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma.- 35 -
Predavači <strong>na</strong> ovom treningu bili su stručnjaci <strong>za</strong>posleni u bavarskom Ministarstvu poljoprivrede,hrane i šumarstva <strong>za</strong>duženi <strong>za</strong> planiranje i sprovođenje Leader principa.Učesnicima je prezentova<strong>na</strong> opšta situacija u oblasti ruralnog turizma u Bavarskoj, relevantni tržišnipoka<strong>za</strong>telji, sistemi kvaliteta, podrška koju dobijaju od države, instrumenti <strong>za</strong> marketing i promocijukao i trening sistem koji je specijalno osmišljen <strong>za</strong> pružaoce usluga u turizmu.Obukama su prisustvovala 54 učesnika koja su predstavljala lokalne turističke organi<strong>za</strong>cije, jav<strong>na</strong> iprivat<strong>na</strong> preduzeća, Mrežu <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> Srbije, pružaoce usluga u turizmu i u poljoprivrednomsektoru, lokalne samouprave, medije i organi<strong>za</strong>cije civilnog društva.3.2.2Obuka o Leader i LAG principima, iskustva iz Italije, Rtanj, 21–24. jun 2010.Ova obuka sprovede<strong>na</strong> je u okviru saradnje Ministarstva poljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivredeRepublike Srbije i Ministarstva poljoprivrede Republike Italije.S obzirom <strong>na</strong> strateško opredeljenje Republike Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, <strong>na</strong>jveća pažnjabila je posveće<strong>na</strong> predstavljanju funkcionisanja Leader i LAG principa. Ukratko, Leader i LAG su dva<strong>na</strong>jvažnija metodološka i praktič<strong>na</strong> oruđa koja Evropska unija koristi da bi pospešila <strong>razvoj</strong> svojih <strong>ruralni</strong>hoblasti. Njihov detaljni prikaz i primeri dobre prakse iz država Evropske unije dati su u Poglavlju2. ovog izveštaja.Imajući u vidu ove činjenice, <strong>za</strong>ključeno je da će informacije o i upoz<strong>na</strong>vanje sa Leader principom ifunkcionisanjem LAG-ova koristiti svim korisnicima Programa bez obzira <strong>na</strong> ciljane regione iz kojihdolaze ili koji sektor predstavljaju.Procenjeno je i da će jačanje <strong>kapaciteta</strong> u ovim oblastima imati kako kratkoročan tako i dugoročanz<strong>na</strong>čaj <strong>za</strong> učesnike Programa. Naime, informacije o Leaderu i LAG-ovima važne su radi pripreme <strong>za</strong>trenutak kada će Srbiji biti dostupni fondovi Evropske unije koji podržavaju <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> baziran <strong>na</strong>ovim principima. Imajući ovo u vidu, Program je želeo da <strong>na</strong> lokalnom i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom nivou os<strong>na</strong>žipostojeće i stvori nove kapacitete <strong>za</strong> njihovu primenu u Srbiji.Bez obzira što su LAG i Leader principi Evropske unije koji se primenjuju u svim državama članicama,unutar svake od njih postoje specifičnosti u vezi sa njihovom primenom. Želeći da polaznicima približiove različitosti, ali i da im pruži što više primenljivih informacija, obuke o njima održali su predavačiiz Nemačke, Italije, Slovenije i Irske. Predavači iz Italije bili su stručnjaci iz tamošnje „Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong><strong>razvoj</strong> 2007–2013“. Njihov <strong>za</strong>datak je bio da predstave iskustva u vezi sa <strong>ruralni</strong>m <strong>razvoj</strong>em iz svojedržave ali i da promovišu mogućnosti <strong>za</strong> saradnju u sprovođenju Leader principa između institucija iorgani<strong>za</strong>cija iz Srbije i Italije.Učesnici su bili predstavnici Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> Srbije, pružaoci usluga u turizmu, kao i predstavnicijavnog, privatnog i civilnog sektora iz <strong>lokalnih</strong> samouprava koje su obuhvaćene Programom.Prisustvovalo je ukupno 17 polaznika.Tokom obuke su predstavlje<strong>na</strong> z<strong>na</strong>nja i veštine potrebne <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong> primenu Leader iLAG principa i pojašnjene su politike Evropske unije <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> koje se baziraju <strong>na</strong> njima. Obuka- 36 -
je <strong>za</strong>vrše<strong>na</strong> radom u grupama, kada su učesnici imali prilike da iznesu svoje stavove i <strong>za</strong>pažanjave<strong>za</strong><strong>na</strong> <strong>za</strong> moguću primenu predstavljenih z<strong>na</strong>nja, kao i <strong>za</strong> mogućnost međusobne i saradnje sapredstavncima italijanske Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>.Odmah <strong>na</strong>kon obuka učesnici su mogli da u svom svakodnevnom radu upotrebe dobijene informacije.Naime, ova dva principa su osmišlje<strong>na</strong> tako da budu primenljiva i <strong>na</strong> funkcionisanje bilo kojelokalne <strong>za</strong>jednice, odnosno u aktivnostima <strong>na</strong> ruralnom <strong>razvoj</strong>u u okviru bilo koje države.3.2.3Obuka „Kultur<strong>na</strong> bašti<strong>na</strong> i <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> kroz partnerstva“, Knjaževac, 1–2 decembar 2010.Ova dvodnev<strong>na</strong> radionica organizova<strong>na</strong> je u saradnji sa stručnjacima UNESCO. U okviru nje su učesniciimali priliku da se informišu o dva velika i<strong>za</strong>zova <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> održivog turizma: korišćenju kulturnog <strong>na</strong>sleđa uzstvaranje javno-privatnih partnerstava, kao i o temi promocije investicija i fi<strong>na</strong>nsiranja u ruralnom turizmu.Tema korišćenja kulturnog <strong>na</strong>sleđa radi promocije ruralnog turizma sve je prisutnija u delu javnostikoji se bavi <strong>razvoj</strong>em turizma, kao i unutar institucija i organi<strong>za</strong>cija koje se bave pripremom<strong>za</strong>konskog okvira kojim će biti utvrđe<strong>na</strong> pravila i procedure <strong>za</strong> uspostavljanje i funkcionisanjeprivatno-javnih partnerstava.Na ovo se <strong>na</strong>dovezuju i teme investiranja i fi<strong>na</strong>nsiranja ruralnog turizma. Posedovanje vešti<strong>na</strong>, z<strong>na</strong>nja,kao i poz<strong>na</strong>vanje primera dobre prakse iz ovih oblasti, može bitno da doprinese pokretanju i sprovođenjuaktivnosti koje <strong>za</strong> cilj imaju u<strong>na</strong>pređenje turističkih ponuda <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica.Radionici je prisustvovalo 30 ključnih aktera, to jest potencijalnih partnera <strong>za</strong> osnivanje privatnojavnihpartnerstava. Priliku da se upoz<strong>na</strong>ju sa z<strong>na</strong>njima iz ove oblasti, ali i da razmene iskustva i dase međusobno upoz<strong>na</strong>ju dobili su direktori, savetnici i koordi<strong>na</strong>tori <strong>lokalnih</strong> turističkih organi<strong>za</strong>cija,predstavnici opštinskih odeljenja <strong>za</strong> lokalni ekonomski <strong>razvoj</strong>, predstavnici Republičkog <strong>za</strong>voda <strong>za</strong><strong>za</strong>štitu spomenika kulture, predstavnci kulturnih centara i medija.Stručnjaci UNESCO iz Italije i Slovačke prezentovali su metodologiju <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu i podršku kulturnom<strong>na</strong>sleđu, kao i svoja specifič<strong>na</strong> iskustva steče<strong>na</strong> tokom procesa umrežavanja kulturnog <strong>na</strong>sleđa saturizmom. Oni su učesnicima predočili glavne pouke iz aktivnosti koje su sproveli, kao i mogućemodele <strong>za</strong> kreiranje partnerstava.Učesnici obuke identifikovali su sledeće primere kulturnog <strong>na</strong>sleđa Republike Srbije kao podobne <strong>za</strong><strong>razvoj</strong> ruralnog turizma:• Sela <strong>na</strong> Staroj planini• Felix Romulia<strong>na</strong>• Negotinske pimnice (kompleks vinskih podruma iz 19. i 20. veka)Na kraju obuke, svi učesnici složili su se da su prezentovane informacije bile vrlo korisne i inovativneu odnosu <strong>na</strong> trenutnu situaciju u Srbiji. Učesnici smatraju i da je potrebno pokrenuti inicijative <strong>za</strong>formiranje privatno-javnih partnerstava koja povezuju kulturno <strong>na</strong>sleđe i <strong>ruralni</strong> turi<strong>za</strong>m, kako <strong>na</strong>lokalnom tako i <strong>na</strong> <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom nivou.- 37 -
3.2.4Obuka „Investicije i fi<strong>na</strong>nsiranje održivog turizma“, Kladovo, 30-31. mart 2011.Obuka „Investicije u i fi<strong>na</strong>nsiranje održivog turizma“ realizova<strong>na</strong> je kao <strong>za</strong>jednička inicijativa Nacio<strong>na</strong>lneturističke <strong>razvoj</strong>ne korporacije i Programa.Slika 3. Kladovo pej<strong>za</strong>ž - Podrška koju Program pruža stvoriće uslove <strong>za</strong> bolju promociju bogateturističke ponude donjeg Podu<strong>na</strong>vljaS obzirom <strong>na</strong> njenu važnost i kompleksnost, <strong>za</strong> sprovođenje ove obuke angažovano je sedam stručnjakarazličitih profila. Svaki od njih obradio je određenu temu u okviru pokrivene oblasti:• Tokom prve sesije razgovarano je o pozitivnim i negativnim uticajima turizma <strong>na</strong> ekonomsku,socijalnu i situaciju u oblasti <strong>za</strong>štite životne sredine. Ovo je obuhvatilo prezentacije i diskusijeo tome kako turi<strong>za</strong>m može doprineti <strong>razvoj</strong>u desti<strong>na</strong>cija, smanjenju siromaštva i većemuključivanju že<strong>na</strong> i poljoprivrednika u aktivnosti koje su ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> njega. Razmatrane su iopasnosti <strong>za</strong> životnu sredinu kao i opasnosti ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> produbljivanje socio-ekonomskihrazlika u lokalnoj <strong>za</strong>jednici.• Sledeća sesija bila je posveće<strong>na</strong> a<strong>na</strong>lizi izvora fi<strong>na</strong>nsiranja u održivom turizmu. U njenomuvodnom delu pojašnjeni su pojmovi investiranje i održivi turi<strong>za</strong>m, i predstavljene su različitevrste investicija kao i <strong>za</strong>konski okvir kojim se one regulišu. Usledilo je predstavljanje<strong>na</strong>jvažnijih informacija koje <strong>za</strong>nimaju investitore, ali i <strong>na</strong>či<strong>na</strong> <strong>na</strong> koje ih treba prezentovati.U <strong>za</strong>vršnom delu ove sesije predstavljeni su trendovi u Evropskoj uniji koji su ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> ubr<strong>za</strong>vanjeprocedura <strong>za</strong> izdavanje dozvola kao i <strong>za</strong> dodelu sertifikata <strong>za</strong>jednicama u kojima sevodi raču<strong>na</strong> o <strong>za</strong>štiti životne sredine.• Nakon ovoga, učesnici su imali priliku da se upoz<strong>na</strong>ju sa indikatorima <strong>za</strong> procenu <strong>razvoj</strong>aodrživog turizma i konkurentnosti turističkih desti<strong>na</strong>cija. Predstavljeni su i primeri dobrihpraksi u <strong>razvoj</strong>u održivog turizma iz Slovenije (<strong>razvoj</strong> održivih desti<strong>na</strong>cija, proizvoda, prevo<strong>za</strong>,smeštajnih <strong>kapaciteta</strong>) kao i model <strong>razvoj</strong>a turizma koji podržava održivost i konkurentnost,a koji je razvijen <strong>za</strong> slove<strong>na</strong>čke Alpe.• Tokom četvrte sesije učesnici su se upoz<strong>na</strong>li sa iskustvima u upravljanju investicijamau turizmu u Republici Srbiji. Takođe, pojašnjeni su i osnovni instrumenti <strong>za</strong> privlačenjeinvestitora. Ovaj deo obuke <strong>za</strong>vršen je sa diskusijom o budućnosti turizma u Srbiji, ajedan od njenih <strong>za</strong>ključaka bio je da bi država <strong>za</strong>jedno sa investitorima trebalo da radi<strong>na</strong> održivosti turizma.- 38 -
• U okviru sesije tokom koje su predstavljeni različiti modeli <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> turističkih desti<strong>na</strong>cija i <strong>za</strong>upravljanja kulturnim i prirodnim dobrima, <strong>na</strong>glaše<strong>na</strong> je važnost povezivanja <strong>razvoj</strong>a kulturnihi prirodnih dobara sa <strong>razvoj</strong>em desti<strong>na</strong>cija, a kao primer je dat model <strong>razvoj</strong>a turizma u Evropi.Na ovo se <strong>na</strong>dove<strong>za</strong>la i tema održivog upravljanja turističkim desti<strong>na</strong>cijama. Diskutovalo se o važnostistvaranja institucio<strong>na</strong>lnog okvira <strong>za</strong> ovu aktivnost, a <strong>na</strong>kon toga su predstavljeni modeli <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong>organi<strong>za</strong>cija koje upravljaju turističkim desti<strong>na</strong>cijama. Posebno je istaknuta uloga <strong>na</strong>jvažnijih partnera(turističkih organi<strong>za</strong>cija, pružaoca usluga, organi<strong>za</strong>cija civilnog društva) u kreiranju turističkogproizvoda, važnost promocije turističke desti<strong>na</strong>cije <strong>na</strong> tržištu i potreba da pružaoci usluga u turizmukoji su aktivni <strong>na</strong> teritoriji jedne desti<strong>na</strong>cije usvoje <strong>za</strong>jednički sistem vrednosti.U okviru obuke predstavljeno je i kako investitori procenjuju mogućnosti <strong>za</strong> fi<strong>na</strong>nsiranje projekata uturizmu. U ovom smislu, istaknuta je važnost pravovremene i ažurne pripreme projektne dokumentacijekoja uključuje i pripremu studije izvodljivosti.Na kraju, predstavljene su Terme Snovik iz Slovenije, koje su jedi<strong>na</strong> turistička desti<strong>na</strong>cija u ovoj državikoja ima Ekološki sertifikat (Ecolabel) Evropske unije. Razvoj Termi i dobijanje sertifikata primeri su<strong>razvoj</strong>a održive turističke desti<strong>na</strong>cije koja se <strong>za</strong>sniva <strong>na</strong> očuvanoj životnoj sredini. Ovo je postignutokroz poštovanje i isticanje ekoloških vrednosti, kao i kroz saradnju sa lokalnom <strong>za</strong>jednicom i institucijamaEU koje su podržale aktivnosti iz svog Fonda <strong>za</strong> regio<strong>na</strong>lni <strong>razvoj</strong>.Svi učesnici složili su se da je ova vrsta obuka potreb<strong>na</strong> svima koji se bave <strong>razvoj</strong>em turizma u Srbiji.Z<strong>na</strong>nja steče<strong>na</strong> tokom obuka mogu doprineti sticanju novih vešti<strong>na</strong> koje su korisne u predstavljanjuSrbije, ali i pojedi<strong>na</strong>čnih desti<strong>na</strong>cija, mogućim investitorima. Zaključeno je da je privlačenje investicijakompleksan proces koji <strong>za</strong>hteva puno planiranja i ulaganja već tokom prvih koraka u njegovomsprovođenju. Jedan od <strong>na</strong>jvažnijih koraka je i stvaranje uslova da investitori dobiju sve potrebneinformacije, ali i da im se pruži podrška tokom reali<strong>za</strong>cije investicije. Istaknuta je potreba inteziviranjakomunikacije i razmene informacija između svih onih koji su uključeni u procese investiranja i fi<strong>na</strong>nsiranjaprojekata u turizmu.3.2.5Obuka „Leader princip i metodologija sa specijalnim osvrtom <strong>na</strong> funkcionisanje i ulogu Lokalnihakcionih grupa (LAG-ova)“, Kladovo 4–6. jula i Divičibare 11–13. jula 2011.Ove dve obuke organizovane su u saradnji sa projektom Evropske unije „Izgradnja <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong>uspostavljanje i implementaciju Leader inicijative u Republici Srbiji” (Leader Srbija). Na njima suučešće uzeli i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvaekonomije i regio<strong>na</strong>lnog <strong>razvoj</strong>a kao i predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji. Ove obuke<strong>na</strong>dove<strong>za</strong>le su se <strong>na</strong> prethodne radionice <strong>za</strong> strateško planiranje.Važno je <strong>na</strong>pomenuti da je u okviru projekta „Leader Srbija“ prepoz<strong>na</strong>ta potreba <strong>za</strong> povezivanjem saProgramom i aktivnostima koje su sprovedene u okviru njega. Iz ovoga je i proi<strong>za</strong>šlo <strong>za</strong>jedničko organizovanjeobuka kojima su prisustvovali predstavnici organi<strong>za</strong>cija iz regio<strong>na</strong> obuhvaćenih Programom.Leader princip i funkcionisanje i ulogu LAG-ova predstavili su stručnjaci iz Slovenije i Irske koji vodeprojekat „Leader Srbija“. Budući da su učesnici Programa već imali priliku da pohađaju obuke kojesu ranije održali stručnjaci iz Italije i Nemačke, <strong>na</strong> ovaj <strong>na</strong>čin <strong>za</strong>okruženo je ostvarivanje jednog od- 39 -
Slika 4.LAG trening Divčibare - Rad ugrupama doprineo je razmeniiskustava, upoz<strong>na</strong>vanju i boljempovezivanju učesnikaciljeva obuka. Konkretno, učesnicima su preneta iskustva iz različitih država Evropske unije kako bimogli da uporede drugačije pristupe u sprovođenju <strong>lokalnih</strong> inicijativa.Ostvarivanju drugog cilja – podi<strong>za</strong>nju svesti učesnika o neophodnosti saradnje između različitih aktera– pored i<strong>za</strong>branih tema, doprineo je i pažljivo osmišljen grupni rad. Tokom njega, učesnici su podeljeniu pažljivo formirane grupe, imali mogućnost da se upoz<strong>na</strong>ju, uoče <strong>za</strong>jednički interes u saradnji,kao i da razmene iskustva u sprovođenju aktivnosti <strong>na</strong> <strong>razvoj</strong>u <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica.Učešće organi<strong>za</strong>tora ove obuke, kao i njihovih partnera u grupnom radu, potvrdilo je da je neophodnosarađivati i sa institucijama sa <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog nivoa kao i sa predstavnicima do<strong>na</strong>tora i <strong>razvoj</strong>nih agencijatokom primene Leader principa. Učesnici i predavači su tokom grupnog rada <strong>za</strong>jedno odgovarali<strong>na</strong> postavljene <strong>za</strong>datke, pa je ovo bila još jed<strong>na</strong> prilika da učvrste međusobno poverenje.Ukupno je prisusustvovalo 65 učesnika, koji su predstavljali područne centre Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>Srbije, organi<strong>za</strong>cije civilnog društva koje se bave <strong>razvoj</strong>em ruralnog turizma kao i regio<strong>na</strong>lne <strong>razvoj</strong>neagencije. Koncept ove obuke bio je da se u svakom od tri da<strong>na</strong> njenog održavanja pokrije po jed<strong>na</strong><strong>za</strong>seb<strong>na</strong> celi<strong>na</strong> važ<strong>na</strong> <strong>za</strong> pojašnjavanje Leader principa i neophodnost međusobne saradnje tokomnjegovog sprovođenja. Sledi pregled 12 obuke.Obuka je počela prezentacijom metodologije <strong>za</strong> integrativno planiranje <strong>na</strong> lokalnom nivou. Predstavljenisu i <strong>na</strong>čini <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> partnerstava u <strong>ruralni</strong>m područjima. Usledilo je predstavljanje primera dobreprakse: stvaranje partnerstva radi jačanja i <strong>razvoj</strong>a lokalne <strong>za</strong>jednice, Knežja, Slovenija. Ovaj modeli<strong>za</strong>bran je zbog <strong>za</strong>jedničkog <strong>na</strong>sleđa kao i zbog istorijskih, kulturnih i sličnosti u mentalitetu izmeđustanovnika Slovenije i Srbije.Sesija je <strong>za</strong>vrše<strong>na</strong> radom u grupama koji je <strong>za</strong> cilj imao podsticanje učesnika da kreativno razmišljajuo prvim koracima u procesu stvaranja partnerstava. Nakon što su predstavili rezultatesvog rada, učesnici su komentarisali predstavlje<strong>na</strong> rešenja i razmenjivali mišljenja. Oni su sesložili da su predstavljene informacije korisne ne samo <strong>za</strong> osnivanje LAG-a, već i <strong>za</strong> ostaleaktivnosti u okviru kojih je potrebno uspostaviti saradnju, uključiti što više aktera iz jedne <strong>za</strong>jednicei planirati <strong>razvoj</strong>ne strategije. Zajednički <strong>za</strong>ključak svih učesnika je da postoji mnoštvometoda, mogućnosti i <strong>na</strong>či<strong>na</strong> da se formiraju partnerstva, kao i da je predstavljene principemoguće i neophodno koristiti tokom ovog procesa.12Kompletni materijali sa obuka dostupni su <strong>na</strong> www.li-serbia.org.
Učesnici su ponovo imali aktivnu ulogu i komentarisali su različite probleme koji su ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong>formiranje LAG-ova u Republici Srbiji. Oni su istakli sledeće principe kao bitne <strong>za</strong> sprovođenjeovog procesa:• Tokom osnivanja LAG-ova biće identifikova<strong>na</strong> partnerstva koja se <strong>za</strong>snivaju <strong>na</strong> <strong>za</strong>jedničkojpotrebi da se u<strong>na</strong>predi <strong>razvoj</strong> lokalne <strong>za</strong>jednice. Ovakva partnerstva su dugoročnija i stabilnijaod onih koja se <strong>na</strong>meću spolja.• Tokom procesa izrade Strategije <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> lokalne <strong>za</strong>jednice definisaće se konkret<strong>na</strong> rešenjai odgovori <strong>za</strong> probleme njenih stanovnika.• Članovi budućih LAG-ova trebalo bi pažljivo da sagledaju sve moguće prepreke <strong>za</strong> njihovo osnivanjei funkcionisanje, kako bi bili u stanju da ih otklone. Posebnu pažnju treba da posvetepro<strong>na</strong>laženju rešenja pomoću kojih bi minimizirali moguća protivljenja unutar <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica.Primer dobre prakse: saradnja Ujedinjenih <strong>na</strong>cija i Evropske unije u SrbijiU okviru obuke koja je održa<strong>na</strong> <strong>na</strong> Divčibarama, saradnja između Leader Srbija i Programa formalizova<strong>na</strong>je potpisivanjem protokola o saradnji. Ovaj dokument koji promoviše principe međusobnograzumevanja i <strong>za</strong>jedničkog sprovođenja aktivnosti, potpisali su Marko Košćak, vođa tima <strong>za</strong> sprovođenjeprojekta „Leader Srbija“, i Karlo Puškarica, koordi<strong>na</strong>tor UN Programa.U okviru radnih grupa učesnici su predstavili svoja rešenja <strong>za</strong> otklanjanje ili minimiziranje potencijalne štetekoja bi mogla <strong>na</strong>stati ukoliko bi neko od partnera imao negativan pristup i ako bi opstruirao rad ostalih članova.Tokom prezentacija <strong>za</strong>ključaka grupnog rada i diskusije koja je usledila, uočeno je da su mnogi problemi<strong>za</strong>jednički <strong>za</strong> sve lokalne <strong>za</strong>jednice u Srbiji, bez obzira <strong>na</strong> specifičnosti svake od njih.Kao primer dobre prakse predstavljen je rad udruženja Tamiška <strong>razvoj</strong><strong>na</strong> inicijativa. Najvažniji prezentovanipodaci su:• Iako u Republici Srbiji još uvek nije uspostavljen <strong>za</strong>konski okvir <strong>za</strong> formiranje LAG-ova, ovaorgani<strong>za</strong>cija formira<strong>na</strong> je 2007. godine i registrova<strong>na</strong> je kao udruženje građa<strong>na</strong>.• Bez obzira <strong>na</strong> <strong>za</strong>konski okvir, osnivači su Tamišku <strong>razvoj</strong>nu inicijativu formirali po Leader i LAGmetodologiji.• Udruženje obuhvata teritoriju od 536,7 km2 koja se <strong>na</strong>lazi <strong>na</strong> teritorijama tri (Zrenjanin, Kovačicai Opovo) opštine• Na ovoj teritoriji živi 20.144 stanovnika koji su grupisani u devet <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica• Glavni ciljevi Udruženja su su promocija očuvanja zdrave životne sredine i ekonomski <strong>razvoj</strong><strong>za</strong>jednica koje ga činePredstavljanje ovog uduženja kao i konkretnih rezultata (kampanje <strong>za</strong> očuvanje i <strong>razvoj</strong> flore i faune,promocija mogućnosti <strong>za</strong> <strong>na</strong>utički turi<strong>za</strong>m, uspostavljanje saradnje sa LAG iz Republike Poljske)njegovog rada bilo je vrlo korisno učesnicima obuke. Oni su uvideli da je moguće primeniti Leader iLAG principe i bez postojanja formalnih pravnih mehani<strong>za</strong>ma, ali su se i složili da ovakve inicijativeujedno pospešuju njihovo uspostavljanje.- 41 -
Na kraju obuke, svi učesnici su dobili sertifikate kojima se potvrđuje njihovo prisustvo obukama. Oni suuslov <strong>za</strong> učešće u konkursima <strong>za</strong> fi<strong>na</strong>nsijsku podršku koji su planirani u okviru projekta Leader Srbija.Ova obuka <strong>na</strong>dove<strong>za</strong>la se <strong>na</strong> prethodne koje je sproveo Program. O<strong>na</strong> je pomogla da informacije oLeader i LAG principima dođu do još jedne grupe predstavnika <strong>ruralni</strong>h <strong>za</strong>jednica, kao i da se povećajunjihovi kapaciteti <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> održivog ruralnog turizma.Njenom reali<strong>za</strong>cijom prošire<strong>na</strong> je ba<strong>za</strong> <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica koje će koristiti Leader i LAG principe usvom radu i koje će aktivno <strong>za</strong>govarati stvaranje <strong>za</strong>konskog okvira <strong>za</strong> njihovo formalizovanje, to jest<strong>za</strong> njihovu punu primenu.Partnerstvo koje je demonstrirano organi<strong>za</strong>cijom i sprovođenjem obuka od strane projekta LeaderSrbija i Programa, kao i učešće predstavnika Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivredeVlade Republike Srbije i delegacije Evropske komisije, doprineli su da se kod učesnikaučvrsti poverenje u partnere sa <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog nivoa koji su angažovani <strong>na</strong> stvaranju boljih uslova <strong>za</strong><strong>razvoj</strong> <strong>ruralni</strong>h <strong>za</strong>jednica u Republici Srbiji.3.2.6Regio<strong>na</strong>lni treninziTreninzi <strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong>Rukovodeći se iskustvima koja su steče<strong>na</strong> tokom Programa (prethodno sprovedenog u Albaniji, Bugarskoj,Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji) koji je <strong>za</strong> cilj imao izgradnju <strong>kapaciteta</strong> <strong>za</strong> korišćenje fondovaEvropske unije <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>, u svakom od četiri cilja<strong>na</strong> regio<strong>na</strong> organizovano je ukupno 12 regio<strong>na</strong>lnihtreninga koji su <strong>za</strong> cilj imali davanje podrške lokalnim <strong>za</strong>jednicama u Strateškom planiranjui jačanju organi<strong>za</strong>cionih <strong>kapaciteta</strong>.Treninzi su organizovani u periodu 30. jun - 8. avgust 2010. godine i bili su kombi<strong>na</strong>cija predstavljanjateorijskih z<strong>na</strong>nja i praktičnih vešti<strong>na</strong>, simulacija situacija sa kojima se mogu suočiti ruralne <strong>za</strong>jedniceu svom <strong>razvoj</strong>u i učenja <strong>na</strong> daljinu/mentorstva.Koncept odabira učesnika podrazumevao je da njihova struktura što je više moguće simulira uobičajensastav LAG-ova iz država EU kako bi se lokalne <strong>za</strong>jednice praktično pripremile <strong>za</strong> buduće i<strong>za</strong>zove. Shodnoovome, iz svake od <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica koje učestvuju u Programu prisustvovao je po jedan predstavnik:• lokalne samouprave (odeljenja koje se bave lokalnim ekonomskim <strong>razvoj</strong>em);• turističke organi<strong>za</strong>cije;• javnih preduzeća (čiji je rad pove<strong>za</strong>n sa <strong>razvoj</strong>em turizma);• individualnih poljoprivrednih proizvođača;• područnih i regio<strong>na</strong>lnih centara Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> Srbije;• lokalnog obrazovnog sistema.Pokrivene su sledeće teme:• Upravljanje projektnim ciklusom• Prikupljanje sredstava i pisanje predloga projekata• Strateško planiranje.- 42 -
Tokom sesija koje su se bavile strateškim planiranjem poseb<strong>na</strong> pažnja bila je posveće<strong>na</strong> jačanjuorgani<strong>za</strong>cionih <strong>kapaciteta</strong> aktera važnih <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong>. Uvažavajući primere dobrih praksiLAG-ova, kroz praktične vežbe procenjivani su kapaciteti <strong>lokalnih</strong> vlasti, turističkih organi<strong>za</strong>cija,obrazovnih i ustanova kulture, privatnih preduzetnika, pružalaca usluga u turizmu i organi<strong>za</strong>cijacivilnog društva.Nakon <strong>za</strong>vršetka treninga, usledio je poziv <strong>za</strong> podnošenje projekata (prva tema konkursa, videti Poglavlje5) u okviru kojeg su predstavnici <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica imali priliku da praktično upotrebe steče<strong>na</strong>z<strong>na</strong>nja i veštine. S obzirom <strong>na</strong> prethod<strong>na</strong> iskustva i kapacitete, učesnici treninga iz Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong><strong>razvoj</strong> Srbije pružili su podršku svima koji su bili <strong>za</strong>interesovani <strong>za</strong> pripremu projekata, to jest <strong>za</strong>učešće <strong>na</strong> konkursu.Predstavljanje <strong>na</strong>jnovijih standarda kvaliteta u sektoru proizvodnje inputa <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> turi<strong>za</strong>m (poljoprivreda,prerada i gastronomska ponuda)Kroz 25 radionica predstavljeni su <strong>na</strong>jnoviji standardi koji se tiču proizvodnje i posluživanja hrane.Procenjeno je da su oni važni <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> održivog ruralnog turizma, budući da se njihovim ispunjavanjemproširuje ponuda turističkih desti<strong>na</strong>cija, kao i da se dodatno diverzifikuje ekonomija.Radionicama su prisustvovali individualni proizvođači, ali i predstavnici organi<strong>za</strong>cija i institucija kojesu važne <strong>za</strong> njihov rad. One su prilagođene specifičnim potrebama svakog od četiri cilja<strong>na</strong> regio<strong>na</strong>,a osmišljene su tako da pored osnovne teme promovišu i socijalni <strong>razvoj</strong> i očuvanje zdrave životnesredine. Na njima su stručnjaci iz Instituta <strong>za</strong> prehrambene tehnologije iz Novog Sada i Kuli<strong>na</strong>rskefederacije Srbije održali sledeća predavanja:• Uvod u HACCP standard• Uvod u GlobalGAP standard• Standardi <strong>za</strong> preradu i proizvodnju voća i povrća <strong>na</strong> malim farmama• Standardi <strong>za</strong> preradu i proizvodnju mesa <strong>na</strong> malim farmama• Standardi ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> hranu važni <strong>za</strong> individualne pružaoce usluga u turizmu• Marketing i organizovanje proizvođača i ponuđača usluga u ruralnom turizmuU <strong>na</strong>stavku rada planirani su i treninzi i mentorski rad sa polaznicima u vezi sa brendiranjem proizvodai regio<strong>na</strong>, organskom proizvodnjom i ECEAT sertifikacijom, čime će se uvođenje novih z<strong>na</strong>nja ostandardima kvaliteta u potpunosti <strong>za</strong>okružiti.Sve radionice bile su koncipirane tako da os<strong>na</strong>že ceo la<strong>na</strong>c proizvođača, prerađivača i pružalacausluga u turizmu, s obzirom <strong>na</strong> to da su svi ovi akteri bitni <strong>za</strong> bolje povezivanje poljoprivrede i turizmau <strong>ruralni</strong>m predelima. Ovo je ostvareno predstavljanjem osnovnih terojskih z<strong>na</strong>nja i <strong>na</strong>prednih praktičnihprimera i vežbi koje su u vezi sa <strong>na</strong>brojanim standardima.Radionicama su prisustvovali predstavnici individulanih poljoprivrednih proizvođača, njihovih <strong>za</strong>drugai udruženja, prerađivača hrane i Mreže <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> Srbije.Na kraju, važno je <strong>na</strong>pomenuti i da je tokom reali<strong>za</strong>cije ovih treninga velika pažnja posveće<strong>na</strong> ravnopravnoj<strong>za</strong>stupljenosti polova, pa su žene činile 52% učesnika.- 43 -
- 44 -
4.2radIonIce: rod<strong>na</strong> ravnopravnost, os<strong>na</strong>žIvanje že<strong>na</strong>I RAZVOJ ODRŽIVOG RURALNOG TURIZMARadionice su održane u periodu od 21. do 26. jula 2011. godine u Kladovu, Pirotu, Vršcu i Kosjeriću.One su <strong>za</strong> temu imale uključivanje principa rodne ravnopravnosti i aktivnosti <strong>za</strong> os<strong>na</strong>živanje že<strong>na</strong>u lokalne <strong>razvoj</strong>ne strategije. Prisustvovalo je ukupno 56 učesnika koji su predstavljali organi<strong>za</strong>cijecivilnog društva, lokalne samouprave i njihove institucije, kao i preduzeća odnosno individualne pružaoceusluga u turizmu.Radionice su koncipirane <strong>na</strong> osnovu a<strong>na</strong>lize potreba regio<strong>na</strong> u kojima se sprovode aktivnosti. U obzirsu uzeta iskustva sa tere<strong>na</strong>, ali i preporuke dva dokumenta razvije<strong>na</strong> u okviru Programa: „A<strong>na</strong>li<strong>za</strong>uključenosti principa rodne ravnopravnosti u lokalne <strong>razvoj</strong>ne strategije“ i „A<strong>na</strong>li<strong>za</strong> uključenosti turizmau lokalne <strong>razvoj</strong>ne strategije“.Na osnovu izvršene a<strong>na</strong>lize definisani su sledeći ciljevi radionica:• Revizija pojmova pol i rod i pokretanje diskusije o tome <strong>za</strong>što je rod<strong>na</strong> ravnopravnost važ<strong>na</strong><strong>za</strong> proces izrade <strong>razvoj</strong>nih strategija.• Upoz<strong>na</strong>vanje učesnika sa među<strong>na</strong>rodnim i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnim okvirima <strong>za</strong> uključivanje principarodne ravnopravnosti u <strong>razvoj</strong>ne aktivnosti.• Identifikacija važnih aktera <strong>za</strong> u<strong>na</strong>pređenje rodne ravnopravnosti u lokalnim <strong>za</strong>jednicama.• Pojašnjavanje konkretnih aktivnosti <strong>za</strong> uključivanje principa rodne ravnopravnosti u lokalne<strong>razvoj</strong>ne strategije i projekte definisane unutar njih.• Bolje razumevanje važnosti planiranja sredstava <strong>za</strong> aktivnosti <strong>na</strong> u<strong>na</strong>pređenju rodne ravnopravnostii os<strong>na</strong>živanju že<strong>na</strong> u okviru budžeta <strong>lokalnih</strong> samouprava.Da bi uspunili <strong>na</strong>vedene ciljeve, predavači su osmislili i održali sedam prezentacija u okviru kojih supružene neophodne informacije, z<strong>na</strong>nja i veštine. Razme<strong>na</strong> mišljenja i uključivanje učesnika u diskusijepodstaknuti su i ovom prilikom.Učesnici su istakli sledeća <strong>za</strong>pažanja:• Ova vrsta radionica je vrlo koris<strong>na</strong>, s obzirom <strong>na</strong> to da pomaže stvaranju uslova <strong>za</strong> u<strong>na</strong>pređenjerodne ravnopravnosti i os<strong>na</strong>živanje že<strong>na</strong>.• Od posebne važnosti je razumevanje principa rodne ravnopravnosti u smislu <strong>razvoj</strong>a održivogruralnog turizma.• Plan <strong>za</strong> primenu z<strong>na</strong>nja stečenih tokom radionica koji je razvijen u okviru rada u grupamabiće važ<strong>na</strong> smernica <strong>za</strong> buduće aktivnosti.• Program bi trebalo da ugradi mehani<strong>za</strong>m <strong>za</strong> podsticanje aktivnosti koje poboljšavaju rodnuravnopravnost u svoj sledeći poziv <strong>za</strong> dodelu bespovratnih fi<strong>na</strong>nsijskih sredstava.• Program bi trebalo da razmotri mogućnost angažovanja stručnjaka koji bi pomogli lokalnimsamoupravama da integrišu principe rodne ravnopravnosti u svoje aktivnosti kao i u predlogeprojekata <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> turizma.- 46 -
5PODRŠKALOKALNIMINICIJATIVAMA KROZDODELU BESPOVRATNIHFINANSIJSKIH SREDSTAVA(GRANTOVA)Jed<strong>na</strong> od aktivnosti koju je Program „Održivi turi<strong>za</strong>m u funkciji ruralnog <strong>razvoj</strong>a“ sproveo, a koja jelogični <strong>na</strong>stavak prethodno opisanih obuka, jeste pružanje materijalne podrške lokalnim inicijativama(projektima) koje <strong>za</strong> cilj imaju diverzifikaciju lokalne ekonomije kroz <strong>razvoj</strong> održivog turizma.Aktivnost je spovede<strong>na</strong> kroz šeme <strong>za</strong> dodelu bespovratne fi<strong>na</strong>nsijske pomoći <strong>na</strong>jboljim lokalnim inicijativama.Važno je <strong>na</strong>glasiti da je ovo prvi put da su u Srbiji korišćene regio<strong>na</strong>lne komisije <strong>za</strong> ocenjivanjeprojekata. One su bile sastavljene od predstavnika <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica, baš kao što je i predviđenoLeader metodologijom.5.1SKRAĆENI PRIKAZ POZIVA ZA PODNOŠENJE PROJEKATAKONKURS ZA DIVERZIFIKACIJU RURALNE EKONOMIJE KROZ TURIZAM ZA 2010. GODINUCilj programa „Održivi turi<strong>za</strong>m u funkciji ruralnog <strong>razvoj</strong>a“ predstavlja pružanje podrške institucijamai svim <strong>za</strong>interesovanim stra<strong>na</strong>ma <strong>na</strong> <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom, regio<strong>na</strong>lnom i lokalnom nivou, u kreiranju politikeruralnog <strong>razvoj</strong>a i pokretanje odgovarajućih aktivnosti radi njenog sprovođenja.Program Ujedinjenih <strong>na</strong>cija <strong>za</strong> održivi <strong>ruralni</strong> turi<strong>za</strong>m pokriva sledeća tri tematska prozora:1. Razvoj turističkih desti<strong>na</strong>cija2. Diverzifikacija ruralne ekonomije kroz turi<strong>za</strong>m3. Investicije u turi<strong>za</strong>m <strong>za</strong> aktivno učenjeOvaj konkurs odnosio se <strong>na</strong> tematski prozor pod <strong>na</strong>zivom „Diverzifikacija ruralne ekonomije krozturi<strong>za</strong>m“, dok su konkursi <strong>za</strong> ostale teme bili objavljeni godinu da<strong>na</strong> kasnije (<strong>na</strong> jesen 2011. godine).Radi ostvarenja ovih ciljeva, Program je tokom sprovođenja primenjivao nekoliko strateških pristupa,uključujući i podršku <strong>razvoj</strong>u partnerstava <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> putem promocije pristupa Leader programaEU.- 47 -
Ovaj konkurs dao je prioritet akcijama čiji je cilj:• uspostavljanje i os<strong>na</strong>živanje partnerstva između javnog, privatnog i civilnog sektora;• razvijanje partnerstava unutar lanca proizvodnje i marketinga proizvoda i usluga ruralnog turizma;• os<strong>na</strong>živanje svesti lokalnog stanovništva o ruralnom turizmu;• sprovođenje Leader principa Evropske unije;• razvijanje ekonomske inicijative <strong>za</strong> uspostavljanje udruženja vođenih interesom;• stimulacija saradnje sa privatnim sektorom prema reali<strong>za</strong>ciji aktivnosti koje će doprinetiodrživom <strong>razvoj</strong>u ruralne ekonomije.Teme predviđene <strong>za</strong> sprovođenje grant šeme:1. Proizvodnja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda i aktivnosti <strong>za</strong> potrebe lokalnog/regio<strong>na</strong>lnogturističkog tržišta;2. Podrška <strong>za</strong> projekte ekološki održivog turizma.Aktivnosti koje se odnose <strong>na</strong> temu 2 morale su predstavljati partnerstva javnog, privatnog i civilnogsektora i uključivati neke od sledećih tema:• <strong>za</strong>štita životne sredine i održivo korišćenje prirodnih resursa;• <strong>razvoj</strong> turizma kroz aktivno učenje.Kriterijum podobnosti – teritorijalni obimProjekti su mogli biti sprovedeni isključivo u sledeće četiri grupe opšti<strong>na</strong>:1. Central<strong>na</strong> Srbija: Ljig, Valjevo, Kosjerić, Mionica, Gornji Milanovac;2. Donje Podu<strong>na</strong>vlje: Golubac, Kladovo, Majdanpek, Požarevac, Veliko Gradište;3. Južni Ba<strong>na</strong>t: Alibu<strong>na</strong>r, Bela Crkva, Kovin, Vršac;4. Istoč<strong>na</strong> Srbija: Knjaževac, Zaječar, Pirot, Dimitrovgrad, Negotin.Kako bi imali pravo <strong>na</strong> grant, podnosioci projekata morali su biti:• grupe registrovanih zemljoradnika, preduzetnika i drugih stanovnika sela koji se bave pružanjemusluga u turizmu, organizovanih radi ostvarivanja <strong>za</strong>jedničkih ciljeva <strong>razvoj</strong>a ruralnogturizma, a koji imaju <strong>na</strong>jmanje šest meseci stalnog boravka i imovinu u ciljnim regionima <strong>za</strong>projekte <strong>na</strong> području četiri projekt<strong>na</strong> cilj<strong>na</strong> regio<strong>na</strong>;• pripadnici <strong>lokalnih</strong> <strong>ruralni</strong>h <strong>za</strong>jednica ili klasteri tih <strong>za</strong>jednica u saradnji sa udruženjima građa<strong>na</strong><strong>na</strong> teritoriji 4 projekt<strong>na</strong> cilj<strong>na</strong> regio<strong>na</strong>, koji predlažu <strong>za</strong>jedničke aktivnosti koje će doprineti <strong>razvoj</strong>uintegrisanih turističkih ponuda <strong>na</strong> nivou opšti<strong>na</strong> ili regio<strong>na</strong> definisanih u projektu (<strong>za</strong> temu 1);• udruženja građa<strong>na</strong> registrova<strong>na</strong> <strong>na</strong> teritoriji ciljnih regio<strong>na</strong>, u partnerstvu sa institucijamajavnog sektora i privatnim sektorom (<strong>za</strong> temu 2).TrajanjeVremenski rok predviđen <strong>za</strong> sprovođenje projektnih aktivnosti iznosio je šest meseci od da<strong>na</strong> potpisivanjaugovora.Elimi<strong>na</strong>cioni kriterijum <strong>za</strong> prvostepenu ocenu projektnih prijava:U prvom stepenu ocenjivanja projektnih prijava predviđeno je isključenje projekata koji se nisu <strong>za</strong>snivali<strong>na</strong> saradnji individualnih zemljoradnika i/ili drugih stanovnika i udruženja (civilnog sektora), kao ni <strong>na</strong>- 48 -
saradnji udruženja sa institucijama javnog sektora i privatnim sektorom <strong>za</strong> projekte ekološki održivogturizma. Prihvaćeno je partnerstvo aktera koji proizvode prehrambene ili neprehrambene proizvode ili uokvirima svog gazdinstva obavljaju aktivnosti u turizmu <strong>za</strong> lokalno tržište, kroz bilo koji oblik ruralnog turizmai drugih ponuđača usluga u ruralnom turizmu (smeštajni kapaciteti, ugostiteljstvo i sl.; promotivneaktivnosti i sl., kao što su udruženja građa<strong>na</strong> sa određene teritorije) – u jedinstvenom lancu vrednosti.Opšti kriterijumi <strong>za</strong> drugostepenu ocenu predloga projekata:U procesu selekcije prednost su imali projekti koji:KriterijumBodova1. doprinose smanjenju siromaštva 102. uključuju u reali<strong>za</strong>ciju ili proizvode rezultate čiji su korisnici 50% žene 103. imaju <strong>za</strong> ciljnu grupu korisnika pripadnike margi<strong>na</strong>lizovanih grupa (stari, mladi, 5deca, ne<strong>za</strong>posleni, izbeglice, interno raselje<strong>na</strong> lica, osobe sa invaliditetom)4. proizvode sadržaj/rezultate koji su dostupni osobama sa invaliditetom 55. promovišu i doprinose očuvanju kulture i tradicije 106. promovišu i doprinose očuvanju prirode i održivom korišćenju prirodnih resursa 10Posebni kriterijumi <strong>za</strong> drugostepenu ocenu projektnih prijava (ovaj deo pokriva detaljan opis <strong>za</strong>svaku od četiri geografske oblasti, dat je primer Donjeg Podu<strong>na</strong>vlja):U ciljnom regionu Donje Podu<strong>na</strong>vlje u procesu selekcije prednost će imati projekti koji:Takođe su uspostavljeni posebni kriterijumi <strong>za</strong> drugostepenu ocenu projektnih prijava pa se <strong>na</strong>vodevrste projekata koje će imati prednost u procesu selekcije:Pravila konkursaKriterijum1. se <strong>za</strong>snivaju <strong>na</strong> definisanom geografskom području 52. su otvoreni <strong>za</strong> kasnije pristupanje svima ili kao dobra praksa 53. sadrži jasno definisanu saradnju između izvođača i korisnika rezultata 54. doprinose <strong>razvoj</strong>u turističkih proizvoda regio<strong>na</strong> 55. odnose se <strong>na</strong> domaćinstva sa <strong>na</strong>jmanje dva čla<strong>na</strong> i više generacija 5KriterijumKriterijumi u vezi sa troškovima <strong>za</strong> koje postoji mogućnost fi<strong>na</strong>nsiranjaOdobreni su grantovi u okviru sledećih iznosa:BodovaBodova1. koji uključuju <strong>na</strong>jmanje dve opštine 102. gde podnosilac projektne prijave ima dovoljno tehničkih sposobnosti u10vezi sa problemima koje treba rešavati (podnosilac projektne prijave bioje <strong>na</strong> organizovanim treninzima iz oblasti Leader principa i uspostavljanjajavno-privatnih partnerstava).3. gde je učešće podnosioca projektne prijave ili partnera sa sredstvima u 5projektu veće od 10 % od ukupne vrednosti projekta.- 49 -
• Do 5.000 USD po jednom domaćinstvu ili malom i srednjem preduzeću koje učestvuje <strong>na</strong> projektu• Do 20.000 USD po jednom udruženju građa<strong>na</strong> koje učestvuje <strong>na</strong> projektu• Do 40.000 USD <strong>za</strong> projekat u okviru teme 1• Do 20.000 USD <strong>za</strong> projekat u okviru teme 2.Iznos granta nije mogao biti veći od 90% od ukupne vrednosti prihvatljivih troškova. Taj iznos ne uključuje porez<strong>na</strong> dodatnu vrednost (PDV). Ostatak je morao biti fi<strong>na</strong>nsiran iz vlastitih izvora podnosioca projektne prijave ilipartnera, ili iz drugih uzvora osim MDG-F. Sopstveno učešće moglo je takođe uključiti i učešće u <strong>na</strong>turi (in-kind),u obliku dobara ili usluga (moralo je biti specificirano u biznis planu, a iznos budžeta morao je biti <strong>na</strong>veden).Deo budžeta, kojim kandidat <strong>za</strong> ostvarenje podrške učestvuje u reali<strong>za</strong>ciji projekta (10% budžeta),mogao je biti obezbeđen, osim iz sopstvenih izvora, i od strane lokalne samouprave ili drugih do<strong>na</strong>tora.Napome<strong>na</strong>: Budžet projekta kojim se podnosilac prijavljivao <strong>na</strong> konkurs morao je uključivati i troškoverevizije projekta od strane ovlašćenog revizora.Neprihvatljivi troškovi u projektu:• troškovi aktivnosti koji se odnose <strong>na</strong> pripremu predloga projekta; biznis pla<strong>na</strong> i <strong>za</strong>htevanedokumentacije;• neizmireni dugovi i kamata <strong>na</strong> <strong>za</strong>ostale dugove;• kamata;• troškovi koji se ne odnose <strong>na</strong> period implementacije projekta;• fi<strong>na</strong>nsijske transakcije i bankarske garancije;• kupovi<strong>na</strong> zemljišta ili zgrada;• porezi, uključujući PDV.Dokumentacija obavez<strong>na</strong> pri podnošenju projektne prijaveZa podnošenje projektne prijave bilo je neophodno uključiti:2. čitko popunjen formular projektnog predloga sa obaveznim potpisom podnosioca <strong>za</strong>hteva;3. fotokopiju lične karte fizičkog lica – nosioca komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, i karticeregistrovanog nosioca registrovanog gazdinstva; kao i potvrdu o upisu radnje/preduzećau registar APR ili potvrdu o upisu u registar udruženja, ukoliko se radi o udruženju građa<strong>na</strong>;4. biznis plan koji mora da predstavlja ekonomsku sposobnost predloga projekta;5. potpisanu izjavu o partnerstvu sa <strong>na</strong>z<strong>na</strong>kom odgovornog partnera – nosioca projekta, listusprovedenih projekata i aktivnosti udruženja i biografije članova udruženja, koji će bitiuključeni u projekat (potrebno je <strong>na</strong>vesti i <strong>na</strong>zive semi<strong>na</strong>ra <strong>na</strong> kojima su članovi udruženjaučestovali, kao i realizovane projekte).5.2PROCES ODOBRAVANJA GRANTOVAKao što je već istaknuto, tokom ovog konkursa prvi put su u Republici Srbiji u procesu odobravanja projekatakorišćene multisektorske komisije. Predstavnici različitih sektora <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica odlučivali su o tome kojisu efekti predloženih aktivnosti <strong>za</strong> njihove sredine. Učešćem u komisijama <strong>za</strong> dodelu sredstava predstavnici- 50 -
<strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica <strong>na</strong>šli su se u ulozi koju će imati kada Srbija počne sa reali<strong>za</strong>cijom Leader principa. Naime,oni će u budućnosti učestvovati u izradi <strong>razvoj</strong>nih strategija <strong>za</strong> svoje <strong>za</strong>jednice, ali će i podržavati drugeprojekte koji se uklapaju u strategije (sličan primer rada LAG-ova iz EU dat je u Poglavlju 2. ovog izveštaja).Evaluacione komisije formirane su od predstavnika javnog i privatnog sektora, odnosno od predstavnikauduženja koja su aktiv<strong>na</strong> u oblasti <strong>razvoj</strong>a lokalne <strong>za</strong>jednice i ruralnog turizma. Formirane suukupno četiri komisije, po jed<strong>na</strong> <strong>za</strong> svaku oblast iz koje su kandidovani projekti. Član komisije bio je istručnjak <strong>za</strong> ocenu biznis pla<strong>na</strong> koga je obezbedio Program. U radu su u funkciji <strong>na</strong>dgledanja učestvovalii predstavnici Programa (predstavnici UN agencija i ministarstava Republike Srbije). Svi projektiocenjivani su pojedi<strong>na</strong>čno prema <strong>na</strong>vedenim kriterijuma.5.3PROJEKTI KOJI SU FINANSIRANI U OKVIRU PRVE TEME KONKURSA„PROIZVODNJA PREHRAMBENIH I NEPREHRAMBENIH PROIZVODAI AKTIVNOSTI ZA POTREBE LOKALNOG/REGIONALNOG TURISTIČKOG TRŽIŠTA”Da bi doprineo jačanju <strong>kapaciteta</strong> <strong>ruralni</strong>h <strong>za</strong>jednica <strong>za</strong> diverzifikaciju ekonomije i promocijururalnog turizma, Program je kroz dodelu bespovratnih sredstava u okviru ove teme konkursapodržao tri lokalne inicijative koje su ponudile inovativ<strong>na</strong>, lako sprovodljiva i održiva rešenja <strong>za</strong>ostvarivanje ovih ciljeva.Ove inicijative prepoz<strong>na</strong>te su kao potencijalni primeri dobre prakse koji mogu biti primenljivi iu drugim delovima Srbije. Sledi njihov kratak pregled.5.3.1Mirisi i ukusi ba<strong>na</strong>tskih vi<strong>na</strong> i sirevaProjekat „Mirisi i ukusi ba<strong>na</strong>tskih vi<strong>na</strong> i sireva“ ima <strong>za</strong> cilj da pomogne lokalnim proizvođačima da prepoz<strong>na</strong>ju<strong>za</strong>jedničke interese i uspostave kako međusobnu tako i saradnju sa organi<strong>za</strong>cijama civilnog društvakoje se bave <strong>razvoj</strong>em ruralnog turizma.Kroz ovu aktivnost je farmerima pomognuto da u<strong>na</strong>prede proizvodnju tradicio<strong>na</strong>lnih vi<strong>na</strong> odnosno sireva, darazmene ove proizvode i da ih uvrste u ponudu <strong>za</strong> turiste. Razvijeni su i novi alati (web prezentacija, sajamski<strong>na</strong>stupi) <strong>za</strong> reklamiranje farmi i proizvoda.Vrednost projekta je 30.000 USD, a <strong>za</strong>jedno ga sprovode organi<strong>za</strong>cija civilnog društva Agroz<strong>na</strong>nje iz Vršca ivlasnici farmi koje se bave proizvodnjom hrane i pružanjem usluga u turizmu, Sonja Jocić iz Gudurice i JovanBrvadarević iz Bele Crkve.5.3.2Stimulisanje starih <strong>za</strong><strong>na</strong>taProjekat „Stimulisanje starih <strong>za</strong><strong>na</strong>ta“ podržan je sa 32.000 USD i sprovodi se u regionu Donjeg Du<strong>na</strong>va u opšti<strong>na</strong>maKladovo, Majdanpek, Požarevac i Veliko Gradište. U njemu učestvuju predstavnici javnog, privatnogi civilnog sektora iz ove četiri <strong>za</strong>jednice sa ciljem da upotpune svoju turističku ponudu i ojačaju <strong>za</strong>jednički- 51 -
identitet. Ovo će se postići formiranjem i os<strong>na</strong>živanjem mreže proizvođača predmeta od grnčarije. Planiranoje da se predmeti koje izrade članovi mreže prodaju turistima koji posećuju region, ali i da utilitarni predmetiiz ove proizvodnje budu u redovnoj i obaveznoj upotrebi u svim domaćinstvima koje nude usluge u turizmu i<strong>na</strong> taj <strong>na</strong>čin čine deo regio<strong>na</strong>lnog brenda i standardne ponude u jedinstvenom podu<strong>na</strong>vskom stilu.5.3.3Plodovi u „Srpskoj magazi“U okviru ovog projekta planirani su rekonstrukcija i opremanje „Srpske magaze“, prodavnice i izložbenogprostora <strong>za</strong> prezentaciju proizvoda <strong>na</strong>stalih u <strong>ruralni</strong>m domaćinstvima. Voće i povrće i proizvodi od njih,<strong>za</strong><strong>na</strong>tski predmeti i suveniri, ali i turistička ponuda <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica biće predstavljeni i preko web prezentacijai putem promotivnih materijala koji će biti izrađeni u okviru ove aktivnosti čija je ukup<strong>na</strong> vrednost40.000 USD. Na ovaj <strong>na</strong>čin obezbeđuje se pristup lokalnom turističkom, ali i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnom tržištu, malim<strong>ruralni</strong>m domaćinstvima i plasman njihovih kvalitetnih proizvoda – hrane i suvenira, uz obogaćivanje lokalneturističke ponude. Projekat ima ambiciju širenja <strong>na</strong> celu teritoriju Srbije i u tom smislu ima partnere i uostalim pilot regionima.5.4PROJEKTI KOJI SU PODRŽANI U OKVIRU DRUGE TEME KONKURSA„PODRŠKA ZA PROJEKTE EKOLOŠKI ODRŽIVOG TURIZMA“5.4.1Silver Eko program: Odmor kakav ste oduvek želeliU većini <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica u Srbiji postoji mnogo neiskorišćenih mogućnosti <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> održivog turizma.Takva je situacija i u opštini Veliko Gradište. Bez obzira <strong>na</strong> veliki broj atraktivnih lokacija i sadržaja,do sada nije postojala inicijativa da se turistička ponuda objedini, promoviše i uobliči u paket kojibi posetioce <strong>za</strong>držao duže od dva-tri da<strong>na</strong> u ovom regionu.Slika 5. Projekat Silver Eko - pecanje <strong>na</strong> Srebrnom jezeru, odgovorno po<strong>na</strong>šanje u prirodi i očuvanježivotne sredine - diverzifikacija i obogaćivanje ponude u ruralnom turizmuSlika 6. Golubac, Silver Eko projekat - Tvrđava Golubac deo je UNESCO programa Put kulture –„Tvrđave <strong>na</strong> Du<strong>na</strong>vu“- 52 -
Po rečima Vere Stokić, članice udruženja „Afirmacija“ iz Velikog Gradišta i koordi<strong>na</strong>tora ProgramaSilver Eko, podrška Programa bila je odlučujuća <strong>za</strong> osmišljavanje aktivnosti koje imaju potencijal dau<strong>na</strong>prede turi<strong>za</strong>m u njenoj lokalnoj <strong>za</strong>jednici: „Prvo smo se upoz<strong>na</strong>li sa LAG i Leader konceptima, a neposrednoposle toga dobili smo i mogućnost da konkurišemo <strong>za</strong> sredstva koju su <strong>na</strong>m bila neophod<strong>na</strong>kako bi stvari pokrenuli sa mrtve tačke. Uz pomoć Programa osmislili smo i sproveli Silver Eko koji jesamo prva od inicijativa koja će postaviti nove standarde u <strong>razvoj</strong>u održivog turizma u <strong>na</strong>šoj oblasti.“Čim su čuli <strong>za</strong> Konkurs <strong>za</strong> diversifikaciju ruralne ekonomije kroz turi<strong>za</strong>m, gospođa Stokić i njen tim počelisu sa a<strong>na</strong>lizom situacije. Zaključak je bio jasan: <strong>na</strong> Srebrnom jezeru, <strong>na</strong>jvećem turističkom potencijalunjihove <strong>za</strong>jednice, ne postoje adekvatni sadržaji koji bi <strong>za</strong>držali posetioce duže od dva-tri da<strong>na</strong>. Prelepapriroda koja jezero čini jednim od <strong>na</strong>jvećih potencijala <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> turizma ne samo u Velikom Gradištu, veći u Republici Srbiji, i manji broj sportsko-rekreativnih sadržaja nisu dovoljni <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> održivog turizma.Slika 7.Silver Eko projekat– učesnici Sila festa <strong>na</strong>Srebrnom JezeruPored ovoga odmah je uočeno da posetioci i potencijalni turisti nemaju nikakve mogućnosti da se informišuo brojnim atraktivnim kulturno-istorijskim lokalitetima koji se <strong>na</strong>laze u blizini jezera. Takođe,s obzirom <strong>na</strong> to da <strong>na</strong>jbolje poz<strong>na</strong>ju potencijale svoje lokalne <strong>za</strong>jednice, članovi „Afirmacije“ <strong>za</strong>ključilisu da bi posetiocima bilo dobro ponuditi i upoz<strong>na</strong>vanje sa starim <strong>za</strong><strong>na</strong>tima, tehnikama u ribolovu idrugim vešti<strong>na</strong>ma koje su specifične <strong>za</strong> stanovnike njihove oblasti.Koristeći Leader princip, partnerstva sa drugim organi<strong>za</strong>cijama koje bi mogle učestvovati <strong>na</strong> projektubrzo su skloplje<strong>na</strong>. U projekat su uključeni ribolovački klub „Ribolovačka priča“, Umetničko-<strong>za</strong><strong>na</strong>tska<strong>za</strong>druga „Jefimija“, učenici i <strong>na</strong>stavnici turističkog smera Srednje škole u Velikom Gradištu, ugostiteljskopreduzeće „Du<strong>na</strong>vski cvet“ i saobraćajno preduzeće „Litas“ iz Požarevca.Projekat koji je osmišljen podrazumevao je formiranje sedmodnevne ponude <strong>za</strong> posetioce ali i sprovođenjeaktivnosti <strong>na</strong> njenoj promociji: organizovanje promotivne ture, pripremu kratkog filma i brošurekao i pokretanje internet prezentacije.Partneri su se brzo usaglasili oko toga šta žele da predstave budućim turistima. Svaka od organi<strong>za</strong>cijapreuzela je odgovornost <strong>za</strong> određeni deo Programa. Ponuda koja je formira<strong>na</strong> <strong>na</strong>zva<strong>na</strong> je Silver Eko.Ime je smišljeno tako da se istaknu dve <strong>na</strong>jveće turističke prednosti Velikog Gradišta, Srebrno jezero(Silver) i prelepa, odlično očuva<strong>na</strong> život<strong>na</strong> sredi<strong>na</strong> (Eko).U ponudu <strong>za</strong> turiste uvršten je i obila<strong>za</strong>k tvrđave Golubac, koja se <strong>na</strong>lazi u susednoj istoimenoj opštini.Pored ovoga, korist će imati i turistička privreda iz opštine Požarevac. Naime, preduzeće „Litas“, kojeje jedan od partnera u reali<strong>za</strong>ciji, ima sedište u ovoj opštini.- 53 -
Silver Eko programPrvi dan: Dola<strong>za</strong>k gostiju <strong>na</strong> Srebrno jezero.Drugi dan: Obuka, pecanje ribe <strong>na</strong> plovak, po<strong>na</strong>šanje u prirodi i očuvanje životne sredine.Treći dan: Poseta umetničko-<strong>za</strong><strong>na</strong>tskoj <strong>za</strong>druzi „Jefimija“, upoz<strong>na</strong>vanje sa radom i tradicijom izradesuvenira, kratka obuka iz izrade grnčarskih predmeta.Četvrti dan: Obila<strong>za</strong>k Ramske tvrđave i Ade Čibuklije. Prezentacija „Vrste ptica i ekosistem Ade Čibuklije“.Peti dan: Ribolov i obuka u čamcima sa du<strong>na</strong>vskim alasima. Priprema riblje čorbe sa alasima.Šesti dan: Poseta tvrđavi „Golubac“, brodom ili autobusom.Sedmi dan: Slobodne aktivnosti, uveče oproštaj<strong>na</strong> večera.Nakon što je projekat odobren, održan je niz sasta<strong>na</strong>ka u okviru kojih je razgovarano o ulozi svakog od partnera.Predstavnici „Jefimije“ i „Ribolovačke priče“ detaljno su razradili planove <strong>za</strong> animaciju turista, učenicii profesori srednje škole <strong>za</strong> njihov prijem. Poseb<strong>na</strong> pažnja poklonje<strong>na</strong> je prilagođavanju potrebama osoba sainvaliditetom. Predstavnici transportnog preduzeća „Litas“ odlučili su da budućim posetiocima stave <strong>na</strong> raspolaganjesvoje <strong>na</strong>jbolje autobuse. Svi <strong>za</strong>jedno su predložili ideje <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> brošure, filma i web prezentacije.Promotiv<strong>na</strong> tura održa<strong>na</strong> je od 30. avgusta do 5. septembra. Tada se grupa od 25 predstavnika turističkihorgani<strong>za</strong>cija i agencija upoz<strong>na</strong>la sa turističkim potencijalima Velikog Gradišta putem Silver Eko programa.Njima su se pridružili i predstavnici sindikata i organi<strong>za</strong>cija osoba sa invaliditetom. Prezentacijacelog projekta održa<strong>na</strong> je i u avgustu 2011. godine u prostorijama Turističke organi<strong>za</strong>cije Srbije (TOS).Pored sajta (www.silvereko.com) koji je pokrenut u okviru aktivnost, od tada se informacije mogu <strong>na</strong>ći i<strong>na</strong> prezentaciji TOS. One su uvrštene u zvaničnu turističku ponudu opštine Veliko Gradište.Promotivni film izrađen u okviru projekta osvojio je <strong>na</strong>gradu <strong>za</strong> <strong>na</strong>jbolji srpski turistički film u okvirumeđu<strong>na</strong>rodnog festivala turističkog filma SILAFEST.Da ovaj Program ima lepu budućnost, svedoče i reči učesnika Silver Eko programa, Nebojše Miljkovićapredstavnika preduzeća „Guliver produkcija“: Vidi se da su Program osmislile osobe koje volei poz<strong>na</strong>ju svoju <strong>za</strong>jednicu. Silver Eko je jedinstve<strong>na</strong> turistička ponuda u Srbiji, i siguran sam da ćeturisti poka<strong>za</strong>ti veliko interesovanje <strong>za</strong> nju. Ja ću i sam aktivno raditi <strong>na</strong> promociji Programa.INFORMACIJE O PROJEKTUGlavni partner <strong>na</strong> projektu: Udruženje „Afirmacija“, Veliko GradišteUključene opštine: Veliko Gradište, Požarevac, GolubacObuhvaće<strong>na</strong> površi<strong>na</strong>: 1.194 km²Broj stanovnika u oblasti: 109.974Vrednost projekta: 21.000 USD (grant 19.000, doprinos aplikanta 2.000 USD)Neki od turističkih potencijalaSrebrno jezeroDugo 14 km, široko oko 300m. Ime je dobilo zbog čiste vode, srebrne boje. Izuzetno je bogato raznimvrstama ribe, a iz njega je izvađen i <strong>na</strong>jveći šaran (44kg) što je <strong>za</strong>beleženo i u Ginisovoj knjizi rekorda.Poseduje uređene plaže, kamp <strong>na</strong>selje, restorane, uslove <strong>za</strong> sportove <strong>na</strong> vodi, sportske terene...Tvrđava GolubacSazida<strong>na</strong> je početkom 13. veka i jed<strong>na</strong> je od <strong>na</strong>jbolje očuvanih srednjovekovnih tvrđava u Srbiji.Zidine su nepravilnog oblika i povezuje ih devet prelepih kula.- 54 -
Tvrđava je deo UNESCO programa Put kulture – „Tvrđave <strong>na</strong> Du<strong>na</strong>vu“. Evropska unija izdvojila je 6,5milio<strong>na</strong> evra <strong>za</strong> njenu obnovu iz svojih IPA fondova.RamNa ovom lokalitetu udaljenom 15km od Velikog Gradišta i 25 km od Požarevca, <strong>na</strong>laze se ostaciturskih i rimskih vojnih utvrđenja. Stara turska tvrđava jed<strong>na</strong> je od <strong>na</strong>jbolje očuvanih u Srbiji. Što setiče ostataka starog Rima, <strong>na</strong> ovom lokalitetu je boravio i Atila Bič božji, a kao reljef isklesan je i <strong>na</strong>čuvenom Trajanovom stubu u RimuAda ČibuklijaAda (rečno jezero) Čibuklija spada u <strong>na</strong>jlepše oaze ptica <strong>na</strong> reci Du<strong>na</strong>v. Na njoj se gnezde veomaretke vrste ptica: orao belorepan, patka crnka, mali i veliku kormoran itd. Nalazi se <strong>na</strong> među<strong>na</strong>rodnojlisti <strong>za</strong>štićenih područja – staništa rečnih vrsta ptica.Korisnici projektaStanovnici tri uključene opštine, Turistička privreda (preduzeća, restorani i drugi ugostiteljski objekti),ribolovački klub „Ribolovačka priča“, umetničko-<strong>za</strong><strong>na</strong>tska <strong>za</strong>druga „Jefimija“, učenici i <strong>na</strong>stavniciturističkog smera Srednje škole u Velikom Gradištu, saobraćajno preduzeće „Litas“ iz Požarevca,udruženje građa<strong>na</strong> „Afirmacija“.5.4.2Sačuvajmo <strong>na</strong>še blago: U<strong>na</strong>pređenje infrastrukture u funkciji <strong>razvoj</strong>a ruralnog turizma u opštini KladovoU većini <strong>lokalnih</strong> samouprava u Srbiji još uvek nisu postavljeni kontejneri <strong>za</strong> razdvajanje otpada. U nekimaod njih postavljanje se planira, u nekima su aktivnosti u eksperimentalnoj fazi, a u mnogima ovakvaaktivnost još nije u planu. Međutim, <strong>za</strong>hvaljujući Programu i Asocijaciji <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> Kladova (ARK), građaniistoimene opštine mogu se pohvaliti da su ih dobili među prvima u Srbiji. U njihovoj <strong>za</strong>jednici postavljenoje 45 kontejnera <strong>za</strong> separaciju otpada, <strong>na</strong> njihovu ali i <strong>na</strong> radost mnogobrojnih turista koji je posećuju.Slika 8.U<strong>na</strong>pređe<strong>na</strong>infrastruktura <strong>za</strong>odlaganje smećadoprinosi promocijiruralnog turizma uopštini KladovoKao i sve dobro planirane aktivnosti, i projekat „U<strong>na</strong>pređenje ekološke svesti i postojeće infrastrukture<strong>ruralni</strong>h oblasti u delu Nacio<strong>na</strong>lnog parka Đerdap“ počeo je sa a<strong>na</strong>lizom stanja.Anketiranjem seoskih domaćinstava koja se bave turizmom u opštini Kladovo, <strong>za</strong>ključeno je da jenjihov <strong>na</strong>jveći problem loša infrastruktura <strong>za</strong> odlaganje otpada. Rešavanje ovog pitanja mnogi građanivideli su kao <strong>na</strong>čin da bitno u<strong>na</strong>prede svoje poslovanje: „Jedan od glavnih razloga što turisti dolaze- 55 -
kod <strong>na</strong>s je prelepa priroda i činjenica da se <strong>na</strong>še mesto <strong>na</strong>lazi u reonu Nacio<strong>na</strong>lnog parkaĐerdap. Ipak, kada posetioci dođu, odmah uoče velike količine đubreta koje se gomilaju zbognepostojanja uslova <strong>za</strong> njegovo odlaganje i odnošenje“, reči su Mihajla Jovanovića iz sela Tekija,koji već deset godi<strong>na</strong> izdaje sobe turistima u svom domaćinstvu.Nakon što su pažljivo osmislili čitav projekat, članovi ARK-a su uključili i sve <strong>za</strong>interesovanepartnere iz lokalne <strong>za</strong>jednice. Partnerstva <strong>na</strong> ovakvim projektima garant su <strong>za</strong> uspešno sprovođenjeaktivnosti, ali i <strong>za</strong> održivost <strong>na</strong>kon prestanka fi<strong>na</strong>nsijske pomoći do<strong>na</strong>tora.Lokacije <strong>za</strong> kontejnere i<strong>za</strong>brane su kroz saradnju sa Javnim komu<strong>na</strong>lnim preduzećem „Komu<strong>na</strong>lac“.Odgovorni u „Komu<strong>na</strong>lcu“ obećali su da će se ova <strong>na</strong>bavka višestruko isplatiti jer će sesredstva prikuplje<strong>na</strong> reciklažom ulagati u novu infrastrukturu.U ARK-u, koji je već sproveo niz projekata <strong>na</strong> u<strong>na</strong>pređenju svoje <strong>za</strong>jednice, z<strong>na</strong>li su da nijedovoljno samo kupiti i postaviti kontejnere. Potrebno je i povećati ekološku svest ali i edukovatikorisnike da bi kontejneri služili svojoj <strong>na</strong>meni. Iskustvo govori da je <strong>na</strong>jvažnije i <strong>na</strong>jboljeulagati u mlade. Radionice <strong>za</strong> učenike osnovnih škola i građane organizovane su uz pomoćorgani<strong>za</strong>cije „Ekosfera“ koja se bavi <strong>za</strong>štitom životne sredine. Na radionicama je učestvovalo80 dece iz osnovnih škola i 40 žitelja <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica u kojima su postavljeni kontejneri.U prostorijama Udruženja osoba sa posebnim potrebama „Nada“, organizova<strong>na</strong> je prodaj<strong>na</strong>izložba suvenira koji su <strong>na</strong>pravljeni u okviru održanih radionica. Moto izložbe bio je „Biramda recikliram“. Aktivnosti sa stanovnicima <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica <strong>za</strong>okružene su sporazumom oodržavanju i <strong>na</strong>dzoru kontejnera sa mesnim <strong>za</strong>jednicama Kladušnica, Davidovac, Sip i Tekija ukojima se oni <strong>na</strong>laze.U okviru projekta izrađen je i Katalog turističkih potencijala opštine Kladovo. On je turistima <strong>na</strong>raspolaganju posredstvom Turističke organi<strong>za</strong>cije, lokalne <strong>za</strong>druge „Ključka“ koja promovišelokalne prehrambene i turističke proizvode, ali i preduzeća „Đerdap turist“ koje je <strong>na</strong>jveći turističkioperater u ovoj oblasti.Na kraju, u okviru projekta izrađeno je i 300 promotivnih diskova <strong>na</strong> kojima se <strong>na</strong>laze informacijeo projektu, njegovim rezultatima i njihovoj važnosti. Predsednik ARK-a i me<strong>na</strong>džer projekta,Predrag Petrić, <strong>na</strong>da se da će ovo pomoći da se u Kladovu ali i u drugim sredi<strong>na</strong>ma sproveduslični projekti koji će dodatno doprineti <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma: „Smatram da je izuzetnovažno da se <strong>na</strong>stavi sa <strong>za</strong>početim aktivnostima. Malim projektima kao što je ovaj može se mnogopomoći lokalnim stanovnicima koji imaju potencijal da postanu <strong>na</strong>jvažniji faktor u <strong>razvoj</strong>usvake <strong>za</strong>jednice.“INFORMACIJE O PROJEKTUGlavni partner <strong>na</strong> projektu: Asocijacija <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> KladovaOstali partneri: opšti<strong>na</strong> Kladovo, Javno komu<strong>na</strong>lno preduzeće „Komu<strong>na</strong>lac“, Turistička organi<strong>za</strong>cijaKladovo, <strong>za</strong>druga „Ključka“, „Đerdap turist“Vrednost projekta: 22.500 USDKrajnji rezultat: Poveća<strong>na</strong> količi<strong>na</strong> prikupljenog ambalažnog otpada <strong>za</strong> 20% <strong>na</strong> teritoriji opštine Kladovo,i to: plastičnog otpada sa 3.500 kg <strong>na</strong> 4.500 kg, i papira sa 1.600 kg <strong>na</strong> 2.000 kg.- 56 -
Neki od turističkih potencijalaNacio<strong>na</strong>lni park ĐerdapNajveći <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni park u Srbiji, površine od 63.500 hektara prostire se duž 100 kilometara desneobale Du<strong>na</strong>va. Sastoji se od mreže klisura, kanjo<strong>na</strong> i dubokih uvala. Ima izuzetno bogatu prirodnu(64% šume, 1100 biljnih vrsta, 20 različitih staništa) i kulturnu (<strong>na</strong>selja i ostaci iz neolita, antičkog isrednjevekovnog perioda) baštinu.Trajanov mostOstaci rimskog mosta iz II vek n.e.TekijaPlaža i mari<strong>na</strong> <strong>na</strong> kojoj se održava tradicio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> ribolovno-sportska manifestacije Zlat<strong>na</strong> bućka Đerdapa.Hajdučka vodenicaIzletište <strong>na</strong> obali Du<strong>na</strong>va. Učesnici regata, izletnici i turisti koji plove Du<strong>na</strong>vom ga često posećuju. Nalokalitetu postoje vidljivi ostaci neistraženih rimskih građevi<strong>na</strong>.OstaloSrednjovekov<strong>na</strong> tvrđava Fetislam; rimsko utvrđenje Dia<strong>na</strong>; ma<strong>na</strong>stir Sveta Trojica; kampovi Milutinovac,Ljubičevac, Br<strong>za</strong> Palanka; Kobrovska plaža; Lolićeva česma; gradska plaža i Mari<strong>na</strong> Kladovo;Etno kuća, Kladušnica; Vlaška kuća; hidroelektra<strong>na</strong> Đerdap 1.5.4.3Zapad<strong>na</strong> Srbija: Internet kao alat <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> seoskog turizma„Oduvek sam seoski turi<strong>za</strong>m <strong>za</strong>mišljao kao odla<strong>za</strong>k u smeštaj neproverenog kvaliteta, u komesu sem prelepe prirode i ljubaznih domaći<strong>na</strong>, svi ostali resursi i kapaciteti nedostupni. Danisam saz<strong>na</strong>o <strong>za</strong> prezentaciju www.selo.co.rs i dalje bih mislio ovako. Sada sam se uverioda je lako upoz<strong>na</strong>ti se sa i rezervisati boravak u nekom od seoskih domaćinstava koje imaodlične uslove <strong>za</strong> turiste.“ Žarko Lukšić, knjiga utisaka internet prezentacije www.selo.co.rs.Da građani <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica i njihova udruženja <strong>na</strong>jbolje z<strong>na</strong>ju šta treba uraditi da bi se ovesredine u<strong>na</strong>predile i razvile, može se videti i kroz primer delovanja organi<strong>za</strong>cije UdruženjeSlika 9.Štand projekta “Seoski turi<strong>za</strong>m” iz Ljiga - predstavniciudruženja “Seoski turi<strong>za</strong>m Srbije” predstavljaju projekat <strong>na</strong>turističkoj manifestaciji „Kosidba <strong>na</strong> Rajcu”- 57 -
Seoski turi<strong>za</strong>m Srbije, koja ima sedište u opštini Ljig. Udruženje ima više od 300 članova ameđu njima su <strong>za</strong>stupljeni svi akteri koji su aktivni u oblasti seoskog turizma: individual<strong>na</strong>domaćinstva, udruženja („Domaćini“, Valjevo, „Zavičaj“, Zlakusa, „Vesnik“, Kosjerić itd), turističkeorgani<strong>za</strong>cije iz 67 opšti<strong>na</strong> u Srbiji. Udruženje koje je aktivno od 2002. godine do sadaje organizovalo niz aktivnosti i profilisalo se kao jedan od glavnih aktera u promociji seoskogturizma u Republici Srbiji.Posmatrajući do sada ostvarene rezultate, moglo bi se reći da su članovi i rukovodioci udruženjauradili veliki posao <strong>na</strong> u<strong>na</strong>pređenju i promociji seoskog turizma u Srbiji. Uostalom,udruženje je dobilo i zvanično priz<strong>na</strong>nje <strong>za</strong> svoj rad. Nagrada „Turistički cvet“ koju dodeljujeTuristička organi<strong>za</strong>cija Srbije (TOS) <strong>za</strong> doprinos <strong>razvoj</strong>u turizma, u kategoriji promocije uelektronskim i štampanim medijima, dodelje<strong>na</strong> im je 2010. godine.Nova prilika <strong>za</strong> u<strong>na</strong>pređenje rada Udruženju se uka<strong>za</strong>la kroz konkurs Programa <strong>za</strong> diverzifikacijururalne ekonomije. Rezultati projekta vidljivi su samo mesec da<strong>na</strong> <strong>na</strong>kon <strong>za</strong>vršetkanjegove reali<strong>za</strong>cije.Aktivnosti koje je Udruženje sprovelo obuhvatile su pet opšti<strong>na</strong> centralne Srbije i njihoveturustičke organi<strong>za</strong>cije, seoska domaćinstva i druge organi<strong>za</strong>cije i pojedince koji se baveturizmom. Ukratko, ideja projekta bila je da poveća i diverzifikuje ponudu seoskog turizmau Centralnoj Srbiji, da poveća i u<strong>na</strong>predi kvalitet usluga koje se pružaju turistima i da predstavisavremene tehnologije seoskim domaćinstvima i tako im omogući da budu konkurentniturističkim preduzećima.O projektu sa pomalo glomaznim <strong>na</strong>slovom (U<strong>na</strong>pređenje konkurentnosti seoskog turizma uCentralnoj Srbiji kroz <strong>razvoj</strong> novih usluga) <strong>na</strong>jbolje govore sprovedene aktivnosti i postignutirezultati:• Prezentacija www.selo.rs je potpuno u<strong>na</strong>pređe<strong>na</strong> i redi<strong>za</strong>jnira<strong>na</strong>.• Dodate su četiri nove opcije tako da sada prilikom pretraživanja i rezervacije smeštaja turistiSlika 10. Projekat Seoski turi<strong>za</strong>m iz Ljiga– pružaoci usluga u turizmu iz opštine Gornji Milanovacprimaju modeme <strong>za</strong> bežični internet- 58 -
mogu <strong>na</strong>ći posebnu ponudu <strong>za</strong>:- smeštaj i aktivnosti <strong>za</strong> potrebe poslovnih korisnika,- ponudu domaćinstava sa rekreativnim sadržajima,- smeštaj koji je pogodan <strong>za</strong> lovce,- smeštaj koji je pogodan <strong>za</strong> potrebe porodica sa decom.• Osobe sa oštećenim vidom mogu da pretražuju ponudu seoskih domaćinstava – stavljenje u funkciju specijalni softver <strong>za</strong> ove <strong>na</strong>mene.• Izrađe<strong>na</strong> je mapa domaćinstava i otvorenih farmi u 5.000 primeraka. U mapi su predstavlje<strong>na</strong>173 seoska domaćinstva kao i 45 otvorenih farmi.Iako je pu<strong>na</strong> sezo<strong>na</strong> još uvek u toku, neki podaci koji su već sada dostupni govore o uspešnostiprojekta. Broj domaćinstava u Centralnoj Srbiji koja svoje kapacitete promovišu putemprezentacije www.selo.rs povećao se sa 111 <strong>na</strong> 215. Poseta prezentaciji povećala se <strong>za</strong>45 % a broj ostavljenih pozitivnih komentara <strong>za</strong> 30 posto. Otvorene farme su postale sveatraktivnije. Navedimo da je Farmu Saratlić, koja do sada nije imala nikakvu posetu, <strong>na</strong>konsprovedenih aktivnosti posetilo 140 turista. Dušan i Cvetanka Saratlić su odlučili da svojedomaćinstvo pruže turistima <strong>na</strong> raspolaganje. Samo u poslednja dva meseca su <strong>na</strong>bavili joštri ras<strong>na</strong> konja u Karađorđevu i od jeseni će <strong>na</strong> <strong>za</strong>htev svojih gostiju imati i školu jahanja.Kuriozitet je da je <strong>na</strong>jbolji poka<strong>za</strong>telj uspešnosti sprovedenog projekta, ali i vizije udruženja„Seoski turi<strong>za</strong>m Srbije“, neuspeh da se realizuje jed<strong>na</strong> od planiranih aktivnosti. Naime, iakoje projektom predviđe<strong>na</strong> podela 100 modema <strong>za</strong> bežični internet, podeljeno je samo 67. Ispostavilose da je tridesetak domaćinstava koja se promovišu preko prezentacije www.selo.rs već uvelo internet. O razlozima govori Ni<strong>na</strong> Tomašević koja vodi svoje seosko turističkodomaćinstvo: „Od kada se oglašavamo preko sajta www.selo.rs poseta <strong>na</strong>m se višestrukopovećala. Kroz razgovor sa turistima <strong>za</strong>ključila sam da bi oni voleli da imaju pristup internetui kada su <strong>na</strong> odmoru. Mi se stalno trudimo da u<strong>na</strong>predimo svoje kapacitete, tako da samodmah uvela internet u svoje domaćinstvo.“Na kraju, da dobar rad privlači i dodat<strong>na</strong> sredstva pokazuje i informacija da je kompanijaTelenor donirala seoskim domaćinstvima koja su bila uključe<strong>na</strong> u ovaj projekta besplataninternet u vrednosti od 2.000 USD.Slika 11.Tradicio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> manifestacija„Kosidba <strong>na</strong> Rajcu”, jul 2010- 59 -
- Portal udruženja predstavlja ponudu više od 500 seoskih domaćinstava.- Više od 90% gostiju u ova domaćinstva stiže posredstvom portala koji ima oko 300.000 posetilacagodišnje.- Do sada je više od 50.000 turista posetilo seoska domaćinstva posredstvom portala www.selo.rs- Udruženje je učestvovalo u organi<strong>za</strong>ciji prvog Kongresa seoskog turizma u Srbiji.- Udruženje svake godine promoviše seoski turi<strong>za</strong>m i predstavlja domaćinstva <strong>na</strong> sajmu turizmau Beogradu.Zahvaljujući radu portala www.selo.co.rs „Seoski turi<strong>za</strong>m Srbije“ je član Evropske federacije <strong>za</strong> seoskituri<strong>za</strong>m „Eurogites“.Dodatne informacijeGlavni partner <strong>na</strong> projektu: Udruženje Seoski turi<strong>za</strong>m Srbije, LjigOstali partneri: Turističke organi<strong>za</strong>cije iz opšti<strong>na</strong> Valjevo, Ljig, Mionica, Kosjerić i Gornji Milanovac,Udruženje „Domaćini“ Valjevo, Ekološko biciklističko društvo „Grin Bajk“, Markentiška agencija„Gati“, Valjevo; Agencija <strong>za</strong> organi<strong>za</strong>ciju manifestacija „Balkan DMC“, Gornji Milanovac.Vrednost projekta: 32.500 USD (grant 22.000, doprinos predlagaca projekta 10.500 USD)Neka od seoskih domaćinstava koja se bave turizmom u obuhvaćenoj oblasti:Valjevo – Domaćinstvo Lukić, selo Petnica; Domaćinstvo Obradović selo Podbukovi.Ljig – Domaćinstvo Milošević selo Belanovica; Vodenica kod Uče, selo Veliševci; Domaćinstvo Milovanovićselo Kozelj.Mionica – Etno Lepenica, selo Ključ; Markovića avlija, selo Gornji Mušić;Kosjerić – Gostoljublje, selo Mionica; Domaćinstvo Stojanić, selo Stojići.Gornji Milanovac – Vila Kikovi, selo Dragolj; Vila Milica, selo Trudelj; Rajski ko<strong>na</strong>ci, selo Leušići.Dodatne informacije o turizmu:Ljig http://selo.ljig.netKosjerić: http://www.kosjeric-online.com/turistickivodic/Valjevo www.valjevo.seoski.comGornji Milanovac www.togm.org.rsMionica http://www.mionica.org/turi<strong>za</strong>m.html- 60 -
6STUDIJSKAPUTOVANJA UDRŽAVE EVROPSKE UNIJEU okviru ove komponente Programa organizova<strong>na</strong> su dva studijska putovanja u države članiceEU, Sloveniju i Italiju. Njihov cilj bilo je sticanje z<strong>na</strong>nja o sprovođenju Leader programa, iskustavao funkcionisanju Lokalnih akcionih grupa, odnosno upoz<strong>na</strong>vanje sa konkretnim projektimakoji <strong>za</strong> cilj imaju <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma.Učesnici studijskih putovanja bili su predstavnici <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica (organi<strong>za</strong>cija civilnog društvai <strong>lokalnih</strong> samouprava) iz ciljnih regio<strong>na</strong> Programa, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, trgovine,šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva ekonomije i regio<strong>na</strong>lnog <strong>razvoj</strong>a, kao i predstavniciTurističke organi<strong>za</strong>cije Srbije. Učestvovalo je ukupno 17 predstavnika <strong>na</strong>vedenih institucija.Pažljivo osmišljen plan poseta obuhvatio je predstavljanje različitih modela <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> i promocijururalnog turizma, povezivanje i mobilisanje <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica kao i upoz<strong>na</strong>vanje sapraksama u povezivanju preduzetnika i jačanju la<strong>na</strong>ca dobavljača hrane i drugih proizvoda.Učesnici su posetili po dve Lokalne akcione grupe iz Italije i Slovenije. Upoz<strong>na</strong>li su se sanjihovom strukturom i informisali se o sprovedenim projektima, kao i o onima koji su u toku.Poseb<strong>na</strong> pažnja bila je posveće<strong>na</strong> iskustvima koja su bit<strong>na</strong> <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> ruralnog turizma, to jest<strong>za</strong> korišćenje fondova <strong>na</strong>menjenih Leader programima. Treba <strong>na</strong>pomeniti da je pokriven širokspektar aktivnosti: revitali<strong>za</strong>cija turističkih aktrakcija, povezivanje kulturnog <strong>na</strong>sleđa i turizma,povezivanje i os<strong>na</strong>živanje <strong>lokalnih</strong> proizvođača i dobavljača tradicio<strong>na</strong>lnih vrsta pića i hrane,os<strong>na</strong>živanje že<strong>na</strong> i preduzetnika iz <strong>ruralni</strong>h predela.Na kraju, potrebno je istaći da su putovanja obavlje<strong>na</strong> <strong>na</strong>kon što su realizovane ostale aktivnosti<strong>za</strong> jačanje <strong>kapaciteta</strong>. Naime, svi učesnici su prethodno prošli obuke koje je realizovaoProgram. Na ovaj <strong>na</strong>čin, omogućeno je da predstavnici <strong>lokalnih</strong> <strong>za</strong>jednica i <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnih institucijabitnih <strong>za</strong> usvajanje Leader i LAG koncepta <strong>na</strong>dograde z<strong>na</strong>nja i iskustva steče<strong>na</strong> kroz drugeaktivnosti koje je sproveo Program.6.1studIjsko putovanje u republIku slovenIju, 12–15. septembra 2011.Republika Slovenija identifikova<strong>na</strong> je kao pogod<strong>na</strong> desti<strong>na</strong>cija <strong>za</strong> studijsko putovanje iz višerazloga. Najvažniji među njima su <strong>za</strong>jedničko <strong>na</strong>sleđe, geografska i kultur<strong>na</strong> pove<strong>za</strong>nost saSrbijom, kao i iskustva u implementaciji Leader principa.- 61 -
Slika 12.Učesnici studijskog putovanja upoz<strong>na</strong>li su sesa raznolikom turističkom ponudom seoskihdomaćinstava u SlovenijiNaime, u ovoj državi u toku je sprovođenje <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog Programa <strong>za</strong> <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> 2007–2013. kojise oslanja <strong>na</strong> EAFRD. Glavni prioriteti Slovenije u <strong>razvoj</strong>u <strong>ruralni</strong>h oblasti u velikoj meri se poklapaju sapotrebama <strong>na</strong>še države. Oni su: izgradnja <strong>lokalnih</strong> <strong>kapaciteta</strong>, povećanje <strong>za</strong>poslenosti, diverzifikacijaaktivnosti u <strong>ruralni</strong>m područjima, lokalni <strong>razvoj</strong> <strong>za</strong>snovan <strong>na</strong> sopstvenim resursima i u<strong>na</strong>pređeno upravljanje.Metodologija <strong>za</strong> njihovu reali<strong>za</strong>ciju <strong>za</strong>snova<strong>na</strong> je <strong>na</strong> podršci i angažmanu Lokalnih akcionih grupa.Kao <strong>na</strong>jadekvatniji <strong>za</strong> ispunjavanje ciljeva studijskog putovanja i<strong>za</strong>bra<strong>na</strong> su dva primera: Lokal<strong>na</strong>akcio<strong>na</strong> grupa Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong> to jest grupa “Srce Slovenije” iz Litije.LAG Dolenjska i Bela Kraji<strong>na</strong> uspešno koristi prirodne resurse i kulturno <strong>na</strong>sleđe, povezujući održivupoljoprivredu i turi<strong>za</strong>m. Grupa je aktiv<strong>na</strong> i u očuvanju tradicije kroz podsticanje starih <strong>za</strong><strong>na</strong>ta.Paralelno sa ovim radi se i <strong>na</strong> podsticanju preduzetništva i inovacija kroz insistiranje <strong>na</strong> stvaranjui održavanju partnerstava koja doprinose održivom <strong>razvoj</strong>u.Oblast koju LAG pokriva ima veliki potencijal <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> rekreativnog i porodičnog turizma. Bogat izbortradicio<strong>na</strong>lnih jela, vi<strong>na</strong>, meda i suvog voća povećava ponudu ove regije. Buj<strong>na</strong> i raznolika florai fau<strong>na</strong> odličan su osnov <strong>za</strong> edukativni turi<strong>za</strong>m. Što se tiče konkrektnih projekata, LAG sprovodiviše njih, a neki od primera su „Sajam ruralnog turizma“ i „Turi<strong>za</strong>m u starim vinskim podrumima“.Regija u kojoj funkcioniše Lokal<strong>na</strong> akcio<strong>na</strong> grupa “Srce Slovenije” iz Litije udalje<strong>na</strong> je 50 kilometaraod Dolenjeske i Bele Krajine. Upoz<strong>na</strong>vanje sa ovim iskustvom pomoglo je učesnicimada uporede različite modele i koncepte <strong>za</strong> sprovođenje Leader principa i korišćenje sredstava<strong>na</strong>menjenih <strong>za</strong> aktivnosti <strong>na</strong> <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma. Jedan od primera je projekat ob<strong>na</strong>vljanja<strong>za</strong>puštenih restora<strong>na</strong> u Kamniškoj Bistrici. U okviru njega, sprovedene su aktivnosti koje su pomogleda se turistima omogući da uživaju u bogatoj ponudi <strong>lokalnih</strong> aperitiva, ali i da saz<strong>na</strong>ju višeo tradiciji i istoriji njihove proizvodnje.U okviru poseta <strong>na</strong>vedenim Lokalnim akcionim grupama organizovano je upoz<strong>na</strong>vanje sa njihovimkonkretnim aktivnostima koje će učesnicima putovanja u budućnosti služiti kao primeri <strong>za</strong>pokretanje sličnih projekata u Srbiji. Posećeni su:• inkubator <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> preduzetništva u Novom Mestu;• planinska kuća Gospodič<strong>na</strong> (Gospođica) koja je renovira<strong>na</strong> uz pomoć Leader programa;• ma<strong>na</strong>stir u Pleterju i Muzej <strong>na</strong> otvorenom Skans<strong>na</strong>;- 62 -
• domaćinstvo Matjaž, učesnik u Leader projektu „Kuće u vinogradima“;• projekat „Kuhinja <strong>za</strong> druženje“ koji je pomognut iz Leader programa i u okviru kojeg sežene iz <strong>ruralni</strong>h predela koje pokriva LAG “Srce Slovenije” druže, organizuju edukacije iradionice, ali i pripremaju hranu <strong>za</strong> lokalne manifestacije;• projekat udruživanja 50 seoskih domaćinstava koje se bave <strong>ruralni</strong>m turizmom iz selaJarine;• seosko domaćinstvo koje uz pomoć Leader fondova prikuplja i turistima izlaže etnološkuzbirku svog regio<strong>na</strong>.6.2studIjsko putovanje u republIku ItalIju, 3–7. oktobra 2011.Republika Italija i<strong>za</strong>bra<strong>na</strong> je kao pogod<strong>na</strong> desti<strong>na</strong>cija <strong>za</strong> studijsko putovanje prevashodno zbogtoga što su nje<strong>na</strong> iskustva u primeni Leader principa i u funkcionisanju Lokalnih akcionih grupaveoma primenljiva i koris<strong>na</strong> <strong>za</strong> rešavanje i<strong>za</strong>zova u <strong>razvoj</strong>u ruralnog turizma sa kojima sesuočava <strong>na</strong>ša država.Sa više od 130 LAG-ova koji funkcionišu <strong>na</strong> njenoj teritoriji, Italija je jed<strong>na</strong> od vodećih državaEU u sprovođenju Leader principa. Takođe, posmatrano po kriterijumima sličnosti geografskihkarakteristika, severni deo Italije i <strong>ruralni</strong> predeli u <strong>na</strong>šoj državi veoma su bliski.Da bi uspešno pratila <strong>ruralni</strong> <strong>razvoj</strong> ostalih delova svoje države, regija Veneto iz Severne Italijeopredelila se <strong>za</strong> <strong>razvoj</strong> turizma. Stručnjaci Programa koji su organizovali putovanje, procenili suda će upoz<strong>na</strong>vanje sa iskustvima i aktivnostima koje su sproveli LAG-ovi iz ove regije koristitiučesnicima putovanja koji žele da pokrenu slične aktivnosti u Srbiji.Domaćini su bile Lokalne akcione grupe Bassa Padova<strong>na</strong> i Patavino. Ove dve grupe odgovornesu <strong>za</strong> reali<strong>za</strong>ciju većeg dela Regio<strong>na</strong>lnog <strong>razvoj</strong>nog programa oblasti Veneto. Plan aktivnostikoje su one razvile i usvojile regija fi<strong>na</strong>nsira sa 5,3 milio<strong>na</strong> evra. Glavni fokus Programa je<strong>razvoj</strong> i očuvanje socijalnog i kulturnog identiteta. Ovo se želi postići diverzifikacijom ruralneekonomije i povećanjem produktivnosti različitih sektora, kao što su poljoprivredni (proizvodnjavi<strong>na</strong>, džemova i mesnih prerađevi<strong>na</strong>) i sektor tradicio<strong>na</strong>lnih <strong>za</strong><strong>na</strong>ta, trgovine i turizmaSlika 13. Učesnici studijskog putovanja u Italiji u jednoj od hala lokalne vi<strong>na</strong>rije Dominio di Bagnoli- 63 -
Program se realizuje kroz promovisanje i fi<strong>na</strong>nsiranje inicijativa <strong>za</strong> održivi <strong>razvoj</strong> u 30 <strong>lokalnih</strong><strong>za</strong>jednica koje sačinjavaju ove dve Lokalne akcione grupe. U okviru njega su, između ostalog,razvijene i procedure <strong>za</strong> odabir i podršku <strong>na</strong>jboljim projektima.Veliki broj aktivnosti koje ova dva LAG-a podržavaju i sprovode ima <strong>za</strong> cilj <strong>razvoj</strong> <strong>lokalnih</strong> vi<strong>na</strong>rijai proizvođača tradicio<strong>na</strong>lnih vrsta hrane. Procenjeno je da će se <strong>na</strong> ovaj <strong>na</strong>čin povećatinjihovi kapaciteti, da će se oni pove<strong>za</strong>ti međusobno, kao i sa pružaocima ostalih usluga u turizmu.Ovo će doprineti <strong>razvoj</strong>u turizma u celoj regiji. Nje<strong>na</strong> ponuda će biti potpunija pa će o<strong>na</strong>privući veći broj posetilaca koji će potrošiti više novca <strong>na</strong> ponudu i usluge koje im se pružaju.Konkretno, učesnici putovanja posetili su seoska domaćinstva, proizvođače džemova, suhomes<strong>na</strong>tihi drugih tradicio<strong>na</strong>lnih prehrambenih proizvoda. Poseban akce<strong>na</strong>t stavljen je <strong>na</strong> proizvođačevi<strong>na</strong>, pa je organizovan obila<strong>za</strong>k četiri lokalne vi<strong>na</strong>rije kao i sasta<strong>na</strong>k sa predstavnicimajednog od <strong>na</strong>jvećih italijanskih udruženja vi<strong>na</strong>ra koje broji više od 900 članova. Posećen jelokalni muzej koji privlači turiste a čija je obnova fi<strong>na</strong>nsira<strong>na</strong> iz Leader sredstava. Na kraju,upriliče<strong>na</strong> je poseta <strong>za</strong>mku Lispida koji uz odlično opremljene smeštajne kapacitete nudi ivisoko kvalitet<strong>na</strong> lokal<strong>na</strong> vi<strong>na</strong> i prehrambene proizvode.- 64 -
Change language