pridstavljanje - Bunjevci

PRIDSTAVLJANJENIKOLA BABIĆ, PODPRIDSIDNIK BUNJEVAČKOGNACIONALNOG SAVITARadit na informisanjuKo pridsidnik prvog Bunjevačkognacionalnog savita sam radiosedam godina, pa i duže. Projektisu uslidili tek u 2005. godine kad jepočelo njevo finansiranje. Tad smoaktivirali sve naše organe. Počelismo gradit naše nacionalne simbole,grb i zastavu. Osnovali smoBunjevački informativni centar„Bunjevačke novine”, a tu je kasnijedošo i dičiji list „Tandrčak”. Saradio programom nismo uspili jelna lokalnom nivou nismo uspili dapriko Opštine uđemo u programRadio Subotice. Uvik je postavljanproblem - bunjevački jezik nije uslužbenoj upotribi i nema mogućnostida Opština finansira u okviruRadio Subotice. To je i sad problem.Mi smo pokušali da ne izađemoiz etera, pa smo sa drugim programomRadio Novog Sada uspilida dogovorimo bar jednom nediljnoemisiju od po sata, al se taemisija u Subotici ne čuje. Dok seu Somboru na lokalnoj radio stanicireemituje.Ono di smo podbacili je našaveb stranica. Mi je imamo, al čovikkoji je bio zadužen za nju je u NovomSadu i ta razdaljina nas jeudaljila - informacije nisu mogleda iđu ni sa jedne ni sa druge strane.Svidoci smo da mlađi a sad istariji mnogo koriste Internet, i tajportal se mora radit, jel bez takoginformisanja nema ni informisanjanaši Bunjevaca. Često dobijamokritike kako smo mi puno tog uradili,a nemamo o tom dovoljno informacija.Znači, taj dio informisanjanismo dovoljno razvili. Istina jeda nismo imali srićni kadrovski rešenja,imali smo jednog direktora,pa drugog, pa smo ji minjali, i sveje to ostavilo traga da naši čitaociimaje utisak kroz te novine da se tustalno prisutni nesporazumi. Mislimoda su ovi nesporazumi takođeuticali da dobijamo pitanja, šta vito radite. Mi moramo našu javnostdaleko bolje informisati i da krozanketu vidimo šta smo dobro radilia šta nismo.Obrazovanje i jezikSa onim što smo postigli u obrazovanjumožmo bit zadovoljni. Mismo 2005. godine podneli zahtivda se u škule uvede bunjevački jezik,al je on kasnije verifikovan kopredmet izborne nastave bunjevačkoggovora sa elementima nacionalnekulture od 1. do 4. razredaosnovne škule. Stalno divanimoo standardizaciji bunjevačkog jezika,al mislim da se svi mi zalećemo,jel je to jedan proces koji zahtivaučešće stručni timova onako kakonam je priporučivano, u saradnjisa Filozofskim fakultetom, Balkanološkiminstitutom i ovi naši saradnikaiz Subotice, Aktivom učiteljai ostalima, kako bi stvorili jedanveliki fundus pisanog jezika.Imamo 79-80 ispitanika, snimljeni,zatim manifestacija i materijala izMađarske, i ja očekujem da ćemouz veće napore do kraja godine imatZbornik svega što je na ovom planuurađeno. To je temelj na osnovukojeg bi mogli da očekujemo2011. il 2012. godine od naši lingvistai Komiteta eksperata (EU)koji prati razvoj manjinski jezika, ina kraju od naše Vlade potvrdu daBunjevci imaje svoj jezik. Ne vidimda će se prija 2012. godine, pamožda i 2013. godine to dogodit.Udžbenici...Svi smo očekivali da će pisanjeudžbenika za bunjevačku dicu bitlako, da će se to rutinski odradit,međutim, nije bilo tako. Tako, čitanku,gramatički i metodički priručnikjoš nismo izdali, a razlog ješto nemamo urađeno ono što samprithodno kazo. Od Ministarstvasmo dobili priporuku da se moramoobratit Balkanološkom insititui Filozofskom fakultetu, i da moramouradit terenska istraživanjajezika i opisat taj naš bunjevački jezik.Postavljeni su visoki standardi,minjali su se, na žalost i recenzenti,koji su imali nove zahtive, al se nakraju nadamo da ćemo proć sveove priprike i da ćemo uspit i uovom. Urađen je Plan i Programizborne nastave bunjevačkog govorasa elementima nacionalne kultureod 5. do 8. razreda, jel imamopriko sto učenika koji nam sad izlazeiz 4. razreda. U toj grupi ima istarije dice. Svi su izgledi da nećemodobit upotribnu dozvolu dopočetka nove škulske godine.Standardizacijabunjevačkog jezikaFormalni akt o standardizaciji bunjevačkogjezika ne možemoočekivat prija 2011. il 2012. godine.Ako budemo vako radili, ja samblagi optimista, jel stručnjaci kojirade opis našeg jezika na terenuposebno su istakli koliko su Bunjevcispremni da razgovaraje, dadivane i ukazuju na lipotu našegjezika. Mi smo radili i u drugim zajednicama,al nismo nailazili navaku dobru volju ko kod Bunjevaca,kazali su.Zavod za kulturu Bunjevaca...Formiranje zavoda za kulturuBunjevaca nam mora bit imperativ,ko i obrazovanje i informisanje.To što samo Bunjevcima nije dozvoljenonjegovo formiranje, za nasje velika nepravda. Projekat morajepodržat svi u Bunjevačkom nacionalnomsavitu a da SkupštinaVojvodine to izglasa. U Zavodu bibili stvoreni pravi temelji bunjevačkekulture, di bi se sva našabogata baština skoncentrisala izaštitila. Zavod bi bio institucijanajvišeg konstitutivnog tila Vojvodine,di bi jednom za sva vrimenabili zaštićeni od svakog oblika svojatanja.Jel, formiranjom Hrvatskogzavoda za kulturu otvorio seveliki prostor da se naša kulturaperfidno, tiho privodi u hrvatskukulturu, a mi smo je naslidili odnaši pridaka i sačuvali je ko kulturuBunjevaca koja ne mož bitpredmet politički pogađanja.6Godina VI, Septembar 2010, broj 63