OBAVIŠTENJEPoziv na časovebunjevačkogUČIMO– Pozivamo roditelje da u novojškulskoj godini upišu svoju dicu na izbornunastavu Bunjevački govor sa elementimanacionalne kulture. Pozivamoi one koji kreću u prvi, ko i one kojiDRUŽIMO SEkreću u drugi, treći i četvrti razred osnovneškule, svedno dal su išli ranije naove časove il bi tek sad pošli – kažeNikola Babić, podpridsidnik Bunjevačkognacionalnog savita.TAKMIČIMO SE– Za zainteresovane učenike viširazreda osnovne škule u novoj škulskojgodini organizovaće se sekcija, jel programiBunjevačkog govora sa elementimanacionalne kulture za ove uzrastejoš nisu odobreni.POŠTIVANI RODITELJI,I OVE ŠKULSKE GODINE MOŽETEUPISAT VAŠE DITE NA IZBORNIPREDMET BUNJEVAČKI GOVOR SAELEMENTIMA NACIONALNEKULTUREJEDARED NEDILJNO PO DVA ČASAZATO, UPIŠITE SVOJE DITE NABUNJEVAČKI, DA ZAJEDNONIGUJEMO BUNJEVAČKI GOVOR IBUNJEVAČKU KULTURNU BAŠTINU!Detaljnije informacije možete dobit usvojoj škuli el u Bunjevačkomnacionalnom savitutelefon 024/ 554 – 881GLUMIMOSvi zainteresovani roditelji i dicatriba da se obrate svojoj škuli.4Godina VI, Septembar 2010, broj 63
PRIDSTAVLJANJEU prošlom broju „Bunjevački novina” objavili smo intervju s novim pridsidnikom BNS-a Blaškom Gabrićom, u kojem jeupozno javnost sa svojim stavovima i nastojanjima koje će se trudit sprovest tokom svojeg mandata. U ovom broju divanilismo s ostalim čelnim ljudima BNS-a - podpridsidnicima, prisidnikom Izvršnog odbora i pridsidnicima četri odbora, kolikoima naš Nacionalni savit. Početak njevi mandata vrime je i za <strong>pridstavljanje</strong> programa rada koji planiraje ostvarit.MARKO MARJANUŠIĆ, PODPRIDSIDNIK BUNJEVAČKOGNACIONALNOG SAVITA:Borba za DužijancuJezik i njegova javna upotribaSavit očekuju ozbiljni zadaci, mednjima je prija sveg briga o nacionalnomidentitetu Bunjevaca konacionalne manjine, zatim da sebori za priznavanje bunjevačkog jezika,koji je dosta zapostavljen. Tonisu ni laki, ni jednostavni poslovi.Izmed ostalog i zato što se izvornibunjevački jezik zadržo još samona selu i od stariji. Ima to svoj razlog,jel više od 60 godina bunjevačkise potiskivo iz javne upotribe,sve dok se nije počo koristit samou najužem krugu porodice i u kući.To triba prominit. Evo i danas mnogiprojekti na koje konkurišemo nemožemo da dobijemo sridstva jelnemamo priznat jezik. Isto takostanje je i s radio emisijom na bunjevačkomi mnogim drugim stvarima.Svugdi je ko razlog naveden -nemate priznat jezik. Ovo je najvažnijizadatak koji triba uradit aznamo i svesni smo da će bit i najteži.O ovoj temi upotribe bunjevačkogjezika imaćemo i zanimljivutribinu u Bunjevačkoj matici uokviru manifestacije „Dani BozeŠarčevića”.Zakon, novi projekti i mladostKo podpridsidnik smatram damoram, prija svega, bit od pomoćisvojem pridsidniku Blašku Gabriću,s kojim sam prijatelj od malinoga. Zato se dobro slažemo, razumimoi često nadopunjavamo.Smatram da je zakonitost rada uBNS-u osnovni priduslov dobrograda u naredni četri godine. Zatosam usvajanje novog Statuta BNSvrlo ozbiljno razmatro sa svojomgrupom. Iz tog je prozašlo nikolikoamandmana na pridloženi Statut, isvi su usvojeni. Pridstoje nam jošniki administrativni zadaci u BNSu.Triba oformit Nadzorni odbor,a to je jako važan odbor, koji ćekontrolisat zakonitost rada BNS-a.Samo ako budemo radili u skladusa zakonom imaćemo garanciju zadobar i uspišan rad i u isto vrimepovirenje našeg naroda koji nas jeizabro. Iz ti razloga, da se zakonvaljano sprovodi, triba da izaberemosekretara BNS-a. On bi u pravnomsmislu tribo bit desna rukapridsidniku, da ga prati na svakomkoraku, i administrativno i savitodavno,i pomaže rad cilog Nacionalnogsavita. Virujem da ćemo nausvojen Statut dobit i sugestije snivoa Republike, Pokrajine, na osnovuZakona o nacionalnim manjinama,novi tendencija, razvojameđunacionalni odnosa itd. Većsmo sad dobili materijale za projekato multikulturalnosti med nacionalnimmanjinama. I mi u BNS-uovo pozdravljamo ko izuzetno dobarkorak u međusobnom upoznavanjumanjina, boljem razumivanjui saradnji. Tako se na nivouVojvodine održava Festival narodniigara di će bit zastupljene sve nacionalnemanjine koje žive na područjuVojvodine, i koje žele daučestvuju. I mi ćemo ode uzetučešće, kako bi mnogi koji još nisučuli za Bunjevce mogli vidit lipotunaši igara i nošnji. Jel to je ono sčim se svudan ponosimo i na osnovučega ćemo cigurno bit pripoznatljivi.Mislili smo i na mlade ina budućnost, pa smo napravili jošjedan projekat. Rič je o Omladinskomfestivalu izvorni narodnipisama. Jasno je da nam je najvećaželja da sačuvamo narodno muzičkoblago koje imamo i afirmišemonaše drugo blago - a to su mladi.Jel nji, na žalost, mnogi zapostavljajei zaboravljaje. Virujemo daće ovaki festival imat budućnost ipostat u narednim godinama tradicionalnirasadnik dobre pisme ipivača - koji mi na ovom prostoruzacigurno imamo, samo njim tribadat šansu.Rič dvi o DužijanciPoslidnje dvi godine isprid Bunjevačkematice bio sam uključenu Organizacioni odbor gradske Dužijance.Nažalost, mi smo tamo biliu manjini, al i pored tog ja sam seborio prija svega za korišćenje bunjevačkogjezika - govora, na manifestacijikoja triba da pridstavljaštogod iskonsko, staro i naše bunjevačko.I ako oni koji rade tu Dužijancupokušavaje vratit običaje izzaborava, prikazat kako se to kadgodradilo, onda bi bilo logično dase i jezik iz tog vrimena koristi, ane da koristimo hrvatski jezik. Naprimer, jedna Sinjska alka se pratina ikavici kompletno, a u Hrvatskoj!Zašto mi ode u Subotici, di jeikavica bila osnovni jezik, ne koristimotaj jezik na Dužijanci?! OvaDužijanca triba da bude bunjevačkai svi naroda koji tu žive. To će,izmed ostalog bit zadatak Savita.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 5
Change language