pridstavljanje - Bunjevci

OBIČAJIBUNJEVAČKA ZDILASve od bundevicaU ovom broju „Bunjevački novina”nastavljamo s drugim dilomrecepata ila od bundevica. Ponovosu to ila koje su naše domaćice kuvaleu kadgodašnje vrime u litnodobo, kad prispiju mlade bundeve.Fašir od bundeveJednu bundevu očistit koru i sridinupa istrenicat malo posolit, pakad pušti vodicu, iscidit dobroumišat 2 jajeta, 2 kašike mrvica, 1kašika brašna sitno nasickanog koprai malo vegete izmišat pa kašikommećat na vruću mast. Kašikomporavnat i peć s jedne i drugestrane.Bundevice s mesomSamlit živinsko bilo meso mamuzu,batake i zabatnjake pa namasti propržit, nasickat malo bilogluka i kopra, malo soli i papra kadse proladi umišat 1 jaje. 4 malebundevice rasić uzduž pa njim izvaditsime, poslagat u tepciju i napunitsotim proprženim mesom ipeć da se ispeku bundevice. Kad seispeku još na vruće metnit po jednukašiku skorupa.Punjene bundeviceTri male bundevice rasić po polaki kašikom povadit sime. Uzet pokile mlivenog mesa 1 šaku pirinča ,1 manju glavica crnog luka, 1 jajemalo soli, malo papra i sitne paprike,pomišat i sotim punit očišćenebundevice, poslagat u labošku,nalit polak vode polak paradičkeiz boce toliko da pokrijubundevice. Kad se skuva zapržit s 1kašikom masti, 1 kašikom brašna,malo sitne paprike ako triba maloposolit.A. V. K.Sveci koji se spominjemo16Rozalije divice spominjemo se 4. septembra,svetog Lovre 5. septembra, 6. septembrase spominjemo Zaharija proroka.Rođenje Blažene Divice Marije – MalaGospojina, slavimo 8. septembra. Ona je jedinaod sveg svita i žena koja je rođena brez grija,a svi drugi su se rađali i umirali u griju. Iz knjigePostanka znamo da su prvi ljudi sagrišili štonisu poslušali Boga već sotonu koji je ušo uzmiju smotanu oko drveta i nagovorio ji na gri.Tako je s drveta došo gri na svit, sve dok se nijerodila Blažena Divica Marija, koja je rodila IsusaKrista koji je spasio svit od grija svojomsmrću na križu. Uzvišenje svetog križa slavimo14. septembra. Naši stari su zdravo cinili ipoštivali križove, na taj dan su se služile svetemise po crkvama i održavala proštenja kod križa.Prvi križovi su bili drveni slični Isusovomkrižu, a posli su pravili gvozdene, bakarne, ziđanei kamene.Imućniji ljudi su podizali križove nuz putkod svoji salaša el njiva, di su virnici išli molit seBogu, jel kadgod su crkve bile naritko. Svakisalaš i kuća imali su u sobi u pročelju veći elmanji križić s Isusovim propećom. Cure su okovrata na zlatnim lačićima nosile križić a i prstenjaje bilo s malim propećom. Svako čeljadeje imalo svoje očenaše na kojima je bio križić,kojeg su prija spavanja poljubili. Kad se prolazilonuz križ kazalo se: „Klanjam ti se Kriste iblagosivam te jel si pod svojim svetim križomsvit otkupio”. Na kalvariji i u crkvama imanapravljen put križa koji nas sića na Isusov križ.Kad saranjivamo pokojnika čelo glave se metnekriž ko znak da je s križom živio i da će po križubit spašen.Svako čeljade ima svoj križ koji nosi krozživot, a svakom je svoj križ najteži, jel niko nemož osićat težinu tuđeg križa. O križovima imaviše legendi a jedna od nji je ova: Jedan se čovikžalio svećeniku da mu je križ zdravo težak i daga više ne mož nosit. Kazo je još da ga je donos oltara prija dvadeset godina i da sad ne zna štada radi. Stari svećenik mu je kazo: „Sinko, odnesikriž u onu crkvu iz koje si ga odno a Bogće ti oprostit”. Čovik posluša i ode a malo poslidođe turajuć tragač, a na tragaču spava pijana iraščupana žena. Čovik kaže svećeniku: „Ovajsam ja križ dono s oltara kad smo se vinčali, paoćel me Bog oslobodit križa?”Matije apostola spominjemo se 21. septembrakoji je napiso i sveto Jevanđelje, 29 . se spominjemoMihovila, Gabrijela i Rafaela arkanđela.Jeronima ispovidnika spominjemo se 30. septembra.Rođen je u Dalmaciji, živio je pokorničkimživotom, bio je pomoćnik kod pape a umrou je u Betlehemu. Privo je Sveto pismo s hebrejskogi grčkog jezika na latinski jezik koji je službenijezik rimokatoličke crkve. Po njemu je 1868. godineosnovano društvo Sv. Jeronima. A. V. K.Godina VI, Septembar 2010, broj 63