pridstavljanje - Bunjevci

DIVAN S...MARIJA BOŠNJAK O STARIM UČILIMA I OBRAZOVANJUObrazovanje ko činilacopšteg napritkaOČUVANJE TRADICIJEMarija Bošnjakje rođena 1967.g. u Somboru, aporiklom je izstare somborskebunjevačke porodice.Profesor je fizike.Master studije završila je2008. godine, a trenutno jena drugoj godini doktorskistudija na Prirodno-matematičkomfakultetu u NovomSadu. Do 2005. g. pridavala jefiziku u Sridnjoj medicinskojškuli u Somboru, kad je prišlana Pedagoški fakultet u Somboru,di i danas radi ko asistent.Član je somborskog UGNaročit ponos Somboraca iBunjevaca je rad MarijeBošnjak i doprinos u novootvorenomMuzeju pedagoškogfakulteta u Somboru di je, med raznimmuzejskim eksponatima, postavljenazbirka stari učila iz prirodninauka.– Bio je ovo mukotrpan, rudarskitromisečni poso na sakupljanjui formiranju ovake jedinstvenezbirke u Srbiji. Zbirkasadrži tridesetak eksponata iz oblastifizike-mehanika čvrsti tila,mehanika fluida di se mogu viditmodeli bunara, vatrogasnog šmrka,vodenice, vakuum pumpa, zatimeksponati iz oblasti akustike,elektrostatike, elektrodinamike...Zgodno je za vidit i mehaničkimodel krećanja Zemlje i Misecaoko Sunca, projekcioni aparat-pretečudanašnjeg video bima,leklanšeov element, rumkorfovinduktor, pahitrop-prikidač...Najstariji eksponati datiraje iz poslidnječetvrtine XIX vika, kad je„fizikalnu” zbirku počo stvarat DimitrijeMita Petrović. Nje-govinaslidnici su dopunjavali zbirku.Jedan dio stari učila potiče izsomborske gimnazije sačuvan zafaljujućprof. Slavici Beljanski.Zafaljujuć Mariji i njezinom stavuda učila mogu bit stara al ne izastarila jel svako učilo na karakterističannačin čuva onaj fizičkizakon jel načelo koji se njime dokazivai prikaziva, ova postavka„Bunjevačko kolo” i zalaže seza očuvanje identiteta i tradicijebački Bunjevaca, ko i zaaktivnije prisustvo i učešćežena u pridstavničkim tilimanacionalni manjina. Smatrada je obrazovanje važan činilacopšteg napritka jednogdruštva, al i razvoja nacionalnesvisti, posebno kod mlađinaraštaja. Koautor je i realizatorseminara za stručnousavršavanje učitelja i vaspitača,autor više stručni radovai jedne knjige iz oblasti metodikenastave poznavanja prirode.Živi u Somboru i majkaje 14-togodišnjeg Davida.stari učila dobila je svoje misto unovootvorenom Muzeju pedagoškogfakulteta na spratu zdanjasomborske Preparandije.– Cigurna sam da je ova mojapostavka samo početak, jel u Somboru,po škulama i drugim mistimaima još dosta pomalo zaboravitiučila koja zasluživaje mistou vakom muzeju. Na tom ću jošcigurno dosta radit.Ovo je pravi naučni i istraživačkirad koji će uzet puno vašeg vrimenai vaše stručne opridiljenosti. Aktivniste u radu bunjevački institucijai tu dajete svoj doprinos. Kad jerič o obrazovanju na maternjemjeziku...– Za Bunjevce je obrazovanjena svom materenjem jeziku, kojise, nažalost, sve manje koristi usvakodnevnom govoru, od velikevažnosti kako zbog očuvanja tradicijei identiteta, tako i zbog ostvarivanjanaši nacionalni prava.Govor je jedna od pripoznatljivostibački Bunjevaca. Dragocineizvorne riči i njevo pravilnonaglašavanje pridstavljaje pečatpripadnosti našoj „grani” i breztog govora nema ni Bunjevaca.Zbog tog se u nastavnim Plano-Bunjevački nacionalniinteres i naša politička inacionalna prava nećeostvarit nit odbranit niko donas sami. Od našeg zalaganjazavisi da li ćemo u tomeuspit jel ne. Smatram damoramo imat u viduzajednički interes ispridličnog jel parcijalnog. Svakapodila u ovako malomnacionalnom biću je skoropogubna za njegov opstanakvima i Programima zalažemo zadičije prozno i poetsko izražavanjena maternjem jeziku. U oblastiknjiževnosti proučavaje sedila savrimeni bunjevački autora,al se ne zanemariva ni obimnonarodno stvaralaštvo. Jednakoje važno i nigovanje nacionalnekulture, koje se ostvariva krozdalje proširivanje znanja o bunjevačkojistoriji, kulturi i tradiciji,ko i o virskim i narodnimobičajima...Govorite li bunjevački...– Svakodnevno, zbog poslakojim se bavim, ne, al u srcu mijoš uvik odzvanja onaj lip starigovor koji sam upamtila kodsvoje majke i dide. U ditinjstvusam s njima govorila bunjevački,a posle nji, ko i većina nas u urbanimsridinama, sve manje imanje. Ipak, svog sina sam naučilamnogim običajima, tradiciji,pa i ričima starog bunjevačkoggovora... Moja grana somborskihBošnjaka „Vranješa” imalaje salaše u obližnjoj Leniji i Gradini,di su još i danas naše njive.Moj otac ji obrađiva, i virovatnoje on već deseto kolino koje naovoj zemlji ore, sije i kosi...– U Somboru, di živim i radim,počelo je buđenje nacionalnesvisti kod mlađi bunjevački naraštaja,al želim da ona ne budesadržana samo u folkloru i prigodnimobičajima, već u svakodnevnomživotu i svim prilikama.R. P.14Godina VI, Septembar 2010, broj 63