pridstavljanje - Bunjevci

PRIDSTAVLJANJEMIRKO BAJIĆ, DIREKTOR BIC-a I PRIDSIDNIK ODBORA ZA SLUŽBE-NU UPOTRIBU JEZIKA BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA:Razvijaćemo sve vrste medijaDa pođem od tog zašto je došlodo promine u BIC-u, instituciji zaduženojza oblast informisanja nabunjevačkom jeziku, zašto je izvršenorazdvajanje funkcija direktorai glavnog i odgovornog urednika„Bunjevački novina”. Da budemtačan, tu je bila rič samo o tom dasmo mi dosad imali definisanuoblast glavnog i odgovornog urednikaza pisane informacije, odnosno„Bunjevačke novine” i dičiji list„Tandrčak”. U drugim medijimanije bilo ništa jasno definisano. Radilose štogod, al sve je to bilo nedovoljnodefinisano, pogotovo uoblasti elektronskog informisanja injevog razvoja.Širenje medijskog prostoraMi sad imamo potribu za radijom,televizijom, Internetom, elektronskimmedijima. I kad sve topodvedemo pod jedan segment informisanja,onda je to danas sve aktuelno,ne samo novine. Zato smoišli na stvaranje institucije BIC-a,koji je osnovo novine, a to podrazumivaosobu ko odgovorno lice, ato je direktor, i da imamo izdvojenuodgovornost izdavanja novina,i u tom je taj glavni i odgovorniurednik sada definisan sa jasnimokvirima obaveza i prava.Dakle, to smo uradili u namirida trasiramo put daljeg razvoja oveinstitucije koja je izuzetno važna sapozicije bunjevačkog naroda. Jel,ako nema informisanja na njegovomjeziku, nema upotribe jezika,ne postoji ni narod. To je ono štoje motivisalo Bunjevački nacionalnisavit da postavi isprid sebe konkretnezadatke. Prvi zadatak, kadje rič o Bunjevačkom informativnomcentru, jeste da normativno uredimofunkcionisanjeunutarsvoje kuće, ato podrazumivaorganizacijukoja prati tepotribe, i podrazumivasistemrada te orga n i z a c i j e ,znači ko je tupotriban, kakaradna mista supotribna. Na primer, u postojećojsistematizaciji uopšte nemamoradno misto novinara, što u praksinije tako, al to ne mož tako da fukcioniše.Kako da angažujemo novinaraako nemamo u opisu takiposo, a mi smo novinarska kuća.Ne želim da kritikujem, ovako stanjeje nešto zatečeno, to je bilo uonoj fazi osnivanja i razvoja, sadaje došlo do faze kad je to potribnodefinisat. To će bit moj prvi zadatakko direktora institucije i toće bit pripravljeno već za prvu sidnicuBNS, ono što se tiče ingerencijaBNS, a iz dila statuta BIC-aono podrazumiva dalje uključenjeu oblast radija, TV i novina.Drugi zadatak koji imamo koUpravni odbor i ja ko direktor, jesteda napravimo okvir sistematizacijei rada unutar ove kuće, da tojasno kažemo da bi mogli sa vrlotačnim podacima izlazit prid onogko nas finansira, a finansira nasPokrajina. Mi želimo da taj okvirfinansiranja proširimo jel nam jeGrad izuzetno velik dužnik u praćenjuonog što se tiče informisanjaBunjevaca. Posli tog slidi drugikorak, da se ispoštuju naša pravasa pozicija ne samo jednog državnogorgana, Pokrajine, koja nasje pomogla u osnivanju i koja jedala sridstva dase osnuju „Bunjevačkenovine”i „Tandrčak”,al namatribaje i ostalividovi medijaod radija, televizijedo inetrnetprezentacijeal to nemako da finasira.Pomaže tu Nacionalnisavit kroz nika mala sredstvaza radio program, al to je malo.Nadam se da ćemo u tom pogleduimat dobar pristup. Uostalom,mi imamo naša prava, imamoNacionalni savit, imamo biračkispisak, mi smo priznati ko nacionalnamanjina.Službena upotriba jezikaSlužbena upotriba jezika ne tribabukvalo da se svaća, jel službenostjezika u nikoj sridini je zakonomodređena, a zakon tačno kažekad se mož jezik koristit ko službeni.Službeni jezik se koristi pridsudovima, državom... a upotribajezika znači da je jezik živ, da se jezikkoristi u narodu, i tu su naši zadaciveliki. A tu je bila i ta dilema,šta sad mož da radi jedan odbor zaslužbenu upotribu jezika. Pa tajodbor ima zdravo velike zadatke utom da probije te barijere da je bunjevačkijezik živ jezik, s njim se divani,da je to normalno da će taj jezikbit u širokoj upotribi med građanstvom,u normalnoj komunikaciji,da ga niko ne zloupotribljava,pa da ga koristi ko „podjezik”kakog drugog jezika, čime želi dakaže da Bunjevci nisu Bunjevci kosamostalan narod, neg su oni diokakog drugog naroda. Zadatakovog odbora je da radi na tom dase standardizuje bunjevački jezik.Naš poso će bit i povezivanje ovioblasti, i kad je rič o Odboru za informisanje,i kad je rič o Odboru zaslužbenu upotribu jezika, i kad jerič o BIC-u s pozicije informisanjagrađana na jeziku naše nacionalnemanjine. To je ono što smo mi postaviliko put, i jako sam zadovoljanšto se to postiglo posli ovi izbora zanacionalne savite, da to iđe u dobrompravcu.Radio Subotica i daljebrez BunjevacaU novom broju „Službenog glasnika”se divani o Radio Subotici, anema ni riči o programu na bunjevačkomjeziku, a Grad Subotica jeosnivač Radija. Pa kako mož Gradko osnivač Radija da divani o dilugrađana a da ji ne informiše na njevomjeziku?! A polak Radija je datoda se informiše na hrvatskom jeziku,iako je Hrvata i Bunjevaca ugradu jednako. A to onda govori odiskriminaciji. Malo tešku rič upotribljavam,al to je štogod što će bitpredmet naše analize. A di su našaprava? To kogod mora da sprovede,milom il silom, to silom značida se mi nećemo libit tog da se obraćamoinstituciji, i državi, i organimakoji su dužni da nam obezbidenaša prava. Mi smo svoja pravastekli tim što smo stekli status nacionalnemanjine, jel smo ispunilisve uslove da je steknemo, jel imamosvoje bunjevačke institucije, aprija sveg Bunjevački nacionalnisavit, i nećemo dozvolit da nam seto pravo negira.Priloge pripremili:V. M. i S. K. O.10Godina VI, Septembar 2010, broj 63