pridstavljanje - Bunjevci

Dužijanca 2010.Dužijanca 2010.

Bunjevački Nacionalni Savet Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjineNational Council of the Bunjevac Ethnic MinoritySlušajte radio emisije na bunjevačkomjeziku – „Bunjevačka rič”Radio Novi Sad - 100 MHz vrime emitovanja:petak 20.00 - 20.30 satiRadio Subotica - 89,6 MHz vrime emitovanja:subota 20.00 - 20.30 satiRadio „Trend” - Bačka Topola 97,8 MHz vrime emitovanja:nedilja 12.00 - 12.30 satiRadio Sombor - 97,5 MHz 14.00 - 14.30 satiGledajte bunjevačku emisiju „SPEKTAR”Televizija Novi Sad – II programvrime emitovanja: nediljom od 17.30, a reprizaje naredne nedilje od 17.30 satiBunjevački nacionalni praznici:2. februar, Dan velikog prelaPODVIKUJEBUNJEVAČKA VILAPODVIKUJE BUNJEVAČKA VILAIZ OBLAKA RAŠIRILA KRILA,OJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADASTAREŠINO SUBOTIČKOG GRADA.MENE MATI UČILA PIVATIPIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVE,NEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKA,TAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKA.NE ZOVEMO SAMO BOGATAŠEVEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠE,JA SAM SINAK SUBOTICE GRADANE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADA.BUNJEVAČKA SVEČANA PISMA23. februar, Dan izbora prvog novog Nacionalnog savita15. avgust, Dan Dužijance25. novembar, Dan kad je 1918. godine u Novom Saduodržana Velika narodna skupština Srba, Bunjevacai ostali SlovenaPositite naše internet stranewww.bunjevci.org.rsOSNIVANJE I FUNKCIONISANJE NIU „BUNJEVAČKOG INFORMATIVNOG CENTRA POMOGLIMINISTARSTVOKULTUREREPUBLIKESRBIJEPOKRAJINSKISEKRETARIJATZA INFORMACIJEAUTONOMNEPOKRAJINEVOJVODINA

Informativno-političko glasilobunjevačke nacionalne manjinePoštivana čeljadi,SADRŽAJRič urednikaGodina VI Broj 63Septembar 2010. go dineCina 50 dinaraIzlazi prve nedilje u misecuIzdavač:NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNICENTAR” - SuboticaOsnivač izdavača:NACIONALNISAVET BUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEv.d. direktora NIU „BIC”Mirko Bajićv.d. glavnog i odgovornog urednika:mr Suzana Kujundžić – OstojićSavit novina:Mijo Mandić, Marija Šamu, Joso PoljakovićTehnički urednik:Ivan StantićStalni saradnici:Ana Vojnić Kortmiš, Livia Tričko Stantić,Joso Poljaković, Desa Kujundžić, MarijaHorvat, Ružica Parčetić, Nikola Sedlak,Dragan Tovarišić, Tamara BabićNaslovna strana:Dužijanca 2010. SuboticaAdresa:Trg cara Jovana Nenada 15/1,24000 SuboticaTelefon/fax: 024 523-505e-mail: bic@tippnet.rsŠtampa:Rotografika SuboticaTiraž:1.000Dizajn:Studio Trid BeogradDistribucija:„Štampa sistem” - Beograd, „Press international”- Novi Sad, „Futura plus” -ZemunNacionalni savetbunjevačke nacionalne manjine:Kancelarija u Subotici:Trg cara Jovana Nenada 15/5,24000 SuboticaTelefon/fax: 024 554-881e-mail: bns.scg@EUnet.yu,bns.scg@panonn.netRegionalna kancelarija u Somboru:Staparski put br. 10, 25000 SomborTelefon/fax: 025 449-175U prošlom broju smo vam pisali o našim Bunjevcima u Madžarskoj, kako ioni ištu svoja manjinska prava. Ovaj put s velikim ponosom i zadovoljstvommožmo vas obavistit da su naši Bunjevci tamo uspili skupit za samo misec dana1.200 potpisa, što je potribno za proceduru razmatranja manjinski prava. Ovajposo oko prikupljanja potpisa je za sad stao, pravi se pauza do oktobra i ondase kreće nanovo. Ne sumnjamo u upornost i vridnoću naše čeljadi u Madžarskojda će sve propisane zadatke ispunit. Virujemo da na svitu ima pravde za svakogko je zasluživa, pa tako i za naše Bunjevce u Madžarskoj, da imadu pravo zvatse imenom svoji pradidova i didova, te da će i oni bit sastavni dio jedne velikedemokratske familije u susidnoj Madžarskoj.Strana 4 Strana 5-10Strana 12-13 Strana 14Strana 15 Strana 18-19Urednica mr Suzana Kujundžić - OstojićSadržaj4Učite bunjevački!5-10Novi odbori u BNS-u11Prijateljstvo koje traja12-13Dužijanca – kruv od novog žita14Obrazovanje ko činilacopšteg napritka15Šuštila svila u Vraniću18-19Jubilarni sastanak kuvara21Na Bodrogu i Zelenom salašu22-23Bitka kod Sente27Salaši živi samo u pismi?Ako i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese „Bunjevačke novine” pritplatite se na nji.Godišnja pritplata je 420 dinara, a od oktobarskog do decembarskog broja je 105 dinara.Platit možete na naš tekući račun: 335-16082-21 (Razvojna banka Vojvodine) sa naznakom za pritplatu.Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.Platit možete na naš devizni račun: IBAN: RS35335007010004868865; SWIFT: MBSORS22sa naznakom za pritplatu (Razvojna banka Vojvodine).Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašu kućnu adresu: 024 523-505Godina VI, Septembar 2010, broj 63 3

OBAVIŠTENJEPoziv na časovebunjevačkogUČIMO– Pozivamo roditelje da u novojškulskoj godini upišu svoju dicu na izbornunastavu Bunjevački govor sa elementimanacionalne kulture. Pozivamoi one koji kreću u prvi, ko i one kojiDRUŽIMO SEkreću u drugi, treći i četvrti razred osnovneškule, svedno dal su išli ranije naove časove il bi tek sad pošli – kažeNikola Babić, podpridsidnik Bunjevačkognacionalnog savita.TAKMIČIMO SE– Za zainteresovane učenike viširazreda osnovne škule u novoj škulskojgodini organizovaće se sekcija, jel programiBunjevačkog govora sa elementimanacionalne kulture za ove uzrastejoš nisu odobreni.POŠTIVANI RODITELJI,I OVE ŠKULSKE GODINE MOŽETEUPISAT VAŠE DITE NA IZBORNIPREDMET BUNJEVAČKI GOVOR SAELEMENTIMA NACIONALNEKULTUREJEDARED NEDILJNO PO DVA ČASAZATO, UPIŠITE SVOJE DITE NABUNJEVAČKI, DA ZAJEDNONIGUJEMO BUNJEVAČKI GOVOR IBUNJEVAČKU KULTURNU BAŠTINU!Detaljnije informacije možete dobit usvojoj škuli el u Bunjevačkomnacionalnom savitutelefon 024/ 554 – 881GLUMIMOSvi zainteresovani roditelji i dicatriba da se obrate svojoj škuli.4Godina VI, Septembar 2010, broj 63

PRIDSTAVLJANJEU prošlom broju „Bunjevački novina” objavili smo intervju s novim pridsidnikom BNS-a Blaškom Gabrićom, u kojem jeupozno javnost sa svojim stavovima i nastojanjima koje će se trudit sprovest tokom svojeg mandata. U ovom broju divanilismo s ostalim čelnim ljudima BNS-a - podpridsidnicima, prisidnikom Izvršnog odbora i pridsidnicima četri odbora, kolikoima naš Nacionalni savit. Početak njevi mandata vrime je i za pridstavljanje programa rada koji planiraje ostvarit.MARKO MARJANUŠIĆ, PODPRIDSIDNIK BUNJEVAČKOGNACIONALNOG SAVITA:Borba za DužijancuJezik i njegova javna upotribaSavit očekuju ozbiljni zadaci, mednjima je prija sveg briga o nacionalnomidentitetu Bunjevaca konacionalne manjine, zatim da sebori za priznavanje bunjevačkog jezika,koji je dosta zapostavljen. Tonisu ni laki, ni jednostavni poslovi.Izmed ostalog i zato što se izvornibunjevački jezik zadržo još samona selu i od stariji. Ima to svoj razlog,jel više od 60 godina bunjevačkise potiskivo iz javne upotribe,sve dok se nije počo koristit samou najužem krugu porodice i u kući.To triba prominit. Evo i danas mnogiprojekti na koje konkurišemo nemožemo da dobijemo sridstva jelnemamo priznat jezik. Isto takostanje je i s radio emisijom na bunjevačkomi mnogim drugim stvarima.Svugdi je ko razlog naveden -nemate priznat jezik. Ovo je najvažnijizadatak koji triba uradit aznamo i svesni smo da će bit i najteži.O ovoj temi upotribe bunjevačkogjezika imaćemo i zanimljivutribinu u Bunjevačkoj matici uokviru manifestacije „Dani BozeŠarčevića”.Zakon, novi projekti i mladostKo podpridsidnik smatram damoram, prija svega, bit od pomoćisvojem pridsidniku Blašku Gabriću,s kojim sam prijatelj od malinoga. Zato se dobro slažemo, razumimoi često nadopunjavamo.Smatram da je zakonitost rada uBNS-u osnovni priduslov dobrograda u naredni četri godine. Zatosam usvajanje novog Statuta BNSvrlo ozbiljno razmatro sa svojomgrupom. Iz tog je prozašlo nikolikoamandmana na pridloženi Statut, isvi su usvojeni. Pridstoje nam jošniki administrativni zadaci u BNSu.Triba oformit Nadzorni odbor,a to je jako važan odbor, koji ćekontrolisat zakonitost rada BNS-a.Samo ako budemo radili u skladusa zakonom imaćemo garanciju zadobar i uspišan rad i u isto vrimepovirenje našeg naroda koji nas jeizabro. Iz ti razloga, da se zakonvaljano sprovodi, triba da izaberemosekretara BNS-a. On bi u pravnomsmislu tribo bit desna rukapridsidniku, da ga prati na svakomkoraku, i administrativno i savitodavno,i pomaže rad cilog Nacionalnogsavita. Virujem da ćemo nausvojen Statut dobit i sugestije snivoa Republike, Pokrajine, na osnovuZakona o nacionalnim manjinama,novi tendencija, razvojameđunacionalni odnosa itd. Većsmo sad dobili materijale za projekato multikulturalnosti med nacionalnimmanjinama. I mi u BNS-uovo pozdravljamo ko izuzetno dobarkorak u međusobnom upoznavanjumanjina, boljem razumivanjui saradnji. Tako se na nivouVojvodine održava Festival narodniigara di će bit zastupljene sve nacionalnemanjine koje žive na područjuVojvodine, i koje žele daučestvuju. I mi ćemo ode uzetučešće, kako bi mnogi koji još nisučuli za Bunjevce mogli vidit lipotunaši igara i nošnji. Jel to je ono sčim se svudan ponosimo i na osnovučega ćemo cigurno bit pripoznatljivi.Mislili smo i na mlade ina budućnost, pa smo napravili jošjedan projekat. Rič je o Omladinskomfestivalu izvorni narodnipisama. Jasno je da nam je najvećaželja da sačuvamo narodno muzičkoblago koje imamo i afirmišemonaše drugo blago - a to su mladi.Jel nji, na žalost, mnogi zapostavljajei zaboravljaje. Virujemo daće ovaki festival imat budućnost ipostat u narednim godinama tradicionalnirasadnik dobre pisme ipivača - koji mi na ovom prostoruzacigurno imamo, samo njim tribadat šansu.Rič dvi o DužijanciPoslidnje dvi godine isprid Bunjevačkematice bio sam uključenu Organizacioni odbor gradske Dužijance.Nažalost, mi smo tamo biliu manjini, al i pored tog ja sam seborio prija svega za korišćenje bunjevačkogjezika - govora, na manifestacijikoja triba da pridstavljaštogod iskonsko, staro i naše bunjevačko.I ako oni koji rade tu Dužijancupokušavaje vratit običaje izzaborava, prikazat kako se to kadgodradilo, onda bi bilo logično dase i jezik iz tog vrimena koristi, ane da koristimo hrvatski jezik. Naprimer, jedna Sinjska alka se pratina ikavici kompletno, a u Hrvatskoj!Zašto mi ode u Subotici, di jeikavica bila osnovni jezik, ne koristimotaj jezik na Dužijanci?! OvaDužijanca triba da bude bunjevačkai svi naroda koji tu žive. To će,izmed ostalog bit zadatak Savita.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 5

PRIDSTAVLJANJENIKOLA BABIĆ, PODPRIDSIDNIK BUNJEVAČKOGNACIONALNOG SAVITARadit na informisanjuKo pridsidnik prvog Bunjevačkognacionalnog savita sam radiosedam godina, pa i duže. Projektisu uslidili tek u 2005. godine kad jepočelo njevo finansiranje. Tad smoaktivirali sve naše organe. Počelismo gradit naše nacionalne simbole,grb i zastavu. Osnovali smoBunjevački informativni centar„Bunjevačke novine”, a tu je kasnijedošo i dičiji list „Tandrčak”. Saradio programom nismo uspili jelna lokalnom nivou nismo uspili dapriko Opštine uđemo u programRadio Subotice. Uvik je postavljanproblem - bunjevački jezik nije uslužbenoj upotribi i nema mogućnostida Opština finansira u okviruRadio Subotice. To je i sad problem.Mi smo pokušali da ne izađemoiz etera, pa smo sa drugim programomRadio Novog Sada uspilida dogovorimo bar jednom nediljnoemisiju od po sata, al se taemisija u Subotici ne čuje. Dok seu Somboru na lokalnoj radio stanicireemituje.Ono di smo podbacili je našaveb stranica. Mi je imamo, al čovikkoji je bio zadužen za nju je u NovomSadu i ta razdaljina nas jeudaljila - informacije nisu mogleda iđu ni sa jedne ni sa druge strane.Svidoci smo da mlađi a sad istariji mnogo koriste Internet, i tajportal se mora radit, jel bez takoginformisanja nema ni informisanjanaši Bunjevaca. Često dobijamokritike kako smo mi puno tog uradili,a nemamo o tom dovoljno informacija.Znači, taj dio informisanjanismo dovoljno razvili. Istina jeda nismo imali srićni kadrovski rešenja,imali smo jednog direktora,pa drugog, pa smo ji minjali, i sveje to ostavilo traga da naši čitaociimaje utisak kroz te novine da se tustalno prisutni nesporazumi. Mislimoda su ovi nesporazumi takođeuticali da dobijamo pitanja, šta vito radite. Mi moramo našu javnostdaleko bolje informisati i da krozanketu vidimo šta smo dobro radilia šta nismo.Obrazovanje i jezikSa onim što smo postigli u obrazovanjumožmo bit zadovoljni. Mismo 2005. godine podneli zahtivda se u škule uvede bunjevački jezik,al je on kasnije verifikovan kopredmet izborne nastave bunjevačkoggovora sa elementima nacionalnekulture od 1. do 4. razredaosnovne škule. Stalno divanimoo standardizaciji bunjevačkog jezika,al mislim da se svi mi zalećemo,jel je to jedan proces koji zahtivaučešće stručni timova onako kakonam je priporučivano, u saradnjisa Filozofskim fakultetom, Balkanološkiminstitutom i ovi naši saradnikaiz Subotice, Aktivom učiteljai ostalima, kako bi stvorili jedanveliki fundus pisanog jezika.Imamo 79-80 ispitanika, snimljeni,zatim manifestacija i materijala izMađarske, i ja očekujem da ćemouz veće napore do kraja godine imatZbornik svega što je na ovom planuurađeno. To je temelj na osnovukojeg bi mogli da očekujemo2011. il 2012. godine od naši lingvistai Komiteta eksperata (EU)koji prati razvoj manjinski jezika, ina kraju od naše Vlade potvrdu daBunjevci imaje svoj jezik. Ne vidimda će se prija 2012. godine, pamožda i 2013. godine to dogodit.Udžbenici...Svi smo očekivali da će pisanjeudžbenika za bunjevačku dicu bitlako, da će se to rutinski odradit,međutim, nije bilo tako. Tako, čitanku,gramatički i metodički priručnikjoš nismo izdali, a razlog ješto nemamo urađeno ono što samprithodno kazo. Od Ministarstvasmo dobili priporuku da se moramoobratit Balkanološkom insititui Filozofskom fakultetu, i da moramouradit terenska istraživanjajezika i opisat taj naš bunjevački jezik.Postavljeni su visoki standardi,minjali su se, na žalost i recenzenti,koji su imali nove zahtive, al se nakraju nadamo da ćemo proć sveove priprike i da ćemo uspit i uovom. Urađen je Plan i Programizborne nastave bunjevačkog govorasa elementima nacionalne kultureod 5. do 8. razreda, jel imamopriko sto učenika koji nam sad izlazeiz 4. razreda. U toj grupi ima istarije dice. Svi su izgledi da nećemodobit upotribnu dozvolu dopočetka nove škulske godine.Standardizacijabunjevačkog jezikaFormalni akt o standardizaciji bunjevačkogjezika ne možemoočekivat prija 2011. il 2012. godine.Ako budemo vako radili, ja samblagi optimista, jel stručnjaci kojirade opis našeg jezika na terenuposebno su istakli koliko su Bunjevcispremni da razgovaraje, dadivane i ukazuju na lipotu našegjezika. Mi smo radili i u drugim zajednicama,al nismo nailazili navaku dobru volju ko kod Bunjevaca,kazali su.Zavod za kulturu Bunjevaca...Formiranje zavoda za kulturuBunjevaca nam mora bit imperativ,ko i obrazovanje i informisanje.To što samo Bunjevcima nije dozvoljenonjegovo formiranje, za nasje velika nepravda. Projekat morajepodržat svi u Bunjevačkom nacionalnomsavitu a da SkupštinaVojvodine to izglasa. U Zavodu bibili stvoreni pravi temelji bunjevačkekulture, di bi se sva našabogata baština skoncentrisala izaštitila. Zavod bi bio institucijanajvišeg konstitutivnog tila Vojvodine,di bi jednom za sva vrimenabili zaštićeni od svakog oblika svojatanja.Jel, formiranjom Hrvatskogzavoda za kulturu otvorio seveliki prostor da se naša kulturaperfidno, tiho privodi u hrvatskukulturu, a mi smo je naslidili odnaši pridaka i sačuvali je ko kulturuBunjevaca koja ne mož bitpredmet politički pogađanja.6Godina VI, Septembar 2010, broj 63

PRIDSTAVLJANJEBRANKO POKORNIĆ, PRIDSIDNIK IZVRŠNOG ODBORABUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITAAko malo analiziramo političkoi ekonomsko stanje u državi, lakomožmo doć do zaključka da ćezdravo brzo doć vrime kad će sedržava odredit prema brojnim manifestacijamai u kulturi za kojebrojne institucije traže sridstva.Vaki stav države odnosiće se i nanas. Zato se već sad, u hodu, moramopripravit za vrime koje dolazi.Bunjevački interesi –zajednički interesiUdruživanje institucija kulturePrvo, triba u nacionalnom korpusuodabrat manifestacije od nacionalnoginteresa, koje su atraktivnea čine bit kulturni vridnosti imoraje se sačuvat. Drugo, na mnogimprojektima, da bi bili atraktivni,koliko god nam to izgledalosad čudno, moraće se udruživat višeinstitucija kulture, i to tako dasvako sačuva svoj identitet i samostalnosta da ima interesa da uprojektu učestvuje.Treće, neophodna je stalna edukacijakadrova u institucijama kultureu cilju što kvalitetniji projekata,naročito sad kad nam je pruženašansa da sa svojim projektimaimamo mogućnost učestvovanja nakonkursima fondova Evropske unije,di se za dobre projekte odobravajeznačajna nepovratna sridstva,i tu šansu tribamo iskoristit.Zatim, institucije kulture koje usvojim sadržajima rada imaje bliskedodire sa domaćom radinošću,suvenirnicama, turizmom, starimzanatima, triba da se već sad uključeu sistem samoodrživosti putompovezivanja il formiranja sopstvenizanatski radnji il mali preduzeća.Ovim putom obezbiđujese finansiranje određeni kulturnimanifestacija lokalnog karaktera, abitne su i za nacionalnu zajednicu.Naravno, sve to se ne mož postićbrez značajne podrške Bunjevačkognacionalnog savita, koji tribada obezbidi minimalne uslove zarad i redovnu dilatnost za sve kulturneinstitucije ravnopravno. Kolikomi je poznato, nijedna institucijakulture nema rišen svoj statuskad su u pitanju objekti i opremako neophodni priduslovi za normalanrad.Prioritet je informisanjePored onog što je Statutom određenoko zadatak Izvršnom odboru,da vodi računa o donošenju irealizaciji finansijski planova, opripremama sidnica Savita, o pridlozimaodluka Savita u pojedinimoblastima itd, mi smo ipak kreatoriodređene politike. Mi moramo usklopu obezbiđivanja finansiranjaodređeni projekata, imat značajnekontakte i sa ministarstvima Republike,sekretarijatima u Pokrajini ilokalnom samoupravom. Dosad jelokalna samouprava iz sveg ovogbila dosta isključena, al s obziromda nam Zakon o nacionalnim manjinamadaje određene zadatke iupućuje nas na lokalnu samoupravu,mi ćemo o mnogim pitanjimas njom morat prigovarat i razgovarati donosit odgovarajuće odlukeu cilju iznalaženja bolji rišenjakad je pitanju funkcionisanje bunjevačkenacionalne zajednice. Prvenstvenoćemo se ode bavit s informisanjomkad je u pitanju RadioSubotica, jel je ona formiranako opštinska institucija. Mi ćemotražit svoje misto u okviru ovog radijajel imamo pravo da se nađemou njegovom programu s programomna našem - bunjevačkom jeziku.Isto tako ćemo tražit mogućnostza veću minutažu TV programana bunjevačkom jeziku, i u lokalui na TV Novi Sad. Sadašnjaemisija „Spektar” se emituje dvonediljno,a mi bi tili da to bude nediljno,ako ne i trodnevno. Zatimje jako bitno da proširimo institucijekulture i na druga mista, u onanaselja di žive Bunjevci. Dosad onenisu bile formirane. To je važno jelsu to mista okupljanja naši ljudi.Tamo će se uvik rodit nove ideje,nova kulturna dešavanja, a mi moramoiznać rešenja da povezujemoiskustvo sa mladošću. Tamo di imaljudi koji vode određena okupljanjanašeg naroda, oni će povest isvoju dicu i dica će imat od kog danauče sve ono što triba da znajušta su Bunjevci bili i ostali kroz vikove,i šta je ono što su njeve značajnevridnosti.MIRJANA SAVANOV, PRIDSIDNICA ODBORA ZAOBRAZOVANJE BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITASekcije o kulturnoj baštiniOdbor za obrazovanje Nacionalnogsavita bunjevačke nacionalnemanjine čine: Jadranka Tikvicki,potpridsidnica, i članoviSvetlana Mormer, Ana Popov,Jelena Vukčević, Ljubica Davčik iDragan Kopunović. Sve su toprosvitni radnici koji rade na izbornojnastavi Bunjevačkog govorasa elementima nacionalne kulture.Tu su uključeni autori nastavniplanova od 1. do 4. razreda iod 5. do 8. razreda, ko i autori Bunjevačkečitanke, Metodičkog priručnikai Gramatičkog priručnika.Članovi su prosvitni radnici kojiimaje i velik radni staž s dicom, takoda svoje iskustvo i ideje moguda prinesu na što bolju organizacijui realizaciju ovog pridmeta. Iskreno,ja očekujem veliki kvalitet uradu ovog odbora. Dogovor je dana svakom sastanku iznesemo svojeideje, a da uvik odaberemo onošto je najbolje za bunjevačku nacionalnuzajednicu.Bunjevački govori od V do VIII razredaPrioritet nam je da izborni predmetBunjevački govor sa elementi-Godina VI, Septembar 2010, broj 63 7

PRIDSTAVLJANJEma nacionalne kulture uvedemo urazrede od 5. do 8. Nastavni plan jedefinisan, prosliđen je Sekretarijatuza obrazovanje i sad je na Prosvitnomsavitu da ga usvoji. Nastavaljamosaradnju sa Zavodom zaizdavanje udžbenika i nastavnasridstva, i da već konačno privedemokraju izradu naši udžbenika ida ji izdamo, a to su Bunjevačka čitanka,Gramatički priručnik i Metodičkipriručnik.Savrimena nastava i seminariU narednom četvorogodišnjemperiodu u planu je saradnja sa opštinskim,pokrajinskim i republičkiminstitucijama, zatim edukacijapridavača našeg izbornog predmeta,al nam je u planu da mi samiosmislimo jedan akreditovani seminarkoji je takođe interesantanza ovaj izborni predmet i koji biunapridio tu nastavu, koji bi moždarzainteresovo i druge prosvitneradnike. Taj seminar bi bio koristanu prinošenju savremeni idejakoje se mogu realizovati savrimenimnastavnim metodima. Namaje cilj da primenimo savrimenu nastavukad je u pitanju pridmet bunjevačkoggovora, i da spojimo tradicionalnosa savrimenim, jel to idanašnja dica vole i privlači ji dabudu aktivni nosioci nastave.Sekcija nigovanjabunjevačke kultureU planu nam je organizovanjesvega što smo organizovali i u prithodnomperiodu, božićne pridstave,naše učešće na „Tandrčkovim”proslavama, učešće na konkursu„Bunjevačka lipa rič” i sve što sepokazalo pozitivno u praksi. Planiramoda, dok se ne uvede izbornanastava od 5. do 8. razreda, da organizujemosekciju pod nazivomNigovanje bunjevačke kulturne baštine.Sekcija je naminjena svim učenicimaod 5. do 8. razreda kako bise nastavio kontinuitet u prinošenjusadržaja o bunjevačkoj kulturnojbaštini. Želim da istaknem dasu dica koja su pohađala od 1. do 4.ovaj predmet jako ga zavolila,dolaze na nastavu, što je nama dragoi zato se javila ideja o uvođenjusekcije od 5. do 8. razreda. Odborje dono Plan rada za period avgust-decembar2010. godine. Naprvom mistu je sprovođenje upisaučenika na izborni pridmet Bunjevačkigovor sa elementima nacionalnekulture za 2010-2011. škulskugodinu, zatim saradanja sa opštinskim,pokrajinskim i republičkiminstitucijama, ko i svi planovikoje sam već navela.Urađeno puno al,su i planovi velikiMogu da kažem da smo mnogotog uradili, u početku su mnogavrata bila zatvorena, nisu imali sluhaza nas Bunjevce, al vrimenomse to prominilo na bolje i počelismo da uspostavljamo kontakte sapokrajinskim i republičkim institucijama,a rezultat svega je dasmo uveli bunjevački govor u škule.Očekivam da će nam sad bit za nijansulakše jel iza nas su tri škulskegodine, dosta učenika, roditelja i javnostupoznata sa svim što radimo.Odbor je pridvidio i prezetacijuizborne nastave za novu škulskugodinu, putom plakata u škulama,flajera koji triba da stignu do učenikai roditelja. Flajeri će imat najosnovnijitekst i puno slika. Predvidilismo poziv roditeljima i dici unovinama da se upišu na naš izbornipredmet, a planiramo i videoprezentaciju di god bude potribna,da se vidi šta se uči na časovimaovog izbornog predmeta. Prošle godineu septembru smo to uradili ujednoj škuli u Somboru i u Osnovnojškuli „Sveti Sava” u Aleksandrovu.ETELA JERINKIĆ, PRIDSIDNICA ODBORA ZA KULTURUBUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITAAktivnosti ka budućnostiOsnovni strateški cilj Odbora zakulturu je očuvanje i dalja afirmacijakulturne baštine Bunjevaca,kulturnog identiteta Bunjevaca, jezikai nacionalni vridnosti. Kažemi jezika, mada postoji poseban odborza tu oblast, al jezik je ipak osnovnakulturna tvorevina, osnovaiz koje izrasatju ostali elementi kulture.Istorijske korene posmatramoko važne, i to u kontekstu usmirenostika budućnosti, razvijanje ljudskiprava i osnovni sloboda, poštivanjevlastiti korena, roditelja, tradicije,kulturnog identiteta i jezika.Pomoć i praćenje bunjevačkimanifestacijaTu su aktivnosti pomaganja, praćenjai realizacije bunjevački nacionalnipraznika: Veliko prelo,Dan osnivanja bunjevčakog nacionalnogsavita i Dan Dužijance, dankad je održana Velika narodnaskupština u Novom Sadu, Srba, Bunjevacai ostali Slovena. Zatim ćemopomagat realizaciju prioritetniprograma BNS-a, ko što su: Festivalbunjevački ila u Bajmoku, izdavanje„Bunjevačkog kalendara”,bunjevačaku Dužionicu u Somboru,Festival bunjevačkog narodnogstvaralaštva... a pomagaćemo iostale projekte koji dobijaju finansijskupodršku BNS-a, i sve ostalekulturne institucije di se ukažepotriba. Planira se praćenje svikonkursa gradski, pokrajinski i republički.Pružićemo podršku i pomoću sastavljanju projekata u ovimkonkursima, i učešće članova Odboraza kulturu na sastancima vezanimza pitanje kulture na gradskom,republičkom, pokrajinskom,pa i međunarodnom nivou. Odborza kulturu će se zalagat da se donoseodluke koje pospešuju bunjevačkuizdavačku dilatnost iz oblastiknjiževnosti, istorije, nauke,reklamnog materijala, te da seokončna istraživanje brošure oBunjevcima koja je prikinuta. Odborza kulturu planira i pokrećanjeaktivnosti s omladinom, osmišljavanjenačina druženja, a sve u ciljuafirmacije mladi Bunjevaca. Zatim,osnivanje Zavoda za kulturu Bunjevacadi bi ostvarili daleko boljeuslove za razvoj kulture.I pored toga, mi ćemo usmiravatmlade na takmičenja, edukativnimseminarima, radionicama urazličitim oblastima ko što su etnološka,muzička, dramska... Podsticaćemomeđunarodnu saradnju,tu prvenstveno mislim na Mađarskujel njima ponovo pridstoji15. oktobra izjašnjavanje i upisivanjena bunjevački spisak, kako bi sei tamo Bunjevci priznali ko nacionalnamanjina.Kultura, nagrade i mladiPodsticanje mladi talenata u oblastikulturnog i umitničkog stvarlaštva,istraživanje zaštite i kulturnidobara i kulturnog nasliđa, zatim,pridviđamo i nagrade za posebandoprinos razvoju kulture, utvrđivanjekriterijuma za njevu dodilu.Pridlagaćemo BNS-u dodilu priznanjaza vrhunska dostignuća u8Godina VI, Septembar 2010, broj 63

PRIDSTAVLJANJEkulturi, to su takozvane nacionalnepenzije. Konkurs je sad u toku,produžen do 7. septembra. Uputilismo dopis svim bunjevačkim institucijamada pridlože osobu koja ispunjavasve kriterijume za ovupenziju. U planu je i podsticanje tržištaumitnički dila, prodaja rukotvorina,suvenira, pridmeta u bunjevačkojnarodnoj radinosti. Donelismo odluku da se svim bunjevačkiminstitucijama uputi upitniku kakim uslovima rade, kolikočlanova imaje, a onda bi išli i na licemista. Da se uvirimo koliko članovaimaje, u kakim uslovima rade,jel dobijamo dosta pritužbi dase radi u lošim prostorijma, da nemajeodgovarajuće prostorije di dačuvaje nošnju i obuću.Potrudićemo se da dobijemo akreditacijuza seminar kojim bi rukovalikoreografi i stručni rukovodioci,zatim, UNESCO organizujezaštitu tradicionalni balkanski igara,od 3. do 10. septembra u Bugarskojdi ćemo imat našeg pridstavnika.Tolerancija i ostvarenje pravaPrema konvenciji UN, svaka etničkagrupa ima pravo da uživavlastitu kulturu i jezik, a mi ćemorazvijat kulturu tolerancije koja jeposebno važna ako postoji kulturnijaz i netolerancija izmed nacionalnizajednica, ko što je odekod nas izraženo. Smatramo da jeglobalna vridnost da se nikaka diskriminacijane smi tolerisat.To je pogotovo aktuelno u 21.viku, di su glavne intencije upravoizmed ti globalni vridnosti, i onipartikularni, lokalni, da moramouvažit i pravo na različitosti, pravoda niguju vlastite korene i kulturneidentitete, da poštuju tradiciju, daimaje pravo na istinu o svomporiklu, i da je to jedna od najvećizloupotriba prava ako se komezamagljuje njegovo poriklo i dajuse neistine o tom ko je otkaleg, koje šta, prema tom, pravo na poriklo,koren, je jedno od osnovni ljudskiprava.DRAGAN KOPUNOVIĆ, PRIDSIDNIK ODBORA ZAINFORMISANJE BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITAInformacije do svakogInformisanje je jedna od četrioblasti za koje su nacionalni savitinadležni. Ona je zdravo važna, prijasveg zbog tog što je važno da našnarod bude informisan o svem štose događa i od interesa je za našunacionalnu zajednicu, ne samokroz novine, već i kroz druge medije.Naš cilj je da se sa informacijamaprobijemo u javnost, da neostanemo u zapećku u našem gradui državi, da budemo ravnopravnisa svim ostalim nacionalnim zajednicama,jel nismo ništa manjevridni u odnosu na druge. Dajemosvoj doprinos po svim osnovama,pa je red da se i nama štogod vrati.Ovom odboru je zdravo važnoda dođe do svakog Bunjevca al ipripadnika drugi nacija, da se vidišta se radi i šta su rezultati tog rada.Jel, brez medijske prezentacijeti događanja ko da i nije bilo. Odborje krenio sa radom, uskoro ćeprvi sastanak na kojem triba da vidimošta će se konkretno radit. A imamopuno tog da uradimo. Nadamse da ćemo imat dobru saradnju.Mediji stvaraje sliku o namaNovine su najdalje očle. Poštoradim u škuli, vidio sam koliki odjeksu one ostavile, i „Bunjevačkenovine” i dičji list „Tandrčak”, pogovotona časovima bunjevačkoggovora, kad dica jedva čekaje danjev list izađe. Nadam se da će porednovina i drugi mediji uticat nastvaranje jedinstva u bunjevačkomnarodu, i što je bilo razmirica da sezaboravi. Ja se ponovo vraćam naškulu da kažem da i učenički roditeljitakođe čitaje novine i veomasu zadovoljni. Nadam se da će sesituacija sa informisanjom u radioi TV emisijama popravit. Radio informisanjeje veliki problem, emitujese po sata nediljno. Moramose ujedinit da uđemo u programRadio Subotice. Sve manjine imajesvoje redakcije, pa im se i finansijskipomaže, a mi na televiziji svakedvi nedilje imamo polusatnu emisijui reprizu slideće nedilje. To jemalo. I nije dovoljno emitovat samopisme i igre, tu se moraje naćmnogo ozbiljnije stvari, ako tribada se niki i suoče sa problemom.Sve je to informisanje.Po meni, sva četri odbora bi moralausko sarađivat, a naš odbor sasvojim medijima mora stignit dosvakog čovika.Dani Ambrozija Boze ŠarčevićaPovodom obilužavanja 190 god. od rođenja Ambrozije Boze Šarčevića(rođ. 1820) u Subotici, i koji se ubraja u sam vrv obrazovani Bunjevacatog vrimena, od 14-17. septembra održaće se „Dani AmbrozijeBoze Šarčevića” u oraganizaciji Bunjevačke matice a u sklopu tradicinalniVečeri utorkom.Prvog dana će se u prostorijama Bunjevačke matice održat pridavanjeMije Mandića ml. koji će pridstavit Ambroziju Bozu Šarčevića ko autorai izdavača velikog broja knjiga i autorski tekstova koji su bili tematskivezani za problematiku bunjevačkog jezika. Drugog dana će se divanito tri bunjevačka ričnika čiji je autor bio Ambrozije Boza Šarčević i njegovimpokušajima izrade pravopisa za bunjevački jezik, uvodničar ovevečeri je Zvonko Stantić. Trećeg dana će se održat okrugli sto t.j. stručnatribina vezana za teme iz pridhodna dva dana ko i važne detalje iz životai rada Ambrozije Boze Šarčevića a tribinu će vodit mr Suzana Kujundžić- Ostojić. Četvrti dan će se održat u Novom Sadu u Zavodu za kulturuPokrajine Vojvodine di bi se sažela sva tri pridhodna dana u jedinstvenprogram.Važno je napominit da će prva dva dana ko i pridstavljanje u NovomSadu bit propraćeni kulturno umitničkim programom, di ćemo se u izvedbitamburaškog orkestra i Tamare Babić podsitit na stare rodoljubivepisme iz tog vrimenskog perioda.Marko MarjanušićGodina VI, Septembar 2010, broj 63 9

PRIDSTAVLJANJEMIRKO BAJIĆ, DIREKTOR BIC-a I PRIDSIDNIK ODBORA ZA SLUŽBE-NU UPOTRIBU JEZIKA BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA:Razvijaćemo sve vrste medijaDa pođem od tog zašto je došlodo promine u BIC-u, instituciji zaduženojza oblast informisanja nabunjevačkom jeziku, zašto je izvršenorazdvajanje funkcija direktorai glavnog i odgovornog urednika„Bunjevački novina”. Da budemtačan, tu je bila rič samo o tom dasmo mi dosad imali definisanuoblast glavnog i odgovornog urednikaza pisane informacije, odnosno„Bunjevačke novine” i dičiji list„Tandrčak”. U drugim medijimanije bilo ništa jasno definisano. Radilose štogod, al sve je to bilo nedovoljnodefinisano, pogotovo uoblasti elektronskog informisanja injevog razvoja.Širenje medijskog prostoraMi sad imamo potribu za radijom,televizijom, Internetom, elektronskimmedijima. I kad sve topodvedemo pod jedan segment informisanja,onda je to danas sve aktuelno,ne samo novine. Zato smoišli na stvaranje institucije BIC-a,koji je osnovo novine, a to podrazumivaosobu ko odgovorno lice, ato je direktor, i da imamo izdvojenuodgovornost izdavanja novina,i u tom je taj glavni i odgovorniurednik sada definisan sa jasnimokvirima obaveza i prava.Dakle, to smo uradili u namirida trasiramo put daljeg razvoja oveinstitucije koja je izuzetno važna sapozicije bunjevačkog naroda. Jel,ako nema informisanja na njegovomjeziku, nema upotribe jezika,ne postoji ni narod. To je ono štoje motivisalo Bunjevački nacionalnisavit da postavi isprid sebe konkretnezadatke. Prvi zadatak, kadje rič o Bunjevačkom informativnomcentru, jeste da normativno uredimofunkcionisanjeunutarsvoje kuće, ato podrazumivaorganizacijukoja prati tepotribe, i podrazumivasistemrada te orga n i z a c i j e ,znači ko je tupotriban, kakaradna mista supotribna. Na primer, u postojećojsistematizaciji uopšte nemamoradno misto novinara, što u praksinije tako, al to ne mož tako da fukcioniše.Kako da angažujemo novinaraako nemamo u opisu takiposo, a mi smo novinarska kuća.Ne želim da kritikujem, ovako stanjeje nešto zatečeno, to je bilo uonoj fazi osnivanja i razvoja, sadaje došlo do faze kad je to potribnodefinisat. To će bit moj prvi zadatakko direktora institucije i toće bit pripravljeno već za prvu sidnicuBNS, ono što se tiče ingerencijaBNS, a iz dila statuta BIC-aono podrazumiva dalje uključenjeu oblast radija, TV i novina.Drugi zadatak koji imamo koUpravni odbor i ja ko direktor, jesteda napravimo okvir sistematizacijei rada unutar ove kuće, da tojasno kažemo da bi mogli sa vrlotačnim podacima izlazit prid onogko nas finansira, a finansira nasPokrajina. Mi želimo da taj okvirfinansiranja proširimo jel nam jeGrad izuzetno velik dužnik u praćenjuonog što se tiče informisanjaBunjevaca. Posli tog slidi drugikorak, da se ispoštuju naša pravasa pozicija ne samo jednog državnogorgana, Pokrajine, koja nasje pomogla u osnivanju i koja jedala sridstva dase osnuju „Bunjevačkenovine”i „Tandrčak”,al namatribaje i ostalividovi medijaod radija, televizijedo inetrnetprezentacijeal to nemako da finasira.Pomaže tu Nacionalnisavit kroz nika mala sredstvaza radio program, al to je malo.Nadam se da ćemo u tom pogleduimat dobar pristup. Uostalom,mi imamo naša prava, imamoNacionalni savit, imamo biračkispisak, mi smo priznati ko nacionalnamanjina.Službena upotriba jezikaSlužbena upotriba jezika ne tribabukvalo da se svaća, jel službenostjezika u nikoj sridini je zakonomodređena, a zakon tačno kažekad se mož jezik koristit ko službeni.Službeni jezik se koristi pridsudovima, državom... a upotribajezika znači da je jezik živ, da se jezikkoristi u narodu, i tu su naši zadaciveliki. A tu je bila i ta dilema,šta sad mož da radi jedan odbor zaslužbenu upotribu jezika. Pa tajodbor ima zdravo velike zadatke utom da probije te barijere da je bunjevačkijezik živ jezik, s njim se divani,da je to normalno da će taj jezikbit u širokoj upotribi med građanstvom,u normalnoj komunikaciji,da ga niko ne zloupotribljava,pa da ga koristi ko „podjezik”kakog drugog jezika, čime želi dakaže da Bunjevci nisu Bunjevci kosamostalan narod, neg su oni diokakog drugog naroda. Zadatakovog odbora je da radi na tom dase standardizuje bunjevački jezik.Naš poso će bit i povezivanje ovioblasti, i kad je rič o Odboru za informisanje,i kad je rič o Odboru zaslužbenu upotribu jezika, i kad jerič o BIC-u s pozicije informisanjagrađana na jeziku naše nacionalnemanjine. To je ono što smo mi postaviliko put, i jako sam zadovoljanšto se to postiglo posli ovi izbora zanacionalne savite, da to iđe u dobrompravcu.Radio Subotica i daljebrez BunjevacaU novom broju „Službenog glasnika”se divani o Radio Subotici, anema ni riči o programu na bunjevačkomjeziku, a Grad Subotica jeosnivač Radija. Pa kako mož Gradko osnivač Radija da divani o dilugrađana a da ji ne informiše na njevomjeziku?! A polak Radija je datoda se informiše na hrvatskom jeziku,iako je Hrvata i Bunjevaca ugradu jednako. A to onda govori odiskriminaciji. Malo tešku rič upotribljavam,al to je štogod što će bitpredmet naše analize. A di su našaprava? To kogod mora da sprovede,milom il silom, to silom značida se mi nećemo libit tog da se obraćamoinstituciji, i državi, i organimakoji su dužni da nam obezbidenaša prava. Mi smo svoja pravastekli tim što smo stekli status nacionalnemanjine, jel smo ispunilisve uslove da je steknemo, jel imamosvoje bunjevačke institucije, aprija sveg Bunjevački nacionalnisavit, i nećemo dozvolit da nam seto pravo negira.Priloge pripremili:V. M. i S. K. O.10Godina VI, Septembar 2010, broj 63

VISTIUG „BUNJEVAČKO KOLO” IZ SOMBORA U POSITI BEOGRADSKOMNADBISKUPU STANISLAVU HOČEVARUPrijateljstvo koje trajaDelegacija UG „Bunjevačkokol” iz Sombora koju su činilipočasni pridsidnik ĐuroBošnjak, Josip Bošnjak pridsidnikUG „Bunjevačko kolo”, MarijaBošnjak iz Beograda i kompozitori profesor Svetozar SašaKovačević positili su početkom avgustabeogradsku nadbiskupiju.Cilj posite beogradskom nadbiskupuStanislavu Hočevaru bio jeodržavanje već tradicionalno prijateljskogodnosa sa beogradskom nadbiskupijom.U srdačnom i prijateljskomrazgovoru gospodin nadbiskupStanislav Hočevar je sa naročitomradošću i oduševljenjomprimio visti o dobijanju Bunjevačkekuće u Somboru. Interesovo seo tom kako su Bunjevci dobili svojukuću, pa je pozdravio lip potezGradske uprave grada Sombora koi Ministarstvo za ljudska i manjinskaprava koje je pomoglo u uređivanjui opravljanju Bunjevačke kućekoju je lično otvorio ministarSvetozar Čiplić.Ko i svake godine, prijateljski razgovorine priskaču temu Dužionicei način na koji su je ove godineproslavili Bunjevci u Somboru. Obradovanje bio i činjenicom da je uprostorijama Bunjevačkog kola biloposvećenje kruva od novog brašnako i posvećenje sami prostorija.Pridstavnici Bunjevačkog kola su sradošćom i zadovoljstvom pripovidalio lipo proslavljenom praznikukruva i žita, al i istakli i dalje tvrdi beskompromisan stav somborskogžupnika da se na kraju misepiva „Rajska djevo kraljice Hrvata”,iako je ova pisma u originalu pisanana bunjevačkom i u njoj su stihovi„Rajska divokraljice srdaca”, paje ovom prilikomnadbiskupu poklonjenbunjevačkimolitvenik u kojemse nalazi i ovapisma.Veliki prijatelj„Bunjevačkog kola”profesor i kompozitorSvetozar SašaKovačević je ovomprilikom poklonio nadbiskupu svojekompozicije, CD izdanja, med kojimai „Misu ekumeniku”. Kako je ekumenizamblizak bunjevačkoj ideologiji„Bunjevačko kolo” je smatraloda je nadbiskupiju i samog nadbiskupako jednog od veoma značajniličnosti, važno izvistit o radu i stvaranjukompozitora Kovačevića.Nakon međusobne srdačne razminepoklona, „Bunjevačko kolo”je uputilo poziv nadbiskupu Hočevaruda positi Sombor i Bunjevačkukuću ko i obećanje da će nadbiskup,u skladu sa svojim obavezama,u dogledno vrime posititi prvuBunjevačku kuću u Somboru.R. P.BNS I BIC O ZLONAMIRNOJ INFORMACIJI U VISTIMA B92Bunjevci nisu tužili Tadića!Bunjevački nacionalni savit i Bunjevački informativnicentar su 26. avgusta, u prostorijamaBIC-a održali konferenciju za štampu nakojoj su reagovali na zlonamirno i tendencioznoobjavljenu vist da su navodno vojvođanskiBunjevci podneli tužbu protiv pridsidnika RepublikeBorisa Tadića. Kako je Mirko Bajić,direktor BIC-a, kazo, to je još jedna dezinformacijau nizu „koje imaje za cilj da upornoBunjevce podvode pod štogod drugo, da uvikspominju da su Bunjevci Hrvati, uvik da sealudira da Bunjevci nisu samostalan narod”.Ova vist je, kako smo čuli na konferenciji,ko udarna objavljena u utorak, 24. avgusta, naprogramu B92. U njoj se, izmed ostalog, kaže:„Vojvođanski Bunjevci sudu u Strazburupodneli su prijavu protiv Borisa Tadića zasukob interesa”.– Kako kogod ko uživa ugled ozbiljnogmedija mož da objavi vaku vist?! To samogovori da je medij neozbiljan, il je tendenciozan.Iz kojeg konteksta je ovo izvedeno išta znači vojvođanski Bunjevci? Dal je tobunjevački narod? – pita Bajić. Kako je kasnijekazo, rič je o saopštenju Blaška Temunovića,pridsidnika Hrvatsko-šokačko-bunjevačkestranke, koja više nije med registrovanimstrankama, što znači da ne postoji.– Zašto vist nije glasila da su vojvođanskiHrvati pokrenili tužbu protiv Tadića? Pitamo,ko je taki kontekst izvuko i zašto? Kojito ozbiljni medij objavljiva da je nika nepostojećastranka dala saopštenje i držala konferencijuza štampu, il da meće štogod ukontekst onom ko to nije uradio?! To je zlonamirnopodmećanje! – navo je Bajić, ističućda su posli tog imali tušta poziva iz Srbije, štavi to radite, koga ste vi tužili?! Ljudi to povezujusa Bunjevakčim nacionalnim savitom jel suu pitanju Bunjevci.Iznoseć da ova dezinformacija mož nanetštetu bunjevačkoj nacionalnoj zajednici, MirkoBajić je naglasio da Blaško Temunović nijesam ovo uradio, on nije kazo, ja tu pridstavljamBunjevce, to je kogod izvuko ko je praviotu vist, a mi ne sporimo da on ko pojedinacmož pokrećat take tužbe, a možda bi se u čemugods njim i mogli složit, al je činjenica dato nisu uradili vojvođanski Bunjevci.Na konferenciji za štampu učestvovo je iBlaško Gabrić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnogsavita, a prid novinare su on i Bajićizneli informaciju o pridstojećim dogovorimasa Lokalnom samoupravom i Radio Suboticomo radio programu na bunjevačkom jeziku,i pozitivna očekivanja u tom pravcu.V. M.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 11

OBIČAJIBUNJEVAČKI NACIONALNI SAVIT PROSLAVIO SVOJ NACIONALNIPRAZNIK DAN DUŽIJANCEDužijanca – kruv od novog žitaObilužavanje ovogodišnjeDužijance, jednog od četrinacionalna praznika Bunjevaca,počelo je obavištenjom Nacionalnogsavita bunjevačke nacionalnemanjine poslato medijimauz pozivnicu, u kojem se, izmedostalog, kaže slideće: „Ovomprilikom Nacionalni savet bunjevačkenacionalne manjine želida da do znanja da se više nećetolerisati zloupotreba bunjevačkogobičaja Dužijance koja je iove godine u formi navodno gradskemanifestacije održana podtuđim obeležjima i sa očiglednomnamerom da se Bunjevcimaotimaju običaji i identitet.Od gradski vlasti zahtevamoda u skladu sa Ustvom i ZakonomRepublike Srbije ubudućeorganizaciju Dužijance, kao gradskemanifestacije, povere onomeko to i treba da radi – bunjevačkiminstitucijama pod okriljemNacionalnog saveta bunjevačkenacionalne manjine, u saradnjisa predstavnicima svihdrugih naroda koji u ovom gradužive.”Svečana akademijaA svečana akademija povodomDana Dužijance, održana 16. avgustau Velikoj vićnici Gradske kuće,počela je lipo i veselo.Najpre su u Vićnicu ušla dva parabandaša i bandašica noseć krunui vinac ispleten od žitnog klasja,i dva kruva ispečena od novog žita.Jedan par su bili Tavankućani,Larisa Godar i Dragan Skenderović,a drugi Somborci SimonaSekereš i Marinko Mačković.Oni su krunu, vinac i kruv pridaliBlašku Gabriću, novom pridsidnikuBunjevačakog nacionalnogsavita, a pošto je kasnio na svečanost,gradonačelnik Saša Vučinićje kruv dobio posli iz Gabrićevirukivi. U obraćanju positiocimakoji je bilo toliko da su stojali sastrane, Gabrić je divanio o neravnopravnostibunjevačke nacionalnemanjine s drugim manjinama,jel samo oni još uvik nisu ostvarilisva prava koja njim zakon i Ustavgarantuju. On je podsitio na bliskuistoriju kad su Bunjevci izbrisaniko narod državnim dekretom iprivideni u Hrvate, al i na najnovijevrime kad su dobili, izmed ostalog,pravo da uče bunjevački jezik u osnovnimškulama. Istako je i potribuo jedinstvu Bunjevaca na izborimaza gradski parlament, jel suoni sad rasuti po različitim strankamai ne nastupaje ko Bunjevci.Od ugledni gostivi na svečanostije bio i Branimir Mitrović, potpridsidnikSkupštine Vojvodine,koji je čestito Bunjevcima praznik iistako da se nada da će novi Bunjevačkinacionalni savit doprinetdaljem nigovanju njeve kulture kojačini značajan dio kulturnog miljeavišenacionalne Vojvodine.Zatim, se prisutnima obratio12Godina VI, Septembar 2010, broj 63

OBIČAJIDIO SVEČANOG GOVORANEVENKE BAŠIĆ PALKOVIĆSlavko Parać, pridsidnik SkupštineGrada Subotice. Čestitajuć praznikon je nikoliko riči kazo o gradskojDužijanci, koja je, kako je kazo,privaćena od svi naši građana ida je teško vezat Dužijancu isključivoza jednu naciju. To jeste tradcijajedne nacionalne zajednicekoja tu vikovima živi, i grad će setrudit da ona bude u toj funkciji .Saša Vučinić, gradonačelnikSubotice je stigo na svečanost štogodkasnije, takođe je čestito Bunjevcimapraznik i, izmed ostalog,apelovo na novoizabrane članoveBunjevačkog nacionalnog savitada budu od pomoći onima koji suji birali, i da budu na nivou zadatkakoji ji očekuje. On je izrazio željuda svoje dužnosti obavljaju pridanokako su bili pridani u preizbornojkampanji, napominjuć da Savitima nove zadatke u novim okolnostimakoje traže prilagođavanje.Na svečanosti je još prisustvovoi Ivan Bačlija, savitnik u Pokrajinskomsekretarijatu za upravu, propisei nacionalne manjine. Tribadodat da su svečanosti prisustvovalisvi članovi novog Bunjevačkognacionalnog savita, pridstavniciNovinsko izdavačke ustanove BIC,Svoje izlaganjepočinjem najsrdačnijimčestitkamaza naš nacionalnipraznik,Dan dužijance, kojisvake godineslavimo 15. avgusta, na svetidan Velike Gospojine, sa željomi nadom da će nam Bog iBlažena Divica Marija biti upomoći u svim našim budućimnastojanjima koja ćemo probatida ostvarimo na dobrobit našegnaroda. Želimo danas da sezafalimo Bogu na rodu i kruvukoji nam je opet milosrdno daoi volili bi da posli mukotrpnograda, zasluženo slavimo i veselimose! Tako su radili naši stariprija više od dvi-tri stotinegodina, pa tako radimo i mi,doduše u izminjenim društvenim,socijalnim i ekonomskimuslovima, al sa istom dušombogobojažljivog, radnog i skromnog,al vridnog bunjevačkogpaora, radnika il dilatnika naraznim poljima.Ono što je jako važno danasda istaknemo jeste da su Bunjevciko nacionalna manjinazasad jedino priznati u RepublikiSrbiji, čiji smo mi ponosnigrađani. Počev od 2003. godinekad je izabran naš prvi Nacionalnisavit, omogućeno nam jeda ostvarujemo svoja prava uoblasti obrazovanja, kulture,informisanja i obavištavanja iobilužavanja nacionalni praznika,al još puno triba da se radikako bi dostigli nivo kojiimaju druge nacionalne manjineu našoj domovini.Sad već imamo i mi svoje nacionalnesimbole, grb i zastavukoja konačno visi i u ovoj svečanojvićnici, u kojoj su davnosidili i naši prici i rišavali važna„gradska pitanja”. I oni su seborili za uvođenje maternjegjezika Bunjevaca u osnovne isridnje škule, molili gradske idržavne vlasti da im se dozvolebunjevački bukvari, novine,kalendari i bunjevačka javnaRIČ u kasini, u gradskom senatu,na ulici i u tramvaju. Teškosu je dobili, pa opet gubili,al nisu odustali i najviše su dobilikad su bili složni i u budućnostzagledani. Ja Vas pozivamda i mi danas krenemo napridpod našim plavobilim barjakom,okićeni zlatnim perlicamanaši beskrajni polja žita učiju smo se slavu danas oku-pili– u slavu naše bunjevačke dužijance,novog kruva i nove nade!Dužijanca je naš prastari bunjevačkinarodni običaj i vrlovažan pokazatelj naše nematerijalnekulturne baštine kojućemo zaštiti i slaviti dok je svitai vika. Kad su ga uspili sačuvatnaši prici izloženi viševikovnojasimilaciji, zatiranju iodnarođivanju, sačuvaćemo gai mi DANAS i ODE, u Srbiji iVojvodini, di u slobodi i demokratijiživi toliko našeg svita.Još su nam živi majka i dida kojisu u mladosti teško radili risna svojim salašima, ručno kosilii rukovetali, želi ono što suposijali i sa stravom u nebo gledali,da im neće kaka ampa roduništiti, a tribalo je brojnu dicunaranit, obuć i škularit! Bili suskromni i radni, Bogu se molilii njemu zafaljivali i kad je dobrorodilo i kad nije, jer su seuvik nadali boljem...Bunjevačkog kulturnog centra Subotica,BKC Tavankut, BKC Bajmok,Bunjevačke maticeSubotica, KUD „Bunjevka”iz Subotice, KUD „Aleksandrovo”iz Aleksandrova,KUD „Bunjevačka zlatnagrana” iz Čonoplje, UG„Bunjevačko kolo” iz Somborai pridstavnik Bunjevacaiz Republike Mađarske.Bilo je više telegrama čestitkiza praznik med kojimasu i one Slavice Đukić Dejanović,pridsidnika SkupštineSrbije, Šandora Egerešija,pridsidnika Skupštine Vojvodine.Na kraju je o Dužijanci ko bunjevačkomprazniku divanila NevenkaBašić Palković, član Izvršnogodbora Bunjevačkog nacionalnogsavita.Svečanoj atmosferi puno je doprinoBunjevački kulturni centar„Tavankut” koji je sa svojim folklornimgrupama od dičije, omladinskedo seniorske i orkestromizveo više bunjevački igara i dobiotušta aplauza za odlično izvođenje.V. M.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 13

DIVAN S...MARIJA BOŠNJAK O STARIM UČILIMA I OBRAZOVANJUObrazovanje ko činilacopšteg napritkaOČUVANJE TRADICIJEMarija Bošnjakje rođena 1967.g. u Somboru, aporiklom je izstare somborskebunjevačke porodice.Profesor je fizike.Master studije završila je2008. godine, a trenutno jena drugoj godini doktorskistudija na Prirodno-matematičkomfakultetu u NovomSadu. Do 2005. g. pridavala jefiziku u Sridnjoj medicinskojškuli u Somboru, kad je prišlana Pedagoški fakultet u Somboru,di i danas radi ko asistent.Član je somborskog UGNaročit ponos Somboraca iBunjevaca je rad MarijeBošnjak i doprinos u novootvorenomMuzeju pedagoškogfakulteta u Somboru di je, med raznimmuzejskim eksponatima, postavljenazbirka stari učila iz prirodninauka.– Bio je ovo mukotrpan, rudarskitromisečni poso na sakupljanjui formiranju ovake jedinstvenezbirke u Srbiji. Zbirkasadrži tridesetak eksponata iz oblastifizike-mehanika čvrsti tila,mehanika fluida di se mogu viditmodeli bunara, vatrogasnog šmrka,vodenice, vakuum pumpa, zatimeksponati iz oblasti akustike,elektrostatike, elektrodinamike...Zgodno je za vidit i mehaničkimodel krećanja Zemlje i Misecaoko Sunca, projekcioni aparat-pretečudanašnjeg video bima,leklanšeov element, rumkorfovinduktor, pahitrop-prikidač...Najstariji eksponati datiraje iz poslidnječetvrtine XIX vika, kad je„fizikalnu” zbirku počo stvarat DimitrijeMita Petrović. Nje-govinaslidnici su dopunjavali zbirku.Jedan dio stari učila potiče izsomborske gimnazije sačuvan zafaljujućprof. Slavici Beljanski.Zafaljujuć Mariji i njezinom stavuda učila mogu bit stara al ne izastarila jel svako učilo na karakterističannačin čuva onaj fizičkizakon jel načelo koji se njime dokazivai prikaziva, ova postavka„Bunjevačko kolo” i zalaže seza očuvanje identiteta i tradicijebački Bunjevaca, ko i zaaktivnije prisustvo i učešćežena u pridstavničkim tilimanacionalni manjina. Smatrada je obrazovanje važan činilacopšteg napritka jednogdruštva, al i razvoja nacionalnesvisti, posebno kod mlađinaraštaja. Koautor je i realizatorseminara za stručnousavršavanje učitelja i vaspitača,autor više stručni radovai jedne knjige iz oblasti metodikenastave poznavanja prirode.Živi u Somboru i majkaje 14-togodišnjeg Davida.stari učila dobila je svoje misto unovootvorenom Muzeju pedagoškogfakulteta na spratu zdanjasomborske Preparandije.– Cigurna sam da je ova mojapostavka samo početak, jel u Somboru,po škulama i drugim mistimaima još dosta pomalo zaboravitiučila koja zasluživaje mistou vakom muzeju. Na tom ću jošcigurno dosta radit.Ovo je pravi naučni i istraživačkirad koji će uzet puno vašeg vrimenai vaše stručne opridiljenosti. Aktivniste u radu bunjevački institucijai tu dajete svoj doprinos. Kad jerič o obrazovanju na maternjemjeziku...– Za Bunjevce je obrazovanjena svom materenjem jeziku, kojise, nažalost, sve manje koristi usvakodnevnom govoru, od velikevažnosti kako zbog očuvanja tradicijei identiteta, tako i zbog ostvarivanjanaši nacionalni prava.Govor je jedna od pripoznatljivostibački Bunjevaca. Dragocineizvorne riči i njevo pravilnonaglašavanje pridstavljaje pečatpripadnosti našoj „grani” i breztog govora nema ni Bunjevaca.Zbog tog se u nastavnim Plano-Bunjevački nacionalniinteres i naša politička inacionalna prava nećeostvarit nit odbranit niko donas sami. Od našeg zalaganjazavisi da li ćemo u tomeuspit jel ne. Smatram damoramo imat u viduzajednički interes ispridličnog jel parcijalnog. Svakapodila u ovako malomnacionalnom biću je skoropogubna za njegov opstanakvima i Programima zalažemo zadičije prozno i poetsko izražavanjena maternjem jeziku. U oblastiknjiževnosti proučavaje sedila savrimeni bunjevački autora,al se ne zanemariva ni obimnonarodno stvaralaštvo. Jednakoje važno i nigovanje nacionalnekulture, koje se ostvariva krozdalje proširivanje znanja o bunjevačkojistoriji, kulturi i tradiciji,ko i o virskim i narodnimobičajima...Govorite li bunjevački...– Svakodnevno, zbog poslakojim se bavim, ne, al u srcu mijoš uvik odzvanja onaj lip starigovor koji sam upamtila kodsvoje majke i dide. U ditinjstvusam s njima govorila bunjevački,a posle nji, ko i većina nas u urbanimsridinama, sve manje imanje. Ipak, svog sina sam naučilamnogim običajima, tradiciji,pa i ričima starog bunjevačkoggovora... Moja grana somborskihBošnjaka „Vranješa” imalaje salaše u obližnjoj Leniji i Gradini,di su još i danas naše njive.Moj otac ji obrađiva, i virovatnoje on već deseto kolino koje naovoj zemlji ore, sije i kosi...– U Somboru, di živim i radim,počelo je buđenje nacionalnesvisti kod mlađi bunjevački naraštaja,al želim da ona ne budesadržana samo u folkloru i prigodnimobičajima, već u svakodnevnomživotu i svim prilikama.R. P.14Godina VI, Septembar 2010, broj 63

FOLKLORNA I MUZIČKA SEKCIJA BKC „TAVANKUT” GOSTOVALE NASABORU SV. ILIJE U SELU VRANIĆ - OPŠTINA BARAJEVOSvila šuštila u VranićuVISTINa bini u večernjem programu na saboru, Tavankućani su nastupili s dvi koreografije, bunjevačkim i banatskim igrama. Lipdoček, puno aplauza i prijatelji stečeni u maju u Tavankutu, kad su pobratimljenji, ostavili zdravo prijatana utisakBunjevački kulturni centar„Tavankut” je 2. avgusta biogost Kulturno-umitničkogdruštva „Vranić”, u selu Vranić,koje se nalazi u Opštini Barajeokraj Beograda. To je bila uzvratnaposita ovom društvu koje je u majuove godine gostovalo u Tavankutu.U novom, udobnom „volvo”autobusu „Subotica-transa” oko45 folkloraca i muzičara, nikolikomama koje su pomagale oko oblačenjanošnji, novog pridsidnikaBunjevačkog nacionalnog savitaBlaška Gabrića i pridsidnika DruštvaDubravka Godara, u Vranić jestiglo u poslipodnivnim satimazdravo lipo dočekani. Od domaćinaprva nas je dočekala TatjanaJovanović, članica Uprave KUD„Vranić”.Tavanućani su primljeni u Domukulture di ji je dočekalo osveženje,a onda su se prisvukli u nošnjeza dvi koreografije, bunjevačkeigre i banatske igre. Tu su Tavankućani,uz domaćine KUD „Vranić”i goste iz Žagubice KUD „Trška”,formirali povorku i u svečanomdefileu od centra sela stigli dopravoslavne crkve Sv. Ilije oko dvakilometera dalje. Triba kasti da jeto bila slava sv. Iije, koju slavi seloVranić ko svoju slavu. Tako je počovečernji program na bini iza crkve,di su već bile šatre s živom muzikom,prodavci svega i svačeg kona svim vašarima, a posebna šatraje u avliji i porti isprid crkve razapetaza goste iz Tavankuta i Žagubice,di su kasnije, i večerali, idružili se s domaćinima. Programna bini je bio ispunjen s brojnimnastupima folkloraša, muzičara ipivača.Tavankućani, baš ko i drugi gostibili su zdravo lipo pozdravljeni inagrađeni aplauzom. Pali su i brojnikomplimenti od publike, u prolazu,al i od uprava društava kojasu nastupila. Zato je bilo pravo zadovoljstvobit gost.Još prija održavanja glavnogprograma Tatjana Jovanović namje objasnila da je ovaj dan zapravoslava sela Vranić, i da se ona slavipriko tri decenije. KUD „Vranić”uvik poziva gostujuća kulturnoumitničkadruštva, a ovog puta suto bili BKC „Tavankut” i KUD izŽagubice.Od Tatjane Jovanović smo čulida imaje samo folklornu i muzičkusekciju: grupu mlađeg uzrasta čine95-100 dice, a prvi ansambl 40-50članova. Finansiraje se iz svoji članarina,a pomaže ji Grad Beograd iOpština Barajevo.Triba kast da je selo Vranić veliko,ima čak 7-8 iljada stanovnika,a leži na brdovitom terenu, na čijimblagim padinama se bile kućeokružene vinogradima i voćnjacima.Crkva Sv. Ilije nije nova, al krajnje je prvobitna stara crkva brvnarakoja je obnovljena ko spomenikkulture. Dosta vrimena i pažnjegostima iz Tavankuta posvitila jeLjiljana Babić, pridsidnik KUD„Vranić”, koja nas je uputila upodatke o Društvu, Vraniću i Barajevu,a onda je uz puno komplimenatadivanila o Suboticu kojuje vidila na vrlo kratko vrime. Onase tu ko domaćin sustrila i sa pridsidnikomBKC „Tavankut” i divanila.Za članove BKC „Tavankut”, zadomaćine i druge goste, one mlade,najlipši momenti uslidili su nakonkoncerta, kad je poslužena večera,paprikaš od srnetine, a zatimi druženje nuz muziku. Rastanak jebio najteži, odugovlačen je do poslidnjegmomenta, kasno u noć, kadje polazak za Tavankut bio neminovan.Stiglo se u rane jutarnje sate:svi su bili umorni od dugačkogdana, al puni lipi utisaka. B. E.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 15

OBIČAJIBUNJEVAČKA ZDILASve od bundevicaU ovom broju „Bunjevački novina”nastavljamo s drugim dilomrecepata ila od bundevica. Ponovosu to ila koje su naše domaćice kuvaleu kadgodašnje vrime u litnodobo, kad prispiju mlade bundeve.Fašir od bundeveJednu bundevu očistit koru i sridinupa istrenicat malo posolit, pakad pušti vodicu, iscidit dobroumišat 2 jajeta, 2 kašike mrvica, 1kašika brašna sitno nasickanog koprai malo vegete izmišat pa kašikommećat na vruću mast. Kašikomporavnat i peć s jedne i drugestrane.Bundevice s mesomSamlit živinsko bilo meso mamuzu,batake i zabatnjake pa namasti propržit, nasickat malo bilogluka i kopra, malo soli i papra kadse proladi umišat 1 jaje. 4 malebundevice rasić uzduž pa njim izvaditsime, poslagat u tepciju i napunitsotim proprženim mesom ipeć da se ispeku bundevice. Kad seispeku još na vruće metnit po jednukašiku skorupa.Punjene bundeviceTri male bundevice rasić po polaki kašikom povadit sime. Uzet pokile mlivenog mesa 1 šaku pirinča ,1 manju glavica crnog luka, 1 jajemalo soli, malo papra i sitne paprike,pomišat i sotim punit očišćenebundevice, poslagat u labošku,nalit polak vode polak paradičkeiz boce toliko da pokrijubundevice. Kad se skuva zapržit s 1kašikom masti, 1 kašikom brašna,malo sitne paprike ako triba maloposolit.A. V. K.Sveci koji se spominjemo16Rozalije divice spominjemo se 4. septembra,svetog Lovre 5. septembra, 6. septembrase spominjemo Zaharija proroka.Rođenje Blažene Divice Marije – MalaGospojina, slavimo 8. septembra. Ona je jedinaod sveg svita i žena koja je rođena brez grija,a svi drugi su se rađali i umirali u griju. Iz knjigePostanka znamo da su prvi ljudi sagrišili štonisu poslušali Boga već sotonu koji je ušo uzmiju smotanu oko drveta i nagovorio ji na gri.Tako je s drveta došo gri na svit, sve dok se nijerodila Blažena Divica Marija, koja je rodila IsusaKrista koji je spasio svit od grija svojomsmrću na križu. Uzvišenje svetog križa slavimo14. septembra. Naši stari su zdravo cinili ipoštivali križove, na taj dan su se služile svetemise po crkvama i održavala proštenja kod križa.Prvi križovi su bili drveni slični Isusovomkrižu, a posli su pravili gvozdene, bakarne, ziđanei kamene.Imućniji ljudi su podizali križove nuz putkod svoji salaša el njiva, di su virnici išli molit seBogu, jel kadgod su crkve bile naritko. Svakisalaš i kuća imali su u sobi u pročelju veći elmanji križić s Isusovim propećom. Cure su okovrata na zlatnim lačićima nosile križić a i prstenjaje bilo s malim propećom. Svako čeljadeje imalo svoje očenaše na kojima je bio križić,kojeg su prija spavanja poljubili. Kad se prolazilonuz križ kazalo se: „Klanjam ti se Kriste iblagosivam te jel si pod svojim svetim križomsvit otkupio”. Na kalvariji i u crkvama imanapravljen put križa koji nas sića na Isusov križ.Kad saranjivamo pokojnika čelo glave se metnekriž ko znak da je s križom živio i da će po križubit spašen.Svako čeljade ima svoj križ koji nosi krozživot, a svakom je svoj križ najteži, jel niko nemož osićat težinu tuđeg križa. O križovima imaviše legendi a jedna od nji je ova: Jedan se čovikžalio svećeniku da mu je križ zdravo težak i daga više ne mož nosit. Kazo je još da ga je donos oltara prija dvadeset godina i da sad ne zna štada radi. Stari svećenik mu je kazo: „Sinko, odnesikriž u onu crkvu iz koje si ga odno a Bogće ti oprostit”. Čovik posluša i ode a malo poslidođe turajuć tragač, a na tragaču spava pijana iraščupana žena. Čovik kaže svećeniku: „Ovajsam ja križ dono s oltara kad smo se vinčali, paoćel me Bog oslobodit križa?”Matije apostola spominjemo se 21. septembrakoji je napiso i sveto Jevanđelje, 29 . se spominjemoMihovila, Gabrijela i Rafaela arkanđela.Jeronima ispovidnika spominjemo se 30. septembra.Rođen je u Dalmaciji, živio je pokorničkimživotom, bio je pomoćnik kod pape a umrou je u Betlehemu. Privo je Sveto pismo s hebrejskogi grčkog jezika na latinski jezik koji je službenijezik rimokatoličke crkve. Po njemu je 1868. godineosnovano društvo Sv. Jeronima. A. V. K.Godina VI, Septembar 2010, broj 63

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAAna Ferković, u ekipi BKC „Tavankut”je kuvala kokošiji paprikašs krumpirom i valjškama a pekla sei krumpirača. Poslužili su i sa salomkolača i bunar kiflice, zdravostari recept.Alojzija Bešlić, član BKC„Bajmok” je bio jedan od dvojicemuški reduša. Pravio je uzlivancus krupirom i kaže još ko dite jenaučio kuvat nuz mamu. Kazonam je i da zna pravit seveljaču, ato je zdravo staro ilo. Alojzije i kodkuće kuva.Učiteljica Senka Rožumberskije prvi put na festivalu i oduševljenaje. Kaže da od bunjevački ilakod kuće kuva taranu, nasuvo skrumpirom, sirom, al nije vešta upravljenju pogače.Triba kasti da su gosti festivalabili direktori škula u kojima se učibunjevački ko i učitelji i učiteljiceizbornog predmeta Bunjevačkigovor sa elemntima nacionalnekulture, koji su tu imali i kratakrazgovor s ministrom ŽarkomObradovićom o problemima nakoje nailaze tokom rada s dicomna ovom izbornom predmetu. Odministra su dobili obećanje da ćese nastojat pomoć da se problemiprivaziđu, tim prija što je očiglednoda za učenje bunjevačkog interesovanjekod dice i roditelja rasteiz godine u godinu. V. M.DANI BUNJEVAČKE KULTURE U BAJMOKU: PROMOCIJADOKUMENTARNOG FILMA O JOŠ JEDNOM BUNJEVAČKOM VELIKANUSićanje na generala DulićaPeti Dani bunjevačke kultureu Bajmoku, koje organizujeBunjevački kulturi centar„Bajmok” počeli su 27. avgusta projekcijomdokumentarnog filma „Odpaora do generala”. Film je posvećengeneralu Đuri Duliću, narodnomheroju iz Bajmoka, koji je preminio2006. godine. To je treći filmu nizu koji je BKC „Bajmok” napravio,prvi je posvećen Ivanu Sariću,konstruktoru prvog našeg aviona,drugi Ani Bešlić, akademskoj vajarki.S ovim će se nastavit jel BKC„Bajmok” želi sačuvat uspomine nabunjevačke velikane.Ovaj film o generalu Duliću jeko i prithodna dva režiro TV novinari snimatelj Miroslav Antelj.Sad već u pripoznatljivom rukopisuAntelj pravi film s velikomljubavlju, poštivanjom i s dušom.Kako je posli projekcije kazo, prostoje nevirovatno kako sa malo dokumenataraspolažu arhive. Zatoje srića što su tu još živi svidoci. Nakraju obraćanja publiki, koja je ispunilaveliku salu KUD „Jedinstvo-Eđšeg”, ovi filmovi i njegovi akteripobijaju tvrdnju da je bunjevačkinarod mali, on je velik po broju velikanakoje ima.U filmu o generalu divane AntalMojzeš, hroničar Bajmoka koji gaje i lično poznavo, zatim rođakMarko Fejsov, i Nikola Babić, čijije otac bio njegov vršnjak i lično suse poznavali. Priča divani da je rođen1912. godine, zatim o Dulićovomškulovanju, odlasku iz Bajmokai u Drugi svitski rat di se uključiou partizanske jedinice. Tu jebio u 12. proleterskoj brigadi, a1944. godine je učestvovo u bitkina Batini. Nakon oslobođenja ostoje u vojski di je napridovo, a 1953.godine dobio je čin generala. U filmuje i jedna scena kad je 1963. godinena Prvomajskoj paradi u Beograduraportiro pridsidniku Titu,što su mogli samo najbolji.Mojzeš je podsitio positioce nateške momente koje je Dulić priživiou ratu, na njegovo ranjavanje.Podsitio je i na oktobar 1971. godinekad je u centru Bajmoka, pridcrkvom, general otkrio spomenik„Baklja sećanja”. Bilo je to u sklopuobilužavanja 200 godina ponovnognaseljavanja Bajmoka.Publiki se obratio i Branko Pokornić,pridsidnik BKC „Bajmok”koji je divanio o želji ove institucijeda se sačuvaje sićanja na bunjevačkevelikane, na kraju je kazo ida njim je želja pokrenit inicijativuda jedna ulica u Bajmoku dobijeime generala Dulića.Nikola Babić, podpridsidnik Bunjevačkognacionalnog savita, inačerođen Bajmočanin, izno je svojasićanja na genelara Dulića, odnosnoono što je o njim čuo od svogoca.Ovoj premijernoj projekciji filmao generalu Duliću, koji je većidio svog životra živio po drugimgradovima bivše Jugoslavije, a nakraju u Beogradu, prisustovala je injegova ćerka Jasna Grujić Dulić,vajarka, i unuk Jovan Grujić. Jasni,koja se osića jednim dilom i ko Bunjevkai ko Bajmočanka, BrankoPokornić je poklonio kopiju filmao njezinom ocu.Nevenka Bašić Palković, muzejskiradnik i član Izvršnog odboraBunjevačkog nacionalnog savita,je na kraju te večeri skrenilapogled publike na malu izložbu takozvanikuvarica, postavljenu u sali.Ode je bilo izloženo dvadesetakkuvarica, koje pored slike imaju isvoj tekst-poruku. Ovaki ručniradovi su, kako je podsitila, bilimećani i iznad umivaonika (moždo),al i ko držači češljova i šibica ikojičega drugog. Naročito su bili umodi s kraja 19. i početka 20. vika.Kako je Bašić Palković kazla,ovo je samo početak jedne zajedničkeakcije srbijanski muzeja čijicilj je da se sakupe kuvarice i držačipredmeta za higijenu. Ona je pozvalasve koji imaju take ručne radoveda se pridruže ovoj akciji.Prvo veče Dana bunjevačke kultureu Bajmoku završeno je odličnomizvedbom bunjevački narodni igaraflokloraca Bunjevačkog kulturnogcentra „Tavankut”, al i degustacijombunjevački nacionalni ila.Tu je najavljeno i izlaženje novogbiltena posvećeno ilima s prošlogFestivala ila, al i još kojičega,koji će se nać u prodaji. Već sutradanbilten je bio prid positiocimaFestivala ila. B. E.20Godina VI, Septembar 2010, broj 63

VISTIKULTURNO LITO U SOMBORSKOJ OPŠTINI OBILUŽILE SU BROJNEMANIFESTACIJE NA KOJIMA JE UČESTVOVALO „BUNJEVAČKO KOLO”Na Bodrogu i Zelenom salašuMisec avgust u Somboru iokolini bio je pribogat različitimkulturnim manifestacijamana kojima već tradicionalnoUG „Bunjevačko kolo” izSombora uzima svoje učešće. Nikadogađanja su se i datumima poklapala,pa je bilo zdravo teško opridilitse na koju stranu krenit i neuvridit domaćine.Vridno pomena ričima i lipimslikama naročito je učešće na poredu VI Bodrog festu u BačkomMonoštoru. Popularni Bodrog jeove godine okupio veliki broj učesnikaod stari i umitnički zanatapriko dičiji glumački sekcija, pa svedo veliki horova ko i nastupa folklornidruštava di su se i ovog putaprikazale bunjevačke igre u maestralnomizvođenju GKUD-a „Ravangrad”.Posebno posićeni i zapaženi subili štandovi zanatlija med kojimasu svoje misto i ove godine imalečlanice slamarske sekcije UG „Bunjevačkokolo”. Još jednom je potvrditoda je slamarenje ne samohobi zaljubljenika već prava umitnostponikla iz spretni prstivi i maštenaši pramajki. Slamarstvo većodavno svrstavaje u obašku likovnutehniku naive, a radovi sve lipši,savršeniji i bogatiji upravo svidočesvoje svrstavanje u oblast umitnosti.Prema procinama Bodrog fest jepositilo oko 20.000 ljudi sa svi stranaa članice sekcije slamarstva„Bunjevačkog kola” uz brojne faleza svoja dila, a bome, i solidan pazar,vratile su se sa osmihom zadovoljstva.A na Zelenom salašu....Niki 30-tak kilometeri od Sombora,između Sivca i Crvenke, većskoro čitav vik prkosi vrimenu iopstaje salaš Dragice i Danila Kaluđerskog.Sav u zelenom kakomu i ime kaže salaš je pritrpio samonike tekovine novijeg vrimenapa se na salašu pripoznaje sve onošto je sa sobom nosio XX vik. Samostruja nikako da stigne do ovogsalaša što bi domaćinima od sveganajviše tribalo. Al, ni taj nimalo zanemarljivmomenat, nije omeo domaćineda ove godine po prvi putorganizuju manifestaciju u čak tridana trajanja.Kolonija Zelenog salaša okupilaje 12 kulturno umetnički društavaodnosno udruženja koji su se brojnojpubliki ko i pridstavnicima medija,pridstavili sa svojim nacionalnimi kulturnim identitetom.Bunjevački identitet pridstavljenje kroz radove umitnički sekcija„Bunjevačkog kola” pa su tako viđeniradovi slamarske sekcije, sekcijebilog veza, likovni radovi u tehnikamaslikanja na staklu JolankeIvanić ko i duborezi Antuna BracePozdera. Svoje značajno mistona susritu imale su i članice „Artetnosa”iz Subotice. Na salašarskomsusritu bili su Ana Vukov,Ivana Dulić, Kosovka IvkovićIvandekić, Ljilja Letić i MarijaHorvat, koja je ode recitovala stihovesvoji pisama, te pridstavilasvoju knjigu „Promaja u pendžerimavrimena”.Lipu svečanu i svakidašnju nošnjuponeli su mladi iz folklorne sekcijekoji su odneli aplauzei simpatije publikei domaćina.Bilo je veselo uztamburaše i harmonikaša,pivalo se bunjevački,madžarski, srpskia završilo nuz pismusvi učesnika „Ejsalaši, opet ću vamdoći”.R. P. i M. H.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 21

PRIPOVITKE IZ ŽIVOTAPOVODOM DUŽIJANCE FERENC BOŽIK JE U IZLOG GRADSKE BIBLIOTEKEPOSTAVIO NEOBIČNU KOPIJUStogodišnja mini vršalicaMaketu vršalice je kupio od jedne stare žene u Malom Bajmoku i tako, raspadnuta skupljala je prašinu u njegovoj kući 17 godina,da bi je onda za nikoliko nedilja obnovio, tako da danas funkcioniše sve na njoj, čak i motor. Božik bi volio da se vršalicanađe na kakoj stalnoj izložbi prid ljudima, da vide kako se kadgod žito vrloOd prija nikoliko nedilja uizlogu Gradske biblioteke,dičijeg odiljenja koje gledana gradski trg, postavljena je minivršalica. Najveća vridnost ove vršaliceje ta što je apsolutno ista kooriginal i svaki njezin dio radi, čaki motor. Napravljena je komegodza veselje prija oko jednog vika, asad je u vlasništvu Ferenca Božika,nastavnika fizike i tehničkogobrazovanja u penziji. Jeste njegovovlasništvo, al on ne zna ko je napraviovršalicu, mašinu kojom sekadgod radio zdravo važan posood kojeg je zavisilo šta će se i kolikoist cile godine – vrlo se žito. Odavnosu ji zaminili kombajni, tako dasu vršalice prava ritkost i više nisuu upotribi.– Odakle mi vršalica? Ona jedošla kod mene tako što sam jekupio. Jedan poznanik mi je javioda neko prodaje maketu vršalice.Ja ga pitam zašto je ti nekupiš, a on kaže, neću! Video jeda ima jako mnogo da se radi nanoj, da se sklopi i popravi. Otišosam u Mali Bajmok kod žene kojaje prodavala, pogledao i pogodilismo se. Nisu bile velike pareu pitanju. Bila je raspadnuta, točkovisu otpali, špicevi od tankoglima sa malim ekserima su se raspali,videlo se da je ili bila bačena,ili je nešto ležalo na njoj.Božik je vršalicu dono kući, metniou ćošu ispod stepenica i tamoje stojala 17 godina. Ništa nije radiona njoj.– Kupio sam je jer sam računaona to da ću je popraviti i stavitina jedno već unapred određenomesto u kući kao ukras.Posle sam mislio da je dam unuku.On živi u Pešti, i kad je nedavnobio ovde kažem, hajde davidiš vršalicu, jer rešio sam da ćuje prodati ako ti nećeš da je uzmeš.Međutim, nije bio zainteresovan,a ja sam već star, a i suprugane bi da je stavim na mestogde sam hteo.Ta mala vršalica od drveta i metalastajala je u delovima sve dojednog dana kad je došo red nanju. Božik je malo odmaro od radana duborezu i vatrenom emajlu,što su mu pored nastavničkog poslabili hobi, jel mu je doktor savitovoda što više odmara.– Prođem pored vršalice i kaoda mi je neko rekao, hajde, izvadije i sredi je, sad još možeš, a posleko zna. Od prašine se nije mogladobro ni videti. Na popravku idoterivanje sam potrošio jednotri nedelje. Ova vršalica imamnogo malih i tankih delova ioprezno je trebalo raditi. Meni jeto bilo blisko jer sam pre radiomakete aviona i drugih uređaja.Vršalica još nije završena, trebastaviti prenosni mehanizam.Vršalica ima mali elektromotorkoji se ne vidi, ima osovinu i prinosnimehanizam. Oko vršalice su i figureljudi koji je opsluživaje. U bibliotekuje stigla jel je Ferenc Božikželio da tu sad već ritku mašinu iznaše zemljoradničke prošlosti videdanašnji ljudi. Jel, kako Božik kaže,bar polovina ljudi koja je bila na Dužijancinije vidila kadgodašnju vršalicu,nit zna kako se i šta na njoj radilo.– Od mene može tu duže daostane. Po mom mišljenu ova vršalicabi trebalo da bude negdestalno izložena, jer je i ko ručnirad jako lepa. Ako ništa drugo,staviću na Internet da je prodajem,pa će je neko kupiti za svojukolekciju – reko je Božik.Nije nikaka slučajnost što je Božikkupio i popravio ovu vršalicu.On je čovik od tehnike, a uz to jedandobar dio života je provo naselu, di je viđo ove mašine kako vršužito. Na takim mašinama su se isigrali ko dica. To, kaže ostane učoviku, i ova maketa vršalice jednostvanonije mogla proć porednjeg tek tako.Božik je i umitnik, možda je naprvom mistu umitnik, jel je talentovan,al nije bilo novaca za studijelikovne umitnosti. Al to je tokomcilog života osto njegov hobi. Nakraju se opridilio za duborez u drvetu.Izgled komada drveta opridiljivakrajnju figuru, a najveća inspiracijasu mu priroda i, ni sam neznam zašto, velike tragedije u svitu.Tako ga je trovanje slonova upalićkom Zoo vrtu „natiralo” da izradinikoliko duboreza slonova, paonda izlivanje nafte u more i tragedijatica zarobljeni u nafti, glad uBijafri itd.Da upotpunimo sliku o FerencuBožiku kašćemo i to da je on sa sinomodradio poso skidanja zvizdei postavljanja križa na vr Gradskekuće, a 1975. godine je restaurirodio tornja Gradske kuće, onaj odkovanog gvožđa.– Doživeo sam sve ono što samželeo u životu – kazo je na krajuza naše novine Ferenc Božik.B. E.22Godina VI, Septembar 2010, broj 63

SIĆANJE NA KADGODAŠNJE OBIČAJEOBIČAJIJesen prava Gospojina malaKad je prošo ris, vršidba i dužijanca onda su čeljad malo odmorila, to su bile i najveće vrućine – kanikuleSvako godišnje doba na salašuje drugačije prolazilo. Ipak,jedno je bilo zajedno za lito,proliće, jesen i zimu – posla je bilouvik.Radovi po kući i oko kućeOd velike Gospojine do malepravilo se veliko spremanje soba,iznesivalo se ruvo sunčat, kaputi idruga suknena ruva koja se ne oblačeliti, a i ponjavice i pregače kojesu pripravljane curama za štafir.Prao se i bili šling i bilio na suncuko i bile navlake i štafir koji se neasnira. Iznesivalo se i perje na sunčanje,a ono koje se asnira iznesivalose više puti godišnje.Sunčala se vunena i kožna odića,cveteri, puloveri, velike striganskemarame i rojtoši, šepice, kožuvi,popršnjaci i opaklije, da ji ne bi izgrizlimoljci, a oni su baš to najvećmanapadali. Kad je došla malaGospojina kazalo se „Jesen pravaGospojina mala” i „Posli Ilije, sunceje sve milije”, jel su i dani kraćipa je sunca sve manje. Dica su krenilau škulu, svinji se više nisu čuvalina strniki, jel su ljudi strnikeuzugarili, a svinje su zatvorili ranitza ranjenike.Radovi na njiviBrao se cincokrt a to je išlo sporojel su sve ručno radili. Nožovimasu sikli glavice cincokrta imećali na hrpice, a posli kolimanosili na salaš di se posli vrlo. Stabljikesu posikli i povezali u snopovesadili u klupe i to se zimi ložilo upaorske peći. I konoplja se kosilaručno vagovom el kosakom, papovezala u snoplje i sadila u klupea posli nosila na salaš da se suši aonda su je prirađivali. Kosila seotova u dolu, a posli su se tiralekrave na pašu u dolove. Još je tribalopovadit krumpir iz zemljedok se ne okiši. Kadgod su naši pricisadili tušta krumpira, kazali suako ima dosta krumpira nema gladi.Kad se povadi iz zemlje poizbirajese oni najlipči i zdravi, pa seostave za ilo a koji je malo zasičenel nezgodnog oblika jel ga načocrv, taj se krumpir skupio obaškopa su žene od njeg pravile štirku.Oni nasitniji su se kuvali svinjamai pravio mošlik.Kako se pravila štirkaZa štirku su žene krumpir očistile,oprale, istrenicale, nalile čistevode i pomišale. Štirka se slegne nadno vajlinga a rizanci se povade.Štirka se raširi na čist čaršpa na velikastal da se suši. Tako su našedomaćice napravile štirke da imaduza cilu godinu.Sve od konopljeI s konopljom je bilo zdravo tuštaposla, al su sve to vridne rukenaši čeljadi poradile. Imali su kojikakealate spravice i zubce, s čimesu istrli i češljali konoplju. Od konopljese svašta pravilo a najvišepeškiri, čaršapi, postelje, pa i odićeKUD „ALEKSANDROVO” 26. SEPTEMBRA ORGANIZUJE PROMOCIJUBUNJEVAČKI NOŠNJI KROZ ISTORIJUNošnja ko na modnoj pistiPromocija bunjevački nošnji kroz istoriju, kojučetvrtu godinu organizuje Kulturno-umitničkodruštvo „Aleksandrovo”, biće održana unedilju, 26. septembra, s početkom u 19 sati, u Velikojvićnici Gradske kuće. Pored KUD-a „Aleksandrovo”,u goste dolaze KUD „Bunjevačka zlatna grana”iz Madžarske. Oni će prikazat 15-16 nošnji, al ćeza positioce, pored domaćina, izvest i kratak programbunjevački narodni igara.Pored nji, ko gosti dolaze Bunjevački kulturnicentar „Tavankut”, BKC „Bajmok” i KUD „Bunjevka”,a svako od nji će prikazat 5-6 nošnji. Za kraj svifolklorci će odigrat Bunjevačko kolo.je bilo konopljaške za poslendan.Ona tanja i mekša se bilila u bililu,a ona neubiljana je ostala (tako konopljaškeboje). Koji su sadili višekonoplje prodavali su je majstorimai štrangarima. Pleli su i prodavaliulare za konje, štrange za amove,kajase, vrengije, tanke štrangena kojoj su se sušile košulje, vrbice,rafija čim se vezo vinograd i konopljaškikonac tanji i deblji a tkali suse i džakovi i prteni pokrovci zakonje. A. V. K.Upis novi članova uKUD „Aleksandrovo”Kulturno-umitničko društvo„Aleksandrovo” iz Subotice upisujenove članove u sekciju folklorauzrasta od 7 do 25 godina.Upis se vrši od 1. septembra do15. oktobra u prostorijama KUD„Aleksandrovo”, Aksentije Marodića9, i to ponediljkom, sridomi petkom od 18 do 22 časa.Bliže informacije mogu se dobitna telefone: 568-600 i 064-501-25-26.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 23

KULTURNA ISTORIJASLIKA IZ NAŠE PROŠLOSTIBitka kod SenteNadiranje Turaka u ove krajove počelo je još od pada Carigrada 1453. godine. Malo po malo, turska sila sve više napriduje kasiveru. Bilo je otpora, al dobro organizovanoj vojnoj sili teško se ko mogo suprostavitIstorijske prilikeZnačajan prodor Turaka u ovekrajove bio je pod vođstvom sultanaSulejmana II koji je 1521. godineosvojio jako odbrambenouporište Beograd.Od tad turska vojska sve češćeprilazi Dunav i Savu. Značajan iveliki poraz madžarsko-hrvatskojvojski zado je taj isti ambicioznisultan Sulejman II na Mohačkompolju 1526. god. Put ka Evropi bioje otvoren. Turci učvršćivaje svojuvlast u Madžarskoj. Bilo je pokušajasuprotstavljanja Turcima i takije bio Jovan Nenad – car koji jesvojim četama čistio teren od Turakaoko Subotice i Segedina, dokje Ivan Zapolja čuvo Erdelj –Transilvaniju.Do velikog Austro-turskog rata1683 – 1699. godine mnoge teškestvari su se dešavale po žitelje naovim prostorima. Posli opsade Beča1683. godine je austrijskoj vojskipomago poljski kralj Jan Sobjeski itako se turska vojska u ovim krajovimaučvrstila i u njima ostalapuni 146 godina, i to od 1541. do1687. godine.Posli odlaska Turaka u ove opustošenekrajove naseljavali su se Srbi,al i Bunjevci i to naročito okoSombora, Baje i Subotice. Oni sutražili zaštitu Beča, al su se u vojnompogledu metnili na raspolaganjebečkom caru zbog tog štoovo područje nije u potpunosti bilobezbidno od Turaka koji su prikoDunava i Save često upadali radipljačke na ove prostore.Iz tog perioda poznate su bitkakod Slankamena iz 1697. godine ijoš poznatija bitka kod Sente –1697. godine, kad su Turci teškoporaženi, a to je ujedno i poslidnjabitka s Turcima na teritoriji Bačke.Bitka kod Sente –11. septembar 1697. godineŠta je prithodilo tom odlučujućemboju?Sultan Mustafa je prišo Dunavkod Kovina, a carska vojska je podkomandom kneza Fridriha Augustaopsidala Temišvar di su senalazile još značajne turske snage.U julu misecu knez Fridrih Augustje zaminjen mladim i veoma sposobnimprincom Eugenom Savojskim.On se već u julu našo uBačkoj u vojnom stanu kod Sentomaša(današnji Srbobran).Plan sultana Mustafe bio je prodoru Erdelj, a to je mogo samopriko Bačke i Banata ne sluteć daće naić na veliki otpor carske vojskei njenog novog vojskovođe, princaEugena Savojskog. Odlučujući sukobdesio se kod Sente di su se turskesnage pribacivale priko Tise uBanat zbog reorganizacije i dalji osvajanja.Bitka je bila teška i u njoj jeučestvovalo 500 vojnika iz Sombora,pritežno Srba i Bunjevaca. Skoročitava turska vojska je uništena,a sultan se spasio bigom premaTemišvaru. Na bojnom polju ostoje veliki vezir, nikoliko paša i na desetinesandžak-begova.Za ovu sjajnu pobidu i poslidnjuna tlu Bačke princ Eugen je oddvora nagrađen velikim posidom ivlastelinstvom „Belje”, izmed Dravei Dunava (potonja Baranja). Ublizini sela Topolje princ je podigoi crkvu posvećenu Sv. Petru i Pavlu,koja je dugo vrimena bila zapuštena,a sad je obnovljena u senkistolitni kestenova značajan jevirsko-istorijski spominik.Karlovačkim mirom, 1699. god.na Savi i Dunavu se uspostavljagranica izmed Turske i Austrije, aovi krajovi se privredno, društvenoi politički oporavljaje. Apsolutnimir se nije u potpunosti uspostavio,al je život ljudi u ovim krajovima,koji su bili vojna granica, biopuno cigurniji nego južno od Savei Dunava di su se Truci još dugovrimena održali.Nastanak slike„Bitka kod Sente”Sav ovaj istorijski uvod iznelismo zato da bi se nikako vrimenskipribližili velelipnoj sliki „Bitka kodSente”, koja krasi glavnu salu „Županije”u Somboru, a koju je naslikoveliki umitnik s naši prostoraFranc Ajzenhut (Franz Eisenhut).Pošto je Sombor posto veliki administrativnicentar i sidište Bač-Bodroške Županije izgrađena jeprilipa palata s naminom da budemisto za sve poslovno-administrativnopolitičke skupove onog vri-24Godina VI, Septembar 2010, broj 63

mena. U sastavu zgrade bila je izgrađenai kapela i zatvor. Zgrada jedvospratna s centralnom salom nebaš zdravo velikom, s puno manji iveći prostorija s ukupno 365 vrata,isto koliko i dana u godini. Posliskoro 200 godina zdanje i danasima istu naminu i sidište je gradskeuprave Sombor.Zgrada je završena 1808. godine,al se dugo radilo na njezinomuređenju, čak decenijama, što jezavisilo od prihoda, koji nikada nijebilo priviše.Krajom XIX vika, a povodomobilužavanja istorijskog događajapod nazivom „Milenijumska svečanost”odnosno, 1000 godina oddolaska Madžara u ove krajove odlučenoje da jedan istorijski događajbude prikazan na jednoj sliki.Te 1896. godine, kad se centralnasala želila ukrasit slikom, slikar je biona Orijentu ko gost turskog sultana.Kad je primio telegram od njegovezavičajne Županije, bio je u Teheranu.Zamoljen je da se oma vratikući radi priuzimanja jedinstveneporudžbine za koju mu je obećanasvota od 12.000 forinti (to je vridiloko i 40 jutara bačke zemlje).Slikar se vratio i privatio ponududa jedan istorijski događaj prinesena platno ogromni razmira,bila je to „Bitka kod Sente”. Opridilivšise za ovu temu, ko već iskusnii uvaženi slikar, prid sobomje imo veliki umitnički izazov. Poredtog što je slika ogromni razmira4 m visoka i 7 meteri široka, a sprilipim okvirom slika ima površinuod 40m 2 .Na sliki je prikazan momenatpobide nad Turcima. Pored togaslikar je želio da kroz događaj kojije prikazan na sliki poveže sve nacionalnostikoje su živile u Bačkoj.Centralna ličnost obasjana suncomje princ Eugen Savojski nabilom konju. Tako ogromnu slikubilo je teško i postavit u svečanusalu županijske zgrade. To je učinjenosa spoljne strane, tek kad sus balkona uklonili nikoliko vrata iIz života velikog slikara s naši prostoraFrance Ajzenhut (Franz Eisenhut) potiče iz jedne nimačkeporodice koja je za vrime carice Marije Terezijei cara Josifa II doseljena oko 1760. god. u južnu Ugarsku.Slikarov otac Georg Ajzenhut bio je pristalica prava ireda ko i svi njegovi zemljaci, podunavske Švabe. Francje bio sedmo dite, rođen 26. janurara 1857. godine uDojč-Palanci, današnjoj Bačkoj Palanki. Tribo je postattrgovac, al već ko učenik je lipo crto koristeć svaki papirićda štogod nacrta.Stariji brat Jozef imo je gvožđarsku radnju u NovojPešti u kojoj je Franc šegrtovo. Tu je više vrimena provodiocrtajuć mušterije, nego učeć trgovački zanat. Starijibrat upućivo je roditeljima pritužbe na Franca. Već iz tebratove radnje pročulo se da je mlađi Ajzenhut izuzetno talentovan.Dolazeć češće kući Franc je roditeljima konačno izjavio da ne želi bit trgovacveć slikar. Kako se uvik nađe kogod ko razumi mladost i talenattako se i u Palanki našao advokat dr Karlo Mezei koji je ko mecena želiousmirit sudbinu ovog mladića u njegovim nastojanjima da pribrodipriprike na putu do krajnjeg cilja. Materijalno donekle obezbiđen našose u Budimpešti na studijama umitnosti u tzv. Crtačkoj škuli (Allamiminitrajz i skola). Škula je 1871. proglašena za Visoku škulu likovneumitnosti i pripremala je učenike za likovne pedagoge, njezin učenikbio je i Ajzenhut, a učitleji su mu bili poznati slikari onog vrimena. UUmitničkoj akademiji mladi Franc je bio od 1871 do 1875. godine i bioje jedan od najbolji učenika, prilazi na Minhensku akademiju umitnostiza budućeg velikog slikara.Prilaz iz Budimpešte u Minhen olakšalo mu je to što je tamo sustriomadžarskog slikara Juliusa Benezura. Bio je vridan i omiljen studentmnogi poznati slikara XIX vika: Franc V. Lenbah, Jozef Brant, FrancRubo, Viktor Šram i drugi. Na Minhenskoj akademiji ostaje do 1884.god.Još ko student otputovo je sa grupom studenata u zemlje Orijenta iobašo Egipat, Tunis, M. Aziju, Siriju, Tursku, Kavkaz, a duže je boraviou gradovima ko što su Kairo, Jerusalim, Baku, Samarkandu...U Parizu boravi 1884. godine i njegov ugled u umitničkim krugovimaKULTURNA ISTORIJAprozora. Otkrivanje slike „Bitkakod Sente” bio je događaj i proslavaod državnog značaja. Proslavisu prisustvovali zvanični državnigosti, ko i mnogi drugi, a upriličenje na 200-godišnjicu Bitke kodSente, 11. septembra 1697. godine.Slika je i danas na istom mistu,pleni svojom lipotom, koloritom(sadržaj baš nije zadivljujuć), alumišnost slikara da na platnu dočarataki jedan događaj je svakakoza divljenje. I danas gledajuć toplatno niko nije ravnodušan, a slikarFerenc Ajzenhut dobija visokeumitničke ocine.prof. istorije Marija Bojaninraste iz dana u dan. Bio je priplavljen porudžbinama bogati,al i državni kulturni institucija i razni galerija imnoštvo njegovi slika našlo se u privatnim zbirkama.Zemlje Orijenta na slikara su ostavile dubok utisak,kolorit, običaji njošnja pa i lica ljudi su ga prosto opčinili.Donosio je brezbroj skica koje je onda završavo u svomdobro opremljenom ateljeu. Slike s orijentalnim temamaprosto su mamile kupce u tom je naročito pridnjačioprinc regent Luitpold. Česte izložbe, veliki svitski razmiraonog vrimena prosto su crpile snagu velikog slikara.Povodom milenijumske proslave, 1896. godine, u MadžarskojAjzenhut je nasliko sliku „Svečana povorka milenijumskeproslave”. To je kružna slika u čijem nastajanjusu mu pomagali J. Ujvari, Đula Tornai, Lajoš Mark i drugi.Honorar za ovu sliku bio je 75.000 guldena.Iste godine 1896. prima i porudžbinu za sliku Bač-Bodroške Županije,tema Bitka kod Sente.Slikar je oženjen divojkom iz Bačke Palanke, Adrienom Von Berenhausens kojom je u braku imo četvero dice koji su ko mali pomrli, jedinoje sin Franc poživio duže, al je izgubio život u Bačkoj Palanki posliII svitskog rata (nedovoljno istraženo, al s obzirom na logore nije teškopritpostavit sudbinu Ferenca mlađeg).Narušenog zdravlja Ferenc Ajzenhut 2. juna 1903. godine umire, upravou trenutku kad ga je madžarska vlada pridložila za visoko odlikovanje,a u toku je bilo njegovo imenovanje za profesora na Minhenskojakademiji.Ocine slikarovog rada su različite, bio je nenadmašani slikar „Etnografskiscena s tematikom Orijenta” i slikar istorijskog realizma.Mnogi slikarski pravci u umitnosti rađali su se u Evropi u to dobo, alAjzenhut ostaje viran svojem pravcu u slikarstvu, a to je minhenskaslikarska škula.Ferenc Ajzenhut saranjen je 4. juna 1903. godine u Minhenu na „Istočnomgroblju” ispod impozantnog nadgrobnog spomenika kojeg sumu podigli umitnici i prijatelji.M. B.Godina VI, Septembar 2010, broj 63 25

SPORTŠAH KLUB „SPARTAK” NE NAPUŠTAJE BORBENOST I SAMOPOUZDANJEBorba za opstanakOd 21. 8. do 31. 8.2010 godine u Vrnjačkoj Banji održava se ekipno prvenstvo Srbije u šahuPrija pet godina Šah klub„Spartak" bio je novajlija uprvoj saveznoj ligi koje se takođeodržalo u Vrnjačkoj Banji,kad je klub uspio da sačuva statusprvoligaša što je u to vrime i bioglavni cilj. Nakon tog klub se uspišnotakmičio naredni godinamed najelitnijim klubovima u Srbiji.Na Zlatiboru 2006. godine ŠK„Spartak" je ko ubidljivo najmlađaekipa osvojila drugo misto a narednegodine osvojen je kup Srbije.Zbog teške finansijske situacijeu šah klubu ova godina u VrnjačkojBanji u mnogom će podsićatna 2005. godinu, jel je prvenstvenicilj kluba da zadrži prvoligaški status.Oslabljena ekipa u odnosu nalanjsku godinu odlaskom dva igračaFerenca Berkeša i MilošaRoganovića imaće vrlo težak posoboreći se s još 11 ekipa med kojimasu Beograd „Agrobanka”, „Vodovod”Kragujevac, „Radnički” Kragujevac,„Lasta” Beograd, Niš,„Novosadski šahovski klub” DDOR,„Planum Turs” Beograd, „StaraPazova”, „Sloga” Kraljevo, „Smederevskišah klub”, „Valjevski šahklub”. Za šah klub nastupaće velemajstorNikola Sedlak, velemajstorRičard Raport, intermajstoriDejan Leskur, Popov Siniša, PopovićMiloš i Nađ Heđeši Balinddok je rezerva fide majstor JesenskiTibor. Jedino što ŠK „Spartak”nikad nije izgubio i što ga je uvikkrasilo su velika borbenost isamopouzdanje.Ono što je razgalilo ovogodišnjuekipu je dolazak najmlađeg velemajstorana svitu četrnaestogodišnjegRičarda Raporta. Mnogistručnjaci zbog njegovog raskošnogtalenta pridviđaje mu blistavukarijeru u šta ćete se i vi uviritnakon što pogledate ovu partiju.velemajstor Nikola Sedlak1.d4 d5 2.Sf3 Sf6 3.c4 dxc4 Ovootvaranje zove se primljeni damingambit i daje obostrano vrlo zanimljivuigru. 4.Sc3! [Mladi madžarskivelemajstor već u početnojfazi partije pokaziva agresivnostbirajuć najoštriji nastavak dibili ni ne planira vratit žrtvovanogpešaka nego želi stvorit jakcentar i što prija da izvrši napadna crnog kralja. Uobičajeno je4.e3 e6 5.Lxc4 c5 6.0–0 a6] 4...a65.e4 b5 6.e5 Sd5 7.a4 Lb7 [Crnibira riskantan put s ciljom da sačuvapešaka. Necigurnoj igri ikomplikacijama vodilo je 7...e68.axb5 Sb6] 8.e6! Bili žrtvuje jošjednog pešaka kako bi oslabiopoložaj crnog kralja. 8...fxe6 9.Le2Sxc3 10.bxc3 Dd5 11.Sg5! Sadmlada uzdanica i pojačanje ŠK„Spartaka” više ne broji pešaka idaje i trećeg pešaka kako bi napaddobio još više na intenzitetu.Rapport R. - Huschenbeth,NMitropa Cup 2010.Zbog pritnje Lf3 crni je prinuđenda privati i ovu žrtvu. 11...Dxg212.Tf1 Sd7 [U slučaju da crnipokuša odbranit e6 pešaka putom12...Ld5 ne bi se lipo provo nakon13.Lf4 g6 (13...h6 nije mogućezbog 14.Lh5+ Kd7 15.Lf3 Lxf316.Sxf3 sa ubitačnim pritnjamaSe5 jel d5 a crna dama ostaje vanigre.) ] 13.Sxe6 Tc8 14.axb5 axb515.Ta7! I poslidnja figura bi-logulazi u napad 15...Dc6 16.Lg4Db6? U vrlo teškoj poziciji crnipravi virovatno odlučujuću grišku,al nije ni bilo lako pridvidit slidećipotez bilog. 17.Sc5!! Dxa7 [Uslučaju 17...Sxc5 18.dxc5 Dxa7uslidilo bi 19.Ld7+ Kf7 20.Dg4priti mat i na 20...Da6 21.c6! I sadposli prikrivanja šestog reda matna e6 više nije moguće odbranit.]18.Lxd7+ Kd8 19.Dh5 priti matna e8 19...g6 20.Lxb5I još jedan lippotez.Privrimena žrtva dame kojuje nemoguće uzet zbog pritnjeSe6 s matom. 20...c6 Diagram21.Dd5+! još jedna žrtva damekoju opet nije moguće uzet zbogistog mata ko malopre. 21...Kc722.Lf4+ Kb6 23.Sd7+ Ka524.Lxc6+ Ka6 25.Db5# 1–026Godina VI, Septembar 2010, broj 63

ŠTA JE TO ŠTO ODREĐIVA KOJI SALAŠI ĆE DALJE ŽIVITDa se malo bavimo „lokalnomgeografijom” u atarusomborske opštine. Slučajnojel ne, pogled mi se često zadržina jednoj staroj mapi, virovatnoštampanoj izmed dva svitskarata, jel na njoj ne piše „Kljajićevo”nego „Krnjaja”. Onda krenem gledatokolinu Sombora pa u Gradinividim da je kraj kanala u Bošnjacimai Parčetićima bilo po desetaksalaša, a sad samo dva tri naseljena.U Radojevićima ji na desetine nakarti, a sad kad se uputim tamo,tek u nekolicini kogod živi, a Ovcini,Beljanski i Kovačići mahom ugradu, al skoro svaki dan traktoromu Radojeviće da se njive porade.A i nije njim na tom zabavitjel jedno je pisma a drugo život.Šaponje, Repije, Matarići još su samona mojoj vrimešnoj karti veliki,al znam da se tamo živi mogu izbrojatna prste jedne ruke. A opet,ima salaša koji opstaju, pa moglobi se reći i napriduju. Kraj Somborarecimo, na Bukovcu i nemanapušteni salaša, u Nenadiću, naBezdanskom putu, Lugumercimaslično.Brez puta, struje i ljudiI sad, šta je to što određiva kojisalaši će dalje živit, a koji će polakonestajat? Ajde da se još malo bavimolokalnom geografijom i istorijom.Posli Drugog svitskog rata baši nije postojo kaki strateški interesdržave za očuvanjom salaša. Kolhozi,zadruge i PIK-ovi su bili važniji.Zato se nije ni ulagalo u salaškanaselja. Jedina ulaganja su bilamasovna izgradnja domova kulture.O putu (prvo tucanik, a kasnijeasfalt) pedeseti i šezdeseti godinanije bilo ni divana. Samo oni salašikoji su bili na kakom značajnijemdrumu za okolna sela, imali su srićeda se u to vrime kolko tolko spasuod propadanja. Kroz nji su (alne zbog nji) građeni putovi primerenivrimenu tadašnjem, i ono štoje takođe važno, ti su salaši tad dobilielektriku. I baš ti, koji su uzsaobraćajnice ka selima su danassalaši s perspektivom.Međutim, ima jedan izuzetakmed njima - Gradina. Ona se nenalazi nuz kaku saobraćajnicu, aipak je opstala. Al malo je falilo danam Gradina samo u pismi ostane.Gradinci su se zbog svega gori navedenogpedeseti godina već masovnoselili u varoš. Bez struje, puta,u blatu, i nije bilo perspektive.Fala bać Žigi i bać JosiI onda, daleke 1966. godine,Gradina je dobila elektriku. Starijipričaju da struja u Gradinu ne bitad došla da se nije posebno zauzeoza tu stvar Sigmund (Žiga)Fratrić, ondašnji podpridsidniksreza. Danas čika Žiga živi u NovomSadu i u penziji je, naravno. Ito je donekle zaustavilo raseljavanjeGradinaca u varoš, al ne zadugo.Već sedamdeseti je GradinaPOLJOPRIVREDASalaši živi samo u pismi?Malo koja naša pisma prođe brez konja, snaša i salaša, tako da nam je svima čudit se otkud toliko napušteni salaša samo kojustotinu metara od magistralnog puta Subotica – Sombor, kad je na salašu tako lipo živit, ta baš ko u pismi, a pisma lipa da lipšabit i ne možponovo izgledala ko nepoželjnomisto za život jel nije imala asfaltnogdruma. Početkom osamdesetiGradina dobija i asfalt i ondaje definitivno i obezbiđena budućnostGradine. Opet je imo koda se zauzme, ovaj put je to bio JosipKulić, u to doba veliki funkcioneru Komitetu, tako divane oni„malko manje stariji”.I bio je to stvarno poslidnji momenat,jel na primer, salaši Radojevićikoji se naslanjaje na Gradinu,dobili su struju par godina posli, aasfalt je tamo stigo prija niku godinu,al kasno.... Raselilo se, pustisalaša kud god pogledaš... snaša koda već odavno nema, a zemlja bašdobra i rodna... A Radojevčani postalivarošani... i neka ... nek su njimfamilije žive i zdrave... dođu prikodana traktorima i porade njive i todobro..., uvik su bili pravi domaćini.Meni je to teško kad pomislim,al njima je puno teže...I sve mi strašno kad pomislimda je tako elektrika mogla zakasnitu moju Gradinu, da je asfalt mogostignit kad su već mnogi očli... Ašto je sve bilo na vrime, još jedaredfala i čika Žigi i čika Josi.Za Gradinu još nije kasnoPrija niku godinu pojačali suelektriku, a baš ovi dana prisvlačegradinski drum novim asfaltom,jel stari je dotrajo. E još da namstigne u Gradinu telefon, pa da igradinska dica krenu „vitlat” poInternetu, ko varoška, niko namravan ne bi bio. Ta valjda će se pojavitniki novi bać Žiga jel bać Joso,da mu buduće generacije Gradinacaimadu kazat „fala” za telefon iInternet.Saša BošnjakGodina VI, Septembar 2010, broj 63 27

ŽIVOTPRIHVATANJE – PRVI KORAK U SAVLADAVANJU SVAKE NEVOLJEAh, te brigeŽivot bi bio divna stvar samo kada bi znali razdvojiti bitno od nebitnog, važno od nevažnog, realno od nerealnogKoliko se samo sekiramozbog vremena koje se svakičas menja, zbog ručka kojije zagoreo, autobusa koji nam jeotišao ispred nosa, lifta koji ne radibaš kad nam se žuri na posao, jedinicekoju je sin dobio u školi, frizerakoji ne radi baš onda kadanam je potreban, susetke koja nasne pozdravlja... i tako u beskraj, većiili sasvim beznačajni problemimogu čoveka držati u stanju stalnenervoze i napetosti. Da ne govorimoo onim tako čestim samooptuživanjai vraćanjem u prošlost:„Zašto sam to rekla, uradila...”, ilipak razmišljanjem o budućnosti :”Šta me sve još može snaći”.Brige su nesumljivo deo svačijegživota. Svi mi manje ili višebrinemo o svojoj porodici, deci,zdravlju, novcu, budućnosti, paako je to u razumnoj meri, problemanema.Međutim ima ljudi koji stalno onečemu brinu, ponekad i bezstvarnog razloga zagorčavajućitako sebi svakodnevni život. Stalnazabrinutost vremenom čak postajenavika, pa takvi ljudi ne mogu daBRIGE – REZULTATMAŠTEPre svega treba znati daje bar polovina naših brigarezultat naše mašte ili lošeprocene životnih situacija.Ako u svemu i svačemu vidimopotencijalnu opasnost,probleme i teškoće,ako svačije ponašanje tumačimokao napad na svojuličnost, ako razmišljamosamo o neprijatnim itužnim stvarima, onda jeza nas život izvor neprestanihbriga...žive a da o nečemu ne brinu. Međutim,dugotrajne brige iscrpljuju išto je još gore one remete našezdravlje i fizičko i psihičko. To jedovoljan razlog da se više pozabavimosa suštinom briga i mogućimrešenjima.Međutim, ako mirno i realnoanaliziramo svoje brige konstatovaćemočesto da su neke od njihbeznačajne i da nepotrebno brinemozbog njih. One druge, stvarnebrige moramo jednu po jednu pažljivoanalizirati, videti šta je dovelodo njih kako bismo ih mogli nanajbolji način rešiti. Za većinu odnjih se uvek može naći logično rešenje.Sem toga, bar polovinu našihbriga rešava sam život u štasmo se svi više puta uverili.Ima, doduše, problema kadaništa ne možemo uraditi. Radi se oživotnim situacijama koje su krajnjeneprijatne i na koje ne možemouticati, ljubavni rastanci, raskidii razvodi, bolest, gubitak posla ,bračnog druga, prijatelja, imovine isl. Sve su to teške životne lekcijekoje nije lako savladati i tada nampreostaju samo dve mogućnosti: ilićemo te životne situacije prihvatitikao neizbežne, pomiriti se i saživetisa njima, ili ćemo sebi još višeupropastiti život stalnim jadikovanjemi opiranjem da pogledamo istiniu oči. Ono prvo je teže, ali jerealnije.Američki psiholog Viljem Džemstvrdi „da je prihvatanje prvi korakka savladavanju svake nevolje”, jeriz svake nevolje se čovek pre ilikasnije izvuče. Uvek se nađe nekiizlaz i rešenje. Najzad, život namnudi jedan vrlo dobar način za uklanjanjebriga – rad, zaposlenost,aktivnost bilo koje vrste... Ništa nedeluje tako delotvorno na rasterivanjebriga kao okupiranost nekimposlom. Opasnost je u neradu, tadau svest nagrnu samo negativneemocije i misli. „Brigama opsednutčovek mora da se utopi u radu kakose ne bi utopio u očaju”, rekaoje jedan engleski pesnik kada je izgubionajboljeg prijatelja. Imajmoto u vidu uvek kada se previše zapetljamou brige.Desa Kujundžić, psiholog28Godina VI, Septembar 2010, broj 63

KNJIŽEVNA RIZNICAMARICA VUJKOVIĆ: ODLOMAK IZ ROMANA„Valjda je moralo bit…”Već je prošao Uskrs i sve seviše približavalo leto. Bio jelep topao dan. Cilika je napoljuu dvorištu, pod velikim dudomprala rublje. Antun, mlađi jojsin, igrao se na tavanu sa svojimgolubovima. Stariji – Pera – bio jeu školi. Cilika bi malo po malo,prekinuvši pranje, otrčala na ambetuš,odakle se dobro mogao videtisat i „oćel već dite doć iz škule”.Za nju je bilo nešto strašno što jemali morao i pre posle podne daodsedi u školi po dva sata. Ne samozato što je smatrala za nepravduda jadnu decu drže dnevno početiri sata kao u zatvoru, nego ježalila Peru što se toliko morao damuči, dok mu zadaće ne bi ušle uglavu. A to nije ni čudo – mislila je:- Kad dite mora da uči tuđ jezik.MARICA VUJKOVIĆRođena je u Subotici 1900.godine. Ode se škulovala izavršila Trgovačku akademiju.Jedno vrime radi uGradskoj biblioteki ko službenica,a onda poslom prilaziu Beograd, di je radilako privatna službenica.Marica Vujković, drugaje žena pisac, kod Bunjevaca.Iz tog razloga joj nijebilo lako, jel je u to vrimeMara Đorđević – Malagurskiveć bila afirmisana sasvojom prozom.Prvu knjigu, zbirku novela„Tereza se nije obratila”,objavila je 1931. godine.Vujkovićeva nije obrađivalateme iz sela, ostalaje na terenu koji joj je bijodobro poznat – grad.Analizirala je problemeu društvu, psihologiju ženei probleme u bračnim odnosima.Moglo bi se kazat,da su to tipične, bar za današnjevrime, teme „ženskogpera”. Što onda upućiva,da je bunjevačka književnostu ovom aspektuEto, ona je već skoro omatorila, panije mogla ni do dan danas da nauči,ama baš ni riči madžarski, a Peromora čitave pisme da zna napamet.Da je od nje zavisilo Pera sigurnouopšte ne bi pošao u školu. Jer,eto, ona nije učila, pa je zato živa izdrava. Ali je Luka uvrtio sebi uglavu da mu dica moraju naučitštit i pisat. Dosta je ona plakla, kadje Pero pošao u škulu i kad, ranomoja, cilu noć nije spavo, jer nijemogo da nauči pismu, koju mu jeučiteljica zadala. Ali za Luku sve tonije ništa. On, kad štogod odluči,to mora bit.– Rano moja, – uzdahnula bitužno setivši se sina, – baš kolikomu zadaje ta „Nenika”. Lako jenjoj, kad je ona rođena Madžarica,ženskog pisma vrlo napridna.Zato što se tek u novijevrime ovi romani javljaje uvećem broju.Drugi roman „Valjda je moralobit...” izašo je 1935.godine. U njemu je Vujkovićevaočla korak dalje, poredoslikavanja bunjevačkepatrijahalne gradske porodice,ona obuvaća i međunacionalneodnose u okvirujedne porodice, vrimenskiomeđeno do 1918.godine.Ostalo je još nikolikoneobjavljeni rukopisa, kojise čuvaje u Gradskoj biblioteki,a nikoliko novelaobjavljeno je u Hrvatskojriječi. Umrla je 1964.godine.Objavljena dila: „Terezase obratila”: Subotica : ŠtamparijaFischer i Kraus, 1931.godine, „Valjda je moralobit...” roman, Beograd,1935. godina, „Vera Novakova”,roman, 1934. godina,„Ispovest samoubice”,Letopis matice srpske, 1937.al’ šta će od racke dice?Samo kad bi ona znala divanit stom učiteljicom, već bi joj ona kazala.Al’ šta će, ona ne zna madžarski,a učiteljica ne divani racki,pa se tako nikako ne mogu sporazumit.Il’ kad bi bar Luka ‘tio dajoj kaže da ne muči tu dicu toliko,al’ Luka neće ni da čuje o tom daode kod učiteljice. On kaže, nek semalo muči i nek’ nauči, tako će odnjega bit čovik, a ne da bude razmaženababa, k’o ona.– Uvik ona, i opet ona; – mislilaje, ali bez i malo bola ili srdžbe.Znala je ona da Luka to ne misliozbiljno i nije joj nikada bilo rđavokraj njeg.Iz tog razmišljanja trgle su je riči„Valjen Isus”.Luka se bio vratio kući iz varoši,kuda je otišao još rano ujutro.– A, ju, Jezus Marija! Ti već tu ajoš nisam ni užnu pristavila! – uzviknulaje setivši se da će sad Lukasugurno biti gladan a ona još nivatru nije naložila. Brzo je obrisalaruke, ostavila rublje na stranu, ičisto pravdajući se, rekla:– Iđem ja Luka, iđem , ne boj se,sad će bit užna! – i pošla je ukuhinju. Uzput ga još zapitala:– A šta si se ti tako rano vratio?Nisam mislila da ćeš već doć.– Svršio sam pos’o, pa se vratio;– odgovorio je Luka smeškajući senekako čudno. Cilika je odmahpogodila da se nešto desilo.– A šta? Je si l’ se pogodio s gazdom?– pitala je, jer je on jutrosotišao kod gazde, kod kojega suveć godinama radili preko leta„ris”.Luka je, smeškajući se i dalje,slegao ramenima.– Nisam – odgovorio je kratko.Cilika je uplašeno stala.– Nisi? – pitala je sva u strahu; -A ju, Bože, šta ćemo sad…?– Ništa! – odgovorio je Lukakratko sležući ramenima.Cilika je osećala da se tu neštokrije iza ove njegove mirnoće, ališta, to nije mogla da pogodi. A i biloje teško izvući nešto iz njega, kadon sam nije hteo da kaže. Ne dolikujeto čoviku da sve kaže ženi! –govorio bi Luka, no Cilika je ipakpokušala da sazna nešto više.– A šta nisi…? Valjda se nistemogli udesit…? – pitala je bojažljivoda ga ne bi razljutila svojim zapitkivanjimai radoznalošću.– Ne! – odgovori Luka kratko, azatim, videći njeno uplašeno lice,dodao smešeći se kao da je hteo daje malo razljuti:– I nećemo se pogodit!Cilika je sva prebledela.– A ju, Isuse slatki! Pa šta ćemosad…?Luka se smejao.– Ti ćeš pivat a ja ću s dicomigrat! – rekao je šaljivo.Ali Ciliki nije bilo do šale.– ‘Ajde molim te, ko je još čuo sgladnim trbuvom pivat i igrat…? –rekla je čisto uvređeno.– Neće bi bit prazan trbu’, neboj se.– Nije nego, ‘ist ćemo valjdaslame priko zime?Luka se uvređeno isprsio.– Kod Tumbasevi’ još niko nijeumro od gladi, nećeš ni ti, ne bojse. Znam ja šta radim.Zatim se okrenuo i ušao u kuću.Cilika je znala da je on sada uvređeni to jako, te se nije usudila dapođe za njim. Ta mora da on štogodkuje u svojoj glavi i samo jemuči a neće da joj kaže.– Ej, ej, Luka! – vrtela je glavom:– i ti si mi k’o svi drugi… Za svakogće imat lipu rič, samo za ženu svojune. Svaki će prije da sazna štogodod njeg, neg’ vinčana žena, kojabi ipak tribala da je najpriča odsviju.(nastavlja se)Godina VI, Septembar 2010, broj 63 29

HOROSKOPHOROSKOP ZA SEPTEMBAROVAN: Ako ste štogod mogliušporovat tokom ovi miseci, sadće tušta tog na poslu počet se odvijatkako bi tribalo i kako očekivate.U ljubavi kako vrime bude odmicalotako će i vaša situacija bit svebolja. Period je odličan za one kojise bave sportom.BIK: Ako se bavite umitnošću elnikim privatnim poslom, bilo bidobro da zatražite savit stručnoglica, možbit advokata. Ipak, imaćetepriliv novaca s više strana. Poslovnikontakti donose i brojne mogućnostiza udvaranja i ljubavnesusrite. Prolipšaćete se što je znakda ste zdravi.BLIZANCI: Situacija postajeznatno povoljnija i vi ćete bitspremni maksimalno se angažovatna onim poslovima od koji očekivatedobru zaradu el napridak.Ovo je izuzetno povoljan periodposebno za ljubavne sastanke.Dobro ćete se osićat.DIVICA: Želite što prija završitposlove koje ste započeli početkomlita, a kogod će vam u tom ipomoć. Vas malo ko mož razumitjel ste prilično zatvoreni u sebe i neželite ispoljavat svoja osićanja čak iako ste zaljubljeni „do ušivi“. Proviritekrvnu sliku!VAGA: Trudićete se da na posluostavite što povoljniji utisak, jeločekivate niku vrstu unapriđenjael primišćanje na bolje plaćeno radnomisto. Iako ste popularni udruštvu i mnogi vam se udvaraje,možbit da nećete bit pritirano zainteresovaniza izlaske. Ako se nebudete osićali dobro, uradite svepotribne priglede.ŠKORPIJA: Dobićete priliv pozitivneenergije i postaćete veći optimistau pogledu razvoja događajana poslu. Moguća je veza s osobomkoja je potpuno posvećenaposlu, što vama neće smetat, jel stei vi spremni maksimalno se posvetitsvom poslu. Dobro ćete seosićat.UKRŠTENE RIČIVODORAVNO: 1. Poklanjan; 8. Produkti emanacije;9. Užurbat; 10. Pravo vrime; 11. Sparina; 12. Davatnalog; 14. Ostrvo u Jadranu; 15. Naša glumica na sliki,Katarina; 21. Muško ime; 22. Bilje za rasađivanje;23. Jedan veznik, nego; 24. Suvišan teret; 26. Nacija;28. Ime glumice Mančić; 29. Novi red el pasus;USPRAVNO: 1. Prostor za odlaganje suvišni stvari;2. Meksički svestrani umitnik, Karlos; 3. Oslobođenioptužbe; 4. Informativno-novinska ustanova (skr.); 5.Naša glumica, Dragana; 6. Južnoamerička muzičkagrupa; 7. Stavljat nitne; 13. Izraelski pisac i režiser; 15.Vodena životinja; 16. Tučak, stupa; 17. Španski slikar,Salvador; 18. Prkos; 19. Jedinični vektor; 20. Vrstabarske tice; 23. Vrsta tice trkačice; 25. Jedan pridlog;27. Nota solmizacije.Dragan TovarišićRAK: Mnogi pridstavnici vašegznaka spremni su upuštit se u nikiprivatan poso i šnjotaju o poslukoji bi mogo omogućit njim kontaktes osobama poznatim u javnosti.Mnogi od vas planiraje zajedničkiput el ulazak u brak a oništo su u braku namiravaje napravitniki značajan korak u svom bračnomživotu. Izbigavajte brzu ranu ipriviše slatkiša.LAV: Ako se bavite poslom ukom je potribno pokazat tačnost isposobnost dobre komunikacije,poće vam za rukom da se pokažeteu najboljem izdanju. Imate sve šanseda se zaljubite, a ako ste već uvezi s vrlo atraktivnom i društvenomosobom,virovatno ćete imatprilike da se sjajno provedete. Tribalibi se intenzivnije bavit sportom.30STRILAC: Imaćete priliku sustritse s nikim ko će vam ponuditdobro plaćen poso a tiče se najvirovatnijesaradnje sa strancima.Strilci neće imat dovoljno samopouzdanjai virovatno će se osićatprilično usamljeno, al je mogućepoznanstvo priko Interneta. Dobroćete se osićat.JARAC: Vaša karijera nije ničimugrožena, iako bi mnogi to želili jelima tušta oni koji vas ne vole. Periodje vrlo dobar za ljubavna pomirenja,ponovne susrite i, ako steslobodni, na javnom mistu možteupoznat zanimljivu osobu. Zdravstvenoćete se dobro osićat.VODOLIJA: Pokušaćete uvećatsvoje finansije na način koji su drugiveć isprobali ko ciguran izvorzarade, al virovatno vaši planovineće rezultirat uspihom kome sebudete nadali. Dobićete prilikusustrit se s osobom koju ste ranijeRIŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: napuvat, amoniti, kopilot, anatomi, raj,tik, i, dika, MAJA NIKOLIĆ, k, iluminator, ČA, redovit,zera, ananas, makija.volili i dat joj na znanje da želitenovu vezu s njom. Možbit stomačniproblema.RIBE: Nemojte se priviše dvoumitako dobijete zanimljivu poslovnuponudu, jel imate prilikupostat dio značajnog tima i uključitse u veliki projekat. Komegodste zdravo dragi i dobićete prilikusustrit se s tom osobom. Pazitese mogući povrida na javnommistu.Dragan TovarišićGodina VI, Septembar 2010, broj 63

Knjige u izdanju Bunjevačkoginformativnog centra500 dinara500 dinara 350 dinara 400 dinaraNOVO – 250Knjige u izdanjuBunjevačkog informativnogcentramožte naručit natelefon 024/523-505, po navedenimcinama i nuzpoštansketroškove.Za prijem radnika u radni odnos naneodreñeno vrime na poslovima:1. Novinar urednik1 izvršilacPoslovi prema opisu u aktu o sistematizacijiNIU „BIC”, a obuvaćaje novinarske,poslove fotografa za potribe novinai pripreme za štampu i tehničkog prilomaza novine i izdanja NIU BIC-a.Kandidat pored opšti zakonom propisaniuslova, triba da ispunjava slidećeuslove:Najmanje IV stepen škulske spreme iodgovarajuće radno iskustvo i to najmanjetri godne na poslovima novinara, fotografa,pripreme za štampu i tehničkogpriloma. Posidovanje sopstvene opremeza poslove fotografa. Posidovanje vozačkedozvole B kategorije.OGLAS2. Samostalni referent1 izvršilacPoslovi prema opisu u aktu o sistematizacijiNIU „BIC”, a obuvaćaje finansijskeposlove plana i analize, prodaje i evidencije.Kandidat pored opšti zakonom propisaniuslova, triba da ispunjava slidećeuslove:VSS - stepen VII - završen Ekonomskifakultet - diplomirani ekonomista - master,osposobljenost za samostalni rad, poznavanjerada na personalnom računarui dvi godine radnog iskustva u struki.Za obadva radna mista potribno je znanjebunjevačkog jezika.Prijave s potribnim dokazima o ispunjenostiuslova poslat na adresu: NIU Bunjevačkiinformativni centar, Trg CaraJovana Nenada 15/I, s naznakom „ZAOGLAS” u roku od osam dana od danaobjavljivanja u „Bunjevačkim novinama”.Neblagovrimene i nepotpune prijaveneće se uzimat u razmatranje.NIU „Bunjevački informativni centar”v.d. direktorMirko Bajić

Najbolji kuvari u Bajmoku 2010.