BUNJEVAČKE novine - Bunjevci.com - Bunjevci

BUNJEVAČKE novineHRONIKAKULTURABUNJEVAČKE novineIN MEMORIAMRADE ŠUMONJA (1947 – 2006)Odlaskom Radeta Šumonjezavičajna istoriografija ostalaje bez još jednog istinskog privrženikai proučavaoca. Mada će pravu merunašeg dela moći da ispišu naši poslenici,ipak, sabirajući u ovom času sve poslovekoje je pokojni Rade ostavio zasobom ,njihov učinak pruža već sadadovoljno razloga zbog kojih će njegovoime biti upisano u niz slavnih prethodnika,bez kojih bi Sombor manjeupoznao sebe.Poreklom iz poznate porodice kojaje svome rodu podarila i jednog MihajlaPupina, Rade je rođen u Somboru1947. godine. Ovde je završioosnovnu školu,a gimnazijske dane provodiu Somboru i Gospiću. Istoričar postruci, svršeni student priznate Katedre,za istoriju novosadskog Filozofskogfakulteta iz vremena vrsnih profesoraJosifovića, Gavrilovića i Popova,Rade Šumonja se, kazano stilizovanou duhu starinske retorike, višestrukopriklonio muzi istorije, bio književnipokretač,pisac, autor i koautor.Pre nego što je u somborskom arhivudošao u najbliži dodir sa strukom,Rade Šumonja je neko vreme bio zaposlenu odelenju Narodne odbranei u Opštinskoj upravi SO Sombor.Početkom golgotnih devedesetih godina,našao se na čelu Opštinskog štabaza prihvat izbeglica.Nešto kasnije postaje i opštinski iokružni poverenik Komesarijata za izbeglice.Slike svakodnevne ljudske patnjeostavile su traga u njegovoj duši alii na njegovom zdravlju.Iz tog vremenapotiče i znatnije angažovanje RadetaŠumonje u radu opštinske organizacijeCrvenog krsta u Somboru.Postavljanjem za direktora Istorijskogarhiva u Somboru, početkom devedesetihgodina, Rade Šumonja jedošao na izvorište svoje struke i odmahje bilo jasno da je Sombor imao tusreću da na mestu čuvara svoje slavneprošlosti dobije čoveka koji je, u najboljojtradiciji zavičajnih istoričara i svojihprethodnika poput Nikole Vukićevića,Radivoja Simonovića, Đorđa Antića iliRadivoja Plavšića započeo vidnim trudompoduhvat očuvanja kulturno-istorijskognasleđa našeg grada.Dragocen i koristan savetnik, kojije umeo i hteo da pomogne, ohrabri ipodrži, bio je mnogim somborskimkulturnim delatnicima - slikarima, piscima,arhitektama, povesničarimai istraživačima ali i ljudima kojisu održavali tradiciju starih zanatai narodne umetnosti. Značajno seangažovao na obnovi crkava obejukonfesija u našem gradu, a tokom poslednjihnekoliko meseci, posebno nasređivanju arhiva Srpske pravoslavnecrkvene opštine somborske. Pokrenuoje Priloge za zavičajnu istoriju, čija jeprogramska orijentacija sudeći po trimaizašlim sveskama o vodama, apotekamai štamparijama Sombora,mimokrupnih tema ratničke i političke istoriografije,bila usredsređena na bavljenjesvakodnevnim stvarnim životom.Ime Radeta Šumonje među drugimu Uređivačkom odboru zamašnogpoduhvata na priređivanju i izdava njudokumenata iz dramatičnog vremenaelibertacije kada je Sombor postao Slobodani Kraljevski grad.Baš kako se i zove knjiga objavljenao 250-godišnjici ovog velikogpoduhvata naših predaka. O godišnjiciprisajedinjenja Vojvodine SrbijiSubotica, Jul 2006 . • Godina II Broj 13Rade Šumonja je priredio Spomenicuoslobođenja Sombora 1918. godine,o Dvestagodišnjici Prvog srpskogustanka bio je koautor jubileumskespomenice Somborski Srbi i Prvi srpskiustanak, koja je svedočila o naizgledtihim a zapravo o snažnim i dubokimvezama Sombora, Somboraca saKarađorđevim ustankom i ustanicima,a o osamdesetogodišnjici nekadašnjegsomborskog Higijenskog zavoda pojaviose kao koautor više godina pripremanedragocene istorijske monografijeČuvari narodnog zdravlja. Bioje saautor fototipije Ustava srpskečitaonice 1908. godine, kao i starinskiživopisanog i rečjuopisanog bedekeraStara zdanja Sombora.Kao autor ili koautor organizovao jeviše izložbi sa temama zavičajne povesti.Učestvovao je u radu odbora za izraduznamenja (grba i zastave) pri Nacionalnomsavetu bunjevačke nacionalnemanjine. Sudbinskom koincidencijom4. jun koji je bio poslednji dan njegoveprošlogodišnje izložbe starih somborskihpečatnih znamenja u kapeli SvetogIvana Nepomuka, upisao se godinudana kasnije kao zadnji u knjizi njegovogživota.Ali dogod traju dela smrti nema.Radivoj StokanovMilan Stepanović„Somborske novine“ broj 271109. juna 2006.g.PRETPLATA ZABUNJEVAČ KENOVINEDo kraja godine: 200 dinaraPlaćanje možete obaviti na naš tekući račun kod BANKA INTE-SA broj 160-143270-73 sa naznakom za pretplatu.Vaše podatke, prezime, ime i tačnu adresu zajedno sa uplatnicommožete poslati na našu adresu Trg cara Jovana Nenada 15/I 24000Subotica ili sve lično doneti na istu adresu.IZ PROŠLOSTI BUNJEVACAKAKVA NAM JE NARODNAPROSVITA«Želimo li sebi života, želimo lida Bunjevci ostanemo kao i naši stari,hoćemo li da se naš lipi bunjevačkijezik ne uništi, ta onda svi, što nas je,moramo složno raditi na tome, našunarodnu prosvitu da unapridimo i štovećma u našem puku raširimo; samonaša prosvićenost sačuvaće nas odnaše propasti, a privešće nas sigurnomvičnom i sritnom životu. Bunjevštinane smi izumrit, jer nas i po brojui po imanju ima dosta, te triba daPiše: Nevenka Bašić Palkovićpokažemo, da nismo ni mi lošiji odnaših braća Srba i Hrvata: znamo sei poznajemo naše kolino i kao takvihoćemo i da ostanemo...Nemojmomalaksati, nego svi zajedno zagrijmose čistim bunjevačkim oduševljenjemi prihvatimo našu prosvitu, starajmose za nju, kao što se i druga naša braćao njoj staraju. Pokažimo cilom svitu,da Bunjevac još i sad živi i da će živitido vika, jer je svoj vik osigurao u svojojprosvićenosti.»Mijo Mandić, bunjevački učitelji prosvititelj, ovim ričima zaključujesvoj istoimeni članak u kalendaruSubotička Danica za 1895. godinu.On iznosi poražavajuću situaciju uprosviti kod Bunjevaca u to vrime, jeroni većinom uče škule na mađarskomjeziku. To je za Bunjevce strano jer sedici i protiv zakonskih odredaba, većprve godine daju knjige sa mađarskompismenicom. Naš se podmladak takozatupljuje i u njemu ostaju duševnesile nerazvijene, a time je našoj narodnojprosviti svaki napridak potkopani onemogućen, svidoči Mijo Mandić,koji je to pratio kroz svoju učiteljskupraksu duži niz godina. On je već tadaupozoravo da odlučnim ponašanjem“valja sveudilj glasno, jasno dokazivati,da mi ne težimo za tim, da od ikogaštogod oduzmemo, il da pravedneosićaje i zakonite odnošaje vriđamo,al kad je po zakonu svakomu naroduove domovine slobodno svoj jezikizobražavati i dotični puk prosvitljivati,onda neka se ni nama ne zamirava,ako svoj narod volimo i njegovboljitak i napridak tražimo.”Prošlo je više od sto godina odkako su ove opaske o obrazovanjukod Bunjevaca napisane, a još uvikvaže. Danas, kad su svima “punausta demokratije”, jedino bunjevačkadica još uvik čekaje da ostvare pravona negovanje maternjeg jezika saelementima nacionalne kulture, zagarantovanoZakonom o pravima nacionalnihmanjina. Kao da se istorijaponavlja i dešava “već viđeno”:niki pridstavnici nacionalnih manjinai naroda misle da imaje više pravana ostvarivanje svoji prava jer sustariji, jer su brojniji, jer su glasniji ipolitički “jači”- ko da se pravo mirina kile i dili na mišiće! Daće Bog i6Godina IIJul 2006.Godina IIJul 2006.7

BUNJEVAČKE novineKULTURAZANIMLJIVOSTIBUNJEVAČKE novineod kuće Aurela Mukića;- Obućari na prostoru zapadno odkuće Kalmana Antunovića;- Kovači između kuća Antala Valijai gđe Barci;- Kolari između kuće Milko iMeznerić;- Stolari, proizvođači posuđa nastarom mestu - na prostoru ispred velikeplebanije i kuće g-đe Fabijana Čovića;- Prodavci građe u širokoj uliciseveroistočno od Blaškovog krsta doćoška kuće Laze Kulunčića;- Izrađivači sita na Somborskomputu između kuća Sučić i Vermeš;- Trgovci gvožđem od Rokine kapeledo ćoška Antala Valija;- Izrađivači predmeta od bakra ibačvari na trgu između ćoška kućeMilko prema kući Karolja Gabri;- Licitari između kuće Dežea Joa doćoška kuće Vermeš;- Prodavci korota na prostoru poredVelike crkve;- Trgovci šeširima na prostoru ispredMale kapele, izrađivači šešira na starommestu na prostoru ispred kuće KalmanaAntunovića;- Postolari iz provincije, trgovci lulamai prodavci sredstava za ulepšavanjena starom mestu, na prostoru ispredkuće Rudić;- Papučari na prostoru ispred kućaStojković i Vermeš;- Limari, nožari, češljari, izrađivačizvončića, eksera, strugari, ćebedžije ićifte ispred Velike crkve prema kućiJanković;- Zlatari i kujundžije na starom mestuna trotoaru ispred kuća Vermeš i Siger;- Prodavci peršuna, luka, paprike idrugih sitnih artikala između kuće Pačudo kuće g-đe Barci;- Staklari pored sv. Trojice;- Korpari između kuće Gabri i kućeJelene Stojković;- Prodavci žitarica između Učiteljskeškole i železnice;- Trgovci sirovom kožom, vunom iperjem u ulici levo od ugla jevrejske kafane;- Trgovci prehrambenim artiklima isapundžije na glavnom trgu, a kokošijapijaca na starom mestu na prostorupored kuće Fridman;2. U vezi nedeljnih vašara- Mađarski krznari i čizmari uŠkolskoj ulici, postolari na Trgu Teleki;- Trgovci lanenim platnom i farbari uŠkolskoj ulici;- Mađarski krojači i trgovci metražnomrobom na Trgu Teleki.- Kabaničari od kuće Vermeš premaMaloj kapeli (Rokinoj kapeli);- Remenari iza kabaničara;- Užari, postolari izrađivači šeširazapadno od kuće Rudić;- Obućari zapadno od Male kapele;- Prodavci posuđa u ulici Sv. Janoša,stolari na trgu Teleki;- Sitari od kuće Agoštona Pijukovićaprema kući Vermeš;- Bačvari iza Male kapele prema kućiAntala Valija;- Licitari na Trgu Teleki;- Papučari na prostoru izmeđukuća g-đe Jelene Stojković i kuće g-đeVermeš;- Limari, nožari, češljari, izrađivačizvončića, bravari, izrađivači eksera izabazara Aradskog ;- Zlatari i filigrani na trotoaru izmeđukuća Vermeš i Singer;- Korpari oko Sv. Trojstva;- Žitna pijaca na trgu kod Velikecrkve;- Trgovci sirovom kožom, vunom iperjem na trgu pored Somborske kapije;- Sapundžije na glavnom Pijačnomtrgu;- Mesari u ulici Sv. Janoš ispred kućeFridman, trgovci ribom na starom mestuispred kuće Aleksandra Zarića;- Prodavci peradi (kokoške, patke,ćurke, morke, grlice...) na prostorupored kuće Fridman;- Trgovci svinjama, marvom i konjimana trgu pored Somborske kapije.U donošenju ovakvog rasporedatrgovaca i zanatlija Komisija se povodilapraktičnim, estetskim i zdravstvenimaspektima. Naročito bismo izdvojilipredlog koji se odnosi na Pijačni trg,koji zbog forme i zemljišta više nije pogodanza postavljanje šatora a da se pritome šator ne ošteti u većoj meri. Zatim,premeštanje Stočne pijace kodSomborske kapije smatramo neophodnimdelimično iz razloga što se ova lokacijanalazi na najprometnijem putu idelimično zato što je zbog nje najlepšideo grada bio u neredu, prljavštini i nezdravomsmradu. U odnosu na ostaletrgovce i zanatlije Komisija se trudila daniko ne bude oštećen i da ničija prava nebudu povređena.Posebna pažnja će se posvetitičistoći, prodavci se najstrože upozoravajuda održavaju čistoću na svojimmestima, predlažemo dalje da se pijačnitrg svaki drugi dan poliva i pomete.Komisija na kraju predlaže da se uraspoređivanju krene od glavnih ulica, apotom su na dokument svoj potpis stavili:Pertić Mihalj, glavni kapetan ipredsednik Komisije Hafman Matija(nečitak potpis) Janoš, Laslo Jožef,Verner Janoš, gradski inžinjer,Vojnić Matija, gradski odvok at,Vo j nić Fabijan, pisar.Korisnici tržnih prostora koji su odstrane varoških starešina bili određeniza tu svrhu morali su da poštuju propisanapravila ponašanja koja su važila kakoza domaće, tako i za strane trgovce. Nakraju vašara, panađura ili uobičajnogtržnog dana, svaki trgovac je imao obavezuda za sobom počisti, a kad se udalji- ostavi čist prostor. Na to je upozoravalasa ne malim kaznama zaduženavaroška administracija. Pa ipak, čestose događalo da od neprijatnih mirisai smradova trulog ili ugnjilog voća ipovrća i stočnog izmeta nije moglo da sediše. Zbog toga, a da bi izbegla eventualnuzarazu ili pak epidemiju, osetljivijai kvarljiva roba se izmeštala sa prodajomiz centra varoši na same rubove, ilioko nekoliko najvažnijih varoških kapija(trošarina).U Večitom ugovoru sklopljenom uPožunu 28. juna 1743. godine izmeđupredstavnika varoši i Ugarske komore,navode se (u članu šesnaest) feudalnadavanja koje je trebalo stanovništvovaroši da isporuči Ugarskoj komori. Nataj način smo u prilici da saznamo kojisu bili glavni, odnosno najtraženiji poljoprivredniproizvodi u Subotici prvepolovine XVIII stoleća. To su pšenica,raž, ječam, zob, kupus, pasulj, proja, konopljai vino. Od stoke na prvom mestusu bila jagnjad i krave. Ovaj spisaknajtraženijih poljoprivrednih artikalase nije menjao ni u narednom stoleću,s tim da mu se krajem veka pridodajepšenica.U sledećem članu Večitog ugovora(dakle, član sedamnaest) dobija sepodatak da su u varoši osim mesarnica,trgovina i krčmi postojale i pivnice.Ovaj podatak o postojanju pivnica dajenam okvir za dalja istraživanja o proizvodnjipiva sredinom i krajem XVIIIstoleća u Subotici. Večiti ugovor u svojimčlanovima spominje i vetrenjače,mlinove, suvače, zgrade za pečenjerakije itd. Ipak, u Večitom ugovoru ispredsvih su stavljene zanatlije (ocenjenikao glavni nosioci privrede), koje sestimulišu za posao i za dolazak u varoš.(Nastavak u sledećem broju)Zo. Ve.KAKO JE ZABELEŠKA ČITAOCA MIĆE STOJADINOVIĆA OBJAVLJENA UPROŠLOM BROJU «OŽIVELA» SIVU FRANCIŠKOVIĆAOSAMDESETOGODIŠNJI«DEČAK-IGRAČ» JE – ŽIV!Na Aleji Maršala Tita 12, okružen uspomenama, Sive Francišković se sećasvojih prvih igračkih koraka, oderanih članaka od kvrcanja, aplauza, pohvala,kao i nastupa pred knezom Pavlom Karađorđevićemprošlom broju «BunjevačkihU novina» objavljena jezabeleška našeg čitaoca MićeStojadinovića iz Beograda u kojojon govori o folklornim igrama deceSive Francišković i njegove uspomeneBunjevaca koji su gostovali na Belomdvoru i čija je igra ovekovečenaslikom mladog tria Bunjevaca.Stojadinović dalje navodigde se sve nalaze slike i kažeda slika za Sivu Franciškovićanije uručena, jer je on umropre mnogo godina, a znase da je živeo sa jednomMađaricom i nisu imali dece,tako da se ta bunjevačka porodicazatrla.A, na Aleji Maršala Tita 12u Subotici, u samoći, živi upravoon - Sive Francišković,osamdesetogodišnja starina,nekada poznat u ovim krajevimai često pozivan u Beogradkao «dečak igrač» neverovatnogtalenta za igru.Danas, Sive okružen uspomenama,požutelim slikama, novinama u kojimaje zabeleženo gostovanje Bunjevacau Beogradu (od vremena izbledelogplakata na kome je on nacrtankao glavnidogađaj), ačuva i maleniprslukod lionskesvile izvezenpozlaćenimnitima upravoza njega,rado se sećasvakog trenutkau komeje on kaodečak - igračbio obasipanaplauzima ipohvalama.-Pozvalame je koleginicai reklami da idem da kupim najnoviji broj«Bunjevačkih novina», da ću u njimanaći moju sliku i da piše da samdavno umro. Otišao sam i kupio dvabroja, jedan sam odmah poslao njoj uKersko naselje, jer me je pripremilaza ono što piše da sam davno umro –smireno priča Sive Francišković.Potvrđujući da je on dečak sa slike,Sive počinje priču o svojim prvimigračkim koracima.- Video sam braću „Šokac“ kakoigraju u takozvanoj «Đaninoj mijani»u Keru, to se onda zvalo mijana, a nebirtija. Imao sam manje od pet godina,ali me ta igra fascinirala, valjdasam imao i dobar sluh. Zapamtio samkako bi trebalo da se svira Momačkokolo ili Kolo ili nešto drugo, i ondasam kući sve to oponašo. Ja sam svečlanke izubijo od onoga, jer trebakvrcati, a igrao sam bos, na krpari,tako mi je bilo lakše. I moj otac je biosavršen igrač, ali nijednu reč mi nijerekao. Izgleda da je vidio da ja igramdobro i da ne treba ništa da me savetuje.Nije mi branio, bio je moj gardir.Prvi put sam igrao pred majstoricomkoja mi je izvezla prsluk. Moj otac jojje rekao: «Seko,da vidite kako mojsin zna igrati». Videlaje da sam malii nije smatrala daznam da igram,već da skačem onako.Otac je sviraoMomačko kolo,a ja sam počeoda igram. Onaje gledala i rekla:«Pa on stvarnozna da igra, odmahćemo mi u subotukod Burže napravitiveselje gde ćeon igrati». Tako je10Godina IIJul 2006.Godina IIJul 2006.11

BUNJEVAČKE novineZANIMLJIVOSTIKULTURABUNJEVAČKE novineSivetov dečiji prsluk - zlatovez na lionskoj svilii bilo. Nastupio sam u Buržinoj mijanina drvenoj bini u dvorištu. Sećamse da sam sa Ružom, Buržinomkćerkom, igrao parne igre, neki tango.Nas dvoje smo igrali iako samja bio petogodišnjak, a ona odraslažena koju sam, moram priznati, jedvadržao – seća se Sive.Da mu talenta nije nedostajalo vidise i iz članka objavljenog u časopisu«Zajednica», povodom gostovanjaBunjevaca u Beogradu 1936. godine,gde se kaže da je glavna senzacijacele priredbe bio «dečak-igrač»,koji je zadivio sve prisutne svojommuzikalnošću i svojom savršenomigrom, koja za njegove godine predstavljafenomen.- Nije to bio prvi put da mi gostujemou Beogradu. Išli smo organizovanoviše puta, ali sam tada prvi putigrao pred knezom Pavlom. Sećam seDA ME ŽELJA MINESivino detinjstvo proteklo jeu igri sve do, kako kaže, dolaskaMađara 1941. godine.-Tada sam prestao da igram,povukao se u anonimu, i nikadaviše nisam zaigrao ni pred kim.Ponekad bi, radeći noću u Pošti,da me želja mine, ujutru u četirisata kada je počinjala emisija RadioBeograda, pa su svirali srbijanskakola, zaključao sve prostorijeda me niko ne vidi, i igraodok je sviralo na radiju – seća seSive Francišković.tog dana da smovozom otišli zaBeograd gde su seodržavale Balkanskeigre. Nakonnastupa otišli smoIZNENAĐENJEautomobilima doDoma avijatičara uZemun. Uz mene jebio moj otac. Nekoje onda došao, nesećam se tačno ko,pa je kazao da jevidio kneza Pavlau Zemunu kodavijatičara. Povelisu mene da igram pred njim. Nijeto bilo u Belom dvoru, već u Domuavijatičara, u nekom separeu. Odigraosam tri, možda i četiri igre predknezom Pavlom, a on je samo gledao.Mislim da mu se dopalo, ali ništa nijerekao. Kada je on ustao, mi smo sesklonili – priča Sive Francišković.Igralo se tada, kaže Sive,Bunjevačko veliko kolo, Momačkokolo, Čarlama, pa igre udvoje.-Ta Čarlama je zaboravljena, aslična je Srbijanskom kolu. Gledaosam na beogradskom kvizu da neznaju ni šta je. Šteta – kaže Sive Francišković. T. D.Informaciju da je g-din Sive Francišković živ preneli smo odmah g-dinuStojadinoviću koji je bio malo je reći iznenađen. Steglo mu se u grlu kaoda bi zaplakao. Za njega je to, kako je sam rekao tako dobra vest kakvu jedavno mogao čuti. Od njega smo ujedno saznali i da nije u srodstvu sa predratnimpredsednikom vlade dr Milanom Stojadinovićem. Za mnoge odnas u redakciji kao i za neke naše čitaoce koji znaju g-dina Franciškovića,pravo je čudo da se tako nešto moglo dogoditi uz toliko zajedničkih poznanika.Da nije bilo odlaska bunjevačkih pesnika kod beogradskih a koji jeizazvao evociranje nekih zajedničkih uspomena, naši čitaoci kao i mi u redakcijibili bi uskraćeni za jednu ovako zanimljivu i vrlo poučnu životnupriču. Poučnu, može biti između ostalog čak i po tome, što na primer nekogatako lako može pokriti makar i tanka koprena anonime, ko zna zbogčega sve. Većina ljudi nekada vezanih za srpsku monarhiju nisu baš bilipodobni novom komunističkom režimu a naročito ako još pri tome nisu bilivoljni da postanu članovi partije. Po svemu što smo mogli čuti od g-dinaFranciškovića ni njemu tokom životnog odnosno radnog veka nije bilo bašlako. Ko zna da li je to samo obična sudbina.V. VidakovićIZAŠLA PRVA KNJIGA IZ BUDUĆE EDICIJEBUNJEVAČKE MATICEPRVA KNJIGA „PUT NADE“Promocija prveknjige IvanaBašića Palkovića Didana„Put nade“ otvorilaje 30. juna diorenoviranog prostorau Bunjevačkoj matici,na Korzi. U sali koja jenastala izbijanjem nikizidova, skupilo se okosto ljudi, poštivalacarada Bunjevačke matice,al i gostivi, medkojima su bili pridstavniciLokalne samouprave,Hrvatskobunjevačko šokačkestranke, Subotičke kasine,kulturno-umetničkidruštava i gostiviiz Novog Pazara. Kakoje otvarajuć svečanost reko Ivan Sedlak,podpridsidnik Bunjevačke matice,ova institucija je pokrenila ediciju„Savremeni bunjevački pisci“, a „PutAutor knjige Ivan B.P. (u sredini)korenima i sa ponosom o njima govori,pun ljubavi prema precima i premanaslednicima... Pisac je izrazitovezan za zemlju,nade“ je prva knjiga.podneblje,Najpre je pročitan odlomak iz romanaljude, običaje„Put nade“, a onda su recen-zenti Vesna Zlatanović i mr Nenadkoji su mu ukorenjenikroz godineDimitrijević govorili o romanu. Vesnaživljenja, osećaZlatanović je kazala da se u ro-manu „pisac vraća svojim dalekimpuls ovog naroda,te ga nepravdaprema njemuPOEZIJA UZizrazito pogađa,TAMBURICEte traume detinjstvapretače uProteklog četvrtka, 13. jula, uBunjevačkoj matici, veče je biloposvećeno muzici i poeziji. Publicisu se predstavili pesnici književnogodbora Matice, kao i tamburaškiorkestar «Sledbenici Tumbas PereHaje» sa solistkinjama TamaromBabić i Svetlanom Milodanović.Pored pesnika Gabrijele Diklić,Ane Popov, Ljubice Sič Vidovići Stipana Šarčevića, neke svojestihove i aforizme pročitao je i GezaBabijanović, predsednik Odbora zaknjiževnost Bunjevačke matice.M. M.pokretačku energijukojomobezbeđuje sebi isvojim naslednicimapristojan materijalnii duhovniživot“. Mr Dimitrijević kaže daje Bašić Palković „predstavio Bačkukakva je bila, kakva jeste i kakvu želenjeni stanovnici da izgrade u mirnom,zajedničkom životu svih njenihgrađana, bez obzira na etničku, konfesionalnupripadnost. Duh Bačvanaje ostao isti, neprome njen do danadanašnjeg. Autor to sve primećuje isa blagom ironijom nam saopštava.“Nakon toga su usledili komentaripublike koja je lipo primila roman, apofvale su dobijene i od postilaca kojisu kazali da knjigu još nisu pročitali,al da izdavanje ovake publikacijezaslužuje svaku pofalu. Najvišeriči bilo je o jeziku na kojemje roman napisan i pitanjazašto nije na bunjevačkom.Ivan Bašić Palković Didan jenajpre reko da je pisanje romanaza njeg bio zamašanposo jer je on iz građevinskestruke, a čitaoci nek procenekaki značaj ona ima za malubunjevačku zajednicu. O jezikukaže da je mnogo razmišljoprija neg je počo da piše, alje prisudio podatak da je naposlidnjem popisu bilo 17.000Bunjevaca, što nije tržište zajednu knjigu. Ekavica u knjigine bi tribalo nikog da vriđa,kazo je, naglašavajuć da je dijalogeu romanu koje vode Bunjevci piso na bunjevačkom.Odgovarajuć na pitanje positilacadal će slideću knjigu napisatna bunjevačkom odgovorioje da ne mož da obeća da oće,dovoljno je što piše o bunjevštini.Prepuna sala u renoviranoj Bunjevačkoj maticiIsprid lokalne samouprave promocijije prisustvovo i Branko Francišković,koji je med ostalim rekoda će Skupština opštine zajedno saOpštinskom upravom ubuduće datmalo više mista Bunjevačkoj matici,što znači da će obezbidit potrebneuslove za rad, za njen napridak i trajanje.V. M.12Godina IIJul 2006.Godina IIJul 2006.13

BUNJEVAČKE novineZABAVAZABAVABUNJEVAČKE novineHOROSKOP ZA AVGUSTOVAN: Možete računati na velikupomoć planeta, koje će vam velikodušnodopuštati da napokon realizujete svoja poslovnamaštanja. U ljubavi morate pristatina temeljite promene svog ponašanja i sagledatisvoju ljubavnu vezu.BIK: Upotrebite svoje poslovne adutetokom ovog perioda, jer moguće su posebneprivilegije i značajno napredovanje, posebnokrajem meseca. Možete se slobodnoprepustiti svojim osećanjima i inspiraciji uprvoj polovini meseca.BLIZANCI: Na vama je da u ovomperiodu afirmišete svoje ideje ili da ostvaritesvoje velike ciljeve. Prepustite seljubavnim čarima na neki poseban način, unovoj romansi ili kroz harmonične odnosesa dragim osobama.RAK: Predstoji vam prilika da ostvariteuvećanu zaradu ili bolji statusni položaj,čime ćete imati više šanse za još veće uspeheposle. Emotivni zanos i ljubavni procvatmožete osetiti u ovom periodu, jer Venerajoš uvek prolazi kroz vaše sazvežđe.LAV: U ovom periodu očekuju vasuspešni poslovni i finansijski rezultati,kao i mogućnost ubrzanog napredovanja.Pojačane strasti i harmoničan odnossa voljenom osobom ispuniće vašu dušu udrugoj polovini meseca.DIVICA: Bićete u prilici da zahvaljujućisvojim kvalitetima, ali i uspesima postigneteveću popularnost u poslovnim krugovima.Na emotivnom planu očekuju vas noviljubavni događaji i pojačana strast.Priprema: Dragan TovarišićVAGA: U poslovnim pregovorima kojebiste trebali voditi upotrebite svoje najjačeadute i praktično iskustvo koje posedujete.Predstoje vam pozitivni događaji u odnosusa ljubavnim partnerom ili, pak, novi emotivnikontakti.ŠKORPIJA: U drugoj polovini mesecaočekuju vas otežane okolnosti, ali ćetesmoći snage da pronađete uspešnu formuluza rešenje problema. U ljubavi je svemoguće, očekuje vas veliki emotivni zanos,osećaj zaljubljenosti ili nova avantura.STRILAC: U drugoj polovini mesecaimaćete priliku da pokažete svoje bogatoznanje i sposobnosti na delu, dok vasna emotivnom planu očekuju novi emotivnidogađaji koji su po vašoj meri i ukusu, ilineko ko će ulepšati vaše doživljaje.JARAC: Pokažite da ste vrlo ambicioznii zahtevni u finansijskom smislu, i dovoljnomotivisani da predstavite svoje stvaralačkesposobnosti i imaćete podršku od strane uticajnihi moćnih osoba. Snažni emotivni impulsiispuniće vaše misli i osećanja.VODOLIJA: Očekuju vas vidljive poslovnepromene, različite olakšice i povoljnijaposlovna klima, koje će vam olakšatiput ka cilju. Dozvolite sebi da vas inspirišunajlepše želje i osećanja prema voljenoj osobi.RIBE: Da biste postigli poslovni uspehvažno je da se orijentišete prema ciljevimakoji donose značajne rezultate i zapaženiuspeh. U odnosu sa voljenom osobomočekuje vas novi emotivni ili strasni zanos iljubavno zadovoljstvo.Priprema: Dragan TovarišićUKRŠTENE REČIVODORAVNO: 1. Oderotina; 8.Bezbojan gas iz grupe ugljovodonika;9. Muslimansko muško ime; 10.Skraćeni naziv za zoološki vrt; 11.Vrsta peršuna; 12. Deo; 13. Prepisivanja;15. Godišnjak, anale; 16. Glumicai pevačica sa slike; 22. Vrstakeramike; 23. Koji pripada ocu; 25.Jedna evropska država; 26. Privrženo,verno; 27. Naš fudbaler, Ognjen; 28.Crkveni sabor;USPRAVNO: 1. I jedan i drugi;2. Mesto u Hrvatskoj, kod Karlovca;3. Nalepnica; 4. Glavni grad Italije; 5.Hemijska oznaka za Ilinijum; 6. Nedovoljnozasićeno; 7. Vrsta guštera;12. Karakterističan; 13. Vrsta drveta;14. Motivi; 16. Oblik pakova njaparfema; 17. Nekadašnji političar,Agostinjo; 18. Državna blagajna; 19.Peščana obala, igalo; 20. Muško ime,Aćim; 21. Grad u Španiji; 24. Vojnaformacija; 26. Centar rotacije, osa.REŠENJE IZ PROŠLOGBROJA:VODORAVNO:Romanov, amateri, sororat, trovati,vi, ido, oni, RK, GORANBREGOVIĆ, Ada kale, arije, lakovan,lemur, inova, ogolemi.NADMUDRIVANJENikoliko pridškulske dice koja su dotleg šetalazološkim vrtom čvrsto se držeć za ruke stariji, veselo sudotrčala do velike škrljetke s ticama. Curica koja je prvastigla, upačila je prstom u šarenog lipotana.„Vidi koka“ kazala je zadivljeno.„To nije koka već fazon“ ispravio je derančić savvažan što zna kojoj sorti tica pripada.Na ovo dičje nadmudrivanje odavno bi zaboravilada me na njeg kat-kad ne podsite stariji nadmećuć se u„znanju“.VRIME JE ZA ...Žena je dovela dicu iz obdaništa i oma se latilada zgotovljava užnu. Dica su već posidala za astali čekala. Za čovika nikad nije cigurna koliko će sezadržat na radnom mistu pa čim je ilo bilo gotovoona ga metne na astal. U taj mah njim je sa salaša došlamajka. I prid nju je oma donet pladanj. Ona se isprvanećka a onda, da se ćer ne rasrdi priključi se užni. Činilose da se ništa snebiva jel nije navikla da se za astal sidabrez domaćina pa će:„Joj, Bože, mi (j)idemo a ...Nije majka ni kazla do kraja kad joj u rič upadneunuk:„Nigde ja ne idem“ i produži dalje s ilom. Svi su senasmijali a on se zbunio ne znajuć o čemu se radi.Za iđište nije vrime dok se ne jide, al kanda je vrimeza lekcije iz bunjevačkog bila je potpuno uvirenamama.G.D.22Godina IIJul 2006.Godina IIJul 2006.23

BUNJEVAČKE novineSEZONA BIKINIJAPo različitim časopisima u toku celegodine možete naći savete o tome kakoda svoju liniju dovedete u red; takvi savetinamnože se kao poslovične pečurke poslekiše svaki put kada se približi leto, a snjim i sezona lagane odeće, godišnjih odmora,odlaska na plažu i pokazivanja telau bikiniju... Ispada da je jedna od najvećihženskih mora i jedna od najvećih briga takako će izgledati u bikiniju.Stvarno, da li žene zaista toliko brinuo tome kako će izgledati u bikiniju?Izvesna količina brige postoji, to jetačno - onda kada kupujete bikini, paga isprobavate. Da li vam dobro stoji?Uf, ovo je bio vaš broj, ali izgleda daste pojele previše čokolada... Hej, ovoparčence sala nije bilo tu! Na ovom ovdedelu bih baš i mogla malo da smršam...Ovakve i slične misli prolaze vamkroz glavu, zajedno s mislima o tomekako su korpe gornjeg dela neudobne iGODIŠNJI ODMORStiže leto, doći će i godišnji odmor...U toku godine, kada ste pretrpanerazličitim poslovima, s nestrpljenjemiščekujete leto - najzad, vreme da se maloodmorite! Vreme za opuštenu uživanciju!Međutim, leto i godišnji odmor nekakotraju vrlo, vrlo kratko, a mnoge žene, uželji za što lepšim provodom, za leto isplanirajugomilu stvari (slično kao što zavikend ostave sve što u toku radne nedeljene mogu da postignu, pa posle vikendabudu umornije nego nakon radnenedelje). Pokušajte da ove godine neupadnete u tu zamku - pokušajte da letoprovedete, jednim delom makar, onakokako ga provodi dete. Šta to znači?Za početak, bez suvišnog planira nja.Makar jedan deo godišnjeg odmora nekavam bude takav da ne bude svaki trenutakisplaniran do detalja. Zaboravitena to kako su vaše poznanice, prijateljice,koleginice i rođake isplanirale daprovedu leto. Godišnji odmor ne treba dabude takmičenje, već vreme za opuštanje,uživanje i „punjenje baterija“. Razmislitešta vam se najviše radi - i to i uradite,ne obraćajući pažnju na „to tako treba“logiku. Treba onako kako se vama dopada.Ako vam se ne ide na odmor s vašimdruštvom, koje to od vas očekuje, ili sdečkom, kao što čini većina vaših drugarica- nemojte s njima ići na odmor! Idite naodmor s osobom s kojom vam se ide (akokako vas neki deo kupaćeg kostima steže,dok isprobavate bikini. Međutim, kolikovas takve misli drže?Većinu žena, pod pretpostavkom daim posao i karijera ne zavise od određenihproporcija, takve misli drže samo dok isprobavajunovi kupaći kostim . A već posletoga žure da pokažu najboljoj drugaricikakav su sladak kupaći uspele da nađu.Mada će drugarice da komentarišu (iskrenoili ne) kako vam neki komad odećestoji, za kupaći kostim je drugačije - to seuglavnom ne komentariše (verovatno zatošto bi u komentar moralo da uđe i neštoo vašim grudima, bokovima, guzi -a teško da će vam prijateljicareći bilo da vam zadnjicaispada iz gaćica,bilo da u timgaćicama vašaguza fenomenalnoizgleda).je moguće),ili, ako vamse tako višedopada, same.Nemojte ni da sastavljate detaljanspisak svega što ćete poneti na odmor.Šta i ako zaboravite neku sitnicu? Snaćićete se i bez nje - a sam čin snalaženjadaće vam barem malecki osećaj avanturei toga da radite nešto nepredviđeno, što,ako svakodnevno detaljno planirate svojeaktivnosti, i te kako može da vas osveži ida vam prija.Na samom letovanju ne dopustitenikome da vam određuje šta ćete da radite(jedan od razloga zašto je zgodnoda odete same - ne moratenikome da se prilagođavate,niti da osećate grižu savestišto niste udovoljilenečijoj želji). Radite onou čemu vi uživate, makarto bilo i samo izležavanjei zurenje u more dokvaše drugarice žele daobiđu sve kafiće. Samonek drugi obilaze ono štožele da obiđu - vi uživajte onakokako vi želite, jer to je, ipak,vaš godišnji odmor. Ubrzo ćete se vratitiu kancelariju, doći će opet i sivi kišnidani, zato iskoristite vreme koje imate zauživanje !MODA - KOZMETIKAPriprema: Snježana Luetić VujićEventualno, doći će do još jednog trenutkanervoze - onda kada pokazujetesvom dragom kako vam kupaći stoji. Onće možda prokomentarisati nešto o oblikuvašeg kupaćeg, ali će najverovatnijebiti obradovan da vas vidi s toliko malokrpica na sebi.A plaža? Čak i ako osetite nervozupre prvog odlaska na plažu, jednom kadavas sunčevi zraci razvedre i kad počneteda uživate u mirisu mora - i, možda, kadvidite ženu dvostruko veću od sebe kakobez blama nosi bikini ili se sunča u toplesu- potpuno ćete zaboraviti na svakubrigu o tome kakovam bikini stoji.MODNI IZLOGOvog leta ne možete bez narukvice!Široki ili uski kolutovi, ukrašeni sjajnimkamenčićima, metalnim listićima, privescima,perlama…Dakle, ovog leta nigde bez narukvice!ZDRAVLJEBUNJEVAČKE novinePLASTIČNA I ESTETSKA HIRURGIJA ZAŽIVELE I U SUBOTIČKOJ BOLNICIOBAVLJENA PRVA REKONSTRUKTIVNAOPERACIJA DOJKEDr Biljana Ivošević Stegić, šef odseka plastične hirurgije u subotičkoj Bolnici,obavila je početkom juna prvu rekonstruktivnu operaciju dojke koja je za pacijentkinjeobolele od karcinoma besplatnaSubotica i Severnobački regionpo slednjih godina, između ostalog,karakteriše i svojevrsna «epidemija»karcinoma dojke. I lokalna samoupravauključila se u kampanju borbe protiv oveopake bolesti, a na Odseku za plastičnuhirurgiju u subotičkoj Opštoj bolnicipočetkom juna dr Biljana Ivošević Stegić,specijalista plastične i rekonstruktivnehirurgije, obavila je prvu rekonstruktivnuoperaciju dojke. Ovakve operacije se godinamauspešno vrše na Onkološkom institutuu Beogradu, Sremskoj Kamenici,Novom Sadu i VMA u Beogradu, gde jei dr Ivošević Stegić godinama radila saplastičnim hirurgom dr Oliverom Kosovac.- Rekonstruktivna operacija urađenaje nakon operativnog uklanjanja dojkezbog karcinoma. Pacijentkinje se osećajuhendikepirano bez obzira što taj zahvatdovodi do zdravlja i ne osećaju se ravnopravno.Uvođenjem ovakvih operacijapružamo mogućnost svim našim pacijentkinjamada se ponovo dobro osećaju, jersamo saznanje žene da je ostala bez dojkepsihički loše utiče na nju - objašnjava drBiljana Ivošević Stegić.Vrućina. Vrućinčina.A niste uprilici da se samoizležavate u ležaljci,dok vas robovihlade i prinose vamrashlađujuće napitke,što znači, provešćetebarem nekoliko sati nanogama, što hodajući,što stojeći. Još akonosite visoke potpetice,rezultatje veoma predvidljiv- uvečeprimetiteotoken aKADA OTEKNU NOGE…nogama, a možda čak i na rukama. Nimaloprijatna pojava i svakako biste voleleda je izbegnete. Kako uopšte dolazi do tihotoka?Moguće je da se radi o tome da imatevišak soli u organizmu. U stvari, to je vrloverovatno - a so je ta koja doprinosi da seu tkivima zadržava tečnost koja im u tomtrenutku baš i nije neophodna, i tako nastanuotoci. Ono što se u takvim situacijamasavetuje jeste da smanjite unos soli,i vi se potrudite da taj savet poslušate -ali postoje namirnice za koje se verovatnoi ne setite (ako uopšte znate) da sadržeso, a koje većina nas često konzumira. Okakvoj se hrani radi?Krekeri, grisine, hleb, tunjevina izkonzerve (zapravo, bilo koja hrana izkonzerve), neki prevreli sirevi - sve ovePROTEZA ILI TKIVO- Prilikom rekonstruktivne operacijedojke radi se plastika i simetralizacijadruge dojke koja se smanjujei podiže. Sam zahvat može da budeizveden tkivom pacijentkinje ili implantatom,odnosno protezom - kažedr Biljana Ivošević Stegić.Radeći na VMA u Beogradu sa dr OliveromKosovac, koja je samo prošle godineobavila 500 rekonstrukcija dojke, drBiljana Ivošević Stegić se usavršavala iboraveći u Budimpešti, ali i prateći najnovijadostignuća doktora Jana Iv Petita,konsultativnog plastičnog hirurga naOnkološkom institutu u Beogradu, i naisti način uvodi operacije u operacionesale u subotičkoj Bolnici.- Svaka žena po pravilu želi da svojetelo vrati u prvobitno stanje, odnosno daizgleda kao nekad. Rekonstruktivne operacijedojke se ne plaćaju, one su besplatne,osim što svaka pacijentkinja trebada kupi protezu, odnosno implantant.U Srbiji ima 2.500 žena obolelih od karcinomadojke, što nije mali broj, i svakojod njih treba omogućiti da se dobrooseća. Pri samoj operaciji, odnosno uklanjanjudojke, potrebno je da prisustvuječitav tim lekara - opšti i plastični hirurg,psiholog, radiolog, hemoterapeut, onkolog,koji će biti podrška pacijentkinjikoja može da odluči da li će rekonstrukcijudojke izvršiti odmah ili kada ožiljcizarastu - kaže dr Biljana Ivošević Stegić.Dr Ivošević Stegić navodi da ukolikopacijentkinja ide na hemoterapiju,rekonstrukciju dojke može da uradi nakonpet do šest meseci.- To praktično znači da i pacijentki njekojima su dojke odstranjene još 1979.godine mogu da ih rekonstruišu. Tada sekarcinom lečio uklanjanjem kompletnedojke, dok je sada aktuelna poštednahirurgija, a to znači da se odstrani samooboleli deo dojke. Zbog ovoga je prisustvoplastičnog hirurga na operaciji neophodno,jer pacijentkinje samim dolaskomna operaciju mogu da pitaju za saveti urade ono što je za njih najbolje u tomtrenutku - zaključuje dr Biljana IvoševićStegić. V. I.namirnice sadrže znatno više soli negošto vam je potrebno. Zato je dobra ideja,kad primetite da vam se pojavljuju otoci,da smanjite unos ovih namirnica, kaoi svih ostalih za koje znate da sadrže so.Pokušajte čak da neko vreme uopšte nekoristite ove namirnice.Šta jesti, onda? Probajte ovako: zadoručak uzmite žitarice, voće, popijtekafu, čaj ili mleko. Za ručak pojediteribu ili meso i salatu (probajte da ništa odtoga ne posolite, ili posolite minimalno).Ako se opredelite za testeninu, uzmite jebez sira, a umesto hleba pojedite krompirili povrće. Što se večere tiče, i tada sesuzdržite od šunke ili bilo koje slanemesne prerađevine (pečenica, pršuta, suvivrat...), kao i od prevrelih sireva (moženeki mladi neslani sir). Ukoliko ogladniteizmeđu obroka, jedite voće, ali ne nakonpet časova popodne, jer tada može izazvatinadimanje.S. L. V24Godina IIJul 2006.Godina IIJul 2006.25

BUNJEVAČKE novineSPORTSPORTBUNJEVAČKE novineŠAHOVSKI MOZAIKZa šahiste nema letnje pauze kao udrugim sportovima. Svakog mesecase nešto događa. Održavaju se ekipna,pojedinačna i masovna takmičenja- open turniri skoro na svim kontinentima,gde za nagradni fond i slavu zajednoigraju šahovski profesionalci i amateri,što je prosto nemoguće izvesti u nekimdrugim sportovima. Jedan od najinteresantnijihotvorenih turnira je bio tradicionalni„20.Open Pula“, koji je održanod 18-26. juna 2006. u Puli (Hrvatska)sa 236 igrača iz 24 federacije gde jelep uspeh postigao član Š.K. „Spartak“iz Subotice i olimpijski reprezentativacDušan Popović osvojivši sedam poenaiz devet partija, što mu je donelo deobuod drugog do 11. mesta a po dodatnimkriterijumima odlično četvrto mesto.Zanimljivo je, da za razliku od drugihsportova, šahisti mogu u toku jedne godinenastupati istovremeno za više klubovaiz različitih država u njihovim nacionalnimšampionatima. To je verovatnoi neka vrsta kompenzacije za vrhunskešahiste koji na taj način u skromnim finansijskimuslovima obezbeđuju i dodatneizvore sredstava. U banji Vrućici,zdravstveno-turističkom kompleksu uRepublici Srpskoj od 18-26.06.2006god. održana je u ekipnoj konkurencijipremijer liga BIH. U većini klubovaangažovani su i naši vrhunski velemajstorikao što su: Igor Miladinović (Drvar),Robert Markuš i Miloš Perunović (Panteri-Bjeljina),Nikola Sedlak (Tušanj-Pripremio: velemajstor Nikola SedlakLETNJE ŠAHOVSKE ZANIMLJIVOSTI(1) Sedlak, Nikola - Ilinčić, Zlatko [C44]Banja Vručica, 2006(Nikola Sedlak)1.e4 e5 2.Sf3 Sf6 3.d3 Crni je želeo da igra rusku odbranu ali belihoće Filidorovu,doduše sa tempom više. 3...Sc6 4.Le2 d5 5.exd5 Sxd56.0–0 Le7 7.Te1 0–0 Ova pozicija postoji ali sa obrnutom bojom figura(crni bi bio na potezu) a ovako beli koristi prednost od jednog tempada crnom suzi aktivne mogućnosti. 8.Lf1 Lf6 9.Sbd2 g6 10.Sc4Te8 11.Lh6 Ne dozvoljava Lg7 jer bi posle izmene lovaca pao crnipešak na e5. 11...b5 Da bi došao do aktivne igrecrni je prinuđen da oslabi svoju pešačku strukturu.12.Scd2 Tb8 13.c3 b4 14.Se4 Lh8 15.Lg5f6 16.Ld2 Posle ovih poteza beli je oslabiopoložaj crnog kralja. 16...Lg7 17.d4 Vreme jeza otvaranje pozicije. 17...bxc3 18.Sxc3 Sxc3[Na 18...Txb2 19.Dc1 Tb8 20.Sxd5 Dxd521.Lc4 i pada dama.] 19.Lxc3 e4 20.Lc4+Le6 [U slučaju 20...Kh8 21.d5 exf3 22.Txe8+Dxe8 23.dxc6 fxg2 24.Dd4 sa pretnjom Df6 ibeli je jasno bolji.] 21.Lxe6+ Txe6 22.d5 Td623.Txe4 Se7 [Bilo bi slabo 23...Txd5 24.Te8+!Dxe8 25.Dxd5+ Kh8 26.Te1 Se5 27.Sxe5 fxe528.Txe5 i beli dobija.] 24.Da4 f5 [Na 24...Sxd525.Tae1 sa pretnjom Te8] 25.Te2 Lxc3 26.bxc3Sxd5 27.Tae1 Df6 [Posle 27...Sxc3 28.Te8+beli osvaja materijal!] 28.h4! Beli osiguravapolje svom skakaču na g5 i ujedno otvara kralja.Osnovni problem crnog je slabo zaštićeni kralj ibeli želi da dopre do njega a sudbina pešaka nadaminom krilu je u ovom momentu nebitna. Glavna meta je crni kralj.28...Sxc3 29.Dc4+ Sd5 30.Te6! Dc3 [Slabo bi bilo 30...Txe6 31.Dxd5Tbe8 32.Sg5 i beli dobija.] 31.Te8+ Txe8 32.Txe8+ Kg7 33.De2 Beladama se sprema da poseti crnog kralja.Pretnje su višestruke a to suSg5 i Tc8 uz De8. 33...h6 Crni pokušava da zaštiti polje g5. 34.Tc8 saidejom De8 34...Dc1+ 35.Kh2 Df4+ 36.g3 De4 37.Db2+ Tf6 38.Sg5!Izgleda da zaštita polja g5 nije bila dovoljna. 38...De7 39.Dd4 Crnefigure su nepokretnei javljaju se mnogobrojnimotivi na temuvezivanja,odvlacenjai dvojnog udara. 39...Dd6 DiagramTuzla), Zlatko Ilinčić (Krajišnik-BanjaLuka), Miodrag R. Savić, Dejan Pikulai Miroslav Marković (Slavija-NovoSarajevo), Dragiša Blagojević i MilanDraško („Rama“-Prozor) i Goran Čabrilo(Goražde). Najprijatnije iznenađenje jepriredila ekipa „Tušanj“ iz Tuzle, koja jekao novajlija u ligi osvojila treće mesto iplasirala se u Evropski kup šampiona.Na kraju, odlučio sam da Vam prikažemmoju partiju sa Zlatkom Ilinčićemiz meča ŠK „Tušanj“ ( Tuzla)- Krajišnik( Banja Luka) koja je odlučila i pobednikau meču. Smatram da je vredi prikazatizbog originalno tretiranog otvaranja i zanimljiverealizacije prednosti./Novi Sad ugostiošahovsku mladost svetaU Novom Sadu su od 01.-09.07.2006 godine održane druge poredu Međunarodne šahovske igre zadecu uzrasta do 16 godina pod pokroviteljstvomex prvaka sveta u šahu i ambasadoradobre volje UNICEF-a, velemajstoraAnatolija Karpova.Učestvovalo je102 šahista iz 19 država Evrope, Azijei Afrike.Takmičenje se održalo u ekipnoji pojedinačnoj konkurenciji. Igralose devet kola po Švajcarskom sistemu.U ekipnoj konkurenciji najbolja jebila ekipa Turske dok je reprezentacijaSrbije bila druga a selekcija Vojvodinetreća.U ekipi Vojvodine igrao je talentovanisubotički majstorski kandidatGoran Gabrić član subotičkog „Spartaka“.U pojedinačnoj konkurencijipostigao je vrlo dobar rezultat, od 102takmičara podelio je 10. mesto. Kolikije značaj ove manifestacije u popularizacijišaha među najmlađima pokazujei poseta predsednika Svetske šahovskefederacije (FIDE ) Kirsana IljumžinovaNovom Sadu.odmah gubi ali ni drugi potezi nisu baš mnogo bolji.[39...Dd740.Txc7! Dxc7 41.Se6+ i pada dama; 39...Sb6 40.Txc7! Dxc7 41.Se6+i opet pada dama] 40.Td8! Db6 [na 40...Dxd8 41.Se6+ pada dama.]41.Td7+ [Ne 41.Dxd5 zbog 41...Dxf2+ 42.Kh3 Df1+ i remi] 41...Kh8[na 41...Kf8 42.Sh7+] 42.Th7+! i ovde se crni predao jer na 42...Kg8ide 43.Dd5 1–0PLIVAČKI KLUB SPARTAKNAJATRAKTIVNIJI PREKO LETAŽelja – omasovljavanje i kvalitetTokom maja 1946. godine,na Palićkom jezeru započetje rad Plivačkog kluba Spartak. Upočetku ih je bilo samo dvanaest,ali se broj plivača stalno povećavao,zahvaljujući zalaganju Andrije Kmecai Lasla Bale. Nekoliko godinakasnije, tačnije 11. februara 1951.godine, otvara se zimski bazen, takozvano„Fekete kupatilo”. Tada jei održan prvi javni plivački miting,a razvoj plivačkog sporta u Suboticidobija novi zamah. Bio je to, u onovreme, prvi zimski bazen u Vojvodini,a treći u državi. Mada je ovaj bazenbio skromnih dimenzija, u odnosuna danas već uobičajene, oko njegase okupio veći broj talentovanih pionirai juniora. Iz njihovih redovakasnije su stasali plivačica Irena Tilinkoi plivač Slavko Kurbanović -reprezentativci. Tilinkova se isticalau plivanj u na 100 metara leđno, aKurbanović je postavljao i državnerekorde u trkama na 100 i 200 metaraprsno, pa je zasluženo poneo epitetnajboljeg plivača Subotice. On je bioi učesnik i na Olimpijskim igrama uMeksiku, 1968. godine.Plivači Spartaka su tokom svihproteklih godina imali dobro organizovanuškolu plivanja. Prvih godinapo oslobođenju to je bilo u improvizovanimstazama na Palićkomjezeru, a kasnije u letnjem bazenu uDudovoj šumi. Izgradnjom bazena uDudovoj šumi (1972) plivanje postajejedan od popularnijih sportova u letnjojsezoni. Otuda iz godine u godinumladi subotički takmičari postižu svezapaženije rezultate na prvenstvimaVojvodine, Srbije i na šampionatimadržave. Međutim, i dalje je osnovniproblem što nema zimskog bazena paje sezona treninga i dalje ograničenana četiri letnja meseca. Pojavio sei Šandor Feldi, najsavremeniji inajfanatičniji plivački stručnjak kogaje PK Spartak ikada imao. Prvi put sekrenulo dalje od prosečnosti, pa segranica od 3 km plivanja na dan pomerilana 10-12 km. Tada je stvorenajedna od najtalentovanijih generacijau kojoj su zaplivali Tibor Rezmanj,Atila Režmanj, Čaba Ladocki, ZoltanTot Bagi, Ivan Šoštarec, Žolt Ladocki,Slavica Šumonja, Bernat Čila,Tot Bagi Aniko, Janko Anita i drugi.Po biltenima sa početka 80. tih godinaPK Spartak je držao 31 pokrajinskirekord. Neprikosnoveni vladarpokrajinskih, republičkih i državnihplivališta bio je Tibor Rezmanj sa22 vojvođanska rekorda. OdlaskomŠandora Feldija raspada se i ova talentovanageneracija.Plivanje – nezamenljivo urazvoju mladihProšlo je mnogo godina od kadaje Spartak bio u samom plivačkomvrhu. Nakon toliko vremena pojavilisu se ponovo ljudi koji imaju želju danaprave nešto od subotičkog Spartaka,ali pre svega da privuku mališanejer za sam fizički razvoj plivanje immnogo znači – a mnogi nisu upućeniu to.Ivan Šoštarec, predsednik Spartaka,svojevremeno je takođe bio članovog kluba i to jedan od talentovanijihplivača. Plivanjem je počeo da sebavi sa svojih navršenih 10 godina,postizao je izvanredne rezultate, da binakon pet godina prešao u košarkaškiklub Spartak, a odatle u Cibonu. Potomje otputovao za Ameriku, gde jeboravio šest godina i ponovo se vratiokući. Sada već duže vreme boraviu Subotici i revnosno pomaže ovomklubu.- Imamo podatak da oko 70 %mališana dolazi kod nas tek ondakada roditelji primete da deca imajuproblema sa kičmom, ravnim tabanima,astmom... Žalosno je što oni nedovode decu zbog preventive, negoonda kada im je potrebna pomoć. Sadecom rade kvalitetni treneri kao štosu Milan Jovanović, Ludvig Will,Agneš Harangozo, Lorant Sabo, DavorBogdanović, Mirko Bartuš. Izsvake generacije su se već sada pojavilineki plivači koji se izdvajaju,kao što su Edvard Tonković, SlobodanIvković, Norbert Mandić, MišaMatić, Zita Pletl, Marko Žužić, TamaraJovanović, Danijela Piuković, MilicaŠoštarec, Valentina Lević, MilanIvošević, Nimčević Luka, Kristijan28Godina IIJul 2006.Godina IIJul 2006.29

BUNJEVAČKE novineSPORTIvković, Milica Vukmirica...Postoji ovde još dosta imena,i u skoroj budućnosti mislimda će još neke nove nade isplovitina površinu – rekaoje Ivan Šoštarec. - Sada jeu toku letnja liga i imaćemoprilike da se uverimo u kvalitetrada ovog kluba. Ono našto smo ponosni, to je svakakonedavno održan memorijal„Ladocki Janoš 2006“u masters plivanju za veterane,gde se plivački klub„Spartak“ dokazao odličnimrezultatima i organizacijom.Od oko 150 učesnika iz Srbije,Mađarske i Rumunije,bili smo uglavnom u samomvrhu.Milan Jovanović,glavni trener ovogkluba ima razloga dase pohvali- Od kada smo počeli sanašim petogodišnjim planom,primećuje se vidni napredak.Cilj nam je omasovljavanjetrenerskog kadra,što smo već u velikoj merii postigli. Svi treneri su fakultetskii stručno obrazovani,kao i najbliži saradnici. Želimo dadeci pružimo što kvalitetniji rad, pa datako u narednim godinama postigne-go kraću pauzunego prethodnihgodina. Sa21. mesta najboljerangiranihklubova uspelismo da se pomerimona 7. mesto,što je za našeuslove treniranjanaspram vodećihplivačkih klubova(koji imajuzatvoren bazenMarko ŽužićLuka Nimčevićpreko cele godine)- fantastično.S razlogomslobodno možemoreći da smonajbolji plivačkiklub bez zatvorenogbazena.– kaže Jovanović.- Kao i svakegodine, pa tako iove, funkcionišeškola plivanja.Tokom letnjegraspusta u jului avgustu mesecuobučavaćemoMilica VukmiricaTamara Jovanovićdecu od 5 do9 godina. Tokomove godine trebalobi da obučimomo što bolje rezultate. Obezbeđeni suoko 300 dece, što je pozamašan broj.nam dosta dobri uslovi. Između zimskei letnje sezone imali smoTu bi dodali da sa decom rade najkva-mno-Ambicije ne nedostajuMarko Žužić – najbolje rezultate postižem plivajući prsno. U budućnostibih voleo da popravim rezultat na prvenstvu Srbije. Treninzi su dosta naporni.Dva puta dnevno, ali to u ovim letnjim toplim danima čak i prija.Milica Vukmirica – plivanje treniram 2,5 godine i volim ga zato što jeinteresantno i pre svega zdravo. Najdraža medalja mi je moja prva osvojenamedalja, kada sam ovde na bazenu u Dudovoj šumi uspela da izborimdrugo mesto na kvalifikacijama za odlazak u Niš.Luka Nimčević – prvo sam počeo da treniram gimnastiku, ali nakontoga sam prešao na plivanje. Volim da plivam i da se družim. Želja mi je dauskoro budem najbolji u svojoj konkurenciji i osvojim zlatnu medalju.Tamara Jovanović – pet godina treniram. Najdraža mi je zlatna medalja,koju sam prošle godine osvojila na Paliću u disciplini kraul. I dalje ćuvredno trenirati jer želja mi je da popravim vreme i da svakako još osvajammedalje.Milica Šoštarec – Imam 9 godina. Plivanjem sam počela da se bavimpre tri godine. Volim ovaj sport jer volim da se takmičim i osvajam medalje,a u klubu imam puno dobrih drugara.Milica Šoštareclitetniji instruktori koji iza sebe imajuvišegodišnje iskustvo./Livia Tričko30Godina IIJul 2006.