Хирургија *** за студенте уписане пре шк. 2006.

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ПРЕДМЕТАХИРУРГИЈА

7. Дезинфекциона средства су:а. Медицински бензинб. Хлораминв. Оба одговора су тачна8. Компензаторни механизми организма због губитка крви су:( два тачна одговора )а. Пад артеријског притискаб. Убрзавање срчаног радав. Пораст артеријског притискаг. Појачана диурезад. Убрзано дисање9. Крварење у два времена настаје код повреда :а. Шупљих органаб. Паренхиматозних органав. Мишића10. Општи симптоми крварења су :( три тачна одговора )а. Бледа кожаб. Црвене слузокожев. Успорен пулсг. Осећај жеђид. Пад артеријског притискађ. Смање+ње диурезе11. Процена стања искрварења најбоље се постиже мерењем :а. Сатне диурезеб. CVP - а (централног венског притиска )в. Оба одговора су тачна12. Методе привремене хемостазе су :( три тачна одговора )а. Дигитална компресијаб. Хиперфлексија екстремитетав. Тампонада ранег. Подвезивање крвног судад. Шав крвног судађ. BY – PASS крвног суда3

13. Методе дефинитивне хемостазе су :а. Шав крвног судаб. Компресивни завојв. Клемовање крвог суда14. Крв се чува у фрижидеру на температури :а. +18 о Цб. +37 о Цв. +4 о до +6 о Ц15. Компликације трансфузије крви су:( два тачна одговора )а. Пирогене реакцијеб. Хемолитичке реакцијев. Црвенило кожег. Успорен пулсд. Повећање диурезе16. Крв из које су издвојени опрани и деплазматисани еритроцити не сме бити старијаод:а. Пет данаб. Десет данав. Двадесет један дан17. Као плазма експандери користе се:( два тачна одговора )а. Хемацелб. Декстранв. Рингеров растворг. Хартманов растворд. 10 % Глукоза4

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈАКРВАРЕЊЕ И ХЕМОСТАЗА1. Компензаторни механизми организма због губитка крви су:( два тачна одговора )а. Пад артеријског притискаб. Убрзавање срчаног радав. Пораст артеријског притискаг. Појачана диурезад. Убрзано дисање2. Према месту изливања крви, крварење може бити :( два тачна одговора )а. Артеријскоб. Спољашњев. Венског. Унутрашњед. Капиларно3. Према врсти оштећеног суда, крварење може бити :( три тачна одговора )а. Артеријскоб. Спољашњев. Венског. Унутрашњед. Капиларно4. Крварење у два времена настаје код повреда :а. Шупљих органаб. Паренхиматозних органав. Мишићаг. Костију5. Општи симптоми крварења су :( три тачна одговора )а. Бледа кожаб. Црвене слузокожев. Успорен пулсг. Осећај жеђид. Пад артеријског притискађ. Повећање диурезе6

6. Процена стања искрварења постиже се најбоље мерењем :( два тачна одговора )а. Сатне диурезеб. CVP - а ( централног венског притиска )в. Артеријског притискаг. Фреквенције пулса7. Методе дефинитивне хемостазе су :( три тачна одговора)а. Подвезивање крвног судаб. Клемовање крвног судав. Шав крвног судаг. Констриктивне методед. By - pass крвног суда8. Највећа учесталост крвних група АБО система је :а. Аб. Бв. АБг. О9. Рх позитивних код свих крвних група има око :а. 50 %б. 80 – 85 %в. 100 %10. Болеснику се даје крв која је :а. Хладнаб. Загрејана до температуре телав. Врела11. Крв се чува у фрижидеру на температури :а. +18 о Cб. +37 о Cв. +4 о до +6 о C12. Хируршки захвати нису препоручљиви ако је хемоглобин :а. Већи од 15,5 gr %б. Мањи од 10,4 gr %в. Мањи од 8 gr %7

13. Крв из које су издвојени опрани и деплазматисани еритроцити не сме бити старијаод:а. Пет данаб. Десет данав. Двадесет један дан14. Као плазма експандери користе се :( два тачна одговора )а. Haemacellб. Dextranв. Рингер - ов растворг. Хартман - ов растворд. 10 % Глукоза15. Артеријско крварење се карактерише:а. Континуираним истицањем тамно - црвене крвиб. Пулсирајућим истицањем светло - црвене крвив. Споријим истицањем ( орошавањем ) крви16. Венско крварење се карактерише:а. Пулсирајућим истицањем светло - црвене крвиб. Споријим истицањем ( орошавањем ) крвив. Континуираним истицањем тамно - црвене крви17. Капиларно крварење се карактерише:а. Споријим истицањем ( орошавањем ) крвиб. Пулсирајућим истицањем светлоцрвене крвив. Континуираним истицањем тамноцрвене крви18. Називи: haemoperitoneum, haemothorax, haemopericardium, haematocephalus,haemarthros означавају:а. Спољашње крвављењеб. Секундарно крвављењев. Унутрашње крвављење19. Хепарин спада у групу:а. Антиагрегационих лековаб. Фибринолитичких лековав. Антикоагулантних лекова20. Када пацијент даје своју крв ради предстојеће употребе ради се о:а. Алогеној трансфузијиб. Аутогеној трансфузијив. Хетерогеној трансфузији8

21. Орални антикоагулантни лекови:а. Пролазе плаценту и не могу се давати трудницамаб. Не пролазе плаценту и могу се давати трудницама22. Примарна хемостаза не подразумева:а. Фазу коагулацијуб. Тромбоцитну фазув. Васкуларну фазу23. Интереакција између чинилаца хемостазног система крви и повређених ендотелнихћелија и осталих субендотелних структура зида крвног суда доводи до појаве:а. Емболијеб. Тромбозев. Дисеминиране интраваскуларне коагулације ( DIC )24. Код наглог и краткотрајног артеријског крварења долази до:a. Смањења броја еритроцита и хемоглобинаб. Број еритроцита и вредности хемоглобина се не мењајув. Долази до повећања броја еритроцита и вредности хемоглобина25. При првој трансфузији Rh ( - ) крви Rh ( + ) примаоцу доћи ће до појаве реакције:а. Аглутинацијеб. Неутрализацијев. Не доводи до реакције26. Максимална количина крви која се може узети од добровољног даваоца је око:а. Око 500 милилитараб. Око 200 милилитара27. Код предозирања хепарином треба дати као антидот:а. Калијум хлоридб. Натријум цитратв. Протамин сулфат9

1. a, б2. б, д3. a, в, д4. б5. a, г, д6. a, б7. a, в, д8. a9. б10. б11. в12. б13. б14. a, б15. б16. в17. а18. в19. в20. б21. а22. а23. б24. б25. а26. а27. вОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - КРВАРЕЊЕ И ХЕМОСТАЗА10

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈАИНФЕКЦИЈЕ У ХИРУРГИЈИ1. Повреда, која због анатомских оштећења смањује виталност повређеног ткивадобар је терен за развој:а. Анаеробних бацила гасне гангренеб. Тетанусав. Туберкулозе2. Исхемично ткиво је идеалан терен за развој:а. Анаеробаб. Аеробав. Специфичних запаљења3. Продор патогених клица у крв, њихов повремен и краткотрајан налаз у крви, са илибез минималне клиничке манифестације, назива се:а. Сепсаб. Бактеријемијав. Септико - пијемија4. Продор патогених клица у крв, њихово ширење крвљу до удаљених ткива,задржавање и размножавање клица у њима уз постојање тешке клиничке сликеоболелог, назива се:а. Бактеријемијаб. Сепсав. Токсемија5. Зелена боја гноја у ранама потиче од:а. Proteus vulgaris - аб. Pneumococcus - ав. Bacillus pyocyaneus - а6. Акутно гнојно ограничено запаљење фоликула длаке и његове околине зове се:а. Карбункулб. Фурункулв. Апсцес7. Пато - анатомска манифестација фурункула је:а. Пустулаб. Апсцесв. Гангрена11

8. Акутно гнојно запаљење више суседних фоликула длака и лојних жлезда са сликоммасивног инфилтрата, некрозе коже и поткожног ткива, зове се:а. Карбункулб. Флегмонав. Апсцес9. За којим пратећим обољењем треба трагати у току лечења карбункула:а. Срчаним обољењемб. Обољењем јетрев. Diabettes mellitus - ом10. Хируршко лечење карбункула подразумева:а. Крстасту инцизију са подсецањем ивицаб. Просту инцизију и дренажув. Антибиотике и мировање11. Акутно локално гнојно запаљење знојних жлезда зове се:а. Лимфангитисб. Лимфаденитисв. Хидро - аденитис12. Предилекционо место за појаву хидро - аденитиса је:а. Пазушна јамаб. Леђав. Врат13. Акутна гнојна ограничена колекција локализована површно или у неком органу,која има своју шупљину испуњену гнојем, зове се:а. Карбункулб. Апсцесв. Лимфаденитис14. Главни клинички знак који потврђује дијагнозу површног апсцеса је:а. Температураб. Опште лоше стањев. Феномен флуктуације15. Феноменом флуктуације доказујемо постојање:а. Апсцесаб. Флегмонев. Еризипела12

16. Хируршко лечење апсцеса подразумева:а. Инцизију и дренажуб. Инцизију и антибиотикев. Топле и суве облоге са имобилизацијом17. Акутно локално дифузно запаљење везивног ткива без јасних граница зове се:а. Хидроаденитисб. Еризипелв. Флегмона18. Постоје два клиничка типа лимфангитиса и то:( два тачна одговора )а. Дифузниб. Фокалнив. Трункуларниг. Апсцедирајућид. Ретикуларни19. Постоје два клиничка типа лимфаденитиса и то:( два тачна одговора )а. Дифузниб. Локалнив. Simplex limphadenitisг. Limphadenitis purulentaд. Еризипелоидни лимфаденитис20. Основни циљ у третману сепсе је што пре открити:а. Примарно жариштеб. Дегенеративне промене у органимав. Метастатска жаришта21. Повреде које носе највећи ризик од гасне инфекције су:а. Ратне ранеб. Мирнодопске повредев. Термичке повреде22. Гасна флегмона се разликује од гасне гангрене по:а. Трулежном задахуб. Мехурићима гасав. Појави гноја13

23. Најважнији поступак у лечењу гасне флегмоне је:а. Издашне инцизија и дренажаб. Антибиотици и имобилизацијав. Ексцизија или ампутација24. Присуство гаса у ткивима код гасне гангрене доказујемо:( два тачна одговора )а. Широким инцизијамаб. Феноменом флуктуацијев. Феноменом крепитацијег. Инспекцијомд. Рентгенграфијом повређене регије25. У лечењу гасне сепсе поступак који омогућује бар известан проценатпреживљавања је:а. Реанимацијаб. Антибиотицив. Поливалентни анти - гангренозни серум26. Морфолошки, тетаногена повреда је:а. Лацеро - контузна ранаб. Екстензивна повредав. Убодина27. Свака тетаногена рана захтева у лечењу следеће поступке:( два тачна одговора )а. Активну имунизацијуб. Изолацију болесникав. Пасивну имунизацијуг. Имобилизацијуд. Антигангренозни серум28. Хладни апсцес у препони као резултат spondilitis tuberculosa, настаје:а. Хематогеним ширењемб. Лимфогеним ширењемв. Спуштањем низ m.psoas, испод lig.inguinalae Poupart - и29. Сиво - жута зрнца друза у склопу, као дрво тврдих туберкулома или фистула,карактеристична су за:а. Сифилисб. Туберкулозув. Актиномикозу14

30. Знак Escudero - Nemenova, код којег на Ro - скопији плућа тумороидна формацијаима у инспиријуму овални облик, а у експиријуму кружни облик, наговештава да серади о:а. Апсцесу плућаб. Туберкулозној каверни плућав. Ехинококној цисти плућа31. Карбункул лица и горње усне посебно је опасан због:а. Фистулизације са усном дупљомб. Опсежне некрозе коже лицав. Тромбозе кавернозног синуса32. Ране инфициране са Pseudomonas Aeruginosa имају плавкасто - зеленкаст гној иефикасно се третирају:а. Риваноломб. Алкохоломв. Борном киселином33. Најчешћа локализација ехинококуса плућа је десни доњи режањ и то због:а. Анатомског положаја десног главног бронхаб. Доминантности тог плућног крилав. Хипо - вентилације доњих партија плућа34. Хипербарична оксигенација ( комора ) је добро средство за превенцијукомпликација у ратној рани, у смислу:а. Гасне гангренеб. Пиогених запаљењав. Губитка течности и електролита35. Нететаногена рана, код особе која није претходно имунизована захтева, у смислупревенције тетануса:а. Давање 0,5 ml i.m. вакцине против тетанусаб. Хируршку обраду ранев. Давање антибиотикаг. Имобилизацијуд. Још две дозе вакцине (након 4 до 6 недеља и након 6 месеци до 1 године)36. Рана код особе која није претходно имунизована захтева у смислу превенцијететануса:( два тачна одговора )а. 0,5 ml i.m. вакцине против тетануса, као почетна доза имунизацијеб. 250 i.j. серума против тетануса датог i.m. другим шприцем на другом местув. Хируршку обраду ранег. Имобилизацијуд. Давање антибиотика15

37. Антирабични серум се даје:а. Интравенскиб. Интрамускуларнов. Инфилтрацијом зоне око уједне ране38. Cumb - ов знак је последица пражњења ехинококне цисте кроз бронх, што нарадиографији грудног коша даје слику:а. Нивоа гас – течност, у којој се види смежурана хидатидна мембранаб. Буле плућав. Инфилтрата плућа16

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ИНФЕКЦИЈЕ1. а2. а3. б4. б5. в6. б7. а8. а9. в10. а11. в12. а13. б14. в15. а16. а17. в18. в, д19. в, г20. а21. а22. в23. а24. в, д25. в26. в27. а, в28. в29. в30. в31. в32. в33. а34. а35. а, д36. а, б37. в38. а17

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈАТРАУМАТОЛОГИЈА1. Под термином тешке трауме се подразумева:a. Трауматска деструкција једног органског система или виталног органа која може довестидо смрти повређеногб. Свака саобраћајна траумав. Истровремено оштећење више органа, тј. органских система, од којих бар једна повредаугрожава живот пацијента2. Под термином политрауме се подразумева:a. Трауматска деструкција једног органског система или виталног органа која може довестидо смрти повређеногб. Истровремено оштећење више органа, тј органских система од којих бар једна повредаугрожава живот пацијентав. Свака повреда више органских система3. Апсолутна индикација за интубацију трауматизованог пацијента јеGlasgow Coma Score:a. Десет до четрнаестб. Осам и мањев. Није потребна интубација без обзира на резултат GCS4. У третману политрауматизованог пацијента се:a. Увек треба придржавати АBC процедуре ( airway, breathing, circulation )б. Индивидуално се доноси одлука за сваког пацијентав. Пацијент иницијално подвргава imaging дијагностици ( RTG, UZ, KT... )18

5. Политрауматизовани пацијенти пролазе кроз:a. Два клиничка стадијумаб. Три клиничка стадијумав. Четири клиничка стадијума6. Први клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијентподразумева:a. SIRS ( синдром системске инфламаторне реакције )б. Катаболички стадијумв. Анаболички стадијум7. Други клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијентподразумева:a. SIRS ( синдром системске инфламаторне реакције )б. Катаболички стадијумв. Анаболички стадијум8. Трећи клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијентподразумева:a. SIRS ( синдром системске инфламаторне реакције )б. Катаболички стадијумв. Анаболички стадијум19

9. Први клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијентподразумева:a. SIRS, који карактеришу бол, фебрилност, нормо/хипертензија, тахикардија, тахипнеја,снижена диурезаб. Катаболизам са губитком у тежини , хипопротеинемијом, поремећај метаболизмагликозе. септични синдром, ARDS, MODS, са могућим леталним исходомв. Анаболизам са реакумулацијом протеина, рестаурацију метаболизма, нормализовањетелесне температуре, срчаног рада и крвног притиска, појачана диуреза10. Други клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијентподразумева:a. SIRS, који карактеришу бол, фебрилност, нормо/хипертензија, тахикардија, тахипнеја,снижена диутезаб. Катаболизам са губитком у тежини , хипопротеинемијом, поремећај метаболизмагликозе. септични синдром, ARDS, MODS, са могућим леталним исходомв. Анаболизам са реакумулацијом протеина, рестаурацију метаболизма, нормализовањетелесне температуре, срчаног рада и крвног притиска, појачана диуреза11. Трећи клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијентподразумева:a. SIRS, који карактеришу бол, фебрилност, нормо/хипертензија, тахикардија, тахипнеја,снижена диутезаб. Катаболизам са губитком у тежини , хипопротеинемијом, поремећај метаболизмагликозе. септични синдром, ARDS, MODS, са могућим леталним исходомв. Анаболизам са реакумулацијом протеина, рестаурацију метаболизма, нормализовањетелесне температуре, срчаног рада и крвног притиска, појачана диуреза20

12. „ Glasgow Coma Scale “ представља скоринг систем за објективизацију стањаповређене ии оболеле особе и састоји се у нумеричком бодовању( квантификацији ) следећих функција:a. Отварање очију, вербална комуникација, моторни одговорб. Моторни одговор, фреквенција респирације, вербална комуникацијав. Фреквенција респирације, систолни крвни притисак, капиларно пуњење13. Траума скор је скоринг систем за објективизацију процене стања повређеног којинумерички бодује следеће варијабле:a. Фреквенција респирације, систолни крвни притисак, капиларно пуњење, респираторнипокрети, GCSб. Фреквенција респирације, дијастолни крвни притисак, моторни одговор, вербалниодговорв. Систолни крвни притисак, пулс, диуреза, сатурација крви кисеоником14. При ваздушном бласту најчешће долази до повређивања:a. Грудног коша, плућа, бубне опнеб. Абдоминалних органа ( јетра, слезина, велики крвни судови, црева )в. Поглавине са потресом мозга15. При воденом бласту најчешће долази до повређивања:a. Грудног коша, плућа, бубне опнеб. Абдоминалних органа ( јетра, слезина, велики крвни судови, црева )в. Поглавине са потресом мозга16. Краш синдром ( „ crush syndrome “ ) је компликована повреда, настала дејствомексцесивне силе на:a. Плућаб. Абдоминалне органев. Групу мишића у дужем временском периоду21

17. Акутно бубрежно попуштање код краш синдрома настаје због:a. Таложења миоглобина у тубулима бубрегаб. Директног притиска на абдоменв. Дејства инфекције18. Поред акутне реналне инсуфицијенције у склопу краш синдрома, повређенимапрети опасност и од:a. Инфаркта миокарда, тромбо - емболијеб. Интракранијалног крвављењав. Крвављења из дигестивног тракта19. Повреде настале дејством вреле воде или водене паре се називају:a. Combustioб. Ambustioв. Causoma20. У процени површине тела пацијента која је захваћена опекотинама се користи:a. Правило деветке и правило дланаб. Индекс телесне масев. Оријентациона процена21. Дефинитивна процена дубине опекотине се може дати:a. Одмах по повређивањуб. Након двадесет четири до четрдесет осам сатив. Тек после седам дана22

22. Опекотина другог површног степена се превија:a. Једнослојним завојемб. Трослојним завојемв. Петослојним завојем23. Повреде настале ударом грома се називају:a. Electrocutioб. Electrocombustioв. Fulguratio24. Феномен темпорарне кавитације је карактеристичан за:a. Раздерно - нагњечне ране ( vulnus lacero - contusum )б. Смрскотине ( vulnus conquassatum )в. Стрелне ране ( vulnus sclopetarium )25. Задесне ране настале дејством нестерилног оруђа или оружја, у којима постојидевитализовано ткиво, према степену бактеријске колонизације спадају у:a. Чисте ранеб. Чисте - контаминиране ранев. Инфициране ( прљаве ране )26. Комплетна антитетанусна заштита:a. Обавезна је код свих рана, где пацијенти нису претходно прописно заштићени одтетануса или о томе немају валидну медицинску документацијуб. Није обавезна код мањих ранав. Обавезна је само у случају убодних рана23

27. Венски и артеријски улкуси, дијабетични улкуси, декубиталне ране спадају у:a. Акутне ранеб. Старе ранев. Хроничне ране28. У односу на дубину ране ( број отворених слојева ), ране се могу класификовати у:a. Три степенаб. Четири степенав. Пет степени29. Процес зарастања ране се одвија у три фазе и то су:a. Инфламаторна фаза, фаза гранулације и пролиферације, фаза ремоделовањаб. Инфламаторна фаза, фаза ремоделирања, фаза цикатризацијев. Фаза цикатризације, фаза ремоделирања, фаза матурације30. Инфламаторна фаза зарастања ране траје:a. Два до седам данаб. Неколико сати по повређивањув. Двадесет четири сата по повређивању31. Ране најбрже зарастају механизмом:a. Per primam intentionemб. Per secundam intentionemв. Per tertiam intentionem24

32. Sanatio per tertiam intentionem је:a. Посебан вид одложене санације ране, при чему се кожни дефекти прекривају кожнимкалемовимаб. Посебан вид одложене санације ране, при чему се кожни дефекти директно сутурирајунакон седам данав. Посебан вид одложене санације ране, при чему се кожни дефекти прекривајуспецифичним завојним материјалом33. На зарастање рана имају утицај следећи витамини:a. A, B1, B6, C, D, Kб. A, B12, ниацинв. A, C, K, B 1234. Страна тела ( нож, пројектил... ) и фрагменти кости се приликом пружања првепомоћи на терену:a. Никако не смеју вадитиб. Обавезно се морају одмах извадитив. Смеју извадити само ако је страно тело контаминирано35. Примарни шав представља сутурирање ране:a. До дванаест сати од повређивањаб. Од три до пет дана од повређивања, изузетно до седам данав. Након две недеље од повређивања36. Секундарни шав представља сутурирање ране:a. До дванаест сати од повређивањаб. Од три до пет дана од повређивања, изузетно до седам данав. Након две недеље од повређивања25

37. Примарни одложени шав представља сутурирање ране:a. До дванаест сати од повређивањаб. Од три до пет дана од повређивања, изузетно до седам данав. Након две недеље од повређивања38. Накупљање бистре течности ( плазме ) у ткивном џепу ране се назива:a. Серомб. Хематомв. Апсцес39. При сутурирању ране, тако звани мртви или слободни простор се:a. Не сме оставитиб. Увек се сме оставитив. Сме оставити само уколико се ради о контаминираној рани40. Уједне ране ( vulnus morsum ) се:a. Не сутурирајуб. Увек сутурирајув. Сутурирају, ако се у терапији ординирају антибиотици41. Пенетрантне су оне ране код којих:a. Постоји комуникација између спољне средине и неке од унутрашњих телесних шупљинаб. Постоји повреда костив. Постоји повреда слузокоже26

42. Перфорантне повреде су:a. Повреде код којих постоји прекид интегритета свих слојева зида шупљег орагана и могубити пенетрантне и непенетрантнеб. Повреде код којих постоји повреда костив. Повреде код којих постоји повреда слузокоже43. Без обзира на време протекло од повређивања примарно треба ушити:a. Дуру, перитонеум, плеуру и зглобну капсулуб. Дуру, перитонеум, тетиве, кожу, поткожно масно ткивов. Сваку рану уколико нема видљивих знакова инфламације44. Ране погодне за развој клостридијалних инфекција, тзв. тетаногене ране сунајчешће:a. Убодне ране ( vulnus punctum )б. Секотине ( vulnus scissum )в. Раздерно - нагњечне ране ( vulnus lacero - contusum )45. Diabetes mellitus:a. Успорава зарастање ранаб. Убрзава зарастање ранав. Не утиче на зарастање рана46. Крвављење у два времена је карактеристично за:a. Паренхиматозне органе трбуха ( јетра, слезина )б. Шупље органе ( желудац, црева )в. Повреде екстремитета са преломом костију27

47. Недостаци DPL ( дијагностичка перитонеална лаважа ) код трауматизованихпацијената су:a. Инвазивност, немогућност откривања ретроперитонеалних лезија, могућност јатрогенихповредаб. Висока ценав. Недовољна сензитивност48. Крваваљење из артерија се карактерише:a. Пулсирајућим истицањем светло - црвене крви, синхроно са срчаним откуцајимаб. Континуираним истицањем тамно - црвене крви која се прелива из ранев. Израженије је из дисталног дела пресеченог крвог суда49. Венско крвављење се карактерише:a. Пулсирајућим истицањем светло - црвене крви, синхроно са срчаним откуцајимаб. Континуираним истицањем тамно - црвене крви која се прелива из ранев. Израженије је из проксималног дела пресеченог крвог суда50. У методе привремене хемостазе спада:a. Компресивни завојб. By - pass методав. Лигатура крвог суда28

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ТРАУМАТОЛОГИЈА1. а2. б3. б4. а5. б6. а7. б8. в9. а10. б11. в12. а13. а14. а15. б16. в17. а18. а19. б20. а21. б22. в23. в24. в25. в26. а27. в28. б29. а30. а31. а32. а33. а29

34. а35. а36. в37. б38. а39. а40. а41. а42. а43. а44. а45. а46. а47. а48. а49. б50. а30

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈАДИЈАГНОСТИЧКО - ТЕРАПИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ХИРУРГИЈИ1. Које методе дијагностике су обавезне за све хируршке болеснике:( четири тачна одговора )а. Анамнезаб. Инспекцијав. Ултразвучни прегледг. Општи лабораторијски налазид. Палпацијађ. Компјутеризована томографија2. Субјективни симптоми код хируршког болесника су:( три тачна одговора )а. Болб. Низак крвни притисакв. Губитак апетитаг. Висока телесна температурад. Малаксалостђ. Висок крвни притисак3. Објективни симптоми код хируршког болесника су:( три тачна одговора )а. Бледилоб. Хипертензијав. Хипотензијаг. Грозница и дрхтавицад. Убрзан пулсђ. Губитак апетита4. Хетероанамнезу узимамо код:а. Повреде доњх екстремитетаб. Тешке повреде главе ( мозга )в. Повреде мокраћне бешике5. При повреди, пацијент наводи да је имао губитак свести код:а. Повреде великих крвних судоваб. Повреде мозга ( главе )в. Повреде грудног коша31

6. Породична анамнеза је важна код:( два тачна одговора )а. Улкусне болестиб. Полипозе дебелог цревав. Мезентеријалне тромбозег. Акутног панкреатитисад. Карцинома бубрега7. Лична анамнеза о ранијим операцијама у трбуху помаже нам код дијагнозе:а. Акутног апендицитисаб. Илеусав. Ехинококуса јетре8. Екстракранијалне главобоље су последица:( два тачна одговора )а. Повећаног интракранијалног притискаб. Тумора мозгав. Неуралгије n. trigeminus - аг. Менингитисад. Синузитиса9. Јак, изненадан бол у епигастријуму, најчешће је последица :а. Акутног апендицитисаб. Перфорације улкуса на дванаестопалачном цреву и желуцув. Илеуса10. Појава црне столице говори о:а. Перфорацији улкусаб. Крварењу из горњих партија дигестивног трактав. Крварењу из хемороида11. Палпацијом абдомена можемо открити:а. Туморе абдоменаб. Мезентеријалну тромбозув. Цисту јетре12. Торакални капак представља :а. Повреду једног ребра на два крајаб. Повреду више ребара на једном крајув. Двоструки прелом три или више ребара у низу са исте стране32

13. RTG преглед лобање открива :а. Потрес мозгаб. Прелом костију лобањев. Интракранијално крвављење14. Нативни снимак абдомена открива:( три тачна одговора )а. Перфоративни улкусб. Карцином цекумав. Илеусг. Акутни апендицитисд. Акутни холециститисђ. Страна тела у абдомену ( метална )15. Најједноставнија допунска дијагностика је :а. Иригографијаб. Ултразвучна дијагностикав. Магнетна резонанца16. Ултразвучна дијагностика је важна код:( четири тачна одговора )а. Обољења жучне кесеб. Обољења дојкев. Обољења уротрактаг. Обољења желуцад. Обољења штитне жлездеђ. Карцинома колонае. Повреда екстремитета17. Контрастна дијагностика нам помаже код:( два тачна одговора )а. Ехинококозе јетреб. Тумора колонав. Камена у жучним водовимаг. Лимфома18. Повећане лабораторијске вредности билирубина и алкалне фосфатазе нам говоре о:а. Хепатоцелуларном иктерусуб. Опструктивном иктерусув. Хемолитичком иктерусу33

19. MRCP је:а. Ендоскопска холангио - панкреатографијаб. Позитрон емисиона томографијав. Магнетна холангио - панкреатографија20. Гастроскопија је :а. Снимак дебелог цреваб. Ендоскопски преглед желуцав. Контрастни снимак желуца21. Иригографија је :а. Ендоскопски преглед дебелог цреваб. Контрастна радиографија дебелог цревав. Снимање танког црева баријумом22. Три обавезна прегледа код неоплазме ректума :а. Дигито - ректални прегледб. Ректоскопијав. EGDS ( езофаго – гастродуодено скопија )г. Ултразвучни преглед абдоменад. Туморски маркери23. RTG дуоденалног рама је важан за :а. Перфорацију улкусаб. Калкулозу холедохав. Тумор главе панкреаса24. Аускултација абдомена је важна код :а. Перфоративног апендицитисаб. Илеусав. Акутног холециститиса25. Дијагностичка абдоминална пункција ( лаважа ) је важна код :а. Абдоминалне траумеб. Цисте панкреасав. Meckel - овог дивертикулумаг. Илеуса26. Назо - гастрична сукција је:а. Дијагностичка методаб. Терапијска методав. Дијагностичка и терапијска метода34

27. Цистоскопија је метод дијагностике:а. Жучне кесеб. Мокраћне бешикев. Бубрега28. Контрастно снимање показује:( три тачна одговора )а. Облик органаб. Величину органав. Положај органаг. Тежину органад. Прокрвљеност органађ. Конзистенцију органа29. Метода за снимање крвних судова је:а. Мијелографијаб. Ангиографијав. Лимфографија30. Флебографија је метод за дијагностику:а. Обољења крвнх судоваб. Обољења аортев. Обољења венског система31. Сцинтиграфија је важна код:( три тачна одговора )а. Болести јетреб. Болести слезинев. Болести штитне жлездег. Болести желуцад. Болести цревађ. Болести мокраћне бешике32. За дијагностику обољења ануса и ректума неопходна је:( три тачна одговора )а. Ано - ректоскопијаб. Цекографијав. Пасажа цреваг. Иригографијад. Фистулографија35

33. Контраиндикације за колоноскопију су:( два тачна одговора )а. Карцином колонаб. Цревна оклузијав. Перфорација колона34. Дијагностичка пункција као метода, обавезна је код:а. Сумње на екстраутерину трудноћуб. Излива у плеуралну шупљинув. Ануризме абдоминалне аорте35. Гастроскопијом постављамо дијагнозу код:а. Тумора танког цреваб. Обољења желуца и дванаестопалачног цревав. Диветикулозе дебелог црева36. Приликом гастроскопије можемо да делујемо терапеутски код:а. Перфорације улкусаб. Тумора желуцав. Улкусног крвављења37. За дијагнозу укљештене препонске киле потребна је:а. Анамнеза, инспекција, палпацијаб. Ехосонографија, лабораторијав. Компјутеризована томографија трбуха38. За потврду дијагнозе укљештене препонске киле потребно је урадити:а. Ултразвучни преглед трбухаб. Контрастно снимање трбухав. Нативни снимак абдомена39. Дисфагија је:а. Повраћање хранеб. Поремећај гутања хранев. Штуцање и подригивање40. Фистулографија је:а. Контрастна методаб. Ендоскопска методав. Нативно снимање36

41. Хипопротеинемија подразумева :а. Ниже вредности холестеролаб. Снижен ниво серумских протеинав. Недостатак циркулишућег волумена крви42. Асцитес се доказује:а. Клиничким прегледомб. Ултразвучним прегледом абдоменав. Сцинтиграфијом43. Дефанс абдомена може да се нађе код:а. Перфорације улкусаб. Ехинококуса јетрев. Иктеруса44. Непосредне постоперативне компликације су:а. Илеусб. Емболија плућав. Западање језика45. Непосредне постоперативне компликације су:а. Оне које се дешавају одмах после операцијеб. Оне које се дешавају два дана после операцијев. Све оне које се десе након тридесет дана од операције46. Ране постоперативне компликације настају:а. У току првих седам данаб. После три недељев. После два месеца47. Најчешће ране постоперативне компликације су:( четири тачна одговора )а. Крвављењеб. Илеусв. Емболијаг. Хипопротеинемијад. Рецидив болестиђ. Перитонитис37

48. Непосредне компликације најчешће настају услед:( три тачна одговора )а. Поремећаја електролитаб. Трауме за време операцијев. Недовољне пажње екипег. Давања трансфузијед. Давања антибиотика49. Локалне компликације су:а. Повишена телесна температураб. Сером у ранив. Тромбофлебитис на доњим екстремитетима50. Превенција оперативне компликације подразумева:( три тачна одговора )а. Добру преоперативну припремуб. Добру оперативну техникув. Добру анестезију и реанимацијуг. Зависи од врсте обољењад. Зависи од старости болесника51. Плућна емболија спада углавном у:а. Непосредне постоперативне компликацијеб. Ране постоперативне компликацијев. Касне постоперативне компликације52. За превенцију постоперативних компликација важни су:( три тачна одговора )а. Рана мобилизација болесника у постељиб. Рано устајање болесника након операцијев. Дубоко дисање ( вежбе )г. Мировање након операцијед. Уместо вежби давање антибиотикађ. Контрола крвне слике53. Које стање најчешће доводи до постоперативног крвављења:( три тачна одговора )а. Септично стањеб. Иктерусв. Хемолитичка болестг. Туберкулозад. Карциномђ. Дијабетес38

54. Постоперативни апсцес плућа је:а. Непосредна постоперативна компликацијаб. Рана постоперативна компликацијав. Касна постоперативна компликација55. Ателектаза најчешће спада у:а. Непосредне постоперативне компликацијеб. Ране постоперативне компликацијев. Касне постоперативне компликације56. Код које врсте операција се најчешће развија дубока венска тромбоза:а. Уролошкихб. Операција на јетрив. Операција у малој карлици57. У превенцији дубоке венске тромбозе обавезно је:а. Строго мировањеб. Дубоко дисање и назо - трахеална аспирацијав. Давање хепарина58. Ако се појави хематом у оперативној рани потребно је:а. Давати трансфузије крвиб. Извршити експлорацију ранев. Дати високе дозе антибиотика59. Код појаве серома у оперативној рани потребно је:а. Дати високе дозе антибиотикаб. Извршити експлорацију оперативне ранев. Испунктирати стерилном иглом60. Најчешћа локална компликација оперативног захвата је:а. Сером у раниб. Инфекција ранев. Хематом у рани61. Контаминација ране стрептококом испољава се:а. Након двадесет четири до четрдесет осам сатиб. Након пет до седам данав. Након десетог дана од операције39

62. Инфекција оперативне ране се најчешће испољава ( изузев стрептокока ):а. Након двадесет четири до четрдесет осам сатиб. Од четвртог до седмог данав. Од десетог до петнаесетог дана63. Инфекција оперативне ране најчешће захвата:а. Фасцијуб. Мишићев. Поткожно ткиво64. Дехисценција оперативне ране подразумева:а. Дисрупцију перитонеумаб. Дисрупцију перитонеума, фасције и кожев. Дисрупцију коже и поткожног ткива65. Лапароцела је најчешће последица:а. Хематома у раниб. Инфекције ранев. Дехисценције ране66. Акутни постоперативни паротитис се јавља као:а. Непосредна постоперативна компликацијаб. Рана постоперативна компликацијав. Касна постоперативна компликација67. Акутни постоперативни паротитис се лечи:а. Оперативно ( инцизија и дренажа )б. Витаминима и мировањемв. Антибиотицима и стимулацијом секреције68. Паралитички илеус се јавља:а. Као непосредна постоперативна компликацијаб. Као рана постоперативна компликацијав. Као касна постоперативна компликација69. Лечење паралитичког илеуса подразумева:а. Операцијуб. Пласирање назогастричне сукције, дубоке клизме, давање антибиотика и инфузијав. Давање само инфузија и антибиотика40

70. Рани постоперативни механички илеус је:а. Честб. Редакв. Једна од најчешћих компликација71. Лечење раног постоперативног механичког илеуса треба решити:а. Конзервативноб. Оперативнов. Назо - гастрична сукција, антибиотици, инфузија72. Постоперативни панкреатитис је:а. Непосредна постоперативна компликацијаб. Рана постоперативна компликацијав. Касна постоперативна компликација73. Постоперативни панкреатитис се најчешће јавља као:а. Едематозниб. Хеморагијскив. Некротични74. Постоперативни иктерус настаје најчешће:а. Код операција на хепато - билијарном системуб. Код операција на панкреасув. Код операција на дебелом цреву75. Постоперативна психоза је узрокована најчешће:( три тачна одговора )а. Код болесника који су и преоперативно показивали психичку нестабилностб. Употребом неког лекав. Емболијомг. Хипоксијомд. Хипокалијемијом76. Код операције струме као компликација најчешћа је:а. Повреда трахејеб. Повреда нервав. Повреда плућа77. Дехисценција оперативне ране се догађа у око:а. 1 % свих лапаротомијаб. 2 % свих лапаротомијав. 3 % свих лапаротомија41

78. Морталитет код десхисценције оперативне ране се јавља у проценту:а. 15 %б. 20 %в. 25 %79. Неадекватна хемостаза доводи до настанка:а. Хематома и серома у раниб. Инфекције оперативне ранев. Дехисценције оперативне ране80. Акутна дилатација желуца се лечи:а. Хитном операцијомб. Хитном декомпресијом увођењем назогастричне сондев. Давањем H2 блокатора и IPP – ом42

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊАДИЈАГНОСТИЧКО ТЕРАПИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ХИРУРГИЈИ1. a, б, г, д2. a, в, д3. b, в, д4. б5. б6. a, б7. б8. в, д9. б10. б11. a12. в13. б14. a, в, ђ15. б16. a, б, в, д17. б, в18. б19. в20. б21. б22. a, б, д23. в24. б25. a26. в27. б28. a, б, в29. б30. в31. a, б, в32. a, г, д33. б, в34. б35. б36. в37. a38. в39. б40. a41. б42. б43. a44. в45. a46. a43

47. a, б, в, ђ48. a, б, в49. б50. a, б, в51. б52. a, б, в53. a, б, в54. в55. б56. в57. в58. б59. в60. б61. a62. б63. в64. б65. в66. в67. в68. б69. б70. б71. в72. б73. a74. a75. a, б, в76. б77. a78. б79. a80. б44

ТЕСТ ПИТАЊА - ОПШТА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈЕ ДОЈКЕ1. Галактоцела је:а. Цистична лезија која се налази дубоко у ареоли дојке, настала услед поремећаја лактацијеили кратко време након престанка лактације, најчешће код жена које су дојење наглопрекинутеб. Цистична лезија која се налази дубоко у ареоли дојке, настала због продора бактерија крознапрслине коже дојке и брадавице за време трудноће и лактације, код увучених брадавица,код цисте дојке а преко каналића и код едема или хематома након трауме дојкев. Чврста маса у ткиву дојке праћена ретракцијом коже, болом и подсећа на карцином дојке2. Дијагностика патолошких процеса у дојци захтева следећи дијагностичкиалгоритам:а. Узимање анамнезе, физикални преглед ( инспекција, палпација тумора или псеудотуморау дојци, палпација пазушних лимфних жлезда ), ултразвучни преглед дојки са пункциономбиопсијом код жена старости до 35 - 40 година, односно мамографију и биопсију променекод жена старости преко четрдесет годинаб. Узимање анамнезе, физикални преглед ( инспекција, палпација тумора или псеудотуморау дојци, палпација пазушних лимфних жлезда ), ултразвучни преглед дојки са пункциономбиопсијом код жена старости преко четрдесет година, односно мамографију и биопсијупромене код жена старости до 35 - 40 годинав. Узимање анамнезе, физикални преглед, ултразвучни преглед дојки, компијутеризованатомографију и одређивање лабораторијских анализа3. У току палпације дојке и пазуха, диференцира се присуство тумора и/илипсеудотумора у квадрантима дојке. Тумор се разликује од псеудотумора на основупостојања :а. Величинеб. Обликав. Постојања треће димензије4. Серозни маститис, ако се не лечи прелази у пурулентни маститис када се припалпацији дојки појави:а. Феномен флуктуације изнад запаљенског болног тумора који може да фистулизује сапојавом гнојаво - сукрвичавог садржајаб. Феномен флуктуацијев. Феномен флуктуације изнад запаљенског болног тумора5. Неспецифични маститис лечи се:a. Антибиотицима најдуже седам дана, уз евентуалну инцизију и дренажуб. Антибиотицима најдуже четрнаест дана, уз евентуалну инцизију и дренажув. Антибиотицима најдуже двадесет један дан, уз евентуалну инцизију и дренажу45

6. Mammila secretans преставља патолошко стање ако се јавља:а. Ван периода лактацијеб. У току лактацијев. У току великих физичких и интелектуалних напрезања7. Mammila secretans или спонтано пражњење дукталних синуса ампуле брадавице,сматра се патолошким ако постоји:( три тачна одговора )а. Крвава секрецијаб. Секреција млекав. Серозна секрецијаг. Секреција жућкасте течностид. Секреција воденасто - бистре течностиђ. Секреција колострума8. Појава крваве секреције је индикативна за:( два тачна одговора )а. Интрадукталну папиломатозуб. Примену оралних контрацептивних средставав. Интрадуктални карциномг. Фиброцистичну болест дојкед. Галактоцелу9. Појава серозне секреције је индикативна за:( три тачна одговора )а. Галактоцелуб. Фиброцистичну болест дојкев. Интрадукталну папиломатозуг. Рану трудноћуд. Употреба цикличних оралних контрацептивних средставађ. Карцином дојке10. Патолошка секреција из брадавице дојке захтева обавезну дијагностичкупроцедуру:а. Цитолошки преглед секретаб. Биопсију промена на дојцив. Мамографију11. Термин фиброцистична болест дојке обухвата појаву:а. Различите не нормалности епитела и строме дојке које дају клиничке манифестације увиду палпабилних масаб. Тумора дојкев. Запаљенских промена у дојци, које се манифестују појавом тумора или псеудотумора46

12. Фибро - цистична болест дојке је последица поремећаја циклуса хиперплазије иинволуције ткива дојке које током сваког менструалног циклуса прате аналогнепромене у утерусу. Хормонски поремећај који доводи до овог патолошког стања је:а. Хиперестенијаб. Хипоплазијав. Мултипла аденоматозна полипоза13. Хипер - естенија (апсолутна или релативна) је поремећен однос:а. Лутенизирјућег хормона и естрогенаб. Прогестерона и тестостеронав. Естрогена и прогестерона14. Дисплазна болест дојке пролази кроз три фазе:( три тачна одговора )а. Хиперплазијаб. Дисплазијав. Секрецијаг. Хипоплазијад. Склерозађ. Дискинезија15. Клиничку слику фазе хиперплазије одликује:а. Болна, предменструационо набрекла дојка или набреклост дојки које мозе прећи у болнудојку (Mastodonya), што је праћено севањем у пазуху или одговарајућу надлактицу, илипојава свраба, печења или бола у брадавицамаб. Набреклост дојки које може прећи у болну дојку (Mastodonya), што је праћено појавомсвраба, печења или бола у брадавицамав. Болна, предменструационо набрекла дојка, што је праћено севањем у пазух илиодговарајућу надлактицу, или појава свраба, печења или бола у брадавицама, уз присуствојасно палпабилног тумора у делу дојке16. Клиничку слику фазе склерозе дисплазне болести дојке одликују иреверзибилнепромене, које имају све карактеристике:а. Тродимензионалног тумораб. Дводимензионалног туморав. Ззапаљенског апсцеса17. Фаза секреције дисплазне болести дојке се клинички одликује:а. Болном предменструално набреклом дојком или набреклошћу дојки која може прећи уболну дојку, што је праћено севањем у пазух или одговарајућу надлактицу, или појавасвраба, печења или бола у брадавицама, са појавом тврдине у дојци (болна или безболна),која има карактеристике псеудотумора или тумора са могућим знацима флуктуацијеб. Појавом безболног тумора са увећањем лимфних жлезда у истостраној аксилив. Појавом болног тумора у неком од квадраната дојке, без појаве увећаних лимфатика уистостраној аксили47

18. Лечење дисплазне болести дојке, у фази хиперплазије и секреције се састоји удавању:( три тачна одговора )а. Седативаб. Аналгетикав. Антихистаминикаг. Препарата калцијумад. Антибиотикађ. Антипиретика19. Фактори ризика за појаву карцинома дојке су:( три тачна одговора )а. Наследне компоненте,б. Рана менструација ( тринаесте до четрнаесте године живота )в. Касна менопауза ( после четрдесет пете године живота )г. Цисте дојкед. Дојењеђ. Трудноћа у другој деценији живота20. Главне методе за рану детекцију и превенцију настанка карцинома дојке су:( три тачна одговора )а. Редован физикални прегледб. Контролна компијутеризована томографија дојкив. Мамографијаг. Биопсија промена утврђених мамографијомд. Повремене серолошке пробе на карцином дојкеђ. Превентиван ултразвучни преглед дојки21. Клиничке карактеристике инфилтративног лобуларног карцинома су:( три тачна одговора )а. Јавља се као поље релативно болног задебљања у дојци и релативно велике пропорцијетумора, који је мултицентричан у истој или контралатералној дојциб. Метастазе инфилтративног лобуларног карцинома су ретке у регионалним лимфатицимав. Релативно је редак и чини око 5 – 10 % свих карцинома дојкег. Удаљене метастазе најчешће даје у менинге и серозне омотачед. Независтан је од фактора ризика карактеристичних за остале карциноме дојкеђ. Чест је код мушкараца22. Paget - ова болест јавља у 1 % случајева. Клинички, пацијент има релативно дугуисторију едематозних промена брадавице комбинованих са крварењем, секрецијом,паљењем и зарењем у брадавици, у 1/3 до 2/3 случајева је комбинована са:а. Палпабилним тумором испод брадавицеб. Кожом око брадавице која има изглед коре од поморанџев. Егзулцерисаним тумором дојке48

23. Staging је груписање пацијената према степену узнапредовалости болести.Олакшава избор индивидуланог лечења, успоставља одређени степен преогнозетока болести и њеног трајања а омогућује и поређење резултата различитихпрограма лечење карцинома. „ Staging “ карцинома дојке се базира на:( три тачна одговора )а. Клиничким подацимаб. Компијутеризованој томографији дојкев. Физикалном прегеледуг. Радиолошко/лабораторијском испитивањуд. Ултразвучном прегледу дојкеђ. Мамографији24. Локално и регионално ширење карцинома дојке детерминише:а. Локални третман болестиб. Општи третман болестив. Прогнозу болести25. Физикални преглед у оквиру „ staginga “ карцинома дојке подразумева одређивање:( два тачна одговора )а. Величине ( измерена), локализације (позиција према квадрантима и удаљеност одареоле), конзистенције, фиксираност за кожу, пекторални мишић, зид грудног кошатумораб. Неуролошки преглед у циљу утврђивања удаљених метстаза ( на мозгу )в. Палпаторног стања јетрег. Карактеристике регионалних лимфних нодусад. Карактеристике системских лимфних нодуса26. На основу „ staginga “ карцинома дојке одређује се клиничка TNM класификацијакоја означава карактеристике:( три тачна одговора )а. Тумораб. Лимфних чворовав. Сателитских метастазаг. Органад. Ретких метастазађ. Удаљених метастаза49

27. Локални и општи третман карцинома дојке је детерминисан клиничком TNMкласификацијом и евентуалним допунским дијагностичким процедурама. Локалнаконтрола малигне болести дојке се остварује следећим терапијским приступима:(три тачна одговора )а. Хирушкимб. Радиолошкимв. Онколошкимг. Мешовитимд. Симптоматскимђ. Системским50

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ДОЈКЕ1. а2. а3. в4. а5. б6. а7. а, в, г8. а, в9. б, в, ђ10. а11. а12. а13. в14. а, в, д15. а16. а17. а18. а, б, в19. а, б, в20. а, в, ђ21. а, в, г22. в23. а, в, г24. б25. а, г26. а, б, ђ27. а, в, д51

ТЕСТ ПИТАЊА - АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ДИЈАФРАГМЕ1. Kада се део желуца провлачи поред једњака на више, кардио - езофагеални спој јеинфрадијафрагмално и нема гастро - езофагеалног рефлукса, то зовемо:а. „ Sliding “ хијатус хернијаб. Хернија кратког једњакав. „ Rolling “ пара - езофагеална хернија2. Kоју хиjатус хернију треба увек оперисати:( јер се друга оперише само ако има знаке рефлукса )а. „ Sliding “ хијатус хернијуб. „ Rolling “ хијатус хернију3. Kлизајућа хијатус хернија носи опасност од:а. Рефлукс езофагитисаб. Перфорацијев. Странгулације4. Kада се кроз једњачни отвор дијафрагме провлачи на горе желудац и кардио -езофагеални спој, а постоји и рефлукс езофагитис, то зовемо:а. Пара - езофагеална хернијаб. Клизајућа хернијав. Хернија кратког једњака5. У лечењу хијатус херније клизајућег типа, без рефлукс езофагитиса користи се:а. Ресекција желуцаб. Херниектомијев. Хигијенско дијететски режим( положајна дренажа, мршављење и борба против опстипације )6. Berstein - ов тест (убризгавање 0,1% HCL) у једњак изазива бол код болесника којиима:а. Пара - езофагеалну хернијуб. Хијатус " sliding " хернију са рефлуксомв. Хернију кратког једњака52

7. Saint - ова тријада подразумева карактеристично симултано јављање следећихобољења:( три тачна одговора )а. Пептични улкусб. Коронарну болеств. Хијатус хернијуг. Ахалазијуд. Холелитијазуђ. Дивертикулозу колона8. Гастропексија и фундопексија су оперативни поступци који се користе код лечењаклизајућих хијатус хернија са рефлуксом, и оне подразумевају:а. Ресекцију дела желуцаб. Омотавање делова желуца око једњакав. Фиксацију горњих делова желуца за предњи, задњи зид абдомена и дијафрагму9. Фундопликација је анти - рефлуксни оперативни поступак који подразумева:а. Омотавање фундуса желуца око једњакаб. Фиксирање фундуса желуца за предњи и задњи трбушни зидв. Ресекцију горњег дела желуца10. Изостанак спајања стерналног и косталног дела дијафрагме, напред у средњојлинији, ствара услове за настанак:а. Bochdaleck - ове хернијеб. Хијатус хернијев. Morgagni – Larrey - евe хернијe11. Трауматска руптура код затворених повреда дијафрагме чешћа је лево него десно,јер десну страну штити јетра. Да ли је то тачно:а. Даб. Не12. Дијагноза затворене руптуре дијафрагме најлакше се поставља:а. Плеуралном пункцијомб. Абдоминалном пункцијомв. Радиографијом грудног коша ( toracogaster, torakocolon )13. Сигурна дијагноза затворене руптуре дијафрагме поставља се:а. Радиографијом грудног кошаб. Плеуралном пункцијомв. Баријумском гастрографијом и иригографијом53

14. Hiatus pleuro - peritonealis у постеро - латералном делу дијафрагме, који је урођенонесрастао, основ је за формирање:а. Morgagni – Larrey - еве хернијеб. Хијатус езофагеалне хернијев. Bochdaleck - ове херније15. Bochdalek - ова хернија је чешћа:а. Левоб. Десно16. „ Симптом везивања пертли “ карактеристичан је за:а. Bochdaleck - ову хернијуб. Morgagni - јеву хернијув. Хијатус хернију типа „ sliding “17. Политраума код које најчешће пуца дијафрагма подразумева:а. Повреде CNS и локомоторног апаратаб. Повреде карлице и доњих екстремитетав. Торако - абдоминалну трауму18. Релаксација дијафрагме код деце је чешћа десно а код одраслих лево. Да ли је тотачно:а. Даб. Не19. Најчешћи узрок релаксације дијафрагме код деце је:а. Инфекција плућа и плеуреб. Торако - абдоминална повредав. Порођајна траума n. phrenicus - а54

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ДИЈАФРАГМА1. в2. б3. а4. б5. в6. б7. в, д, ђ8. в9. а10. в11. а12. в13. в14. в15. а16. в17. в18. а19. в55

ТЕСТ ПИТАЊА - АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА1. Венска дренажа једњака иде путем:а. Vena coronaria, притоке v. portaeб. Бронхијалних венав. Дијафрагмалних венаХИРУРГИЈА ЈЕДЊАКА2. Варикозитета једњака не би било, да не постоји спој система вене порте (venacoronaris ventriculi ) и:а. V. azygos и система горње шупље венеб. V. lienalisв. V. hepaticae communis3. Које су дијагностичке методе неопходне за постављање дијагнозе рефлуксезофагитиса:( три тачна одговора )а. Клиничка сликаб. Езофаго - манометријав. Фибероптичка ендоскопијаг. Рендгенски езофагограм ( сине - радиографија )д. Езофаго – ПХ - метријађ. Компјутеризована томографија једњака4. Функцију гастро - езофагеалног сфинктера појачава:а. Холецистокинонб. Глукагонв. Гастрин5. Функцију гастро - езофагеалног сфинктера слабе:( три тачна одговора )а. Гастринб. Трипсинв. Амилазаг. Холецистокинонд. Секретинђ. Глукагон6. Које су контракције једњака стационарне ( непропулзивне ), па се сматрају ипатолошким:а. Примарнеб. Секундарнев. Терцијарне7. Болесник који има безболну парадоксалну дисфагију, ноћне регургитације, нарендгену једњак је проширен са коначним сужењем у дужини од 3 - 6 цм и наманометрији одсуство перисталтике, болује од:а. Ахалазијеб. Дифузног спазма једњакав. Склеродермије56

8. Лечење ахалазије подразумева:( два тачна одговора )а. Спазмолитикеб. Хигијенско - дијететски третманв. Бужирањег. Екстрамукозну кардио - миотомију ( Heller - Dor )д. Ваготомију и пилоропластику9. Склеродермија једњака за разлику од ахалазије има:а. Дисфагијуб. Сужење једњакав. Рефлукс езофагитис10. Пулзиони дивертикулуми једњака настају:а. Запаљењем лимфних жлезда медијастинумаб. Запаљењем зида једњакав. Протрузијом мукозе и субмукозе кроз слабе тачке мускулатуре једњака11. Тракциони дивертикули једњака настају:а. Због запаљења медијастиналних лимфних жлездаб. Због протрузије мукозе једњакав. Због запаљења зида једњака12. Типична локализација тракционог дивертикулума једњака је:а. Горња трећина једњакаб. Средња трећина једњакав. Доња трећина једњака13. Асимптоматски случајни налаз при радиографијама гастро - интестиналногтракта одговара најчешће:а. Zenker - оvом диvертикулумуб. Епифреничном диvертикулумув. Тракционом диvертикулуму једњака14. Boerhave - оv синдром је последица:а. Постеметичне перфорације једњакаб. Јатрогене перфорације једњакав. Перфорације једњака страним телом15. Хидро – пнеумоторакс код перфорације једњака у доњој трећини:а. Се јавља са десне странеб. Се јавља са леве странев. Се може јавити обострано16. Примарна сутура перфорације једњака има смисла ако се обави у првих:а. Шест до дванаест сати од повредеб. Дванаест до двадесет четири сата од повредев. Двадесет четири до четрдесет осам сати од повреде57

17. Хируршко збрињавање перфорације једњака дванаест сати након повредеподразумева:а. Примарну сутуру и дренажуб. Конзервативни третман и дренажув. Езофагостомију цервикално и гастростомију и дренажу грудног коша18. Хитан третман корозије езофагуса подразумева:( два тачна одговора )а. Хитну езофагостомијуб. Хитну гастростомијув. Испирање једњака водом и антидотом ( киселине код базне повреде и обратно )г. Антибиотике и кортикостероидед. Дилатацију и бужирање19. Корозивне стриктуре једњака се лече:( два тачна одговора )а. Бужирањемб. Колопластикомв. Гастростомијомг. Heller - овом процедуромд. Езофагостомијом20. Малигни тумори једњака су:а. Планоцелуларниб. Саркомив. Аденокарциноми21. Који тип дисфагије упућује на карцином једњака:а. Функционална, парадоксална дисфагијаб. Органска, прогресивна дисфагијав. Дисфагија лузорија22. Која дијагностичка метода омогућује сигурну дијагнозу малигнома једњака:а. Радиографија једњакаб. Компјутеризована томографија једњакав. Ендоскопија са биопсијом23. Који су знаци иноперабилности карцинома једњака:( два тачна одговора )а. Немогућност гутањаб. Кахексијав. Fetor ex oreг. Девијација аксијалне осовине једњака на езофагограмуд. Бронхо - езофагеална фистула (бронхоскопски налаз инфилтрације трахеје )24. Schatzki - еви прстенови су конгениталне малформације једњака везане за:а. Горњи једњакб. Средњи једњакв. Доњи једњак58

25. Barett - ов једњак има патоанатомску основу у:а. " Short " езофагусу - кратком једњакуб. Рефлукс езофагитисув. Транспозицији цилиндричног епитела кардије у једњак26. Отворена повреда вратног једњака у виду секотине подразумева тешко и хитнохируршко стање, због:а. Пратећих повреда трахеје и великих крвних судоваб. Медијастинитисав. Повреде n.vagus - а и n.phrenicus - а27. Отворене повреде вратног једњака типа убодина карактеришу се:а. Поткожним емфиземомб. Цурењем пљувачке на ранув. Дисфагијом28. Крварећи варикси једњака се у акутној фази лече:а. Blackemoore - Sengstakenn - овом сондомб. Levin - овом сондомв. Muller - Abott - овом сондом29. Ендоскопско хируршко лечење варикса једњака не подразумева:а. Термокаутеризацију вариксаб. Склерозацију вариксав. Лигатуру варикозитета30. Кардиоспазам ( ахалазија ) се открива уз помоћ:а. Метахолин - тестаб. Пентагастрин тестав. Протеинског и масног оброка31. Troisier - ов знак код малигнома једњака је:а. Увећане лимфне жлезде у надкључним јамамаб. Прогредијентна дисфагијав. Интермитентна и парадоксална дисфагија32. Базе ( NaOH ) изазивају некрозу типа:а. Коликвације ( продиру у дубину зида )б. Коагулације ( делују на површне слојеве )в. Десикације33. Киселине на једњаку изазивају некрозу типа:а. Коагулацијеб. Коликвацијев. Дехидратације34. Blackemoore - Sengstakenn - ова сонда се користи за:а. Лечење илеусног стањаб. Лечење улкусне болестив. Заустављање крвављења код варикса једњака59

35. Hiss - ов угао са Gubarrof - љевом валвулом је основ компетентности"кардиоезогеалног сфинктера " само ако је угао:а. Тупб. 90 ов. Оштар60

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ХИРУРГИЈА ЈЕДЊАКА1. а2. а3. в, г , д4. в5. г, д, ђ6. в7. а8. в, г9. в10. в11. а12. б13. в14. а15. б16. а17. в18. в, г19. а, б20. а21. б22. в23. г, д24. в25. в26. а27. а28. а29. а30. а31. а32. а33. а34. в35. в61

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ЖЕЛУЦА1. Унутрашњи фактор ( мукопротеин ), који се везује за витамин B 12 и омогућујењегову ресорпцију у терминалном илеуму, лучи се у желуцу из:а. Мукусних ћелијаб. Зимогених ћелијав. Паријеталних ћелија2. Губитак функције паријеталних ћелија желуца ( атрофија мукозе, гастректомије )има за последицу:( два тачна одговора )а. Хиперацидитетб. Хипоацидитетв. Анемијуг. Улкусну болестд. Хипомотилитет желуца3. Који су најчешћи симптоми улкусне болести:( два тачна одговора )а. Бол у епигастријумуб. Крвављење из дигестивног тракта без боловав. Дисфагијаг. Мршављењед. Повраћање4. 95 % дуоденалних улкуса смештено је:а. На D 2 дуоденумаб. Око papilаe Vateriв. У булбусу дуоденума5. Када улкус пенетрира у панкреас јавља се бол:а. У епигасријумуб. Испод левог ребарног лукав. У леђима6. Ахлорхидрија ( PH већи од шест ) нам указује да болесник вероватно болује од:а. Ulcus pepticum - аб. Morbus Menetrierв. Карцинома желуца62

7. Ниво серумског гастрина изнад 500 pg/ml после и.в. давања калцијума илисекретина, указује нам на постојање:а. Zollinger-Ellison - овог синдромаб. Аchlorhydriaeв. Morbus Menetrier8. Некомпликован пептички улкус доминантно се лечи:а. Конзервативном терапијомб. Хируршком терапијомв. Зрачном терапијом9. У лечењу акутног улкуса у болној фази треба инсистирати на упорномфракционираном давању ( два до пет сати после јела ):а. Антацидаб. Антихолинергикав. Антибиотика10. У терапији пептичког улкуса магнезијум оксид у комбинацији са алуминијумхидроксидом има снажно:а. Антацидно дејствоб. Аналгетичко дејствов. Седативно дејство11. Позитиван уреаза тест на ендоскопској еваулацији пептичког улкуса упућује наследећу терапијску шему:а. H 2 блокатор + антибиотикб. H 2 блокатор + антацидв. Антацид + седатив12. Апудоми у склопу MEA ( ендокрино аденоматозни синдром ) који изазивајуZollinger-ellison - ов синдром имају патоанатомску и патофизиолошку основу у:а. Гастриному ( тумору non - beta ћелија панкреаса или G - ћелија антрума и дуоденума )б. Menetrijer - овој болестив. Mallory - Weiss - овом синдрому13. Лабораторијски знаци Zollinger - Еllison - овог синдрома могу бити:( три тачна одговора )а. Серумски гастрин повишенб. Високе МАО и BAOв. Хиперкалцемија ( прати паратиреоидни аденом )г. Еозинофилијад. Позитиван уреаза тестђ. Пернициозна анемија63

14. Најчешћи знаци који указују на постојање Zollinger – Еllison – овог синдрома су:( три тачна одговора )а. Тешка хеморагија из желуцаб. Ulkus pepticum jejuni након ресекције желуцав. Варикозитети једњакаг. Menetrijer - ова болестд. Mallory - Weiss - ов синдроме. Перфорација гигантског пептичког улкуса15. Најучесталија локализација желудачног улкуса је:а. Велика кривинаб. Суб - кардијални део мале кривинев. Препилорични део мале кривине16. Која компликација желудацног улкуса није карактеристична за дуоденални улкус:а. Перфорацијаб. Крвављењев. Малигна алтерација17. Који патофизиолошки поремећај више карактерише желудачни него дуоденалниулкус:а. Хиперсекреција HClб. Хипергастринемијав. Хипохлорхидрија18. Ахлорхидрија код желудачног улкуса указује на:а. Претњу перфорацијеб. Пилоричну стенозув. Малигну алтерацију улкуса19. Одговор на питање „ да ли је желудачни улкус малиган или није “ добија се путем:( два тачна одговора )а. Цитолошког прегледа желудачног сокаб. Ендоскопије и биопсије ивица улкусне нишев. Компјутеризованом томографијом желуцаг. Ултразвучном дијагностиком трбухад. Рентген дијагностиком желуца64

20. Хематемеза је:( три тачна одговора )а. Искашљавање пенушаве крвиб. Повраћање жуто - зеленог садржајав. Искашљавање садржаја боје циглег. Повраћање светло - црвене крвид. Повраћање тамне крвиђ. Повраћање талога боје кафе21. Црна боја крви код мелене потиче од:( два тачна одговора )а. Дејства жучних боја на крвб. Дејства цревних бактерија на крвв. Стварања мет - хемоглобина под утицајем HCl - аг. Дејства панкреасног сока на крвд. Дејства цревног сока на крв22. Хематохезија је:а. Искашљавање пенушаве крвиб. Повраћање светло - црвене крвив. Пражњење светло - црвене крви из ректума23. Акутно крвављење из горњих партија GIT - а захтева следеће поступке:( заокружи три неодговарајуће радње )а. Интравенско давање течности и крвиб. Инсталирање Ewald - ове сонде , испирање желуца хладним сланим растворомв. CVK и уринарни катетерг. Дијетална исхранад. Стављање Blackemoore - Sengstaken - ове сондеђ. Перорални H 2 - блокатори24. Сумња да је хематемеза пореклом из варикса једњака поставља се на основу:( три тачна одговора )а. Постојања жутицеб. Постојања асцитесав. Постојања хепато - спленомегалијег. Постојања меленед. Губитка телесне тежинеђ. Наглог наступања стања хеморагичног шока25. Дијагноза извора крвављења из горњих партија ГИТ - а са великом сигурношћу семоже поставити путем:а. Рендгенског налазаб. Хематемезе и меленев. Ендоскопског прегледа65

26. Крварећи улкус је чешћи код особа:а. Са крвном групом « О »б. Са крвном групом « А »в. Са крвном групом « AB »27. Болесници са желудачним улкусом три пута чешће крваре од болесника садуоденалним улкусом. Да ли је ова тврдња тачна ?а. Даб. Не28. LEVIN - овом сондом ( осам до десет милиметара ) евакуишемо:( два тачна одговора )а. Сав желудачни сокб. Рефлукс дуоденалног и цревног сока у желудацв. Само желудачни HClг. Само крв из желуцад. Жуч из дуоденума29. Назо - гастрична сукција као дијагностичко средство у хирургији желуца користисе код:а. Праћења интезитета крварења из улкусаб. Диференцијалне дијагнозе са панкреатитисомв. Праћења висине Ph у желуцу30. Назогастрична сукција као терапијско средство у хирургији желуца користи се код:а. Лечења „ perforatio tecta “б. Лечења постоперативног крвављењав. Лечења дехисценције шавова31. Штуцање је знак да је дифузни перитонит ухватио и субдијафрагмалне регије због:а. Притиска на гране n. phrenicus - а надувеним паретичним желуцемб. Парализе Auerbach - овог плексусав. Иритације грана n. vagus - а за желудац32. MALLORY - WEISS – ов синдром је:а. Kрвављење из пост еметичног пуцања мукозе езофаго - гастричног прелазаб. Последица Zollinger - Ellison - овог синдромав. Компликација Menetrijer - овог синдрома33. Једна од две наведене компликације пептичног улкуса је дупло ређа од оне друге.Која је ређа:а. Перфорацијаб. Хеморагија66

34. Истовремено крвављење и перфорација улкуса најчешће се дешава код:а. Улкуса на желуцуб. Улкуса на кардијив. „ Kissing “ улкуса на булбусу дуоденума35. Конзервативни третман покривене перфорације јетром и оментумом ( perforatiotecta ) носи опасност од:а. Дифузног перитонитисаб. Јаког крвављењав. Субфреничног апсцеса36. Клиничка слика перфорације улкуса подразумева:( подвуци три нетачна одговора )а. Анемијуб. Хематемезув. Дефанс трбушног зидаг. Изненадни бол као убод ножем , ирадира у рамед. Повраћањеђ. Дифузни тимпанизам у трбухуе. Паралитични илеус37. Сливање изливеног садржаја у ниже партије трбуха код перфорације улкуса можедовести у дијагностичку заблуду са:а. Акутним апендицитисомб. Реналном коликомв. Цревном странгулацијом38. Карактеристичан рендгенски налаз за перфорацију улкуса је:а. Субдијафрагмални „ срп “ - пнеумоперитонеумб. Хидро - аерични нивои у цревимав. „ Стражарска вијуга “ у горњем делу абдомена39. CUSHING - ов улкус се јавља:а. Код опекотинаб. Код узимања салицилатав. Код повреда и тумора ЦНС - а40. Која је врста малигнома желуца најучесталија:а. Сквамоцелуларни карциномб. Леомиосаркомв. Аденокарцином67

41. Које дијагностичке методе најсигурније откривају постојање малигнома желуца:( два тачна одговора )а. Рендгенграфија желуцаб. ЕHО - горњег абдоменав. Гастрична цитологијаг. Гастроскопија са биопсијомд. Налаз ахлорхидрије42. Тотална гастректомија захтева доживотну субституциону терапију:а. Давање пепсина и HClб. Давање трипсина и амилазев. Давање витамина B 1243. Који тумори желуца достижу велике димензије, често крваре због некротичнеулцерације на себи и не реагују на радиотерапију:а. Лимфосаркомиб. Аденокарциномив. Леомиоми и леомиосаркоми44. Гигантска хипертрофија желудачних набора, хиперхлорхидрија, хипопротеинемија,асцитес и хронично гастрично крвављење су знаци за:а. Zollinger-Ellison - ов синдромб. Акутни хеморагични гастритисв. Menetrijer - ову болест45. Акутна дилатација желуца је озбиљно стање које се брзо и ефикасно лечи:( два тачна одговора )а. Назогастричном сукцијомб. Надокнадом течности и електролитав. Трансфузијама крвиг. Ресекцијом желуцад. H 2 -блокаторима46. BROCHARDT - ов тријас ( нагон за повраћањем, епигастрична дистензија,немогућност убацивања назогастричне сукције ) је знак за:а. Стенозу једњакаб. Стенозу пилорусав. Акутни волвулус желуца47. Пара езофагеална хиатус хернија удружена са евентрацијом леве хемидијафрагмечесто узрокује:а. Акутну дилатацију желуцаб. Mallory - Weiss - ов синдромв. Хронични волвулус желуца68

48. Најучесталије позиције дивертикулума желуца су:( два тачна одговора )а. Мала кривина на ангулусуб. Велика кривинав. Антрум на великој кривиниг. Мала кривина испод езофаго - гастричног прелазад. Пре - пилорична регија49. Сигуран знак стенозе пилоруса код одраслих је:а. Повраћање хране унете пре двадесет четири сатаб. Ритам тегоба ( бол - узимање хране – патња )в. Ритам тегоба ( патња - узимање хране – бол )50. Налаз BOAS - OPLER - ових бацила и млечне киселине у желудачном соку говори уприлог:а. Карцинома желуцаб. Улкуса на дуоденумув. Zollinger - Ellison - овог синдрома51. Затворене ( непенетрантне ) повреде желуца у виду пуцања крвних судова илигамената желуца или у виду руптуре зида желуца настају код:a. Удара у трбух ( коњ, нога, тврд предмет ), пада са висине и Watter - blast - аb. Дејства оштрог оруђаc. Дејства ватреног оружја52. Затворене повреде желуца иду под сликом:а. Акутног абдоменаб. Илеусав. Волвулуса желуца53. Коагулационе и коликвационе хемијске повреде желуца највише погађају:а. Кардијуб. Корпус желуцав. Пилорус и антрум54. Ulcus calosum је пато - анатомска дијагноза за:а. Акутни улкусб. Стрес улкусв. Хронични улкус55. Oehlecker - ов знак код улкусне болести је:а. Ирадијација бола у леву плећку и раме ( говори за перфорацију )б. Мета промене карцинома желуца у Douglass - овом шпагув. Немогућност убацивања сонде у желудац69

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ЖЕЛУЦА1. в2. б, в3. а, б4. в5. в6. в7. а8. а9. а10. а11. а12. а13. а, б, в14. а, б, в15. б16. в17. в18. в19. а, б20. г, д, ђ21. б, в22. в23. г, д, ђ24. а, б, в25. в26. а27. а28. а, б29. а30. а31. а32. а33. а34. в35. в36. а, б, д37. а38. а39. в40. в41. в, г42. в43. в44. в45. а, б46. в47. в48. г, д70

49. а50. а51. а52. а53. в54. в55. а71

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ДУОДЕНУМА1. Пулзиони дуоденални дивертикулуми су најчешће постављени на:а. D 3 дуоденумаб. Булбусу дуоденумав. Медијалној страни D 2 дуоденума ( пара - папиларно )2. „ Аорто – мезентерична клешта “ изазивају, после наглог мршављења, знакеопструкције дуоденума. Лечење се састоји у положајној дренажи и то:а. Fowler - ов положајб. Trandelenburg - ов положајв. Гено - пекторални положај ( потрбушке )3. Тумори дуоденума у пределу папиле Ватери дају карактеристичан клинички знак:а. Murrphy - ев знакб. Fotergyl - ов знакв. Courvoisier - ов знак ( велика и напета жучна кеса )4. Повраћање жучи код високог илеуса изазваног опструкцијом дуоденума знак је:а. Да је опструкција на булбусу дуоденумаб. Да је опструкција супра - папиларнов. Да је опструкција инфра - папиларно5. Ретроперитонеалне повреде дуоденума манифестују се:а. Дифузним перитонитисомб. Хематемезомв. Тешком ретроперитонеалном флегмоном6. " Ануларни панкреас " даје симптоме:а. Високог илеуса на дуоденумуб. Сличне улкусној болестив. Странгулационог укљештења7. WALDEJER - ове унутрашње киле зову се још и:а. Пара - сигмоиднеб. Пара - цекалнев. Пара - дуоденалне72

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ХИРУРГИЈА ДУОДЕНУМА1. в2. в3. в4. в5. в6. а7. в73

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ТАНКОГ ЦРЕВА1. Танко црево је део алиментарног тракта које се пружа од:а. Пилоруса до цекумаб. Трајцовог лигамента ( Treitz ) до цекумав. Дуодено - јејуналног угла до цекума2. Горња мезентерична артерија васкуларизује:а. Јејунумб. Илеумв. Јејунум и илеум3. Артеријска васкуларизација анти - мезентеричне стране у односу на мезентеричнустрану зида танког црева је:а. Бољаб. Лошијав. Практично иста4. У хируршком смислу најважнији слој зида танког црева је:а. Серозаб. Мукозав. Субмукоза5. Ресекција дисталног дела илеума доводи до поремећаја у апсорпцији:а. Аминокиселинаб. Витамина Б12в. Гвожђа и калцијума6. Основни узрок дијареје код умерене ресекције дисталног дела илеума јемалапсорпција:а. 2 - моноглицеридаб. Жучних киселинав. Моносахарида7. Основни узрок дијареје код обимне ресекције дисталног дела илеума јемалапсорпција:а. Жучних киселинаб. 2 - моноглицеридав. Масних киселина74

8. Синдром „ кратког црева “ може да настане:а. После опсежне ресекције танког цреваб. После опсежне ресекције дебелог цревав. Оба одговора су тачна9. Најтежи клинички поремећаји у синдрому кратког црева настају после обимнересекције:а. Илеумаб. Јејунумав. Илеума са уклањањем илео - цекалне валвуле10. Два главна механизма која делују у смислу спречавања бактеријскогразмножавања у танком цреву су:( два тачна одговора )а. Секреторни имуноглобулинб. Желудачна киселинав. Протеолитички ензимиг. Нормална пасажа цревног садржајад. Жучне киселине11. Специфичан тест за дијагнозу синдрома „ слепе вијуге “ је:а. Šiling - ов тестб. Количина бактерија већа од десет организама по милилитру разређеног и селективнокултивисаног цревног аспиратав. Д - ксилоза тест12. Најчешће хируршко обољење танког црева је:а. Опструкцијаб. Запаљењев. И једно и друго13. Једноставна механичка опструкција танког црева подразумева:а. Парцијалну опструкцију цреваб. Само опструкцију лумена цревав. Оклузију лумена црева само на једном месту14. Далеко најчешћи узрок механичке опструкције танког црева су:а. Неоплазмеб. Инкарцерацијске хернијев. Адхезије75

15. Три кардинална знака механичке опструкције танког црева су:( три тачна одговора )а. Повраћањеб. Изостанак столице и гасовав. Дистензија абдоменаг. Аерохидрични нивои код радиографског прегледад. Колични болђ. Болна осетљивост абдомена16. Два основна фактора која битно утичу на клиничке манифестације код комплетнемеханичке опструкције танког црева су:( два тачна одговора )а. Узраст болесникаб. Ниво оклузијев. Трајање болестиг. Конкомитантне абдоминалне болестид. Странгулација17. Која три симптома и знака указују на странгулациону опструкцију танког црева:( три тачна одговора )а. Грчевит болб. Дистензија абдоменав. Континуиран болг. Одсуство цревних звуковад. Одсутна или слаба абдоминална осетљивостђ. Леукоцитоза и повишена температура18. Која три основна патофизиолошка процеса која доводе до смрти код нелеченихболесника са опструкцијом црева без странгулације:( три тачна одговора )а. Интралуминална екстравазација течности и електролитаб. Акутна бубрежна инсуфицијенцијав. Плућне компликацијег. Хиповолемија са електролитним дисбалансомд. Поремећаји ацидо - базне равнотежеђ. Шок19. Која су три основна патофизиолошка процеса која доводе до смрти код нелеченихболесника са странгулационом опструкцијом танког црева:( три тачна одговора )а. Губитак воде и електролитаб. Ацидо - базни поремећајив. Токсемија и сепсаг. Акутна бубрежна инсуфицијенцијад. Шокђ. Губитак крви у црево76

20. У реституцији хиповолемије код болесника са механичком опсрукцијом танкогцрева пре свега користи се:а. Пуна крв и плазмаб. Изотонични раствор NaCl или његови еквивалентив. Изотонични раствор глукозе21. На повећање стопе смртности код оперативно лечених болесника са механичкомопструкцијом танког црева пре свега утиче:а. Узрастб. Странгулацијав. Трајање опструкције22. Узрок Кронове ( Crohn ) болести је:а. Инфективни агенсб. Абнормалне имунолошке реакцијев. Остаје непознат23. У Кроновој ( Crohn ) болести промене захватају:а. Само танко цревоб. Само танко и дебело цревов. У далеко највећем броју случајева терминални илеум24. Најчешћа манифестација Кронове ( Crohn ) болести је:( два тачна одговора )а. Анорексијаб. Повраћањев. Абдоминални болг. Туморозна маса у абдоменуд. Дијареја25. Која су три суштинска елемента за дијагнозу Кронове ( Crohn ) болести:( три тачна одговора )а. Клиничке манифестацијеб. ЦТ - знацив. Рентгенски знациг. Ендоскопски знацид. Д - ксилоза тестђ. Акумулација гранулоцита обележених Ин - 111 ( сцинтиграфија )77

26. Које су две разлике између Кронове ( Crohn ) болести и улцерозног колитиса тачнонаведене:( два тачна одговора )а. Кронова болест се чешће јавља код млађих особаб. Екстраинтестиналне компликације су чешће код улцерозног колитисав. Потенцијал за развој карцинома је већи код улцерозног колитисаг. Локалне компликације су подједнако честе у обе болестид. Кронова болест чешће захтева оперативно лечење27. Која се два клиничка знака која су честа код Кронове ( Crohn ) болести, никако нејављају код улцерозног колитиса:( два тачна одговора )а. Дијарејаб. Температурав. Перианалне променег. Ректално крвављењед. Туморозна маса у абдомену28. Најчешћа индикација за оперативно лечење Кронове ( Crohn ) болести, без обзирана локализацију промена, је:а. Нека од интестиналних компликацијаб. Заостајање у расту и сазревању дететав. Тежак облик болести са лошим одговором на медикаментозну терапију29. Најчешћа индикација за оперативно лечење у случају интестиналнихкомпликација Кронове ( Crohn ) болести је:а. Интерна фистула и абсцесб. Опструкција цревав. Токсични мегаколон30. Најчешћи тумори танког црева су:( три тачна одговора )а. Аденомиб. Липомив. Неурофибромиг. Хамартомид. Лимфангиомиђ. Лејомиоми31. Бенигни тумор који најчешће узрокује симптоме је:а. Аденомб. Липомв. Лејомиом78

32. Најчешћи мезодермални малигни тумор танког црева је:а. Липосаркомб. Фибросаркомв. Лејомиосарком33. Карциноид гастроинтестиналног тракта најчешће је локализован у:а. Ректумуб. Апендиксув. Танком цреву79

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ТАНКОГ ЦРЕВА1. а2. в3. б4. в5. б6. б7. в8. а9. в10. б, г11. б12. а13. б14. в15. а, в, д16. б, д17. в, г, ђ18. а, г, ђ19. а, в, д20. б21. б22. в23. в24. в, д25. а, в, г26. в, д27. в, д28. а29. а30. а, б, ђ31. в32. в33. б80

ТЕСТ ПИТАЊА - АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА1. Волвулус колона је:а. Заокретање мобилног сегмента колона око уздужне осовинеб. Тумор већег дела колонав. Урођена аномалија колона2. Долихо колон је аномалија коју карактерише:а. Издужено и проширено цревоб. Избочења по цревув. Недостатак левог колона3. М. Hirschsprung je:а. Синдром малог левог колонаб. Урођено проширење дебелог цревав. Поремећај исхране4. Узрок Hirschsprung - ove болести je:а. Недостатак витамина B 1 и B 6б. Дивертикулоза колонав. Недостатак кранио - каудалног раста plexus myentericus - a5. Улцерозни колитис се одликује:а. Воденасто слузавим проливомб. Крваво – слузаво - гнојавим проливомв. Захваћеношћу илеума6. Chapman - ova класификација je:а. Нова TNM класификација за колонб. Садржи карактеристике које одликују мегаколонв. Замена „ Глазгов кома скале “7. Иригографска слика „ птичијег кљуна “ или „ пламена свеће “ је карактеристичназа:а. Тумор колонаб. Волвулус цекумав. Улцерозни колитис81

8. Предилекциона места за праве дивертикулуме колона су:а. Coecum и colon ascendensб. Colon sygmoideumв. Colom transversum9. Peutz – Jeghers - ov синдром је полипоза колона удружена са:а. Туморима панкреасаб. Бенигним пигментним меланинским мрљамав. Улцерозним колитисом10. Знаци хипохромне анемије су чести код:a. Тумора левог колонаb. APUD - омав. Карцинома десног колона11. Васкуларна аркада иѕмеђу најдисталније сигмоидалне и горње хемороидалнеартерије je:а. Riolan - ова аркадаб. Rio - Branko аркадав. Sudeck - ова тачка12. Високе вредности CEA ( carcinom embrional antigen ) су од великог значаја у:а. Преоперативној дијагнози карцинома колонаб. Постоперативној контроли болесника са колоректалним карциномомв. Нормалној слузници колона и ректума13. Болесницима са преболелим перитифлитичним тумором препоручује сеappendektomia на хладно:а. Две недеље након нестанка перитифлитичног тумораб. Четири недеље након нестанка перитифлитичног туморав. У раздобљу од четири до шест месеци након нестанка перитифлитичног тумора14. Која од илеостомија је искључиво привремена:а. Терминална илеостомија по Brook - uб. Континентна илеостомија по Kock - uв. Латерална илеостомиа (" loop ")15. Cole - Turnbull - oви ( 1960 ) принципи се морају поштовати код :а. Ресекције колона због карциномаб. Ресекција панкреасав. Класификације малигних тумора колона82

16. Волвулус сигмоидног колона је честа појава због:а. Дугог radixa meso - aб. Непокретности сигмев. Мобилности сигме и кратког корена мезоа сигме17. Мукозна проктектомија са илео - аналном анастомозом је хируршка процедура којасе изводи код:а. Crohn - oвe болестиб. Улцерозног колитисав. Карцинома колона18. Карактеристичан знак за appendicitis је:а. Cullenov - знакб. Blumbergov - знакв. Turnerov - знак83

1. а2. а3. б4. в5. б6. б7. б8. а9. б10. в11. в12. б13. в14. б15. а16. в17. б18. бОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊАХИРУРГИЈА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА84

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАКОЛО ПРОКТОЛОГИЈА1. Хемороиди су:а. Специјализовани добро васкуларизовани јастучићи аналног канала, покривенизадебљалом субмукозом, који садрже у себи артериоле, венуле, артерио - венуларнекомуникације, глатке мишиће, еластично и везивно ткивоб. Варикозна субмукозна проширења у аналном каналув. Варикозна ожиљна субмукозна проширења у аналном каналу2. Хемороиди се деле на:( три тачна одговора )а. Спољнеб. Симптоматскев. Мешовитег. Компликованед. Унутрашњеђ. Неизлечиве3. Компликације хемороидалне болести су:( три тачна одговора )а. Инкарцерацијаб. Перианални хематомв. Тромбозаг. Инконтиненција алвид. Гангренађ. Спазам аналних сфинктера4. Унутрашњи хемороиди првог степена су они који:а. Проминирају у лумен аналног канала и манифестују се болним крварењима послестолице или флатусаб. Проминирају у лумен аналног канала и манифестују се болним крварењимав. Проминирају у лумен аналног канала а након столице или флатуса и ван аналног каналауз болна крварења5. Унутрашњи хемороиди другог степена су они који:а. Проминирају ван лумена аналног канала у тренутку контракције црева али се спонтано ивраћају у каналб. Спонтано проминирају ван лумена аналног канала у тренутку контракције црева изахтевају мануелну репозицијув. Спонтано проминирају ван лумена аналног канала у тренутку контракције црева и не могусе репонирати85

6. Унутрашњи хемороиди трећег степена су они који:а. Проминирају ван лумена аналног канала спонтано или у тренутку цревног пражњењаб. Проминирају ван лумена аналног канала спонтано или у тренутку цревног пражњења изахтевају мануелну репозицијув. Проминирају ван лумена аналног канала спонтано и захтевају мануелну репозицију7. Унутрашњи хемороиди четвртог степена:а. Проминирају ван лумена аналног канала у тренутку цревног пражњењаб. Проминирају ван лумена аналног канала и захтевају мануелну репозицијув. Стално проминирају ван лумена аналног канала и не могу се мануелно репонирати8. Клиничка слика хемороидалне болести у класичним случајевима одликујепостојање:( три тачна одговора )а. Крварења ( свежа крв ) и бол после дефекацијеб. Окултно крварење и бол у току и после дефекацијев. Секундарна анемијаг. Опстипација са болним дефекацијама и крварењемд. Пруритус аналне регије са болним дефекацијама и крварењемђ. Дијареја и опстипације наизменично са окултним крварењем и секундарном анемијом9. Основне дијагностичке процедуре којима се утврдђује постојање хемороидалнеболести су:( три тачна одговора )а. Анамнеза и инспекцијаб. Колоноскопијав. Иригографијаг. Ректални туше ( дигитални преглед ануса и ректума )д. Прокто - сигмоидоскопијађ. Аноскопија10. Додатне дијагностичке процедуре у диференцирању хемороидалне болести у односуна друга проктолошка и оболења колона и ректума су:( три тачна одговора )а. Ригидна или флексибилна ректо - сигмоидоскопијаб. Иригографијав. Манометрија сфинктераг . Колоноскопија са биопсијамад. „ Браш “ биопсијеђ. Ендоскопија11. Унутрашњи хемороиди се лече:а. Искључиво хируршкиб. Искључиво конзервативно ( медикаментозно уз хигијенско - дијететски режим )в. У зависности од степена оболења конзервативно и хируршки86

12. Унутрашњи хемороиди првог и поједини ентитети другог степена се лече:а. Хируршки ( склерозацијом )б. Конзервативно ( астрингентним, антиинфламаторним и антитромботичним мастима исупозиторијама )в. Дијетом богатом воћем и поврћем13. Унутрашњи хемороиди другог и трећег степена се лече хируршким не оперативнимпроцедурама:( три тачна одговора )а. Склеротерапијомб. Хемороидектомијомв. Латералном сфинктеректомијомг. Лигатуром са гумицом по Barron - уд. Инфрацрвеном или електрокоагулацијомђ. Инстилацијом астригентних масти и супозиторија14. Хируршко лечење оперативним методама је резервисано за унутрашње хемороидечетвртог и поједине трећег степена. Најчешће примењиване оперативне преоцедуресу:( три тачна одговора )а. Затворена и отворена хемороидецтомијаб. Склерозацијав. Ласерска хемороидектомијаг. Електрокоагулацијад. Ендоскопска хемороидектомијађ. Лигатура гумицом15. Fissura in ano најчешће је локализована:( три тачна одговора )а. У средњој линији позади (на дванаест сати у колено - лакатном положају) код мушкарацау 90% случајеваб. Десно латерално на пет сати у колено - лакатном положајув. У средњој линији напред ( на шест сати у коленолакатном положају ), код жена најчешћег. На седам и девет сати лево у колено - лакатном положајуд. На пет, седам и девет сати у колено - лакатном положајуђ. Комбиновано у средњој линији на шест и дванаест сати у колено - лакатном положају16. Иницијални фактор за настанак fissure in ano je:а. Траума аналног канала, настала најчешће при проласку обилног и тврдог фекалногболусаб. Учестала пражњења са наизменично тврдим и течним фекалним болусом који повређујеслузокожу цревав. Траума изазвана страним телима у аналном каналу87

17. Fissura in ano може имати следећи клинички ток:( два тачна одговора )а. Перакутниб. Акутнив. Субакутниг. Хроничнид. Рекурентни18. Хроничну фисуру одликује тријас промена која се уочава током инспекције ианоскопског прегледа:а. „ Стражарска папила “ ( локализована позади )б. Анални улкусв. Анални туморг. Хиперемија аналног каналад. Дијареја19. Хистолошка испитивања су показала да су аналне жлезде локализоване у срединианалног канала у нивоу аналних крипти и да се простиру у субмукозу, при чему дветрећине њих се завршава у унутрашњем сфинктеру а једна трећина завршава уинтер - сфинктеричном простору. Ово сазнање потврђује теорију да је основапатогенезе fistule in ano:а. Аномалија крипти и злездаб. Опструкција изводних канала жлездав. Траума аналног канала20. У клиничкој слици аналне фистуле доминирају два симптома:( два тачна одговора )а. Болб. Крварење per rectiв. Секрецијаг. Проливи и опстипацијад. Грозница21. Дијагностика аналне фистуле се лако поставља захваљујући:а. Ректалном дигиталном прегледуб. Инспекцији перианалне регијев. Рентгенским прегледима перианалне регије88

22. Дијагноза нејасних случајева fistulae in ano захтева:( три тачна одговора )а. Иинспекцију перианалне регијеб. Ректоскопијув. Канилирање фистулег. Колоноскопијуд. Фистулографијуђ. Проктологију23. Аноскопија и сигмоидоскопија се користе у дијагностици fisstule in ano у циљуутврђивања:( два тачна одговора )а. Отвора фистуле у анлном каналу или ректумуб. Постојања придружених оболења аналног канала и ректумав. Разлике између фистуле и абсцесаг. Придружених оболења перианалне регије, оболења простате и коштаног система карлицед. Тачних односа фистулозног канала према аналном каналу у циљу планирања оперативноглечења24. Аноректални абсцеси су колекције које се формирају у ткиву и просторима окоректума и аналног канала. Њихов настанак је условљен истим механизмом којимнастају и fisstule in ano. У патогенези ових процеса прво настаје:а. Фистулаб. Апсцесв. Истовремено фистула и апсцес25. У симптоматологији аноректалних абсцеса доминирају сви знаци неспецифичногзапалења, а перианални абсцес се уочава у перианалној регији инспекцијом. Овастања су у хирургији хитна због јаких болова и могуће интоксикације пацијента. Изтих разлога лечење аноректалних абсцеса захтева хитну:а. Антибиотску терапијуб. Загревање апсцеса до његовог спонтаног пражњења на кожу или у аноректумв. Инцизију и дренажу и накнадну антибиотску терапију.26. Sinus pilonidalis ( Cystis dermoides sacralis ) је ткивна формација локализована употкожном ткиву изнад сакрума, која са површином коже комуницира узанимепителизованим каналом. Отвор овог канала се налази увек у:а. Глутеалној бразди неколико центиметара каудално од анусаб. У глутеалној регији најчешће око анусав. У глутеалној регији неколико цм каудално од ануса89

27. Sinus pilonoidalis одликује постојање у субкутису сакралне регије шупљине облозенегранулационим ткивом у којој се обично налази једна или више длака, које се крозотвор на кожи могу лако извући напоље. Ова промена не изазива клиничкесимптоме све док се не развије:а. Фистулозна компликацијаб. Карцином кожев. Запаљење28. Лечење sinus pilonoidalisa је:а. Антибиотицимаб. Оперативнов. Хигијенско - дијететски режим90

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ КОЛО – ПРОКТОЛОГИЈЕ1. а2. а, в, д3. а, в, д4. а5. а6. б7. в8. а, б, в9. а, г, ђ10. а, б, г11. в12. б13. а, г, д14. а, б, д15. а, в, ђ16. а17. б, г18. а, б19. б20. а, в21. б22. а, в, д23. б24. б25. в26. а27. в28. б91

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ЈЕТРЕ1. Јетра је један од највећих абдоминалних органа:а. Даб. Нев. Само код појединаца2. Тежина јетре чини:а. 2 % укупне телесне тежинеб. 10 % укупне телесне тежинев. Више од 10 % укупне телесне тежине3. Класична подела јетре подразумева:а. Поделу на четири режњаб. Сегментну поделу на осам сегмената4. Савремена подела јетре подразумева:а. Поделу на десну и леву половину јетреб. Поделу јетре на четири и више режњевав. Сегменталну поделу јетре5. Десни режањ јетре се дели:а. Предњи сегментб. Латерални сегментв. Медијални сегмент6. Леви режањ јетре се дели:а. На задњи сегментб. На латерални сегментв. На предњи сегмент7. Десна сегментална фисура јетре чини границу:а. Између предњих и медијалних сегменатаб. Између предњих и латералних сегменатав. Између предњих и задњих сегмената8. Лева сегментна фисура јетре дели:а. Предње од задњих сегменатаб. Задње од медијалних сегменатав. Медијалне од латералних сегмената92

9. Венски крвоток јетре се састоји из:а. Једног системаб. Два системав. Три система10. Хепатичне вене чине одвојени систем и има их:а. Двеб. Трив. Више од три11. Три хепатичне вене су:( три тачна одговора )а. Предњаб. Медијална ( средња )в. Леваг. Задњад. Деснађ. Горња12. Vena porte је:а. Нутритивни крвни суд јетреб. Функционални крвни суд јетрев. И једно и друго13. Да ли постоје акцесорне вене из задњег сегмента јетре и колико их је:а. Једнаб. Не постојев. Неколико14. Зашто су значајне акцесорне вене јетре:а. Због крвављења код повредаб. Ради дренаже крвив. Код хепатектомије15. A. hepatica допрема у јетру:а. 25 % крвиб. 50 % крвив. 75 % крви16. У једној минути а. hepatica допреми у јетру:а. Више од 500 милилитара крвиб. Мање од 500 милилитара крвив. 1500 милилитара крви93

17. Преко v. portae у јетру се допреми:а. 25 % крвиб. 50 % крвив. 75 % крви18. У једној минути, v. portae допреми у јетру:а. Више од 500 милилитара крвиб. Мање од 500 милилитара крвив. Више од 1000 милилитара крви ( 1125 милилитара )19. Постоји више варијација ( аномалија ) а. hepaticae и њених грана:а. У 10 % аномалије изворишта a. hepaticae comunisб. У 25 % полази из a. mesentericae superiorв. У 25 % а. hepatica sin. полази из леве гастричне артерије20. Да ли постоји колатерални крвоток јетре:а. Дуго се мислило неб. Дуго се мислило дав. Новија сазнања су да постоји21. Леви и десни жучни канал се спајају у:а. У јетриб. На самом излазу из јетрев. На четири до пет центиметара од излаза из јетре22. Да ли постоји аномалија сегментних жучних канала и која је:а. Предњи сегментни канал се улива у медијалниб. Задњи сегментни канал се улива у латералнив. Задњи сегментни се улива у леви хепатични23. У ком проценту се јавља аномалија сегментних жучних канала:а. 25 %б. 10 %в. 5 %24. Затворене повреде јетре су данас чешће због:( три тачна одговора )а. Повећања саобраћајаб. Повећања туча на улици и кафанив. Повећање пољопривредне механизацијег. Повећаног броја алкохоличарад. Повећаног насиљађ. Развоја индустрије94

25. Узроци настанка повреда јетре су:( три тачна одговора )а. Директна силаб. Индиректна сила ( пад са висине )в. Комбиновано дејство директне и индиректне силег. Услед повећања интраабдоминалног притискад. Због тешких опекотинађ. Услед повреда грудног коша26. Најтежа повреда јетре је:а. Субкапсуларни хематомб. Више расцепа на обе половине јетрев. Велики централни расцеп27. Најважнија дијагностичка процедура код повреда јетре је:а. Ултразвук абдоменаб. Артериографијав. Сцинтиграфија28. Код субкапсуларног хематома, клиничком сликом доминира:а. Интра - абдоминално крварењеб. Бол, бледилов. Тежак трауматски шок29. Трауматски шок код повреда јетре је чешћи:а. Код изолованих повредаб. Код удружених повредав. Подједнако30. Перкуторна тупост код повреде јетре је последица:а. Отока јетреб. Присуства крви у тбушној дупљив. Других разлога који нису у вези са повредом31. Код повреда десног режња јетре, најчешће се повређују и:а. Десни бубрегб. Десно плућев. Десна половина дебелог црева32. Ако код повреде јетре, на RTG снимку постоји пнеумоперитонеум, онда се ради о:а. Повреди јетре ( изолована )б. Повреди јетре, слезине и панкреасав. Повреди јетре, желуца или црева95

33. Ако је повређени у тешком шоку због повреде јетре, треба одмах:а. Урадити радиографију абдоменаб. Урадити компјутеризовану томографију абдоменав. Урадити абдоминалну пункцију34. Повреде јетре узроковане хладним оружјем су чешће:а. У мируб. У ратув. Подједнако се често јављају у рату и миру35. Тежина повреде јетре узрокована ватреним оружјем зависи:а. Од врсте оружјаб. Од старости повређеногв. Времена повређивања36. Код повреде јетре, лапаротомија доводи:а. До смањеног крварењаб. До повећаног крварењав. Обим крварења се не мења37. Појачано крварење код лапаротомије је последица:а. Повећаног интраабдоминалног притискаб. Смањеног интраабдоминалног притискав. Не зависи од интраабдоминалног притиска38. Ако се крварење из јетре заустави тампонадом газом, она мора да остане у трбухунајмање:а. Пет данаб. Десет данав. Више од десет дана39. Ако је крварење из десног режња јетре обилно и не можемо га зауставити, потребноје:а. Подвезати заједничку хепатичну артеријуб. Подвезати вену портев. Подвезати њихове гране за десни режањ40. Код повреда јетре, поред операције, најважније је:а. Давање антибиотикаб. Давање трансфузија крвив. Давање аналгетика96

41. Најчешће компликација повреда јетре су:( три тачна одговора )а. Повишена телесна температураб. Перитонитисв. Крвављењег. Стварање апсцеса јетред. Емболија плућађ. Карцином и цироза јетре42. Индикације за проширену ресекцију јетре су:а. Повреде предњег, горњег и доњег сегментаб. Повреде оба латерална сегментав. Повреде предњих и задњих сегмената43. Данас се зна да је за нормалну функцију јетре довољно да се остави:а. 1/5 јетреб. 1/2 јетрев. Више од 1/2 јетре44. Поседује ли хепатична ћелија моћ регенерације:а. Неб. Дав. Зависи од више фактора45. Десна хеми - хепатектомија се изводи:а. Абдоминалним приступомб. Торакалним приступомв. Торако - абдоминалним приступом46. Лева хеми - хепатектомија се изводи:а. Абдоминалним приступомб. Торакалним приступомв. Торако - абдоминалним приступом47. Код повреда и операција јетре потребно је знати да се у великом проценту јавља:а. Шећерна болестб. Стрес улкусв. Хематурија48. Сматра се да је обавезно превенцију стрес улкус - а спроводити најмање:а. Пет до седам данаб. Четрнаесет до петнаест данав. Тридесет дана97

49. Цисте јетре се деле на:( два тачна одговора )а. Конгениталнеб. Правев. Лажнег. Вретенастед. Сакуларне50. Цисте јетре могу да буду:( два тачна одговора )а. Конгениталнеб. Стеченев. Истовремено и једне и другег. Правед. Лажне51. Спонтана руптура јетре настаје код:( три тачна одговора )а. Цисти јетреб. Токсемија гравидарумв. Хемангиома ( великих ) јетрег. Дуготрајних обструкција зуцних путевад. Простих циста јетређ. Ехинококуса јетре52. Хемангиом јетре је по учесталости бенигних тумора на:а. Првом местуб. Редакв. Не јавља се у јетри53. Хемангиоме јетре треба оперисати ако су:а. Мањи од четири до пет центиметараб. Већи од десет центиметарав. Не треба54. Када се хемангиом јетре мора хитно оперисати:а. Када даје јаке боловеб. Када је досло до високе температурев. Када је дошло до руптуре или прети руптура55. Најчешћи од тумора јетре је:а. Хепатомб. Холангиокарциномв. Хепатохолангиом98

56. Када се дијагностикује масивни тип тумора јетре, метастазе су присутне у:а. Преко 50 %б. Преко 80 %в. Око 100 %57. Код дијагнозе нодуларних и дифузних хепатома , метастазе су присутне у:а. Преко 50 проценатаб. Преко 70 проценатав. Око 100 процената58. Ангиосарком јетре је:а. Чест, али бениган по природиб. Редак, али врло малиганв. Редак, али бениган по природи59. Лечење примарних тумора јетре је:а. Хируршкоб. Радиотерапијав. Цитостатицима60. Метастатски тумори јетре су чешћи од примарних у:а. Преко десет путаб. Преко двадесет путав. Преко сто пута61. Метастаски тумори јетре су најчешће последица:( три тачна одговора )а. Тумора плућаб. Тумора абдоминалних органав. Тумора дојкег. Тумора простатед. Тумора мозгађ. Тумора коштаног система62. Учесталост апсцеса јетре је:а. Већа на десном режњуб. Већа на левом режњув. Подједнако често се јавља и у десном и левом режњу63. Лечење апсцеса јетре је:а. Конзервативноб. Хируршкив. Високим дозама антибиотика99

64. Који су главни симптоми апсцеса јетре:( три тачна одговора )а. Болб. Температурав. Малаксалостг. Пад притискад. Убрзање пулсађ. Појава жутице65. Амебни апсцес јетре најчешће се јавља:а. Код децеб. Код мушкараца средњих годинав. Код жена средњих година66. Ехинококус јетре је:а. Најчешће паразитарно оболење јетреб. Најређе паразитарно оболење јетрев. Не јавља се у јетри67. Ехинококус јетре изазива паразит:а. Entamoeba hystoliticaб. Taenia echinococusв. Ни једна од њих68. Клиничка слика ехинококозе јетре зависи од:( два тачна одговора )а. Величине цистеб. Локализацијев. Старости болесникаг. Ранијих операцијад. Других обољења69. Када код ехинококозе јетре дође до високе температуре знак је:а. Да се циста увећаваб. Да је дошло до спонтаног пражњењав. Да је дошло до бактеријске инфекције70. Лечење ехинококозе јетре подразумева:( три тачна одговора )а. Конзервативно лечењеб. Оперативно лечењев. Само праћење болестиг. Лечење ако дође до компликацијад. Спољну дренажу цистеђ. Хеми - хепатектомију100

71. Компликације ехинококуса јетре су:( три тачна одговора )а. Спонтано изумирање цистеб. Спонтана руптура цистев. Опструктивни иктерусг. Илеусд. Емболијађ. Склоност крвављењу101

1. а2. а3. а4. в5. а6. б7. в8. в9. б10. б11. б, в, ђ12. б13. в14. в15. а16. б17. в18. в19. а20. в21. б22. в23. а24. а, в, ђ25. а, б, в26. в27. б28. в29. б30. б31. а32. в33. в34. а35. а36. а37. б38. в39. в40. б41. а, в, д42. в43. а44. б45. в46. а47. б48. б49. б, в50. а, б51. б, в, дОДГОВОРИ НА ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ЈЕТРЕ102

52. а53. б54. в55. а56. а57. в58. б59. а60. б61. а, б, в62. а63. б64. б, в, ђ65. б66. а67. б68. а, б69. в70. а, б, д71. а, б, д103

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ЖУЧНЕ КЕСЕ И ЖУЧНИХ ПУТЕВА1. Конгениталне аномалије жучне кесе, жучних путева и њихових крвних судова сејављају:а. Од пет до седам проценатаб. Десет проценатав. У више од двадесет процената2. Конгениталне аномалије жучне кесе и жучних путева могу да буду:а. Компатибилнеб. Инкомпатибилнев. Оба одговора су тачна3. Инкопатибилне конгениталне аномалије жучне кесе и жучних путева су:( три тачна одговора )а. Стеноза целог билијарног стаблаб. Стеноза холедохусав. Недостатак жучне кесег. Атрезија десног и левог хепатикусад. Атрезија конфлуенсађ. Циста дуктуса холедохуса4. Компатибилне конгениталне аномалије жучне кесе и жучних путева су:( три тачна одговора )а. Стеноза холедохаб. Циста холедохав. Недостатак жучне кесег. Атрезија конфлуенсад. Стеноза билијарног стаблађ. Стеноза оба хепатикуса5. Поред аномалија жучних путева постоје и аномалије крвних судова, неке од њих су:а. A.hepatica dex. укршта заједнички жучни вод спредаб. A. cystica се рано одваја и укршта заједнички канал спредав. И једна и друга аномалија6. Жучна кеса има капацитет да прими:а. Педесет до сто милилитара жучиб. Сто педесет до двеста педесет милилитара жучив. Триста педесет до петсто милилитара жучи104

7. Шта се дешава са жучи у жучној кеси:а. Врши се ресорпција и концентрацијаб. Непромењена се убацује у цревав. Непрестано циркулише8. Колико приближно жучи уђе из јетре у жучну кесу за двадесет четири сата:а. Триста педесет милилитара жучиб. Петсто до седамсто милилитара жучив. Више од хиљаду милилитара жучи9. Одијев сфинктер се састоји из:( три тачна одговора )а. Сфинктера папилеб. Сфинктера Вирсунгав. Сфинктера холедохаг. Сфинктера десног и левог хепатикусад. Сфинктера само десног хепатикусађ. Сви наведени одговори су тачни10. Све жутице делимо на основу анатомске локализације примарног поремећаја на:а. Прехепатичке и хепатичкеб. Хепатичке, прехепатичке и постхепатичкев. Постхепатичке и опструктивне11. Најчешћа од жутица је:а. Gilbert - ова болестб. Хемолитичкав. Grigler - Najjar - ов синдром12. Најчешћи узроци екстрахепатичког иктеруса су:( три тачна одговора )а. Калкулоза жучних путеваб. Тумори жучних путевав. Циста холедохусаг. Склерозантни холангитисд. Дивертикулоза дуоденумађ. Сви наведени одговори13. Код хемолитичког иктеруса повећан је углавном:а. Индиректни билирубинб. Директни билирубинв. Оба билирубина су повећана105

14. Код екстрахепатичне опструкције повећан је:а. Директан билирубинб. Индиректан билирубинв. Ниједан15. Повећање алкалне фосфатазе упућује на:а. Хемолитички иктерусб. Хепатоцелуларни иктерусв. Екстрахепатски иктерус16. Најчешћи калкулуси у жучној кеси су:а. Пигментниб. Холестеролскив. Калцијум - бикарбонатски17. Холангитис може дати следеће симптоме:( три тачна одговора )а. Температураб. Дрхтавицав. Субиктерусг. Поврацањед. Престанак ветрова и столицеђ. Лагане болове18. Асимтоматска холелитијаза има индикације за операцију:( три тачна одговора )а. Кад откријемо калкулозуб. Код дијабетичарав. Ако се ради о искљученој жучној кесиг. Ако је млада особад. Налаз калцифициране жучне кесеђ. Сви наведени одговори19. Неинванзивна дијагностика билијарног система је:( три тачна одговора )а. Анамнеза и клинички прегледб. Ултразвучни прегледв. PTCHг. Интравенска холангиографијад. Перорална холангиографијађ. ERCP106

20. ERCP служи за:( три тачна одговора )а. Дијагнозу калкулозе у жучној кесиб. Дијагнозу калкулозе у холедохусув. Дилатацију папилег. Екстракцију калкулуса из холедохад. Сви наведени одговори су тачни21. PTC се ради код иктеруса, где се не може користити интравенска контрастнахолангиографија:а. Даб. Нев. Може и једна и друга22. Најсигурније методе испитивања билијарног стабла су:( три тачна одговора )а. Ултразвучни прегледб. Перорална холангиографијав. Интравенска холангиографијаг. Трансхепатична холангиографија ( PTCH ) ( PCH ) ( PTC )д. ERCPђ. Анамнеза, клиничка слика и лабораторијско – биохемијски налази23. Да ли је компјутеризована томографија обавезна за дијагнозу обољења жучне кесе:а. Даб. Нев. У појединим случајевима24. Да ли је нуклеарна магнетна резонанца потребна у дијагностици билијарногсистема:а. Даб. Нев. У појединим случајевима25. Редослед патоанатомских промена је следећи:а. Акутно запаљење жучне кесеб. Флегмонозно запаљењев. Гангренаг. Перфорацијад. Билијарни перитонитисђ. Сви наведени одговори су тачни107

26. Гангрена жучне кесе настаје када је дошло до тромбозе:а. Венских крвних судоваб. Артеријских крвних судовав. И једних и других крвних судова27. Акутни холециститис без калкулозе настаје као последица:( четири тачна одговора )а. Тумора ductus cisticus - аб. Инфекције дуктус цистикуса ешерихијом, салмонелом, клостридијомв. Услед тумора панкреасаг. Гладовањад. Услед улкуса и дивертикулозе на дуоденумуђ. Сви наведени одговори су тачни28. Како гладовање доводи до акутног холециститиса:а. Повећава се присуство бактеријаб. Повећава се концентрација жучних соли у жучној кесив. Појачава се контракција жучне ке29. Шта је Murphy - ев знак:а. Дефанс испод десног ребарног лукаб. Дифузни перитонитисв. Појачан бол испод десног ребарног лука, на палпацију при дубоком дисању30. Код акутног холециститиса значајно је:а. Повећање билирубина у крвиб. Повећање леукоцитав. Повећање билирубина у крви и мокраћи31. Може ли код акутног холециститиса доћи до повећања билирубина:а. Неб. Да, у значајним вреностимав. Да, у незнатним вредностима32. На нативној радиографији абдомена могу се видети:а. Холестеролскиб. Пигментнив. Калцијумски калкулуси33. На нативном снимку абдомена може се понекад видети увећана жучна кеса:а. Даб. Нев. Само ако садржи калкулусе108

34. Акутни гонококни перихепатитис се најчешће јавља:а. Код мушкарацаб. Код женав. Подједнако35. Акутни алкохолни хепатитис може да представља диференцијално дијагностичкипроблем акутног холециститиса:а. Даб. Нев. Ретко36. Најтеже компликације акутног холециститиса су:( три тачна одговора )а. Фиброзаб. Хронични холецистопанкреатитисв. Гангренаг. Перфорацијад. Емпијем жучне кесеђ. Илеус37. У случају емпијема у жучној кеси се налази:а. Жучб. Гнојв. Нема ни жучи ни гноја38. Емпијем жучне кесе је индикација:а. За хитну хируршку холецистектомијуб. Контраиндикација за операцијув. Само дренажа гноја39. Перфорација жучне кесе може да се одигра:а. Ограничена уз стварање локалног апсцесаб. Слободна уз настанак дифузног перитонитав. Перфорација уз суседне органег. Сви наведени одговори су тачни40. Перфорација жучне кесе се најчешће јавља:а. Првог дана болестиб. Од петог до седмог дана болестив. После четрнаест дана од почетка болести109

41. Перихолецистични абсцес је:а. Најчешћи облик перфорацијеб. Најређи обликв. Не јавља се42. Перфорација жучне кесе у суседне органе најчешће се дешава:( три тачна одговора )а. У дуоденумб. У желудацв. У колонг. У јејунумд. У илеумђ. У плеуралну дупљу43. При перфорацији жучне кесе у суседне органе настаје:а. Дуоденална фистулаб. Панкреасна фистулав. Билио - интенстинална фистула44. Билијарни илеус настаје:а. Пролазом калкулуса из билијарног система кроз фистулозни отвор у дуоденумб. Стварањем калкулуса у илеумув. Пролазом калкулуса у колон45. Холецисто - интестинална фистула:а. Не даје значајне симптомеб. Даје слику акутног абдоменав. Доводи до иктеруса46. Који тип илеуса настаје код билијарног илеуса:а. Странгулацијаб. Инкарцерацијав. Оптурација47. Холецистектомија је индикована код:а. Емпијема жучне кесеб. Код хроничне жучне кесев. Код хидропса жучне кесе48. У акутном холециститису предност има:а. Холецистектомијаб. Холецистостомијав. Подједнако се често примењују110

49. Код компликација акутног холециститиса предност има:а. Холецистектомијаб. Холецистостомијав. Подједнако50. Смртност код акутног холециститиса износи:а. 1 – 2 %б. 5 %в. 10 – 15 %51. Код акутног холециститиса постоји истовремено и калкулоза холедоха у:а. 5 %б. 10 %в. Више од 10 %52. Емфизематозни холециститис је:а. Често обољењеб. Ретко обољењев. Не јавља се53. Код емфизематозног холециститиса долази до стварања мехура гаса у:( три тачна одговора )а. Жучној кеси ( лумен)б. Зиду жучне кесев. Перихолециститичном просторуг. Холедохусуд. Дуоденумуђ. Јетри54. Ко обољева чешће од емфизема холедохуса:а. Мушкарциа. Женеб. Подједнако55. Која су два патогмонична знака за емфизематозни холециститис у односу на обичанбактеријски:( два тачна одговора )а. Висока температураб. Високи леукоцити ( леукоцитоза )в. Интоксикацијаг. Присуство гаса на нативном РТГ – у абдомена111

56. Емфизематозни холециститис захтева:( три тачна одговора )а. Давање високих доза антибиотикаб. Давање антибиотика против клостридијав. Издашна брза реанимацијаг. Давање кисеиникад. Што хитнија операцијађ. Сви наведени одговори су тачни57. Код билијарног илеуса нативна радиографија абдомена може да постави дијагнозу:а. Можеб. Не можев. Да, уколико је калкулус радио - транспарентан58. Код операције билијарног илеуса треба:а. Истовремено урадити холецистектомијуб. Само решити илеусв. Обавезно урадити и једно и друго59. Како настаје холедохолитијаза:а. Пролазом калкулуса из жучне кесе кроз цистични канал у холедохб. Стварање истовремено калкулуса и у жучној кеси и у холедохусув. Стварањем калкулуса у холедоху, а да га нема у жучној кесиг. Сви наведени одговори су тачни60. Број калкулуса у холедоху може бити:а. Највише пет до шестб. Највише двадесет до тридесетв. Више од сто61. Холангитис настаје као последица:а. Делимичне опструкције билијарног стаблаб. Потпуне опструкције билијарног стаблав. Инфекције билијарног стабла62. Бол је најачи код:а. Акутног холециститисаб. Холедохолитијазев. Малигног тумора холедохуса112

63. Бол код билијарне колике најчешће врши ирадијацију према:а. Грудној костиб. Епигастријумув. Десној лопатици64. Пруритис се јавља код:а. Акутног холециститисаб. Холедохолитијазев. Калкулозе жучне кесе65. Алкална фосфатаза код холедохолитијазе је:а. Ретко повишенаб. Увек повишенав. Нормална66. Компликације холедохолитијазе су најчешће:а. Хепатични апсцесиб. Цироза јетрев. Акутни панкреатитг. Ерозија Ватер - ове папилед. Билијарни илеусђ. Крвављење из холедохусае. Сви наведени одговори су тачни67. Лечење холедохолитијазе је:а. Хитно оперативноб. Обавезно, али није хитнов. Конзервативно68. Пост - холецистектомни синдром настаје као последица више фактора:а. Гастритисб. Улкусна болеств. Панкреатитисг. Сртиктура и прираслицед. Холедохолитијазеђ. Преоперативно погрешне дијагнозее. Сви наведени одговори су тачни69. Карцином жучне кесе је чешћи:а. Код женаб. Код мушкарацав. Подједнако често се јавља код оба пола113

70. Најчешћи тип аденокарцинома жучне кесе је:а. Скирусниб. Папиларнив. Мукозни71. Лечење карцинома жучне кесе је:а. Само хируршкоб. Само радиотерапија и цитостатикав. Хируршка + радиотерапија + цитостатика72. Малигни тумори жучних путева се карактеришу:( четири тачна одговора )а. Жутицомб. Сврабом ( пруритис)в. Лаганим боломг. Ахолична столицомд. Температуромђ. Дрхтавицом и грозницом73. Лечење малигних тумора жучних путева је:а. Хируршко + радиотерапија + цитостатикаб. Само хируршков. Само радиотерапија + цитостатика74. Локализовано или генерализовано обољење перитонеума, које настаје каопоследица изливања жучи у слободну трбушну дупљу је:а. Стеркорални перитонитисб. Акутни билијарни перитонитисв. Дифузни гнојни перитонитис75. Етиолошки фактори који доводе до акутног билијарног перитонитиса су:а. Обољења јетре, жучне кесе, жучних водова, панкреасаб. Обољења органа у непосредној близини екстрахепатских жучних путева ( желудац,дванестопалачно црево, десни колон )в. Трауматске и јатрогене повреде јетре, жучне кесе, жучних водова, панкреасаг. Сви наведени одговори су тачни76. Прехепатичке жутице су:( два тачна одговора )а. Последица поремећаја метаболизма билирубина пре него што је он доспео до јетреб. Последица поремећаја метаболизма билирубина кад он доспе у јетрув. Узрок повећане продукције билирубина услед форсиране хемолизе114

77. Екстрахепатичка жутица је најчешће узрокована:( два тачна одговора )а. Жучним камењем, туморима и бенигним стенозама жучних водова.б. У неким случајевима узрок могу бити и циста главе панкреаса, метастазе малигнихтумора у близини великих жучних водовав. Поремећајима локализованим у јетриг. Сви наведени одговори су тачни78. Опструкционе жутице спадају у:а. Прехепатичкеб. Хепатичкев. Екстрахепатичке79. Жутице се према механизму деле на:( два тачна одговора )а. Регургитационе жутицеб. Ретенционе жутицев. Хемолитичкег. Сви наведени одговори су тачни80. Лоптаста тумефакција испод десног ребарног лука која одговара напетој жучнојкеси је:а. Murphy - ев знакб. Courvoassier - ov знакв. Rowsing - ov знак81. Опструктивне иктерусе прати:( три тачна одговора )а. Доминација коњугованог билирубина у серумуб. Смањење коњугованог билирубина у уринув. Висока алкална фосфатазаг. Умерено повећане трансаминазед. Сви наведени одговори су тачни82. Холецистектомија се може извести кроз:а. Десну субкосталну лапаротомијуб. Десну горњу трансректалну лапаротомијув. Медијалну лапаротомијуг. Сви наведени одговори су тачни115

83. У главне екстрахепатичне жучне водове спадају:( четири тачна одговора )а. Ductus hepaticus dexterб. Ductus hepaticus sinisterв. Ductus hepaticus communisг. Ductus choledochus ( жучовод )д. Жучна кесађ. D. cysticus84. У споредне екстрахепатичне жучне водове спадају:( два тачна одговора )а. Ductulli interlobularesб. Ductus hepaticus comunisв. Ductus choledochus ( жучовод )г. D. cysticusд. Жучна кеса85. Хемобилија је:а. Крварење у билијарно стабло због патолошке комуникације крвних судова са жучнимводовима, било на интрахепатичком или на екстрахепатичком делу билијарног стаблаб. Крварење у билијарно стабло због патолошке комуникације крвних судова са жучнимводовима на интрахепатичком делу билијарног стаблав. Крварење у билијарно стабло због патолошке комуникације крвних судова са жучнимводовима на екстрахепатичком делу билијарног стабла116

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊАХИРУРГИЈА ЖУЧНЕ КЕСЕ И ЖУЧНИХ ВОДОВА1. в2. в3. а, б, в4. а, б, в5. в6. а7. а8. в9. а, б, в10. б11. б12. а, б, в,13. а14. а15. в16. б17. а, б, в18. б, в, д19. а, б, д20. б, в, г21. а22. в, г, д23. в24. б25. ђ26. в27. а, б, в, г28. б29. в30. б31. в32. в33. а34. б35. а36. в, г, д37. б38. а39. г40. б41. а42. а , б, в43. в44. а45. а46. в47. а117

48. а49. б50. б51. в52. б53. а, б, в54. а55. в, г56. б, в, д57. в58. б59. г60. в61. в62. б63. в64. б65. б66. е67. а68. е69. а70. а71. а72. а, б, в, д73. б74. б75. г76. а, в77. а, б78. в79. а, б80. б81. а , в, г82. г83. а, б, в, г84. г, д85. а118

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА ПАНКРЕАСА1. Панкреас је:а. Перитонеални органб. Ретроперитонеални органв. Перитонеални и ретроперитонеални орган2. Просечна тежина панкреаса је:а. Седамдесет до сто десет грамаб. Сто двадесет до сто педесет грамав. Двеста грама и више3. Дужина панкреаса код одраслих износипросечно око:а. Седам до дванаест центиметараб. Дванаест до петнаест центиметарав. Петнаест до двадесет центиметара4. Шта је анатомски карактеристично за панкреас:а. Да је у блиском контакту са крвним судовимаб. Да је у блиском контакту са абдоминалним органимав. Да је у блиском контакту са једнима и другима6. Wirsung - ov канал се улива у:а. У дуоденум посебноб. Преко папиле у дуоденумв. Заједно са холедохусом преко папиле у дуоденум7. Помоћни Santorini - јев канал панкреаса:а. Улива се у папилу заједно са Wirsung – овим каналомб. Улива се у ductus holedohusв. Улива се у дуоденум самостално на два до три центиметара проксимално од папиле8. Панкреас је:а. Орган са егзокрином функцијомб. Орган са ендокрином функцијомв. Има обе функције9. Панкреас дневно лучи:а. Један до два литра сокаб. Два до три литра сокав. Више од три литра сока119

10. Панкреасни сок је:а. Киселе реакцијеб. Алкалне реакцијев. Неутралне реакције11. Концентрација катјона Nа и К у панкреасном соку је :а. Нижа него у плазмиб. Виша је него у плазмив. Иста је као у плазми12. Концентрација анјона бикарбоната:а. Расте током секрецијеб. Опада током секрецијев. Не мења се током секреције13. Панкреасни сок врши:а. Неутрализацију желудачног сокаб. Повећава киселост желудачног сокав. Не мења PH вредност панкреасног сока14. Амилаза се лучи у:а. Активној формиб. У инактивној формив. И у активној и инактивној форми15. Липаза се лучи у:а. У активној формиб. У инактивној формив. У активној и инактивној форми16. Протеолитички ензими се луче у:а. Активној формиб. Инактивној формив. И једној и другој форми17. Ендокрина функција панкреаса се огледа у лучењу:а. Само инсулинаб. Само глукагонав. Инсулина и глукагона120

18. Инсулин и глукагон се стварају:а. У центро - ацинусним ћелијамаб. У Лангерхасовим острвцимав. И у једним и у другим ћелијама19. Најчешћа конгенитална аномалија панкреаса је:а. Прстенасти панкреасб. Цистично фиброзни панкреасв. Абератни панкреас20. Панкреатитис је:а. Асептично обољењеб. Септично запаљењев. Почне као асептично, а онда поприми септични карактер21. Акутни панкреатитис настаје због:а. Инфекције панкреасаб. Аутодигестије жлездев. Крварења у панкреас22. Карактеристика тешког панкреатитиса је што губи велику количину течности, штоизазива:а. Хиповолемијуб. Хиповолемички шокв. Тежак хиповолемијско - хеморагични шок23. Grey – Turner - oв знак је:а. Плавичаста пребојеност око пупкаб. Плавичаста пребојеност на кожи слабинав. Плавичаста пребојеност испод десног ребарног лука24. Cullen - oв знак је:а. Плавичаста пребојеност око пупкаб. Плавичаста пребојеност на кожи слабинав. Плавичаста пребојеност испод десног ребарног лука25. Grey – Turrner – oв знак говори да се ради о:а. Акутном некротичном панкреатитисуб. Акутном серозном панкреатитисув. Акутном хеморагијском панкреатитису121

26. Постоји ли плеурални излив код акутног панкреатитиса:а. Даб. Нев. Само код некротичног облика панкреатитиса27. Плеурални излив код панкреатитиса је чешћи:а. Са десне странеб. Са леве странев. Подједнако често се јавља и на левој и на десној страни28. Код акутног панкреатитиса јавља се повишење амилазе у:а. У првих осам сатиб. У првих двадесет четири сатав. У току првих четрдесет осам сати29. Повишење амилаза остаје најчешће:а. Двадесет четири до четрдесет осам сатиб. Три до седам данав. До десет дана30. Код тешког панкреатитиса долази до:а. Хипокалијемијеб. Хиперкалијемијев. Не мења се31. Постоји ли код тешког панкреатитиса хипоксија ткива:а. Даб. Нев. Само у случају тешке хеморагије32. Акутини панкреатитис доводи до тешке респираторне исуфицијенције:а. Даб. Нев. Јавља се респираторна исуфицијенција проградирајућег карактера33. Терапија акутног панкреатитиса је:а. Само конзервативнаб. Само оперативнав. Увек започиње конзервативно122

34. Да ли назо - гастрична сукција обавезна код акутног панкреатитиса:а. Обавезна јеб. Није обавезнав. Само код некротичног панкреатитиса35. Колико течности треба дати болеснику од акутног панкреатитиса:а. Три литраб. Четири до шест литарав. Више од седам литара36. Антибиотике код акутног панкреатитиса треба давати:а. Дaб. Нев. Само код старих болесника37. Треба ли давати trasilol koд акутног панкреатитиса:а. Даб. Нев. Само прва два до три дана38. Псеудоциста панкреаса се најчешће јавља као:а. Солитарнаб. Мултипла - две до три цистев. Мултипла - седам до десет цисти39. Лечење псеудоцисте панкреаса је:а. Хируршкоб. Конзервативнов. Не захтева лечење40. Псеудоциста панкреаса се карактерише:а. Високом температуромб. Јаком интоксикацијомв. Палпапиблном резистенцијом у абдомену41. Најбоља метода лечења псеудоцисте панкреаса је:а. Спољна дренажаб. Унутрашња дренажав. Ексцизија псеудоцисте123

42. Апсцес панкреаса карактеришу:а. Висока температураб. Леукоцитоза и седиментација нису повећанев. Не пипа се тумефакција43. Постоји ли интоксикација код апсцеса панкреаса:а. Даб. Нев. Само ако постоји више апсцеса44. Постоји ли леукоцитоза и палпабилна тумефакција код апсцеса панкреаса:а. Даб. Нев. Врло ретко45. Најчешћа компликација код апсцеса панкреаса је:а. Подигнута дијафрагмаб. Ателектаза плућав. Бронхопнеумонија46. Лечење апсцеса панкреаса је:а. Конзервативноб. Хируршков. Хитно хируршко лечење47. Хируршко лечење апсцеса панкреса подразумева:а. Лапаротомијуб. Евакуацију апсцесав. Дренажу апсцесне шупљине48. Панкреасни асцитес најчешће настаје код:а. Билијарног панкреатитисаб. Алкохолног панкреатитисав. Идиопатског панкреатитиса49. Преставља ли хронични панкреатитис ризик за настанак карцинома панкреаса:а. Дaб. Нeв. Није сигурно124

50. Лечење хроничног панкреатитиса је:а. Конзервативноб. Оперативнов. Углавном конзервативно51. Карцином панкреаса је на:а. Првом месту по смртности код мушкарацаб. На другом месту по смртности код мушкарацав. На трећем месту по смртности код мушкараца52. Карцином главе панкреаса почиње:а. Јаким боловима у епигастријумуб. Жутицомв. Повраћањем53. Какав је карактер бола код карцинома панкреаса:а. Сталан и јакб. Сталан и слабв. Неодређен54. Шта је Courvoiser - oв знак код карцинома панкреаса:а. Увећана жучна кеса без осетљивостиб. Увећана жучна кеса са перитонитисомв. Смањена жучна кеса без осетљивости55. Жутица код карцинома главе панкреаса је праћена:а. Безболнаб. Сврабом на шакама и стопалимав. Ахоличном столицом56. Код карцинома тела и репа панкреаса жутица је:а. Један од главних симптомаб. Редак сиптомв. Не јавља се57. Карцином Ватер - ове ампуле се одликује:а. Појавом жутице у почетној фази болестиб. Јаким боловимав. Брзим губитком телесне тежине125

58. Најчешћи тумор Лангерханс - ових ћелија је:а. Аденокарциномб. Саркомв. Инсулином59. Инсулиноми су најчешће:а. Бенигниб. Малигнив. Малигни аденоми60. Лечење карцинома панкреаса је:а. Радиолошкоб. Хируршков. Симптоматско61. Избор оперативне методе карцинома главе панкреаса је:а. Палијативно решење иктерусаб. Whipple - ova операцијав. Палијативно решење иктеруса и гастро - ентеро деривација126

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ХИРУРГИЈА ПАНКРЕАСА1. б 33. в2. а 34. а3. б 35. б4. в 36. а5. в 37. в6. в 38. а7. в 39. а8. в 40. в9. а 41. в10. б 42. а11. б 43. а12. а 44. а13. а 45. а14. а 46. б15. а 47. а16. б 48. а17. в 49. а18. б 50. в19. а 51. в20. в 52. б21. б 53. в22. а 54. в23. б 55. а24. а 56. б25. в 57. а26. а 58. в27. б 59. а28. а 60. б29. а 61. б30. а31. а32. в127

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА СЛЕЗИНЕ1. Величина просечне слезине износи:а. 4 х 5 x 10 центиметараб. 3 х 8 x 12 центиметарав. 7 х 10 x 15 центиметара2. Тежина просечне слезине износи:а. 100 - 175 грамаб. 150 - 200 грамав. 350 - 500 грама3. Функција слезине је:( два тачна одговора )а. Mетаболичкаб. Хематопоезнав. Смањује бактеријски клиренс у периферној крвиг. Смањује опсонинску активностд. Смањује вредност пропердина4. Паренхим слезине је:а. Богат стромомб. Врло сиромашан стромомв. Нема је уопште5. Типови повреде слезине су:( два тачна одговора )а. Увек су затворенеб. Субкапсуларни хематом без лацерације капсулев. Отворена лацерација која захвата хилусг. Субкапсуларни хематом са лацерацијом капсулед. Увек су отворене6. Затворене повреде слезине најчешће настају код повреда:а. Абдоменаб. Торако - абдоминалних повреда са леве странев. Повреде леве лумбалне ложе128

7. Који су главни симптоми код отворене повреде слезине:( два тачна одговора )а. Боловиб. Пад артеријског притиска и убрзан пулсв. Повећање леукоцитозе и пад хематокритаг. Повраћање крвид. Хематурија8. Шта је KEHR - ов знак:а. Бол који зрачи у лево раме код повреде слезинеб. Бол који зрачи у оба раменав. Искашљавање крви код повреде слезине9. Зашто настаје KEHR - ов знак:а. Због иритације интеркосталног нерваб. Због иритације n. phrenicus - aв. Због иритације и једног и другог10. Постоји ли дефанс трбушног зида код повреда слезине:а. Не постојиб. Увек постојив. Скоро увек постоји11. Када је најтежа клиничка слика код повреда слезине:а. Код изолованих повредаб. Код повреде слезине и оба доња екстремитетав. Код руптуре слезине и тешке контузије плућа12. Наброј дијагностичке поступке код затворене повреде слезине:( три тачна одговора )а. Анамнеза и клинички статусб. Ултразвук и компјутеризована томографија абдоменав. Вредност амилаза у серумуг. Абдоминална парацентезад. Вредност билирубина у серумуђ. Вредност титра антитела IgM у серуму129

13. Спленектомија је увек индикована код:( четири тачна одговора )a. Повреда слезинеб. Примарних тумора слезинев. Апсцеса слезинег. Хередитарне сфероцитозе ( конгенитална хематолошка аномалија)д. Асимптоматског хиперспленизмађ. Хроничне лимпфоцитне леукемијее. Hodgkin - ове болести14. 75 % одложених руптура слезине:( два тачна одговора )а. Настаје унутар прве две недеље од повредеб. Настаје после неколико месеци или годинав. Никада се не јављају после десетог дана од повредег. Нема одложених руптура слезинед. Представљају постоперативну компликацију15. Спленектомија код повреда слезине може да се учини:( два тачна одговора )а. Лапаротомијомб. Лапароскопијомв. Лапаротомијом и лапароскопијомг. Не изводи се лапаротомијомд. Не изводи се лапароскопијом16. Спонтане руптуре слезине су:а. Врло честеб. Врло реткев. По учесталости одмах иза повреда слезине17. Да ли стање хеморагијског шока представља контраиндикацију за операцију:а. Даб. Нев. Обавезно је урадити спленектомију18. Данас је став да код повреда слезине исту треба конзервирати ( сачувати ):а. Код децеб. Код одраслихв. Код старих130

19. У праве цисте слезине спадају:а. Цистични хемангиоми, цистични лимфангиоми и дермоидне цистеб. Ентероидне, ехинококне и пост - трауматске цистев. Дегенеративне и инфламаторне цисте слезине20. Постоји ли ехинококно обољење слезине:а. Даб. Нев. Постоји, али далеко ређе него код јетре21. Спленоза је:а. Урођено постојање две слезинеб. Постојање ауто - трансплантираног ткива слезине настало расејањем фрагмената попаријеталном перитонеуму као последица траумев. Увећање слезине22. Компликација ехинококне цисте слезине може да буде:а. Плеурални излив, хеморагија, инфекцијаб. Калцификација, инфекција, руптурав. Хеморагија, руптура, емболија23. Од малигних тумора слезине најчешћи је:а. Примарни карциномб. Примарни лимфосаркомв. Ангиосарком24. Спленектомија је обично индикована код:а. Примарне лијеналне неутропенијеб. Мијелофиброзев. Анеуризме лијеналне артерије25. Хиперспленизам се карактерише:а. Повећаном слезином која не разара појачано крвне ћелијеб. Слезина појачано разара крвне ћелије периферне крвив. У лечењу хипеспленизма, спленектомија нема повољан терапијски учинак26. Профилактичко вакцинисање против пнеумококне сепсе треба спровести кодсвих хируршки или функционално аспленичних пацијената:а. Даб. Не131

27. Апсцес слезине се карактерише:( четири тачна одговора )а. Боломб. Температуромв. Грозницомг. Палпабилном, увећаном и болном слезиномд. Јаком интоксикацијомђ. Најчешће постојањем плеуралног излива28. „ Моrbus Banti “ представља:а. Примарну цирозу слезинеб. Примарни тумор слезинев. Апсцес слезине29. Компликације након спленектомије су:а. Постоперативна хеморагија, панкреатитис, ателектазаб. Хеморагија, менингоенцефалитис, фистуле колонав. Инфаркт миокарда, спленоза, повреде панкреаса30. Bаllance - ov знак представља:а. Палпабилну масу у десном хипохондријумуб. Бол у левом раменув. Палпабилну масу у левом хипохондријуму31. Kлиничка слика тромбозе слезинске вене се карактерише:а. Болом у левом раменуб. Крварењем из горњих партија дигестивног трактав. Плеуралним изливом са леве стране32. Акцесорна слезине је присутна код:а. 10 % здраве популацијеб. 22 % здраве популацијев. 15 % здраве популације33. Felty - ev синдром подразумева:а. Реуматоидни артритис, неутропенију, спленомегалијуб. Хепатомегалију, спленомегалију, панцитопенијув. Хемоглобинурију, тромбоцитопенију, хеморагијски синдром132

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ХИРУРГИЈА СЛЕЗИНЕ1. б2. а3. а, б4. б5. б, в6. б7. б, в8. а9. б10. в11. в12. а, б, г13. а, б, в, г14. а, б15. а, д16. б17. в18. а19. а20. в21. б22. б23. б24. а133

25. б26. а27. б, в, д, ђ28. а29. а30. в31. б32. в33. а134

ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА КИЛА1. Кила је:а. Пролапс пре - перитонеалног масног ткива или перитонеумаб. Тумор пре - перитонеалног масног ткива или перитонеумав. Продор пре - перитонеалног масног ткива или перитонеума кроз урођено или стеченоослабљено место на трбушном зиду2. Евентрација и пролапс се разликују од кила по томе што:а. Имају омотач од паријеталног перитонеумаб. Немају омотач од паријеталног перитонеума3. Ретроградно укљештење киле назива се још и Мaudl - ова кила:а. Даб. Не4. Код клизних или клизајућих кила ( sliding hernia ), део зида килне кесе гради инеки трбушни орган који је једним делом непокривен паријеталним перитонеумом:а. Даб. Не5. Осим ослабљеног места на трбушном зиду, главни и најважнији етиолошки чинилацу настанку киле је:а. Повишен интра - абдоминални притисакб. Доба старостив. Гојазност6. При „ антрирању “ прст код директне киле продире кроз килна врата:а. Управо на предњи трбушни зидб. Косо у односу на предњи трбушни зид7. Директна препонска кила најчешћа је код:а. Женаб. Млађих мускулозних особав. Старијих мушкараца са висцероптозом и астенијом135

8. Hesselbach - ов троугао се налази између спољашње ивице м. rectus abdominis - a,доњих епигастричних судова и:а. Funiculus spermaticus - аб. Ligamentum inguinale Poupartiв. M. obliquus internus abdominis - a9. Према механизму настајања, укљештење се дели на:а. Еластичноб. Стеркоралнов. Оба одговора су тачна10. Еластично укљештење киле настаје:( три тачна одговора )а. Наглоб. Споријев. Кроз шира килна вратаг. Кроз релативно узана килна вратад. При изненадном снажном повишењу интраабдоминалног притискађ. У склопу малигне болести11. Неуралгички бол на унутрашњем делу натколенице који се шири све до колена( Howship – Rombreg - ов симптом ) је карактеристичан симптом код:а. Кила полумесечасте линијеб. Седалних килав. Оптураторних кила12.Операција по Bassini - ју подразумева приближавање трансверзалне фасције –Poupart - овом лигаменту а при томе funiculus spermaticus остаје:а. Поткожноб. Испод апонеурозе м. obliquus externus abdominis - aв. Изнад апонеурозе м. obliquus externus abdominis - a13. Fabricius - ова операција код бедрених кила користи:а. Ингвинални приступб. Феморални приступ14. Код слабинских кила, килни садржај излази под кожу:а. Латерално од м. latissimus dorsiб. Медијално од м. latissimus dorsiв. Испод доње ивице м. latissimus dorsi136

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - ХИРУРГИЈА КИЛА1. в2. б3. а4. а5. а6. а7. в8. б9. в10. а, д, в11. в12. б13. б14. а137

ТЕСТ ПИТАЊА - ОНКОЛОШКА ХИРУРГИЈА1. Дефиниција неоплазме:а. Неоплазма, нова ткивна творевина, представља масу ћелија контролисаног и типичнограста, без корисне функцијеб. Неоплазма, нова ткивна творевина, представља масу ћелија неконтролисаног и атипичнограста, са изразитом корисном функцијомв. Неоплазма, нова ткивна творевина, представља масу ћелија неконтролисаног и атипичнограста, без корисне функције2. Који се гени активирају у ћелији и могу да доведу до коначно малигнетрансформације:а. Протогениб. Онкогенив. Супресорски гени3. Основна разлика између малигних и бенигних тумора је:а. У величиниб. У способности инвазивног раста и метастазирањав. У способности метастазирањаг. У способности неконтролисаног растад. У величини и способности метастазирању4. Коначна дијагноза неоплазми је увек:а. Клиничкаб. Лабораторијскав. Микроскопскаг. Клиничка и лабораторијскад. Макроскопска5. Малигни тумори порекла епителних ћелија зову се:а. Аденомиб. Саркомив. Карциномиг. Миомид. Меланоми6. Малигни тумори порекла мезенхима или везивног ткива зову се:а. Аденомиб. Саркомив. Карциномиг. Миомид. Меланоми138

7. По теорији " каскаде " рак у минималној форми је:а. Локална болестб. Системска болеств. Локо - регионална болест8. Малигни тумори грађени од "анапластичних" ћелија су у поређењу са добродиферентованим малигним туморима:а. Агресивнијиб. Мање агресивнив. Није битна грађа тумораг. Агресивнији ако су карциномид. Агресивнији ако су саркоми9. Бенигни тумори могу да угрозе живот:а. Не могу никадаб. Могу ако су фибромив. Ако расту убрзаног. Ако су због свог положаја " малигни "д. Ако се налазе у трбуху10. Три четвртине туморског раста дешава се у :а. Преклиничком стадијумуб. Клиничком стадијумув. У теминалном стадијумуг. У фази нео - ангиогенезед. У пролиферативној фази11. Који малигни тумор се сматра за најагресивнији у хуманој популацији:а. Микроцелуларни карцином плућаб. Аденокарцином желуцав. Анапластични тиреоидни карциномг. Карцином дојкед. Аденокарцином дебелог црева12. Профилактичку колектомију код мултипле полипозе колона треба урадити до:( два тачна одговора )а. До двадесете годинеб. До четрдесете годинев. До седамдесете годинег. У моменту дијагностиковањад. Не треба радити профикактичку колектомију139

13. Основ у дијагностици малигних обољења је:а. Рендген дијагностикаб. Ултразвучна дијагностикав. Физикални прегледг. Компјутеризована томографијад. Имунохистохемија14. Основне дијагностичке биопсије су:а. Аспирациона биопсија танком иглом ( FNAB )б. Биопсија иглом за узимање ткивних узорака (CORE биопсија)в. Инцизиона биопсијаг. Ексцизиона биопсијад. Све заједно15. Биопсија широком иглом ( CORE биопсија ) није индикована код:а. Малигних тумора дебелог цреваб. Малигних тумора желуцав. Малигних тумора дојкег. Саркома костијуд. Саркома меких ткива16. Инцизиона биопсија је контраиндикована код:а. Меланома кожеб. Саркома меких ткивав. Саркома костиг. Аденокарцинома желуцад. Аденокарцинома дебелог црева17. Код метастатски измењених лимфних нодуса ради хистолошког прегледа потребноје:а. Узети део лимфног нодусаб. Одстранити цео лимфни нодусв. Одстранити пакет лимфних нодусаг. Одстранити бар два лимфна нодусад. Одстранити лимфни нодус са околним ткивом18. Клинички TNM систем се одређује на основу:а. Физикалног прегледаб. Радиолошких прегледав. Ендоскопских прегледаг. Ултразвучног прегледад. Свега заједно140

19. pTNM представља:а. Радиолошки дијагностикован TNMб. Прехируршки TNMв. Патохистолошки TNMг. Посттерапијски TNMд. Не може се одредити TNM20. Карцино - ембрионални антиген ( CEA ) је:а. Специфичан туморски маркер код туморе колонаб. Неспецифичан туморски маркер код тумора дојке и колонав. Специфичан туморски маркер код тумора дојкег. Специфичан туморски маркер код карцинома желуцад. Специфичан туморски маркер код карцинома тиреоидее21. На основу повећања туморских маркера је могуће:а. Отпочети специфично онколошко лечењеб. Наставити са додатним дијагностичким процедурамав. Одлучити о хируршкој реинтервенцијиг. Одлучити о хируршкој интервенцијид. Прекинути са онколошким лечењем22. Тумори удружени са реактивним променама у лимфним нодусима имају:а. Бољу прогнозуб. Лошију прогнозув. Прогноза не зависи од реактивних промена у лимфним нодусимаг. Указује на брже метастазирање у лимфне нодусед. Указује само на одсуство метастаза у лимфним нодусима23. Колико процената болесника има удаљене микрометастазе у моментупостављања дијагнозе:а. 30 %б. 50 %в. 70 %г. 20 %д. 60 %24. Која је најважнија метода лечења солидних малигних тумора:а. Хемиотерапијаб. Радиотерапијав. Хирургијаг. Имунотерапијад. Хормонска терапија141

25. Најбољи резултати код лечење рабдомиосаркома код деце постижу се применом:а. Прво радиотерапије па хирургије а потом хемиотерапијеб. Прво хирургија па хемио и радио терапијав. Прво радио и хемотерапија па хирургијаг. Прво хемиотерапија па хирургија а потом радиотерапијад. Само хемио и радиотерапијом26. Куративна хирургија рака представља:а. Одстрањивање највећег дела тумора уз очување виталних структураб. Одстрањивање дела тумора не водећи рачуна о виталним структурамав. Одстрањивање комплетног тумораг. Одстрањивање комплетног тумора до у здравод. Одстрањивање комплетног тумора водећи рачуна о очувању органа27. Циторедуктивна хиругија има за циљ:а. Да неопластичну болест одстрани у потпуностиб. Да неопластичну болест патохистолошки верификујев. Да неопластичну болест сведе на микроскопски, ћелијски нивог. Да спречи системско испољавање болестид. Да спречи онколошка хитна стања28. Најбољи резултати у продужавању живота код појаве метастаза постижу се:а. Применом хемиотерапијеб. Применом хормонске терапијев. Применом генске терапијег. Хирургијом метастатске болестид. Применом биотерапије29. Палијативна хирургија карциномa има за циљ да:а. Продужи живот пацијентаб. Умањи бол и умањи функционални испадв. Да излечи пацијентаг. Да омогући дејство осталих видова терапијед. Уклони највећи део тумора30. Основно правило код терапије бола болесника оболелих од карцинома је:а. Да се аналгетици примене увек када пацијент добије боловеб. Да се аналгетици примењују превентивно пре него што пацијент добије боловев. Да се стално примењује једна иста индивидуална дозаг. Да се увек користе најјачи аналгетицид. Да се увек користе само морфински препарати.142

31. У највећем броју случајева фактори ризика за настајање рака дојке су:а. Генетска предиспозицијаб. Фактори околинев. У 70 % не постоје фактори ризикаг. Пушењед. Хормонски фактори32. Која је најагресивнија форма нодуларног меланома коже:а. Лентиго малигни меланомб. Акрилни лентигинозни меланомв. Ахроматски меланомг. Сублингвални меланомд. Папиларни меланом33. Које су две листе које помажу у дијагностици меланома:а. ABCDEF и " Radial " листаб. АBC и Глазгов листав. ABCDEF и Глазгов листаг. " Radial " и Глазгов листад. Brown – Šepard – ова листа и Klippel листа34. Најчешћа локализација меланома кожр код жена је:а. На главиб. На леђимав. На подколенициг. На трупуд. На надлактици35. Танки меланом је тањи од:а. 1 милиметарб. 2 милиметрав. 3 милиметраг. 4 милиметрад. 5 милиметра36. Класификација меланома према Clark - у је заснована на:а. Дебљини тумора у милиметримаб. Дубини захваћености слојева кожев. Површини захваћене кожег. Броју нодусад. Броју метастаза143

37. Класификација меланома према Breslow - у је заснована на:а. Дебљини тумора у милиметримаб. Дубини захваћености слојева кожев. Површини захваћене кожег. Броју нодусад. Броју метастаза38. Лечење избора код болесника са меланомом коже је:а. Хемиотерапијаб. Зрачењев. Хируршко лечењег. Генска терапијад. Хормонска терапија39. Саркоми меких ткива настају као резултат малигне трансформације:а. Епителног ткиваб. Мезенхимног ткивав. Жлезданог ткива40. Гастроинтестинални стромални тумор - GIST потиче од:а. Жлезданог ткива GIT - аб. Строме везивних ткива GIT - ав. Крвних судова GIT - аг. Мишићних влакана GIT – ад. Масног ткива GIT - а144

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ОНКОЛОШКЕ ХИРУРГИЈЕ1. в2. б3. б4. в5. в6. б7. а8. а9. г10. а11. а12. а, г13. в14. д15. г16. а17. б18. д19. в20. б21. б22. а23. в24. в25. в26. г27. в28. г29. б30. б31. в32. в33. в34. в35. а36. б37. а38. в39. б40. б145

ТЕСТ ПИТАЊА – ВАСКУЛАРНА ХИРУРГИЈА1. Акутна оклузија великих артерија може бити узрокована:( три тачна одговора )а. Лимфедемомб. Емболусомв. Падом крвног притискаг. Тромбомд. Траумомђ. Анемијомж. Повећаним нивоом мокраћне киселине2. Акутна артеријска тромбоза настаје:(два тачна одговора)а. На рачвама артеријаб. На местима атеросклеротично измењене артеријев. У артеријама потколеницег. На местима ранијих стенозад. На месту артерио - венских фистула3. Емболус могу чинити:а. Фрагменти костијуб. Инфузиони растворив. Масне капи4. Артеријска емболизација најчешће захвата:а. Каротидне артеријеб. Артерије горњих екстремитетав. Феморалне артерије5. Макроемболуси обично потичу из:а. Плућаб. Срцав. V. portae6. Тумори леве преткоморе који могу дати емболусе се називају:а. Папиломиб. Хемангиомив. Миксоми7. Најчећи екстра - кардијални извор емболуса је:а. Феморална артеријаб. Анеуризма абдоминалне аортев. Повреда крвног суда146

8. Главни симптоми који указују на постојање акутне артеријске оклузије су:( два тачна одговора )а. Одсуство пулса на периферијиб. Оток екстремитетав. Црвенило кожег. Болд. Појачани рефлекси9. Код оклузије заједничке бутне артерије линија демаркације је:а. Проксимални део бутинеб. Доња трећина бутинев. Горња трећина потколенице10. Фактори ризика за настајање атеросклерозе, као што су повећани крвни притисак,пушење, хиперлипидемије, дијабет, спадају у групу:а. Генетских фактораб. Модификујућих факторав. Немодификујућух фактора11. Claudicatio intermitens је:а. Бол у мишићима при мировањуб. Бол у мишићима при устајањув. Бол у мишићима после хода12. Клаудикације у једној или обема ногама, евентуално импотенцијаи ослабљени или одсутни феморални пулсеви чине карактеристичан клинички тријасозначен као:а. Virchow - ов тријасб. Leriche - ов синдромв. Raynaud - ов синдром13. Неинвазивне дијагностичке методе у васкуларној хирургији су:( два тачна одговора )а. Ултразвучни прегледб. Артериографијав. Супра - селективна ангиографијаг. МР ангиографија147

14. Инвазивне дијагностичке методе у васкуларној хирургији су:а. Артериографијаб. Осцилометријав. Венска плетизмографија15. На основу постојећих симптома и знакова француски васкуларни хирург Fontain јеобољење периферних артерија класификовао у клиничке стадијумe којих има:а. Петб. Четирив. Три16. Први клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише:( четири тачна одговора )а. Постоји периферни пулсб. Постоје фактори ризикав. Хладно и влажно стопалог. Трњење, жарење и паљење у стопалимад. Постоји бол у мируђ. Сви наведени одговори су тачни17. Други клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише:( два тачна одговора )а. Одсуство пулса на периферијиб. Присуство пулса на периферијив. Claudicatio intermitensг. Гангренско стопалод. Бол у миру18. Трећи клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише:( два тачна одговора )а. Бол у мируб. Некроза стопалав. Висеће стопалог. Топло стопалод. Развијена длакавост ноге148

19. У трећем клиничком стадијуму обољења периферних артерија:( три тачна одговора )а. Постоји периферни пулсб. Не постоји периферни пулсв. Постоји атрофија коже, поткоже и мишићаг. Пад температуре кожед. Гангрена прстијуђ. Повећана температура коже стопала20. Четврти клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише:( два тачна одговора )а. Појава улцерација, некрозе и гангренеб. Одсуство периферног пулсав. Развијена колатерална мрежаг. Повећање температуре коже стопалад. Безболан ход21. Палпацијом се на екстремитетима испитују:( два тачна одговора )а. Температура кожеб. Артеријске пулзацијев. Боја кожег. Венске пулзацијед. Артеријски притисак22. Шум и трил изнад артерије се чују због:( два тачна одговора )а. Артеријске оклузијеб. Артеријске стенозев. А - V фистулег. Венске тромбозед. Запаљења артерија149

23. Разлика крвних притисака на рукама (на надлактицама) већа од 20mmHg (2,7kPa)указује на:а. Оклузију на страни с већим притискомб. Стенозу на страни редукованог притискав. Оклузију артерија подлактице24.Конзервативно лечење периферне артеријске болести је индиковано у:( два тачна одговора )а. I клиничком стадијумуб. II а клиничком стадијумув. II б клиничком стадијумуг. III клиничком стадијумуд. IV клиничком стадијуму25.Немодификујући фактори ризика за настанак периферне васкуларне болести су:( три тачна одговора )а. Хипертензијаб. Дијабетес мелитусв. Године старостиг. Хиперлипидемијад. Полђ. Генетско наслеђе26. Клиничка слика која се карактерише јаким болом у захваћеном делу екстремитета,губитком пулса, бледилом, парестезијама, губитком функције екстремитета, одговара:а. Дубокој венској тромбозиб. Акутној артеријској оклузијив. Акутном тромбофлебитисуг. Хроничној венској инсуфицијенцији27. Код акутне директне тупе повреде артерија другог степена:а. Клинички постоје знаци спољашњег крвављењаб. Клинички не постоје знаци спољашњег крвав. Постоје знаци одложеног, секундарног крвављења150

28.Емболуси најчешће потичу из:( два тачна одговора )а. Плућаб. Срцав. Анеуризми абдоминалне аортег. Мозгад. Костију29. Код тромбозе, тромб настаје:а. На месту зачепљењаб. Донет је артеријском крвљув. Донет је лимфним путем30. Предиспонирајући фактори за настанак тромбозе су ( Virchow - љев тријас ):( три тачна одговора )а. Промене крвног притискаб. Промена у току струјања крви,в. Промена у саставу крвиг. Промене на нивоу леве срчане преткоморед. Промена на интими зида крвног суда31. Клиничка слика акутне исхемије је најдраматичнија код:а. Тромбозе дубоких венаб. Хроничне артеријске инсуфицијенцијев. Артеријске емболије32. Повреде артерија под дејством директне тупе силе одликују се:а. Прекидом континуитета кожеб. Знацима акутног запушења артерије са дисталном исхемијомв. Знацима акутног и видљивог крвављења.151

32. Лезије артеријског зида услед истезања артерије најчешће настају:( два тачна одговора )а. Под дејством тупе траумеб. Код луксација великих зглобовав. Код повреда узрокованих оштрим оружјемг. Код дислокације фрагмената сломљених костијуд. Код повреда услед вертикалне децелерације34. Децелерационе повреде артерија се најчешће дешавају:а. Код акутне тупе траумеб. Код тешких, коминутивних фрактура дугих костијув. Код саобраћајних удеса35. Код децелерационих повреда аорте, лезија је најчешће локализована на:а. Асцендентној аортиб. Абдоминалној аортив. Истмусу аорте36. Код акутних директних оштрих повреда артерија мишићног типа чији је пречниквећи од осам милиметара најчешће долази до:а. Спонтаног заустављања крвављењаб. Нема спонтаног заустављања крвављењав. Долази до стварања „ пулсирајућег “ хематома37. Стварање артерио - венских фистула, артеријских анеуризми и појава тромбозепредстављају:а. Акутне последице артеријских повредаб. Хроничне последице артеријских повредав. Хроничне последице венских повреда38. Оптимално време за хирушку реваскуларизацију екстремитета после акутнеартеријске оклузије је:а. Двадесет четири до четрдесет осам сатиб. Шест до осам сатив. Три дана39. Патолошко локализовано проширење лумена крвног суда због болести његовог зидазове се:а. А - V фистулаб. Анеуризмав. Хематом152

40. У зависности од грађе зида, анеуризме могу бити:( три тачна одговора )а. Правеб. Урођенев. Дисекантнег. Лажнед. Великеђ. Мале41. Узрок за појаву већине анеуризми торакалне аорте је:а. Артериосклерозаб. Дегенеративна болест медијев. Хиперлипидемијаг. Дијабетес42. Лажна анеуризма настаје због:а. Атеросклерозеб. Повреде артеријског зидав. Инфекције43. Диференцијална дијагноза дисекције аорте је:а. Инфаркт срцаб. Апоплексијав. Синдром горње торакалне апертуре44. Главни узрок настанка дисекције аорте је:( два тачна одговора )а. Шећерна болестб. Цистична некроза медијев. Хиперлипидемијаг. Системска хипертензијад. Пушење45. Пад системског артеријског притиска, који током наредних сати прелази у јаснухипотензију и шок, са појавом наглог бола у трбуху и леђима и постојањемпулсирајуће тумефакције указује на:а. Механички илеусб. Руптуру оваријалне цистев. Руптуру абдоминалне анеуризме153

46. Компликације постојања анеуризми артеријских судова су:( четири тачна одговора )а. Руптуреб. Локални компресивни синдромв. Дисталне емболизацијег. Хипертензијад. Главобољађ. Губитак на тежиниђ. Гојазностж. Акутне тромбозе47. Анеуризме абдоминалне аорте се оперишу када су у пречнику:( два тачна одговора )а. До три центиметраб. 4 - 5, 5 смв. Преко 5 - 5, 5 смг. Када се увећавају за 0,5 цм годишњед. Преко десет центиметара48. Пролазно слепило на једно око ( transitory monocular blindness ) назива се:а. Аmaurosis fugaxб. Трaнзиторни исхемијски атакв. Neuritis retrobulbaris49. Када је проток кроз унутрашњу каротидну артерију за њену дисталну територијунеадекватан, најважнији колатерални пут је анастомоза између:а. А. maxilaris – a. facialisб. А. cerebri media – a a communicans anteriorв. А. ophthalmica - a. dorsalis nasi i a. angularis50. Артерије мозга су:а. Еластичног типаб. Мускуларног типав. Мешовите51. Мозак троши за своју перфузију:а. 5 % минутног волуменаб. 15 – 17 % минутног волуменав. 30 % минутног волумена154

52. Мозак за своје потребе троши:а. 10 % унетог кисеоникаб. 25 % унетог кисеоникав. 5 % унетог кисеоника53. Код здраве особе, у нормалним условима на 100 грама мождане масе протиче око:а. 20 милилитара крвиб. 60 милилитара крвив. 200 милилитара крви54. Мождани инфаркт настаје када проток крви на 100 грама можданог ткива паднеиспод:а. 50 милилитара крвиб. 100 милилитара крвив. 10 милилитара крви55. "Subclavia steal syndrom" настаје због:а. Оклузије исходишта а. subclviaeб. Стенозе a. vertebralisв. Оклузије a. carotis56. Са клиничког аспекта, која врста синдрома горње торакалне апертуре је најчешћа,и чини више од 95% свих случајева S G T A:а. Артеријскиб. Венскив. Неурогени57. Која врста синдрома горње торакалне апертуре се карактерише постојањем бола уврату, главобољом, болом у рамену и надлактици, неосетљивошћу и трњењем прстијушаке, слабошћу руке услед компресије plexus - a brachialis - a:а. Артеријскиб. Венскив. Неурогени155

58. Која врста синдрома горње торакалне апрертуре се карактерише постојањемкоштаних абнормалности (вратно ребро, аномално прво ребро, компресија поткључнеартерије), постојањем калуса на кључњачи или на првом ребру, постојањем фибро -лигаментозних трака као и оклузијом дигиталних и палмарних артериола:а. Артеријскиб. Венскив. Неурогени59. Најчешћи узроци рено - васкуларне хипертензије су:а. Фибромускуларна дисплазијаб. Тромбозе дубоких венав. Артериосклерозаг. Урођене срчане мане60. Основу реноваскуларне хипертензије чини активација:а. Система ренин - ангиотензин - алдостеронб. Лучење АDHв. Система глукоза - инсулин61. Прогресивно, безболно отицање екстремитета, еластичан оток са простирањемодоздо-нагоре, оток дорзалне стране стопала у виду „ грбе бивола “, хиперкератоза,кожне рагаде, онихомикоза су појаве карактеристичне за:а. Дубоку венску тромбозуб. Хроничну болест периферних артеријав. Лимфедемг. Варикозне вене ногу.62. Morbus Burger је:а. Имунозапаљенско обољењеб. Метаболичко - дегенеративно обољењев. А - V малформација63. Промене код Morbus Burger - а се дешавају на:а. Mалим артеријама и венама екстремитетаб. Aортив. Mагистралним артеријама156

64. Периодични вазоспазам прстију, праћен неосетљивошћу, пецкањем, и променамабоје коже – од бледила, преко цијанозе, до рубора, при чему нападе репродукујеизлагање хладноћи дефинише се као:а. Гигантоцелуларни (темпорални) артеритисб. Marfan - ов синдромв. Ehlers – Danlos - ов синдромг. Raynaud - ов синдром65. Контузија артеријског крвног суда се одликује:а. Aкутном тромбозом и дисталном исхемијомб. Прекидом континуитета кожев. Прекидом континуитета крвног судаг. Постоји дужи сегмент оштећеног крвног суда66. Већина абдоминалних анеуризми је локализована на:а. Супра - реналном сегменту абдоминалне аортеб. На илијачним артеријамав. На инфра - реналном сегменту абдоминалне аорте67. Засићеност крви кисеоником у десном срцу износи:а. 50 %б. 75 %в. 100 %68. Засићеност крви кисеоником у левом срцу и аорти износи:а. 75 %б. 95 – 98 %в. 110 %69. Када се затвори ductus arteriosus - Botali постаје:а. Ductus omphaloentericusб. Ligamentum arteriosumв. Ligamentum teres hepatis70. Ductus arteriosus persistans - Botali повезује:а. Плућну артерију и аортуб. Аорту и шупљу венув. Аорту и десну преткомору157

71. Перзистентни ductus arteriosus - Botali представља ману са:а. Лево - десним шантомб. Десно - левим шантомв. Цијаногену ману72. Под коарктацијом аорте се подразумева њено:а. Проширењеб. Сужењев. Оклузија73. Код уградње вештачких валвула антикоагулантна терапија се даје:а. Доживотноб. У току шест до девет месеци од операцијев. У току годину дана од операције74. Повишен CVP, набрекле вене врата, пад ТА, тахикардија су знаци:а. Оклузије каротидне артеријеб. Тампонаде срцав. Дисекције грудне аортег. Рено - васкуларне хипертензије75. Код ASD постоји у почетку:а. Десно - леви шантб. Лево - десни шантв. Комбиновани76. Код VSD у почетној фази постоји:а. Лево - десни шантб. Десно - леви шантв. Цијаноза77. Појава цијанозе код VSD ( вентрикуларни септални дефект ) је знак:а. Преласка у десно - леви шантб. Попуштања срцав. Обољења плућа158

78. Тетралогија Fallot спада у срчане мане са:а. Лево - десним шантомб. Десно - левим шантомв. Перзистентним ductus arteriosus - ом79. Нормална површина митралне валвуле износи:а. 1, 5 - 2 цм 2б. 4 - 6 цм 2в. 10 цм 280. Компликације митралне стенозе су:а. Атријална фибрилацијаб. Изненадна смртв. Синкопа81. Синкопа се јавља код:а. Аортне стенозеб. Митралне стенозев. Стенозе плућне артерије82. Узроци тромботичних плућних емболија су:( два тачна одговора )а. Флеботромбозе и тромбофлебитиси доњих екстремитетаб. Флеботромбозе пелвичних и абдоминалних венав. Анеуризме абдоминалне аортег. Митралне мане срцад. Дисекције аорте83. Анеуризме аорте могу настати на било ком делу аорте, али најчешће настају на:а. Абдоминалној аорти изнад реналних артеријаб. Абдоминалној аорти испод реналних артеријав. Грудној аорти84. Миксоми су:а. Тумори срцаб. Тумори материцев. Тумори мозга159

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ВАСКУЛАРНЕ ХИРУРГИЈЕ1. б, г, д2. б, г3. в4. в5. б6. в7. б8. а, г9. б10. б11. в12. б13. а, г14. а15. б16. а, б, в, г17. а, в18. а, в19. б, в, г20. а, б21. а, б22. б, в23. б24. а, б25. в, д, е26. б27. б28. б, в29. а30. б, в, д31. в32. б33. б, г34. в35. в36. б37. б38. б39. б40. а, в, г41. б42. б43. а44. б, г45. в46. а, б, в, ж160

47. в, г48. а49. в50. б51. б52. б53. б54. в55. а56. в57. в58. а59. б60. а61. б62. а63. а64. г65. а66. в67. б68. б69. б70. а71. а72. б73. а74. б75. б76. а77. а78. б79. б80. а81. а82. а, б83. б84. а161

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ОРТОПЕДИЈЕ1. Spondylosis vertebrae cervicalis:(два тачна одговора)а. Представља дегенеративно обољење вратног дела кичменог стубаб. Најчешће захвата кичмене пршљенове од четвртог до шестог грудног пршљенав. Може да доведе до вратне радикулопатије и мијелопатијег. Представља чест урођени деформитет вратног дела кичменог стубад. Лечи се готово искључиво хируршким путем2. Кичмени стуб:(два тачна одговора)а. Гради осам вратних пршљеноваб. Гради дванаест грудних пршљеновав. Се састоји од шест лумбалних пршљеноваг. Се састоји од вратне и слабинске лордозе и грудне и сакралне кифозед. Између осталог има и улогу да штити caudu equinu, medulu spinalis, medulu oblongatu иpons3. Кифоза кичменог стуба:(које тврдње нису тачне)а. У грудном делу нормално износи од двадесет до четрдесет степениб. Представља увек патолошки феноменв. Која настаје у младости (прве до седамнаесте године) чешће код дечака и манифестује сеповећаном кривином у грудном и грудно - слабинском делу кичме и понекад боловимаизазива сумњу да се ради о болести која се назива M. Scheuermann4. Spondylosis deformans:а. Најчешће захвата грудни део кичменог стубаб. Представља дегенеративно обољење кичменог стубав. Представља хронична, прогредијентна, системска болест везивног ткива, која пре севегазахвата кичмени стуб и сакро - илијачне зглобове, а потом и друге зглобове (кук, колено).Често су захваћени и други органи( пре свега очи, плућа, срце )5. У симптоме вратне спондилозе не спадају:(два тачна одговора)а. Бол дуж кичменог стуба који зрачи у куковеб. Болови у рамену и вратув. Потиљачне главобољег. Вртоглавицед. Вечерње субфебрилне температуре162

6. Кроз горњу торакалну апертуру не пролазе:а. Доњи коренови pl. brachialis - аб. А. radialisв. А. subclavia7. Структурална сколиоза је:а. Деформитет кичменог стуба који се исправља када се отклоне узроци поремећајаб. Тродимензионална деформација, где поред кривљења кичменог стуба у страну долази идо торзије пршљенова са пратећим променама на ребрима, грудном кошу и/или карлицив. Представља кривину кичменог стуба у сагиталној равни8. Највећи број структуралних сколиоза спада у групу:а. Сколиоза везаних за неуролошке болестиб. Сколиоза везаних за инфективне болестив. Идиопатских сколиоза9. Основна филозофија у лечењу сколиоза је:а. Рано оперативно лечењеб. Рано откривањев. Правовремена вакцинација код деце са генетском предиспозицијом10. У принципу сколиозе код којих је основна кривина већа од 50 степени се лече:а. Кинезитерапијомб. TLSO мидеримав. Хируршким путем11. Код изражених сколиоза највише су угрожени:а. Кардио - респираторни органиб. Medulla spinalis и нервни кореновив. Бубрези и урогенитални тракт12. Као последица дегенеративних промена на слабинском делу кичменог стубанајчешће су оштећени:а. L2 и L3 нервни кореновиб. Сonus medularisв. L5 и S1 нервни коренови13. Пун обим покрета у рамену могу да угрозе:(два тачна одговора)а. Артроза стерноклавикуларног зглобаб. Оштећење conus medullaris - aв. Оштећење n. аxilaris - aг. Оштећење n. medianus - aд. De Quervain - ov стенозирајући теносиновитис163

14. Лакатни зглоб чине окрајци 3 кости:а. Жбице, лакатне кости и лакатног наставкаб. Жбице, лакатне кости и рамењачев. Рамењаче, лакатне кости и лакатног наставка15. Бол у пределу лакта може бити последица:а. Epicondylitis lateralis humeriб. Bursitis pes anseryniв. Синдром тарзалног тунела16. Деформитет шаке настаје после:а. Volkmann - ове контрактуреб. Bursitis olecraniв. Pes equinovarus - а17. Dupuytren - ова контрактура:а. Настаје после тешких повреда шаке и подлактицеб. Је пролиферативна фибродисплазија субкутаног палмарног ткива, што доводи дофлексионе контрактуре захваћених прстијув. Настаје као последица реуматоидног артритиса18. Дуготрајна компресија n. ulnaris - a доводи до:а. Канџасте шакеб. Мајмунске шакев. Висеће шаке19. Најчешће израслине на шаци су:а. Гигантоцелуларни тумори тетивних овојницаб. Бенигни тумори костијув. Ганглиони ( хигроми )20. Синдактилија је :а. Најчешћа конгенитална деформација шаке и представља спојеност два или вишесуседних прстијуб. Представља недостатак два или више прстију на шацив. Расцепљена шака21. Benet - ов прелом је :а. Интра - артикуларни прелом базе прве метакарпалне костиб. Прелом средње фаланге палцав. Прелом пете метакарпалне кости164

22. Секције флексорних тетива шаке се лече:а. По правилу конзервативним методама ( имобилизација и друго)б. Искључиво оперативним методама ( тенорафије и друго)в. Лечење је конзервативно, али се у неким случајевима може урадити и сутура тетиве радибржег опоравка пацијента23. Повреде екстензорних тетива шаке:а. Су теже за лечење и имају лошију прогнозу од повреда флексорних тетиваб. Доводе до слабости екстензије прстију и узрокују разне деформитете ( чекићаст прст,botuonier деформитет и др )в. Доводе до Dupuytren - ове контрактуре24. Синдром карпалног тунела карактерише између осталог и:а. Парестезије и болови у пределу малог и спољашње стране домалог прстаб. Хипотрофија мускулатуре тенарав. Одсуство абдукције палца25. Paronychia је:а. Гнојна инфекција око ноктаб. Деформитет ( најчешће ) петог прстав. Наследни деформитет шаке26. Када се засеку мека ткива са воларне стране ручног зглоба може доћи до повреде:(два тачна одговора)а. A. brachialisб. N. axillaris - aв. А. radialisг. Тетиве m. fleksor digitorum profundus - aд. Тетиве m. brachialis - a27. Дисторзија ( угануће ):а. Представља повреду зглоба код које су зглобне површине изгубиле свој нормалананатомски односб. Означава повреду лигамената и осталих меких ткива који дају стабилност зглобув. Представља повреду која увек захтева вишенедељну имобилизацију повређеног зглоба28. Прелом кости:а. Представља прекид у континуитету коштаног ткиваб. Се увек лечи гипсаном имобилизацијомв. Може се дијагностиковати само уз помоћ савремених дијагностичких метода (CT, MRI,UZ и др.)165

29. Конгенталне аномалије мускуло - скелетног система могу бити последица:а. Генских мутацијаб. Давање тератогених лекова новорођенчетув. Повреде у раном детињству30. Најчешћи узрок акутног хематогеног остеомијелитиса је:а. Стофилококусб. Стрептококусв. Ехинококус31. Код коксартрозе у клиничкој слици доминирају:а. Фебрилно стање и болб. Бол, ограничење покрета и контрактна у коленув. Бол, ограничење покрета и контрактна у куку32. Коксартоза се лечи:(два тачна одговора)а. Физикалном терапијом и антиреуматицимаб. Хируршким процедурама у одмаклој фази болестив. Антибиотицимаг. Хемиотерапијомд. Изузетно ретко хируршким путем33. Деформитети стопала:а. Pes plаnоvalgus је најтежи деформитет стопала код деце, који готово увек оставља трајнепоследицеб. Pes equnovarus је урођено обољење стопала, чешће код девојчица, и готово увек долази доспонтаног кориговања деформитетав. Pes cavus је деформитет који sе карактерише подигнутим медијалним уздужним лукомстопала. Чешће sе јавља код извесних неуролошких обољења (Фридрих - ова атакsија,полиомијелитис,...)34. Бол у предњем делу стопала изазива:а. Тендинитис Ахилове тетивеб. Hallux valgusв. Apophysitis calcanei (M. Sever)35. Шта није карактериsтично за pes equino-varus:а. Плантарна флексiја скочног зглобаб. Варус стопалав. Valgus calcaneus - а166

36. Код чукљевитог стопала ( hallux valgus ) палац је:а. Девиран упоље, а у тежим случајевима подвлачи се испод другог прстаб. Мушкарци знатно чешће обољевајув. Пети прст је девиран унутра, а у тежим случајевима се подвлачи испод четвртог прста37. Прелом у виду "зелене гранчице" је карактеристичан за:а. Дечји узрастб. За мушкарце у одраслом добув. За жене после менопаузе38. Место на коме расте кост се назива:а. Дијафизаб. Физав. Haver - сов канал39. Примена транспортне имобилизације није обавезна код:а. Великих повреда меких ткива натколеницеб. Луксација вратних пршљеновав. Контузије шаке40. Основни принципи транспортне имобилизације су:а. Прво имобилисати повређени сегмент, извршити транспорт, а потом у адекватнимусловима ( болница ) урадити кардио - пулмоналну реанимацијуб. Прво имобилисати, а потом проверити виталне функцијев. Kод прелома дугих костију имобилисати два суседна зглоба41. У обавезне поступке на месту повређивања спадају:(два тачна одговора)а. Контрола крварењаб. Давање антибиотикав. Давање АТ заштитег. Постављање Есмарх - ове повеске код свих типова крварењад. Постављање транспортне имобилизације42. У фазе зарастања прелома не спада:(два тачна одговора)а. Фаза инфекцијеб. Фаза инфламацијев. Фаза ремоделацијег. Фаза репарацијед. Фаза иницијације167

43. Основни недостатак оперативног лечења је:а. Повећани ризик од инфекцијаб. Успорено зарастањев. Одбацивање имплантата44. Следећи преломи готово увек захтевају оперативно лечење:(два тачна одговора)а. Прелом врата бутне костиб. Прелом дијафизе лишњачев. Прелом олекранона лакатне костиг. Прелом потколеницед. Прелом рамењаче45. У ране локалне компликације отворених прелома спадају:(два тачна одговора)а. Инфекцијаб. Sudeck - ова атрофијав. Myozitis ossificansг. Compartement syд. Аваскуларна некроза46. Compartment Sy:(два тачна одговора)а. се никада не дешава на потколеници и подлактицуб. се на подлактици назива и Volkmann - ова исхемична контрактурав. Не оштећује мишићег. Је изазван повећаним притиском у затвореном суб - фасцијалном просторуд. Доводи до аваскуларне некрозе кости, што је и његова најтежа компликација.47. Код повреда кичменог стуба са повредом кичмене мождине основни циљ лечења је:(два тачна одговора)а. Санирање коштано - зглобних и лигаментарних повреда чиме се даје могућност опоравканеуролошких елеменатаб. Сутура нервних елемената, а потом и санирање коштано - зглобних поремећајав. Одржавање виталних функција, без интервенција на повређеном сегменту кичменогстубаг. Ургентна репозиција прелома ( луксације ) на месту повређивањад. Код дефинитивних неуролошких испада циљ лечења је стварање услова за негу ирехабилитацију168

48. После повреде торакалног дела кичменог стуба и медуле спиналис долази до:(два тачна одговора)а. Прво спастичне, а потом млитаве парализе доњих екстремитетаб. Инконтиненције ( фекалне и уринарне )в. Парализе флексије подлактицаг. Парализе дијафрагмед. Губитка сензибилитета у доњим екстремитетима49. У нестабилне преломе кичмених пршљенова спадају:а. Сви преломи кичменог стубаб. Преломи трнастих наставакав. Флексиони преломи код којих уклињавање предњег дела пршљена прелази 50 % висинепршљенског тела50. Луксације кичмених пршљенова се најчешће дешавају на:а. Грудномб. Слабинскомв. Вратном делу кичме51. У нестабилне преломе карличног прстена убрајамо:а. Прелом предње горње илијачне бодљеб. Прелома исхијадичне квргев. Истовремени прелом обе гране пубичне кости и сакро - илијачне дијастазе52. Код прелома карлице често су присутне и повреде:а. Уретреб. Желуцав. Дуоденума53. Код луксације акромиоклавикуларног зглоба кидају се:( која тврдња није тачна )а. Акромио - клавикуларни лигаментиб. Корако - клавикуларни лигаментив. Глено - хумерални лигаменти54. Луксација стерноклавикуларног зглоба:( која тврдња није тачна )а. Представља ретку појавуб. Може изазвати по живот опасне повреде органа у грудном кошув. Лечи се готово увек оперативно169

55. Најчешћи тип глено - хумералне луксације је:а. Luxatio erectaб. Задња луксацијав. Предња луксација56. Предња луксација рамена:(која тврдња није тачна, два тачна одговора)а. Пацијент чврсто држи руку уз телоб. Присутан је знак еполете ( секире )в. Пасивни покрети изазивају " федерирајући отпор "г. Пацијент придржава руку у абдукцијид. Присутан је знак " дирке на клавиру "57. Прелом клавикуле:(која тврдња није тачна)а. Увек се лечи хируршкиб. Постоји могућност повреде plexus brachialis - a, a. subclavia - e и плеурев. Прелом добро зараста, мада је лоше срастање релативно честа појава58. Преломи горњег окрајка хумеруса:а. Најчешће настају у старијој животној доби, посебно као последица остеопорозеб. Због дејства пелви - трохантеричне мускулатуре, проксимални окрајак се дислоцира гореи упољев. Могу да доведу до лацерације a. radialis59. Прелом рамењаче:а. Се лечи и висећим гипсомб. Може довести до оштећења а. radialisв. „ Висећа шака “ после прелома рамењаче је знак лезије n. ulnaris - a60. Преломи у пределу лакта:а. Готово увек имају добру прогнозу и ретко остављају последицеб. Често за последицу имају лошу покретљивост зглобав. Г увек се имобилишу са лактом у екстензији61. Pronatio dolorosa (извучен лакат):а. Представља повреду карактеристичну за трећу декаду животаб. Представља сублуксацију главе жбице уз интерпозицију лигамента између жбице иcapitulum humeriв. Основни метод лечења је крвава репозиција170

62. Ишчашење лакта:а. Може довести до повреде a. axilarisб. Најчешће настаје падом на руку са савијеним лактом ( задња луксација )в. Готово по правилу, лечење је оперативно63. Супракондиларни прелом хумеруса (екстензиони тип):( која тврдња није тачна )а. Може довести до тешких васкуларних компликација и Volkmаnn - ове контрактуреб. Најчешће настаје у дечјем узрастув. Лече се гипсаном имобилизацијом са лактом у екстензији64. У преломе лакта спадају:(три тачна одговора)а. Прелом спољашњег кондила рамењачеб. Прелом мале кврге рамењаче (tuberculum minus)в. Прелом стилоидног наставка жбицег. Прелом лакатног наставкад. Прелом главе рамењачеђ. Прелом главице рамењаче (capitullum)е. Прелом гленоида65. Преломи подлактице:( која тврдња није тачна, два тачна одговора)а. " Monteggia ", је једна врста прелома подлактице са ишчашењемб. " Galeazzi " је једна врста прелома подлактице са ишчашењемв. Преломи подлактице код одраслих се готово увек лече конзервативним методамаг. Под преломом подлактице подразумевамо прелом фибуле и улне истовременод. Fractura antebrachii је латински назив за прелом подлактице66. Прелом дисталног окрајка радијуса:а. Је веома редак преломб. Се на латинском означава као fractura radii in loco typicoв. Се по правилу лечи отвореном репозицијом и остеосинтезом67. Код "класичног" ( Coles – овог ) прелома дисталног окрајка жбице:а. Прелом настаје директним ударцем у дистални део жбице са дорзалне странеб. Дистални преломни фрагмент се дислоцира дорзално и радијалнов. Често настају неуролошки испади ( висећа шака )171

68. У преломе ручног зглоба спадају и:(два тачна одговора)а. Прелом скочне костиб. Прелом чунасте кости ( os naviculare )в. Прелом полумесечасте кости ( os lunatum )г. Прелом кубоидне костид. Прелом проксималног окрајка лакатне кости69. Клинички знаци и симптоми трауматског ишчашења кука су:( заокружи погрешно, два тачна одговора)а. Федерирајући отпор при пасивним покретимаб. Болв. Скраћење ногег. Повишена телесна температурад. Одсуство пулсације a. radialis70. При трауматском ишчашењу кука може доћи до оштећења:а. Plexus brachialis - aб. N. radialis - aв. N. ischiadicus - a71. Постурална сколиоза је:а. Деформитет кичменог стуба који се исправља када се отклоне узроци поремећајаб. Тродимензионална деформација, где поред кривљења кичменог стуба у страну долази идо торзије пршљенова са пратећим променама на ребрима, грудном кошу и/или карлици.в. Представља кривину кичменог стуба у сагиталној равни72. Која од наведених метода се не користи у дефинитивном лечењу прелома вратабутне кости:а. Замена врата и главе бутне кости протезом за кукб. Остеосинтеза преломав. Репозиција и пласирање коксо - феморалног гипса73. Прелом врата бутне кости:а. Представља интра - артикуларни преломб. Зараста добро без обзира на методу лечењав. Представља карактеристичну повреду за млађе адулте74. Преломи проксималног окрајка бутне кости су најчешћи у:а. Периоду интензивног растаб. Код мушкараца у средњим годинамав. Код жена после менопаузе172

75. У преломе проксималног окрајка бутне кости спадају:а. Fractura colli humeriб. Fractura trochanterica femorisв. Fractura supracondylica femoris76. За преломе врата бутне кости није карактеристична једна од оних компликација:а. Тромбоемболијска болестб. Псеудоартрозав. Парализа n. ischiadicus - а77. Трохантерни преломи бутне кости:а. Углавном добро зарастајуб. Често настају псеудо - артрозев. Лече се искључиво уградњом парцијалне протезе78. Код свежих прелома врата бутне кости карактеристични клинички знаци су:а. Нога је укочена и унутра ротиранаб. Нога је скраћена и упоље ротиранав. Нога је скраћена, присутни су изражени оток и крвни подлив у пределу кука79. Суб - трохантерни преломи:а. Обухватају преломе од малог трохантера до изнад кондила бутне костиб. За разлику од трохантерних прелома имају знатно већу стопу незарастањав. Се због честих интро - оперативних компликација лече гипсаном имобилизацијом80. Сигурни знаци прелома су:(два тачна одговора)а. Деформацијаб. Губитак функцијев. Патолошка покретљивостг. Болд. Оток81. „ Fractura male sanata “ представља:а. Незарастао преломб. Прелом који успорено зарастав. Зарастао прелом у неповољној позицији82. Luxatиo erecta humeri представља:а. Предње - горње ишчашење кукаб. Ишчашење лакатног зглобав. Ишчашење рамена173

83. Преломи клавикуле могу да доведу до повреде :а. А. subclaviuб. Plexus sacralisв. А. radialis84. Pronatio dolorosa је повреда која је карактеристична:а. Код професионалних спортистаб. Код адолесценатав. Код деце узраста од прве до пете године85. Код прелома у пределу лакта најчешће је повређен:а. N. medianusб. N. radialisв. N. ulnaris86. Ишчашење костију ручја изазива најчешће компресију на:а. N. radialisб. N ulnarisв. N. medianus87. Зглоб кука припада групи:а. Кугластих зглобоваб. Шаркастих зглобовав. Синдесмоза88. Fractura colli femoris је:а. Честа код адолесценатаб. У 90 % случајева настаје код старијих особав. Nастаје код свих узраста независно од степена остеопорозе89. Кифоза кичменог стуба:(које тврдње нису тачне)а. Представља кривину кичменог стуба у сагиталној равни са конвекситетом позадиб. У слабинском делу кичменог стуба се назива spondylolysthesisв. Често настаје у старости као последица остеопорозе90. Унутрашњу структуру колена чине:а. Мeniscus medialis et lateralis, lig. collaterale mediale et lateraleб. Менискуси, укрштене везев. Менискуси и чашица174

91. Повреде лигаментарног апарата су најчешће удружене са:а. Преломом пателеб. Преломом тибијалног платоав. Менискуса92. У принципу сколиозе код којих је основна кривина мања од 20 степени се лече:а. Физикалном терапијомб. TLSO мидеримав. Хируршким путем93. Nестабилност коленог зглоба је најчешћа компликација повреда:а. Менискусаб. Лигаментарног апаратав. Остео - хондралних прелома94. У клиничкој слици дислоцираног прелома чашице доминира:а. Nемогућност активне екстензије потколеницеб. Nемогућност активне флексије потколеницев. Nеуролошки дефицит дистално од места прелома95. Клиничком сликом прелома потколенице доминирају:а. Бол, оток, деформитет , патолошка покретљивостб. Бол, оток, пареза n. peroneus superfitialis - aв. Деформитет, патолошка покретљивост, бол, оток и пареза n. musculocutaneus - a96. Nајчешћи малигни тумори костију су:а. Аденокарциномиб. Секундарни ( метатстатски ) туморив. Плазмоцитоми97. М. Bechterew најчешће захвата:а. Сакро - илијачне зглобове и лактовеб. Колена, лактове и куковев. Сакро - илијачне зглобове и кичму дајући укоченост леђа и различите промене наосталим зглобовима98. Метод избора у лечењу отворених прелома је:а. Интра - медуларна фиксацијаб. Функционални гипс за ходв. Спољашња фиксација175

99. Fractura bimalleolaris cruris означава:а. Прелом дисталног окрајка голењачеб. Прелом дисталног окрајка лишњачев. Прелом дисталног окрајка голењаче и лишњаче100. Преломи оба малеолуса остављају компликације у виду:а. Деформитета потколеницеб. Пост - трауматске артрозе и контрактуре скочног зглобав. Деформитета стопала101. Articulatio subtalaris означава зглоб између:а. Скочне кости и пилона голењачеб. Скочне кости и петне костив. Пилона голењаче и петне кости102. Epiphyseolisis представља повреду која настаје:а. У старостиб. По завршетку растав. У дечјем и адолесцентном узрасту103. Који се покрет не изводи у зглобу лакта :а. Супинацијеб. Абдукцијев. Екстензије104. Ортопедска репозиција представља:а. Насилно исправљање деформитета неког зглобаб. Остеотомија кости на месту највећег деформитетав. Поступак намештања и довођења преломљених коштаних фрагмената или ишчашенихзглобних тела у нормалне или приближно нормалне анатомске односе105. Остеосинтеза представља:а. Оперативни поступак причвршчивавања коштаних фрагмената после прелома илиостеотомијеб. Оперативно одстрањење дела костив. Пресецање кости106. Артродеза је:а. Оперативно отварање зглобаб. Поступак оперативног ограничавања покрета зглоба у једно правцув. Оперативни поступак укочења зглоба176

107. Spondylitis ankylopoetica се још назива:а. M. Bechterewб. M. Scheuermannв. M. Litlle108. Једна од основних функција коштаног система у организму је и:а. Хематопоезаб. Продукција киселе фосфатазев. Продукција билирубина109. Једна од основних функција коштаног система у организму је и:(која тврдње није тачна)а. Метаболизам калцијумаб. Метаболизам фосфорав. Метаболизам масних киселина110. Површине синовијалних зглобова су обложене:а. Хијалином хрскавицомб. Хидрокси - апатитомв. Фиброзним ткивом111. Nа основу комуникације са спољашњом средином преломи се деле на:(која тврдње није тачна)а. Отворенеб. Затворенев. Коминутивне112. Патолошки прелом:а. Настаје на месту где је кост ослабљена пре - егзистирајућим процесомб. Настаје дејством ватреног оружјав. Настаје вишеструким дејством силе, која када појединачно делује не може да узрокујепрелом (замор материјала)113. Склопетарни прелом:а. Настаје дејством ватреног оружјаб. Настаје дејством силе малог интензитетав. Настаје на бази патолошког процеса114. Стрес прелом:а. Настаје дејством силе веома високог интензитетаб. Настаје дејством силе увртањав. Настаје вишеструким дејством силе, која када појединачно делује не може да узрокујепрелом ( замор материјала )177

115. Делимични прекид у континуитету кости се назива:а. Фисураб. Импакцијав. Идиосинкразија116. Прелом у виду " зелене гранчице " је карактеристичан за:а. Дечји узрастб. Мушкарце у одраслом добув. За жене после менопаузе117. Епифизеолиза представља повреду:а. Xрскавице растаб. Артикуларне хрскавицев. Дијафизе118. Клиничка презентација луксација:а. Бол, оток, деформитет, патолошка покретљивост и крепитацијеб. Бол, губитак покрета ( федерирајући отпор ), деформитетв. Бол, оток, губитак сензибилитета, набреклост површних вена119. Међу најчешће опште компликације после прелома дугих цевастих костију ногеспадају:а. Квадриплегијаб. Тромбоемболијев. Церебро - васкуларни инсулт120. Дубока венска тромбоза је:а. Веома ретка код прелома кукаб. Веома честа компликација после прелома цевастих костију доњих екстремитетав. Хронично дегенеративно обољење крвних судова121. Дуготрајни принудни положај у постељи после прелома веома повећава ризик однастанка:(која тврдња нију тачна)а. Инфаркта миокардаб. Упале плућав. Дубоке венске тромбозе122. Акутни хематогени остеомијелитис:а. Искључиво се јавља у старијој животној добиб. Настаје хематогеном инвазијом коштаног ткива пиогеним агенсомв. Има спор и прогредијентан почетак и ток178

123. У класичној клиничкој слици акутног хематогеног остеомијелитиса:а. Увек је присутна фистулаб. Јавља се локални бол уз добро опште стање пацијента.в. Доминрају знаци сепсе124. Код акутног хематогеног остеомијелитиса:а. Радиографија захваћеног сегмента је од пресудног значаја за постављање дијагнозеб. Хемокултура је увек негативнав. Налаз гноја у пунктату захваћене кости потврђује дијагнозу125. Остео - артикуларна туберкулоза је:а. Хронично, негнојно запаљење костију и зглобоваб. Aкутно, гнојно запаљење костију и зглобовав. Mетаболичка болест костију126. Туберкулозом су најчешће захваћени:а. Rуке ( spina ventosa )б. Kичмени пршљенови ( и то ТH6 до L3 )в. Cтопала127. Код коштано - зглобне туберкулозе:а. Велика, дубоко усађена, чврста маса, фиксирана за околне структуре. Почетак болестиувек је акутанб. Почетак болести увек је полаган и подмукаов. Болест почиње увек високом температуром128. Најтежа компликација коштано - зглобне туберкулозе је:а. Настанак кавернеб. Развој параплегије, гибуса и хладног апсцеса ( Pott - ов тријас )в. Настанак епилепсије129. Карактеристика хроничног остеомијелитиса:а. Је настанак секвестара (инфективна, мртва кост окружена склеротичном, слабоваскуларизованом реактивном кости)б. Је веома брз настанак патолошких преломав. Је да се применом пеницилина (седам до десет дана) може веома ефектно ерадициратипримарно жариште130. Знаци малигнитета туморске израслине су:а. Јасно ограничена, лако покретна у односу на околне структуреб. Нејасно ограничена, лако покретна у односу на околне структурев. Безболна, поткожно лоцирана, меке конзистенције179

131. Коју од наведених промена сврставамо у туморима сличне лезије:а. Остеобластомб. Хондросаркомв. Солитарна коштана циста132. Најчешћи примарни малигни тумор костију је:а. Мултипли мијеломб. Хондросаркомв. Ewing - ов сарком133. Најчешћи примарни малигни тумор костију у адолесценцији је:а. Ewing - ов саркомб. Хондросаркомв. Остеосарком134. Солитарна ( јувенилна ) коштана циста:а. Је малигна пролиферација, која се одликује стварањем велике шуплине у костимаб. Је шупљина у костима испуњена течношћу и ограничена танким слојем фиброзног ткива,која може да изазове истањење кортекса и патолошки преломв. Настаје углавном после тридесете године живота135. Секундарни коштани тумори:а. Знатно су ређи од примарнихб. Јављају се углавном код децев. Често узрокују патолошке преломе136. Метастазе у костима веома често дају:(која тврдње није тачна)а. Тумори простатеб. Тумори штитасте жлездев. Тумори коже137. Веома ретко дају метастазе у костима:а. Тумори кожеб. Тумори бубрегав. Тумори плућа138. Метастазе се најчешће јављају :а. Дистално од рамена и коленаб. Централним деловима скелетав. Пре свега у костима са масном косном сржи180

139. Метастазе се најчешће јављају у:а. Кичменим пршљеновима и ребримаб. Сакралним сегментима скелетав. Тарзалним и карпалним костима140. Остеосарком:а. Најчешће се јавља у четвртој деценији живота, код женаб. У свим узрасним групама подједнаков. У другој деценији живота141. Остеосарком:а. Најчешће се јавља у костима близу коленаб. Кичменим пршљеновимав. Костима ручја142. Остеосарком најчешће даје метастазе у:а. Јетруб. Мозакв. Плућа143. Основ терапије остеосаркома је:а. Радикална ампутација захваћеног екстремитетаб. Комбинација поливалентне хемиотерапије и широке ресекције (ампутације)в. Комбинација широке ресекције (ампутације) и антибиотске терапије144. Артритис је:а. Упала зглобаб. Упала покосницев. Дегенеративно обољење зглоба145. Септични артритис је:а. Реактивна упала зглобаб. Гнојна упала зглобав. Аутоимуно обољење зглоба146. Предиспонирајућа стања за појаву септичног артрита су (која тврдње није тачна):а. Употреба кортикостероидаб. Дијабетес мелитусв. Инфаркт миокарда181

147. Од тарзалних костију у стопалу, најчешће се ломи:а. Скочна костб. Петна коств. Навикуларна кост148. Најчешћа повреда која захвата скочни зглоб је:а. Distensioб. Distorsioв. Luxatio149. Nакон дуге наективности или имобилизације колена долази до хипотрофијенатколене мускулатуре, и то првенствено:а. M. vastus lateralis - aб. M. vastus medialis - aв. M. rectus femoris - a150. Хем - артрос представља:а. Присуство крви у зглобуб. Вишак синовијалне течностив. Оток меких ткива151. Не треба оперативно лечити прелом пателе у случају:а. Када се ради о коминутивном преломуб. Отвореног преломав. Када се ради о прелому без дислокације фрагмената и неоштећених зглобних површинауз очуваност екстензорног апарата152. Након прелома пателе са дислокацијом, најважнији клинички знаци су:а. Немогућност извођења флексије, уз излив у зглобној шупљиниб. Импресија на месту прелома пателе са немогућношћу или јако отежаним покретомекстензије коленав. Оток, палпаторна болност, haemartros, болом редуковани сви покрети колена153. Хирушка процедура замене зглоба ендопротезом се назива:а. Ало - артропластикаб. Остео пластикав. Спонгио пластика154. Сви преломи који захватају интрартикуларне површине резултирају, пре иликасније, последицом у виду:а. Анкилозе зглобаб. Остеомијелитисав. Пост - трауматске артрозе182

155. Distensio musculorum представља:а. Руптуру мишићног ткиваб. Истегнуће мишићав. Потпуни прекид мишића156. Distorsio је назив за повреду зглоба, а односи се на:а. Напрснућеб. Ишчашењев. Угануће157. Luxatio је назив за повреду зглоба, а односи се на:а. Уганућеб. Ишчашењев. Истегнуће158. Лигаменти су:а. Пасивни стабилизатори зглобаб. Активни стабилизатори зглобав. Динамички стабилизатори зглоба159. Угануће скочног зглоба се пише:а. Distensio art. humero - scapularisб. Distorsio art. metatarso - phalangealisв. Distorsio art. talo - cruralis160. Главни динамички стабилизатор колена је/су:а. Укрштени лигаментиб. Kапсуларно - лигаментарне структурев. M. quadriceps femoris161. Luxatio recidivans представља:а. Ишчашење зглоба са напрснућем артикуларних површинаб. Поновљено ишчашење зглобав. Застарело ишчашење зглоба162. Уклањање девитализованог, некротичног ткива са ивица ране, назива се:а. Drainageб. Toiletteв. Debridement183

163. Лечење прелома клавикуле је најчешће:а. Kонзервативно ( неоперативно )б. Oперативнов. U почетку конзервативно, а дефинитивно збрињавање је оперативно164. Nезарастање прелома се зове:а. Aндесмозаб. Псеудоартрозав. Aртроза165. Дислоцирани фрагменти код прелома клавикуле могу да повреде:а. A. subclaviu i plexus brachialisб. A. axillaris i n. medianusв. A. brachialis i n. medianus166. Luxatio art. humero - scapularis anterior представља:а. Uгануће рамена са предње странеб. Lезију капсуло - лигаментарних структура задње стране раменав. Предње ишчашење рамена167. Nајчешће настане превид при дијагностици:а. Предње луксације раменаб. Задњe луксације раменав. Прелома горњег окрајка рамењаче168. У пределу проксималног окрајка хумеруса најчешћи је прелом у нивоу:а. Анатомског врата рамењачеб. Главе рамењачев. Xируршког врата рамењаче169. При преломима рамењаче, најчешће настаје повреда:а. N. мedianus - aб. N. ulnaris - aв. N. radialis - a170. Приликом супра - кондиларних прелома лакта треба увек контролисати пулс:а. А. radialisб. A. tibialisв. A. brachialis184

171. При задњој луксацији лакта:а. Подлактица изгледа продуженаб. Надлактица изгледа скраћенав. Подлактица изгледа скраћена172. Смањен обим покрета зглоба се назива:а. Псеудоартрозаб. Kонтрактурав. Aнкилоза173. Nеуролошка компликација након повреда у пределу зглоба лакта начешће јеуслед:а. Nагњечења, истегнућа или прекида n. radialis - aб. Nагњечења, истегнућа или прекида n. medianus - aв. Nагњечења, истегнућа или прекида n. ulnaris - a174. Последице прелома главе радијуса се огледају пре свега у:а. Ограниченој флексији и екстензијиб. Болној и ограниченој пронацији и супинацијив. Отежаној абдукцији и аддукцији подлактице у односу на надлактицу175. Fractura antebrachii је назив за:а. Прелом надлактицеб. Прелом обе кости подлактицев. Прелом једне од костију подлактице176. Fractura male sanata antebrachii значи да је прелом:а. Зарастао у лошој позицијиб. Незарастаов. Зарастао са хипертрофичним калусом177. Fractura radii in loco typico представља прелом:а. Dијафизе жбицеб. Mетафизе жбицев. Dоњег окрајка жбице на 1,5 цм до 4 цм од зглобне пукотине178. Уколико дође до псеудоартрозе скафоидне кости:а. Спроводи се продужена имобилизацијаб. Хирушко лечење, односно остеосинтеза са остеопластикомв. Укључују се физикалне процедуре и медикаментозна терапија185

179. Спој пубичних костију се назива:а. Diasthasisб. Simphysisв. Arthrosis180. Тест „ отварања “ и „ затварања књиге “ се користи код сумње на прелом:a. У пределу кукаb. У пределу карличног прстенаc. У лумбо - сакралном пределу181. Прелом у пределу кука је чешћи код:а. Старијих особа, нарочито жена са развијеним остеопоротичним променама на костимаб. Млађих особа мушког полав. Женских особа у петој деценији живота182. Постоперативне компликације након имплантације ендопротезе кука су:а. Зарастање у лошој позицијиб. Луксације протезе, парализа исхијадичног нерва, инфекцијав. Одбацивање уграђеног материјала183. Честа последица трауматске луксације кука је:а. Инфекцијаб. Аваскуларна некроза главе бутне костив. Прелуксација кука186

ОДГОВОРИ NА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗОРТОПЕДИЈЕ СА ТРАУМАТОЛОГИЈОМ1. а, в2. б, г3. б4. б5. а, д6. б7. б8. в9. б10. в11. а12. в13. а, в14. б15. а16. а17. б18. а19. в20. а21. а22. б23. б24. б25. а26. в, г27. б28. а29. а30. а31. в32. а, б33. в34. б35. в36. а37. а38. б39. в40. в41. а, д42. а, д43. а44. а, в45. а, г46. б, г47. а, д187

18848. б, д49. в50. в51. в52. а53. в54. в55. е56. а, д57. а58. а59. а60. б61. б62. б63. в64. а, г, ђ65. в, г66. б67. б68. б, в69. г, д70. в71. а72. в73. а74. в75. г76. в77. а78. б79. б80. а, в81. в82. в83. а84. в85. в86. в87. а88. б89. б90. б91. в92. а93. б94. а95. а96. б97. в98. в99. в

100. б101. б102. в103. б104. в105. а106. в107. а108. а109. в110. а111. в112. а113. а114. в115. а116. а117. а118. б119. б120. б121. а122. б123. в124. в125. а126. б127. б128. б129. а130. б131. в132. а133. ц134. б135. в136. в137. а138. б139. а140. в141. а142. в143. б144. а145. б146. в147. б148. б149. б150. а151. в189

190152. б153. а154. в155. б156. в157. б158. а159. в160. в161. б162. в163. а164. б165. а166. в167. б168. в169. в170. а171. в172. б173. в174. б175. б176. а177. в178. б179. б180. б181. а182. б183. б

1. Скелет зида грудног коша граде:ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ГРУДНЕ ХИРУРГИЈЕа. Грудна кост, ребра и цервикални део кичменог стубаб. Кључне кости, ребра и торакални део кичменог стубав. Грудна кост, ребра и торакални део кичменог стуба2. Права ребра (costae verae) су:а. Једанаесто и дванаесто реброб. Првих седам ребарав. Осмо, девето и десето ребро3. Лажна ребра (costae spuriae) су:а. Осмо, девето и десето реброб. Једанаесто и дванаесто ребров. Првих седам ребара4. Слободна ребра (costae fluctuantes) су:а. Првих седам ребараб. Једанаесто и дванаесто ребров. Осмо, девето и десето ребро5. Спољашњи мишић зида грудног коша је:а. М. transversus thoracisб. М. intercostalis internusв. М. trapezius6. Спољашњи мишић зида грудног коша је:а. М. intercostalis internusб. Пречага (diaphragma)в. М. latissimus dorsi7. Унутрашњи мишић зида грудног коша је:а. М. transversus thoracisб. М. serratus anteriorв. М. intercostalis internus8. Артеријску васкуларизацију зида грудног коша чине:а. Међуребарне артерије и а. subclaviaб. Међуребарне артерије и а musculophrenicaв. Међуребарне артерије и а. thoracica interna191

9. Венску дренажу зида грудног коша, са десне стране, врше:а. V. hemyaziosб. V. azygosв. V. hemyazigos accessoria10. Левкасте груди ( pectus excavatum ) представљају:а. Делом испупчен предњи зид грудног кошаб. Делом испупчен задњи зид грудног кошав. Делом увучен предњи зид грудног коша11. Кокошије груди ( pectus carinatum ) представљају:а. Делом испупчен предњи зид грудног кошаб. Делом увучен задњи зид грудног кошав. Делом увучен предњи зид грудног коша12. Код pectus carinatum - а постоје:а. Два под типаб. Три под типав. Четири под типа13. Polland - ов синдром је урођена аномалија која подразумева:а. Деформацију коштаних структура зида грудног коша и обострани недостатак м. pectoralismajor - а и minor - аб. Деформацију коштаних структура зида грудног коша и аплазију дојке на здравој странив. Деформацију коштаних структура зида грудног коша и аплазију дојке на болесној страни14. Дистрофија грудног коша ( Jeun - ова болест ) је:а. Аутозомно рецесивна наследна болест, без хромозомске аберацијеб. Аутозомно рецесивна наследна болест, са хромозомском аберацијомв. Аутозомно доминантна наследна болест, са хромозомском аберацијом15. Симптоми код синдрома вратног ребра су последица компресије:а. А. subclaviae и дела pl. brachiallis – а између предњег скаленског мишића и клавикулеб. А. axillaris и дела pl. brachiallis – а између предњег скаленског мишића и првог ребрав. А. subclaviae и дела pl. brachiallis – а између предњег скаленског мишића и првог ребра16. Дефинитвна дијагноза код синдрома вратног ребра се поставља:а. Клиничким прегледомб. Бронхоскопијомв. Радиографијом грудног коша и врата192

17. Инфекција меких ткива зида грудног коша је:а. Емпијем плеуреб. Бронхиектазијев. Empyema necesitatis18. Инфекција коштаних структура зида грудног коша је:а. Empyema necesitatisб. Емпијем плеурев. Хондритис ребара19. Инфекција коштаних структура зида грудног коша је:а. Cantell – ова аномалијаб. Titze - ов синдромв. Емпијем плеуре20. Бенигни тумор меких ткива зида грудног коша је:а. Меланомб. Фиброзна дисплазијав. Шваном21. Бенигни тумор меких ткива зида грудног коша је:а. Плазмоцитомб. Леиомиомв. Остеокластом22. Малигни тумор меких ткива зида грудног коша је:а. Шваномб. Десмоидв. Остеокластом23. Малигни тумор меких ткива зида грудног коша је:а. Рабдомиосаркомб. Хондросаркомв. Остеосарком24. Липом је:а. Тврд, нејасно ограничен, хистолошки је грађен од зрелог масног ткиваб. Мек, нејасно ограничен, хистолошки је грађен од незрелог масног ткивав. Мек, јасно ограничен, хистолошки је грађен од зрелог масног ткива193

25. Малигни тумор коштаних структура зида грудног коша је:а. Рабдомиосаркомб. Десмоидв. Остеокластом26. Малигни тумор коштаних структура зида грудног коша је:а. Хондросаркомб. Десмоидв. Шваном27. Хондром је тумор, који је:а. Локализован у нивоу метафиза костију и понаша се као спорорастућа масаб. Локализован у нивоу косто - хондралних спојева и понаша се као брзорастућа масав. Локализован у нивоу косто - хондралних спојева и понаша се као спорорастућа маса28. Остеохондром је:а. Бенигни тумор који настаје на метафизама костијуб. Цистична аномалија развојав. Бенигни тумор који настаје на косто - хондралним спојевима29. Фиброзна дисплазија је:а. Бенигни тумор који настаје на метафизама костијуб. Бенигни тумор који настаје на косто - хондралним спојевимав. Цистична аномалија развоја30. Хондросарком је тумор, који се:а. Јавља се у виду брзорастуће тумефакције на косто - хондралним спојевимаб. Јавља се у виду спорорастуће тумефакције на косто - хондралним спојевимав. Јавља се у виду брзорастуће тумефакције на метафизама костију31. Остеосарком је тумор, који има тенденцију да:а. Не даје хематогене метастазеб. Касно даје хематогене метастазе, првенствено у плућав. Рано даје хематогене метастазе, првенствено у плућа32. Хондросарком је тумор, који је:а. Резистентан на радиотерапијуб. Резистентан на хемиотерапијув. Резистентан на хемио и радиотерапију194

33. Плазмоцитом је малигни тумор коштаних структура зида грудног коша, код кога:а. Код 50 % болесника у урину постоје Bence –Jones -ове беланчевине и хипокалцемија усерумуб. Код 50 % болесника у урину постоје Bence –Jones - ове беланчевине и хиперкалцемија усерумув. Код 50 % болесника у урину постоје Bence –Jones - ове беланчевине и хипернатремија усеруму34. Код Ewing – овог саркома је карактеристичан радиографски знак:а. Коре од поморанџеб. Главице лукав. Знак локвања35. Остеокластом је:а. Малигни тумор остеобластаб. Малигни тумор плазмоцитав. Малигни тумор остеокласта36. Приоритет у збрињавању торакалне трауме представља:а. Превенција болаб. Антитетанусна заштитав. Обезбеђивање пролазности дисајних путева37. Хитна ендотрахеална интубација и артефицијална вентилација су индиковани кодповређених са тахипнеом вишом од:а. Двадесет удаха у минутиб. Тридесет удаха у минутив. Тридесет пет удаха у минути38. Приоритет у збрињавању торакалне трауме представља:а. Антитетанусна заштитаб. Обезбеђивање нормалне вентилације плућав. Имобилизација прелома грудне кости39. Код повређених са торакалном траумом, стање шока може изазвати:а. Примарни спонтани пнеумотораксб. Парцијални пнеумотораксв. Тензиони пнеумоторакс40. Код повређеног са торакалном траумом, стање шока може изазвати:а. Хемотораксб. Хидротораксв. Ликвидоторакс195

41. Торакална траума, која настаје по механизму децелерације, изазива:а. Преломе ребараб. Повреде трахео - бронхијалног стаблав. Преломе грудне кости42. Торакална траума, која настаје по механизму децелерације, изазива:а. Повреде лука аорте и стабла торакалне аортеб. Преломе ребарав. Преломе грудне кости43. Дистендиране вене на врату указују на развој кардијалног компресивног шока, којиизазивају:а. Руптура дијафрагмеб. Тензиони пнеумотораксв. Трауматски хемоторакс44. Дистендиране вене на врату указују на развој кардијалног компресивног шока, којиизазивају:а. Лацерација плућног паренхимаб. Руптура дијафрагмев. Тензиони пнеумоторакс45. Колабиране вене на врату, код торакалне трауме, указују на:а. Руптуру дијафрагмеб. Трауматски пнеумотораксв. Хиповолемијски шок46. Најчешћи узрок тупе торакалне трауме је:а. Пригњечењеб. Саобраћајни трауматизамв. Повреде у тучи47. Иницијална дијагностичка процедура у евалуацији торакалне трауме је:а. Бронхоскопијаб. Компјутеризована томографија грудног кошав. Радиографија грудног коша48. Индикација за торакотомију код торакалне трауме је:а. Торакални капакб. Серијски прелом ребарав. Трахео - бронхијална повреда196

49. Најчешћа локализација прелома ребара је:а. Од четвртог до деветог ребраб. Од првог до четвртог ребрав. Од деветог до дванаестог ребра50. Торакални капак представља:а. Једноструки прелом три ребра у низу са исте странеб. Обострани прекид континуитета костохондралних спојева у нивоу стернумав. Једноструки прелом пет и више ребара у низу са суптотне стране51. Код торакалног капка:а. У инспиријуму, капак се креће синхроно са покретима грудног кошаб. У инспиријуму, капак се увлачи према оштећеном плућув. У експиријуму, капак се увлачи према оштећеном плућу52. Прелом грудне кости настаје као последица:а. Пенетрантне траумеб. Индиректног дејства тупе траумев. Директног дејства тупе трауме53. Код прелома грудне кости, патоанатомски, се ради о:а. Сагиталном преломуб. Спиралном преломув. Трансверзалном прелому54. Код прелома грудне кости, дефинитивна дијагноза се поставља на основу:а. ПА радиографије грудног кошаб. Бронхоскопијев. Профилне радиографије грудног коша55. Прелом грудне кости је најчешће удружен са:а. Трауматским пнеумотораксомб. Трауматским хемотораксомв. Контузиом срчаног мишића56. Хемоторакс представља присуство:а. Накупљање ваздуха у плеуралном просторуб. Накупљање крви у плеуралном просторув. Накупљање ваздуха и крви у плеуралном простору197

57. Најчешћи узрок трауматског хемоторакса код тупе трауме је:а. Пад са висинеб. Пригњечењев. Саобраћајни трауматизам58. Главни циљ у терапији трауматског хемоторакса је:а. Сузбијање болаб. Спречавање развоја поткожног емфизема меких ткива грудног кошав. Остваривање потпуне реекспанзије плућа59. Главни циљ у терапији трауматског хемоторакса је:а. Тампонада места крварењаб. Спречавање развоја медијастиналног емфиземав. Спречавање развоја поткожног емфизема меких ткива грудног коша60. Најчешће примењивана метода у лечењу трауматског хемоторакса је:а. Плеурална пункцијаб. Торакална дренажав. Видео – асистирана торакоскопија ( VATS )61. Код трауматског хемоторакса, торакална дренажа се изводи:а. Дреновима уског луменаб. Дреновима средњег луменав. Дреновима широког лумена62. Код трауматског хемоторакса, торакална дренажа се изводи у:а. Дру гом међуребарном простору у медиоклавикуларној линијиб. Дру гом међуребарном простору у предњој или средњој аксиларној линијив. Четвртом или петом међуребарном простору у предњој или средњој аксиларној линији63. Торакотомија, у лечењу трауматског хемоторакса, је индикована, када је инцијалнигубитак крви на постављени торакални дрен већи од:а. 200 милилитара крви на сатб. 1000 милилитара крви на сатв. 2000 милилитара крви на сат64. Трауматски пнеумоторакс настаје као последица:а. Тупе трауме грудног кошаб. Тупе и пенетрантне трауме грудног кошав. Пенетрантне трауме грудног коша198

65. Прострелине грудног коша су:а. “ Sleepe ” повреде код којих не постоји излазна ранаб. Перфоративне повреде са улазном и излазном раномв. Ране код којих је пројектил прошао кроз цео интраторакални простор и зауставио се умеким ткивима зида грудног коша66. Устрелине грудног коша су:а. “ Sleepe ” повреде код којих не постоји излазна ранаб. Перфоративне повреде са улазном и излазном раномв. Ране код којих је пројектил прошао кроз цео интраторакални простор и зауставио се умеким ткивима зида грудног коша67. Клинички, код трауматског пнеумоторакса, инспекцијом постоји:а. Смањена респираторна покретљивост повређеног хемитораксаб. Повећана респираторна покретљивост повређеног хемитораксав. Обострано смањена респираторна покретљивост68. Дефинитивна дијагноза трауматског пнеумоторакса се поставља на основу:а. Клиничког прегледа повређеногб. Радиографије грудног кошав. Компјутеризоване томографије грудног коша69. Најчешће примењивана метода у лечењу трауматског пнеумоторакса је:а. Ексуфлација иглом ширег луменаб. Торакална дренажав. Торакална дренажа са инстилацијом склерозантног средства70. Најчешћи узрок поткожног ( субкутаног ) емфизема је:а. Перфорација једњакаб. Десцендентни склерозирајући медијастинитисв. Пнеумоторакс71. Пнеумомедијастинум настаје као последица:а. Торакалног капкаб. Руптуре торакалне аортев. Повреде трахео – бронхијалног стабла или једњака72. До аспирације страног тела у трахеобронхијално стабло долази код:а. Хеморагијског шокаб. Особа без свестив. Перфорације једњака199

73. До аспирације страног тела у трахео - бронхијално стабло долази код:а. Анестезираних болесникаб. Медијастиналног емфиземав. Торакалног капка74. Екстирпација страног тела у трахео – бронхијалном стаблу се изводи:а. Флексибилном фибер – оптичком бронхоскопијомб. Медијастиноскопијомв. Ригидном бронхоскопијом75. Дефинитивна дијагноза аспирације страног тела у трахео – бронхијалном стаблу сепоставља:а. Радиографијом грудног кошаб. Компјутеризованом томографијом грудног кошав. Бронхоскопијом76. Плеура је серозна мембрана која прекрива:а. Плућа, медијастинум, доњу површину дијафрагме и унутрашњост зида грудног кошаб. Плућа, медијастинум, горњу површину дијафрагме и спољашњост зида грудног кошав. Плућа, медијастинум, горњу површину дијафрагме и унутрашњост зида грудног коша77. Плеурални простор је потпуно формиран у:а. Првом месецу интраутериног развојаб. Трећем месецу интраутериног развојав. Шестом месецу интраутериног развоја78. Пнеумоторакс је:а. Присуство гноја у плеуралном просторуб. Присуство крви и ваздуха у плеуралном просторув. Присуство ваздуха у плеуралном простору79. Пнеумоторакс се дели на:а. Парцијални и комплетниб. Примарни и секундарнив. Спонтани и трауматски80. Спонтани пнеумоторакс се дели на:а. Примарни, секундарни и терцијерниб. Јатрогени и тензионив. Примарни и секундарни200

81. Трауматски пнеумоторакс се дели на:а. Јатрогени и тензиониб. Узрокован тупом и пенетрантном траумом и јатрогенив. Примарни и секундарни82. Етиолошки фактор за настанак примарног спонтаног пнеумоторакса је:а. Руптура интраплеуралних емфиземских була у врху плућаб. Руптура субплеуралних емфиземских була у врху плућав. Руптура субплеуралних цисти у врху плућа83. Главни симптоми код примарног спонтаног пнеумоторакса су:а. Бол у грудном кошу и кашаљб. Кашаљ и хемоптизијев. Бол у грудном кошу и отежано дисање84. Дефинитивна дијагноза примарног спонтаног пнеумоторакса се поставља наоснову:а. Анамнезеб. Физикалног прегледав. Радиографије грудног коша85. Код примарног спонтаног пнеумоторакса, основни патофизиолошки поремећаји су:а. Повећање виталног капацитета и пад парцијалног притиска кисеоникаб. Повећање виталног капацитета и повећање парцијалног притиска угљен – диоксида(CO2)в. Смањење виталног капацитета и пад парцијалног притиска кисеоника86. Главни циљеви терапије код примарног спонтаног пнеумоторакса су:а. Евакуација ваздуха из плеуралног простора и смањење ризика од појаве рецидиваб. Евакуација ваздуха и крви из плеуралног простора и смањење ризика од појаве рецидивав. Евакуација гноја из плеуралног простора и смањење ризика од појаве рецидива87. Најчечће примењивана метода у лечењу примарног спонтаног пнеумоторакса је:а. Опсервацијаб. Оксигено - терапијав. Торакална дренажа88. Секундарни спонтани пнеумоторакс најчешће настаје као последица:а. Торакалне траумеб. Ехинококозе плућав. Хроничне опструктивне болести плућа201

89. Код секундарног спонтаног пнеумоторакса, клиничке манифестације су:а. Слабије изражене него код примарног спонтаног пнеумотораксаб. Израженије него код примарног спонтаног пнеумотораксав. Израженије него код тензионог пнеумоторакса90. Највећа инциденца неонаталног пнеумоторакса је код беба са:а. Конгениталним булозним емфиземомб. Респираторним дистрес синдромомв. Бронхо – пулмоналном дисплазијом91. Најчешће примењивана метода у лечењу неонаталног пнеумоторакса је:а. Плеурална ексуфлацијаб. Торакална дренажав. Торакотомија92. Тензиони пнеумоторакс спада у групу:а. Спонатних пнеумотораксаб. Трауматских пнеумотораксав. Представља посебан клинички ентитет, који може да се развије код свих врстапнеумоторакса93. Механизам развоја пнеумоторакса се објашњава постојањем:а. Двосмерне валвуле на нивоу висцералне плеуреб. Једносмерне валвуле на нивоу висцералне плеурев. Нагле промене притиска у плеуралном простору94. Основни патофизиолошки поремећај код тензионог пнеумоторакса је:а. Повећање венског прилива у срцеб. Повећање парцијалног притиска кисеоникав. Смањење венског прилива у срце95. Прву помоћ код тензионог пнеумоторакса представља:а. Торакална дренажаб. Ексуфлација игломв. Превођење тензионог у отворени пнеумоторакс96. Плеурални излив представља:а. Накупљање крви у плеуралном просторуб. Накупљање ваздуха у плеуралном просторув. Накупљање течности у плеуралном простору202

97. Диференцијација трансудата од ексудата се врши на основу:а. Специфичне тежине плеуралног изливаб. Боје плеуралног изливав. Light – ових критеријума98. Стање која доводи до појаве трансудата је:а. Емпијем плеуреб. Конгестивна срчана слабоств. Апсцес плућа99. Стање која доводи до појаве трансудата је:а. Хидро – пнеумотораксб. Апсцес плућав. Смањење серумског онкотског притиска са хипопротеинемијом100. Емпијем плеуре представља накупљање:а. Хеморагичног излива у плеуралном просторуб. Лимфе у плеуралном просторув. Гноја у плеуралном простору101. Емпијем плеуре може настати:а. Ширењем инфекције из медијастинума у плућаб. Директним ширењем из пнеумоничног фокуса у плеурални просторв. Руптуром субплеурално локализованих була у врховима плућа102. Стање, у плућима, које доводи до развоја емпијема плуре је:а. Пиогене инфекције лимфних жлезда медијастинумаб. Јатрогено ( плеурална пункција, торакална дренажа)в. Руптура инфициране буле или хидатидне цисте103. Стање у плућима, које доводи до развоја емпијема плуре је:а. Сепсаб. Бронхо – плеурална фистулав. Директно уношење инфекције приликом отворених или затворених повреда грудногкоша104. Стање у медијастинуму, које доводи до развоја емпијема плеуре је:а. Бронхо – плеурална фистулаб. Сепсав. Пиогена инфекција лимфних жлезда медијастинума203

105. Дефинитивна дијагноза емпијема плеуре се поставља:а. Бронхоскопијомб. Плеуралном пункцијом (торакоцентеза) и бактериолошком потврдом узрочника емпијемав. Торакотомијом106. Клинички ток емпијема плеуре пролази кроз:а. Три фазеб. Четири фазев. Пет фаза107. Ексудативну фазу емпијема плеуре карактерише:а. Формирање емпијемске мембранеб. Накупљање велике количине плеуралне течности са бројним полиморфонуклеарнимлеукоцитима,бактеријама и фибриномв. Брзо накупљање стерилне плеуралне течности108. Фибро - пурулентну фазу емпијема плеуре карактерише:а. Накупљање велике количине плеуралне течности са бројним полиморфонуклеарнимлеукоцитима,бактеријама и фибриномб. Брзо накупљање стерилне плеуралне течностив. Спонтана дренажа емпијемског садржаја кроз зид грудног коша , или у плућа саформирањем бронхо - плеуралне фистуле109. Организациону фазу емпијема плеуре карактерише:а. Брзо накупљање стерилне плеуралне течностиб. Накупљање велике количине плеуралне течности са бројним полиморфонуклеарнимлеукоцитима,бактеријама и фибриномв. Спонтана дренажа емпијемског садржаја кроз зид грудног коша, или у плућа саформирањем бронхо – плеуралне фистуле110. Мезотелиоми плеуре воде порекло од:а. Једноредног цилиндричног епителаб. Плочасто – слојевитом епителав. Мезотелних ћелија111. Појава малигних мезотелиома се везује за хроничну изложеност:а. Силицијумуб. Азбестув. Живи204

112. Појава локализованих мезотелиома се:а. Везује за изложеност силицијумуб. Не везује за изложеност силицијумув. Не везује за изложеност азбесту113. Бенигни локализовани мезотелиом расте:а. На петељци са паријеталне плеуреб. Као сесилни тумор са паријеталне плеурев. На петељци са висцералне плеуре114. Малигни локализовани мезотелиом има хистолошку слику:а. Повећана целуларност и честе митозеб. Смањена целуларност и ретке митозев. Смањена целуларност и честе митозе115. Ризична група за настанак дифузног мезотелиома плеуре је:а. Болесници са урођеним деформацијама зида грудног кошаб. Болесници са хроничном опструктивном болешћу плућав. Болесници са хроничном изложеношћу азбесту116. Према анатомској подели, медијастинум се дели на:а. Предњи, средњи, доњи и задњиб. Предњи и задњив. Предњи, средњи и задњи117. Према хируршкој подели, медијастинум се дели на:а. Предњи и задњиб. Предњи, средњи, задњи и доњив. Горњи, предњи и задњи118. Према хируршкој подели, горњи медијастинум је:а. Простор испод замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње ивицеманубријума и позади се спаја са доњом ивицом TH5б. Простор изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од горње ивицеманубријума и позади се спаја са доњом ивицом Th4в. Простор изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње ивицеманубријума и позади се спаја са доњом ивицом TH4205

119. Према хируршкој подели, предњи медијастинум је:а. Простор изнад замишљене линије горњег медијастинума и испред линије која одвајапредњу површину перикардаб. Простор испод замишљене линије горњег медијастинума и испред линије која одвајапредњу површину перикардав. Простор испод замишљене линије доњег медијастинума и испред линије која одвајапредњу површину једњака120. У предњем медијастинуму се налазе:а. Срце, перикард и велики крвни судовиб. Једњакв. Аа. и vv. thoracica interna121. У предњем медијастинуму се налазе:а. Трахеја и проксимални делови главних бронхаб. Проксималне гране интеркосталних артерија,вена и неравав. Тимус122. У средњем медијастинуму се налазе:а. Тимусб. Торакални спинални ганглионив. Трахеја и проксимални делови главних бронха123. У задњем медијастинуму се налазе:а. Једњакб. Тимусв. N. vagus, n. phrenicus, n. laryngeus recurensг. Срце, перикард и велики крвни судовид. Торакални спинални ганглионие. V. Azygos124. Тумори тимуса се налазе у:а. Горњем и предњем медијастинумуб. Предњем и средњем медијастинумув. Горњем медијастинуму125. Тумори тимуса се деле у:а. Две групеб. Три групев. Четири групе206

126. Тимоми су:а. Неправилног изгледа, на пресеку паренхим тумора је по изгледу сличан рибљем месуб. Овалног изгледа, на пресеку паренхим тумора је по изгледу сличан главици лукав. Овалног изгледа, на пресеку паренхим тумора је по изгледу сличан рибљем месу127. Клинички симптоми тимома се деле на:а. Бронхопулмоналне и неспецифичнеб. Бронхопулмоналне и метастатскев. Локалне и опште128. Локални симптом тимома је:а. Хипертрофична остеоартропатијаб. Sjogren - ов синдромв. Опструкција v. cavae superior129. Локални симптом тимома је:а. Плеурални или перикардијални изливб. Хемодектомв. Мултипли мијелом130. Локални симптом тимома је:а. Хемодектомб. Парализа хемидијафрагмев. Хипогамаглобулинемија131. Системски симптом тимома је:а. Гушењеб. Синдром дефицита Т - ћелијав. Опструкција v. cavae superior132. Системски симптом тимома је:а. Сув, надражајни кашаљб. Хипертрофична остеоартропатијав. Плеурални или перикардијални излив133. Најчешћи хистолошки тип карцинома тимуса је:а. Аденокарциномб. Гигантоцелуларни карциномв. Сквамоцелуларни карцином207

134. Карцином тимуса се лечи:а. Хируршкиб. Комбинацијом хируршког лечења и радиотерапијев. Комбинацијом хируршког лечења и хемиотерапије135. Узрок акутног медијастинитиса је:а. Сепсаб. Перфорација једњакав. Бронхо – плеурална фисутла136. Узрок акутног медијастинитиса је:а. Субфренични абсцесб. Емпијем плеурев. Постоперативна инфекција стернума137. Узрок акутног медијастинитиса је:а. Субфренични абсцесб. Тампонада перикардав. Ширење инфекције из орофаринкса у медијастинум138. Узрок десцендентног некротизирајућег медијастинитиса је:а. Сепсаб. Перитонзиларни абсцесв. Перфорација једњака139. Узрок десцендентног некротизирајућег медијастинитиса је:а. Перфорација једњакаб. Орофарингеални абсцесв. Субфренични абсцес140. Најчешћи узрочници десцендентног некротизирајућег медијастинитиса су:а. Грам позитивне бактеријеб. Грам негативне бактеријев. Мешана бактеријска флора141. Узрок хроничног медијастинитиса је:а. Карцином једњакаб. Аутоимуне болестив. Пнеумокониозе208

142. Узрок хроничног медијастинитиса је:а. Гљивичне инфекције медијастинумаб. Пнеумокониозев. Субфренични абсцес143. Трахеја је картилагинозно – мембранозна цев која се пружа:а. Од четвртог или петог вратног пршљена до четвртог или петог грудног пршљенаб. Од првог грудног пршљена до четвртог или петог грудног пршљенав. Од шестог или седмог вратног пршљена до четвртог или петог грудног пршљена144. Укупна дужина трахеје је:а. Од осам до десет центиметараб. Од десет до дванаест центиметарав. Од дванаест до шеснаест центиметара145. Сегментних бронха у десном плућу има:а. Шестб. Осамв. Десет146. Сегментних бронха у левом плућу има:а. Шестб. Осамв. Десет147. Алвеоле су кесаста проширења полиедарног изгледа, која се директно отварају у:а. Суб - сегментне бронхеб. Респираторне бронхиоле, алвеоларне дуктусе и сакулусев. Ацинусе148. Респираторну мембрану чине:а. Сурфактант, површински слој макрофагаб. Сурфактант, површински слој макрофага, епител алвеола, интерстицијум и ендотелкапиларав. Сурфактант, површински слој макрофага, епител алвеола и интерстицијум149. Плућни хилус чине:а. Главни бронх, горња и доња плућна вена и лимфни судови и чворовиб. Главни бронх, плућна артерија, горња и доња плућна венав. Главни бронх, плућна артерија, горња и доња плућна вена, лимфни судови и чворови ивлакна аутономног нервног система209

150. Део од укупне количине удахнутог ваздуха за вентилацију спроводних дисајнихпутева назива се:а. Плућна вентилацијаб. Алвеоларна вентилацијав. Физиолошки мртви простор151. Део од укупне количине удахнутог ваздуха који доспева до алвеола и снабдева ихсвежим ваздухом назива се:а. Анатомски мртви просторб. Физиолошки мртви просторв. Плућна вентилација152. Дисајни волумен ( TV ) је:а. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом, коме претходи максималниинспиријумб. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисањав. Запремина ваздуха која се издува из плућа експиријумом до краја из положаја мирногекспиријума153. Инспиријумски резервни волумен ( IRV) је:а. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисањаб. Запремина ваздуха која се издува из плућа експиријумом до краја из положаја мирногекспиријумав. Запремина ваздуха која се унесе у плућа удахом до краја из положаја мирногинспиријума154. Експиријумски резервни волумен ( ERV) је:а. Запремина ваздуха која се унесе у плућа удахом до краја из положаја мирногинспиријумаб. Запремина ваздуха која се издува из плућа експиријумом до краја из положаја мирногекспиријумав. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисања155. Витални капацитет плућа ( VC ) је:а. Укупна запремина ваздуха која се налази у плућима у тренутку максималног инспиријумаб. Запремина ваздуха која се налази у плућима у положају мирног експиријумав. Запремина ваздуха која се издува из плућа максималним експиријумом, наконмаксималног инспиријума156. Витални капацитет је збир:а. ERV, IRV и FEV1б. ERV, TV, IRV и FEV1в. ERV, TV и IRV210

157. Код жена, VC је:а. За 15 % мањи него код мушкарацаб. За 10 % већи него код мушкарацав. ЗА 10 % мањи него код мушкараца158. Узрок смањења виталног капацитета у зиду грудног коша је:а. Асцитесб. Торакални капакв. Ателектаза плућа159. Узрок смањења виталног капацитета у плеуралном простору је:а. Тумор плућаб. Пнеумотораксв. Торакални капак160. Екстраторакални узрок смањења виталног капацитета је:а. Сепсаб. Асцитесв. Субфренични абсцес161. Тотални плућни капацитет ( TLC ) је:а. Запремина ваздуха која се налази у плућима у положају мирног експиријумаб. Укупна запремина ваздуха која се налази у плућима у тренутку максималног инспиријумав. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисања162. Функционални резидуални капацитет ( FRC) је:а. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисањаб. Укупна запремина ваздуха која се налази у плућима у тренутку максималног инспиријумав. Запремина ваздуха која се налази у плућима у положају мирног експиријума163. Смањење функционалног резидуалног капацитета ( FRC ) се виђа код особа са:а. Фибротораксомб. Високо положеном дијафрагмомв. Хроничном опструктивном болешћу плућа164. Смањење форсираног експиријумског волумена у првој секунди ( FEV1 ) настајезбог:а. Смањења отпора струјању ваздуха у дисајним путевимаб. Повећања отпора струјању ваздуха у дисајним путевимав. Поремећаја анатомске и функционалне структуре дисајних мишића, посебно дијафрагме211

165. Флексибилна фибер – оптичка бронхоскопија се изводи:а. У општој анестезијиб. У локалној анестезијив. У интра – венској анестезији166. Ригидна бронхоскопија се изводи:а. У интра – венској анестезијиб. У локалној анестезијив. У општој анестезији167. Дијагностичка индикација за бронхоскопију је:а. Стеноза трахеје и бронхаб. Малигни цитолошки налаз у спутумув. Продужена интубација168. Дијагностичка индикација за бронхоскопију је:а. Ателектазаб. Неизлечена пнеумонијав. Плућни апцес169. Дијагностичка индикација за бронхоскопију је:а. Продужена интубацијаб. Плућни абсцесв. Продужен или измењен кашаљ170. Терапијска индикација за бронхоскопију је:а. Дифузна плућна лезијаб. Ателектазав. Малигни цитолошки налаз у спутуму171. Терапијска индикација за бронхоскопију је:а. Малигни цитолошки налаз у спутумуб. Продужен или измењен кашаљв. Плућни апцес172. Терапијска индикација за бронхоскопију је:а. Неизлечена пнеумонијаб. Стеноза трахеје и бронхав. Малигни цитолошки налаз у спутуму212

173. Предност флексибилне – фибероптичке бронхоскопије у односу на ригидну је:а. Мали радни каналб. Могућност добре стерилизацијев. Визуелизација сегмената174. Недостатак флексибилне – фибероптичке бронхоскопије у односу на ригидну је:а. Мали радни каналб. Визуелизација сегменатав. Брахитерапија175. Предност ригидне бронхоскопије у односу на флексибилну – фибероптичкубронхоскопију је:а. Општа анестезијаб. Могућност уклањања страног телав. Визуализација сегмената176. Предост ригидне бронхоскопије у односу на флексибилну – фибероптичкубронхоскопију је:a. Општа анестезијаб. Визуализација сегменатав. Ендоскопска дилатација, ( бужирање ) стеноза177. Предност ригидне бронхоскопије у односу на флексибилну – фибероптичкубронхоскопију је:а. Периферна биопсија из горњег режњаб. Општа анестезијав. Уклањање страног тела178. Индикација за перкутану аспирацијону биопсију плућа је:а. Васкуларна лезија плућаб. Фибротораксв. Медијастинални тумор179. Индикација за перкутану аспирацијону биопсију плућа је:а. Хидатидна циста плућаб. Солитарни тумор плућав. Пнеумокониозе180. Контраиндикација за перкутану аспирацијону биопсију плућа је:а. Солитарни плућни туморб. Медијастинални туморв. Хидатидна циста плућа213

181. Контраиндикација за перкутану аспирациону биопсију плућа је:а. Медијастинални туморб. Плућна хипертензијав. Плућна метастаза182. Контраиндикација за плеуроскопију је:а. Пнеумотораксб. Емпијем плеурев. Мезотелиом плеуре183. Индикација за плеуралну пункцију је:a. Фибротораксb. Аталектаза плућаc. Плеурални излив184. Контраиндикација за плеуралну пункцију је:а. Плеурални изливб. Ателектаза плућав. Емпијем плеуре185. Пункција перикарда се изводи у:а. Другом међуребарном простору у медио - клавикуларној линијиб. Субксифоидним приступом, са леве странев. Четвртом међуребарном простору у предњој аксиларној линији186. Пнеумонија је:а. Запаљење плућног паренхима проксимално од терминалних бронхиола, које захватареспираторне бронхиоле, алвеоларне дуктусе, сакулусе и алвеолеб. Запаљење плућног паренхима дистално од респираторних бронхиола, које захватаалвеоларне дуктусе, сакулусе и алвеолев. Запаљење плућног паренхима дистално од терминалних бронхиола, које захватареспираторне бронхиоле, алвеоларне дуктусе, сакулусе и алвеоле187. Клиничка слика абсцеса плућа пролази коз:а. Две фазеб. Три фазев. Четири фазе188. Компликација абсцеса плућа је:а. Субфренични абсцесб. Десцендентни некротизирајући медијастинитисв. Амилоидоза214

189. Компликација апсцеса плућа је:а. Десцендентни некротизирајући медијастинитисб. Емпијем плеурев. Хронични медијастинитис190. Плућа су други висцерални орган, по учесталости јављања хидатидне цисте иза:а. Мозгаб. Срцав. Јетре191. Ендогени факор ризика, за настанак карцинома плућа је:а. Пушењеб. Инхалација честица и хемијских супстанци (азбест, хром, никл, арсен, силицијум)в. Наслеђе192. Бронхо - пулмонални симптоми карцинома плућа настају као последица:а. Регионалног ширења тумора и инвазије у медијастинум, зид грудног коша итд.б. Појаве паранеопластичног синдромав. Централног и периферног раста примарног тумора193. Екстрапулмонални интраторакални симптоми карцинома плућа настају каопоследица:а. Централног и периферног раста примарног тумораб. Регионалног ширења тумора и инвазије у медијастинум, зид грудног коша итд.)в. Системске дисеминације тумора194. Бронхо - пулмонални симптом карцинома плућа је:а. Horner - ов синдромб. Парализа хемидијафрагмев. Диспнеа, визинг, стридор195. Бронхо – пулмонални симптом карцинома плућа је:а. Парализа хемидијафрагмеб. Кашаљв. Промуклост196. Бронхо - пулмонални симптом карцинома плућа је:а. Хипертрофична остео - артропатијаб. Парализа хемидијафрагмев. Хемоптизије215

197. Екстрапулмонални интраторакални симптом карцинома плућа је:а. Хемоптизијеб. Промуклоств. Плућни апсцес198. Екстрапулмонални интраторакални симптом карцинома плућа је:а. Pancoast тумор ( superior sulcus tumor)б. Диспнеа, визинг, стридорв. Хемоптизије199. Екстраторакални неметастатски симптом карцинома плућа је:а. Диспнеа, визинг, стридорб. Плућни апсцесв. Хипертрофична остео - артропатија200. Према класификацији WHO, карцином плућа се дели на:а. Микроцелуларни и аденокарциномб. Микроцелуларни и немикроцелуларни карциномв. Немикроцелуларни карцином и сарком плућа201. ТNМ класификација карцинома плућа се односи на:а. Микроцелуларни карциномб. Сарком плућав. Немикроцелуларни карцином202. Индукциона терапија карцинома плућа је:а. Примена цитостатика и/или радиотерапије након ресекције примарног тумораб. Примена цитостатика и/или радиотерапије у току ресекције примарног туморав. Примена цитостатика и/или радиотерапије пре ресекције примарног тумора203. За карциноид бронха је карактеристичан тријас симптома:а. Диспнеа, визинг, стридорб. Унилатерални енофталмус, птоза, миозав. Надражајни кашаљ, хемоптизије, рецидивирајуће унилатералне плућне инфекције204. Бенигни тумор плућа је:а. Карциноид бронхаб. Сквамозни папиломв. Бластом плућа216

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ГРУДНЕ ХИРУРГИЈЕ1. в2. б3. а4. б5. в6. г7. б8. в9. б10. в11. а12. в13. в14. а15. в16. в17. в18. в19. б20. в21. б22. б23. а24. в25. в26. а27. в28. а29. в30. б31. в32. в33. б34. б35. в36. в37. в38. б39. в40. а41. б42. а43. б44. в45. в46. б47. в48. в49. а217

50. б51. б52. в53. в54. в55. в56. б57. в58. в59. а60. б61. в62. б63. а64. б65. б66. а67. а68. в69. б70. в71. в72. б73. а74. а75. в76. в77. б78. в79. в80. в81. б82. б83. б84. в85. в86. а87. в88. в89. б90. б91. б92. в93. б94. в95. в96. в97. в98. б99. в100. в101. б218

102. в103. б104. в105. б106. б107. в108. б109. в110. в111. б112. в113. в114. а115. в116. в117. в118. в119. б120. в121. в122. в123. д124. в125. б126. в127. в128. в129. а130. б131. б132. в133. в134. б135. б136. в137. в138. б139. б140. в141. в142. в143. в144. б145. в146. б147. б148. в149. в150. а151. в152. б153. в219

154. б155. в156. в157. в158. в159. б160. б161. б162. в163. б164. б165. б166. в167. б168. б169. в170. в171. в172. б173. в174. в175. б176. в177. в178. в179. в180. в181. б182. в183. в184. б185. б186. в187. б188. в189. б190. в191. в192. в193. б194. в195. б196. в197. б198. а199. в200. б201. в202. в203. в204. б220

ТЕСТ ПИТАЊА - НЕУРОХИРУРГИЈА1. Цереброспинална течност се највише ствара у :а. Можданом паренхимуб. Субарахноидалном просторув. Плексусу хориоидеусу бочних комора2. Цереброспинална течност највише се ресорбује преко :а. Пачионијевих корпускулаб. Епендима можданих коморав. Базалних цистерни3. Дневно се створи :а. 450 – 600 милилитара ликвораб. 150 – 200 милилитара ликворав. 500 – 1000 милилитара ликвора4. Просечна количина ликвора код одраслог износи :а. 100 милилитара ликвораб. 150 милилитара ликворав. 500 милилитара ликвора5. Нормална вредност интракранијалног притиска у лежећем положају износи :а. 10 – 15 mmHgб. 15 – 25 mmHgв. 25 – 30 mmHg6. Феномен „ залазећег сунца “ знак је :а. Интракранијалног крварењаб. Конгениталног хидроцефалусав. Тумора мозга7. Дефинитивна дијагноза унутрашњег хидроцефалуса поставља се на основу:( 2 тачна одговора )а. Ултразвука ендокранијумаб. Лабораторијских анализав. МР прегледаг. Нативне радиографије лобањед. Компјутеризоване томографије ендокранијума221

8. Екстракранијална дренажа ликвора врши се шант операцијама у:( 2 тачна одговора )а. Десну преткоморуб. Субкутанов. Плеуралну шупљинуг. Перитонеалну дупљуд. Ретроперитонеални простор9. Краниостеноза настаје због :а. Недовољно развијене лобањеб. Недовољно развијеног мозгав. Прераног срастања шавова лобање10. Долихоцефалија је последица прераног срастања:а. Коронарне сутуреб. Сагиталне сутурев. Ламбдоидне сутуре11. Спиналну менинго - мијелоцелу карактерише:а. Дефект коштаних елемената и дизрафична врећа испуњена ликворомб. Дефект коштаних елемената и дизрафична врећа испуњена ликвором и нервнихелеменатав. Дефект коштаних елемената и дизрафична врећа испуњена ликвором и нервнимелементима и проширеним каналом кичмене мождине12. Спиналне менингоцеле најчешће су у:а. Торакалном сегментуб. Лумбалном сегментув. Лумбо - сакралном сегментуг. Сакралном13. Менинго - енцефалоцистоцела садржи:а. Ликворну колекцијуб. Ликворну колекцију и мождано ткивов. Ликворну колекцију и мождано ткиво и део ектопичне коморе14. Права пор - енцефалична шупљина комуницира са:а. Коморомб. Комором и субарахноидалним просторомв. Субарахноидалним простором222

15. Прелом базе лобање је:а. Отворена кранио - церебрална повредаб. Затворена кранио - церебрална повреда16. Потрес мозга карактеришу:а. Шокно стањеб. Губитак свести и амнезијав. Шокно стање и неуролошки дефицит17. Епидурални хематоми су најчешће лоцирани:а. Слепоочноб. Чеонов. Потиљачно18. Акутни субдурални хематоми настају:а. Руптуром артерија тврде можданицеб. Из коштаних диплоав. Руптуром мостних вена или лацерацијом мозга19. Глазгов кома скала има:а. Од један до петнаест поенаб. Од три до петнаест поенав. Од нула до десет поена20. Глазгов кома скала бодује се на основу:а. Реакције зеница на светлостб. Моторног дефицита, крвног притиска и пулсав. Отварања очију, моторног и вербалног одговора21. Лаке повреде мозга имају Глазгов кома скор:а. Од 12 – 15 поенаб. Од 10 – 15 поенав. Од 15 – 20 поена22. Тешке кранио - церебралне повреде имају Глазгов кома скор:а. Од један до петб. Од три до осамв. Од три до пет223

23. Хачинсонова зеница последица је:а. Укљештења n. okulomotorius - аб. Лезије n. optikus - ав. Повреде булбуса24. Субарахноидална хеморагија види се KT прегледом:а. Понекадб. Увекв. Никада25. Ото - ликвореја се зауставља:а. Тампонадомб. Оперативнов. Најчешће спонтано26. Назо - ликвореја и ото - ликвореја:а. Треба да се тампонираб. Може да се тампонирав. Не сме да се тампонира27. Назо - ликвореја је знак:а. Прелома базе предње лобањске јамеб. Прелома пирамиде слепоочне костив. Прелома крова орбите28. Импресивне фрактуре лобање треба оперисати:а. Увекб. Само отворенев. У колико је импресија фрагмента већа од дебљине кости29. Оторагија је апсолутни знак прелома базе лобање:а. Даб. Не30. Ото - ликвореја је апсолутни знак прелома базе лобање:а. Даб. Не31. Battles - ов знак је индикатор:а. Прелома предњег спрата базе лобањеб. Прелома средњег спрата базе лобањев. Прелома задњег спрата базе лобање224

32. Код Хачинсонове зенице очувана је консензуална реакција на светлост:а. Даб. Не33. Екстензивност прелома лобање је пропорционалан интракранијалној лезији:а. Даб. Не34. Контузије мозга могу бити:а. Фокалне повреде мозгаб. Дифузне повреде мозгав. И једне и друге35. Хронични субдурални хематом се испољава:а. Након недељу данаб. Након две недељев. Након три недеље36. Епидурални хематом најчешће настаје из:а. Синуса тврде можданицеб. Артерија тврде можданицев. Коштаних диплоа37. Субпериостални хематом поглавине простире се над читавим кровом лобање:а. Над читавим кровом лобањеб. Над једном костив. Испод апонеуротске галеје38. Спонтана субарахноидална хеморагија најчешће настаје из:а. Хипертензијеб. Руптуре А - V малформацијев. Руптуре анеуризме39. Најчешћа локализација интракранијалних анеуризми:а. A. communicans anteriorб. A. carotis internaв. A. cerebri media40. Априори хируршко лечење захтева SAH настао из:а. Kапиларних крвних судоваб. Интракранијалних анеуризми и А - V малформацијав. И једна и друга225

41. Однос исхемијских и хеморагијских болести мозга је:а. 80 % према 20 % у корист исхемијеб. 20 % према 80 %в. 50 % према 50 %42. SAH код особа до двадесете године најчешће настаје:а. Руптуром анурузмеб. Руптуром АVМв. Руптуром капиларних крвних судова.43. SAH код особа средње животне доби које не болују од хипертензије најчешћенастаје руптуром:а. Анеуризмиб. АVМв. Капиларних крвних судова44. Рекурентно крварење након спонтане SAH чешће је из:а. Анеуризмиб. АVМ45. Најчешћи тумори мозга су:а. Неуриномиб. Менингеомив. Глиоми46. Просечна дужина преживљавања код глиобластома је:а. Пет годинаб. Око годину данав. Десет година47. Менингеоми настају из:а. Покровних ћелија спољњег листа арахноидееб. Из ћелија тврде можданицев. Из крвних судова меке можданице48. По хистолошкој грађи менингеоми су најчешће:а. Менинготелијалниб. Транзиционални49. Селарне туморе са супраселарном пропагацијом карактерише:а. Биназална хемианопсијаб. Хемианопсијав. Горња квадрантна битемпорална хемианопсија226

50. Најчешће метастазе у мозгу потичу из:а. Плућаб. Дојкев. Бубрега51. Глиоми су:а. Тумори можданих овојницаб. Тумори неуро - епителијалног ткивав. Тумори кранијалних нерава52. Менингеоми су:а. Увек бенигни тумориб. Малигни туморив. Најчешће бенигни53. Фокални знаци тумора мозга су:а. Главобољаб. Неуролошки испадив. Епилепсијаг. Повраћањед. Вртоглавица54. Клинички синдром повећаног интракранијалног притиска обихвата:(3 тачна одговора)а. Епилепсијаб. Главобољав. Повраћањег. Психичке променед. Моторни дефицитђ. Папиларна стаза55. Меулобластом је лоциран:а. Супратенторијалноб. У задњој лобањској јамив. У трећој можданој комори56. Најчешћи тумор кранијалних нерава је:а. Неурином n. statoakustikus - аб. Неурином n. trigeminus - ав. Неурином n. ulnaris - а227

57. Едем мозга може бити:а. Вазогениб. Цитотоксични58. За малигни тумор мозга карактеристичан је перифокални едем:а. Вазогениб. Цитотоксични59. Најчешћи интракранијални тумор дечјег доба је:а. Менингеомб. Глиобластомв. Медулобластом60. Абсцес мозга најчешће настаје:а. Продором инфекције из средњег ухаб. Хематогенов. Након менингитиса61. Отогени абсцес је лоциран:а. У чеоном режњуб. У слепоочном режњув. У теменом режњу62. Апсолутна стеноза спиналног канала лумбалног сегмента кичменог стуба је када је:а. АП дијаметар мањи од дванаест милиметараб. АП дијаметар мањи од десет милиметарав. АП дијаметар мањи од осам милиметара63. За дијагностику дискус херније довољна је нативна рендгенграфија кичменогстуба:а. Даб. Не64. Најчешћа дискус хернија се налази у нивоу:а. L3 - L4б. L4 - L5в. L5 - S165. Индикација за операцију дискус херније поставља се на основу:а. Неуро - радиолошког налазаб. Неуролошког налазав. Неуролошког и неуро - радиолошког налаза228

66. Парализа n. peroneus - а карактеристична је за дискус хернију на нивоу:а. L3 - L4б. L4 - L5в. L5 - S167. Парализа n. tibialis - а карактерситична је за дискус хернију на нивоу:а. L3 - L4б. L4 - L5в. L5 - S168. Синдром кауде еквине карактеристичан је за:а. L3 - L4б. L4 - L5в. L5 - S1г. Масивне медијалне протрузије на било ком од ова три нивоа69. Лумбална дискус хернија не може се дијагностиковати:( 2 тачна одговора )а. КТ прегледомб. Лумбалном мијелографијомв. Спиналном ангиографијомг. Магнетном резонанцомд. Ултразвучним прегледом70. Бројевима од један до четири одредити редослед хитности операција лумбалнедискус херније према клиничком налазу:а. Јаки упорни болови резистентни на терапијуб. Прогресивни моторни дефицитв. Синдром кауде еквинег. Рекурентни болови71. Синдром карпалног тунела подразумева компресију:а. N. radialis - aб. N. medianus - aв. N. ulnaris - a72. Најчешћи узрок лезија n. radialis - а је:а. Прелом доње трећине рамењачеб. Прелом хируршког врата рамењачев. Прелом лакатног наставка229

73. Синдром кубиталног канала подразумева:а. Лезију n. radialis - аб. Лезију n. medianus - ав. Лезију n. ulnaris - а74. Код прелома пирамиде слепоочне кости долази до које повреде n. facialis - а:а. Централнеб. Перифернев. И једне и друге230

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА - НЕУРОХИРУРГИЈА1. в2. а3. а4. б5. а6. б7. в, д8. а, г9. в10. б11. б12. б13. в14. б15. а16. б17. а18. в19. б20. в21. а22. б23. а24. а25. в26. в27. а28. в29. б30. а31. б32. б33. б34. в35. в36. б37. б38. в39. а40. б41. а42. б43. а44. а45. в46. б47. а48. а231

23249. в50. а51. б52. в53. б54. б, в, ж55. б56. а57. б58. б59. в60. а61. б62. в63. б64. в65. в66. б67. в68. г69. в, д70. а-3, б-2, в-1, г-471. б72. а73. в74. б

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ПЛАСТИЧНЕ ХИРУРГИЈЕ1. Пластична хирургија је:а. Хируршка дисциплина која се бави уградњом различитих пластичних материјала уорганизам човека као и извођењем естетских операцијаб. Специјализована хируршка дисциплина која се бави лечењем урођених или стеченихдефеката и деформитета коже и належућег мускулоскелетног системав. Најмлађа хируршка дисциплина која је настала пре око педесет година2. Основне области пластичне хирургије су:а. Пресађивање коже, одстрањивање младежа и естетске операцијеб. Конгениталне аномалије, трауматологија, онкологија и естетска хирургијав. Лечење опекотина, тумора коже и ожиљака, естетска хирургија3. Основни принципи у третману ране су:а. Испирање и што раније ушивање ране атрауматским хируршким концемб. Примарна хируршка обрада ране, евалуација екстензитета ране и степена контаминације,хемостаза, одстрањивање страних тела, коагулума и девитализованих ткива, ексцизија ивицаране, затварање ране у оптималном временском периодув. Заустављање крварења, давање антибиотика, испирање ране дезинфицијенсом, што ранијезатварање ране4. Ожиљак након повреде ће бити мањи уколико је:а. Рана ушивена тањим концемб. Степен тензије на сутурној линији мањив. Рана ушивена у прва три сата након повреде5. Основна разлика између хипертрофичног ожиљка и келоида је:а. Келоид је тамнији и тврђиб. Келоид прелази ван ивица ожиљкав. Келоид се развија после шест месеци6. У лечењу келоида:а. Најбољи резултати се постижу хируршком ексцизијомб. Најбољи резултати се постижу радиотерапијомв. Још увек не постоји идеална метода лечења7. Пост - трауматски деформишући ожиљци се коригују:а. Што ранијеб. Након дванаест месецив. Након три месеца233

8. Остеопластика алопластичним материјалима у реконструктивној хирургији:а. Има предност над аутогеним трансплантатимаб. Спроводи се само уколико се аутогеним материјалом не може постићи задовољавајућирезултатв. Не примењује се више9. Дермоабразија је:а. Хируршка метода којом се узимају кожни трансплантатиб. Хируршка метода за уклањање ожиљакав. Хируршка метода за корекцију ожиљака10. Микроваскуларна хирургија је:а. Техника у пластичној хирургији која се користи у трансферу ткива и реплантацијамаб. Хирургија на јако малим крвним судовима који се не виде голим окомв. Посебна хируршка дисциплина11. Предуслови за извођење микроваскуларне анастомозе су :( три тачна одговора )а. Експериментална и клиничка обученост оператораб. Микроскоп и микрохируршки интрументаријумв. Микрохируршки конацг. Посебно опремљена операциона салад. Промер крвних судова већи од два милиметрађ. Промер крвних судова већи од три милиметра12. Ампутирани прст се може реплантирати уколико је:а. Правилно конзервиран и није протекло више од три сата од повредеб. Правилно конзервиран и није протекло више од шест сати од повредев. Правилно конзервиран и није протекло више од двадесет четири сата од повреде13. Ампутирани део тела се правилно конзервира на следећи начин:а. Стави се на ледб. Стави се у стерилан физиолошки раствор и у фрижидерв. Стави се у стерилну газу, која се индиректно хлади ледом14. Кожни хомотрансплантат се:а. Увек прихватаб. Никада не прихватав. Може прихватити само код једнојајчаних близанаца или код тешке агамаглобулинемије15. Кожни аутотрансплантати деле се на:а. Трансплантате делимичне и целе дебљине кожеб. Tiersch и Wolfe - ове трансплантатев. Веће и мање трансплантате234

16. Разлике између трансплантата и режњева су следеће:а. Режањ се лакше прихватаб. Трансплантат је већи од режњав. За разлику од трансплантата режањ поседује сопствену васкуларизацију17. Кожни трансплантат се може прихватити:а. Само на гранулационој површини, односно тамо где је сачувана капиларна циркулацијаб. На свакој површини без обзира на величинув. Само на плитким ранама18. Бактерија која доводи до лизирања кожног трансплантата је:а. Пиогени стафилококб. Бета - хемолитички стрептококв. Псеудомонас аеругиноза19. Кожни трансплантат се може конзервирати у фрижидеру:а. До двадесет један данб. Два месецав. Не може се конзервирати20. Режањ се премешта у предео дефекта:( три тачна одговора )а. Водећи рачуна о васкуларизацији режња, регији и односу дужине и ширине режњаб. Водећи рачуна о начину ушивања режњав. Класичним методама или микроваскуларном техникомг. Само ако постоји гранулација у пределу ранед. Само ако садржи кожу и масно ткивођ. Тако да у пределу сутурне линије не сме постојати већи степен тензије21. Данас је могуће у пластичној хирургији да се лишњача или жбица преместе упредео коштаног дефекта:а. Тачноб. Нетачнов. Могуће, али је проценат успеха мањи од седамдесет посто22. Трансплантација масног ткива је:а. Немогућаб. Могућа, уз сто посто прихватање трансплантатав. Могућа, али се више од тридесет посто трансплантата ресорбује235

23. Код уједне ране на лицу неопходно је:а. Да се што раније ушијеб. Да се што раније учини примарна хируршка обрада а рана ушије примарно-одложенов. Да се рана ушије и да се дају високе дозе антибиотика24. Келоиди се чешће јављају код припадника:а. Црне расеб. Беле расев. Жуте расе25. У циљу аутотрансплантације тетиве најчешће се користи:а. М. Palmaris brevisб. М. pronator teresв. М. palmaris longus26. У циљу остеопластике најчешће се користи аутротрансплантат који се узима са:а. Tuber ischiadicum - аб. Cristae illiacaeв. Trochanter major -а27. У циљу аутотрансплантације фасције најчешће се користи:а. Fascia crurisб. Fascia abdominisв. Fascia latta28. У циљу аутотрансплантације нерва најчешће се користи:а. N. saphenusб. N. suralisв. N. plantaris29. Аутотрансплантат хрскавице најчешће се узима са:а. Ребра, аурикуле и носне преградеб. Ребра, носног крила и аурикулев. Аурикуле, носног крила и носне преграде30. У пластичној хирургији fascia lata се користи као аутотрансплантат најчешће закорекцију:а. Фацијалне парализеб. Парализе мишића подлактав. Инконтиненције органа236

31. Аутотрансплантација хрскавице најчешће се користи у реконструктивнојхирургији:а. Носа, прстију и ушне шкољкеб. Ушне шкољке, носа и очних капакав. Ушне шкољке и прстију32. У пластичној хирургији за микрохируршки трансфер се најчешће користе следећирежњеви:а. Трапезиус, пекторалис, скапуларни, ингвиналниб. Латисимус, радијални, скапуларни, фибуларнив. Улнарни, фибуларни, латисимус, трапезиус33. Ткивни експандер је:а. Уређај који шири кожне трансплантатеб. Имплантат за ширење коже у префабрикацији режњевав. Имплантат који се уграђује у циљу увећања дојки33. На зарастање ране знатно негативно утичу:( три тачна одговора )а. Хипертензијаб. Шећерна болеств. Тешка хипопротеинемија и анемијаг. Хиповитаминозад . Дуготрајна терапија кортикостероидимађ. Фебрилност35. Деколман је врста повреде код које наступа:а. Отргнуће сегмента коже у облику трауматског режњаб. Смрскавање сегмента меких ткива и коштаних структурав. Одвајање коже од дубљих структура без постојања ране36. Авулзија је врста повреде код које наступа:а. Отргнуће сегмента коже у облику трауматског режњаб. Смрскавање сегмента меких ткива и коштаних структурав. Одвајање коже од дубљих структура без постојања ране37. “ Compartment “ синдром представља исхемију екстремитета која настаје због:а. Повећаног суб - фасцијалног притискаб. Повећаног екстра - фасцијалног притискав. Авулзивне повреде237

38. Компресивна терапија се примењује у лечењу:а. Мањих тумора и пост - опекотинских ожиљакаб. Хемангиома и постопекотинских ожиљакав. Хемангиома и мањих тумора39. Код свеже опекотине антибиотици се:а. Дају превентивно и у што већим дозамаб. Дају превентивно и то најбоље два антибиотикав. Најчешће не дају превентивно40. Кортикостероиди у лечењу опекотина:а. Се дају превентивно, а поготову ако постоји инхалациона повредаб. Су контраиндиковани код свих врста опекотина и у свим фазама лечења опекотинев. Дају само ако постоји већи едем41. Опекотине се класификују на:а. Термичке, контактне, електричнеб. Термичке, електричне, хемијске и радијационев. Термичке, контактне и хемијске42. Дубина опекотине се веома лако одређује непосредно након повређивања:а. Уколико се учини правилан клинички прегледб. Нетачнов. Уколико се поред клиничког прегледа узме у обзир и присутсво или одсуство бола43. Иницијално процењивање процента опечених површина у односу на површинутела је:а. Важно, али тек након двадесет четири сатаб. Једна од најважнијих мера у прегледу опеченог пацијентав. Неважно уколико се ради о површним опекотинама ( првог и другог степена )44. Опечени пацијент непосредно по повређивању, као и у првих неколико дана је:а. Увек свестан и најчешће сачуване респираторне функцијеб. Помућене свести и сачуване респираторне функцијев. Свестан и најчешће поремећене респираторне функције45. Инхалациона повреда:а. Погоршава прогнозу код опеченог пацијента за 50 %б. Не утиче на прогнозу код опеченог пацијентав. Погоршава прогнозу код опеченог пацијента само уколико се не лечи адекватно238

46. Дијагноза инхалационе повреде код опечених се поставља на основу:а. Радиографије плућаб. Анамнестичких података и клиничког налазав. Гушења и искашљавања47. Код сумње на инхалациону повреду пацијенту треба дати:а. Кортикостериодеб. Кисеоникв. Аминофилин48. Једна од најважнијих мера у лечењу инхалационе повреде код опечених јесте:а. Оксигенација и правовремена интубацијаб. Давање кортикостероидав. Давање антибиотика и бронходилататора49. Сумња на постојање инхалационе повреде код опеченог пацијента се поставља наоснову:( три тачна одговора )а. Анамнестичких података да се гушиб. Анамнестичких података о опекотини пламеном у затвореном просторув. Постојања опекотина лица, усног и носних отвораг. Поремећаја свестид. Убрзаног дисањађ. Радиографије плућа50. Стридор код инхалационе повреде је:а. Први знакб. Знак који се јавља тек ако је ваздушни пут сужен за више од 70%в. Један од првих знакова51. Основни патофизиолошки поремећаји код опекотине удружене са инхалациономповредом су:а. Хипоксија због ниске фракције удахнутог кисеоника, токсично дејство угљен-моноксидаи цијанида, опструкција горњих дисајних путева услед унутрашњег и спољашњег едема,хемијска опекотина горњих и доњих дисајних путеваб. Респираторна опекотина горњих и доњих дисајних путева и губитак плазмев. Опекотина бронхија и бронхиола, едем плућа52. Реанимација сусптитуционом терапијом код опекотине спроводи се уколико је %опечених регија:а. Већа од 30 постоб. Већа од 20 постов. Већа од 10 посто239

53. У прва двадесет четири сата након задобијања опекотине пацијенту се даје:а. Плазмаб. Кристалоиди ( Рингер – лактат )в. Раствор глукозе или физиолошки раствор54. Количина течности у мл. коју пацијент треба да добије у прва 24 х наконзадобијања опекотине израчунава се према следећој формули:а. 2 x проценат опечене површине + телесна тежинаб. 2 x проценат опечене површине x телесна тежинав. 2 + проценат опечене површине x телесна тежина55. Код опекотине која захвата читаву главу и врат код одојчета реанимацијатечностима је:а. Непотребнаб. Неопходнав. Потребна само уколико су дубоке опекотине56. Код опекотине која захвата читаву главу и врат код одрасле особе реанимацијатечностима је:а. Непотребнаб. Неопходнав. Потребна само уколико су дубоке опекотине57. Одрасла особа тешка 80 килограма која је задобила опекотине оба доњаекстремитета треба у прва двадесет четири сата да добије:а. 6400 мл. Рингер - лактатаб. 3000 мл. Рингер - лактатав. 2000 мл. Рингер - лактата и 2000 мл. 5 % глукозе58. У реанимацији опекотине у прва двадесет четири сата користи се следећиинфузиони раствор:а. 0,9% Naclб. Рингер - лактатв. 5 % глукоза59. Задовољавајућа сатна диуреза код екстензивне опекотине је:а. 10 - 20 ml.б. 50 - 100 ml.в. 30 - 50 ml.60. Код електричне опекотине са миоглобинуријом сатну диурезу треба одржавати на:а. > 10 ml.б. > 100 ml.в. 30 - 50 ml.240

61. У оквиру прве помоћи тешко опеченом пацијенту саветује се:а. Хлађење тела водом у трајању од неколико минутаб. Хлађење тела водом у трајању од неколико сатив. Што дуже хлађење ледом62. Код хемијских опекотина једна од најважнијих иницијалних мера лечења јесте:а. Хидролаважа топлом водом у трајању од 30 минута за опекотину киселинама и три сатаза опекотину базамаб. Хидролаважа хладном водом у трајању од три сата за опекотину киселинама и 30 минутаза опекотину базамав. Примена антидота63. Хируршко лечење код екстензивних дубоких опекотина се:а. Спроводи три - пет дана од повредеб. Не спроводив. Спроводи када се формирају гранулације у пределу опекотинских рана64. Примена мелема у лечењу опекотина је:а. Кориснаб. Нема значајав. Штетна65. У иницијалном лечењу смрзотина примењују се:а. Хидролаважа топлом водомб. Хидролаважа хладном водомв. Ампутацијег. Рана хируршка интервенцијад. Вазодилататорна терапија66. Присуство Ј - таласа у ЕКГ - у је карактеристично за:а. Термичке опекотинеб. Смрзотинев. Електрокуције67. Curling - ов улкус је:а. Базоцелуларни карциномб. Улкус гастродуоденума након опекотинев. Планоцелуларни карцином на старом ожиљку241

68. Индикације за реплантацију у пределу шаке су следеће:а. Ампутација шаке, палца, било која врста ампутације код деце, ампутације више прстију,ампутација једног прста дистално од припоја површног флексораб. Ампутација шаке, палца, било која врста ампутације код деце, ампутација при бази прстав. Ампутација шаке, палца, било која врста ампутације код деце, све врсте ампутације прста69. Синдактилија је:( три тачна одговора )а. Уз полидактилију најчешћа аномалија шакеб. Урођена аномалија чија је инциденција око 1:2000в. Урођена аномалија чија је инциденција око 1:20000г. Саставни део Apert - овог и Polland - овог синдромад. Саставни део Teacher – Collins - овог и Pierre – Robi - овог синдромађ. Увек унилатерална аномалија70. У случају урођеног или посттрауматског недостатка палца шаке:а. Препоручује се уградња протезеб. Препоручује се реконструкција палца пластично - хируршким методамав. Ниједна од метода не даје добре резултате71. Dypuytren - ова контрактура се чешће јавља код пацијената који болују од:а. Микседема, реуме, туберкулозеб. Дијабетеса, епилепсије, цирозе јетре, алкохолизмав. Улкусне болести, аутоимуних болести72. Хируршко лечење Dypuytren - ове контрактуре се спроводи:а. Што раније, док још није дошло до савијања прстаб. Након што "табле" тест постане позитиванв. Уколико је флексија у МПХ зглобу већа од 60º73. Специјални тестови у дијагнози carpal tunnel синдрома су:а. Hoffman – Tinel - ов знак и Fincelstein - ов тестб. Phalen – ов тест, McMartey - јев и Gilliant –Willson - ов теств. Gyion- ов тест, Hoffman –Tinel - ов знак, Phalen - ов тест74. Синдром Gyyon - овог канала је компресивна неуропатија:а. N. radialis - аб. N. medianus - ав. N. ulnaris - а75. Дијагноза “ carpal tunnel ” синдрома се поставља:а. На основу анамнезе и киничког прегледаб. Искључиво на основу ЕМНГ-ав. Не може се поставити на основу анамнезе и клиничког прегледа242

76. Карактеристични симптоми carpal tunnel синдрома су:а. Интензиван бол, трењење свих прстију, изостанак адукције палцаб. Ноктурални бол, трњење прва три прста, изостанак опозиције палцав. Бол при покретима прстију, трњење четвртог и петог прста, изостанак флексије прстију77. Лезија n. radialis - а се манифестује:а. " Канџастом " шакомб. Шаком " проповедника "в. " Висећом " шаком78. Лезија n. medianus - а се манифестује:а. Шаком " проповедника "б. " Висећом " шакомв. " Канџастом " шаком79. Лезија n. ulnaris - а се манифестује:а. Шаком " проповедника "б. " Висећом " шакомв. " Канџастом " шаком80. Секундарна неурорафија се изводи:а. Након три дана од повредеб. Након три недеље од повредев. Након три месеца од повреде81. " Boutonniere " деформитет настаје након:а. Лезије флексорне тетиве прстаб. Лезије екстензорне тетиве прстав. Лезије и флексорне и екстензорне тетиве прста82. "Mallet - finger" се манифестује флексијом прста у:а. Метакарпо - фалангеалном зглобуб. Проксималном интерфалангеалном зглобув. Дисталном интергалангеалном зглобу83. "Swan - neck " деформитет се манифестује:а. Флексијом прста у проксималном интерфалангеалном зглобу и хиперекстензијом удисталном интерфалангеалном зглобуб. Хиперекстензијом прста у проксималном интерфалангеалном зглобу и флексијом удисталном интерфалангеалном зглобув. Флексијом прста у проксималном интерфалангеалном зглобу и флексијом у дисталноминтерфалангеалном зглобу243

84. Моrbus DeQuervain је стенозантни тендовагинитис:а. Флекорних тетива у пределу ручјаб. Екстензорних тетива у пределу ручјав. Абдуктора и екстензора палца у пределу ручја85. Код повреде n. medianus - а у пределу ручја:а. Изостаје флексија прва три прстаб. Изостаје опозиција палцав. Изостаје адукција палца86. Код лезије n. ulnaris - а изостаје:а. Екстензија у интерфалангеалним зглобовима прстијуб. Флексија у интерфалангеалним зглобовима прстијув. Екстензија у метакарпофалангеалним зглобовима87. Bennet - ов прелом је:а. Прелом базе прве метакарпалне костиб. Прелом тела прве метакарпалне костив. Коминутивни интраартикуларни прелом базе прве метакарпалне кости88. Roland - ов прелом је:а. Прелом базе прве метакарпалне костиб. Прелом тела прве метакарпалне костив. Коминутивни интраартикуларни прелом базе прве метакарпалне кости89. Bennet - ов прелом се лечи:а. Имобилизацијом четири недељеб. Оперативнов. Имобилизацијом седам дана и раном мобилизацијом палца90. Rоланд-ов прелом се лечи:а. Имобилизацијом четрири недељеб. Оперативнов. Имобилизацијом седам дана и раном мобилизацијом палца91. Прелом скафоидне кости:а. Има добру прогнозу уколико се одмах учини имобилизацијаб. Има неизвесну прогнозув. Има добру прогнозу уколико се лечи оперативно244

92. Прелом врата пете метакарпалне кости се лечи:а. Искључиво оперативноб. Оперативно уколико је ангулација > 10ºв. Оперативно уколико је ангулација > 30º93. Имобилизација повређене шаке се спроводи на следећи начин:а. Дорзи - флексија ручја, флексија метакарпофалангеалних зглобова, екстензија интерфалангеалнихзглобоваб. Флексија ручја, екстензија метакарпофалангеалних зглобова, флексијаинтерфалангеалних зглобовав. Дорзи - флексија ручја, естензија метакарпофалангеалних зглобова, екстензија интерфалангеалнихзглобова94. Allen - ов тест се користи у испитивању:а. Васкуларизације шакеб. Инервације шакев. Покретљивости тетива шаке95. Нинхидрински тест се користи у испитивању:а. Васкуларизације шакеб. Инервације шакев. Покретљивости тетива шаке96. Непосредно након тендорафије флексорних тетива шаке спроводи се:а. Имобилизацијаб. Динамичка имобилизацијав. Мобилизација97. Volkmann - ова контрактура настаје као последица:а. Фиброматозе палмарне апонеурозеб. Некрозе и фриброзе мишића подлактав. Повреде нерава подлактице98. Kienbock - ова болест је компликација прелома:а. Oss scaphoideumб. Oss lunatumв. Oss trapezyum99. Рефлексна симпатичка дистрофија ( RSD ) шаке се:а. Манифестује болом, отоком, променом боје коже и контрактуромб. Манифестује парестезијама на врховима прстију и модром кожомв. Не може се открити на основу клиничког прегледа шаке245

100. “ Triger – finger ” је:а. Стенозантни тендовагинитис флексорне тетиве прстаб. Компресивна неуропатија живца на прстув. Посттрауматска контрактура прста101. Урођени расцепи усне и непца се класификују као:( три тачна одговора )а. Расцепи примарног и секундарног палатумаб. Унилатерални и билатерални расцепив. Субтотални и тотални расцепиг. Cheiloschisis и palatochisisд. Мањи и већиђ. Примарни и секундарни102. Расцеп непца се хируршки збрињава:а. У прва три месеца животаб. Између 12 и 15 месецив. У трећој години живота103. После учињене палатопластике обавезна је:а. Специјална исхрана у трајању од шест месециб. Логопедски третманв. Специјална нега ожиљака104. Основни принцип у лечењу расцепа примарног палатума је:а. Ушивање усне у првом месецу по рођењуб. Анатомска реституција свих слојева горње уснев. Естетски резултат након операције105. Код расцепа усне и носа неопходно је да се:а. У току прве операције учини потпуна корекција свих структура захваћених расцепомб. Учини анатомска реституција свих слојева усне и носа, а уколико је потребно секундарнекорекције се спроводе до седме годинев. Најпре оперише усна, а нос након месец дана106. У случају већег дефекта доње вилице:а. Најбоље резултате даје микроваскуларни трансфер костиб. Уградња синтетског материјалав. Најбоље резултате даје остеопластика слободним коштаним трансплантатом107. Дефинитивна парализа личног живца:а. Се може кориговати само хируршким захватима на нервним структурамаб. Се може кориговати динамичким или статичким хируршким методамав. Се не може хируршки кориговати246

108. Ринофима се успешно лечи:а. Медикаментимаб. Хируршки - тангенцијалном ексцизијомв. Радиотерапијом109. Реконструкција носа пластично - хируршким методама је:а. Немогућаб. Могућав. Ретко могућа110. Реконструкција ушне шкољке пластично - хируршким методама је:а. Немогућаб. Могућав. Ретко могућа111. Еpicantus се успешно коригује:а. Пластично - хируршким методама у пределу ушне шкољкеб. Пластично - хируршким методама у пределу уснев. Пластично - хируршким методама Z - пластике112. Птоза очног капка је последица лезије:( два тачна одговора )а. M. orbicularis oculiб. M. levator palpebrae superiorisв. N. oculomotoriusг. N. trochlearisд. N. facialis113. Lagophtalmus је последица лезије:( два тачна одговора )а. M.orbicularis oculiб. M. levator palpebrae superiorisв. N. oculomotorius - aг. N. trochlearis - aд. N. facialis - a114. У конгениталне аномалије ушне шкољке убрајају се:( три тачна одговора )а. Microtiaб. Epikantusв. ” Cup and lop ear ”г. Cryptotiaд. Simblefaronђ. Telekantus247

115. Конгениталне аномалије очних капака су:( три тачна одговора )а. Simblefaronб. Epikantusв. Ptosisг. Kolobomaд. Entropionђ. Microtia116. Конгенитална аномалија носа је:а. Ринофимаб. Ринолалијав. Nasus bifidus117. Crouzon - ов синдром је урођена аномалија која се манифестује:а. Малформацијом лобање, носа, хипоплазијом максиле и егзофталмусомб. Акроцефалијом и синдактилијомв. Хипоплазијом зигоматичних костију, аномалијом очних капака и аурикула118. Apert - ов синдром је урођена аномалија која се манифестује:а. Малформацијом лобање, носа, хипоплазијом максиле и егзофталмусомб. Aкроцефалијом и синдактилијомв. Хипоплазијом зигоматичних костију, аномалијом очних капака и аурикула119. Treacher – Collins - ов синдром је урођена аномалија која се манифестује:а. Малформацијом лобање, носа, хипоплазијом максиле и егзофталмусомб. Акроцефалијом и синдактилијомв. Хипоплазијом зигоматичних костију, аномалијом очних капака и аурикула120. Romberg - ов синдром је урођена аномалија која се манифестује:а. Прогресивном хемифацијалном атрофијомб. Микрогнатијом, глосоптозом и расцепом непцав. Билатералном парализом фацијалног нерва121. Мöbius - ов синдром је урођена аномалија која се манифестује:а. Прогресивном хемифацијалном атрофијомб. Микрогнатијом, глосоптозом и расцепом непцав. Билатералном парализом фацијалног нерва248

122. Pierre Robin - ов синдром је урођена аномалија која се манифестује:а. Прогресивном хемифацијалном атрофијомб. Микрогнатијом, глосоптозом и расцепом непцав. Билатералном парализом фацијалног нерва123. Остеопластика костију лица се спроводи:а. Након осамнаесте годинеб. Након тринаесте годинев. Након шесте године124. Профилактичка дисекција врата код карцинома доње усне се спроводи:а. Увекб. Код рецидива, инвазивних типова карцинома, карцинома > 3 цм и млађих особав. Увек уколико нема системских метастаза125. Прелом по типу Le Fort I је:а. Краниофацијална дисјункцијаб. Пирамидална фрактура максилев. Хоризонтална фрактура максиле ( Guérin - ов прелом )126. Прелом по типу Le Fort II је:а. Краниофацијална дисјункцијаб. Пирамидална фрактура максилев. Хоризонтална фрактура максиле (Guérin - ов прелом)127. Прелом по типу Le Fort III је:а. Краниофацијална дисјункцијаб. Пирамидална фрактура максилев. Хоризонтална фрактура максиле (Guérin - ов прелом)128. Прелом по Le Fort - у се односи на:а. Доњу вилицуб. Горњу вилицув. Јагодичну кост129. “ Blow – out ” прелом је:а. Прелом пода орбитеб. Прелом крова орбитев. Прелом унутрашњег зида орбите249

130. Радиографија лица по Water - у представља стандардну врсту допунског прегледакод повреда лица при којој се визуализује:а. Доња вилицаб. Горња вилица и зигоматична коств. Чеона кост131. Прелом носних костију се дијагностикује:а. На основу клиничке сликеб. Само на основу радиографијев. Компјутеризованом томографијом132. Егзофталмус се може хируршки кориговати методама:а. Декомпресијеб. Дакроцисториностомијев. Егзентерације133. Егзентерација орбите подразумева одстрањивање:а. Само очне јабучицеб. Целокупног садржаја орбитев. Очне јабучице и мишића булбомотора134. Преаурикуларни синус се јавља на линији спајања:а. Другог и трећег бранхијалног лукаб. Првог и другог бранхијалног лукав. Трећег и четвртог бранхијалног лука135. Један од најједноставнијих прегледа код сумње на постојање прелома вилицајесте:а. Радиографијаб. Тест оклузијев. Тест на диплоопије136. Код екстензивних повреда лица примарне мере лечења су:а. Имобилизација преломаб. Одржавање пролазности дисајних путева и хемостазав. Што раније ушивање рана137. Радиографија лица по Caldwell - у представља стандардну врсту допунскогпрегледа код повреда лица при којој се визуализује:а. Мандибулаб. Максила и зигоматична коств. Фронтална кост и ивице орбите250

138. Хипоспадија је урођена аномалија код које је:а. Отвор уретре смештен на дорзалној страни пенисаб. Отвор уретре смештен на вентралној страни пениса, скротуму или у перинеумув. Одсутан отвор уретре139. Идиопатска елефантијаза пеноскроталне регије и доњих екстремитета се лечи:а. Конзервативноб. Пластично - хируршким методамав. Радиотерапијом140. Корективна ринопластика се изводи:а. После тринаесте годинеб. После осамнаесте годинев. Уколико постоје сметње у дисању при чему узраст нема значаја141. Аугментација дојки силиконском протезом:а. Изводи се након ампутације дојкеб. Не сме се изводити након ампутације дојкев. Може се изводити након ампутације дојке142. Након аугментације дојке силиконском протезом може доћи до:а. Пуцања протезе на већим надморским висинамаб. Одбацивања протезе у 10 – 20 % случајевав. Контрактуре протезе143 “ Face – lift ” се изводи:а. Само једномб. Једном или више путав. Само после педесете године144. Естетска операција се изводи уколико:а. Особа има веће психичке сметњеб. Особа жели да измени свој изгледв. Особа жели да изгледа као потпуно друга особа145. Липосукција се препоручује код:а. Млађих особаб. Вишка масног ткива и еластичне кожев. Вишка масног ткива и опуштене коже251

146. Реконструкција пениса пластично - хируршким методама је:а. Немогућаб. Могућав. Ретко могућа147. Реконструкција једњака пластично-хируршким методама је:а. Немогућаб. Могућав. Ретко могућа148. Реконструкција проксималног сегмента једњака се изводи:а. Микроваскуларним трансфером танког црева или кожним режњевимаб. Кожним трансплантатимав. Специјално израђеном протезом149. Реконструкција вагине пластично - хируршким методама је:а. Немогућаб. Могућав. Ретко могућа150. Аплазија вагине се:а. Лечи хируршким путем после двадесет пете годинеб. Успешно лечи методама пластичне хирургијев. Успешно лечи хормонском терапијом151. Polymastia је урођена аномалија код које постоји:а. Већи број млечних жлездаб. Вишак масног ткивав. Већи број брадавица152. Polythelia је урођена аномалија код које постоји:а. Већи број млечних жлездаб. Вишак масног ткивав. Већи број брадавица153. У циљу затварања кожног дефекта код спине бифиде примењује се:а. Слободни кожни трансплантатб. Локални или регионални режањв. Алопластични материјал252

154. Ulcus decubitalis је последица:а. Лоше неге пацијентаб. Непокретности пацијентав. Инфекције155. Gynecomastia се успешно коригује:а. Ексцизијомб. Екстирпацијомв. Трансплантацијом156. Реконструкција аналног сфинктера може се учинити пластично-хируршкимметодама уз употребу:а. M. gracilis - aб. Протезев. Мишића трбуха157. Hydroadenitis suppurativa је:а. Запаљење коже прегибних регијаб. Хронична упала пазушне или ингвиналне регијев. Упала пљувачних жлезда158. Хируршка корекција алопеције се може учинити:а. Аутотрансплантацијом коже или режњевимаб. Аутотрансплантацијом длака или режњевимав. Само пресађивањем косе159. Улкус на потколеници или стопалу који је последица васкуларног обољења се:а. Успешно лечи методама пластичне хирургијеб. Ретко може дефинитивно излечити методама пластичне хирургије и то уколико јеотклоњен узрок инсуфицијенцијев. Успешно лечи пресађивањем коже160. Дефинитивни естетски резултат након корективне ринопластике постиже се:а. Након тридесет данаб. Након дванаест месецив. Након три месеца161. Pectus excavatum се може хируршки кориговати:а. Корективном остеотомијом или уградњом алопластичног материјалаб. Само у случајевима деформитета мањег степенав. Трансплантацијом коже253

162. Моrbus Peuronie је:а. Фиброматоза палмарне фасцијеб. Фиброматоза плантарне фасцијев. Фиброматоза пениса163. Естетске операције се изводе:а. Код особа млађих од педесет годинаб. Код особа млађих од шездесет годинав. Код свих пунолетних особа164. Еpidermolysis bullosa dystrophica hereditaria је:а. Тешко обољење које се обично завршава летално у 3 деценији животаб. Кожно обољење лицав. Обољење коже које се успешно лечи методама пластичне хирургије165. Врсте меланома су:а. Лентиго, superfitial spreading, нодуларни и акралниб. Лентиго,вертикални и нодуларнив. Лентиго, хоризонтални, нодуларни166. Код сумње на малигни меланом спроводи се:а. Инцизиона биопсијаб. Ексцизиона биопсијав. Радиотерапија и биопсија167. Елективна дисекција регионалних лимфних жлезда код малигног меланомаспроводи се:( два тачна одговора )а. Код свих врста малигног меланомаб. Код тзв. интермедијерних малигних меланомав. Након 7 - 14 дана од примарне операције и по пристизању дефинитвног пато -хистолошког резултатаг. У току примарне операцијед. Код тзв. танких и дебелих малигних меланома168. Разлике између базоцелуларног и планоцелуларног карцинома коже су:( два тачна одговора )а. Јасне на основу инспекције тумораб. Знатно већи проценат метастазирања код планоцелуларног карцинома кожев. Планоцелуларни карцином коже доводи до већих локалних деструкцијаг. Базоцелуларни карцином се чешће јавља на кожи него на другим ткивимад. Базоцелуларни карцином изузетно ретко метастазира254

169. Granuloma pyogenicum је:а. Инфицирано страно телоб. Доброћудни вегетантни хемангиом кожев. Тумор коже који настаје након повреде170. Кавернозни хемангиоми се лече:а. Оперативноб. Конзервативнов. Комбинованим методама у зависности од локализације, екстензитета и типа171. Малигни меланом се чешће јавља код припадника:а. Црне расеб. Беле расев. Жуте расе172. Малигни меланом се примарно јавља на кожи у:а. > 67 % случајеваб. > 87 % случајевав. > 97 % случајева173. Присуство метастаза малигног меланома у регионалним лимфним жлездамаозначава постојање системских метастаза у:а. 70 – 90 %б. 10 – 20 %в. 5 – 10 %174. Сумња на малигни меланом се поставља на основу:а. Величине младежаб. Било какве промене у пределу постојећег младежав. Инфекције младежа175. Велики број урођених хемангиома спонтано инволуира до:а. Прве годинеб. Треће годинев. Шесте године176. У склопу Kasabach – Merrit - овог Sy. осим хемангиома коже постоји и:а. Тромбоцитопенија, DICб. Глауком, хемангиом менингеав. Хемангиом ретине и мозга255

177. У склопу Sturge – Wеber – Кraube - овог Sy. осим хемангиома коже постоји и:а. Тромбоцитопенија, DICб. Глауком, хемангиом менингеав. Хемангиом ретине и мозга178. У склопу Lindau – Von Hippel - овог Sy. осим хемангиома коже постоји и:а. Тромбоцитопенија, DICб. Глауком, хемангиом менингеав. Хемангиом ретине и мозга179. У склопу Klippel – Тrenau - овог Sy. осим хемангиома коже постоји и:а. Варикси и хипертрофија доњих екстремитетаб. Мултипле телеангиектазије органа и крварењав. Поремећај осификације180. У склопу Rendy – Оsler – Wеber - овог Sy. осим хемангиома коже постоји и:а. Варикси и хипертрофија доњих екстремитетаб. Мултипле телеангиектазије органа и крварењав. Поремећај осификације181. У склопу Маffucci - евог Sy. осим хемангиома коже постоји и:а. Варикси и хипертрофија доњих екстремитетаб. Мултипле телеангиектазије органа и крварењав. Поремећај осификације182. Naevus flammeus је:а. Младеж црвене бојеб. Капиларни неинволутивни хемангиомв. Инфламирани невус183. “ Port wine stain ” је:а. Капиларни хемангиомб. Младежв. Кератоза184. Кавернозни хемангиом коже се препознаје по:а. Локализацијиб. Морфологијив. Анамнестичким подацима256

185. Рано хируршко лечење урођених хемангиома се предузима:( два тачна одговора )а. Ако се налазе на лицуб. У случају тешких крварењав. Ако опструира природне отворег. Уколико то желе родитељид. Ако је јасно ограничен186. У лечењу урођених хемангиома најчешће се примењују:( три тачна одговора )а. Радиотерапијаб. Редовне опсервацијев. Хируршка интервенцијаг. Терапија кортикостероидимад. Склерозацијађ. Рана хируршка интервенција187. Dermato - fibrosarcoma protuberans је:а. Тумор високог степена малигнитета и велике инциденције метастазирањаб. Тумор средњег степена малигнитета и мале инциденције метастазирањав. Тумор који по свим карактеристикама одговара бенигним туморима188. Dermato - fibrosarcoma protuberans се лечи:а. Радиотерапијомб. Радикалном хируршком ексцизијомв. Хемотерапијом189. Хаемангиоперицитома је:а. Веома малигни тумор спорог растаб. Бенигни тумор брзог растав. Тумор средњег степена малигнитета и рапидног раста190. Кожне прекацерозе су:а. Мо. Bowen, Erythroplasia de Qyeyrat, keratosis actinica, leukoplakia, kerato - acanthoma,xeroderma pigmentosumб. Мо. Bowen, Erythroplasia de Qyeyrat, naevus pigmentosus, leukoplakia, kerato - acanthoma,xeroderma pigmentosumв. Мо. Bowen, Erythroplasia de Qyeyrat, dermatofibroma, leukoplakia, kerato - acanthoma,xeroderma pigmentosum257

191.Недостаци радиотерапије базоцелуларног карцинома су:( два тачна одговора )а. Радиорезистентностб. Сумњива радикалноств. Изостанак патохистолошке верфикацијег. Болностд. Ожиљак након терапије192. Лечење малигних тумора коже и меких ткива се спроводи хируршким путем:а. Уколико се ради о мањем тумпруб. Само уколико се не нарушава естетски изгледв. Увек радикалном операцијом уз примарну реконструкцију, уколико су јасне границетумора193. Xathelasma је доброћудни тумор:а. Носаб. Очног капкав. Ушне шкољке194. Кеratoacanthoma је:а. Малигни тумор брзог растаб. Бенигни тумор спорог растав. Тумор брзог раста који представља преканцерозу195. Дисекција регионалних лимфних жлезда код малигног меланома се спроводи:( три тачна одговора )а. Увекб. Уколико нема системских метастазав. У току примарне операцијег. Као профилактичка мера код тзв. интермедијерних меланомад. Као профилактичка мера код свих типова меланома и у току примарне операцијеђ. Уколико су увећане лимфне жлезде и тек након пристизања дефинитивногпатохистолошког резултата примарне лезије196. Ulcus rodens је:а. Базоцелуларни карциномб. Улкус гастродуоденума након опекотинев. Рана на старом ожиљку197. Маrjolin - ов ulcus је:а. Базоцелуларни карциномб. Улкус гастродуоденума након опекотинев. Планоцелуларни карцином на старом ожиљку258

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ПЛАСТИЧНЕ ХИРУРГИЈЕ1. б2. б3. б4. б5. б6. в7. б8. б9. в10. а11. а, б, в12. в13. в14. в15. а16. в17. а18. б19. а20. а, в , ђ21. а22. в23. б24. а25. в26. б27. в28. б29. а30. а31. б32. б33. б34. б, в, д35. в36. а37. а38. б39. в40. б41. б42. б43. б44. а45. а46. б47. б48. а259

26049. б, в, г50. б51. а52. б53. б54. б55. б56. а57. а58. б59. в60. б61. а62. а63. а64. в65. а66. б67. б68. а69. а, б, г70. б71. б72. б73. в74. в75. а76. б77. в78. а79. в80. в81. б82. в83. б84. в85. б86. б87. а88. в89. б90. в91. б92. в93. а94. а95. б96. б97. б98. б99. а100. а

101. а, б, в102. б103. б104. б105. б106. а107. б108. б109. б110. б111. б112. б, в113. а, д114. а, в, г115. б, в, г116. в117. а118. б119. в120. а121. в122. б123. а124. б125. в126. б127. а128. б129. а130. б131. а132. а133. б134. б135. б136. б137. в138. б139. б140. б141. в142. в143. б144. б145. б146. б147. б148. а149. б150. б151. а152. в261

262153. б154. а155. б156. а157. а158. б159. б160. б161. а162. в163. в164. а165. а166. б167. б, в168. б, д169. б170. в171. б172. в173. а174. б175. в176. а177. б178. в179. а180. б181. в182. б183. а184. б185. б, в186. б, в, д187. б188. б189. в190. а191. б, в192. в193. б194. в195. б, г, ђ196. а197. в

ИСПИТНА ПИТАЊА ИЗ УРОЛОГИЈЕ1. Нормалан седимент урина је:а. Еритроцита 10 - 15, Леукоцита 5 - 10, бактерија малоб. Еритроцита 3 - 5, Леукоцита 10 - 15, бактерија малов. Еритроцита до 5, Леукоцита до 10, бактерија мало2. Нормално човек мокри:а. 5 - 6 пута у току дана, једанпут у току ноћиб. 3 - 6 пута у току дана, ниједном преко ноћив. 3 - 8 пута у току дана, једанпут у току ноћи3. Болови у пределу мокраћне бешике:а. Срећу се код реналне коликеб. У вези су са мокрењем, уз поремећај мокрењав. Праћени су немогућношћу мокрења4. Узроци дизурије су:( два тачна одговора )а. Механичкиб. Спастичкив. Провоцирајућиг. Динамичкид. Спонтани5. Узроци хематурије су:( четири тачна одговора )а. Неспецифична и специфична запаљења уротрактаб. Калкулозав. Дивертикум мокраћне бешикег. Тумори уротрактад. Повредее. Тумори епидидимисаж. Акутни скротумз. Стеноза уретре263

6. У односу на акт мокрења, хематурија може бити:( три тачна одговора )а. Иницијалнаб. Провоциранав. Тоталнаг. Терминалнад. Опструктивна7. Преглед мокраће у "три чаше" је начин за доказивање:а. " Висине " хематурије – локализација крвављења у уротрактуб. Континуиране - трајне хематуријев. Интермитентне хематурије8. Неопластична хематурија је:( два тачна одговора )а. Болна, непровоциранаб. Безболна, провоциранав. Безболна, непровоциранаг. Болна, провоциранад. Каприциозна9. Лажна хематурија може бити последица употребе:а. Неке врсте хране ( цвекла )б. Лекова ( бактрим, гентамицин, цефалоспорини )в. Прехладе, уроинфекције10. Уретрорагија је крварење из:а. Бубрегаб. Уретерав. Мокраћне бешикег. Простатед. Уретре264

11. Узроци пиурије су:( три тачна одговора )а. Неспецифична и специфична запаљења на било ком нивоу уротрактаб. Калкулоза уро трактав. Кристалуриаг. Тумори уро трактад. Повреде уро тракта12. Ретенција урина може бити:( два тачна одговора )а. Парцијалнаб. Инкомплетнав. Тоталнаг. Комплетнад. Делимична13. Могући узроци ретенције урина су:( четири тачна одговора )а. Аденом простатеб. Дивертикулум мокраћне бешикев. Стриктура уретрег. Повреде уретерад. Тумори мокраћне бешикеђ. Склероза врата мокраћне бешикее. Спољашња компресија тумора на мокраћну бешику14. Код анурије постоји застој урина на нивоу:( три тачна одговора )а. Рeналних тубулаб. Пијело - каликсних системав. Уретераг. Врата мокраћне бешикед. Уретре15. Инконтиненција урина је:а. Одилазак урина поред пласираног катетераб. Одилазак урина на природан отвор, а да пацијент то не желив. Одилазак урина на неприродан отвор265

16. Ishiuria paradoxa је:а. Комплетно пражњење мокраћне бешике у току ноћиб. Одилазак урина у току напињањав. Одилазак урина при препуној мокраћној бешициг. Одилазак урина на неприродан отвор17. Олигурија је:а. Диуреза мања од 1000 милилитараб. Диуреза мања од 600 милилитарав. Диуреза мања од 200 милилитара18. Хипоспадија је:а. Стеноза meatus - а уретреб. Појава отвора уретре на вентралној страни пенисав. Појава отвора уретре на дорзалној страни пениса19. Бимануелну палпацију у урологији користимо код:( два тачна одговора )a. Прегледа бубрегаб. Прегледа уретерав. Тумора мокраћне бешикег. Карцинома простатед. Калкулуса уретре20. Пасемник се нормално:а. Јасно палпира у ингвиналном каналуб. Једва напипава и бежи под прстимав. Јако је осетљив на палпацију21. Ректални туше се изводи код:( два тачна одговора )а. Тумора мокраћне бешикеб. Аденома простатев. Карцинома простатег. Стриктуре уретред. Дивертикулума мокраћне бешике266

22. На ректалном туше - у нормално је простата:а. Тврда и осетљиваб. Конзистенције тенара, ограничена, неосетљива, сулкус се пипав. Нејасно ограничена од околинег. Осетљива и праћена појавом секрета23. Најзначајнији лабораторијски тестови бубрежне функције су:а. Комплетна крвна сликаб. Уреа, креатинин, јонограм, клиренс креатининав. Туморски маркери ( PSA, alfa feto протеин, бета HCG )24. Уретрална катетеризација се користи за:( два тачна одговора )а. Решавање инфра - везикалне опструкцијеб. Узимање урина код мушкарацав. Мерење диурезег. By - pass опструкције уретерад. Одређивање сепаратне бубрежне функције25. Најчешће коришћени катетер у урологији је:а. Malekot - овб. Катетер у облику пиштаљкев. Pezzer - овг. Двоканални Folley катетер26. Уретрални катетер се пласира:а. Без посебне припремеб. Након антисептичке припреме спољашњег отвора уретрев. Након адекватног позиционирања болесника27. Дилатацију уретре изводимо:а. Специјалним цистоскопимаб. Уретералним сондамав. Металним и получврстим бужијама28. Ехосонографија уро тракта:а. Обично је прва дијагностичка метода у урологијиб. Изводи се након интравенске урографијев. Замењује ректални преглед267

29. Ехосонографија уро тракта:a. Захтева припему цревног садржајаб. Безболна, неинвазивна, функционално независна методав. Процењује бубрежну функцију код дијабетичара30.Интервентна сонографија се користи за:( два тачна одговора )а. Узимање биопсије тумора мокраћне бешикеб. Узимање биопсије тумора простате, бубрегав. Катетеризацију мокраћне бешике и уретераг. Дренажу опструкције бубрега и гнојних колекцијад. Замењује транс - уретралну ресекцију простате31. Цистоскопија је дијагностичка метода која се примењује код:( три тачна одговора )а. Аденома простатеб. Карцинома простатев. Тумора мокраћне бешикег. Узрок и место хематуријед. Узрок и место пиуријеђ. Тумора бубрега32. Нативни RTG снимак уротракта се користи за:а. Утврђивање тумора мокраћне бешикеб. Калкулозе уротрактав. Карцинома простате33. Нативни RTG снимак уротракта се изводи:а. Устојећем ставу, без припреме цреваб. У стојећем ставу са припремом цревав. У лежећем ставу са припремом црева34. Интравенска урографија нам даје:а. Анатомске и функционалне податкеб. Само анатомске податкев. Функционалне податке код бубрежне инсуфицијенције268

35.Индикације за урографију су:( три тачна одговора )а. Хематуријеб. Ретенције уринав. Уро - калкулозаг. Обавезно код повреда уротрактад. Опструкција36.Нежељени ефекти контрасних средстава су:( два тачна одговора )а. Нефротоксичностб. Нелагодност самог извођењав. Анафилактоидне реакцијег. Отежано мокрење и ретенција након применед. Евентуално појава хематурије37. Пост - микциона цистографија показује:а. Уретерални рефлуксб. Валвуле задње уретрев. Резидуални урин38. Ретроградна и антероградна пијелографија нам дају евиденцију у следећа стања иобољења:( два тачна одговора )а. Стање мокраћне бешикеб. Патологија уретерав. Стање кортекса бубрегаг. Патологију пијело - каликсног системад. Функцију бубрега39. Ретроградна и антеградна пијелографија је индикована код:( два тачна одговора )а. Урографски недовољно јасно приказаног RTG уротрактаб. Комплетне ретенције уринав. Функционалног испитивања бубрегаг. Алергије на јодна контрасна средствад. Неурогене дисфункције мокраћне бешике269

40. Ретроградна уретрографија се користи код:( два тачна одговора )а. Тумора мокраћне бешикеб. Тумора простатев. Повреда уретрег. Повреда мокраћне бешикед. Стенозе уретре41. Рено - вазографија се користи код:( три тачна одговора )а. Функционалног испитивања бубрегаб. Повреда бубрегав. Тумора бубрегаг. Туберкулозе бубрегад. Васкуларне патологије42. Компјутеризована томографија ( CT ) бубрега је доминантна метода прегледакод:( три тачна одговора )а. Повреда бубрегаб. Гнојних инфекција бубрегав. Реналних цистаг. Реналних туморад. Туберкулозе бубрега43. Магнетна резонанца ( NMR ) има предност у односу на CT код:( четири тачна одговора )а. Алергије на јодна контрасна средстваб. Инфекција које продукују гасв. Бубрежне инсуфицијенцијег. Реналне калкулозед. Децее. Тумора бубрегаж. Трудница44. Радионуклидно испитивање уротракта се користи ради:а. Процене морфологије уротрактаб. Процене бубрежне функцијев. Семи - квантитативне процене симптома270

45. Сцинтиграфија скелета је обавезна код:а. Тумора бубрегаб. Карцинома простатев. Суспектног аденома простате46. Конгениталне аномалије бубрега могу се манифестовати:( три тачна одговора )а. Асимптоматскиб. Знацима опструкцијев. Немогућношћу мокрењаг. Тумефакцијомд. Знацима стечене хипоплазије47. Конкреција бубрега је:а. Недостатак или аплазија бубрегаб. Поремећај међусобног односа бубрегав. Удвајање пијело - каликсног система48. Најчешћи поремећај структуре бубрега је:а. „ Сунђераст “ бубрегб. Полицистизам код децев. Полицистизам код одраслих49. Делимично удвајање каналикуларног система назива се:а. Дуплицитетб. Бифидноств. Уретероцела50. Аномалије уретералног завршетка су:( три тачна одговора )а. Валвуле задње уретреб. Уретероцелав. Бифидни уретерг. Везико - уретерални рефлуксд. Ектопично ушће271

51. Повреда бубрега се манифестује следећим симптомима:( три тачна одговора )а. Стањем шока и знацима унутрашњег крварењаб. Немогућношћу мокрењав. Ретроперитонеалним хематомомг. Хематуријомд. Уретрорагијом52. Повреде бубрега доминантно се дијагностикују:а. Ултра - сонографијомб. Интравенском урографијомв. Компјутеризованом томографијом53. Повреде бубрега доминантно се збрињавају:а. Оперативноб. Конзервативнов. Праћењем54. Индикације за оперативно лечење повреда бубрега су:а. Несносни боловиб. Јака хематуријав. Перзистентно ренално крварење55. Најчешће повреде уретера су:а. Затворенеб. Отворенев. Спољашњед. Хируршке56. Дијагностичке методе код повреда уро тракта су:( четири тачна одговора )а. Нативна скопија абдоменаб. Ехосонографија уротрактав. Динамска сцинтиграфија бубрегаг. И.в. урографијад. Цистоскопијае. Уретроцистографијаж. Компјутеризована томографија272

57. Повреде мокраћне бешике се деле на:( три тачна одговора )а. Супра - пелвичнеб. Инфра - пелвичнев. Екстраперитонеалнег. Интраперитонеалнед. Спонтане58.Доминантне методе дијагностике повреда мокраћне бешике су:( два тачна одговора )а. Урографијаб. Ретроградна цистографијав. Ултрасонографијаг. СT цистографијад. Цистоскопија59. Екстраперитонеалне повреде мокраћне бешике доминатно се збрињавају:а. Оперативноб. Катетер дренажомв. Минималном цистостомијом60. Симптоми повреде уретре су:( три тачна одговора )а. Немогућност мокрењаб. Хематуријав. Немогућност пласирања катетераг. Супра - пубични хематомд. Уретрорагија61. Симптоми повреде тестиса су:( два тачна одговора )а. Хематуријаб. Болови локалнов. Немогућност мокрењаг. Хематоцелад. Уретрорагија273

62. Стечене опструктивне уропатије узроковане су:( три тачна одговора )а. Уретралним валвуламаб. Калкулозом уротрактав. Туморима уротрактаг. Инфламаторним и трауматским структурамад. Уретероцелом63. Симптоми доње уринарне опструкције су:( три тачна одговора )а. Ренална коликаб. Отежано мокрењев. Знаци инфекцијег. Мука и повраћањед. Немогућност мокрења64. Уринарне опструкције се непосредно збрињавају:( четири тачна одговора )а. Катетеризацијом бешикеб. Оперативном цистектомијомв. Супрапубичном цистостомијомг. Уретеро - литотомијомд. Сондажом уретерае. Делиберацијом уретераж. Нефро - литолапаксијомз. Перкутаном нефростомијом65. Типична ренална колика, у отсуству инфекције или померања калкулуса траје:а. Неколико данаб. Краће од двадесет четири сатав. Различито дуго66.Типичну реналну колику прате:( два тачна одговора )а. Болови са пропагацијом у десну лопатицуб. Болови са пропагацијом у препонев. Нагон на повраћање и повраћањег. Болови у епигастријумуд. Повишена температура274

67. Бубрежна колика је праћена:а. Болном макро/микро хематуријом и патолошким седиментом уринаб. Микрохематуријом и повишеном температуромв. Симптоматском полиуријом68. У нападу бубрежне колике болесник је:а. Повијен на страну оболелог бубрегаб. Повијен на страну супротну од оболелог бубрегав. Стално у покрету, неможе да нађе згодан положај69. У нападу бубрежне колике постоји:а. Палпаторна остељивост лумбалне ложе оболелог бубрега и перкуторна неосетљивостб. Палпаторна неостељивост лумбалне ложе оболелог бубрега и перкуторна осетљивоств. Палпаторна осетљивост лумбалне ложе оболелог бубрега и перкуторна осетљивост70. Лечење бубрежне колике подразумева:( три тачна одговора )а. Привремену катетеризацијуб. Давање аналгетикав. Примену морфинаг. Сондирање уретерад. Давање антибиотика71. Стање „ акутног скротума „ могу дати следећа обољења:( три тачна одговора )а. Запаљења аднекса и тестисаб. Хидрокелав. Варикокелаг. Торзије скроталног садржајад. Повреде скротума72.Симптоми увртања сперматичне врпце су:( три тачна одговора )а. Немогућност мокрењаб. Мука и повраћањев. Унилатерални скротални болг. Супра - пубични боловид. Једнострани оток скротума275

73. Дигноза увртања сперматичне врпце се поставља:( два тачна одговора )а. Анализом уринаб. Повишеним параметрима инфламацијев. Колор доплер сонографијомг. Ретроградном уретро - цистографијомд. Хируршком експлорацијом74. Збрињавање торзије тестиса подразумева:( два тачна одговора )а. Мануелну деторквацијуб. Хируршко збрињавање у првих шест сатив. Хируршко збрињавање у првих дванаест сатиг. Хируршко збрињавање у прва двадесет четири сатад. Хируршко збрињавање након стабилизације општег стања75. Неспецифичне уринарне инфекције су чешће присутне код:а. Мушкарацаб. Женав. Подједнако су заступљена у оба пола76. Сигнификантна бактериурија означава:а. Асимптоматску бактериуријуб. Контаминацију уринав. Уринарну инфекцију77. Релапс уринарне инфекције означава:а. Поновну инфекцију са другим бактеријамаб. Поновну појаву симптома код инфекције која није саниранав. Поновну појаву симптома код инфекције која је санирана78. Компликована уринарна инфекција означава инфекцију:( два тачна одговора )а. На анатомски и функционално нормалном уринарном трактуб. На анатомски и функционално ненормалном уринарном трактув. Осетљиву на антимикробно лечењег. Узроковану антибиотик - резистентним врстамад. Узроковану хематогеном дисеминацијом276

79. Предиспонирајућа стања за настанак компликованих уринарних инфекција су:( три тачна одговора )а. Опструкције на било ком нивоу уринарног трактаб. Имуно - супресивна стањав. Појава бубрежних цистаг. Присуство сталног катетерад. Млађи болесници80. Најчешћи уро патоген је:а. Pseudomonas aeruginosaб. Escherichia coliв. Staphilococus aureus81. Катетеризација мокраћне бешике ради узимања урина се користи код:а. Мушкарацаб. Женав. Децег. Параплегичара82. Супресивна антимикробна терапија означава:а. Превенцију реинфекције антибиотицима, у претходно стерилисаном уринуб. Посткоиталну профилаксув. Супресија фокуса бактеријске перзистенције, која није ерадицирана83. Уринарну инфекцију означава број уропатогена:( два тачна одговора )а. Више од 10 5 cfu/mlб. 10 2 -10 5 cfu/ml у присуству симптомав. Симптоми уринарне инфекције без обзира на број уро - патогенаг. Присуство дизуричних тегобад. Присуство сталног катетера84. Симптоми циститиса су:( три тачна одговора )а. Повишена температураб. Полакиуријав. Бол у пределу мокраћне бешикег. Болови у пределу бубрегад. Тенезми277

85. Циститис се лечи применом:а. Цефалоспорина седам до четрнаест данаб. Флуоро - хинолона три данав. Амино - пеницилина три до пет дана86. Акутни пијелонефритис може бити:( два тачна одговора )а. Рецидивирајућиб. Некомпликованив. Компликованиг. Перзистирајућид. Пролонгирани87. Компликације акутног пијелонефритиса су:( два тачна одговора )а. Инфекција доњих уринарних путеваб. Акутни орхи - епидидимитисв. Перинефритични апсцесиг. Сепсад. Инфекција контралатералног бубрега88. Неспецифичне уретритисе изазивају:( два тачна одговора )а. Neisseria gonorrheaeб. Chlamydia trachomatisв. Ureaplasma urealyticumг. Уобичајени уринарни патогени и стафилококе89. Симптоми уретритиса су:( три тачна одговора )а. Алгуриаб. Пурулентни исцедакв. Болови у пределу мокраћне бешикег. Еректилна дисфункцијад. Асимптоматски90. Хламидијални уретритис се лечи:а. Азитромицином седам данаб. Тетрациклинима седам данав. Цефалоспоринима три дана278

91. Уринарне инфекције најчешће настају:а. Хематогеним путемб. Лимфогенов. Асцендентног. Ширењем околних инфекција92. Пионефроза је:а. Уринарна инфекција реналних цистаб. Уринарна инфекција у опструираном колекторном системув. Уринарна инфекција проширена ван граница бубрега93. Најпрецизнија дијагноза реналних инфекција поставља се:а. Ултрасонографијомб. Интравенском урографијомв. Динамском сцинтиграфијомг. Компјутеризованом томографијом94. Лечење гнојних реналних инфекција подразумева:а. Примену само антимикробне терапијеб. Обавезно оперативно лечењев. Дренажу гнојних колекција95. Урогенитална туберкулоза настаје:а. Примарно на уротрактуб. Секундарно, метастатским ширењемв. Пер континуитатем из околних структура96. Главни узрочник урогениталне туберкулозе је:а. Mycobacterium bovisб. Mycobacterium microtiв. Mycobacterium africanumг. Mycobacterium tuberculosis279

97. Најупечатљивији симптоми урогениталне туберкулозе су:( два тачна одговора )а. Високе температуреб. Безболна полакиуријав. Јаки бубрежни боловиг. Рецидивни циститисд. Хемоспермија98. Метода избора у дијагнози уринарне туберкулозе је:( два тачна одговора )а. Ултрасонографијаб. Интравенска урографијав. Компјутеризована томографијаг. Динамска сцинтиграфија бубрегад. Ретроградна уретеро - пијелографија99. Лечење туберкулозе антитуберкулотицима траје:а. Три месецаб. Од шест месеци до две годинев. Дуже од две године100. Најчешћа структура уринарне калкулозе је од:а. Калцијум оксалатаб. Калцијум фосфатав. Уратне киселинег. Цистинад. Магнезијум - амонијум фосфата101. Типична калкулоза даје:а. Непровоцирану безболну хематуријуб. Провоцирану безболну хематурију, праћену угрушцимав. Провоцирану болну хематурију, са или без угрушакаг. Непровоцирану болну хематурију са угрушцима102. Најчешћи начин лечења калкулозе је:а. Спонтана елиминацијаб. Ендоскопска интервенцијав. Хируршка интервенцијаг. ESWLд. Перкутана нефролитолапексија280

103. Аденом простате настаје из:а. Периферне зонеб. Прелазне зонев. Централне зоне104. Испољеност симптома код аденома простате у зависности је од:а. Величине простатеб. Уринарног протокав. Сложеног механизма односа аденома и контрактилности мокраћне бешике105. Патофизиолошки механизам појаве симптома код аденома простатеподразумева:( два тачна одговора )а. Отежан уринарни протокб. Статичку компонентув. Периферну васкуларизацијуг. Инервацију мокраћне бешикед. Динамску компоненту106. Опструктивни симптоми код аденома простате су:( два тачна одговора )а. Полакиуријаб. Императивни нагони на мокрењев. Чекање на почетак мокрењаг. Слаб млазд. Ургентна инконтиненција107. Ректални туше код аденома простате је неопходан због:а. Сагледавања величине простатеб. Искључења карциномав. Утврђивања начина лечења108. PSA је туморски маркер који је специфичан за:а. Аденомб. Карциномв. Простату281

109. Величина простате се најпрецизније одређује:а. Ректалним тушеомб. Транс - абдоминалном сонографијомв. Транс - ректалном сонографијом110. Уро - флоуметрија се користи за одређивање:а. Резидуалног уринаб. Уринарног протокав. Семиквантитативне објективизације тегоба болесника111. Компликације аденома простате су:( три тачна одговора )а. Малигна алтерацијаб. Ретенција уринав. Инконтиненција уринаг. Инфекција и калкулозад. Бубрежна инсуфицијенција112. Најзначајнији лекови за лечење аденома простате су:( два тачна одговора )а. Биљни екстрактиб. Инхибитори 5 алфа редуктазев. Цефалоспорини треће генерацијег. Алфа блокаторид. Антагонисти допаминских рецептора113. Начин оперативног лечење аденома простате у зависности је од:( два тачна одговора )а. Присутних симптомаб. Величине простатев. Начина раста простатег. Присутних компликацијад. Бубрежне функције282

114. Транс - уретралном ресекцијом се могу лечити следећа обољења:( два тачна одговора )а. Тумори бубрегаб. Тумори уретерав. Тумори мокраћне бешикег. Аденом простатед. Тумори простатее. Калкулоза мокраћне бешике115. Најчешћи симптоми тумора бубрега су:a. Класична тријадаб. Симптоми метастазав. Паранеопластични синдромд. Асимптоматски116. Најпоузданија дијагноза тумора бубрега поставља се:a. Интравенском урографијомб. Ехосонографијомв. Компјутеризованом томографијомг. Артериографијом117. Локализовани тумор бубрега лечи се:( два тачна одговора )а. Тоталном нефро - уретеректомијомб. Отвореном радикалном нефректомијомв. Лапароскопском радикалном нефректомијомг. Лапароскопском нефро - литотомијомд. Ендоскопском нефро - литолапаксијом118. Парцијална нефректомија ради се код:а. Локално узнапредовалог тумора бубрегаб. Због апсолутних, релативних и елективних индикацијав. Код тумора већих од 5 цм119. Емболизација тумора бубрега ради се:а. Код локално узнапредовалог тумораб. Код метастатског карциномав. Као палијативна мера283

120. Адјувантна терапија тумора бубрега је:а. Зрачна терапијаб. Хемо и зрачна терапијав. Имуно и хемотерапија121. Најчешћи тумори прелазног епитела су:а. Аденокарциномиб. Планоцелуларни карциномив. Транзицио - целуларни карциномиг. Недиференцирани карциноми122. Транзициоцелуларни карциноми мокраћне бешике и горњег уротела:а. Чешће се јављају код женаб. Чешће се јављају код мушкарацав. Подједнако су заступљени у оба пола123. Најчешћи симптом тумора горњег уротела је:а. Хематуријаб. Болови у лумбалној ложив. Дизуричне тегобег. Едем доњих екстремитета124. Дијагноза тумора горњег уротела се поставља доминантно:( два тачна одговора )а. Ултрасонографијомб. Урографијомв. Ретроградном уретеро - пијелографијомг. Компјутеризованом томографијомд. Цистоскопијом125. Тотална нефро - уретеректомија подразумева уклањање:а. Бубрега са масном капсулом и надбубрежном жлездомб. Бубрега и целог уретерав. Бубрега, целог уретера и бешичног муфа126. Радиотерапија као адјувантна метода лечења се примењује код:а. Тумора бубрегаб. Тумора м.бешикев. Несеминомских тумора тестиса284

127. Тумори мокраћне бешике су:а. Најчешћи тумори у урологијиб. Други по учесталости иза карцинома простатев. Трећи по учесталости иза карцинома простате и бубрега128. Тумори мокраћне бешике се стажирају на:( два тачна одговора )а. Површнеб. Папиларнев. Улцерознег. Улцеро - вегетативнед. Инфилтративни129. Карактеристике површних тумора мокраћне бешике су:( два тачна одговора )а. Рецидивантностб. Инфилтрација мишићав. Захватање регионалних лимфних жлездаг. Могућа прогресијад. Ширење хематогеним путем130. Лечење површних тумора мокраћне бешике подразумева:( два тачна одговора )а. Уклањање тумора транс - уретралном ресекцијомб. Парцијалну цистектомијув. Радикалну цистектомијуг. Спречавање појаве рецидивад. Зрачну терапију131. Уринарна деривација је:а. Одвођење урина природним путемб. Одвођење урина неприродним путемв. Одвођење урина катетером285

132.Најпростији облици уринарне деривације су:( два тачна одговора )а. Перкутана нефростомијаб. Сондажа уретерав. Уретерокутанеостомијаг. Уретероилеокутанеостомијад. Уретеросимоидостомијађ. Орто - топична бешика133. Најчешћи тумори простате су:а. Саркомиб. Транзициоцелуларни карциномив. Аденокарциномиг. Планоцелуларни карциноми134. Биопсија простате се изводи:а. Транс - везикалним путемб. Транс - обтураторним путемв. Транс - ректалним путем135. Терапија локализованог карцинома простате је:( два тачна одговора )а. Транс - везикална аденомектомијаб. Радикална простатектомијав. Зрачна терапијаг. Хормонска терапијад. Хемотерапија136. Терапија метастатског карцинома простате је:а. Хируршко уклањање простатеб. Зрачна терапијав. Хируршка или медикаментозна кастрација137. Сцинтиграфија коштаног система, код карцинома простате, је неопходна радипотврде:а. Локализованог карцинома простатеб. Локално узнапредовалог карцинома простатев. Метастатског карцинома простате286

138. Медикаментозна кастрација, код карцинома простате, подразумева примену:( два тачна одговора )а. Инхибитора 5 алфа редуктазеб. LHRH агонистав. Анти - естрогенаг. Анти - андрогенад. Билатералну орхиектомију139. Тумори тестиса су чести код:а. Децеб. Адолесцената и млађих мушкарацав. Старијих особа140. Тумори герминативног епитела тестиса се деле на:( два тачна одговора )а. Мезенхимне тумореб. Семиномев. Несеминомске туморег. Туморе Сертолијевих и Лајдигових ћелијад. Лимфоме141. Туморски маркери за туморе тестиса су:( два тачна одговора )а. PSAб. 5 алфа редуктазав. Алфа фето протеинг. Карцино - ембрионални антигенд. Хумани хорионски гонадотропин142. Најчешћи карциноми пениса су:а. Аденокарциномиб. Саркомив. Планоцелуларни карциноми287

143. Клинички налаз код тумора пениса је:( два тачна одговора )а. Перзистентни улкусб. Дизуричне тегобев. Безболна смрдљива израслинаг. Едем ингвиналног пределад. Црвенило и едем коже пениса144. Лечење примарног тумора пениса подразумева:а. Деривацију уринаб. Радикалну пенектомијув. Тоталну или парцијалну ампутацију пениса145. Лечење примарног тумора тестиса подразумева:а. Орхиектомијуб. Тоталну евисцерацију скротумав. Радикалну орхиектомију146. Дијагноза тумора тестиса се поставља:( три тачна одговора )а. Физикалним прегледомб. Ултрасонографијомв. Компјутеризованом томографијом скротумаг. Хируршком еxплорацијомд. Ретроперитонеалном лимфаденектомијом147. Два најчешћа узрочника хроничне бубрежне слабости су:( два тачна одговора )а. Гломерулонефритисиб. Полицистична болест одраслихв. Дијабетес мелитусг. Васкуларне нефропатијед. Интерстицијалне нефропатије288

148. Трансплантација бубрега има предност у лечењу у односу на дијализу због:( два тачна одговора )а. Лакшег подношењаб. Продужења животног векав. Бољег квалитета животаг. Смањене потребе за имуно - супресивном терапијомд. Лакшег васкуларног приступа149. Донору код трансплантације бубрега треба оставити:а. Бубрег са једном реналном артеријомб. Бубрег са више реналних артеријав. Бољи бубрег150. Апсолутне контраиндикације за искључење живог донора код трансплантацијебубрега су:( три тачна одговора )а. Старост испод осамнаест годинаб. Гојазноств. Психијатријска обољењаг. Гломеруларна филтрација мања од 50 - 60 милилитара у минутид. Неподесна ренална васкуларизација, дренажа151. Типизација ткива подразумева:а. Дефинисање фенотипа HLAб. Испитивање серума реципијента на присуство цитотоксичних антителав. Укрштене реакцијег. ABO крвно - групну компатибилностд. Сви наведени одговори су тачни152. Пре - трансплантациона терапија подразумева:( два тачна одговора )а. Корекцију абнормалности уринарних путеваб. Дренажу стазних променав. Нефректомије, када су индикованег. Нефро - литотомије калкулозних бубрегад. Операције у лечењу калкулозе289

153. Терапијски протокол имуносупресивне терапије се дели на:( три тачна одговора )а. Фазу дедукцијеб. Фазу индукцијев. Фазу одржавањаг. Фазу праћењад. Лечење епизода акутног одбацивања154. Хируршке компликације након трансплантације бубрега су:( три тачна одговора )а. Стеноза реналне артеријеб. Акутно одбацивање калемав. Дистална уретерална стенозаг. Рана анурија/олигуријад. Лимфоцеле155. Дефиниција инфертилитета је:а. Неспособност постизања трудноће након 24 месеца редовних сексуалних односа, безпримене контрацептиваб. Неспособност постизања трудноће након 12 месеци редовних сексуалних односа, безпримене контрацептивав. Неспособност постизања трудноће након 12 месеци редовних сексуалних односа, узпримену контрацептива156. Најчешћи узрок мушког инфертилитета је:а. Инфекције гениталних органаб. Генетске абнормалностив. Варикокелаг. Идиопатски157. Најзначајнија дијагностичка метода у постављању дијагнозе инфертилитета је:а. Анализа хормонаб. Спермограмв. Тест аглутинације сперматозоидаг. Кариотип158. Олигоастенозооспермија је:а. Смањен мотилитет сперматозоидаб. Појава абнормалних формив. Смањење броја и покретљивости сперматозоида290

159. Азооспермија је;а. Смањење броја испод 20 mil/mlб. Смањење броја испод 1 mil/mlв. Смањење броја и патолошке форме160. Лечењем крипторхизма:( два тачна одговора )а. Смањује се дегенерација сперматогонијаб. Смањује се ризик појаве тумора тестисав. Олакшава се постављање дијагнозе тумора тестисаг. Сви наведени одговори су тачни161. Варикокела доприноси:( три тачна одговора )а. Смањењу квалитета спермеб. Смањењу волумена тестисав. Еректилној дисфункцијиг. Превременој ејакулацијид. Смањењу функције Leydig -ових ћелија162. Лечење варикокеле може се спровести:( три тачна одговора )а. Отвореном методомб. Лапароскопскив. Ендоскопскиг. Емболизацијомд. Перкутаним приступом163. Неурогена дисфункција мокраћне бешике:а. Узрокована је различитим обољењима доњих уринарних путеваб. Узрокована је различитим обољењима горњих уринарних путевав. Узрокована је различитим обољењима, која утичу на нервни систем, који контролишедоње уринарне путеве164. Цистометрија нам служи да:а. Сагледамо стање бешике у току пражњењаб. Сагледамо стање бешике у току пуњењав. Сагледамо стање бешике у току пуњења и пражњења291

165. Цистометрија са мокрењем нам служи да:а. Меримо однос запремине мокраћне бешикеб. Да меримо однос запремине и протокав. Да меримо однос запремине, притиска и протока166. Компликације неурогене дисфункције мокраћне бешике су:( четири тачна одговора )а. Резидуални уринб. Уро - инфекцијав. Хематуријаг. Калкулозад. Хронична бубрежна инсуфицијенција167. Детрузор сфинктер дис - синергија узрокује:а. Уринарну инконтиненцијуб. Уринарну опструкцијув. Релаксацију сфинктера у току пражњења бешике168. Примарни циљ лечења неурогене дисфункције је:а. Заштита горњих уринарних путеваб. Успостављање баланса мокрењав. Одржање сексуалне функције169. Вештачки уринарни сфинктер се користи за:а. Детрузор - сфинктер дис - синергијуб. Уринарну инконтиненцијув. Уринарну ретенцију170. Еректилна дисфункција је:а. Трајна или понављајућа немогућност постигнућа или одржања, до окончања сексуалнеактивности, примерене ерекцијеб. Превремена ејакулацијав. Губитак либида и жеље за сексом171. Најчешћи узроци органске еректилне дисфункције су:а. Неуролошки поремећајиб. Ендокринолошки поремећајив. Фармаколошкиг. Васкуларни292

172. Прва линија терапије еректилне дисфункције је:а. Интра - уретрални алпрострадилб. Интра - кавернозни алпрострадилв. Орална фармакотерапија инхибиторима фосфодиестеразе 5173. Интракавернозни тест еректилне дисфункције изводи се са:а. Апоморфиномб. Алпростадиломв. Инхибиторима PDЕ5174. Инхибитори PDE5 су:а. Иницијатори ерекцијеб. Делују само уз сексуалну стимулацијув. Делују само уз интра - кавернозну терапију175. Трећа линија терапије еректилне дисфункције је:а. Примена вакум апартаб. Интрауретрални алпрострадилв. Пенилне протезе293

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ УРОЛОГИЈЕ1. в2. б3. б4. а, г5. а, б, г, д6. а, в, г7. а8. в, д9. а10. д11. а, б, г12. б, г13. а, в, е, ђ14. а, б, в15. б16. в17. б18. б19. а, в20. б21. б, в22. б23. б24. а, в25. г26. б27. в28. а29. б30. б, г31. в, г, д32. б33) в34. а35. а, в, д36. а, в37. в38. б, г39. а, г40. в, д41. б, в, д42. а, б, г43. а, в, д, ж44. б294

45. б46. а, б, г47. б48. в49. б50. б, г, д51. а, в, г52. в53. б54. в55. д56. б, г, е, ж57. в, г, д58. б, г59. б60. а, в, д61. б, г62. б, в, г63. б, в, д64. а, в, д, з65. б66. б, в67. а68. в69. в70. б, в, г71. а, г, д72. б, в, д73. в, д74. а, б75. б76. в77. б78. б, г79. а, б, г80. б81. б82. в83. а, б84. б, в, д85. б86. б, в87. в, г88. б, в89. а, б, д90. б295

91. в92. б93. г94. в95. б96. г97. б, г98. б, д99. б100. а101. в102. г103. б104. в105. б, д106. в, г107. б108. в109. в110. б111. б, г, д112. б, г113) б, г114. в, г115. д116. в117. б, в118. б119. в120. в121. в122. б123. а124. б, в125. в126. б127. б128. а, д129. а, г130. а, г131. б132. а, в133. в134. в135. б, в136. в296

137. в138. б, д139. б140. б, в141. в, г142. в143. а, в144. в145. в146. а, б, г147. в, г148. б, в149. в150. а, г, д151. д152. а, в153. б, в, д154. а, в, д155. б156. г157. б158. в159. б160. а, в161. а, б, д162. а, б, г163. в164. б165. в166. а, б, г, д167. б168. а169. б170. а171. г172. в173. б174. б175. в297

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ДЕЧЈЕ ХИРУРГИЈЕ1. Кефалхематом је:а. Повреда мозгаб. Порођајна повреда поглавинев. Крварење између тврде можданице и лобање2. Епифизиолоиза је:а. Прелом у зони раста костиб. Некроза епифизев. Хематолошко обољење3. Цисте и фистуле врата се деле на:а. Предње и задњеб. Горње и доњев. Медијалне и латералне4. Инвагинација црева је:а. Врста механичког илеуса са торзијом црева и странгулацијомб. Најзначајнија компликација препонске килев. Врста механичког илеуса са увлачењем дела црева у дисталне партије црева и сапрекидом пасаже и странгулацијом5. Мекел - ов дивертикулум је :а. Ембрионални остатак дуктуса тиреоглосусаб. Врста урођене торзије цревав. Неинволуирани остатак ductus omphaloenterikus - а6. Суштина болести код конгениталног мегаколона је:а. Проширење целог колонаб. Поремећај релаксације аганглионарног дела цревав. Издужен и проширен колон7. Атрезија једњака је:а. Сужење завршног дела једњакаб. Локално проширење једњакав. Урођена неразвијеност дела једњака, са или без трахео - езофагеалне фистуле298

8. Хипертрофија пилоруса се јавља:а. Од треће недеље до трећег месеца старостиб. Не постоји код децев. У предшколском узрасту9. Wilms - ов тумор је:а. Ембрионални тумор паравертебралних ганглијаб. Ембрионални тумор бубрегав. Конгенитални медијастинални тумор10. У урођене деформитете стопала спада:а. Равно стопалоб. Спастично удубљено стопалов. Pes equinovarus11. Атрезија ануса је:а. Недостатак ануса уз најчешће постојање фистулеб. Најчешће само недостатак анусав. „ Меконијум чеп “ синдром12. Халазија је:а. Сужење једњакаб. Немогућност затварања завршног дела једњакав. Врста дивертикулума једњака13. Ингвинална хернија код деце оперише се најчешће:( два тачна одговора )а. Одмах по рођењуб. У другој години животав. Када се постави дијагнозаг. Од десете до четрнаесте године животад. Најчешће се не оперише14. Гастрошиза је:а. Конгенитални расцеп желудцаб. Конгенитални дефект предњег трбушног зидав. Конгенитално спуштен желудац299

15. Крипторхизам се оперативно лечи:а. У трећој години животаб. У седмој години животав. После пубертета16. Везико - уретерални рефлукс је:а. Конгенитални расцеп мокраћне бешикеб. Конгенитална аномалија ушћа уретера у мокраћну бешикув. Конгенитална аномалија у пределу простатичног дела уретре17. Расцеп примарног непца је:а. Расцеп уснеб. Расцеп тврдог непцав. Расцеп меког непца18. Моrbus Legg – Calve – Perthes је:а. Асептична некроза главе бутне костиб. Некроза навикуларне костив. Обољење чашице19. Најзначајнија компликација препонске киле код деце је:а. Странгулацијаб. Оптурацијав. Инкарцерација20. Торзија тестиса најчешће настаје:а. Код новорођенчетаб. Код одојчета и у пубертетув. Од треће до пете године живота21. Клиничко испољавање конгениталног илеуса зависи од:а. Локализације и степена оклузије цреваб. Степена малротације цревав. Изражености хипокалијемије300

22. Конгенитални лобарни емфизем је:а. Малформација феталног плућног ткиваб. Малформација са одсуством вентилације и функционалне васкуларизацијев. Урођена плућна малформација23. Урођене мане зида грудног коша су:( три тачна одговора )а. Pectus carinatumб. Маститис новорођенчетав. Урођене цисте плућаг. Pectus excavatumд. Секвестрација плућађ. Урођени расцепи грудне кости24. Циркулишући волумен течности код новорођенчета рођеног у термину износи:а. 120 – 130 ml/kg телесне масеб. 80 ml/kg телесне масев. 50 - 55 ml/kg телесне масе25. Предилекционо место за дермоидну цисту код деце је:а. На лицуб. На уснамав. На спољњем крају обрве26. Хемангиоми се деле на:а. Капиларне и кавернознеб. Артеријске и венскев. Бенигне и малигне27. Расцепи примарног и секундарног непца могу да буду:( три тачна одговора )а. Интермедијарниб. Обостранив. Комбинованиг. Високид. Нискиђ. Једнострани301

28. Граница између примарног и секундарног непца је у нивоу:а. Fossa Rosenmulleriб. Foramen coecumв. Foramen incisivum29. Урођена медијална фистула врата:а. Постојиб. Не постојив. Може да постоји30. Основна терапија конгениталног тортиколиса у узрасту до годину дана животаје:а. Физикална терапијаб. Оперативно лечењев. Комбиновано лечење31.Компликације гастро - езофагеалног рефлукса су:( три тачна одговора )а. Инфекцијаб. Крварењев. Езофагитисг. Улцерозни езофагитисд. Дивертикулум једњакађ. Стеноза једњака32.Три основне групе узрока гастро - езофагеалног рефлукса су:( три тачна одговора )а. Малформација кардијеб. Ротација кардијев. Отвореност кардијег. Слабост функције кардијед. Подигнутост кардијеђ. Малпозиција кардије302

33.Знаци развојног поремећаја кука код новорођенчета су:( три тачна одговора )а. Позитивна породична анамнезаб. Карлична презентацијав. Ортоланијев знакг. Инегалитет екстремитетад. Луксација кукађ. Отсуство зрна окоштавања главе бутне кости34.Најзначајнији знак развојног поремећаја кука у узрасту одојчета је:а. Ограничена абдукција куковаб. Асиметрија феморалних браздав. Лабавост кукова35.Ombredan - ов квадрант служи:а. Као схема за рендгенско израчунавање углова између костију стопалаб. За рендген дијагностику развојног поремећаја кукав. Као схема за ултразвучну дијагнозу развојног поремећаја кука36.Основни узроци синдрома акутног скротума су:( три тачна одговора )а. Анорхијаб. Хипоспадијав. Торзија тестисаг. Крипторхизамд. Торзија цисте хидатидеђ. Орхи - епидидимитис37.Лечење развојног поремећаја кука почиње:а. Од рођењаб. Од шестог месеца старостив. После прве године старости38.Апендицитис је најчешћи:а. У периоду одојчетаб. После пубертетав. Од десете до четрнаесте године старости303

39.Надутост трбуха је карактеристичан знак за:а. Високу интестиналну опструкцијуб. Ниску интестиналну опструкцијув. Подједнако и за високу и за ниску интестиналну опструкцију40.Пена на уснама ( балављење ) код новорођенчета јавља се код:а. Постеро - латералне дијафрагмалне килеб. Атрезије једњакав. Тензионе цисте плућа41.Патолошки преломи се деле:а. Преломи са генералним и локалним променама на костимаб. На опште и посебне преломев. Преломи горњих и доњих екстремитета42.Повреде plexus brachialis - a су:а. Порођајне повреде новорођенчетаб. Урођена обољења неравав. Последице повреде главе43.Остеомијелитис новорођенчета и одојчета је :а. Конгенитална аномалијаб. Компликација преломав. Хематогена инфекција зглоба44.Преломи дугих костију код деце могу да се спонтано коригују:( два тачна одговора )а. Ако постоји скраћење од једног до два центиметраб. Ако постоји ангулација до десет степенив. Ако постоји ротација дисталног фрагмента у односу на горњиг. Ако постоји ангулација од тридесет степенид. Ако постоји скраћење од четири до пет центиметара45.Преломи у виду „ зелене гране “ су :а. Преломи настали при паду са дрветаб. Преломи дугих костију код децев. Преломи код одраслих304

46.Неонатални маститис је :а. Запаљење везивног ткива код новорођенчетаб. Ограничено запаљење коже новорођенчетав. Гнојно запаљење млечне жлезде новорођенчета47.Урођене мане пупка су остаци инкомплетне инволуције:( три тачна одговора )а. Processus vaginalis peritoneiб. Вителинског дуктуса ( ductus omphaloenetericus – a )в. Tractus umbilicalis perzistens - aг. Мекеловог дивертикулумад. Alantois - а48.Патолошке промене на пупку могу да се клинички испоље као :( два тачна одговора )а. Ожиљакб. Пигментацијав. Влажењег. Израштај (тумор)д. Пупчана килае. Сасушина49.„ Бебиграм “ је :а. Оптимално време за операцију одојчетаб. Радиографски снимак грудног коша и трбуха новорођенчета у усправном положајув. Хематолошки статус новорођенчета и одојчета50.Најчешћи узрок конгениталне хидро - нефрозе је :а. Урођена аномалија пијело - уретералног сегментаб. Урођена аномалија бубрегав. Стеноза спољашњег отвора уретре305

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ДЕЧИЈЕ ХИРУРГИЈЕ1. б2. а3. в4. в5. в6. б7. в8. а9. б10. в11. а12. б13. б, в14. б15. а16. б17. а18. а19. в20. б21. а22. в23. а, г, ђ24. б25. в26. а27. б, в, ђ28. в29. б30. а31. в, г, ђ32. а, г, ђ33. а, б, в34. а35. б36. в, д, ђ37. а38. в39. б40. б41. а42. а43. в306

44. а, б45. б46. в47. в, г, д48. б, д49. б50. а307

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНЕСТЕЗИЈЕ СА РЕАНИМАТОЛОГИЈОМ1. Циљ преоперативне припреме је:а. Да се пацијент доведе у оптимално стање за извођење хирушке интервенцијеб. Да се да савет о даљој исхрани пацијентав. Да анестезиолог утврди индикације за хирушку интервенцију2. Сврха премедикације је:а. Да спречи крварењеб. Да смањи срах и напетост уочи интервенцијев. Да се лакше пласира венска канила3. Избор анестезиолошке технике зависи:a. Искључиво од жеље пацијентаб. Искључиво од расположења анестезиологaв. Искључиво од здрвственог стања пацијента4. Која обољења значајно повећавају ризик анестезирања:а. Психијатријскаб. Кардиолошкав. Нефролошка5. Савремене смернице за преоперативно гладовање су:а. Да се чврста храна не узима шест, а бистре течности два сата преоперативноб. Да се чврста храна не узима два, а бистре течности шест сати преоперативнов. Непотребна, уколико се примени рутинска медикаментна профилакса6. Које се лабораторијске анализе рутински раде пре анестезирања:а. Седиментацијаб. Билирубинв. Хемоглобин7. Општа анестезија је:а. Исто што и хирушка анестезијаб. Губитак свести и неосетљивост на болв. Иреверзибилна неосетљивост на бол308

8. Локална анестезија је:а. Фармаколошко изазивање неосетљивости у једном делу телаб. Инхалациона анестезијав. Иреверзибилна локална неосетљивост уз очување свести9. Разградња и елиминација локалних анестетика првенствено зависи од:а. Ензима плазме и јетре и функције бубрегаб. Ретикуло - ендотелног система ( RES )в. Хипоталамуса10.Акутни срчани застој је:а. Губитак свестиб. Прекид механичке активности срца односно прекид циркулацијев. Престанак дисања11.Кардинални и апсолутни знак срчаног застоја је:а. Одсуство пулса над великим крвним судовима ( a. carotis, a. femoralis )б. Бледа боја кожев. Губитак свести12.Свака јединица деплазматисане крви доводи до:а. Хемодилуцијеб. Пораста хематокрита за 0,03 (3%) и хемоглобина за око 10 g/lв. Пораста хемоглобина не мењајући хематокрит13.Губитак крви од 10% укупног минутног волумена код пацијената доброгопштег стања:а. Не мора се надокнађиватиб. Обавезно се надокнађује трансфузијомв. Надокнађује се кристалоидним или колоидним растворима14. Централни венски притисак (CVP) је одређен:а. Позицијом плућне артеријеб. Телесном масом пацијентав. Међусобним дејством срчане пумпе, запремином циркулишуће крви и тонусомкрвних судова309

15. Нормалне вредности централног венског притиска су:а. 0 - 5 cm воденог стубаб. 5 -10 cm воденог стубав. 10 - 20 cm воденог стуба16. У терапији постоперативног бола медикаменти првог избора су:а. Седативиб. Опиоидив. Неуролептици17. Мултимодална аналгезија је:а. Примена два или више аналгетика који делују различитим механизмомб. Примена аналгетика и седативав. Давање аналгетика у кратким врменским интервалима18. Акутни бол, према дефиницији, траје:а. Од шест до дванаест месециб. Краће од шест месецив. Дуже од шест месеци19. VAS ( визуелна аналогна скала ) је једна од метода:а. Физикалне терaпије болаб. Фармаколошке терапије болав. Мерења јачине бола20.Терапија бола епидуралном аналгезијом (EDA) је метода избора:а. У неурохирургијиб. У абдоминалној хирургијив. Код повреда горњих екстремитета21.Мале дозе опиоида, дате у епидурални простор имају:а. Исти ефекат као еквивалентне дозе дате интравенскиб. Мање негативних последица и јачи ефекат него дате интравенскив. Више негативних последица и слабији ефекат од интравенског давања310

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНЕСТЕЗИОЛОГИЈЕ1. а2. б3. в4. б5. а6. в7. б8. а9. а10. б11. а12. б13. в14. в15. б16. б17. а18. б19. в20. б21. б311

312