Opšti uvod u pravo intelektualne svojine

mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»karakteristika neophodnih za pravilno funkcionisanje proizvoda, već mora da seodnosi na estetske ili ukrasne karakteristike koje ostavljaju dovoljno prostora zaalternativne oblike i dezene.Reverzibilno inžinjerstvo za razliku od ropske imitacije je fer korišćenje ilegitimno konkurentno ponašanje. Kao što je već istaknuto, reverzibilno inžinjerstvose sastoji iz ispitivanja ili analiziranja, putem rastavljanja ili dekomponovanja,proizvoda ili materije sa ciljem da se shvati njena struktura, sastav ili funkcionisanje, ipronadje kako je napravljena ili konstruisana, da bi se naknadno proizvela poboljšanaverzija proizvoda ili materije. Rerverzibilno inžinjerstvo se uobičajeno praktikuje uindustriji u vezi proizvoda konkurenata, u svrhu učenja tehnologije koju sadrže, ieventualne proizvodnje konkurentnog (poboljšanog ili različitog, ali ekvivalentnog)proizvoda. Praksa reverzibilnog inžinjerstva nije zato, nefer sama po sebi, medjutim,proizvod ili drugi rezultat dobijen kroz reverzibilno inžinjerstvo može pod odredjenimuslovima, da predstavlja povredu prava industrijske svojine. Na primer, akoreverzibilni inžinjering konkurentnog proizvoda pada pod zahteve važećeg patenta(gde je odgovarajuće, uzimajući u obzir doktrinu ekvivalenata), to bi predstavljalopovredu patenta. Ako patent nije povredjen, ali ako se nadje da je način na koji jeoriginalni proizvod kopiran nečastan ili nefer (bez obzira da li se reverzibilni inžinjeringodigrao), relevantni akti mogu da budu utuživi na osnovu nelojalne konkurencije.Drugi tip neovlašćenog prisvajanja koji je poslednjih godina priznat kaosuprotan dobroj poslovnoj praksi je neopravdano uzimanje prednosti reputacije ili"prestiža", tržišnih dostignuća drugih industrijskih ili trgovačkih preduzeća. Naprimer, ako je kvalitet ispravno označenog proizvoda ili usluge doveo potrošače dopovezivanja žiga sa odredjenim poreklom ili konstantnim kvalitetom proizvoda,njegova neovlašćena upotreba za drugu robu ili usluge, mada ne izaziva zabunu onjihovom poreklu, može ipak da bude smatrana kao nefer prisvajanje i razvodnjavanjereputacije. Doktrina takodje može da se primenjuje na izgled proizvoda, ali u takvimslučajevima izgled mora da bude priznat kao oznaka odredjenog stepena kvaliteta,imidža ili distinktivnog prestiža. Razne države imaju različite pristupe ovoj vrstineovlašćenog prisvajanja.Konkurentska snaga obično zavisi o inovativnim tehnikama kao i oinžinjerskim detaljima praćenim know-how-om u industrijskoj i/ili trgovačkojoblasti. Medjutim, takve tehnike i know-how, koji čine i do 90% tehnologije, nisuuvek podobni za zaštitu na osnovu zakona o patentima.Ne samo da poslovna tajna i patent mogu da koegzistiraju, već se višedopunjuju nego što su u sukobu. Poslovne tajne predstavljaju opšti oblik odbrane zakreacije uma: one mogu da postoje pre priznanja patenta (u toku faze istraživanja irazvoja i tokom patentne procedure), pored patenta (dopunjujući patentnu zaštitu saknow-how izrade pronalaska) i nakon isteka patenta (sa know-how razvijenim nakonprestanka patenta). Za optimalnu zaštitu dva oblika moraju biti korišćena kaokomplementarni oblici, iako u odredjenim slučajevima mogu da budu korišćeni samoalternativno (patent ili zaštita poslovne tajne za pronalazak). Poslovne tajne suzaštićene od neovlašćene uoptrebe i otkrivanja putem različitih pravnih odredbi. Nekezemlje su ustanovile posebne odredbe za zaštitu poslovnih tajni, bilo na osnovuspecifičnih zakona o nelojalnoj konkurenciji, ili delova drugih zakona. Druge zemljesu propisale krivične, upravne, privredne ili gradjansko-pravne odredbe kojima se© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!8