Opšti uvod u pravo intelektualne svojine
Opšti uvod u pravo intelektualne svojine Opšti uvod u pravo intelektualne svojine
mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»tehničke, pravne i poslovne informacije, sadrži se u više od 60 milionapatentnih dokumenata, a taj broj se svake godine povećava za oko 1milion. Više od 70% najaktuelnijih tehničkih informacija pojavljuje sesamo u patentnim dokumentima. Patentne informacije se objavljuju odstrane zavoda za patente u svetu u medjunarodno standardizovanom iklasifikovanom obliku i sve češće u elektronskom obliku. Tako sistempatentnih informacija omogućuje praćenje tehnološkog razvoja ikonkurencije. Provera statusa patenta i žigova, praćena i analizirana nadnevnoj osnovi je potrebna već pre početka istraživačkog rada kako se nebi trošio novac. Ona takodje može da igra katalitičku ulogu davanjeminspiracije i intelektualnog impulsa pronalazačima. Dodatno, teinformacije mogu biti korisne za identifikovanje mogućih partnera zadobijanje licenci, zajednička preduzeća ili kooperaciju. Patentnainformacija je dostupna uglavnom u patentnim informacionim centrima,nacionalnim patentnim bibliotekama, na papiru, CD-ROM-u a u mnogimzemljama i na Internetu.6 . Pravo konkurencijeSprečavanje nelojalne konkurencije usmereno je protiv radnji ili prakse, utoku trgovine ili poslovanja, koje su suprotne dobroj poslovnoj praksi, tj. privrednim,pravnim i etičkim standardima ponašanja. Pojam nelojalne konkurencije pokrivaraznovrsne radnje koje su povezane sa ekonomskom konkurencijom u širokom smislui ima širi obim od intelektualne svojine. Pravila za sprečavanje nelojalne konkurencijei ona za sprečavanje restriktivne poslovne prakse (antitrustovski zakoni) sumedjusobno povezana i dopunjuju jedna druga pri čemu su i jedna i druga usmerenana osiguranje efikasnog delovanja tržišne ekonomije putem očuvanja fer poslovanja islobode konkurencije, a u odredjenom obimu, i zaštite interesa potrošača.Odredjena pravila sprečavanja nelojalne konkurencije dopunjuju, kao druga,ograničenija linija odbrane, zaštitu intelektualnih kreacija i komercijalnih simbolakada oni nisu zaštićeni putem registrovanog prava industrijske svojine. Ipak, postojeosnovne razlike izmedju zaštite registrovanih prava industrijske svojine, kao što supatenti, registrovani industrijski dizajni, registrovani žigovi sa jedne strane i zaštiteprotiv dela nelojalne konkurencije, sa druge strane. Dok se prava industrijske svojinepriznaju na osnovu prijave podnete zavodu za industrijsku svojinu i daju isključivaprava vezana za predmet zaštite, ograničenija zaštita protiv nelojalne konkurencijenije zasnovana na priznavanju prava, već na opštem mišljenju da radnje suprotnedobroj poslovnoj praksi treba da budu zabranjene. Dok registrovana prava industrijskesvojine deluju kao primarna prepreka, pravo nelojalne konkurencije deluje kaosekundarni filter.Zaštita protiv nelojalne konkurencije se odnosi na intelektualne kreacije ikomercijalne simbole posebno u sledeća tri slučaja:– Zabuna; Diskreditovanje; Zabluda;– Uzimanje neopravdane prednosti ("slobodno kopiranje");– Upotreba neotkrivene informacije ("poslovna tajna").© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!6
mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»Zabuna ("passing off") se stvara radnjama koje izazivaju, ili koje ćeverovatno izazvati, zabunu vezanu za konkurentovo preduzeće ili njegove aktivnosti,posebno, proizvode ili usluge koje on nudi. "Passing off" pokriva pogrešnu predstavuda su robe jednog preduzeća u stvari robe konkurenta.Postoje dve glavne oblasti u kojima se zabuna često pojavljuje, naime oznakekomercijalnog porekla sa jedne strane, i izgled robe sa druge strane. Medjutim, to neprekludira niti ograničava zaštitu drugih karakteristika ili dostignuća protiv izazivanjazabune.Zabuna može, posebno, da bude izazvana vezano za:(i) žig, posebno čuveni žig, bilo da je registrovan ili ne;(ii) poslovno ime;(iii) poslovni identifikator različit od žiga ili popslovnog imena (npr. etiketa,logo, slogan);(iv) izgled proizvoda (npr. dizajn ili drugi oblik, vizuelne karakteristike,trgovačko pakovanje, pakovanje);(v) predstavljanje prozvoda ili usluga (npr. uredjenje prodavnice)(vi) poznatu ličnost ili čuveni izmišljeni lik.Diskreditovanje znači lažne navode u kanalima trgovine takve prirodekojima se diskredituje preduzeće, roba, ili industrijske ili komercijalne aktivnostikonkurenta.Zabluda može da bude uzrokovana oznakama ili navodima korišćenim u tokutrgovine koje su podobne da dovedu javnost u zabludu o prirodi, proizvodnompostupku, karakteristikama, pogodnosti za njihovu svrhu, ili kvantitetu robe.Slobodno kopiranje može da bude definisano kao svaki akt koji konkurent ilibilo koji drugi učesnik na tržištu preduzme sa namerom da direktno iskoristiindustrijsko ili komercijalno dostignuće trećeg lica u svoje vlastite poslovne svrhe, pričemu se suštinski ne udaljava od originalnog dostignuća. Zaštita u takvim slučajevimazavisi od više uslova koji variraju od zemlje do zemlje. Kao minimalni preduslovoznaka ili proizvod moraju da imaju odredjenu distinktivnost (koja može da bude nanivou nedovoljnom za zaštitu po odredjenim specifičnim propisima). S obzirom daobim zaštite može da zavisi od stepena distinktivnosti, potpuno banalne oznake iliproizvodi obično se ne kvalifikuju za zaštitu protiv čiste imitacije.Koncept ropske imitacije kao jasan akt nelojalne konkurencije razvijen je unekoliko zemalja Evrope. Ova vrsta nefer slobodnog kopiranja se obično tretira kaoizuzetak od opšteg pravila od slobodnog prisvajanja u oblasti proizvoda ili oznakakoje nisu podobne za zaštitu, ili za koje je zaštita prestala na osnovu posebnih proipsa,ili gde ne postoji verovatnoća zabune vezana za izvor proizvoda. Obično, nelojalnostse vidi u nedostatku istraživanja, investiranja, kreativnosti i troškova na straniimitatora, koji je jednostavno kopirao dostignuće drugog, uprkos činjenici da sualternativni putevi konkurencije bili efektivno dostupni. Imitirani proizvodi ili oznakemoraju da imaju odredjenu distinktivnost, koja ne sme da proizilazi iz tehničkih© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!7
- Page 1 and 2: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 3 and 4: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 5: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 9 and 10: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 11 and 12: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 13 and 14: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 15 and 16: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 17 and 18: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 19 and 20: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
mr Miodrag St. Marković «Opšti <strong>uvod</strong> u <strong>pravo</strong> <strong>intelektualne</strong> <strong>svojine</strong>»tehničke, pravne i poslovne informacije, sadrži se u više od 60 milionapatentnih dokumenata, a taj broj se svake godine povećava za oko 1milion. Više od 70% najaktuelnijih tehničkih informacija pojavljuje sesamo u patentnim dokumentima. Patentne informacije se objavljuju odstrane zavoda za patente u svetu u medjunarodno standardizovanom iklasifikovanom obliku i sve češće u elektronskom obliku. Tako sistempatentnih informacija omogućuje praćenje tehnološkog razvoja ikonkurencije. Provera statusa patenta i žigova, praćena i analizirana nadnevnoj osnovi je potrebna već pre početka istraživačkog rada kako se nebi trošio novac. Ona takodje može da igra katalitičku ulogu davanjeminspiracije i intelektualnog impulsa pronalazačima. Dodatno, teinformacije mogu biti korisne za identifikovanje mogućih partnera zadobijanje licenci, zajednička preduzeća ili kooperaciju. Patentnainformacija je dostupna uglavnom u patentnim informacionim centrima,nacionalnim patentnim bibliotekama, na papiru, CD-ROM-u a u mnogimzemljama i na Internetu.6 . Pravo konkurencijeSprečavanje nelojalne konkurencije usmereno je protiv radnji ili prakse, utoku trgovine ili poslovanja, koje su suprotne dobroj poslovnoj praksi, tj. privrednim,pravnim i etičkim standardima ponašanja. Pojam nelojalne konkurencije pokrivaraznovrsne radnje koje su povezane sa ekonomskom konkurencijom u širokom smislui ima širi obim od <strong>intelektualne</strong> <strong>svojine</strong>. Pravila za sprečavanje nelojalne konkurencijei ona za sprečavanje restriktivne poslovne prakse (antitrustovski zakoni) sumedjusobno povezana i dopunjuju jedna druga pri čemu su i jedna i druga usmerenana osiguranje efikasnog delovanja tržišne ekonomije putem očuvanja fer poslovanja islobode konkurencije, a u odredjenom obimu, i zaštite interesa potrošača.Odredjena pravila sprečavanja nelojalne konkurencije dopunjuju, kao druga,ograničenija linija odbrane, zaštitu intelektualnih kreacija i komercijalnih simbolakada oni nisu zaštićeni putem registrovanog prava industrijske <strong>svojine</strong>. Ipak, postojeosnovne razlike izmedju zaštite registrovanih prava industrijske <strong>svojine</strong>, kao što supatenti, registrovani industrijski dizajni, registrovani žigovi sa jedne strane i zaštiteprotiv dela nelojalne konkurencije, sa druge strane. Dok se prava industrijske <strong>svojine</strong>priznaju na osnovu prijave podnete zavodu za industrijsku svojinu i daju isključivaprava vezana za predmet zaštite, ograničenija zaštita protiv nelojalne konkurencijenije zasnovana na priznavanju prava, već na opštem mišljenju da radnje suprotnedobroj poslovnoj praksi treba da budu zabranjene. Dok registrovana prava industrijske<strong>svojine</strong> deluju kao primarna prepreka, <strong>pravo</strong> nelojalne konkurencije deluje kaosekundarni filter.Zaštita protiv nelojalne konkurencije se odnosi na <strong>intelektualne</strong> kreacije ikomercijalne simbole posebno u sledeća tri slučaja:– Zabuna; Diskreditovanje; Zabluda;– Uzimanje neopravdane prednosti ("slobodno kopiranje");– Upotreba neotkrivene informacije ("poslovna tajna").© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!6
Change language