Opšti uvod u pravo intelektualne svojine
Opšti uvod u pravo intelektualne svojine Opšti uvod u pravo intelektualne svojine
mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»4. Osnovni principi zaštite intelektualne svojineZaštita intelektualne svojine zasnovana je na jednom broju principausmerenih na osiguranje poželjnog balansa izmedju privatnih i javnih interesa,isključivih prava i slobodne konkurencije.Osnovni princip u tržišnoj ekonomiji je sloboda konkurencije, odakle sledida je slobodno korišćen javni domen pravilo, a intelektualna svojina izuzetak.Intelektualna svojina kao privatno pravo je dostupna samo pod odredjenim uslovima,za nova, originalna, neočigledna ili distinktivna dela intelektualne kreacije, kojaprevazilaze javni domen i intelektualnu svojinu drugih.Praktična posledica ove situacije je da tržišno pravo slobodne upotrebeinformacija u javnom domenu i nezaštićenih tehničkih (funkcionalnih, utilitarnih)karakteristika u oblasti javno dostupnih generičnih proizvoda koji nisu podobni zazaštitu, ili za koje je zaštita istekla, je obično prihvaćeno i ohrabreno, pod uslovom dane postoji verovatnoća zabune vezana za izvor proizvoda, i da prisvajanje ne možebiti kvalifikovano kao potpuno kopiranje ili ropska imitacija dostignuća koja imadistinktivne karakteristike. Sa tim u vezi reverzibilno inžinjerstvo je uobičajenopraktikovano u industriji za javno dostupne, nezaštićene proizvode konkurenata, saciljem da se prouči tehnologija otelovljena u prozvodu i eventualno prozvedekonkurentni proizvod bez narušavanja pravila protiv nelojalne konkurencije.Drugi važan princip je ograničenje zaštite kreacija uma i komercijalnihsimbola.Na primer, intelektualna svojina ne štiti ideju kao takvu, u apsolutnomsmislu, već samo specifični izraz te ideje (putem autorskog prava) ili praktičnuprimenu ideje (znanja, informacije, u korisnom proizvodu). Sa druge strane smatra sezakonitim konkurentnim ponašanjem, a i ohrabruje se, dalje razvijanje patentiranogpronalaska za derivativni novi proizvod ili proces koji ne vredja patent već proizvodiiste ili bolje rezultate od patentiranog pronalaska (tzv."pronalaženje ili dizajniranjeoko").5. Značaj intelektualne svojineSuština prava intelektualne svojine nije u tome da ona daju pozitivnavlasnička prava na kreacije uma. Suština je da je to jedna vrsta preventivnog pravakoje se odnosi na odredjene tržišne aktivnosti drugih lica radi sprečavanjaneovlašćene komercijalizacije kreacija uma ("proizvoditi, koristiti, prodavati") bezsaglasnosti vlasnika prava, u okviru različitih ograničenja: vremenskih, teritorijalnih,izuzetaka fer upotrebe (npr. slobodna upotreba u svrhe nastave) i javnog interesa (npr.antitrustovska pravila, zaštita potrošača). Osim toga intelektualna svojina ne dajepravo na iskorišćavanje kreacija uma; to pravo regulišu druga prava vezana zaregulisanje tržišta.Zaštita intelektualne svojine je po svojoj prirodi privremena i usmerena je nakanalisanje intelektualnih kreacija u javni domen jednom kada isključiva prava© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!4
mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»prestanu.To je opšti, završni i nepovratni status intelektualnih kreacija i komercijalnihsimbola koji nisu zaštićeni odredjenim oblikom intelektualne svojine. Stvari u javnomdomenu ne mogu biti prisvojene u privatne svrhe i dostupne su svakome za slobodnokopiranje i korišćenje.Jedan od ciljeva patentnog sistema je da stavi nove tehnologije u javnidomen, kroz svoje informativne funkcije. Na primer priznanje patenta zavisi odotkrivanja pronalaska, tj. odavanja tajnosti pronalaska. Objavljivanje pronalaska odstrane zavoda za patente čini ga dostupnim javnosti i omogućuje drugima da shvatepronalazak, da budu njime inspirisani i da ga koriste za istraživanje ili eksperimente(zavisno od patentnog zakona koji se primenjuje) kao oslonca za dalji razvojtehnologije. Takodje jednom kada patent istekne, javnosti ne samo da je je dopuštenoveć se i ohrabruje da koristi pronalazak koji pripada javnom domenu.Patenti za pronalaske obezbedjuju kraći period zaštite, ali jače pravo kojim sesprečava neovlašćeno iskorišćavanje. Autorsko pravo daje duži period zaštite zaoblike izražavanja, ali slabije isključivo pravo kojim se samo omogućava sprečavanjekopiranja, dok se zaštita komercijalnih simbola, koji predstavljaju identitet proizvodapod promenljivim tržišnim okolnostima, može produžiti bez ograničenja.Za nadgradnju suštinskih, formalnih i marketinških kvaliteta proizvodadostupni su sledeći načini:– Razvoj, zaštita, iskorišćavanje i sprovodjenje vlastitih kreacija uma ikomercijalnih simbola;– Prodaja ili kupovina licenci prava intelektualne svojine od nosilaca pravaili osnivanje zajedničkih preduzeća, ili drugih oblika transferatehnologija;– Pronalaženje ili dizajniranje oko zaštićenih intelektualnih kreacijakoristeći ih kao oslonac za izvedena poboljšanja na osnovu izuzetakavezane za eksperimente na osnovu domaćih propisa (gde je primenljivo);– Dobijanje tehničkih informacija korišćenjem metoda reverzibilnoginžinjerstva iz javno dostupnih, nezaštićenih proizvoda i stvaranjepoboljšanih ili ekvivalentnih, ali različitih konkurentnih verzijaproizvoda, izbegavajući akte zabune ili ropske imitacije. Treba ponovopodvući da, iako je reverzibilno inžinjerstvo generalno prihvaćeno kaolojalna konkurencija i zakonita praksa, stalno se mora voditi računa da seizbegne povreda prava intelektualne svojine. Kao pravilo, svakoneovlašćeno korišćenje ili proizvodnja patentiranog pronalaska pre istekapatenta predstavlja povredu prava ;– Slobodno korišćenje informacija u javnom domenu. S tim u vezi važnoje da se poštuju prava intelektualne svojine drugih tako što će sepretraživati odgovarajuće baze podataka i proveravati pravni status prepočetka proizvodnje proizvoda ili korišćenja komercijalnog simbola,kako bi se izbegla povreda, krivotvorenje ili piratstvo prava intelektualnesvojine trećih lica;– Nadgledanje, pretraživanje i pribavljanje patentnih informacija sa ciljemda se povežu gore pomenuti resursi. Patentna informacija, kao izvor© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!5
- Page 1 and 2: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 3: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 7 and 8: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 9 and 10: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 11 and 12: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 13 and 14: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 15 and 16: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 17 and 18: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
- Page 19 and 20: mr Miodrag St. Marković «Opšti u
mr Miodrag St. Marković «Opšti <strong>uvod</strong> u <strong>pravo</strong> <strong>intelektualne</strong> <strong>svojine</strong>»prestanu.To je opšti, završni i nepovratni status intelektualnih kreacija i komercijalnihsimbola koji nisu zaštićeni odredjenim oblikom <strong>intelektualne</strong> <strong>svojine</strong>. Stvari u javnomdomenu ne mogu biti prisvojene u privatne svrhe i dostupne su svakome za slobodnokopiranje i korišćenje.Jedan od ciljeva patentnog sistema je da stavi nove tehnologije u javnidomen, kroz svoje informativne funkcije. Na primer priznanje patenta zavisi odotkrivanja pronalaska, tj. odavanja tajnosti pronalaska. Objavljivanje pronalaska odstrane zavoda za patente čini ga dostupnim javnosti i omogućuje drugima da shvatepronalazak, da budu njime inspirisani i da ga koriste za istraživanje ili eksperimente(zavisno od patentnog zakona koji se primenjuje) kao oslonca za dalji razvojtehnologije. Takodje jednom kada patent istekne, javnosti ne samo da je je dopuštenoveć se i ohrabruje da koristi pronalazak koji pripada javnom domenu.Patenti za pronalaske obezbedjuju kraći period zaštite, ali jače <strong>pravo</strong> kojim sesprečava neovlašćeno iskorišćavanje. Autorsko <strong>pravo</strong> daje duži period zaštite zaoblike izražavanja, ali slabije isključivo <strong>pravo</strong> kojim se samo omogućava sprečavanjekopiranja, dok se zaštita komercijalnih simbola, koji predstavljaju identitet proizvodapod promenljivim tržišnim okolnostima, može produžiti bez ograničenja.Za nadgradnju suštinskih, formalnih i marketinških kvaliteta proizvodadostupni su sledeći načini:– Razvoj, zaštita, iskorišćavanje i sprovodjenje vlastitih kreacija uma ikomercijalnih simbola;– Prodaja ili kupovina licenci prava <strong>intelektualne</strong> <strong>svojine</strong> od nosilaca pravaili osnivanje zajedničkih preduzeća, ili drugih oblika transferatehnologija;– Pronalaženje ili dizajniranje oko zaštićenih intelektualnih kreacijakoristeći ih kao oslonac za izvedena poboljšanja na osnovu izuzetakavezane za eksperimente na osnovu domaćih propisa (gde je primenljivo);– Dobijanje tehničkih informacija korišćenjem metoda reverzibilnoginžinjerstva iz javno dostupnih, nezaštićenih proizvoda i stvaranjepoboljšanih ili ekvivalentnih, ali različitih konkurentnih verzijaproizvoda, izbegavajući akte zabune ili ropske imitacije. Treba ponovopodvući da, iako je reverzibilno inžinjerstvo generalno prihvaćeno kaolojalna konkurencija i zakonita praksa, stalno se mora voditi računa da seizbegne povreda prava <strong>intelektualne</strong> <strong>svojine</strong>. Kao pravilo, svakoneovlašćeno korišćenje ili proizvodnja patentiranog pronalaska pre istekapatenta predstavlja povredu prava ;– Slobodno korišćenje informacija u javnom domenu. S tim u vezi važnoje da se poštuju prava <strong>intelektualne</strong> <strong>svojine</strong> drugih tako što će sepretraživati odgovarajuće baze podataka i proveravati pravni status prepočetka proizvodnje proizvoda ili korišćenja komercijalnog simbola,kako bi se izbegla povreda, krivotvorenje ili piratstvo prava <strong>intelektualne</strong><strong>svojine</strong> trećih lica;– Nadgledanje, pretraživanje i pribavljanje patentnih informacija sa ciljemda se povežu gore pomenuti resursi. Patentna informacija, kao izvor© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!5
Change language