Opšti uvod u pravo intelektualne svojine

mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»Kao i u slučaju prenosa prava, ugovora o licenci ili ugovora o know-how-u,zakon određene države može da zahteva da takvi ugovori o franšizi ili distribucijibudu registrovani, i revidirani ili ispitivani i odobreni od strane jedne ili višenaznačenih vladinih agencija.Vlasništvo patentne prijave i patenata može da se promeni. Promene uvlasništvu mogu da budu posledica ugovora o prenosu prava, ali takodje mogu darezultiraju i kao posledica prenosa putem nasledjivanja.Što se tiče procenjivanja prenetog prava, najčešće korišćeni metod u praksi jeodredjivanje vrednosti prinosa, prema analogiji sa licencom, tj. uzimanje u obzirnaknade (rojalti) koja bi na osnovu licence odredjenog patenta mogla da se primi.Drugi mogući metod procenjivanja je procenjivanje vrednosti na osnovu proizvodnihtroškova ili očekivanog prinosa profita stvorenog vlastitom eksploatacijompronalaska.Da bi bio važeći ugovor o prenosu prava mora da bude u pisanoj formi ipotpisan od strana ugovornica, prenosioca i sticaoca prava. Ti formalni uslovi su istikao i oni koji se primenjuju na ugovorne licence.Vlasnik registrovanog žiga ima pravo, prema TRIPS sporazumu, da prenesežig sa ili bez prenosa preduzeća (poslovanja) kome žig pripada.8. Zaštita intelektualne svojine u Republici SrbijiTradicija u zaštiti industrijske svojine na prostoru Srbije duža je od jednogveka. Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 država koje su potpisivanjem Pariskekonvencije o zaštiti industrijske 1883. osnovale tzv. Parisku uniju. Već 1884. uKraljevini Srbiji doneti su prvi zakoni iz oblasti zaštite industrijske svojine (Zakon ofabričkim i trgovačkim žigovima i Zakon o industrijskim mustrama i modelima).Posle Prvog svetskog rata, novonastala država, Kraljevina SHS je, kraljevskomuredbom, 15. novembra 1920. osnovala Upravu za zaštitu industrijske svojine i takoispunila obavezu iz Pariske konvencije o osnivanju jedne uprave koja će se bavitipriznavanjem prava industrijske svojine i izdavati službeni glasnik u kojem će taprava objavljivati. Današnji zavod za intelektualnu svojinu je pravni sledbenik teuprave.Nastavljajući pravni kontinuitet prethodnih država i uvažavajući suštinuprava intelektualne svojine, sve države i režimi na prostoru nekadašnje Jugoslavije suoblast industrijske svojine i autorskog prava regulisali na nivou centralne vlasti.Takvo stanje održalo se sve do usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbija iCrna Gora 4. februara 2003. Tada je došlo do podele nadležnosti, tako da je državnazajednica imala ovlašćenje za donošenje propisa koji će materijalno regulisatipojedina prava intelektualne svojine, dok je sprovođenje tih prava preneto unadležnost republika članica, odnosno Republike Srbije i Republike Crne Gore.Skupština Srbije i Crne Gore usvojila je u 2004. godini pet novih zakona iz oblastiintelektualne svojine: Zakon o patentima (2. jula 2004), Zakon o autorskom i srodnimpravima, Zakon o žigovima, Zakon o pravnoj zaštiti dizajna i Zakon o zaštititopografija integrisanih kola (sve 24. decembra 2004) i 2006. godine Zakon o© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!19