Opšti uvod u pravo intelektualne svojine

mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»dovoljnom sigurnošću, posebno ako ima više lica na svakoj strani. Ova identifikacijase vrši označavanjem imena i adresa strana, njihovog registrovanog poslovnog sedištaili osnovnog mesta poslovanja. Ugovor može da bude nevažeći zbog nedostatkasposobnosti ovlašćenja strana ili njihovih predstavnika. Kao posledica, ovlašćenjeagenta da obaveže svog principala, kao i ovlašćenje direktora da obaveže svojukompaniju mora da bude detaljno provereno.Odredbe o predmetu identifikuju prava intelektualne svojine koja selicenciraju (npr. patent, prijava patenta, registrovani dizajn, registrovana prijavadizajna, know-how, žig, softver), vlasništvo prava (npr. broj patenta, datum priznanjapatenta, status prijave), proizvod koji će se proizvoditi, koristiti, ili prodavati, ilipostupak koji će se primenjivati, opis know-how-a, garancije strana. Pravaintelektualne svojine su obično značajno pravno osiguranje za obe strane protivnjihovih konkurenata.Glavna obaveza davaoca licence je da izda licencu na svoje pravo.Relevantna odredba ugovora mora da odredi prirodu licenci: isključiva, neisključivaili solo licenca. U svakom slučaju pravo ostaje u vlasništvu davaoca licence.U isključivoj licenci davalac licence pristaje da ne izda druge licence na istopravo u obimu ili oblasti pokrivenoj licencom. Davalac licence može da zadrži pravona eksploataciju isključivo licenciranog prava za sebe, tako da je to "solo isključivalicenca", koja predstavlja viši nivo ekskluzivnosti. Neisključiva licenca ne ograničavadavaoca licence da izda druge licence. (Radi se o jednostavnom obećanju da sesticalac licence neće tužiti zbog povrede). Licenca može da ima više drugih ugovornihograničenja vezanih za dopuštene aktivnosti (proizvodnja, prodaja, oblasti upotrebe,itd.), zabrana, ograničenja na delove zahteva, kao i teritorijalnih i kvantitativnihrestrikcija ili ograničenja o cenama prodaje.Obaveza sticaoca licence je da plati naknadu ili drugi oblik nadoknadedavaocu licence. Isplata u celini ili isplata unapred u vreme potpisivanja ugovora jejedan od uobičajenih elemenata ugovora o licenci. Licencna naknada (rojalti) može daima oblik jednog plaćanja, ili periodičnih plaćanja koje su fiksirane ili zasnovane naodredjenim kriterijumima, kao što su obim prodaje prozvoda, procenat vrednosti, itd.Uobičajeni procenat vrednosti je referentni parametar i razlikuje se prema granamaindustrije. Minimalne naknade su obično ugovorene nezavisno od obima prozvodnjeili prodaje, ili drugih aktivnosti sticalaca licence vezanih za licencirane proizvode.Vremenski raspored u ugovoru o licenci, tj. početak, trajanje i prestanak,mora da bude propisan u ugovoru. Pravo intelektualne svojine može da budelicencirano za maksimalni period svog trajanja u kome je na snazi (npr. za patentemaksimum je uopšteno 20 godina). Kraći licencni periodi takodje mogu da bududogovoreni izmedju stranaka i može da se rezerviše pravo okončanja ugovora sadejstvom za ubuduće u slučaju pojave odredjenih okolnosti.Osnovni princip koji se odnosi na ugovore je da su strane slobodne da odredenjihov sadržaj i mogu uz uzajamnu saglasnost da se odreknu odredbi vezanih zalicencne ugovore, kada to nije zabranjeno zakonom.© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!13