Opšti uvod u pravo intelektualne svojine

mr Miodrag St. Marković «Opšti uvod u pravo intelektualne svojine»Za vlastitu eksploataciju pronalaska po pravili je potrebna inicijalnafinansijska podrška. Neophodna sredstva mogu u raznim državama da se dobiju izfondova rizičnog kapitala, fondova za razvoj, ili od firmi za promociju i marketingpronalazaka, privrednih komora, ili akcionarskih društava. Poslovni saveti ili tržišnaistraživanja mogu da se traže od poslovnih konsultanata iskusnih u menadžmentuinovacija. Liste takvih organizacija, ako postoje u nekoj zemlji, su obično dostupnekod većine nadležnih zavoda za patente.Drugi mogući izbor za vlasnika priznatog prava za komercijalizaciju svogapronalaska je davanje licence, tj. odobrenja datog nekom licu za eksploatacijuzaštićenog pronalska uz plaćanje odgovarajuće naknade. Sa ekonomske tačke gledištalicenciranje znači proizvodnju i prodaju proizvoda nastalog od pronalaska putempreduzeća različitog od vlasnika prava intelektualne svojine.Drugi oblik spoljašnje eksploatacije je prenos prava drugom licu na koje seprenosi pravo u potpunosti, prenosi se puno vlasništvo prava. Sa stanovišta pravatakva situacija je gotovo identična prodaji neke stvari. Nasuprot tome davanje licenceje slično davanju neke stvari u zakup ili najam, u pitanju je transfer manji od prenosavlasništva.Mehanizam transfera tehnologije može da koristi više metoda, kao što su:kolegijalna razmena, konferencije, publikacije, konsalting, razmena stručnjaka iinformacija, zajedničko istraživanje i sporazumi o razvoju sklopljeni izmedju vlade iugovornika, korišćenje eksperimentalnih ili naučnih postrojenja, finansiranje malogbiznisa, sporazum konzorcijuma u oblasti istraživanja i razvoja, sporazumi opoverljivosti vezani za svojinske informacije, projekti ključ-u ruke, sporazumi ozajedničkom ulaganju, itd.Postoji više vrsti licenciranja: licence patenta, industrijskog dizajna, žiga,autorskog prava, ugovori o know-how, franšizing.Sa gledišta primaoca mogu da se razlikuju tri vrste licenciranja, koje suusmerene na nadgradnju:– suštinskog kvaliteta proizvoda: licenca patenta i ugovor o know-how;– formalnog kvaliteta proizvoda: licenca industrijskog dizajna;– tržišnog kvaliteta proizvoda: licenca žiga.U poslovnoj praksi, sve ove vrste licenci su po pravilu pomešane i mogu dabudu deo većeg sporazuma o zajedničkom ulaganju, investicijama, ili transferutehnologije.su:Najznačajnija pitanja na koja treba da se obrati pažnja prilikom licenciranja- ugovorno pravo;- antitrustovrska pravila;- tehnička saradnja;- finansijska pitanja;- medjunarodni aspekti;© Miodrag St. Marković, 2007. Sva prava zadržana.Zabranjeno neovlašćeno umnožavanje i distribucija!11