Zaštita od ovaca iz Bosne Döntöttek a kommunális ... - Bečejski mozaik

2broj 493. 12. februar 2010.PREDSTAVNICI sindikalne organizacijeJavnog preduzeća Komunalac,nezadovoljni položajem zaposlenihu ovom preduzeću, rešilisu da progovore o problemima sakojima se susreću u poslednjih godinui po dana. „Obraćamo se javnostida saopštimo da zaposleniveć jedanaest meseci vode uzaludnuborbu sa direktorkom preduzećaoko izmena statuta preduzeća,da bi se i radnicima omogućilo daimaju svoje predstavnike u Upravnomodboru, što je zakonom zagarantovanopravo. Po odredbamasadašnjeg statuta Komunalca,predstavnike zaposlenih u Upravnii Nadzorni odbor bira direktorka,te je potpuno jasno da oni o svomradu ne polažu račune zaposlenima,nego direktorki čiju volju neposrednoi sprovode. Kako predstojirestrukturiranje i privatizacija javnihkomunalnih preduzeća do kraja2011. godine, neophodno je dase zaposleni izbore za svoje predstavnikeu Upravnom odboru kakobi na vreme bili informisani šta imse sprema, kao i da prilikom donošenjaodluka pokušaju da utiču nasvoju buduću sudbinu“, rekao jeZoltan Feješ, predsednik sindikataKomunalca, na konferenciji zanovinare održanoj u ponedeljak, uprostorijama preduzeća.Inače, odbor sindikata Komunalcaje još 1. aprila prošle godinedostavio Upravnom odboru predlogizmena statuta u kojem se tražida za izbore za članove Upravnogodbora iz redova zaposlenihbudu kandidovana četiri radnika(biraju se dva), dva bi predložiliradnici, a dva direktorka. Ovajpredlog Upravni odbor je usvojiotek 10. jula, a do prijemne kancelarijeSkupštine opštine stigao je 18.avgusta prošle godine. Predlog jetrebao da bude na dnevnom reduSkupštine opštine 1. oktobra, ali jeskinut sa dnevnog reda. „To je napočetku sednice učinio predsednikopštine bez ikakvog obrazloženjai tu se dokumentu gubi svaki trag.I Upravni odbor i sindikat su pokušavaliu nekoliko navrata da dobijupismeno obrazloženje od predstavnikaopštine o razlozima skidanjapredloga odluke sa dnevnog reda,naravno, bezuspešno. Vrhunac licemerjaje bio kada je 5. novembrapredsednik opštine, na sastankusa Upravnim odborom i zaposlenimaKomunalca, izjavio da će uroku od dva dana našem preduzećubiti dostavljen pismeni otpravakobrazloženja o razlozima skidanjaizmena statuta sa dnevnog redaIZMEĐU DVA BROJAKONFERENCIJA ZA NOVINARE SINDIKATA KOMUNALCAProveriti zakonitost Statuta KomunalcaNandor Kohajda, Zoltan Feješ, Milorad Kotur i Pavle VojnovićVećina ima platu ispodprosekaNa konferenciji za novinareu Komunalcu bilo je reči i oplatama. „Opšte je rašireno mišljenjeda radnici zaposleni ukomunalnim delatnostima imajuvelike zarade, ali je u stvarnostidrugačije. U Komunalcu u 2009.godini prosečna zarada po zaposlenomje iznosila 27.000 dinara,sa toplim obrokom, regresom iminulim radom. To bi bila dobravest da 82 procenata zaposlenihu preduzeću nema zaradu manjuod prosečne, a čak 50 posto njihprima minimalnu zaradu. Učešćedirektoričine plate u masi zaradazaposlenih je oko 8,5 procenata“,rekao je Zoltan Feješ. On jedodao: „Imamo mi i radnike kojirade za platu koja je ispod ’minimalca’.To su oni koji rade privremenei povremene poslove prekoomladinske zadruge. Njih ima desetak,imaju satnicu od 80 dinara,a zakonom je zagarantovano 87dinara. Da ne govorimo o tomeda im se ne plaća prekovremenii noćni rad, da nemaju potrebnuzaštitnu opremu i ostalo. Od tih82 procenata radnika koji imajumanju platu od 27.000 dinara, 60posto je na ’minimalcu’, a ostaliprimaju oko 22.000 zajedno satoplim obrokom i regresom. Poslovođeimaju oko 32.000 dinara,finansijski rukovodilac i pravnik20 posto više, a dva zamenikadirektorke imaju oko 65.000 dinara.O plati direktorke ste već višeputa pisali i znate sve“.sednice Skupštine opštine. Trebali uopšte konstatovati da je to biosamo jedan u nizu pokušaja da sebeskrajnim odlaganjima radnici Komunalcaobeshrabre u ostvarivanjusvojih prava? Pošto nismo odustaliod borbe da se statut promeni, ponovosmo 15. januara poslali predlogodluke u opštinu, a predsednikopštine je obećao da će se založitida se akt uvrsti u dnevni red narednesednice. Naravno, ni to senije desilo. Želim da podsetim daje procedura izmene ovog statutaod strane istog saziva Skupštine udrugoj polovini 2008. godine, kadaje trebalo formalno stvoriti usloveda nastavnica biologije može bitiimenovana za direktora Komunalca,sprovedena za manje od mesecdana“, rekao je Feješ.Milorad Kotur, predsednik Sindikatakomunalaca Vojvodine, komentarisaoje aktuelni statut JPKomunalac, konstatujući da je nezakonit:„Ono što se sada dešava uKomunalcu je nezakonito i potrebnoje omogućiti da se primena zakonaobezbedi do poslednjeg slovai da se zaposlenima u ovom preduzećuomogući da sami izaberusvoje predstavnike koji će zastupatinjihove interese u organima upravljanja.Ovo što se dešava u Komunalcuje redak primer kod nas komunalacau Vojvodini. Zbog svegaovoga je uloga medija ogromna jertreba javno govoriti o problemima ujavnim preduzećima i na koji načinse troše pare“, rekao je Kotur.Komunalac je zadužen za održavanjei čistoću grada (ne i zaiznošenje smeća), održavanje zelenihpovršina, groblja, pijaca... Netreba biti stručnjak za komunalnedelatnosti, pa primetiti da se snegne čisti na vreme, da lišća još uvekima na sve strane, slomljene granedrveća prete sa visina, a o naplatiparkiranja bruji čitav grad.Feješ je pokušao da objasni daza to nisu krivi radnici Komunalca:„Nezadovoljstvo i gnev građanaprema Komunalcu kulminirali susa početkom rada parking servisa.Iako je posao pripreman skoroosam meseci, zbog nestručnog inesavesnog rada nekolicine zaposlenih,konstantno se izvrgava ruglupreduzeće u lokalnim sredstvimajavnog informisanja. I odnosomosnivača i njegovih inspekcijskihslužbi prema Komunalcu, koji umanjujupotrebna godišnja sredstva za45 posto, a u isto vreme zahtevajuod Komunalca da obavlja delatnostiza koje nije tehnički opremljen,stvara se klima i uverenje kod građanada Komunalac ne želi ili danije sposoban da radi poslove kojisu mu povereni. Sindikat smatrada to nije slučajno, nego se ovakvimpostupcima želi dezintegrisatiKomunalac, žele mu se oduzetiprofitabilne delatnosti kao što je toveć urađeno sa iznošenjem smećai pražnjenjem septičkih jama, te seželi potpuno obezvrediti i obesmislitiuoči privatizacije. Dokaz da jei osnivaču u cilju da se Komunalacdovede u još težu situaciju je izaključak Opštinskog veća od 29.decembra kojim se Komunalcu nalažeda četiri radnika zaposlenau Goranskom parku ’priključi nasvoj platni spisak’ iako zna da nisuobezbeđena potrebna sredstva niza isplatu njihovih minimalnih ličnihdohodaka, a kamoli za održavanjeGoranskog parka, koji je većiod svih bečejskih parkova zajedno.Sve što sam rekao ukazuje na toFOTO: S.M.da se svesno i namerno umanjujevrednost preduzeća pre privatizacije,s obzirom na to da Komunalacposeduje poveće parcele na atraktivnimlokacijama u ulici Šamu Mihalja,rasadnik na NovosadskomPretnje i pritisciNa pitanje da li posle istupanjana konferenciji za novinareočekuju posledice Feješ je rekao:„Pretnji i pritisaka je bilo i ranije,pa ih očekujem i sada. Kohajdai ja smo već imali sastanak sa direktorkomkada nam je govorilada ne izlazimo u javnost, i pretilada ću, pošto imam C kategoriju,biti prebačen da vozim kamioniako sam pravnik po struci. Kohajduje pitala da li dobija pareputu od preko 30 jutara površine,kao i pijace za koje su se već interesovalirazni privatni ’investitori’,te je po svemu sudeći cilj omogućitinekome da to što jeftinije kupi“, rekaoje Feješ.Na pitanje ko su radnici zbogčijeg su „nestručnog i nesavesnograda“ Bečejci gnevni na Komunalaci po čijem projektu su obeleženaparking mesta, odgovorio jePavle Vojnović, član odbora sindikataKomunalca: „Zaposlen sam uparking servisu, a za farbanje parkingmesta dobio sam džoger kojimsam krečio zemlju. Kako i gde dafarbam, naređivali su mi volonterikoje ne želim da imenujem. RekliDvorište Komunalca je čistosu mi da farbam one mere kolikoplac dozvoljava, a to što automobilviri metar i po napolje, nema veze.Ne znam ko je uradio projekat“.Predsednik sindikata bio jeodređeniji: „Andor Božik je rukovodilacparking servisa i tvrdi da posedujeprojektnu dokumentaciju učijoj izradi su učestvovala gospodaLaslo Feher (saobraćajni inženjer,pokrajinski poslanik, suprug EržebetFeher, direktorke Komunalca;prim. nov.), Imre Kuti (arhitekta,zaposlen u Stankomu) i još jedančovek kojem ne znam ime. Za sveza šta nas prozivate u novinama,nisu krivi radnici. Nešto ne valja uprojektnoj dokumentaciji, ili je onau redu, a taj koji je trebao da organizujeposao oko parkiranja ne radidobro. Nemojte zbog dve-tri osobena koje nemamo uticaj osuđivatisve zaposlene“.Ako radnici nisu krivi za loš radKomunalca prilikom obezbeđivanjauslova za naplatu parkiranja, postavljase logično pitanje ko je odgovoranza „viseće“ grane, jer Komunalacu svojoj delatnosti odavnoima i orezivanje drveća. „Do prošleza rad u sindikatu, pa pošto je onodgovorio negativno, pitala ga ješto to radi i konstatovala da je budala.Rekla je i da će sprečiti dapredlog odluke o promeni statutafirme dođe na dnevni red sedniceSkupštine opštine, u čemu jei uspela. Sve pretnje i šikaniranjasmo izneli na Upravnom odborukoji nije reagovao. Na sve pretnjesmo spremni, stoički ih podnosimoi izveštavamo javnost“.jeseni smo to uredno obavljali, alinam je direktorica zabranila da todalje činimo, jer nam navodno opštinane plaća za te radove. Tekkada nam je komunalna inspekcija29. januara naložila da uklonimogranu u Zelenoj ulici, to smo i učinili.Treba napomenuti da u Komunalcuimamo samo jednu motornu testeru,ostale su na popravci. Od kućesmo doneli testere da obavimoposao, korpu za rad na visini smoiznajmili od ’Elektro Nađa’ i uspelismo da odstranimo granu“, rekaoje Nandor Kohajda, član odborasindikata Komunalca, jedini radniku ovom preduzeću koji ima atest zaorezivanje drveća na visini.Predsednik sindikata Komunalcanapomenuo je da je Eržebet Feher1. septembra zabranila bilo kakveradove na zelenim površinama.„Nismo kosili travu u septembru,nijedno drvo nismo orezali, nismoskupljali lišće i grabuljali iako smoto sve imali u planu. U decembru jeusvojena opštinska odluka po kojojje od 1. novembra do 1. marta zabranjenoorezivanje, tako da tek naproleće možemo da radimo. Kadaje u vašim novinama izašla slikafamozne grane iznad parkinga, direktorkanam je naredila da je odmahuklonimo. Međutim, napolju jebilo minus dvanaest stepeni, sve jebilo zaleđeno, a ja kao rukovodilaczelenila, radnika bez korpe i zaštitneopreme nisam želeo da pustimda to radi. Tek kada su se stvoriliuslovi i kada je stigla naredba iz inspekcijeodsekli smo granu“, rekaoje Feješ. Slobodan Malešev