Strategija energetske efikasnosti Crne Gore - Energetska efikasnost

funkcionalnu odgovornost institucija vlasti, kao i obaveze proizvoñača, isporučioca i korisnikaenergije u pogledu implementacije Strategije EE.Iskustvo raznih zemalja članica i kandidata EU naglašava činjenicu da je implementacija Strategija EEnajuspješnija kada su administrativna struktura i mjere koncipirani tako da zadovolje zahtjeve isposobnosti različitih ciljnih grupa. Da bi se sa EE politikom doprlo do krajnjih potrošača, neophodanje pristup integralnih mjera i programa kroz:- promovisanje brige o stanju i posljedicama neracionalne energetske potrošnje,- demonstraciju efekata i vitalnosti konkretnih projekata,- obezbjeñenje tehnoloških informacija, podrške za implementaciju i finansijskih podsticaja,- nadzor i vrednovanje efekata,- koncipiranje i implementacija odgovarajućih instrumenata za obezbjeñenje prihoda,- obezbjeñenje raspoloživosti širokog izbora EE opreme i ureñaja na tržištu.Nadležne izvršne institucije moraju biti ovlašćene i osposobljene za ostvarivanje njihove uloge iodgovornosti u implementaciji EE programa. Pored različitih akcija koje se odnose na generalnu EEpolitiku (diseminacija informacija, kampanje svjesnosti, obuka i sl. ) ove institucije, naročito CJEE, ćeupravljati i posebnim EE projektima koji mogu biti podržani na različite načine kao što je tehničkapomoć za pripremu studija izvodljivosti i biznis planova. Ovo pretpostavljanje obezbjeñenje održivogfinansiranja iz različitih izvora (državni budžet, meñunarodne donacije, udio u finansijskim uštedamarealizovanih EE programa, samoobnovljivi EE fond i sl.). Kada Crna Gora bude kvalifikovana zapristup EU programima podrške EE, otvoriće se mogućnosti participacije u posebnim EU fondovima iprijema u članstvo Evropske mreže OPET (Organizacija za promociju energetskih tehnologija), EnR(Mreža nacionalnih energetskih agencija Evrope) i druge.Iz naprijed navedenog slijedi da se uspjeh Strategije EE može očekivati samo ako se EE tretira jednimod ključnih segmenata nacionalne energetske politike. Uostalom, jedna od preporuka Svjetskekomisije za okolinu i razvoj (WCED) jeste da je nisko-energetski put najbolji put u održivi razvoj.Odlučno i dosljedno uvažavanje ovog svjetskog iskustva u Crnoj Gori je preduslov boljeg standarda iveće zaposlenosti njenih grañana, produktivnosti i konkurentnosti privrede i očuvanja radne i životnesredine.6.2. Politika EE po sektorima6.2.1 Prioritetni sektoriKao što se može zaključiti iz podataka i analiza datih u poglavljima 2 i 3 o potrošnji energije,, grijanjeje dominantna potreba potrošnje, a istovremeno i glavni domen za štednju i supstituciju i druge oblikeenergetskih racionalizacija. Iz tabele 3.2.1. je jasno da je potrošnja energije za grijanje preko 60%, dokdirektna potreba za grijanjem i pripremom sanitarne vode čini oko 70% potrošnje domaćinstava. Ujavnom sektoru (koji uključuje javne ustanove kao što su bolnice, škole, hoteli, sportske dvorane,itd.), grijanje je takoñe dominantan oblik korišćenja energije i zato zaslužuje pažnju kao prioritettokom prvih godina implementacije Strategije EE. Posebno je zabrinjavajuće da ovaj sektor najvećidio grijanja dobija iz električne energije, što sa stanovišta energetske transformacije predstavlja jednood najgorih rješenja.Jedna od mogućnosti za supstituciju električne energije nekim od OE izvora je korišćenje solarneenergije za grijanje, kako za zagrijavanje prostorija, tako i za pripremu sanitarne tople vode. Drugamogućnost se odnosi na hlañenje gdje bi se, umjesto energije za hlañenje, koristile podzemne vodekao rezervoar ''hladne'' vode. Prethodne IPA studije su predstavile neke mogućnosti za uštedu energijeu javnom sektoru. Nekolika projekta na ovom konceptu su već funkciji (JU Sportski centar Morača,Institut Igalo). Konkretne analize su rañene i za Mljekaru Podgorica, A.D. Plantaže Podgorica,Budvansku rivijeru, Direkciju javnih prihoda i za sistem vodosnadbijevanja Mareza.Tehnička podrška Ministarstvu Ekonomije i EPCGProjekat finansirala EU pod Evropskom Agencijom za Rekostrukciju39