Rezime - komunikacija

UDK 339.727.24:34Predrag CvetkovićPravni fakultetNišO PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJA *RezimeMeñunarodna pravna zaštita stranih investicija, pored utvrñivanja odreñenih materijalnihstandarda tretmana zaštite, uključuje i proceduralne mehanize koji stoje na raspolaganju investitoruoštećenom zbog realizacije odreñenog nekomercijalnog rizika. Ovi mehanizmi razvijali su se u skladusa dijalektikom stvaranja svesti o potrebi pružanja adekvatne pravne zaštite inostranom kapitalu.Rudimentarni oblik proceduralne zaštite jeste tzv. “diplomatska zaštita”. Reč je o meramakoje su države porekla kapitala preduzimale u cilju pružanja pomoći svojim investitorima čiji pravnipoložaj je bio ugrožen radnjama i aktima receptivnih država. Ove mere uključivale su različiteekonomskih i političkih pritisaka, sve do radikalnih formi poput vojnih akcija..Danas je ovaj oblikdiplomatske zaštite redak, i gotovo da se ne može sresti u savremenim odnosima nastali povodom i uvezi sa stranim investicijama.Blaži oblik diplomatske zaštite koju država porekla pruža svom investitoru su postupcikoje je ova pokretala pred nadležnim meñunarodnim forumima “vis a vis” države domaćina, najčešćepred Meñunarodnim sudom pravde. U ovim postupcima zemlja porekla bila je “agent” svoginvestitora Ovaj vid zaštite i dalje postoji, pri čemu se mogućnost i uslovi da država porekla u imeinvestitora vodi sporove pred nadležnim institucijama ureñuje normama Meñunarodnog investicionogprava.Nakon globalnih političkih promena šezdesetih godina prošlog veka države izvoznicekapitala težile su da postupak rešavanja investicionih sporova internacionalizuju na način koji binjihovim investitorima omogućio da neposredno, kao aktivno i pasivno legitimisana strana, prednepristrasnim meñunarodnim forumom zaštite svoja prava i interese. Institucionalni izraz ovakvetežnje je stvaranje Centra za rešavanje investicionih sporova (ICSID centar).U skladu sa napred iznesenim fazama razvoja proceduralne zaštite investitora ovaj radrazmatra pitanja diplomatske zaštite investitora, proceduralnu zaštitu u sporovima države porekla ireceptivne države, kao i proceduru rešavanja investicionih sporova u kojima investitor stoji kaoravnopravna procesna stranka u odnosu na državu receptora.Ključne reči: Meñunarodna pravna zaštita stranih investicija, Meñunarodno investicionopravo, proceduralna zaštita* Rad sa projekta Kulturni i etnički odnosi na Balkanu – mogućnosti regionalne i evropske integracije (1310), koji serealizije na Institutu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, a finansira ga Ministarstvo nauke i zaštiteživotne sredine Republike Srbije.

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJATHE PROCEDURAL PROTECTION OF FOREIGN INVESTMENTSSummaryThe International Protection of Foreign Investments, besides the application of certainstandards of treatment (Most Favoured Treatment, National Treatment), includes the proceduralmechanisms available to the investor harmed by realization of non-commercial risks. The develop ofthis mechanisms was subject to the genesis of awareness about the need of giving the adequate legalprotection to the foreign investors.The rudimentary form of procedural protection is “diplomatic protection”. This term is usedto describe the measures undertaken by home countries (the countries which nationality investor has) inorder to achieve the protection of their investors which rights were endagered by acts of home country(country in which the investment was made). This measures included different forms: from politicaland economic preasures, to the radical military actions. Today this form of diplomatic protection isabandoned.The less radical form of diplomatic protection are the procedures initiated by investor’s homecontry against host country. This procedures are conducted before the international forums, the mostofften before the International Court of Justice. In this procedures the home country has a role of itsinvestor´s agent. This form of diplomatic protection still exist, and it is regulated by the norms ofInternational Investments Law.After global political changes in second half of XX Century, the capital export countrieswanted to internacionalized the procedure of investment disputes settlement, in order to create theforum before which their investors could, as the equal party with the host state, protect their rights.The expression of this endeavours is the foundation of International Center for Settlement ofInvestment Disputes (ICSID Center).Key words: The International Protection of Foreign Investments, International InvestmentsLaw, Procedural Protection1. Opšte napomeneMeñunarodna pravna zaštita stranih investicija, pored utvrñivanja odreñenihmaterijalnih standarda tretmana zaštite, uključuje i proceduralne mehanize koji stoje naraspolaganju investitoru oštećenom zbog realizacije odreñenog nekomercijalnog rizika.Ovi mehanizmi razvijali su se u skladu sa dijalektikom stvaranja svesti o potrebipružanja adekvatne pravne zaštite inostranom kapitalu.Rudimentarni oblik proceduralne zaštite jeste tzv. “diplomatska zaštita”. Rečje o merama koje su države porekla kapitala preduzimale u cilju pružanja pomoćisvojim investitorima čiji pravni položaj je bio ugrožen radnjama i aktima receptivnihdržava. Ove mere uključivale su različite ekonomskih i političkih pritisaka, sve doradikalnih formi poput vojnih akcija.250

Predrag CvetkovićBlaži oblik diplomatske zaštite koju država porekla pruža svom investitoru supostupci koje je ova pokretala pred nadležnim meñunarodnim forumima “vis a vis”države domaćina, najčešće pred Meñunarodnim sudom pravde. U ovim postupcimazemlja porekla bila je “agent” svog investitora. Ovaj vid zaštite i dalje postoji, pri čemuse mogućnost i uslovi da država porekla u ime investitora vodi sporove prednadležnim institucijama ureñuje normama Meñunarodnog investicionog prava. 157Nakon globalnih političkih promena šezdesetih godina prošlog veka državeizvoznice kapitala težile su da postupak rešavanja investicionih sporovainternacionalizuju na način koji bi njihovim investitorima omogućio da neposredno,kao aktivno i pasivno legitimisana strana, pred nepristrasnim meñunarodnim forumomzaštite svoja prava i interese. Institucionalni izraz ovakve težnje je stvaranje Centra zarešavanje investicionih sporova (ICSID centar).U skladu sa napred iznesenim fazama razvoja proceduralne zaštite investitora,ovaj rada uključiće razmatranja o diplomatskoj zaštiti investitora, mehanizmimaproceduralne zaštite utvrñene procedurom rešavanja sporova države porekla ireceptivne države, kao i proceduri rešavanja investicionih sporova u kojima investitorstoji kao ravnopravna procesna stranka u odnosu na državu receptora.2. Diplomatska zaštita“Diplomatska zaštita” je izraz kojim se označavaju mere kojima državaporekla teži zaštiti svojih investitora i njihovog kapitala ugroženog radnjama i meramadržave domaćina.Ovaj metod zaštite bio je posebno značajan u vreme kada nisu postojalimeñunarodnopravni instrumenti zaštite investicija, pre svega bilateralni i multilateralnimeñunarodni sporazumi. Investitor je tada, u odsustvu drugih mogućnosti, morao dase osloni na zaštitu države porekla.Dogmatski osnov prava države porekla na pružanje diplomatske zaštite uperiodu do II Svetskog rata bila je pretpostavka da je povreda prava državljanina jednedržave istovremeno povreda prava i “časti” države domaćina, i da država poreklainvestitora može zahtevati zaštitu tih prava i poštovanje meñunarodnopravnihobaveza države domaćina. Danas se legitimitet države da preduzima mere diplomatskezaštite zasniva na premisi da zahvat u imovinska prava i interese njenih investitora imaza rezultat smanjivanje nacionalnog bogatstva te države. 158Osnovni nedostatak diplomatske zaštite, posmatrano kroz vizuru potrebainvestitora, jeste što ne postoji mogućnost da strani ulagač pravnim putem primoradržavu porekla da preduzme mere u njegovo ime a protiv strane države. Preduzimanjemera diplomatske zaštite ostaje u dispoziciji države porekla. Ona neće štititi svoginvestitora ukoliko to nije u skladu sa njenim interesima. Ovoj konstataciji može seprigovoriti da investitor može različitim merama uticaja na državu porekla (lobiranje157 Više o karakteristikama izvora Meñunarodnog investicionog prava videti u: Cvetković, Predrag,„Meñudržavni sporazumi kao izvori Meñunarodnog investicionog prava”, Pravo i privreda, 5/8, 2003,str. 516-530.158 Zagel, Gudrun, „Auslandsinvestitionen in Lateinamerika”, Duncker&Humblot Berlin, 2000, str. 233.251

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJAkod nadležnih organa, ekonomski uticaj) ishoditi preduzmanje mera diplomatskezaštite. Čak i tada, mera uspeha u ubeñivanju države da pokrene postupak zaštite zasvog državljanina zavisi od različitih faktora koji su izvan sfere uticaja investitora,poput obima štete nanete radnjama države domaćina, političke motivacije tih radnji iliodnosa države domaćina i države porekla.Politički i privredno slabije države smatrale su pravo diplomatske zaštiteimperijalističkim reliktom Meñunarodnog javnog prava, koji su primenjivale moćnezemlje porekla radi potvrñivanja svoje snage na meñunarodnom nivou i dominacijenad drugim narodima . 159 Upravo nesigurnost odreñivanja standarda diplomatskezaštite ide u prilog njenog stavljanja u drugi plan u odnosu na druge metode zaštiteinvestitora, pre svega utvrñivanjem standarda tretmana i zaštite odredbamameñunarodnih sporazuma, kao i rešavanjem investicionih sporova u proceduri kojainvestitora priznaje kao ravnopravnu procesnu stranku sa državom u sporu.S obzirom na karakter mera države porekla, diplomatska zaštita može sepodeliti na diplomatsku zaštitu u širem i u užem smislu.Diplomatska zaštita u širem smislu obuhvata sve metode kojima državaporekla investitora teži zaštiti svojih investitora, uključujući pokretanje postupaka prednadležnim organima, preventivne i represivne mere usmerene protiv državedomaćina. 160 Diplomatska zaštita ne sme protivrečiti normama meñunarodnog prava,pre svega pravilu o zabrani upotrebe sile, niti biti argument za mešanje u unutrašnjestvari strane države. 161 Mere diplomatske zaštite mogu uključiti različite vrsteekonomskih sankcija, poput zamrzavanja imovine, trgovinskog embarga, uskraćivanjaekonomske pomoći, bojkota robe države porekla. 162159 Primer ovakvog razmišljanja je separatno mišljenja meksičkog sudije Padilja Nerva prilikom donošenjaodluke u slučaju “Barcelona Traction”: “…takozvano pravo na diplomatsku zaštitu kao predtekstpolitičkog i ekonomskog pritiska, opasnost je za suverenitet i nezavisnost slabijih ili manje razvijenihdržava, koje više cene svoj nacionalni dignitet nego brzinu sopstvenog ekonomskog razvoja”. Navedenoprema: Commeux/Kinsella, op. cit, str. 220.160 U praksi latinoameričkh država pravo na diplomatsku zaštitu isključeno je primenom tzv „Kalvo”doktrine, nazvanoj po argentinskom diplomati Karlosu Kalvu, koji je zastupao gledište (kasnijeprihvaćeno u čitavoj Latinskoj Americi), da se sa strancima treba postupati kao sa domaćim licima i da seprvima nikako ne sme dozvoliti da uživaju veća prava. Mogućnost diplomatske zaštite je za strano lice,prema ovoj teoriji, nedozvoljena prednost u odnosu na domaće državljane. Tipična formulacija “Kalvo”klauzule je da „svi budući sporovi iz ugovornog odnosa podležu unutrašnjem pravu, te da se investitorizričito odriče prava da svoju investiticiju štiti pozivanjem države porekla da pruži diplomatsku zaštitu”.Navedeno prema: Bippus, Birgit, „Der Internationalrechtliche Schutz von Investitionen im Ausland unterbesonderer Berücksichtigung des diplomatischen Schutzrechts der Staaten”, Hartung Gorre Verlag, 1989,str. 7.161 Ova zabrana predviñena je članom 2 (4) Povelje UN: „Svaka država treba da se u meñunarodnimodnosima uzdrži od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilokoje druge države “.162 Primer za zamrzavanje sredstava sa ciljem stvaranja ravnoteže u odnosu dve države povodomeksproprijacije imovine investitora je zamrzavanje 12 milijardi $ imovine Irana kao odgovor naeksprorijaciju imovine američkih kompanija u Iranu. Ispostavilo se da je ovo bio osnovni argument SADu pregovorima za oslobañanje američkih talaca u Iranu, kao i uspostavljanje Iransko-američkog Tribunala.Navedeno prema: Commeux, Paul, Kinsella, Stephan, “Protecting Foreign Investment under252

Predrag CvetkovićPod diplomatskom zaštitom u užem smislu podrazumeva se pravno ureñenaprocedura u kojoj država porekla štiti prava svog investitora prema državi domaćinukao svoja sopstvena. Metode diplomatske zaštite u užem smislu, pored pokretanjapostupaka pred nadležnim forumima, obuhvataju i izjavljivanje diplomatskih protesnihnota, 163 posredovanje, pregovore, davanje “dobrih usluga” etc. Pojedini autori udiplomatsku zaštitu u užem smislu svrstavaju i “lump-sum” sporazume države poreklai države domaćina. 164Mogućnost da investitor povede spor kao ravnopravna procesna strana sadržavom porekla pred ICSID centrom, kao i zaštita prava odredbama bilateralnih(eng. „Bilateral Investment Treaties”-u daljem tekstu: BIT) i multilateralnih sporazumao tretmanu i zaštiti investitora, doprineli su da ona za pojedinačnog investitora sve višegubi na značaju. Države porekla teže da umesto zaštite investitora u postupcimaprotiv države domaćina, poštovanje njihovih prava obezbede zaključivanjembilateralnih i multilateralnih sporazuma o tretmanu i zaštiti stranih investicija. Ipak,ovaj vid zaštite je i dalje značajan kao krajnja “opcija” na strani investitora, koji nemaili je iscrpeo druge oblike zaštite svog ulaganja.3. Zaštita investitora u sporovima države porekla i države domaćina3. 1. Opšte napomeneMeñunarodna investicija je trilateralni odnos u kome učestvuju državadomaćin, strani investitor i njegova država porekla. Svaka od ove tri strane ima svojeinterese u investicionom odnosu: država domaćin da optimalizuje korist od investicijena način koji će unaprediti njenu ekonomiju ili pomoći ostvarivanju socijalnih i drugihciljeva; strani investitor potrebu da iz uloženog kapitala generiše najvišu moguću stopuInternational Law: Legal Aspects of Political Risk”, Oceana Publications Inc, New York, 1997, str. 219-220.163 Primer upotrebe diplomatskog protesta kao sredstva pritiska na državu domaćina je protest američkogministarstva inostranih poslova vladi Libije, upućen nakon eksproprijacije imovine američke kompanije“Nelson Bunker Hunt Oil Company” 1973. godine. Protest je glasio: „Jasno je iz objave eksproprijacijeimovine ““Nelson Bunker Hunt Oil Company”” da je razlog za akciju vlade Libijske Arapske Republikepolitička represalija protiv vlade SAD i zastrašivanje drugih grañana SAD koji imaju imovinske interese uLibijij. Prema ustanovljenom principu meñunarodnog prava, mere preduzete protiv prava i imovinestranih lica, koje su arbitrarne, diskriminatorne ili bazirane na političkoj represaliji i ekonomskomzastrašivanju protivpravne su i ne mogu biti priznate od strane drugih država”; Navedeno prema:Commeux/Kinsella, op. cit, str. 218.164 Zagel, op. cit, str. 232; Rindler, Heinz, „Der Schutz von Auslandsinvestitionen durch die MIGA”,Wien, 1999, str. 138. “Lump-sum” sporazumi su ugovori izmeñu države porekla investitora i državedomaćina, kojima se definiše nadoknada u slučaju obimnih nediskriminatornih eksproprijacijasprovedenih u cilju opsežnih socijalnih reformi, odnosno u okolnostima revolucije, rata i sličnimvanrednim dogañajima. Kompenzacija investitorima je parcijalna. Receptivna država je obavezna da platifiksnu sumu državi porekla. Ova suma se kasnije distribuira oštećenima. Procenjuje se da je 95% zahtevaza odštetom zbog oduzimanja imovine nakon II Svetskog rata rešeno zaključivanjem “lump-sum”sporazuma. Ovakve sporazume je sklapala i Jugoslavija. Tako je sporazumom iz 1948, SFRJ isplatila SAD42, 2%, a Velikoj Britaniji (sporazumom iz 1949.), 50% početnog zahteva.253

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJAprofita; država porekla da svog investitora zaštiti od posledica odreñenihprotivpravnih radnji ili akata države domaćina, s obzirom da resursi koji su uloženi ureceptivnoj državi potiču iz ekonomije države porekla.U razvoju meñunarodnog investicionog prava početnu fazu proceduralnezaštite investitora karakteriše upravo zaštita koju država porekla pruža svominvestitoru inicirajući postupke pred odreñenim forumima. Ovakve radnje državepredstavljaju, kao što je već rečeno, pojavni oblik diplomatske zaštite u užem smislu.3.2. Mehanizmi rešavanja sporova države porekla i države domaćinaDržavi domaćinu i državi porekla, kao stranama odreñenog meñunarodnogsporazuma, na raspolaganju stoje sledeće opcije rešavanja meñusobnih sporova:a) pregovori i konsultacijeb) sprovoñenje procedure pred “ad hoc” arbitražom;c) pokretanje postupka pred stalnim meñunarodnim sudovima i arbitražama;3.2.1. Pregovori i konsultacijeIzvori Meñunarodnog investicionog prava svojim odredbama utvrñujumogućnost da strane ugovornice, pre iniciranja postupka rešavanja spora pred sudomili arbitražom, stupe u pregovore ili konsultacije sa ciljem rešavanja spornih pitanja. 165Nesaglasnost strana je sasvim moguća u odnosu na odreñeno pitanje, čak i kada nijedošlo do spora. Na primer, predlog zakona koji se tiče pravnog režima obavljanjaodreñene industrijske delatnosti, koji još uvek nije usvojen, a čije sprovoñenje biugrozilo interese stranog investitora, može biti predmet konsultacija koje inicira državaporekla. Do spora još uvek nije došlo, jer zakon nije usvojen. Jedan od načinasprečavanja nastanka spora jesu upravo konsultacije sa državom domaćinom tokomkojih bi se predočila mogućnost da primena takvog zakona ima potencijal osnovaosnov budućeg spora.Značaj konsultacija i pregovora nije samo u prevenciji izbijanja spora. Onemogu imati značajnu ulogu u razjašnjavanju predmeta već nastalog sukoba, što možedoprineti postizanju uzajamno prihvatljivog rešenja.165 Konsultacije mogu često biti efikasan metod preveniranja eskalacije razlike u mišljenjima strana, kojase manifestuje pokretanjem sudskog ili arbitražnog postupka. Najnoviji primer su sporazumi koje je VladaKolumbije, nakon pregovora, sklopila sa telekomunikacionom kompanijom “Nortel Networks” izKanade. Ove kompanija tražila je kompenzaciju za štetu koju je pretrpela sprovoñenjem ugovora ozajedničkom ulaganju sa Vladom Kolumbije o instaliranju telekomunikacionih postrojenja. Kako je, zbogizmena poreskog zakonodavstva države domaćina, prihod od pružanja telekomunikacionih usluga bioznatno manji nego što je investitor očekivao, postavljen je zahtev kolumbijskoj Vladi za nadoknadu štete.Zahtev “Nortel”-a bio je da mu se isplati nadoknada od 250 miliona $. Sporazumom vlade Kolumbije iove kompanije od 02. 03. 2004. godine, Kolumbija se obavezala da isplati nadoknadu od 80% dolara.Navedeno prema: www.iisd.org/news, od 04. 02. 2004. godine.254

Predrag CvetkovićPored termina “konsultacije”, u praksi se koristi izraz “korišćenjediplomatskih kanala. Rešavanje sporova korišćenjem “diplomatskih kanala”predviñeno je i u pojedinim bilateralnim sporazumima o zaštiti investicija SCG. 166 Obeformulacije suštinski se odnose dužnost država ugovornica da pre pokretanja spora uneformalnim razgovorima pokušaju pokušaju da usaglase svoja gledišta u odnosu naodreñeno pitanje.Konsultacije su po pravilu obavezan elemenat postupka rešavanja sporovadržava ugovornica. Bilateralni sporazumi koje je zaključila SCG takoñe predviñajuobavezu da se sporovi “u vezi sa tumačenjem i primenom ovog sporazuma rešavaju, umeri u kojoj je to moguće, na prijateljski način, pregovorima”. 167 Konsultacije ipregovori se vrše na “ad hoc” bazi, bez odreñenog institucionalnog okvira. Njihovaeventualna “proceduralizacija” u znatnoj meri smanjila bi fleksibilnost ovih postupaka.Po pravilu, jedino ograničenje odnosi se na vremenski rok u kome se navedenipostupci imaju okončati. Ograničenje trajanja konsultacija na rok od šest mesecipreovlañuje u bilateralnim sporazumima o zaštiti investicija SCG. 1683.2.2. Postupak rešavanja sporova država ugovornica pred “ad hoc”arbitražomAd hoc arbitraža je način rešavanja sporova država ugovornica koji nisu moglibiti rešeni pregovorima ili konsultacijama. Najveći broj bilateralnih i multilateralnihsporazuma o zaštiti investicija predviña upravo ovakav model rešavanja sporova.Države ugovornice imaju mogućnost da kompromisom urede procedururešavanja sporova proisteklih ili u vezi sa primenom i tumačenjem meñudržavnogsporazuma. U tom cilju, one odreñuju: arbitre, mesto i zvanični jezik arbitražnogpostupka; materijalno pravo koje će arbitri primenjivati; odreñivanje roka u kome searbitražni postupak ima okončati; pravila procedure.Pojedini izvori Meñunarodnog investicionog prava predviñaju primenuUNCITRAL arbitražnih pravila. 169 Tako čl. 27. st. 3 (f). Povelje o energiji predviña da,“u odsustvu sporazuma država ugovornica, postupak se vodi u skladu sa Arbitražnimpravilima UNCITRAL-a, osim ukoliko strane u sporu ili sami arbitri ne odluče damodifikuju primenu ovih pravila”. 170166 Videti: čl. 10. st. 1. Sporazuma o zaštiti i tretmanu stranih investicija SCG i BiH.167 Videti čl. 10. st. 1. Sporazuma SCG i Austrije (“Zakon o potvrñivanju Sporazuma izmeñu Saveznevlade Republike Jugoslavije i Vlade Republike Austrije o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja”, “Sl.list SRJ”, dodatak “Meñunarodni ugovori” br. 1. od 18. januara 2002. godine).168 Videti: bilateralne sporazume SCG sa Austrijom (čl. 10. st.2.) i Hrvatskom ((“Zakon o potvrñivanjuSporazuma izmeñu Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske ouzajamnim podsticanju i zaštiti ulaganja”, “Sl. list SRJ”, dodatak “Meñunarodni ugovori” br. 12. od 23.novembra 2002. godine, čl. 11. st. 2).169 Eng. “UNCITRAL Arbitration Rules”, 1976; pun tekst pravila dostupan je na sajtu: www.uncitral.org.170 Povelja o energiji (eng. “Energy Charter Treaty”-ECT) je meñunarodni regulatorni okvir pravnogtretmana investicija u oblasti energetike na teritorijama zemalja članica Povelje. Potpisana je u Lisabonu1994. godine, a na snagu je stupila 1998. godine. Inicijativu za donošenje Povelje dao je bivši premijerHolandije, Rud Lubers, na sastanku Evropskog saveta juna 1990. godine. Potrebu za ovakvimsporazumom obrazložio je neophodnošću pružanja pomoći zemljama bivšeg SSSR-a putem podrške255

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJANajveći broj multilateralnih i bilateralnih sporazuma čiji predmet je tretman izaštita stranih investicija predviñaju da “ad hoc” arbitražu za rešavanje sporova državaugovornica čine tri arbitra. Svaka strana imenuje po jednog arbitra. Ova dva arbitraimenuju trećeg, koji je po pravilu iz države koja nije država u sporu. Ovakvo rešenjepreovlañuje u bilateralnim sporazumima koje je zaključila SCG. 171 U bilateralnimsporazumima SCG preovlañuje rešenje da, ukoliko se arbitražni tribunal ne konstituišeu odreñenom roku zbog nesaglasnosti strana 172 , pravo imenovanja prelazi napredsednika Meñunarodnog suda pravde. U slučaju da je predsednik ovog Sudadržavljanin jedne od strana ugovornica, ili je na drugi način sprečen da vrši funkcijuorgana imenovanja, imenovanje arbitra biće u nadležnosti potpredsednika Suda.Ukoliko je potpredsednik Meñunarodnog suda pravde sprečen da izvrši imenovanje,to ovlašćenje prelazi na člana Suda sledećeg po starešinstvu. 173Kada je reč o pravu koje se primenjuje na voñenje procedure, meñunarodnisporazumi po pravilu ostavljaju slobodu “ad hoc” tribunalu da sam odredi vlastitaproceduralna pravila. Ovo je slučaj i sa bilateralnim sporazumima o zaštiti investicijakoje je zaključila SCG. 174Pojedini izvori Meñunarodnog investicionog prava ureñuju vreme u kome seima okončati procedura rešavanja spora izmeñu država ugovornica. Tako čl. X st. 3.Modela bilateralnog sporazuma o zaštiti investicija SAD predviña da, u odsustvudrugačijeg sporazuma strana, sve procesne radnje treba da se okončaju u roku od šestmeseci od dana imenovanja trećeg arbitra. Tribunal je dužan da donese odluku u rokuod dva meseca od dana zaključenja rasprave. Kada je reč o bilateralnim sporazumimaSCG, samo sporazum sa Turskom sadrži odredbu prema kojoj će, u odsustvudrugačijeg sporazuma, sva saslušanja biti okončana i svi zahtevi podneti u roku odosam meseci od dana izbora predsednika arbitraže. Arbitražni sud je dužan da odlukudonese u roku od dva meseca od dana poslednjeg podnetog zahteva ili od datumaokončanja procesnih radnji. 175oporavku najznačajnijeg sektora privrede: energetike. ECTse sastoji od tri instrumenta: teksta Povelje,Finalnog akta i dokumenta pod nazivom “Protokol o energetskoj efikasnosti i relevantnim ekološkimaspektima” (eng. “Energy Charter Protocol on Energy Efficiency and Related Enviromental Aspects”).Prema informacijama sa sajta ECT (www.encharter.org; stanje od 30. 04. 2004. godine) Povelju jepotpisala 51. država, a ratifikovalo ga je 45 zemalja, meñu kojima su države istočne, zapadne i centralneEvrope, Japan, Australija i države Mediterana. Povelju su potpisale sve države bivše SFRJ, osim Srbije iCrne Gore.171 Videti na primer Sporazum SCG i Austrije (čl. 10. st. 3)172 Ovi rokovi različito su odreñeni. Tako sporazumi SCG sa Austrijom (čl. 10. st. 3), BiH (čl. 10. st. 3) iHrvatskom (čl. 11. st. 3) predviñaju da države ugovornice moraju imenovati svoje arbitre u roku od dvameseca od dana kada je jedna Strana ugovornica obavestila drugu da namerava da spor preda na rešavanje“ad hoc” arbitražnom sudu. Izabrani arbitri dužni su da imenuju predsednika arbitraže u roku od dvameseca od dana svog imenovanja.173 Videti: sporazume SCG sa Austrijom (čl. 10. st. 4), Holandijom (čl. 12. st. 4.), Hrvatskom (čl. 11. st. 4).174 Videti: sporazume SCG sa Austrijom (čl. 10. st. 5), BiH (čl. 10. st. 5), Holandijom (čl. 12. st. 6),Hrvatskom (čl. 11. st. 5)175 Videti: čl. VIII st. 6. Sporazuma SCG i Turske.256

Predrag Cvetković3.2.3. Stalni meñunarodni sudovi i arbitražeMeñudržavni sporovi proistekli iz materije stranih investicija (investicionisporovi) najčešće su, kada je reč o institucionalnim forumima, rešavani predMeñunarodnim sudom pravde. 176 Najpoznatiji sporovi su “Chorzow Factory”(Nemačka protiv Poljske iz 1928. godine), “Nottebohm” (Lihenštajn protivGvatemale iz 1955. godine); “Barcelona Traction, Light and Power CompanyLimited” (Belgija protiv Španije iz 1970. godine), “Electtronica Sicula S.p.A-ELSI”(SAD protiv Italije iz 1989. godine), 177 “Mavrommatis Concession” (Grčka protivVelike Britanije), 178 i “Oscar Chinn”. 179 Razlog relativno niskog stepena aktivnostiSuda u oblasti investicionih sporova leži u činjenici da su, najpre u ugovorima oprijateljstvu, pomorstvu i trgovini, a zatim i bilateralnim sporazumima o zaštitiinvesticija, ugovarani posebni mehanizmi rešavanja sporova država ugovornica,uglavnom “ad hoc” arbitraže. Pored toga, proceduralna zaštita stranog investitora unajvećoj meri predmet je rešavanja meñunarodnih foruma (poput ICSID centra) kojidopuštaju investitoru da sam, bez “posredovanja” države porekla štiti svoja prava.4. Zaštita investitora u proceduri rešavanja sporova sa državomdomaćinom4. 1. Opšte napomeneKao što je već rečeno, država porekla može preduzimati mere zaštite svojihinvestitora i njihovog kapitala pružanjem diplomatske zaštite, odnosno voñenjemsporova protiv države domaćina.Osnovna slabost navedenih mehanizama je što država porekla nema obavezupružanja zaštite svom investitoru. Ona će preduzeti mere u tom pravcu u zavisnostiod procene svojih političkih i ekonomskih interesa. Ti interesi se ne moraju uvekpodudariti sa interesima investitora. Stoga su privatnopravni akteri investicionogprocesa, najčešće multinacionalne kompanije, tražili način da, bez “posredovanja”države porekla, zaštite svoje interese ugrožene radnjama i aktima domaće države.Pravni izraz ove težnje je mogućnost da strani ulagač samostalno i neposredno predmeñunarodnim forumima, ostvaruje svoja prava narušena ponašanjem receptivnedržave. Nastanku instrumenata sprovoñenja procedure rešavanja sporova države iinvestitora pogodovala je i ekspanzija meñunarodne ekonomske razmene, koja je uskladu sa zakonom verovatnoće vodila porastu broja sporova država i privatnopravnih176 Ovaj Sud se od svog osnivanja, 1922. godine, pa do 1939. godine, zvao Stalni sud meñunarodnepravde (eng. “Permanent Court of International Justice”).177 Navedeno prema: “Dispute Settlement: State-State”, UNCTAD Series on issues in InternationalInvestment Agreements, United Nations, New York-Geneva, 2003, str. 53, napomena br. 12; studija jedostupna na sajtu: www.unctad.org..178 Odluke od 26. marta 1926. godine i 1925. godine; navedeno prema: Jaenicke, Günther, “InternationalTrade Conflicts before the Permanent Court of International Justice and the International Court ofJustice”, prilog u “Alternative Methods of dispute Settlement in International Economic Relations,”University Press Fribourg, Switzerland, 1992, str. 51;179 Odluka od 10. oktobra 1927. godine; navedeno prema Jaenicke, Günther, op. cit, str. 52;257

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJAlica. Jedan od bazičnih uslova za postojanje i napredak moderne ekonomije jepostojanje odgovarajućeg mehanizma rešavanja sporova, koji obezbeñuje odreñenistepen prediktabilnosti rezultata.4. 2. Rešavanje investicionih sporova pred meñunarodnim forumimaRešavanje investicionih sporova izmeñu države i stranog investitora najčešćese poverava jurisdikciji meñunarodnih foruma. Za investitora se time garantuje pravnasigurnost, koja nedostaje kada se spor rešava pred sudovima države domaćina. Jednaod mogućih opcija na strani investitora je da arbitražnom klauzulom ugovorijurisdikciju sudova treće države. Ova mogućnost je više teorijske prirode, s obziromda receptivna država teško prihvata nadležnost stranih sudova. Stoga se rešavanjesporova pred meñunarodnim forumima javlja kao kompromis izmeñu težnjeinvestitora da svoja prava ostvaruje pred, od uticaja domaće države nezavisnimtribunalom, odnosno pretpostavljenog odbijanja države domaćina da spor u komeučestvuje bude predmet procedure pred sudom druge države.Investicioni sporovi se u najvećem broju rešavaju pred meñunarodnimarbitražama. Meñunarodna arbitraža je moćan instrument zaštite investitora odnekomercijalnih rizika. Sama mogućnost da investicioni spor bude iznet na rešavanjepred nezavisni meñunarodni forum ima preventivno dejstvo u odnosu na namerudomaće države da uskrati ili ograniči odreñena prava investitora zasnovana na zakonuili ugovoru. Mogućnost negativne arbitražne odluke i gubitak reputacije jedan je odglavnih razloga zbog kojih će država domaćin poštovati prethodno ugovoren režim,režim koji bi inače bio prekršen upotrebom njenih suverenih prerogativa. Ovo kršenjeje akutna pojava u državama u tranziciji sa tradicijom “državne ekonomije”, u kojoj jevladala prevaga državnih interesa nad ugovornim i svojinskim pravima. Pregovaranjesa državama domaćinima je mnogo “konfornije” za stranog investitora ukoliko je pod“senkom” moguće meñunarodne arbitraže. Teško je zamisliti drugo sredstvo (osimmožda pritiska meñunarodnih finansijskih institucija) koje bi moglo efikasnije da štitiinvestitorova prava. 180Investicioni spor može se podneti “ad hoc” ili institucionalnoj arbitraži.Osnovna razlika izmeñu ova dva modaliteta arbitraže je nivo kontrole koju straneimaju u odnosu na različite aspekte arbitražne procedure. U “ad hoc” arbitraži, straneodreñuju kako će arbitri biti birani, mesto arbitražnog rešavanja, nadležno materijalnoi proceduralno pravo etc. Nedostaci “ad hoc” arbitraža manifestuju se kada stranamau sporu nedostaje pravno znanje neophodno za forumisanje preciznog i detaljnogsistema pravila važećeg za proceduru arbitražnog rešavanja.180 Pogrešno bi bilo zaključiti da meñunarodna arbitraža ima značaj samo za investitore koji ulažu uzemlje u razvoju ili nerazvijene države. Ona je značajna i za investitore koji ulažu u zemlje razvijenogzapada. Ove države koriste različite načine zaštite domaće industrije, vršeći diskriminaciju stranoginvestitora, poput: subvencija, izvoznih i uvoznih dozvola, ograničenog pristupa prirodnim izvorima iinfrastrukturnim potencijalima, dikriminatorne primene ekološke i fiskalne regulative odnosno pravakonkurencije.258

Predrag CvetkovićRešavanje sporova pred “ad hoc” tribunalima relativno je retko. Ipak, kadaovakva mogućnost postoji, kao sredstvo regulisanja rada i procedure ovih arbitražanajčešće se predviña primena Arbitražnih pravila Komisije UN za meñunarodnotrgovinsko pravo (Arbitražna pravila UNCITRAL-a), usvojenih 1976. godine.Osnovni cilj ovih pravila je harmonizacija pravila procedure pred meñunarodnimtrgovačkim arbitražima, s ciljem stvaranja opšte prihvaćenog sistema proceduralnihnormi postupanja ovih arbitraža. 181 Opciju upućivanja spora na rešavanje predarbitražom čije formiranje i procedura su ureñeni UNCITRAL pravilima sadrže ibilateralni sporazumi koje je zaključila SCG. 182Institucionalne arbitraže najčešći su organ rešavanja investicionih sporovadržave i stranog investitora. Procedura ovih arbitraža je iscrpno regulisana, kao ikriterijumi odreñivanja nadležnog materijanog prava. Značajna prednost u odnosu na“ad hoc” arbitraže je “institucionalno zaleñe”, odnosno mogućnost da institucija prikojoj deluje arbitraža u pitanju asistira stranama u sporu postupajući kao organimenovanja arbitara ukoliko se one o njima ne mogu saglasiti, a u pojedinimslučajevima (u slučaju ICSID centra) i kao kontrolori ispravnosti arbitražne odluke.“Ad hoc” i meñunarodne trgovinske arbitraže, i pored prednosti u odnosu naproceduru zaštite investitora u postupku države porekla protiv zemlje domaćina, nisubile u stanju da potpuno reše neka od pitanja bitnih za zaštitu investitora (nedostataksporazuma o arbitrima ili nadležnom pravu kod “ad hoc” arbitraže; priznanje iizvršenje arbitražne odluke institucionalnih arbitraža). Stoga je napor zainteresovanihinstitucija bio usmeren ka stvaranju potpunog i jasno elaboriranog mehanizmarešavanja investicionih sporova. Ispostavilo se da je jedini način uspostavljanja ovakveinstitucije meñudržavni sporazum. Tako je 1965. godine, pod pokroviteljstvomSvetske banke, osnovan Centar za rešavanje investicionih sporova izmeñu država idržavljana drugih država ugovornica (ICSID centar). Centar je osnovan Konvencijom,i prihvaćen je kao forum rešavanja investicionih sporova u najvećem broju bilateralnihsporazuma o zaštiti i tretmanu stranih investicija. 1834.3. Rešavanje investicionih sporova pred ICSID centromICSID centar osnovan je Konvencijom o osnivanju Centra za rešavanjesporova izmeñu država i državljana drugih država ugovornica, usvojenom 1965.181 Kada je reč o investicionim sporovima, potencijal njihove primene prvi put je iskorišćen 1981. godine,formiranjem tribunala za rešavanje sporova SAD i Irana u vezi šteta koje su američki investitori pretrpelitokom i nakon Islamske revolucije. Dve države složile su se da ove sporove upute na rešavanjearbitražnom tribunalu čija je procedura ureñena UNCITRAL pravilima.182 Videti sporazume SCG sa Austrijom (čl. 10. st. 3 i), Holandijom (čl. 9. st. 2. v) Hrvatskom (čl. 10. st. 2b pod iii), Turskom (čl. VII st. 2. b), Italijom (čl. 8. st. 3. b).183 “ U prisustvu netrpeljivosti zemalja uvoznica kapitala da se obavežu materijalnopravnim standardimakoji bi štitili svojinu stranog investitora, prebacivanje težišta na proceduralni aspekt zaštite bio je ““udaracgenija””; Schwarzenberger, Georg, “Foreign Investments and International Law”, London, 1969, str. 152;navedeno prema: Rindler, op. cit, str. 56.259

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJAgodine. 184 Njegove članice su države članice Svetske banke koje su zemlje ugovorniceKonvencije. Države koje nisu članice Svetske banke mogu se pridružiti Centru ukolikosu potpisale Statut Meñunarodnog suda pravde, uz dvotrećinsku odlukuAdministrativnog saveta kojom se država poziva da pristupi Konvenciji. 185Glavni organi centra su Administrativni savet i Sekretarijat.U Administrativni savet ulazi po jedan predstavnik iz svake državeugovornice. Predsednik Svetske banke je predsedavajući Saveta. Savet donosiArbitražni pravilnik i propisuje pravila finansijskog poslovanja 186 .Sekretarijat ima Generalnog sekretara, koga bira Administrativni savetdvotrećinskom većinom, na rok od šest godina, uz mogućnost reizbora. 187 .Centar ima listu koncilijatora i arbitara. Svaka država može imenovati po četiriosobe za svaku listu, pri čemu one mogu ali ne moraju biti državljani države koja ih jeimenovala. Strane mogu imenovati i arbitre koji nisu na listi, pri čemu ovo odstupanjene važi za Predsedavajućeg Administrativnog saveta, koji, u situacijama kada imenujearbitre, mora da se pridržava liste arbitara Centra. 188 Arbitri sa liste moraju biti “licavisokih moralnih karakteristika i priznate kompetencije u oblasti prava, trgovine,industrije ili finansija, koji su stanju da donesu nezavisnu i nepristrasnu odluku”. 189Mada Konvencija naglašava posebnu važnost uslova pravne kompetentnosti, nemakategoričnog zahteva da arbitri imaju pravne kvalifikacije.Rad Centra finansira Svetska banka. Ukoliko nadoknade koje strane plaćajune pokrivaju troškove Centra, ostatak troškova nadoknañuju države ugovornicečlanice Banke u skladu sa njihovim upisanim akcijama u Banci, dok države koje nisučlanice to čine u skladu sa pravilima koja ustanovljava Administrativni savet. 190Zasnivanje jurisdikcije Centra zahteva ispunjenje tri uslova: jednogsubjektivnog (postojanje saglasnosti strana) i dva objektivna: uslov da su državaporekla investitora i država domaćin ratifikovale ICSID konvenciju i zahtev da sporpotiče iz “investicije”.Sporovi koji ne ispunjavaju ova tri uslova ne mogu biti predmet rešavanjasporova odnosno biti pod jurisdikcijom Centra. Stoga je 1978. godine, u ciljuproširivanja nadležnosti Centra, ustanovljen poseban mehanizam pod nazivom“Additional Facility Rules” (“Pravila o dodatnoj olakšici” 191 ). Odlukom184 Engleski naziv Konvencije je “Convention on the Settlement of Investment Disputes Between Statesand Nationals of Other States”; pun tekst dokumenta dostupan je na sajtu www.worldbank.org; Premapodacima godišnjem izveštaju ICSID centra (“ICSID Annual Report”, 2003; dokument je dostupan nasajtu: www.worldbank.org/icsid;) Konvenciju su potpisale 154 države. Od tog broja, 139 zemaljadeponovalo je instrumente ratifikacije. SCG je, prema podacima sa gore navedenog sajta, Konvencijupotpisala 31. jula 2002. godine, ali još uvek nije deponovala instrument ratifikacije.185 Videti: čl. 67. ICSID konvencije.186 Videti: čl. 4-8 i čl. 41. ICSID konvencije.187 Videti: čl. 9-10. ICSID konvencije.188 Videti: čl. 40. st. 1. ICSID konvencije.189 Videti: čl. 14. ICSID konvencije.190 Videti: čl. 17. ICSID konvencije.191 Prevod engleskog izraza „Additional Facility Rules” preuzet je iz bilateralnog sporazuma o zaštitiinvesticija SCG i Holandije (čl. 9. st. 4).260

Predrag CvetkovićAdministrativnog saveta Centra od 27. septembra 1978. godine Sekretarijat je dobioovlašćenje rešavanja sporova izmeñu države i privatnopravnih lica kada država usporu ili zemlja porekla privatnog lica nisu države ugovornice Konvencije, odnosnokada spor ne proizilazi direktno iz investicije. S obzirom da “Pravila o dodatnommehanizmu” ne ulaze u okvir Konvencije, otvara se problem izvršenja odluka donetihprimenom ovih mehanizama. Stoga je ovim Pravilima utvrñeno da arbitražnaprocedura mora biti sprovedena na teritoriji države koja je strana ugovornicaNjujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka, čime seosigurava sprovoñenje odluka donetih primenom ovih Pravila. Najveći brojbilateralnih sporazuma o zaštiti investicija 192 daju mogućnost rešavanja sporova prema“Pravilima o dodatnoj olakšici” ICSID.4.3.1. Osnovne karakteristike rešavanja investicionih sporova predICSID centromOsnivanjem ICSID centra učinjen je napredak u proceduralnoj zaštiti stranoginvestitora. Za razliku od drugih meñunarodnih arbitražnih institucija, pre svega onihnamenjenih rešavanju trgovačkih sporova, Centar nema privatnopravni karakter.Osnov njegovog nastanka je meñudržavni sporazum. Centrom upravlja meñunarodnaorganizacija. Ove dve činjenice daju neophodan autoritet arbitražnim odlukamaCentraNajvažnija karakteristika ICSID je njegova nezavisnost od domaćeg pravnogsistema. Ova autonomija od uticaja nacionalnih pravnih poredaka ostvarena je:kriterijumom odreñivanja nadležnog prava procedure i primenljivog materijalnogprava; isključenjem prava na korišćenje “domaćih pravnih puteva” u prisustvu validnesaglanosti za rešavanje sporova pred ICSID centrom; ustanovljavnjem “konačnog”karaktera odluka ICSID arbitraža.Druga važna karakteristika ICSID centra je “institucionalna podrška” kojuuživa kao telo pod okriljem Svetske banke.Treća karakteristika Centra je što, kao sistem namenjen isključivo rešavanjuinvesticionih sporova država i stranih investitora, omogućava stvaranje jedinstvenihpravila interpretacije odredbi relevantnih meñunarodnih izvora. 193 Mada se u ICSIDkonvenciji precedenti ne navode kao izvori materijalnog prava koje se primenjuje narešavanje sporova, u praksi se dešava da se ICSID arbitraže na njih pozivaju, uznaglašavanje da precedenti nisu pravno obavezujući, ali da se arbitraža smatra“ovlašćenom” da se osloni na stavove sadržane u odlukama arbitraža Centra. 194192 Videti: čl. VI st. 3. ii) Modela bilateralnog sporazuma o zaštiti investicija (eng. “Bilateral InvestmentTreaties”-BIT) SAD; čl. 8. st. 2. a) Modela BIT Velike Britanije; čl. 9. st. 4. Sporazuma SCG i Holandije;čl. 10. st. 2 b) pod ii) Sporazuma SCG i Hrvatske.193 ICSID centar je za sada jedina institucija čija je isključiva funkcija rešavanje investicionih sporova.194 Navedeni citat sadržan je u preeliminarnoj odluci o prihvatanju nadležnosti u sporu „MetnanexCorporation v. United States of America” od 07. 08. 2002. godine. Pun tekst odluke dostupan je na sajtu:www.naftaclaim.com.261

O PROCEDURALNOJ ZAŠTITI STRANIH INVESTICIJAČetvrta karakteristika Centra je da se investitoru omogućava samostalnoostvarivanje i zaštita prava pred neutralnom institucijom nezavisnom od uticaja državedomaćina: stvarni tužilac tuži stvarnog štetnika.Peta karakteristika ICSID centra je težnja za postizanjem uravnoteženogpristupa i uvažavanja interesa kako investitora, 195 tako i države domaćina. 196 Time seostvaruje jedan od osnovnih ciljeva osnivanja Centra: promocija i unapreñenje tokovastranih ulaganja. U literaturi se slikovito opisuje da se arbitri moraju ponašati kao“hodači po žici, jer incident avanturistički nastrojenog arbitra koji ide izvan ovlašćenjakoja su mu data, u osetljivim okolnostima može biti dovoljan da generiše “a priori”odbijanje nadležnosti ICSID centra”. 197Investitor koji pred ICSID centrom ostvaruje svoje pravo suočava se sarizikom da njegova buduća investiciona aktivnost bude pod „senkom” učešća uproceduri protiv odreñene države domaćina. Sasvim je moguće da, uzimajući u obzirpravo države da diskreciono odluči o dopuštenosti stranog investiranja 198 , investitor zakoga se zna da je sklon ostvarivanju svojih prava pred ICSID ili drugimmeñunarodnim tribunalima protiv receptivne države bude lišen prava na ulaganje. 199195 Primer odredbe koja uvažava interes stranog investitora da svoj zahtev protiv receptivne državeostvaruje pred forumom autonomnim od prava domaće države je pravilo o isključivoj nadležnosti Centraza rešavanje sporova, kada su ispunjeni uslovi za zasnivanje njegove jurisdikcije. Naime, član 26.Konvencije predviña da saglasnost strana u odnosu na rešavanje investicionih sporova obuhvata i njihovoslaganje sa isključenjem prava na korišćenje bilo kojih drugih pravnih sredstava, uključujući i pravnasredstva raspoloživa u skladu sa odredbama domaćeg zakonodavstva (“lokalna pravna sredstva”).196 Tipičan primer odredbe čiji je cilj unapreñenje poverenja država uvoznica kapitala je načelna zabranadržavi porekla investitora da koristi sredstva diplomatske zaštite u cilju ostvarivanja zahteva svoginvestitora koji je strana u sporu pred ICSID arbitražom. Time se eliminiše se strah država domaćinakapitala (najčešće nerazvijenih i zemalja u razvoju) da će strani investitori koristiti intervencije svojihmoćnih država porekla u slučaju da ne budu zadovoljni odlukom ICSID arbitraže. Ovakvo opredeljenjeCentra doprinosi depolitizaciji investicionih sporova. Diplomatska zaštita “per se” uključuje ikomponentu političke oportunosti, odnosno zaštita investitora je u funkciji interesa porekla. Eliminisanjeprava na diplomatsku zaštitu ostavlja investitoru “kontrolu” nad svojim zahtevom u odnosu nareceptivnu državu. U njegovoj je dispoziciji da, u skladu sa sopstvenim interesima, odluči da li će i na kojinačin ostvarivati svoje pravo.197 Spelliscy, S, “Burning the Idols of Non-Arbitrability: Arbitrating Administrative Law Disputes withForeign Investors”, American Rewiev of International Arbitration, 2001, 95, str. 118-119; navedenoprema: Myrvang, Anna, “An Illustration of How Traditional Arbitration is Being Changed by ModernInternational Investment Law: Investor-State Arbitration under NAFTA Chapter XI and the EnergyCharter Treaty”, Journal of Petroleum and Mineral Law &Policy, University of Dundee, Scotland, UK;pun tekst dokumenta dostupan je na adresi:http://www.dundee.ac.uk/cepmlp/journal/html/archives.htm, str. 8.198 Kao što je već rečeno, u pravnom režimu tzv. „predinvesticione faze” preovlañuje “konzervativni”koncept, koji isključuje primenu načela najpovlašćenije nacije i nacionalnog tretmana u ovoj fazi procesainvestiranja.199 Tako se u dostupnim radovima navodi da ima primera kako pokretanje arbitražnog postupka protivdržave domaćina bivše republike SSSR-a uzrokuje da druge države, bivše sovjetske republike, stave na„crnu listu” investitora koji je inicirao arbitražni postupak, odnosno uskrate mu mogućnost investiranja.Navedeno prema: Wälde, Thomas, „Investment Arbitration under the Energy Charter Treaty: FromDispute Settlement to Treaty Implementation” October, 1998, Conference of Energy-Arbitration GulfArbitration Centre, Journal of Petroleum and Mineral Law &Policy, University of Dundee, Scotland, UK;262

Predrag CvetkovićICSID arbitraža je danas opšte prihvaćeni metod rešavanja investicionihsporova. U prilog ove tvrdnje mogu se izneti sledeće činjenice:a) najveći broj država u razvoju pristupio je Konvenciji;b) bilateralni sporazumi o zaštiti investicija, gotovo bez izuzetka, upućuju naarbitražu Centra kao isključivi, ili alternativni (uz “ad hoc” arbitražu regulisanuUNCITRAL arbitražnim pravilima ili privatnopravne arbitražne institucije, poputarbitraže MTK ili Arbitraže Instituta u Stokholmu) forum pred kojim se vode sporovidržave i stranog investitora. 200 Isto važi i za multilateralne sporazume poput NAFTAsporazuma i Povelje o energiji 201 . Nadležnost ICSID arbitraže predviñena je ibilateralnim sporazumima o zaštiti investicija koje je zaključila SCG. 202c) kvantitativni indikatori, odnosno broj sporova koji je rešen ili se rešava uarbitražnim postupcima pred ICSID centrom 203 .Ove činjenice ukazuju na uspeh kreatora Svetske banke da obezbedi modernii sofisticirani mehanizam rešavanja investicionih sporova, koji, pored svog kliničkogdejstva, manifestovanog u voñenju arbitražne procedure, ima i preventivnu funkciju uodnosu na samu mogućnost nastanka spora. Države domaćini, ali i strani investitor, uprisustvu opcije rešavanja potencijalnog spora pred nepristrasnim, profesionalnim iautoritativnim forumom, svakako će odgovornije i sa većim stepenom “dobre vere”pristupiti izvršavanju svojih obaveza, te pokušati da eventualne nesaglasnosti reše prenego što suprotnosti eskaliraju do mere koja zahteva angažovanje arbitražneprocedure.pun tekst dokumenta dostupan je na adresi:http://www.dundee.ac.uk/cepmlp/journal/html/archives.html200 Videti modele bilateralnih sporazuma (BIT) Austrije (čl. 8. st. 2.), Nemačke (čl. 11. st. 2.), Holandije(čl. 9.), Švajcarske (čl. 9. st. 2), Velike Britanije (čl. 8. st. 2. a), SAD (čl. VI st. 3 a pod i).201 Videti: čl. 1120 NAFTA sporazuma; čl. 26. Povelje o energiji.202 Videti: sporazume SCG sa Austrijom (čl. 9. st. 3. b), BiH (čl. 8. st. 2. c), Holandijom (čl. 9. st. 2. a),Hrvatskom (čl. 10. st. 2. b pod i) i Turskom (čl. VII st. 2a)203 Prema podacima sa sajta www.worldbank.org/icsid na dan. 30. 04. 2004. godine, do danas je konačnorešeno 79 sporova država ugovornica i stranih investitora. U toku je rešavanje 63 spora. Navedenoprema: „ICSID Annual Report 2003”, Washington, December 2003, str. 14. dokument je dostupan nasajtu: www.worldbank.org/icsid.263