ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Prolećna zaštita uljane repiceU proleće, porastom temperature aktiviraju se insekti štetočine cvetnog pupoljka i mahuneuljane repice – repičin sjajnik i repičini rilaši (pipe). Ako se repičin sjajnik ne suzbija, prinosisemena mogu biti umanjeni za 50%, pa i više (Maceljski, 2002). Larve velike repičine pipe većkod napadnutih 40% biljaka dovode do smanjenja prinosa i od 20% (Kereši, 2007).Posmatrano vremenski, do najvećih šteta obično dolazi u drugoj polovini marta ipočetkom aprila, odnosno kada toplo vreme uslovi raniju pojavu sjajnika i njihovu migraciju samesta prezimljavanja na polja uljane repice, gde počinje formiranje cvetnih pupoljaka (Sekulić,2007).Radi suzbijanja ovih insekata neophodno je obaviti tretiranje u vreme kada uljana repicaformira cvetne pupoljke nekim od insekticida, koji deluju kontaktno i digestivno. S aspektatehnike aplikacije pesticida tu se javljaju dva problema. Prvi problem je otežani ulazakprskalica u usev zbog razvijene biljne mase i opasnosti od gaženja, dok je drugi problemostvarivanje dobre pokrivenosti biljne mase u cilju što efikasnijeg delovanja kontaktnogherbicida. Rešenje prvog problema jeste primena „sistema stalnih tragova“, koji smanjujeopasnost od gaženja na šta je repica veoma osteljiva, jer se ne regeneriše dobro kao neke drugekulture. Prema navodima Bošnjakovića (1998) kod useva koji pokrivaju čitavu površinunajbolje je koristiti vučene širokozahvatne prskalice, zahvata 18 i više metara u sistemu stalnihtragova, slika 4.Sl. 4. Primena vučene širokozahvatne prskalice u „sistemu stalnih tragova“Fig. 4 Using of pulled wide sprayer in stability trace systemDrugi način da se reši ovaj problem jeste setva u većem međurednom razmaku. Setva senajčešće obavlja na međuredni razmak od 15 do 30 cm u kontinuirane redove žitnimsejalicama (Crnobarac, 2002). Prema francuskim rezultatima istraživanja razmak od 17 do 35cm nema većeg uticaja na prinos. Poslednjih godina bila je tendencija smanjenja razmaka zbogsmanjenog habitusa novih sorti i optimalnijeg vegetacionog prostora po biljci ali trebalo biuzeti u obzir i probleme koji se javljaju kod hemijske zaštite i pokušati setvu na razmak odmaksimalnih 30-35 cm. Štete koje može da izazove loša aplikacija pesticida i samim timneefikasna zaštita verovatno su veće od koristi koji donosi nešto optimalniji vegetacioniprostor. Veći međuredni razmak omogućio bi primenu klasičnih prskalica, s tim što bi radiotklanjanja opasnosti od gaženja u potpunosti, agregat traktor-prskalica trebao da budeopremljen zatitnim limovima, podizačima biljne mase, slika 5.82