ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

UVODPri košenju biljaka u svrhu spremanja sena nastoji da se iskoristiti što više od biološkogprinosa zelene mase. To se najčešće postiže što nižim odsecanjem stabljika. Međutim,leguminozne biljke, kao što je lucerka, imaju ograničenja u tom smislu, pošto ne sme da seošteti bokor. Za lucerku se smatra da je odgovarajuća visina strni 6-8 cm. Kod livadskih travanastoji da se ostvari što niža visina strni (Zoranović i Potkonjak, 1996).Gubici koji se ostvare pri košenju ogledaju se, pre svega, u nepotrebnoj visokoj strni,odnosno visokom odsecanju stabljika (kod lucerke preko 6 cm). S druge strane, kosačice usvom radu manje ili više obavljaju usitnjavanje stabljika usled većeg broja prelaza reznogaparata po istoj površini. Isitnjena masa pri manipulaciji sa senom ostaje na zemlji i predstavljatakođe gubitak mase (Potkonjak i Zoranović, 1990).Danas su u primeni tri tipa reznih aparata na kosačicama: klasični sa prstima, sa dvaoscilatorna noža bez prstiju i rotacioni rezni aparat sa noževima u horizontalnoj ravni. Samprincip odsecanja stabljika kod pojedinih rešenja utiče na mogućnost postizanja minimalnevisine reza, a isto tako i na utrošak energije pri košenju, čemu se u svetu a i kod nas dajeposebna važnost. Najveći broj radova iz ove oblasti odnosi se na parcijalno ispitivanje, aveoma malo na komparativno, posebno pri košenju lucerke.Prema Zoranoviću (1995, 1996) preporučuje se radna brzina sa klasičnom kosačicom 5-8km/h, sa kosačicom sa dva noža 8-12 km/h, a sa rotacionom 8-15 km/h. Gašparac (1988)smatra da rotaciona kosačica oštećuje vegetativni vrh lucerke, što može da ima uticaja nasmanjenje prinosa u narednim otkosima.Potkonjak i saradnici (2008) konstatuju, da je za pogon rotacionih kosačica potrebna znatnoveća snaga za pogon, nego kod ostalih tipova kosačica. Tako za pogon rotacione kosačice sačetiri diska potrebna je specifična snaga od 11,86 kW/m zahvata, a sa 14 diskova čak 18,67kW/m zahvata.Neki autori, kao Gottfried (2007, 2008) i Hubert (2008) daju akcent konstruktivnom rešenjukosačica sa stanovišta jednostavnosti, lakoće održavanja, funkcionalnosti i pouzdanosti. To suveoma važvi parametri, ali se isti autori u svojim radovima ne udubljuju i u kvalitet rada.MATERIJAL I METODU ispitivanja su uključena četiri tipa kosačica: klasična kosačica sa prstima srednjeg reza,kosačica sa dva oscilatorna noža bez prstiju, rotaciona kosačica sa 6 diskova (sve tri domaćeproizvodnje) i vučena rotaciona kosačica sa 14 diskova (KRONE, EASTY CUT 6210 CV).Ispitivanja su obavljena pri košenju lucerke, ali nije moglo da se obezbediti ispitivanje u istimuslovima, tako da je prinos lucerke bio različit (tab.1).Pri ispitivanju svaka proba odgovarala je određenoj radnoj brzini, a u okviru svake probeobavljeno je pet ponavljanja. Kvalitet rada određivan je preko visine odsecanja i gubitakazelene mase, a sa površine koja odgovara širini zahvata kosačice i dužini 1 m. Ukupni gubici suodređivani kao zbir gubitaka usled visine odsecanja (preko 6 cm) i usled usitnjavanja biljnemase.REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJARadne brzine ispitivanih kosačica kretale su se u dijapazonu mogućnosti rada pojedinihtipova kosačica. Tako je klasična kosačica ostvarila maksimalnu brzinu od 8,82 km/h, akosačica sa dva pruta 10,87 km/h. Rotaciona kosačica sa 6 diskova ostvarila je radnu brzinu priispitivanju od 10,14 do 16,52 km/h, pri čemu se maksimalna brzina ne preporučuje zbog74