ACDSeePrint Job - Poljoprivredna tehnika

Novije selekcije uljane repice u svetu, takozvane “00” sorte, koje se javljaju pod nazivomkanola, omogućile su širu primenu ovog hraniva u ishrani i sa mnogo manje ograničenja, što jeposledica manjeg sadržaja eruka kiseline u mastima i manjeg sadržaja glukozinolata (Brkić isar, 2005). Sirovo ulje moguće je dobiti ceđenjem (presovanjem), ekstrakcijom i kombinacijomceđenja i ekstrakcije.Ulje se unosi u uređaj za esterifikaciju (reaktor I). Molekuli masti koji ulaze u sastav ulja,sastoje se iz triglicerida (jedinjenje trovalentnog alkohola glicerina i tri masne kiseline). Da bise dobio metil-estar ulju iz uljane repice dodaje se metanol (odnos 9:1) i mala količinakaustične sode u svojstvu katalizatora. Kao rezultat hemijske reakcije dobija se metil-estar(biodizel), a kao sporedni proizvod - glicerin. Sirovi glicerol predstavlja najbolju polaznusirovinu za dobijanje čistog glicerina za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25%sapuna, 10-20% metil-estera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode.Glicerinska voda je pogodna sirovina za proizvodnju čistog glicerola, koji ima veoma širokuprimenu, jer predstavlja stratešku, u svetu, veoma traženu sirovinu. Zahvaljujućipolifunkcionalnosti svojih hidroksilnih grupa, niskoj tački topljenja, rastvorljivosti,neotrovnosti, glicerol se koristi u industriji lekova i kozmetike (9-27%, zavisno od kontinenta),eksploziva (3-15%), duvana (2-14%): u proizvodnji smola (14-32%), uretana (6%), celofana(5-24%): za dobijanje hrane i pića (10-12%), itd. (Brkić i sar, 2005). Biodizel dobijen iz uljanerepice odlikuje se visokom zapaljivošću što se obezbedjuje višim oktanskim brojem, nego koddizel-goriva iz nafte (56-58 u odnosu na 50-52) (Samardžija, 2006).ZAKLJUČAKProizvodnja i korišćenje biodizela ima višestruki značaj. Tehnički posmatrano, nesporna ječinjenica, da su izvori fosilnih goriva ograničeni. Srećna je okolnost da je alternativa fosilnomdizelu biodizel koji ima mogućnost da se meša sa fosilnim dizelom u svim odnosima, kao i dazamenjuje fosilni dizel u motorima bez posebnih intervencija na motoru ili uz neznatnepromene delova (najčešće zaptivnih elemenata). Uz činjenicu da je biodizel napravljen odobnovljive sirovine (biljna ulja, masnoće animalnog porekla, otpadne masnoće...), kao ineznatne razlike u energetskom potencijalu goriva jasno je da je to pravo rešenje u prelaznomperiodu, dok se ne operacionalizuju drugi vidovi energije i adekvatno tome prilagode novekonstrukcije motora.Proizvodnja i korišćenje biodizela je trend koji je u celoj Evropi a i u Svetu veoma prisutan.Stalni porast proizvodnje je evidentan. Naša zemlja mora da se priključi ovom trendu i sa svojestrane ovlada svim relevantnim preprekama pri uvođenju biodizela u praksu. Da bi se topostiglo neophodno je raditi na usavršavanju tehnologije proizvodnje biodizela, a i svih ostalihpratećih tehnologija počevši od proizvodnje sirovina, pa do prerade nusproizvoda. U tomsmislu je potrebno ceo problem biodizela posmatrati multidisciplinarno i za očekivati je da sešto pre pokrene projekat koji bi objedinio sve elemente koji su značajni u proizvodnji biodizela.Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel-goriva dobija sve više na značaju zbog visokogsadržaja ulja u semenu, ali i zbog zahteva SAD-a da se smanje površine pod kulturamanamenjenih ishrani.62LITERATURA[1] Brkić M, Kovčin S, Skala D, Mulić R, Marić M. 2005. Nusproizvodi u proizvodnjibiodizela, In proc: monografija, Biodizel, alternativno i ekološko tečno gorivo,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 150-159.